“Дуж корита реке Саве, и поред свих служби које су даноноћно на терену, афричка куга узима маха и шири се се по домаћинствима. Вирус за сада није ушао у срце Мачве, али да не би ушао, апелујем на све произвођаче да примене биосигурносне мере. Ово је јако опасан вирус”, напомиње Никола Милутиновић, директор Ветеринарског специјалистичког инситута у Шапцу.

Апели на примену биосигурносних мера су свакодневни, а последице када се болест појави велике. На газдинству Милутиновића, на опрезу су сви укућани, у оборима имају око 800 грла.

“Шири се брзо, као пожар. Ми предузимамо мере, никог не пуштамо унутра, свако вече дезинфикујемоцело двориште. Неке машине остављамо на улици, прскамо точкове кад идемо у њиву”, истиче пољопривредник Жељко Милутиновић.

Из Ветеринарског специјалистичког инситута саветују да се дезинфикује одећа и обућа. "Да не пуштају на своје фарме људе који немају потребе за тим, затворе економске делове домаћинстава, узимају храну познатог порекла и оно што је најбитније, да заразу пријаве надлежној ветеринарској служби на време”, наглашава Милутиновић.

Када се зараза потврди на имању, еутаназија свих грла је једини начин да се спречи ширење болести.

“Брзо уклањање животиња, еутаназија. Што брже вирус детектујемо, што брже животиње убијемо, ми ћемо имати мању могућност за ширење тог вируса. Зато је ова болест толико и опасна. Али, нема места паници, не прелази на људе”, истиче ресорни министар.

Ни у Срему вирус не посустаје. Нови случајеви заразе регистровани су на територији Руме, у селима Кленак и Платичево.

„Упознала сам пуно другара, лепо смо се провели, учили смо занимљиве ствари.“

„Учили смо кружење воде у природи, да не треба да се загађује и да не треба да трошимо превише воде.“

„Научила сам да не треба да се загађује природа, да треба да бринемо о њој“, кажу деца, учесници кампа.

Иако влада мишљење да је дигитално доба удаљило младе од читања, велика посећеност овогодишњег кампа у Kикинди доказује супротно.

''Нама је веома важна свака интеракција са децом и промоција читања као таквог, промоција и подизање читалачких вештина, разумевање прочитаног, односно да деца схвате да је Библиотека њихово место, да овде нису никада гости већ домаћини'', истиче Дуња Бркин Трифуновић, директорка библиотеке.

Манифестација је послала снажну поруку да се у овом узрасту ствара база будућих посвећених читалаца, као и да одрасли морају бити први пример који ће деци показати да књига није обавеза, већ забава и прозор у свет.

„Други пут сам на јазеру, дошао сам из Београда са бабом и дедом”; „Долазимо јер је језеро дивно, вода је добра, чиста, није загађена”; „Сваки дан сам овде и највише ми се свиђа скакаоница”... кажу посетиоци језера.

Око језера је посађено 10.000 стабала и посетиоци сад могу уживати у лепом хладу борова, багрема и бреста.

„Све то чини ово место природном оазом за уживање, одмор и бег у природу од тропске врелине. За Качаревце ово много значи, али и за Београђане, Панчевце и мештане других околних места”, каже Бранко Бокун из Месне заједнице „Качарево".

Качаревци увек истичу да су уз помоћ града, али пре свега захваљујући свом заједништву успели да створе овакво једно место којим се сад сви поносе.

„Качарево је специфично место колонизираних људи из бивше Југославије, али јединство и заједништво је овде на првом месту. Успели смо сви заједно од да од једне депоније направимо овакав велелепан простор”, наглашава Бокун.

О безбедности купача на језеру брину професионални спасиоци, а о исправности воде Завод за јавно здравље из Панчева које два пута месећно узима узорке.

"Рађена је споља фасада на комплетној цркви, рађени су кров и звоник, мењана је конструкција која носи звоно, јер је тотално пропала. Они нису имали дуго година звоно, нису могли да га користе и онда смо ми направили потпуно нову конструкцију, да би се сада поново чуло звоно у ова три села, мештани су одушевљени“, напомиње Никола Радојковић, који је радио на обнови цркве.

