“Нашкодила нам је и прашина, ми смо пар километара одавде, а спаљивање би само било црње и горе за наше производе. Ми се највише бавимо производњом малине”, сматра један суграђанин.

„Стручњаци школованији, они би то требали да виде”, каже други суграђанин.

Скупштина општине Косјерић први пут је 2012. године донела одлуку о забрани спаљивања комуналног отпада, а пет година касније је и потврдила. на недавној седници једногласно су је изгласали и сви одборници - и власти и опозицијуде. Како истичу, у трећој зони загађености у којој је и Косјерић, не смеју се уводити потенцијални нови загађивачи.

“На основу закључака стручних лица који се баве тиме, чак смо на овој скупштини ангажовали и нашу инспекторку за заштиту животне средине која је на седници последњој по хитном поступку представила мониторинг ваздуха од 2017. до данас где смо јасно видели из извештаја да по закону је дозвољено 35 дана да пм2 И пм10 честице, могу прећи ону неку законску границу. Косјерић је у већини година последњих 75 дана, чак једне године 103 дана смо имали прекорачење загађења”, каже Татјана Коковић, председница Скупштине општине Косјерић.

Забринутост, како наводе одборници локалног парламента, додатно изазива и одсуство независног мерења, као и закључак да у приложеној студији нема аутоматске регулације у непредвиђеним околностима.

“Јако битно запажање је да такође нема аутоматског реаговања у случају отказа, рецимо филтера, где поновно кажем је аутоматика неопходна да би спречила акциденте и шта се дешава у тим тренуцима студија се заиста није много позабавила. Цементара је остала конкретно у овој студији да кажем на јако ниском нивоу коришћењем неке старе технологије”, наводи Славица Пантовић, одборница "Уједињени за Косјерић".

Из цементаре поручују да њихова индустрија у Европи и региону већ деценијама користи алтернативна СРФ горива, како би смањила количину депонованог отпада, емисију угљен-диоксида, као и трошкове пословања.

“Контрола квалитета је веома битна, параметри као што је садржај хлора у гориву се строго контролишу и држе на ниским нивоима у складу са домаћим и европским стандардима и на тај начин осигуравамо минималан утицај и на наш рад, на наше постројење, а наравно и минималан рад и утицај по окружење2, каже Мирослав Глигоријевић, директор "Титан" цементаре.

Након данашње јавне расправе по овом питању, следећи корак је формирање техничке комисије, а коначно одлуку донеће Министарство заштите животне средине.

Прву од две планиране дозе матичних ћелија у Бугарској примио је и десетогодишњи Игњат Качаревић који такође болује од церебралне парализе. Породицу ће његово лечење у иностранству коштати 35.000 евра. Након иностранства наставак лечења матичним ћелијама у нашој земљи очекује и Миу Томић која има урођену тромбофилију. Пут ка излечењу Мие и остале деце из Краљева је трансплантација матичних ћелија као уосталом и великог броја одраслих пацијента оболелих од леукемије, апластичне анемије, имуне дефицијенције или урођеног поремећаја метаболизма. Зато је важно да Србија има барем 100.000 донатора матичних ћелија у националном регистру. Кампања Института за трансфузију крви Србије почела је у Општој болници Студеница.

“Крећемо од здравствених радника зато што су они наши сарадници који би требали да буду наша помоћ на терену. Просто у сваком граду да едукујемо прво здравствене раднике и онда све остале слојеве нашег друштва. Грађане, како да кажем, у сваком граду сви имају највише поверења у своје лекаре”, каже др Глорија Благојевић са Института за трансфузију крви Србије.
Медицинско особље Опште болнице и волонтери Црвеног крста уписивали су Краљевчане у регистар донатора матичних ћелија. Процедура је била кратка, са потписом давалаца и узимањем мањег узорка крви ради даљих анализа.

“Сматрам да наше мало може неком значити цео живот. То је процедура која траје свега неколико минута и мислим, зашто не бисмо то учинили”, каже једна саговорница, а друга додаје: „Надам се да неће доћи до ситуације али бићу ту, ето.”

“Не разумем се много, али сматрам да све што може да помогне неком да је добро”, каже суграђанин.

“Биће ми драго да могу неком да помогнем”, наводи једна грађанка.

Процедура уписивања у Регистар је одвојена од самог давања матичних ћелија.

“Кад се попуни упитник и узме узорак крви од потенцијалног даваоца тај узорак се убацује у базу података регистра матичних ћелија. Његов узорак се типизира и у наредном периоду када за неког пацијента је потребан донор, претражује се та база података и ако се нађе неко подударан тај давалац се позива у даљу процедуру и пролази комплетан преглед интернисте, ради му се ултразвук срца, ултразвук абдомена. Тестира се на крвљу преносиве болести и онда се приступа процедури”, објашњава др Кристина Гркајац из Опште болнице „Студеница” у Краљеву.

