Јужна Кореја обнавља америчку бродоградњу – историјски заокрет у Филаделфији

Јужнокорејски председник Ли Џе Мјун почетком ове недеље боравио је у званичној посети САД. Ту прилику је искористио да посети бродоградилиште у граду Филаделфији, које је прошле године за 100 милиона долара откупила група "Ханва".

Она ће преко своје подружнице "Ханва Оушнз", пишу медији у Источној Азији, уложити пет милијарди долара у драстично проширење тог бродоградилишта и у његово опремање савременим технологијама, као што су роботи који врше варење.

Јужнокорејанци, наиме, имају амбициозан циљ да у том америчком бродоградилишту, које сада прави просечно мање од два пловила годишње, у будућности граде чак 20 бродова, углавном оних за транспорт природног течног гаса и хемикалија.

Пловила која би изашла из Филаделфије би највећим делом управо куповале јужнокорејске компаније – оне су заправо већ положиле поруџбине за десет бродова, од којих би први требало да буде поринут 2029. године.

Јужнокорејанци одлучни у обнављању америчке бродоградње

Мада можда звучи невероватно с обзиром на величину америчке економије, САД тренутно праве мање од један одсто бродова света, док кинески бродоградитељи држе лавовски део међународног тржишног колача, јер годишње продукују око 50 одсто свих пловила света. Прошле године чак 67 одсто поруџбина за бродове отишло је кинеским компанијама.

Куриозитет је да је само кинеско државно предузеће "ЦССЦ" прошле године, када је тонажа у питању, изградило више бродова него целе САД у периоду од Другог светског рата наовамо.

Република Кореја је други највећи светски бродоградитељ и, у склопу преговора са Трамповим тимом, влада у Сеулу је понудила да одигра пивоталну улогу у оживљавању америчке бродоградње.

Штавише, као што смо раније извештавали, јужнокорејска влада је том приликом виспрено и ласкаво обећала да ће "поново учинити америчку бродоградњу великом", што је очигледно алузија на познати Трампов предизборни слоган.

Отуд, подухват "Ханве" у Филаделфији тек је почетак, а у улагања у америчку бродоградњу укључиће се и гиганти јужнокорејске економије – "Самсунг" и "Хјундаи".

Крупне инвестиције у бродоградњу су, уз улагања у постројења за производњу чипова, аутомобила и челичане, централни део пакета јужнокорејских инвестиција у америчку привреду од 150 милијарди долара, који је потврђен током састанка председника Лија и Трампа у Вашингтону почетком ове недеље.

Јапанци уздржани

Интересантно је да је протеклих година америчка влада, поред Републике Кореје, партнера који би оживео њену бродоградњу и помогао у одржавању и оправци америчких војних бродова, тражила и у Јапану, али да тамошњи бродоградитељи имају дијаметрално супротан став од својих јужнокорејских колега.

Компаније из Земље излазећег сунца, које, мада поседују завидно знање и савремене технологије, последњих пар деценија у борби са кинеским и јужнокорејским конкурентима све више губе удео на међународном тржишту, одбиле су захтев домаће владе да изађу у сусрет захтевима Вашингтона и укључе се у ревитализацију бродоградње у САД.

Водећи јапански бродоградитељи "Имабари" и "Мицубиши Хеви" немају финансијске ресурсе и капацитете потребне за изградњу инфраструктуре, формирање ланца снабдевања и обуку радника у САД и, мада их је јапанска влада уврстила у своју понуду у преговорима са Трамповом администрацијом о ублажавању нових царина, желе да се фокусирају на унутрашње преструктурирање и специјализовање за градњу одређених типова бродова како би сачували свој удео на међународном тржишту.

Он, иначе, сада износи само 13 одсто, што је скромно, будући да је Јапан до почетка овог века више деценија био највећи светски бродоградитељ.

Представници јапанских компанија кажу да би, пошто многи делови не могу да се набаве у САД, за изградњу бродова у номинално највећој економији света из Јапана морало да буде пребачено између 100 и 200 хиљада компонената, те да би требало између пет и десет година да се тамо успостави производња.

То је, дакле, преобиман и скуп посао за који би било потребно пуно времена да се исплати.

Поврх тога, радна снага у САД је скупља него у Јапану, па би било изузетно тешко тамо изградити бродове који би по цени могли да буду конкурентни кинеским и јужнокорејским.

Уродио притисак САД на азијске савезнике 

Упркос невољности јапанских бродоградитеља, па и компанија из области енергетике да инвестирају у САД (у скупи пројекат експлоатације природног гаса на Аљасци), укупно гледано, политика економског и дипломатског притиска претходне Бајденове и нове Трампове владе на азијске савезнике – Републику Кореју, Јапан и Тајван – да се дистанцирају од кинеског тржишта и уложе огромне своте у реиндустријализацију САД, чини се, полако почиње да доноси конкретне резултате.

Предстојеће проширење бродоградилишта у Филаделфији, али и изградња фабрике чипова јужнокорејског концерна "Самсунг" у Тексасу и три постројења тајванског дива "ТСМЦ" у Аризони су докази за то.