Призивање смрти – последњи чин пред "коначни" обрачун Америке и Ирана

Тело Хамдирезе Сабета Есаелипура, осуђеног на смрт због шпијунаже у корист Израела, висило је у дворишту затвора у Техерану, као подсетник свим будућим "издајницима" Исламске револуције каква их судбина чека, уколико се окрену против своје државе.

Листом сви ирански медији пренели су у среду вест да је наводни шпијун Мосада обешен, јер је Израелцима преносио поверљиве информације и копије тајних докумената, те постављао електронске уређаје у неименовани објекат у Исфахану.

Вест је пренета тек недељу дана пошто је агенција Мизан, наводно блиска иранском правосуђу, објавила да је Есаелипур обешен због "шпијунаже са монархистичким тенденцијама".

Пентагон: Најбољи тренутак за напад

Фанфаре које су пратиле вешање, сматрају амерички шпијуни, показатељ су слабости режима у Техерану, који је наводно био изненађен чињеницом да су се масовни протести проширили и на регионе који су, до почетка године, сматрани упориштима ајатолаха Алија Хамнеија.

Врховни верски лидер је у ноћи између 8. и 9. јануара искључио интернет и све снаге послао у обрачун са демонстрантима, а коначан број жртава ове акције још није познат. Власти у Техерану признале су 3.117 убијених, махом полицајаца и случајних пролазника, док опозиција тврди да је страдало бар пет пута више људи.

Главни разлог побуне у Ирану су економски проблеми, јер је од јуна ирански ријал изгубио 60 одсто вредности у односу на амерички долар, што је изазвало лавину проблема, па су цене хране скочиле око 70 одсто, а држава је погођена озбиљном несташицом воде, горива и енергената.

Управо због тога, Хамнеијеви сарадници су за нереде оптужили "Американце и ционисте", те похаписли неколико хиљада људи, укључујући и педесетак наводних страних шпијуна.

Проблеми са којима се суочавају иранске власти навеле су део Трампове администрације да покушају да прогурају идеју да би брза и прецизна војна акција могла довести до слома режима и отворити врата новим, проамеричким властима у Ирану.

Последња шанса за дипломатију

Сам Трамп, који је извесно време претио новим бомбардовањем, у међувремену је предност дао дипломатији, махом због чињенице да се нападима на Иран, свако из својих разлога, противе Турска, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати. Израелски извори наводе да ни та земља, до пре недељу дана, није била спремна за могуће осветничке ударе иранске војске.

Саудијци и Уједињени Арапски Емирати су обавестили Пентагон да борбени авиони, на путу ка Ирану, не могу да прелећу њихов ваздушни простор, што у извесној мери компликује планове за напад.

Од тада, на око 500 километара од Ирана допловили су носач авиона "Абрахам Линколн", две подморнице и три разарача, док су на неколико места по Блиском истоку распоређени противавионски пројектили "патриот".

Трампова "армада", како је назвао бродове који прилазе Ирану, охрабрила је део администрације и утицајне републиканце да "притисну" председника како би, војно или на који други начин, издејствовао промену режима.

Војна опција, свакако, могла би бити на располагању Белој кући већ пре викенда, јер ће се до тада "Линколну" придружити ескадрила борбених авиона Ф-15, док су у америчким базама већ две недеље спремни бомбардери Б-2.

Ситуацију додатно компликују претње ирачких милиција да ће распалити по Американцима у случају напада на Иран, као и да ће ослободити радикалне исламисте које амерички војници последњих дана у Ирак пребацују из затвора у Сирији.

У сложену рачуницу укључила се и Турска, чији је министар спољних послова Хакан Фидан упозорио Американце да је "очајан тренутак за почетак новог рата", јер би експлозије у Ирану могле запалити читав Блиски исток.

Фидан је, како се чини, кључни посредник између Вашингтона и Техерана, који последњих дана шаље сигнале да је спреман за нову рунду преговора о нуклеарном програму – кључном проблему у односима са Израелом и САД.

Техеран је, истовремено, објавио снимке носача авиона "Абрахам Линколн" начињене из дрона, надајући се да би на тај начин могао утицати да Американци одустану од напада.