понедељак, 09.02.2026, 17:22 -> 18:06
Иран - Обогаћивање уранијума у име "Алаха, милостивог, самилосног"; Америка тврди да је Техеран "на корак" од атомске бомбе
Велика мапа Израела са означеним метама и тастером на којем пише "паљба" окачена је на зграду на техеранском тргу Палестина у тренутку док арапске земље, новцем и дипломатијом, покушавају да спрече готово неизбежан нови сукоб ове земље и САД са Ираном. Борбени авиони, ратни бродови и балистички пројектили у стању су приправности, док се Техеран и Вашингтон спремају за нову рунду преговора. Иран, наводно, нуди да високо обогаћени уранијум пошаље у Русију. Израел тражи да Иранци обуставе развој балистичких пројектила и престану да помажу прокси снагама у Либану и Јемену.
"У име Алаха, милостивог, самилосног", узвикнуо је ајатолах Али Хамнеи на годишњицу Исламске револуције, подижући дланове ка небу захваљујући Богу за победу коју је 1979. године подарио народу Ирана.
"Тада смо се спасили од страног мешања... Данас, иранска је нација натерала на узмицање све оне коју су похлепу усмерили ка исламском Ирану и Исламској републици", рекао је Хамнеи, храбрећи нацију дубоко уздрману недавним протестима у којима је страдало најмање 3.000 људи, економским недаћама и претњом новом интервенцијом САД и Израела.
Порука иранског верског лидера, уследила је свега дан пошто је Хамнеи, по први пут за 37 година, пропустио да присуствује Дану ратног ваздухопловства, што је у Ирану, али и на Западу подстакло талас спекулација о његовом здравственом стању.
"Снага народа више зависи од воље и чврстине народа него од авиона и пројектила... Очај непријатеља производ је вашег јединства... На овај дан, уз Божју вољу удвостручићемо славу иранског народа и принудити остале земље, владе и моћнике да се предају и понизно стану пред ирански народ", рекао је Хамнеи.
Уступци, маневри и скривени уранијум
Говор иранског верског лидера временски се подударио са озбиљним покретима војске и Револуционарне гарде, који су, очекујући могуће америчке ударе, добар део балистичких пројектила и лансера дронова преселили на исток земље. Тако, бар, тврде израелске обавештајне службе.
Готово истовремено, шеф иранског нуклеарног програма, Мохамад Еслами наговестио је да би Техеран могао да се одрекне високо обогаћеног уранијума и спорни материјал пошаље у Русију у замену за укидање санкција које је међународна заједница, протеклих деценија, уводила властима у Техерану.
Есламијева изјава први је наговештај да би Техеран, који се претходно жестоко опирао оваквој идеји, могао да одустане од процеса обогаћивања уранијума до мере потребне за израду нуклеарног оружја.
Западни извори тврде да Иран и после америчких напада, у јуну прошле године, на располагању има 408 килограма оваквог уранијума, скривеног "негде око око Исфахана".
"Иран никада није тајио да је тај материјал сакривен", рекао је шеф Међународне агенције за нуклеарну енергију, Рафаел Маријано Гроси крајем јуна прошле године.
Ирански нуклеарни програм, уништен или у фази обнове
На сателитским снимцима нуклеарног центра Фордо, које је компанија Максар техлолоџис објавила неколико дана пред почетак бомбардовања, види се 16 камиона паркираних тик уз улазе у овај објекат. Није јасно, ипак, да ли је том приликом било шта изнето из подземних бункера.
Иако је амерички председник Доналд Трамп, непосредно после ових напада, објавио да је ирански нуклеарни програм уништен, добар део америчких обавештајаца је под велики знак питања ставио успех напад бомбардера Б-2 на комплексе Фордо, Исхафан и Натанз.
Амерички министар одбране Пит Хегсет је тада, оптужио медије да су извештај објавили како би "учинили да председник САД, упркос величанственом успеху, буде приказан у лошем светлу". Од тог тренутка, у Вашингтону постоји само једна верзија исхода бомбардовања - Трампова.