Донатори матичних ћелија могу да буду само здраве особе старости између 18 и 45 година. Процедура узимања матичних ћелија је безбедна. Део који се даје врло брзо се надокнађује у организму.

“Овде свакога дана, од јутра до мрака, ври као у кошници. Први дан како садимо лубеницу на отвореном пољу, пре неких петнаестак дана смо посадили доле, ова њива ближа селу, лубеницу под ниским тунелима, око три и по хектара под лубеницом ће бити, мало више него прошле године”, каже Иван Михајловић повртар из Самариновца.

“Овде се у Самариновцу ради, малтене, сваки квадратни метар. Највише се гаји бостан, онда слатка паприка, љута паприка, парадајз исто доста има у производњи”, наводи повртар Видан Митић.

Иако се поврће, уз житарице, овде гаји деценијама, права робна производња добија на замаху последњих година, након што је држава услишила молбе овдашњих произвођача и помогла у довођењу струје до свих парцела, у атару овог села.

“Не би могла ова производња, у овом капацитету да буде да није струје. Ми смо ту са агрегатима кренули да радимо и онда је то много отежано, кад ти дежураш даноноћно поред њега, онда ниси способан да радиш преко дана2, каже Мирослав Ристић, повртар из Самариновца.

“За добру робу, увек је било пласмана и биће. Тренутно, видећемо за ову годину, ако крене увоз, као што понекад зна да крене, наш пласман стане, цене падну”, каже повртар Видан Митић.

Љубав према земљи овде се преноси са генерације на генерацију. Она се не продаје, а ако се и то деси из неког разлога, цена достиже вртоглаве износе. Млади не одлазе, већ овде формирају своје породице о чему најбоље сведочи број деце, као ни у једном другом селу у Топлици. Иако не крију задовољство због тога, истичу да успехе у производњи хране, не прате и одговарајући услови за друштвени живот, који потпуно изостају.

“Код нас је започет Дом културе и тако стоји, ништа се не улаже. А овде, увече, деца када изађу на то бетонско игралиште, да видиш шта су деца, шта је омладина и да се овде нешто покрене и уради”, каже Мирослав Ристић из Самариновца.

Да ће производња поврћа овде и даље расти, сагласни су готово сви произвођачи. Надају се и да ће то омогућити увођење нових, савремених технологија, које ће смањити учешће људске радне снаге. Предуслов за то је потпуно искоришћење постојеће електро мреже, на чије ново прикључење се, по њиховом мишљењу, неоправдано, чека месецима.

„Ми би дефинитивно требали тамо значи после јула, август, септембар, да ми званично предјемо на Каленић депонију и да све ово смеће које тренутно одвозимо у Сремску Митровицу, где су нам повећани трошкови,да једноставно то смеће крене да се одвози на Регионалну депонију Каленић“, каже Драгутин Кузмановић, директор ЈКП „Видрак“ Ваљево.

Планиарна је да се ураде и трансфер станице у Лазаревцу и Обреновцу у наредних годину и по дана. До караја године почеће изградња рециклажних дворишта у седам локалних самоуправа. Предстоји и опремање комуналних предузећа.

„Опремање комуналних предузећа са возилима што је у плану и програму,комуналних предузећа у смислу смећара, транспортних возила је до августа месеца. А судови за одлагање отпада и контејнери треба да иде тендер сад расписивање“, наводи Зоран Петровић, директор. ЕКО“Тамнава“.

„Ми одвајамо рециклабил и стакло и пет амбалажу и картон. Ми са нестрпљењем очекујемо у пројекту Каленића да град Ваљево добије 13.000 канти и 2.700 контејнера, који ће бити искључиво подељени нашим суграђанима за рециклабил, а правићемо и еколошка острва то јест рециклажна острва и у граду. И онда кад се буде овде завршила трансфер станица,а ми будемо прикупљали сав тај терен рециклабила у наш рециклажни центар, цела прича ће бити заокружена у том тренутку", каже Драгутин Кузмановић, директор ЈКП “Видрак“.

Ваљево ће уз већ активан рециклажни центар, почетак рада депоније токомм лета у Каленићу дочекати чини се најспремније. Одлагање комуналног отпада на депонију у Каленицу у пуном капацитету се очекује до краја године.

“Увек им кажем да после облака долази Сунце, потрудим се да им кажем нешто позитивно, што ће им улити и наду и оптимизам, и после, тога, наравно, расте им мотивација за рад. Ја сам наишла овде на средину која ме у потпуности разме, гледају ме као равноправног члана друштва, уважена сам од стране својих колега, и једноставно, они помажу мени, и ја њима, учимо једни од других, развијамо међусобну емпатију. Образовање и рад јесу најмоћнији алати којима можемо да срушимо све баријере и стереотипе, да нас друштво гледа без предрасуда”, каже Милица Ђурђевић, стручна радница.

