Кинески противудар у економском рату који је наметнуо Вашингтон – огромна штета за економију, војску и углед САД

Током друге недеље октобра кинеско министарство трговине додало је још пет елемената (холмијум, ербијум, тулијум, европијум и итербијум) на листу ретких метала кинеског порекла чији је извоз ограничен, односно под контролом државе.

На тој листи, формираној у априлу у склопу одговора на тарифни удар америчке владе, већ се налазило седам минерала, међу којима и тербијум и диспрозијум.

Поред тога, влада у Пекингу је увела ограничење извоза опреме, технолошких процеса и патената кинеског порекла везане за ископавање и обраду тих елемената, као и синтетичке дијаманте и магнете.

Ово значи да ће од почетка децембра предузећа која желе да увезу неке од ових елемената из Кине, дају их на прераду у ту земљу или примене кинеску опрему и технолошка решења за њихову обраду морати да поднесу молбу за дозволу кинеским властима и докажу да неће бити коришћени у војне сврхе, па чак ни за производе који имају двоструку примену – у цивилству и војсци.

Надзор извоза поменутих сировина и технологија односи се на цео свет, укључујући и САД – у томе се може видети реципроцитет, јер је Трампов режим, као уосталом и Бајденов када су у питању чипови, кажњавао не само кинеска предузећа из одређених области већ и стране економске субјекте који (желе да) послују с њима.

Успут, влада у Пекингу решила је и да посебним таксама оптерети пловила у поседу америчких бродских компанија и бродове произведене у САД, што је реципрочна мера, будући да је Вашингтон то исто учинио почетком овог месеца у односу на кинеско бродове.

Ова одлука ће, заправо, више погодити пословање јужнокорејских и јапанских бродоградилишта јер су она произвођачи бродова у америчком поседу, пошто је америчка бродоградња практично је одумрла у последње четири деценије.

Ударац је нарочито тежак за јужнокорејску компанију "Ханва оушнз", која је обећала улагање од пет милијарди долара и трансфер технологија бродоградилишту у Филаделфији, где би требало да се прави и по десет већих пловила годишње.

"Фатални" ударац Западу

Та одлука кинеске владе, која се у Пекингу описује као "чин неопходне и легитимне пасивне одбране", представља тежак ударац за америчку и економије војнополитичких савезника САД, јер су ретки земљани елементи неопходни за производњу батерија, електронике и софистицираног наоружања (електронску, аутомобилску и војну индустрију), а Кина практично поседује монопол на њихову експлоатацију и прераду – она у својим рукама држи 70 одсто светских рудних резерви и чак 90 посто светских капацитета за њихову сепарацију и прераду.

Штавише, велики произвођачи тих елемената су, поред Кине, и друге земље чланице организације БРИКС: Русија и Бразил, док се осим њих међу првима у свету налази и Аустралија, где сада, јављају медији, америчке компаније панично покушавају да се докопају власничког удела у рудницима како би бар донекле ублажиле ударац који је америчкој привреди задала Кина.

Источноазијски медији пишу да би ограничења извоза које је увео Пекинг могла да паралишу реализацију пројеката у самим САД, као што је улагање "Епла" у компанију "МП матиријалс" за развој рудника у Калифорнији.

Сада су на ветрометини нарочито гигантски пројекти тајванског ТСМЦ-а и јужнокорејских "Самсунг електроникса" и "СК Хајникса", који у САД граде постројења за производњу најсавременијих чипова вредна више десетина милијарди долара, која не могу да функционишу без ретких земљаних метала.

Вашингтон и његови савезници већ улажу велике своте новца у стварање сопствених ланаца снабдевања ретким земним елементима, независно од Кине – пројекат у Калифорнији је један такав пример, као и улагање Токија у износу од 100 милиона евра у постројење за прераду тих метала у Француској. Проблем је, међутим, у томе што су за успостављање комплетног ланца снабдевања, који обухвата руднике и постројења за прераду, потребне не године већ и деценије.

Последице кинеског противудара

Окидач за одлуку кинеске владе која ће значајно утицати на предузећа из области војне индустрије и високих технологија Запада, сматрају аналитичари у Источној Азији, било је недавно увођење крупних глоба на бродове који су у кинеском власништву или су били произведени у Кини, а пристају у америчке луке.

Годишња трговинска размена између САД и Кине пре најновијег Трамповог царинског удара износила је око 600 милијарди долара и сву ту робу превозили су кинески бродови. Отуд је Трампова одлука да, поред нових високих царина, кинеску робу оптерети и бродским таксама, што делује као отров који у потпуности може да умртви кинески извоз у САД и који је прелио чашу жучи у Пекингу.

Притисак кроз ретке земаљске елементе најпре велики је адут за Пекинг у трговинском рату који му је наметнуо самоуверени Вашингтон. Мада је Трамп на њега одреаговао тако што је најавио да ће царине на кинеску робу увећати за још 100 процената, у пракси то је неодрживо, и реално је очекивати, сматрају економисти, да ће он, како то обично чини, касније одступити и повући ту одлуку. Односно, потез кинеске владе вероватно ће у крајњој инстанци натерати Вашингтон да драстично умањи царине којима прети.

