Трамп мерка последњу бомбу на Блиском истоку, ГБУ-57 клизи ка Ирану

Нуклеарни комплекс Фордо, недалеко од центра шиитског ислама, Кома кључна је мета рата који већ скоро недељу дана бесни између Израела и Ирана. Укопан дубоко под земљом, Фордо је практично недодирљив за сво оружје из арсенала израелске авијације. Једину бомбу која би могла да продре до места на којем се обогаћује ирански уранијум поседују Американци у чијем је наоружању и једини авион који тај пројектил може да понесе.

Суштински, амерички председник Доналд Трамп суочен је са одлуком коју избегава већ годинама - да се укључи у сукобе на Блиском истоку и ризикује политичку судбину која је пратила млађег Џорџа Буша, шефа Беле куће који ће остати упамћен по дебаклима у Авганистану и Ираку.

Истовремено, у његовим рукама налази се једино оружје које тај рат може да оконча - 13 тона тешка бомба ГБУ-57 направљена искључиво за уништавање дубоко укопаних бункера.

Суочени са могућношћу да буду гађани овим оружјем, Иранци су упозорили Белу кућу да би такав напад представљао крај преговора о нуклеарном програму, који Трамп и даље види као једини могући излаз из нове блискоисточне кризе.

Непосредна опасност и превентивни напади

Трампов мировни план пореметио је израелски премијер Бењамин Нетанјагу који је реагујући "непосредну" опасност наредио "превентивне" нападе на објекте повезане са иранским нуклеарним програмом, ослањајући се на контроверзне обавештајне податке према којима је Техеран, колико прошле седнице био надомак атомске бомбе.

После безмало недељу дана бесомучног бомбардовања Ирана и осветничких напада Ирана, амерички медији ископали су сведочење шефице свих шпијуна у САД, Тулси Габард која је почетком године, пред Конгресом, рекла да Иран не покушава да направи нуклеарни бомбу, нити је тако нешто одобрио Ајатолах Али Хамнеи.

"Не интересује ме шта је она рекла", речи су Доналда Трампа, који је репортерима током лета председничким авионом објаснио да је Техеран "ипак, јако близу нуклеарне бомбе".

Изјава шефице свих 17 америчких обавештајних агенција, суштински, поклапа се са тврдњама власти у Техерану, које још од 2006. године покушавају да објасне остатку света да је читав нуклеарни програм осмишљен искључиво за цивилну употребу.

Једна бомба, један авион и један циљ

Овакве тврдње Ирана, донекле, демантовао је извештај Међународне агенције за нуклеарну енергију с краја маја у којем се наводи да су власти у Техерану 2003. године извеле најмање једну "хладну пробу" нуклеарног оружја, односно извели имплозију без обогаћеног уранијума.

Одмах затим, Израел је почео операцију ваздушних удара на Иран, у којем је до сада погођено више објеката који се повезују са нуклеарним програмом, укључујући и центар Натанз.

Кључни објекат, добоко укопани Фордо остао је нетакнут, јер Израел напросто нема оружје које би могло да пробије десетине метара песка и бетона који штите уређаје за обогаћивање уранијума.

Шеф ИАЕА, Рафаел Гроси сматра да нема потребе да се овај објекат уништи, већ да би штета могла бити причињена и једноставним прекидом дотока електричне енергије, како је то већ учињено у Натанзу.

Бомба ГБУ-57 дизајнирана је још током Бушовог мандата, 2004. године како би омогућила Американцима да униште подземне бункере, укопане дубоко под планинама у Северној Кореји и Ирану. Испоробана је током првог Трамопвог мандата и укључена у арсенал ратног ваздухопловства.

Према анализама снимака нуклеарних комплекса Фордо и Натанз, тунели су укопани на дубини од 80 до 100 метара испод земље, па би за евентуални напад биле потребне две овакве бомбе.

Почетком априла, у базу Дијего Гарсија у Индијском океану, слетело је најмање шест америчких бомбардера Б-2 "спирит", чији је домет таман довољан за нападе на нуклеарна постројења Натанз и Фордо.

Израелски планери тврде да ће бомбардовање Ирана бити бесмислено уколико се настави обогаћивање уранијума у подземном центру Фордо, јер ће Исламска република и даље имати кључни алат за прављење атомске бомбе.

У овом тренутку, делује да ће се Вашингтон у решавању иранске нуклеарне кризе пре латити бомби него дипломатије.