Већина запослених у Социјалној синергији су особе са инвалидитетом.

“Милицу смо дочекали са пуно поштовања, пре свега, према њеном огромном труду, да се ишколује, да нешто постигне у животу, упркос свом хендикепу, Морам да признам да је Милица унела неку нову енергију код нас, у тим, врло је пажљива, нежна је, а опет поседује ту одлучност да одређене ствари и проблеме, дотера до краја, да покуша да их реши”, каже Милка Симић, координаторка у Социјалној синергији.

“Посаветује нас, шта је добро, шта није, увек да идемо напред, никако назад, увек је ту за нас”, каже волонтер Никола Пантелић.

Прилагођавање уџбеника, био је Милици један од највећих изазова током школовања. У гимназији је низала петице, а са високим просеком завршила је и Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију. После операција у Русији имала је реакције на светлост и контуре.

“Са развојем савремене технологије, у великој мери су олакшани наши услови живота и рада, па сам на факултету улавном имала прилагођене уџбенике у електронској форми, велика је срећа када имаш прилагођен уџбеник да можеш само да учиш, просто си на пола пута. Препреке су и ту да би нас ојачале, живот и јесте састављен од разних успона и падова, са различитим изазовима сам се суочавала, али, хвала Богу, кад год сам и била у ситуацији да потонем, увек сам испливала”, каже Милица Ђурђевић, стручна радница.

Породица јој је највећа подршка, а слободно време највише воли да проводи са најмлађим члановима. Милица је организовала и радионице о људским врлинама, подршци и разумевању јер жели да охрабри људе да пред препрекама никада не одустану.

„Није у плану да ово извориште буде стално у погону. То ће бити златна резерва уколико нам се буду дешавали ствари, као што је то било прошле гоодине, дуготрајна суша, нема падавина, високе температуре. Боље је да сада о томе размишљамо јер када пожелите нове количине воде биће вам потребно најмање две до три године и да имате неограничена новчана средства да би то могли да решите. Мислим да ми на време размишљамо о овим стварима и да ћемо спремно дочекати било какве временске прилике које долазе", каже Зоран Николић, директор ЈП "Водовод и канализација".

За инвестицију у изградњу новог изворишта воде у Пироту су се одлучили јер су последњих година све чешће дуготрајне суше. То драстично повећава потрошњу воде и исцрпљује постојеће резерве.

"Ми смо показали у току прошле године када је била интензивна суша, да Пирот има један од најбољих водоводних система у земљи јер ни један грађанин Пирота није осетио недостатак воде. Али ми радимо даље на побољшању тог система, пре свега на отклањању пропуста и смањењу губитака, али и у налажењу нових водоизворишта и проширењу капацитета", наводи Владан Васић, градоначелник Пирота.

Стручне анализе потврдиле су да је квалитет воде изузетан. Предвиђено је да до краја лета ново извориште буде у систему водовода.

"Урош Предић се 1909. године иселио из Орловата, свог родног Орловата је отишао у Београд и уселио се у атеље у коме је живео и радио до своје смрти. После његове смрти део ствари које су се налазиле у том атељеу доспео је у наш музеј. Ми те ствари чувамо и то је тај поменути легат Уроша Предића", наводи Сања Врзић из Народног музеја у Зрењанину.

Виртуелна посета атељеу је део изложбе "У ципелама Уроша Предића - дневник из Италије" у оквиру које је приказано уметниково студијско путовање у Италију.

"Да је пут трајао негде око три месеца, међутим сам дневник покрива негде око 35 дана тог путовања и први запис у дневнику је из 8. априла 1909. годин е у Риму. На том путовању Предић обилази велике уметничке центре попут Венеције, Фиренце и Рима. Али такође обилази и неке мање градове попут Сијене, Пизе, Орвијета, Тиволија, Напуља. Међутим, немамо забележене информације о томе шта је све видео у свим градовима", каже Бојана Петраш из Народног музеја у Зрењанину.

Уз изложбу су припремљене и 2Д анимације, интерактивни сегменти и просторни елементи који воде на симболично путовање Предићевим стопама. Изложба је постављена до краја маја, а ВиАр атеље ће након тога бити део сталне поставке у музеју.

"Дигитално, деца то раде, али ја то слабо, највише књиге, зато што у књигама можеш да научиш пуно тога", наглашава Бранислав Стојковић из Смедерева.

Педагози кажу да је период када деца могу да разумеју књигу и када би дете требало да почне да долази у библиотеку, узраст од четири године. За љубав према књизи и читању, потребна је подршка, али и пример од родитеља, библиотекара, као и школе. Дечије одељење смедеревске Народне библиотеке годишње упише преко четири хиљаде деце.