Највећи број политичких коментатора у Кини тако га и види – као добро промишљени поступак који за циљ има да заустави даље економске притиске САД и присили их да одступе, те успут демонстрира да се Пекинг, иако не прижељкује економски рат, не плаши.

Ипак, има и (страних) аналитичара који сматрају да пошто је Пекинг свој поступак у правном смислу оправдао позивајући се на домаће законе и међународно право, он његово повлачење неће ставити на преговарачки сто током разговора о проблему царина.

Још један велики (може се рећи, главни) ефекат потеза кинеске владе, нарочито важан у тренутној заоштреној ситуацији, јесте разоружавање САД и њених савезника. Медији широм света пишу о томе како је без метала и технолошких процеса које је Пекинг ставио под контролу државних органа немогуће произвести ратне авионе пете генерације, радаре и вођене ракете.

Конкретно, амерички тинк-тенк "Центар за стратешке и међународне студије" (ЦСИС) наводи да се ретки метали кинеског порекла у САД користе за производњу крстарећих пројектила "томахавк", компоненте за подморнице на нуклеарни погон класе "вирџинија" и "колумбија", стелт ловце-бомбардере Ф-35, беспилотне летелице "предатор" и планирајуће бомбе "џеј-дем".

У том смислу чак се поставља питање да ли је Пекинг требало и раније да ограничи извоз материјала и опреме који се користе за производњу америчког оружја и муниције јер се они користе за поткопавање безбедности Кине и растакање њеног територијалног интегритета (кроз наоружавање сепаратистичке владе на Тајвану).

Крупни поремећаји у америчкој војној индустрији који ће вероватно наступити, иду у прилог Кини када је у питању Тајван, али индиректно представљају и значајну помоћ Русији, сматра политиколог са Универзитета Кјото Паскал Лотаз, поготово што долазе управо у тренутку када су САД и друге државе НАТО пакта зарад снабдевања Украјине и Израела испразниле своја војна складишта и улазе у фазу инвестиција за обнављање потрошених средстава и проширивање постојећих производних капацитета.

Док кинески коментатори истичу да су мере кинеске владе у вези ретких метала и такса на америчко бродовље потези које је влада у Пекингу видела и научила од Вашингтона, сада и амерички медији пишу да су кинеске власти почеле "да играју Трампову игру".

Срамоћење Вашингтона?

Кинески противудар у Вашингтону је дочекан изјавама које, многи у Азији се слажу, делују врло неуверљиво. Јер и председник Трамп и његови најближи сарадници ангажовани у "грубој игри изнуђивања" новца и других економских уступака од целог света попут министра финансија Скота Бесента, изјавили су да је одлука кинеске владе "дошла изнебуха" и "сасвим неочекивано", те да је Кина насрнула "на читав свет".

Та реторика, сматрају и кинески и западњачки стручњаци попут професора Џона Гонга са пекиншког Универзитета за међународни бизнис и економију и Ворика Пауела са Квинслендшког универзитета за технологију, открива запрепашћујућу неспремност и незнање политичког врха у Вашингтону – они су затечени кинеским одговором иако је већ месецима очигледно да се Пекинг неће повиновати ексцентричним захтевима америчког председника, како су то учиниле мање економски моћне државе азијско-пацифичког региона које притом и војнополитички зависе од САД, као што су Филипини, Република Кореја и Јапан.

У Белој кући су изненађени иако је опште познато да су кинеско рударство, производни сектор, бродоградња и поморска логистика снажни и схватају у којој мери су САД извршиле деиндустријализацију и пребацивање производних капацитета у иностранство, нарочито у Кину и поготово у области еколошки прљавих технологија и производних процеса који захтевају тежак рад, као што су експлоатација и прерада ретких метала.

Дакле, реакција Трампа и његових министара најпре одаје импулсивност, недостатак промишљања последица сопствених поступака, а онда и неразумевање политике независности коју води Кина и непознавање њене економије, сматрају коментатори економских прилика у Азији, попут академика Сураба Гупте са Института за кинеско-америчке студије у Вашингтону или Шона Фуа, бизнисмена из Сингапура.

Флоскуле о томе како се Кина окомила на свет, након што је председник Трамп лично изашао пред камере почетком априла са списком од буквално преко 180 земаља света којима једнострано уводи високе и екстремно штетне царине, дрско су замајавање домаће и стране јавности и провидна замена теза, сматрају кинески коментатори.

Неки аналитичари који се специјализују за Кину и њене економске односе са иностранством попут Пауела сматрају и да је гнев који је изразила Трампова влада показатељ да су Кинези пронашли слабу тачку у америчкој економији и војном систему и уболи тамо где највише боли.

Економски и политички хаос светских размера у којем ће стотине милиона људи осиромашити и нагло урушавање угледа сопствене државе – то су "достигнућа" америчког економског рата усмереног на успоравање технолошког развоја и економско слабљење геополитичког такмаца Кине.

Време је да САД одустану од те штетне и узалудне праксе и допусте да се у свет врате уређена трговина, политичка предвидљивост и економска стабилност, сматрају кинески политиколози.