Милан Лазаревић, председник Месне заједнице Гојиновац, Шишмановац и Прекадин, каже да одавно постоји жеља, али и потреба да се обнови и заштити, сада већ времешни храм.

"Презадовољни смо, људи су се одазвали и са великим новцем и са мањим, али за све то хвала, ко је колико могао, хвала му. Тако смо планирали били да 90% буду приведени радови за Петровдан, да то народ види“, истиче Милан.

"Преко једног века су се сви њихови преци, као и сами они и њихова деца, овде крштавали, венчавали и наравно да је ова црква у њиховим срцима“, каже парох Филип Стевановић.

Село Гојиновац, већ петнаестак година, центар је виноградарске производње на југу Србије са виноградима површине 50 хектара и највећом винаријом на Балкану, површине око 9 хиљада квадрата.

Слогом и заједничким радом, мештани Гојиновца, успели су прошле године да реше вишегодишњи проблем водоснабдевања, очекује се и скори почетак изградње смештајних капацитета и аква парка у близини винарије, као и места за одмор и окупљање у близини цркве, чиме се стварају услови да ово село постане још значајнија туристичка дестинација у будућности.

“Две године иде за редом с нама на море, уживао је, исто као и ми. Имамо викендицу на језеру, навикао је да буде стално на води, на чамцу, тако да ужива”, каже Ненад Станковић.

Титар тест, који је недавно укинут за улазак у земље Европске уније је велико олакшање, јер осим што је био скуп, резултати су се дуго чекали. За прелазак границе потребни су: пасош у коме стоје подаци о чипу и вакцинацији и сертификат који издаје ветеринарска инспекција.

Мирољуб Марјановић, ветеринарски инспектор објашљава процедуру: „Ветеринар попуњава део сертификата, врши клинички преглед и издаје потврду. Власник уплаћује таксу за издавање сертификата, враћа се у ветеринарску инспекцију, где се попуњава сертификат“

Власници паса, кажу, да су службеници на границама све обученији и да нема застоја због прегледа љубимаца. Ипак, Зоран Лазић нам преноси искуство од пре седам година када је водио псе на изложбу у Украјину.

“Ако се дође до прелаза где нема ветеринара, немогуће је прећи са псима. Небитно да ли имају тестове или не. То сада јесте олакшано, али тада смо промашили гранични прелаз, није било ветеринарске служба, морали смо да возимо 200 километара да бисмо прешли границу на другом месту”, напомиње Зоран.

Ветеринар Митко Давковски саветује власнике да припреме свог љубимца. Уколико рецимо има дугу длаку да понесу кућну апотеку, јер рецимо пси могу да реагују на морску воду, а посебно скреће пажњу на заштиту од комараца.

“Комарци су главни преносоци срчаног црва, може доћи до великих компликација. Не знајући да је пас добио срчаног црва чишћењем од паразита можемо изазвати велики проблем да пас угине, зато што убијањем срчаног црва долази до зачепљења крвних судова у срцу”, наглашава ветеринар.

Као и људи, тако и пси, неко више, неко мање воли путовања, врућину и гужве, али је љубимцама то мањи стрес од тога да их власници оставе макар и на неколико дана.

На питање да ли се и раније дешавало Чедо Папић каже: „Није се дешавало, било је пре можда десет или двадесет година да није била вода за употребу, али то је кратко трајало. Што се тиче сналажења воде за пиће, купујемо у продавници”.

"Већ одавно сам корисник воде преко куповине. Био сам сумњичав према квалитету воде у Сечњу из простог разлога што се ради о старим цевима”, каже Братислав Шуловић.

Новица Јовановић, технички директор ЈКП "Сечањ" напомиње да је употреба воде за пиће забрањена због појаве стрептокока у водоводном систему. “Појава је била само на једном месту узорковања, на изворишту, а на друга два места немамо појаву стрептокока. Док се врши појачано хлорисање, пратимо у мрежи ниво хлора и отприлике за три дана би требали да добијемо чисту воду односно решен проблем микробиолошке исправности, каже Јовановић. Додаје да у понедељак очекују резултате нове анализе.