 "Прву књигу коју сам сама прочитала је "Пет пријатеља", одавно баш и такве авантуре највише волим да читам", каже тринаестогодишња Сара Стојановић из Смедерева.

"Радо читам "Хајди", и то ћемо ускоро да радимо за лектиру па ми је потребно, каже Чарна Стефановић, ученица 3. разреда ОШ "Др Јован Цвијић" у Смедереву.

"Волим неке авантуре да читам јер сазнајем нешто о историји и онда волим то да читам", каже Александра Трујић, ученица 3. разреда.

"И даље читају, одрасли и даље држе тај тренд читања и држања књиге у руци, а за децу се ми трудимо да их са неке стране привучемо, да пратимо трендове данашње и најновије књиге да набављамо у што краћем року, како би деца могла да имају код себе то нешто што је тек изашло и што им се свиђа", истиче Оливера Стајић, директорка Народне библиотеке у Смедереву.

Књига као чувар знања, опстаје и у изазовном дигиталном добу.

"Наша дигитална библиотека се углавном базира на нашим завичајним књигама и то више интересантно некима који се баве истраживачким радом, који проучавају Смедерево, писце из Смедерева, а што се тиче осталих корисника, њима је више традиционална књига занимљива и драго нам је што је и даље популарно да се чита књига и међу децом и међу одраслима", додаје Оливера Стајић, директорка Народне библиотеке у Смедереву.

Библиотеке су значајни културну центри, у којима је приступ информацијама и културном наслеђу неограничен, било у штампаној или дигиталној форми. У смедеревској Народној библиотеци, која низом активности ове недеље обележава 180 година постојања, број читаоца се не смањује. Годишње се упише преко осам хиљада чланова.

„Ми као школа изузетно смо задовољни наравно и наши ученици да имамо свој простор да просто услишавамо њихове жеље, а наравно увек имајући у виду само позитивне примере у овој нашој садашњости. Школа има 556 ђака и бележимо један позитиван тренд да сваке године нам се повећава број ученика", наводи Љиљана Ђонић, директорка ОШ „Живадин Апостоловић“.

Да хришћанску веру и осећај припадност приближи неким новим генерацијама пуно креативности уложе вероучитељ Давид Јанић.

„Наше светиње и наши манастири који вековима сведоче то наше успињање ка царству небеском и управо та жеља је преточена кроз наш директан разговор са вајаром, који је то полако осмишљавао“, каже вероучитељ ђакон Давид Јанић.

На мапи је скоро девет месеци предано радио Александар Шеровић из Врњачке Бање који је желео да као вајар остави нешто опипљиво, да се под прстима осети висина Проклетија, чврстина зидова Грачанице и Дечана. Избор светиња није био лак.

„Aко желите да прикажете Сопоћане и да што верније прикажете душу тог манастира ви морате да знате шта се налази на западном зиду – Успење Богородице. Морате да знате информацију да је био 240 година без крова у 17 веку, да је то круна Византијског српског сликарства“, истиче академски вајар Александар Шеровић.

Жеља уметника и ђакона из чијих идеја је проистекло уметничко дело је да пет идентичних рељефа поклоне школама на Косову и Метохији и краси једну од најстаријих образовних установа, Призренску богословију.

„Задња два пута кад се десило то без неких пропратних болести ми смо самоиницијативно радили неке тестове крвне слике и то. И на крају ту је био висок ЦРП, температура и свашта нешто пропратно, не бих баш у дубину свега да улазим, али на крају смо дошли до дијагнозе да он има Јуингов сарком, то јест захваћена му је десна илијачна кост карлице и не мало уопште“, наводи Невена Белоица, Балшина мајка.

Према доступним подацима, ова врста малигног тумора годишње се дијагностикује код троје од милион деце. Зато су се родитељи обратили клиници у Француској која је специјализована за лечење те ретке болести. Предрачун који им је послат износи 245.000 евра.

Невена Белоица, Балшина мајка каже да је потребно да се уплати цео тај износ. Наставља: „Иначе тај износ није целокупан износ, то је износ само за почетне анализе и хемотерапије, значи за све циклусе хемотерапија. Сад што се тиче тога да ли ће требати операција, колико ће она да кошта, то не знамо“.

Чим је на интернету упућен апел за помоћ, почеле су уплате. Одмах су испред школе у Грдици изашли и ученици Основне школе „Браћа Вилотијевић“.

„Дуго сам размишљала како можемо да помогнемо Балши, па ми је пало на памет да можемо да продајемо лимунаду. Ја сам позвала моје другаре и сестру и браћу и они си ми сви помогли. Скупили смо 150.000 динара“, рекла нам је Јана Плавић, из Грдице.

Нађа Плавић додаје: „Изненадили су нас људи. Грдица је мало место, али сам јако поносна људе, нисам очекивала толико новца“

„Настављамо акцију. Данас идемо на трг да скупимо још новца да би се Балша излечио“, каже Давид Плавић, из Грдице.

