Авиони на земљи, рачуни у облацима – ко ће платити "паркирање" руских летелица у Немачкој

Три плаво-бела џина који стоје поред контролног торња на аеродрому Лајпциг-Хале више не смеју да полете. То су теретни авиони типа "Антонов АН-124", који припадају руској теретној авио-компанији Волга-Дњепр и већ више од три године подлежу забрани полетања и летења због санкција Европске уније против Русије.

Међутим, ове џиновске металне птице ионако не би могле да полете – још током радова на одржавању, због којих су авиони у фебруару 2022. стигли у Лајпциг, извађени су им мотори. Није јасно где се налазе, нити да ли су можда превезени у Русију.

А они нису једини – према информацијама ВДР-а, укупно седам авиона широм Немачке подлеже забрани летења од 28. фебруара 2022. године, у складу са уредбом ЕУ 833/2014. На аеродрому Келн-Бон, на пример, стоје "боинг 737" теретне авио-компаније Атран из Москве и "бомбардер челенџер" Бомбардиер Цхалленгер 300 авио-компаније Утаир.

На аеродрому Франкфурт-Хан стоји "боинг 747" британске теретне компаније Карго логиџ ер, која је 2022. због санкција повезаних са ратом у Украјини морала да обустави пословање и убрзо после тога отишла у стечај. У питању је подружница компаније са руским власницима. "Овлашћени корисник" средстава те компаније завршио је на британској листи санкција.

Збрка око власништва

На минхенском аеродрому више од 800 дана стајао је "ербас А320" који је изнајмила руска компанија Аерофлот. У јуну 2024. авион је коначно полетео и прво одлетео у Чешку. Кинески власници су преузели авион и платили отворени рачун већи од 460.000 евра.

Портпарол немачког Министарства саобраћаја, које је задужено за спровођење ЕУ санкција у вези са ваздушним саобраћајем, изјавио је да су познати и други авиони који се налазе у Немачкој, али да се "због текућих истражних поступака о неразјашњеним власничким односима" не могу дати коначне информације.

Услед руског напада на Украјину у фебруару 2022, и пакета санкција ЕУ који су уследили, у Немачкој је формирана радна група за спровођење санкција. Водећа министарства била су Министарство привреде и финансија, уз сарадњу служби попут Савезног криминалистичког бироа (БКА) и немачке обавештајне службе БНД.

У јануару 2023, задаци радне групе пренесени су на новоосновану дирекцију при царинској управи – Централни уред за спровођење санкција (ЗФС). Та канцеларија је од тада задужена за откривање и замрзавање имовине санкционисаних особа и компанија у Немачкој. То укључује, поред новчане имовине у банкама и некретнина, возила, бродове и авионе.

Истраге су често тешке. Прави власнички односи често се прикривају сложеним и прекограничним мрежама фирми и посредника.

Приватни млазњак покојног вође Вагнера

Тако је вероватно и са авионом који већ годинама стоји на аеродрому Берлин-Бранденбург (БЕР). У октобру 2020, бели приватни млажњак типа стигао је из Санкт Петербурга у Немачку – очигледно ради одржавања. Од тада авион није напустио Немачку.

Авион, који има места за до осам путника и домет већи од 4.600 километара, већ је пре рата у Украјини доспео у фокус америчких власти. Оне су уверене да је авион припадао сада покојном шефу руске плаћеничке групе Вагнер, Јевгенију Пригожину.

Према сазнањима Американаца, власништво вероватног Пригожиновог млазњака, који је углавном летео између Москве, Санкт Петербурга, Сочија и Турске, протеже се кроз читаву мрежу фиктивних фирми. На папиру авион припада фирми из Сан Марина, а даљи трагови власништва воде до фирме из Санкт Петербурга која је била задужена за рад и одржавање авиона Вагнер групе.

Како је известио немачки недељник Цајт, америчке власти су почетком 2022. наводно замолиле немачку владу да заплени авион. Међутим, међу немачким институцијама постојало је неслагање око тога да ли је то правно могуће. Уместо заплене, прво је покренут царински поступак како би се проверило да ли је са радовима на одржавању све било у реду. Авион се привремено није смео померати.

"Паркирање" се наплаћује тек при одласку

Затим је Русија напала Украјину, уследили су бројни пакети санкција ЕУ, а у августу 2023. године – после побуне његове плаћеничке групе против Кремља – шеф Вагнера Пригожин погинуо је у још увек неразјашњеној авионској несрећи у Русији.

Споменути млазњак сада стоји на берлинском аеродрому већ скоро пет година. Већ на пролеће 2023,  трошкови смештаја авиона износили су око 37.000 евра.

"У принципу, трошкови које зарачунавамо фактуришу се тек када авион поново жели да напусти аеродром", изјавила је тада портпаролка аеродрома.

Објаснила је да, пошто се наведени авион још увек налази на подручју аеродрома, рачун још није испостављен.

Питање је да ли ће трошкови икада бити подмирени.

У случају три антонова, који су већ годинама стални гости на аеродрому Лајпциг-Хале, ситуација је другачија. Накнаде за смештај авиона, како је изјавио портпарол аеродрома, подмирују власници – дакле руска авио-компанија. Очигледно их једном желе поново преузети

.