Осам застава, осам химни и осам снова – арапски фудбал у име Алаха, милостивог, самилосног

Осам арапских репрезентација учествује на Светском првенству у фудбалу, укључујући три које су се, последњих месеци, нашле на мети напада Иранаца, такође учесника Мундијала. Фудбал је, тако, после три и по године паузе, колико је прошло од спектакла у Катару, још једном постао платформа за промоцију панарапског јединства.

У данима пред почетак такмичења, телевизијске мреже из Саудијске Арабије, Јордана и Катара приказивале су последњи чин мароканских фудбалера после пораза од Француза у полуфиналу турнира у Дохи. Мароканци су, после утакмице, попадали ничице на колена пред навијачима, односно „пали на сеџду", како муслимани кажу, која је у исламу врхунац покорности и понизности Алаху.

Тиме су се захвалили Богу на великом успеху а навијачима на подршци коју су им громогласним навијањем са трибина пружали од самог почетка турнира. Једнако гласни, били су и Саудијци, Катарци и Алжирци, али и Палестинци које су локалне власти и ФИФА постили да несметано заступају свој случај.

У Америци, Канади и Мексику такмичиће се рекордних осам арапских репрезентација, па се панарапска фудбалска грозница, овај пут, проширила и на Јордан, Ирак, Тунис и Египат. Судбину Палестине, после два дана фудбала, још нико није поменуо.

Када навијају имами

Још једном, дан пред утакмицу Катара са Швајцарском, са минарета џамије у Дохи, током главног верског догађаја, салат ал-џум'ах, или молитве петком, чуле су се речи посвећене фудбалу.

”Пре четири године показали смо да смо добри верници. У име Алаха, милостивог, самилосног, под своје окриље примили смо госте из целог света и упркос скептицима показали да можемо да будемо добри и узорни домаћини.. Овај пут молићемо за сву нашу браћу”, орило се са звучника угураних у удубљења минарета. Голубови, које је пре скоро четири године растерао глас ефендијин, овај су пут, од врућине, побегли у неку од градских фонтана.

Једнако одушевљени били су и коментатори арапских телевизијских мрежа, који су експлозију фудбала у региону названом СВАНА, односно од југозападне Азије до севера Африке, објашњавали новооткривеним поносом, самопоуздањем, инвестицијама и амбицијама.

”И најважније, оно што је некада било симболично учешће, развило се у колективни израз способности и стремљења”, пишу новине у Уједињеним Арапским Емиратима.

Деценијама, арапско присуство на Светским првенствима било је симболично – 2010. и 2014. године квалификовала се само по једна репрезентација, док су на два наредна Мундијала учествовала по четири тима.

”Фудбал је кључни стуб националног развоја”, објасниле су катарске новине експлозију арапског присуства на најгледанијем светском спортском догађају, подсећајући на спектакуларан пут Марока до полуфинала пре скоро четири године и победу Саудијаца над Аргентином.

Време новог поноса

Политиком безнадежно разједињене Арапе, поново је ујединио фудбал, па су земље Блиског истока и севера Африке, које су гнушајући се овог назива за који тврде да носи призвуке колонијализма, смислиле скраћеницу СВАНА и одбацујући разлике и међусобна подметања, обукли дресове надајући се каквом новом јединству. 

”Осам застава, осам химни и осам снова”, описали су арапски медији експлозију фудбалског ентузијазма, која ће, бар док трају утакмице, одјекивати ”од Рабата до Ријада и од Каира до Дубаија”.

У тако распламсалој машти, арапске државе надају се да је лоптање у Северној и средњој Америци показатељ доласка и чињенице да се историја, убудуће, неће моћи писати без учешћа Арапа.

Због тога су, чини се, изабрали прилично драматичне надинке – Саудијци су ”Зелени јастребови”, Египћани ”фараони”, Мароканци ”Лавови са Атласа”, Тунишани ”Орлови Картагине”, Алжирци ”Оустињски ратници”, док су Ирачани ”Лавови Месопотамије”. Мање ратничка имена узели су Катарци, које, по боји дресова, зову ”Кестење”.

На концу, остали су још Јорданци који су изабрали да буду ”Ел нашама” – бедуински коњаници лепих манира, чија су херојска дела, током историје, нажалост често окончавана неуспесима.

 Американци не желе арапске навијаче

Свега неколико седмица пред почетак лоптања, америчке власти обзнаниле су да навијачи низа арапских репрезентација не морају да полажу кауцију од 15.000 долара, колико им је тражено на име гаранција да ће се, када фудбал заврши, вратити кућама.

Тако је већ прилично јасно да ће репрезентације Алжира, Туниса и Ирака играти практично без подршке навијача, јер анбасаде Мексика, Канаде и САД нису одобриле, ако је веровати тамошњим медијима, готово ни једну туристичку визу.

”Трампова администрација створила је атмосферу страха међу арапским навијачима”, писале су пре неколико седмица мароканске новине, подсећајући на спектакле које су ”Лавови са Атласа” правили по трибинама катарских стадиона.

Додатни проблем представља чињеница да су арапски навијачи изложени прилично нејасној провери, па се према некима Стејт департмент односи као према љубитељима спорта, док други имају утисак да су терористи.

Ни играчи нису пуно боље прошли, па је ирачки репрезентативац Ајмен Хусеин на чикашком аеродрому испитиван пуних седам сати, пре него што му је дозвољено да уђе на америчку територију. Три часа дуже у аеродромској канцеларији боравио је званични фотограф ”Лавова Месопотамије”, након чега је експресно експедован у Ирак.

Сомалијски судија Омар Абдулкадир Артан је, такође, отеран са границе САД иако је био избор Фифе.

Амерички званичници су се, ипак, најоштрије обрушили на репрезентацију Ирана, чијим су званичницима и играчима, после силних натезања, визе одобрене тек десетак дана пред почетак такмичења, док је тим био присиљен да тренинг камп из Аризоне пресели у Мексико.

Без Палестине у мислима

Пре четири године, специјални изасланик катарских власти Мухамед ел Амади, убедио је лидере Хамаса да искористе утицај на остале организације да не одговарају на израелске акције у којима је на Западној обали убијен један од лидера Исламског џихада.

Палестински лидери нису имали много избора него да услише катарске захтеве, јер је Доха годинама пре тога у палестинске територије упумпавала милионе долара вредне донације, којима се обезбеђују дистрибуција енергената, плате тамошњих локалних службеника и храна за најсиромашније.

Катар је са шест милиона долара помогао и изградњу стадиона названог „Доха" у граду Сахнин на северу Израела с већинским арапским становништвом, на којем је играо Бнеи Сахин, једини фудбалски клуб у којем су заједно играли Израелци и Палестинци.

Данас, Појас Газе је сравњен са земљом, док је у рату погинуло безмало 80.000 Палестинаца и око 3.000 Израелаца. Фудбал од 7. октобра 2023. године нико није ни поменуо.

На улицама Дохе више нема ни старијег господина који се огрнут палестинском заставом, негде крајем новембра 2022. године, обратио америчким војницима речима: ”Уз Божју помоћ, борићемо се за слободу док будемо живи. Слобода за Палестину”, рекао је на подижући увис стиснуту песницу и палестинску заставу. 

Однедавно, на улицама Дохе нема ни америчких војника, чија се база ”Ел Удеид” на ободима града у неколико наврата нашла на мери иранских дронова и пројектила.

Бројни арапски аналитичари сматрају да палестинско питање, ионако, више не постоји.