Акцији се и ван Краљева прикључују вртићи, занатлије, угоститељи, салони лепоте, аутоперионице, најављују се ходочашћа. Цео викенд ће се у Омладинској улици одржавати хуманитарни базар. У суботу га организује Удружење „Краљевчани од срца", у недељу ученици Основне школе „IV краљевачки батаљон".

Очекујемо што више присуство народа, људи, суграђана, деце пре свега. Све што будемо правили правићемо у њиховом интересу да активирамо њихове родитеље да изађу, прошетају, донирају. Следећи је хуманитарни базар на тргу око Милутина у мају месецу и планирамо 13.06. хуманитарну велику трку на Берановцу“, истиче Александар Ђорђевић, из Удружења „Краљевчани од срца".

За непуних недељу дана прикупљена је половина потребног новца за почетак Балшиног лечења. Хуманост за сада успешно трчи трку са временом како би га што пре започео и успешно завршио.

“На основу овог решења дефинитивно се доказује да документација коју сам нашао и проследио државним правобраниоцима у Ваљеву и градском правобраниоцу су истинита и да Мирољуб Куртовић нема никакво право да стави забележбе на приватне поседе лица која поседују своју имовину 50, 60 или више година, што значи да је кренуло да се то питање једном дефинитивно реши и Мирољуб Куртовић оствари своје право за реституцију у складу са законом”, наводи Марјан Дукић, пензионер из Шапца.

Нова решења су стигла из Агенције за реституцију, која је и пре више од деценије донела одлуке на основу којих је Мирољубу Куртовићу из Београда враћена огромна имовина, коју је по закону о реституцији потраживао. Свесни правне комплексности проблема, али и животних за грађане, у Агенцији кажу да су и нове одлуке донете у складу са законом.

“Ове две одлуке су донете у моменту када су се за то стекли законски услови и када су се за то стекле законске претпоставке. Такође, морам само да напоменем да је рад Агенције за реституцију условљен радом других државних органа, радом катастра непокретности, локалних одељења за урбанизам, архива по више нивоа, локалних архива и републичког архива, тек када се комплетна документација скупи када се та грађа која мора да буде документована у предмету када буде подложна давању процесне оцене онда ми правници кажемо да је одлука сазрела за доношење, што се десило и у првом моменту када је и одлука донета“, наводи Вељко Јовановић, директор Агенција за реституцију подружнице Крагујевац. „Такође, дошло је до неких промена у позитивно правним прописима нашег правног система које су омогућили доношење ових одлука. То пре свега мислим на промене које се тичу закона о планирању и изградњи, затим закона о конверзији, па и овим последњим законима о посебним условима за евидентирање и уписивање права на непокретностима", истиче Јовановић.

У агенцији поново наглашавају да они нису надлежни нити су ставили забележбе на плацеве већ катастар - који се позивао на досадашње одлуке и надлежност агенције. Нова донета решења су делимична, на њих има право жалбе. Достављена су Мирољубу Куртовићу, правобранилаштвима - државном у Ваљеву и градском у Шапцу и централној јединици Агенције за реституцији.

"Ова два решења су покретање са једне мртве тачке да се бар у првостепеном поступку проблематика која је обухваћена овим парцелама реши. Ако буде било жалбе онда је за то надлежно Министарство финансија, а након тога онда евентуално суд ако се покрене управни спор и по правоснажности односно окончању тих поступака катастар је дужан да обрише све забележбе на ове парцеле", наглашава Вељко Јовановић, директор Агенција за реституцију подружница Крагујевац.

Од имовине на коју, како каже, наследник Мирољуб Куртовић има право неће одустати. Преко друштвених мрежа потврдио нам је да се жалбе припремају, поступци су у току, сматрајући нова решења показатељем петнаестогодишњег површног и паушалног вођења овог предмета. На право и правду и позивају се и оштећени грађани. Уз нова решења покренуло се решавања старих проблема, али и отвориле недоумице око парцела преведених између два решења.

Марјан Дукић, пензинер из Шапца каже: „Очекујем да ће се коначно решити питање за све парцеле које су незаконито преведене на Куротовића, а у делимичном решењу су наведене као парцеле које се не могу враћати у натуралном облику као и да ће се све забележбе међу којима је огроман број захтева за промену у катастарским књигама прогласити ништавним. Ја ћу настојати док се ово питање не реши у складу са законом да помажем грађанима да своја права остваре, нема одустајања кад је истина и правда у питању“.

На следећи правни корак чека се, потврдили су нам и у шабачком катастру и градском правобранилаштву. Сви кажу - почело је одмотавање замршеног реституционалног шабачког клупка - крај је када се донесу правоснажне одлуке.

