субота, 23.08.2025, 05:50 -> 16:28
Да ли су преговори о окончању рата у Украјини показали да ЕУ није глобални играч
После за многе историјског сусрета на Аљасци Доналда Трампа и Владимира Путина, уследио је сусрет у Белој кући. Трамп је утиске сабирао са појединим представницима Европске уније, као и Велике Британије. И тај састанак се детаљно анализирао. Многима није промакло да италијанска премијерка колута очима док немачки канцелар председнику САД прича о важности прекида ватре у Украјини. И баш та реакција намеће питање – да ли и колико су стабилни односи између лидера Европске уније.
Није први пут да је реакција Ђорђе Мелони постала вирална – и пре два месеца биле су на насловним странама – и то рекације на изјаве Емануела Макрона током самита Г7. Познаваоци кажу можда може да се наслути неслагање, али се више осврћу на то ко је добио позив за Белу кућу.
"Не видим ЕУ да учествује у овим преговорима – нема Шпаније, нема неких врло великих европских држава које просто нису заинтересоване за оно што се дешавало у Украјини, а са друге стране имамо Велику Британију. То само иде у прилог овој тези да овим преговорима не присуствује ЕУ већ присуствују поједине европске државе као што су Француска, Немачка или Италија. Европска унија просто није израсла у играча, ван економије", сматра Небојша Лазаревић из Центра за европске политике.
Да је и даље ван политичког ринга, показали су и иницијални преговори у Ријаду између САД и Русије о исходу рата на истоку Европе, без њених представника.
"Оно што је, заправо, велики помак у односу на тад, јесте што су европски представници били у Белој кући, и Зеленски је на неки начин поново прихваћен као легитиман саговорник. Главни страх Европе и разлог због чега је 'коалиција вољних' заживела јесте неповерење. Неповерење у Путина и његове намере и чак делимично неповерење у то шта ће се Трамп договорити са Путином", каже Мијат Костић из "Новог трећег пута".
Колика је стратешка аутономија ЕУ
Познаваоци кажу да су потенцијални договори натерали Европску унију да преиспита своју стратешку аутономију.
"Европа нема јаку моћ и јаку позицију нити за преговарачким столом, нити у овом контексту. И замера јој се да ли добро и правовремено реагује на читаву ситуацију и генерално на све друге геополитичке проблеме. Сада видимо да се ипак та 'коалиција вољних' формирала и да она у будућности може бити значајна платформа управо тог наднационалног повезивања у овом безбедносном контексту", наводи Александра Кокалковић са Института за политичке студије.
Небојша Лазаревић сматра да би Европску унију једино даља интеграција могла да приближи том столу.
"Када је реч о Западном Балкану, где и ми спадамо, то зовем комплетирање ЕУ. Дакле, њено коначно проширивање и њено продубљивање односа могло би да значи важније место за столом", оцењује Лазаревић.
Као приоритет и геополитички императив на почетку 2025. године челници Европске уније поставили су управо проширење.