Трампова администрација је иранску понуду да уранијум отпреми у Русију протумачила као "очајнички покушај" Техерана да испослује дипломатски крај најновије епизоде у 47 година дугој историји сукоба две државе, па су се кључни амерички преговарачи у овом процесу, Стив Виткоф и Џаред Кушнер, крајем викенда обрели на носачу авиона "Абрахам Линколн" прекомандованом из Јужног кинеског у Арапско море као додатни притисак на иранске лидере.
Куда плови "Абрахам Линколн"
Пре него што су полетели, Американци су о намерама обавестили Иранце, како ови потоњи штрапацирање по палуби ратног брода не би схватили као провокацију у јеку дипломатских напора да се нови рат, некако, заустави.
"Абрахам Линколн" је, пре десетак дана, био у зони у којој је без проблема могао да нападне циљеве у Ирану, али је "узмакао" у околину острва Сокорта код Јемена, неких 1.400 километара од Ирана.
Стратешко узмицање уследило је пошто је кинеска компанија "MizarVision" објавила серију снимака на којима се види распоред америчких снага на Блиском истоку, укључујући борбене авионе и ракетне системе.
Кинези су снимили и писте базе "Дијего Гарсија" у Индијском океану из којих су, током америчких напада у јуну прошле године, полетели бомбардери Б-2 и 13 тона тешким бомбама ГБУ-57 разнели добар део дубоко укопаних објеката иранског нуклеарног програма. На новим снимцима, међутим, на писти ове базе види се само пар транспортних авиона.
Од тог тренутка, и Американци су објавили серију сателитских снимака, укључујући радове на оштећеним нуклеарним постројењима у Ирану, али и фотографије бројних борбених авиона и дронова "рипер" у базама у Јордану, Саудијској Арабији, Катару и Оману.
Превише оружја да би избио мир
Уз бројне авионе, Американци у региону имају 12 ратних бродова, укључујући "Абрахам Линколн" и осам разарача који носе крстареће пројектиле "томахавк". Израелци тврде да су спремни да поднесу свој део терета у евентуалној будућој акцији против Иранаца.
Лавовски део притиска на Иран потиче од обавештајних процена да је, због сложених околности, утицај власти Исламске републике на најнижем нивоу у претходних 47 година. Земљу је озбиљно уздрмала економска криза, велики градови су погођени недостатком воде, док ни ситуација са снабдевањем енергентима није много боља.
Такво стање подстакло је масовне демонстрације, па су власти прво искључиле интернет у читавој земљи и одмах затим послали Револуционарну гарди у Басиџ милицију да се обрачуна са учесницима протеста. Званично, страдало је 3.117 људи, али опозиција тврди да је број убијених бар двоструко већи.
По први пут, у Ирану су гореле џамије и владине канцеларије, што је западне планере навело на закључак да би нови талас бомбардовања изазвао унутрашњу побуну и задао коначан ударац ајатолаху Алију Хамнеију.
Да ли ће и када Американци заиста напасти Иран на најбољи је начин описао Доналд Трамп, рекавши да је би "Техеран у наредних месец дана могао да се докопа нуклеарног наоружања".
Најжешћи противници Ирана у САД ове речи понављају још скоро 20 година, јер је још администрација Џорџа Буша Млађег – у заносу после напада на Авганистан и Ирак – означила 1.100 циљева у Ирану, повезаних са Револуционарном гардом и нуклеарним програмом.
Те 2006. године жеља ове утицајне групе унутар Републиканске странке да нападне Иран била је толика да је тада времешни, а сада покојни, Џон Мекејн на једном од партијских скупова песму Бич бојса „Барбара Ен” препевао у „Бомбардујмо Иран”.
Од тог тренутка, претња бомбардовањем Ирана саставни је део реторике свих администрација које су уследиле, а Доналд Трамп је у јануару 2019. две државе довео на ивицу рата пошто је наредио да се пројектилима испаљеним из дрона убије командант Револуционарне гарде Касем Солејмани.