"Ако би могло без хербицида, остварили би веће приносе. Овај тип машина је нека нова иновација која нам то омогућава. Значи прскање самог корова у усеву. И то имамо варијанте да прскамо са селективним хербицидима само корове", каже Славољуб Николић, пољопривредник из Деспотова.

У машину је уграђено шест компјутера, шест камера и 156 дизни. Највећа вредност је софтвер.

"Ова машина користи вештачку интелигенцију. Сам развој машине је тако да она временом сама себе развија. Нови тип корова, нови тип инсеката, фунгицида које њихова машина на неком одређеном тржишту препозна, шаљу се подаци у њихову базу података и аутоматски се врши абдејт свих машина", објашњава Милан Љуботина, "Агромондо".

Машина се креће брзином од седам километара на час. Свака дизна оставља око корова отисак шест пута шест центиметара, и то тако да већа количина хербицида падне директно на коров.

"Рад машине је заснован на алгоритмима дубоког учења. У машини је компјутер са базом података. Сваке милисекунде машина фотографише и упоређује са фотографијама из своје базе", наглашава Олга Червонук, "Екороботикс".

На овај начин се смањује употреба хемијских средстава и до 80 одсто.

"Уз климатске промене са којима се на овај начин боримо, појављују се стално и нови корови. Такође, ова машина је веома важна, јер пољопривредницима решава проблем недостатка радне снаге", објашњава Пијер Камарт, агроном из Холандије.

Европа прописује све озбиљнија ограничења приликом коришћења средстава заштите.

"Треба да усагласимо регулативу, треба да пратимо интерне мере у заштити биља, при чему све могућности које могу да редукују употребу пестицида синтетичког порекла треба што више да користим", истиче Горан Малиџа, Институт за ратарство и повртарство Нови Сад.

Лук, кромпир и још неке врсте поврћа су погодни усеви за третирање, али се добро показала и код шећерне репе или кукуруза.

Такмичење „Вршац опен" окупило је око 60 такмичара из 20 клубова, а организатори већ најављују још већи и озбиљнији догађај наредне године.

„Ја могу сада званично да вам кажем да ће ово бити традиционално. Aприл ће бити месец резервисан за Вршац. Mислим да ће овако добра организацији и одлични услови ће довести следећи пут, сигурна сам, много већи број такмичара. Mи планирамо да то можда буде неки европски куп у обарању, да то буде и два и три дана“, наглашава Александра Крунић, међународни судија ИФББ федерације и органнизатор такмичења.

Обарање руку у Србији је у експанзији – расте број клубова, такмичара и међународних наступа.

„Спортско обарање руке постоји више од 40 година у свету. У Србији савез постоји од 2010, а од 2015. редовно учествујемо на европским и светским орвенствима. У Србији тренутно постоји 28 клубова и више од 400 активних такмичара“, наводи Ненад Смиљковић, председник Српског спортског савеза за обарање руке.

Да квалитет не недостаје потврђују и резултати – Србија има и европског и светског првака, што додатно подиже ниво домаћих такмичења.

„Што се тиче овог такмичења, стварно је гала. Први пут сам сад на овако великом такмичењу. Домаћини су приредили стварно леп спектакл. Хала је лепа, амбијент, доста такмичара, јака конкуренција и ставрно ми је јако лепо било овде“, каже
Слободан Новаковић, такмичар и репрезентативац .

Ако се овакав тренд настави, „Вршац опен" би ускоро могао да постане незаобилазна станица на регионалној мапи обарања руку.

“Ми туристима који долазе на Златибор путем организованих излета, екскурзија и сервиса на самој дестинацији нудимо могућност обиласка и ширег оквира односно шире регије. Туристи са Златибора могу обићи путем организованих излета и Национални парк Тара, природни резерват Увац, Мокру Гору са Шарганском осмицом, али наравно и пријепољски манастир Милешеву, Камену Гору, Сопотницу и све остале локалитете”, каже Владимир Живановић, директор Туристичка организација Златибор.

Када је домаћи туризам у питању Западна Србија је убедљиво најпосећенија регија у земљи, а код страног туризма у предности је једино Београд. Међутим, последњих година бележи се добра статистика и у том погледу, а охрабрује и тренд раста у предсезони и постсезони.

“Ми смо у 2025. години наставили тај тренд да би дошли отприлике на 2.000.000 ноћења у 2025. години и негде 600.000 долазака. Што је чак и за неке макрорегионалне оквире врло коректна бројка”, наводи Немања Нешић, директор Туристичке организације Западна Србија.

ТО регије Западна Србија, пре две деценије, била је прва која је више дестинација објединила у целину.

“Гледали смо светске примере, пре свега, аустријске регије које су најсличније по конфигурацији, географском положају нама. Схватили смо да ма колико појединачне дестинације биле атрактивне, нису толико запажене као кад се удружују”, каже Мирослав Рађен, један од оснивача Туристичке организације Западна Србија.

