Једна битка за другом - Трамп против Ирана, или рат за опстанак Исламске револуције

Готово је немогуће испратити све кризе које је од почетка године покренуо председник Доналд Трамп - од сукоба са Врховним судом, преко Епстинових докумената, па све до најаве новог бомбардовања Ирана. Цунами акција првог човека Беле куће укључује и отмицу венецуеланског председника Николаса Мадура, озбиљно дрмање темеља НАТО-а и политичку офанзиву на Гренланд. Од почетка другог мандата, бомбардовао је укупно седам држава, док је агресивним протеривањем имиграната умало изазвао грађанске сукобе у Минесоти.

У маси контроверзних акција и одлука, очекује га вероватно најзначајнија - наредба за ново бомбардовање Ирана, које би, како ствари стоје, могло представљати кључни тренутак другог мандата у Белој кући и на Блиском истоку изазвати потресе од којих страхују становници скоро свих држава региона.

"Десиће се нешто лоше", речи су америчког председника којима је најавио последице негативног исхода преговора о иранском нуклеарном програму, чија је наредна и могуће последња рунда заказана за четвртак у Швајцарској.

Пред иранским преговарачима је готово немогућа мисија - да у наредна два дана дефинишу споразум који би изазвао талас задовољства у Вашингтону и Тел Авиву, после чега би Трамп пред нацијом прогласио велику победу, док би режиму у Техерану омогућио да преживи највеће искушење од исламске револуције 1979. године.

Две недеље до атомске бомбе

Главни амерички преговарач у том процесу, Стив Виткоф је уочи почетка нове рунде преговора оценио да је "Ирану потребно недељу дана да уранијум обогати до тачке потребне за израду нуклеарног наоружања" - што је реторика која се пре може повезати са разлозима за покретање напада него уводом у дипломатско решење.

На иранској страни, врховни лидер Али Хамнеи овластио је главног саветника Алија Ларијанија да начини план да Исламска држава преживи нападе Американаца и Израелаца, као и евентуалне покушаје убиства највиших војних и верских званичника, укључујући и Хамнеија.

Убрзо затим, Хамнеи је, наводно, дефинисао неколико одлука којима су именована "четири круга наследника" највиших војних и владиних званичника Ирана. Сваки од њих, такође, добио је задужење да именује још по четири наследника, за случај да страдају у бомбардовању.

Тројицу потенцијалних наследника, још прошлог јуна, именовао је и Хамнеи, али имена могућих будућих владара Ирана нису објављена.

Међу њима, свакако, не налази се Ларијани, који је око себе укупио неколицину највернијих бранилаца тековина револуције - генерала Рахима Сафавија, генерала Мохамеда Халибафа и Алија Хејтазија.

Иран је спреман за рат

"Спремни смо. Снажнији смо него раније. Спремали смо се током протеклих седам или осам месеци. Открили смо и уклонили слабости. Не желимо рат и нећемо да почети. Али уколико нас присиле, одговорићемо", рекао је недавно Ларијани.

Припреме за рат укључујују и ангажовање иранских прокси снага у региону, па су израелски медији у неколико наврата јављали да су официри Револуционарне гарде преузели директну команду над преосталим снагама Хезболаха у Либану, као и да су јеменски Хути и шиитске милиције у Ираку спремне за рат.

Истовремено, у протеклих неколико седмица забележени су покрети снага унутар Ирана, што су Американци протумачили као покушај да се главнина снага измакне са пута првог удара америчких борбених авиона и омогући евентуални противнапад.

Због тога, гро лансера балистичких пројектила премештен је уз границу с Ираком, одакле без проблема могу добацити до Израела и уз обале Персијског залива како би гађали америчке базе у региону. Те маневре пратила је и серија тестирања пројектила у Ормушком теснацу, уском грлу светске трговине енергентима.

Већ годинама, акције бомбардовања Ирана увежбавају Американци и Израелци, чија је заједничка акција у јуну прошле године озбиљно уздрмала иранску противваздушну одбрану и у великој мери уназадила нуклеарни програм.

Техеран сматра да је рат неизбежан

У таквој ситуацији, власти у Техерану се понашају као да је нови напад неизбежан те да ће уследити јако брзо. Сви видови оружаних снага су у највишем степену приправности, а нервоза се голим оком може видети и у упориштима Хезболаха у Либану.

Американци су подигни ниво приправности за посаде бомбардера Б-2, који су бомбама за уништавање бункера ГБУ-57 озбиљно уназадили ирански нуклеарни програм, док свет из часа у час прати пловидбу носача авиона "Џералд Форд" који је у петак упловио у Средоземно море. Три дана касније, највећи ратни брод на свету пристао је уз обале Кипра.

Америка никада у историји није концентрисала толику силу на једном месту да је није употребила, пише Политико, оцењујући да је мало вероватно да ће два носача авиона, крстарица, 12 разарача и више од 100 борбених авиона бити враћени у матичне базе без испаљеног метка.

Такође, није претерано вероватно да ће амерички председник, после одлуке Врховног суда да укине његове спољнотрговинске намете, тек тако пристати на још један пораз.

Оно што би могао бити политички удар на Трампово наслеђе, на другој страни представља борбу за голи опстанак, па су ирански лидери, осим одбране од спољних, начинили план акције против "унутрашњих непријатеља". У случају рата, на улице иранских градова биће распоређени специјалци, обавештајци и припадници милиције Басиџ.

Обе стране се чине спремним за све предвидиве ситуације.

Страх широм региона, пак, изазивају догађаји чији интензитет није могуће претпотставити, попут евенуталног устанка Иранаца против верских власти, или иранских напада на Израел и најмање осам америчких база на Блиском истоку.

Од Трампових потеза страхује и израелски премијер Бењамин Нетанјаху, који је забринут због сталних промена политике Беле куће према Ирану упитао једног од високих америчких званичника: "Да ли је још увек на нашој страни".

Читај ми!