Три Американца на Гренланду – агресија, дипломатија и демарши

Амерички председник Доналд Трамп није одустао од идеје да Гренланд припоји Сједињеним Државама, пишу дански медији, наводећи да су тројица Американаца стигла на ову територију, како би идентификовали особе које подржавају сецесију.

Државна телевизија ДР, позивајући се на обавештајне изворе, наводи да Американци праве спискове људи на чију подршку могу рачунати у случају сецесије, као и списак оних који се залажу да статус Гренланда остане непромењен.

На ову вест одмах је реаговао дански министар спљних послова Ларс Расмунсен, који је позвао отправника послова америчке амбасаде у Копенхагену, како би би предочио став да је овакво понашање "неприхватљиво", као и да представља мешање у унутрашња питања ове државе.

Данска: Неприхватљиво мешање

"Сваки покушај мешања у наша унутрашња питања је свакако неприхватљив", рекао је Расмунсен данској телевизији.

Нови демарш, друго је упозорење данских власти Американцима, након што је отправник послова америчке амбасаде у мају већ упозорен да су "шпијунске активности САД на Гренланду неприхватљиве".

Боравак тројице Американаца на Гренланду у Данској је оцењен као покушај "сејања раздора" између Гренланда у власти у Копенхагену, те у датој инстанци, отварање могућности приближавање Сједињеним Државама.

Американци су, према наводима данских обавештајаца, већ одржали серију састанака са виђенијим Гренланђанима, укључујући локалне политичаре, пословне људе и угледније особе.

Иако није сасвим јасно на који су начин Гренланђани реаговали на нову америчку акцију, дански медији цитирали су Ају Кемиц, гренландску посланицу у данском парламенту, која сматра да је "оваква инфилтрација неприхватљива".

"Гренланд самостално мора да одлучи какву будућност жели", рекла је посланица.

Серија спорова између САД и Данске почела је у јануару, када је Трамп најавио преузимање контроле над Гренландом и Панамским каналом, тврдећи да је тај потез од виталног значаја за безбедност Америке.

Питање статуса, други пут

Гренланд је, на тај начин, по други пут у последњих 100 година постао тачка спотицања интереса Вашингтона и Копенхагена, јер су Американци непосредно после Другог светског рата неуспешно покушавали да откупе ово острво.

Почетком педесетих, покушај куповине замењен је споразумом према којем је Америка добила право да слободно гради базе и распоређује војнике по Гренланду, све док о потезима претходно упозори Данце.

У складу са тим споразумом, Американци су изградили војну базу у Питуфику на северозападу острва, која је временом постала кључна радарска станица за надгледање арктичког круга.

Данци и Гренланђани, пак, упозоравају да је Трампов интерес више везан за природне ресурсе него за безбедност, наводећи да су на острву пронађени извори ретких земних метала, дијаманата, злата, сребра, уранијума и титан-ванадијума.

Стратешке сировине на Гренланду

Укупно, на Гренланду постоје резерве 25 од 34 минерала које је Европска унија прогласила критичним сировинама. Експлоатација ових минерала на овом острву је забрањена из еколошких разлога.

Гренланд има статус аутономске области унутар данске краљевине, али је потпредседник САД Џеј-Ди Венс у неколико наврата оптуживао Данску да недовољно улаже у ову територију, надајући се да ће на тај начин добити подршку локалног становништва за сецесију.

Огроман део, око 95 одсто извоза са Гренланда заснива се на преради рибе и то махом због тога што се 55.000 становника жестоко опире отварању рудника и експлоатацији минерала, сматрајући да би такав развој ситуације уништио природу острва.

Од проглашења независности Исланда од Данске, 1944. године, почиње да се говори и о промени статуса других данских прекоморских територија. Фарска Острва добијају широку аутономију 1948. године, а Гренланд 1953. године постаје равноправни део Данске.

Када је Данска ушла у Европску заједницу 1972. године, Гренланд је такође постао њен део, упркос противљењу локалног становништва, док су Фарска Острва због раније стечене аутономије остала ван Заједнице.

Након стицања аутономије, 1979. године, становници Гренланда су на референдуму 1982. изгласали напуштање Европске заједнице, што се и остварило три године касније.

Нови референдум на Гренланду одржан је 2008. када су се грађани већином од 75 одсто изашлих бирача изјаснили за додатно проширење овлашћења острвских власти.

Локалне институције су након тога постепено стекле контролу над свим областима изузев одбрамбене, спољне и монетарне политике, које су остале у надлежности Копенхагена.