“Овакве врсте организација где долази до умрежавања различитих туристичких дестинација и до укрупњавања туристичке понуде показује да је то један јако успешан економски модел, јер заправо ви смањујете трошкове, а повећавате добит”, каже Данијела Вељовић из Туристичке организације Србија.

Не чуди што је спој туристичких дестинација које обједињују музеје на отвореном, природна богатства и културно-историјске споменике чест избор савременог туристе, који је у потрази за искуственим туризмом.

„Отишли смо, група се вратила и онда смо отишли напред нас шесторо, тако да сам успео задњих километар и по скочити и доћи соло“, каже Душан Рајовић, победник прве полуетапе Бициклистичке трке Београд-Бањалука.

Домаћини двадесетог издања бициклистичке трке Београд-Бањалука ове године су два града из Браничевског округа-Велико Градиште и Пожаревац, у коме је гостовање бициклиста већ постало традиција.

„Град Пожаревац је поносни домаћин не само ове бициклистичке трке, већ и других спортских манифестација које се током целе године одржавају на територији града Пожаревца и у самом Пожаревцу“, наводи Саша Павловић, градоначелник Пожаревца.

Ове године на трци се возе четири етапе, укупне дужине од преко 600 колометара. Бициклисти ће се надметати на друмовима од истока Србије до запада Републике Српске.

„Ово је догађај који промовише сарадњу Србије и Српске , наше заједништво, трка мира, трка која промовише мир, а оно што је важно спаја народ Србије и Републике Српске. Иако Дрна ту стоји она у овом случају није граница“, каже Владимир Куваља, директор трке Београд-Бањалука.

У бициклистичком каравану је 175 такмичара из 35 земаља. Вечерас се вози кружна полуетепа у Великом Градишту, а сутра бициклисти из Обреновца стартују ка Зворнику. Трка се завршава у суботу етапом од Приједора до Добоја.

“Има већ месец дана како група коња од непознатог власника, значи није власник одавде нико, долази овде и праве штету тако што врше нужду, што баљежају, што пасу, што растерују нашу стоку, што газе, изгазе све”, каже Василије Чамагић, из Мељанице код Краљева.

“Коњи су били овде по воћњаку и овуде свуда и ја треба да прскам ово са инсектицидом после шљиве и траву и они могу да да дођу и да се потрују”, наводи Миодраг Глишовић из Мељанице код Краљева.

“Долазили су горе кући, мене је страх, ја још као дете имам страх од тих коња. Као што може да се и види то су крупни коњи. Ја живим сама на том брду, ја немам никог ту, мене нико не може лако ни да нађе”, наводи Милена Булатовић из Мељанице код Краљева.

Мештани Мрељанице са којима смо разговарили једногласни - коњи су сишли са Столова, где на падинама близу врха слободне трче целе године и углавном изазивају одушевљење љубитеља природе и планинарења.

“То су власника коњи који су отерани на пашу и они сад силазе озго за млађом травом”, каже Миодраг Глишовић из Мељанице код Краљева.

“Пар пута смо их враћали, међутим они поново дођу”, каже Василије Чамагић из Мељанице код Краљева.

Како не могу да утврде ко је власник, обратили су се комуналној милицији која их је упутила на инспекцију.

“И молим власника да се ово једном реши. Молим надлежне службе које су задужене за то да нам из овог села, јер ту има и старих и младих и деце, да то макну”, каже Милена Булатовић из Мељанице код Краљева.

У једначини одоговрности више је познатих од мештана, власника живтиња и инспекцијских служби. Јер током година су коњи на Столовима постали бренд те планине, који као такав промовише и Туристичка организација Краљева. Зато треба пронаћи начин да то и остану, али да због тога не трпе мештани и њихова домаћинства на обрноцима Столова.

“Ја сам ове године модел и организатор, увек се пријаве ко жели да буде модел професорка пита, имамо и мушка одела за наше дечаке”, каже Петра Динић из ЕТШ “Мија Станимировић” у Нишу.

“Минималне цене биле су 600-700, до 1000 динара, али приступачно је свима заиста сви могу да купе”, каже Данка Недељковић.

Осим што ученици имају могућност да се за матурско вече обуку по повољним ценама, новац прикупљен од продаје донира се.

“Лепо ми је због тога што све што скупимо иде у хуманитарне сврхе и што има неку сврху заправо, што није само онако”, каже Николија Митровић.

“Код нас су све цене да кажемо симболичне, а поред тога и све што сакупимо у хуманитарне сврхе уплаћујемо. Ове године ићи ће уз помоћ удружења родитеља превремено рођених беба „ Љубав, вера, нада" за неонатологоју у Нишу”, наводи наставница Марија Вељковић Милојковић.

За сада је много више женских него мушких одевних предмета. .Ревија је планирана за шеснаести мај, а гардероба ће се продавати после тога у наредна три дана, путем онлајн лицитације.

“Једна ствар, која се највише истиче је та вертикална промена, јер ми је врло занимљив један специјални материјал, који мења светло када се постави. Научила сам како они раду у тиму и како се долази до те целине коју зовемо представа”, каже Ена Панајотовић, ученица 3. разреда Гимназије.

“Ово нам није први пут да шетамо кроз позориште, кроз тај позоришни свет, али јесте први пут у овом издању, са гостима предавачима из Новог Сада”, наводи Мирјана Јончић, ученица 4. разреда Гимназије.

Редитељски подухват увек прати добро осмишљен сценски дизјан. Припрема нове премијере у пиротском позориште, била је прилика да се на лицу места види уметничко - инжењерска симбиоза.

“То је један, уствари, савремени приступ позоришту и позоришној техници и некако у данашње време, где је уметност потпуно неодвојива од технологије, то је нешто што јако обликује и даје редитељску идеју, артикулацију и уопште мисао на позориште, као нешто што је савремено”, каже редитељка Миа Кнежевић.

“Сценски дизјан иде корак даље. У том смислу на неки начин осавремењује уопште тај приступ сценографији, укључује различите аспекте: дизјан звука, дизјан светла, ликовност, мизансцен…Сценски дизјан води рачуна о целој тој визуелној концепцији”, наводи др Данијела Димитровска са Факултета Техничких наука у Новом Саду.

Таленат је само део уметничког мозаика, који ће гимназијалци тек морати да слажу. У том мозаику подједнако учествују креација, инжењерска прецизност и бескрајна маштовитост, а то увек рађа ново уметничко дело.

“Занимало ме, хтела сам одувек то да пробам и жеља просто води те и то је то”, каже Бојана Илић, матуранткиња Политехничке школе.

“Први пут ми је да дајем крв. Нико из моје породице није дао, па сам сад одлучила да ето први пут пробам да дам крв”, каже Теодора Ерић, матуранткиња Економско Трговинске школе.

“Колико видим овде доста се мојих вршњака укључило у ову акцију и сматрам да је ово јако битно”, каже Милан Вукомановић, матурант Економско Трговинске школе.

“Имали смо примере међу друговима који су већ дали у првом полугодишту. Они су нас саветовали да је то много добра ствар, да и ми треба такође то исто да урадимо”, каже Милица Миленковић, матуранткиња Економско Трговинске школе.

О значају добровољног давања крви разговарало се и на часовима, а то што се акције одржавају у школама, у добро познатом амбијенту, додатни је подстицај за ученике који се двоуме да први пут дају крв.

"Јако је битно да ови млади људи ево од јутрос их има доста овде од кад смо дошли,да дођу, да се укључе у тај круг давалаца, да се придруже армији хероја и постану добровољни даваоци.Јер са сваким новим даваоцем заправо повећамо пул и укупан број давалаца и самим тим обезбеђујемо довољан број јединица крви да би здравствени систем могао несметано да функционише", каже др Бобан Симоновић из Завода за трансфузију крви Ниш.

Нишки Завод за трансфузију располаже са довољним резервама крви, али су РХ негативне једнице свих крвних група у благом дефициту. Медицинско особље апелује на даваоце са негативним РХ фактором да искористе ову шансу, дођу до школа и следе пример најмлађих давалаца.

"Багрем се сеје, значи семе које ми припремимо у току јесење сезоне да ли супљањем или набавком семена из увоза се сеје машинским путем машинском сејачицом, а некада смо то радили ручно. Багрем воли песковито земљиште, ова парцела овде је чувени иђошки песак тако да му овде јако одговара. Он није захтеван за одржавање, потребно је док су младе саднице да се окопа и да се покоси трава", каже Радивој Лагунџин, власник расадника.

Након букве и храста, багрем представља трећу најзаступљенију врсту лишћарског дрвета у Србији, а због обиља нектара и полена. Најзначајнија је медоносна биљка у Србији. У Војводини је багрем засејан на нешто више од 25 хиљада хектара.

„Багрем је сам по себи једна врло интересантна биљка у свету пчелара и пчеларства зато што даје посебан мед изузетног квалитета, изузетног укуса и људи често хоће само багремов мед. Нама пчеларима би било мало да је цела Војводина посађена багремовим шумама тако да свака акција у смеру подизања багремових засада је добродошла", каже Саша Чолак, председник Удружења пчелара Кикинда.

Багрем се користи и као индустријско техничко дрво, а погодан је за пејзажну архитектуру и декорацију. То је изузетно отпорна врста и због снажног кореног система спречава ерозију што га чини идеалним је за пошумљавање деградираних земљишта.