У Сечњу има око 1300 водоводних прикључака, али је водоводна мрежа стара, рађена је крајем шездесетих година. Што се тиче ситуације са насељеним местима, тамо нису забележени никакви проблеми и вода у тим водоводним системима је исправна.

"Као што видите и данас југо је радна машина. Са њим обављамо све пољопривредне радове, пошто се бавимо кошењем. Вуче приколицу, излазимо народу у сусрет када треба нешто да се баци, југо је буквално 20 сати у раду“, истиче Богољуб.

У воћњаку четири сестре Давидовић у Штитару, које су наследиле имање без искуства у пољопривреди, осим Бесмртног југа раде и вредне руке колегиница које су дошле да помогну.

"Солидарисале смо се и кренуле, махом су овде запослени из здравтства или су у радном односу или пензионери. Ми долазимо по потреби. Дошао је господин Баштовановић са својим југићем и то нам много значи, 50 посто посла олакшава, не морамо да носимо гајбе“, каже Гордана Павловић.

Игром случаја сам упознала мог друга Боју који има свог југића и много нам је помогао у воћњаку, После татине смрти нисмо знале како ћемо, све смо радиле ручно“, напомиње Александра Давидовић.

Југо је плаћен само четири стотине евра, а већ је зарадио новог, каже Богољуб, који очекује да буде у првих десет купаца. Осим рада на њиви, одржава 40 мачванских дворишта, али се бави и хуманитарним радом.

"На иницијативу другарице недавно смо ишли у Бељин да покосимо, код две жене које живе у контејнеру. Покосили смо, нисмо хтели ништа“, каже Богољуб.

Осим по Бесмртном југу, Боја Баштовановић познат је и као рекордер по кумствима у Мачви. До сада је крстио 20 малишана. Ових дана спрема се за још једно крштење, а добио је лепе вести о још три принове.

Код Бездана је претходних дана водостај пао на минус 120 центиметара, приближивши се историјском минимуму од минус 143 центиметра. Код Новог Сада је измерено 36 центиметара испод референтне тачке. Иако се у наредних неколико дана очекује благи пораст, хидролози прогнозирају да ће Дунав потом поново почети да опада.

Системи за наводњавање под великим оптерећењем

Низак водостај највише погађа снабдевање водом за наводњавање. У ЈВП "Воде Војводине" истичу да системи функционишу на граници својих могућности.

"Пумпе код Бездана и Богојева и даље раде, али са смањеним капацитетом. У бачком и банатском делу система снабдевање је гравитационо, код Новог Бечеја и Падеја уставе се и даље преливају, јер је ниво воде у Тиси виши него у каналима, што је заслуга бране", каже Божидар Белош из ЈВП "Воде Војводине".

Низак водостај успорава и речни саобраћај. Пловидба је могућа, али уз претовар терета и смањење газа пловила.

Белош наводи да барже тренутно превозе приближно половину уобичајеног терета како би безбедно прошле деонице на којима су спрудови најизраженији.

Из Удружења професионалних лађара Србије истичу да се последице ниског водостаја у Србији мање осећају захваљујући добро регулисаном пловидбеном путу, док су у Мађарској уведене додатне мере опреза.

"Мађарске власти су на појединим деоницама ограничиле дозвољену дубину пловног пута на свега 1,6 метара, па су многе компаније реорганизовале транспорт. Поједини бродови не иду до Будимпеште, већ остају у Братислави и чекају повољнији водени талас", објашњава Бранислав Вајда из Удружења професионалних лађара Србије.

Критичне деонице пловног пута и даље су код Сремских Карловаца, у Футошком сектору, као и на местима где се спрудови померају.

"Службе 'Пловпута' су непрекидно на терену, мере дубину пловног пута, померају бове и у реалном времену објављују податке о безбедној пловидби", подвлачи Вајда.

Топла вода мења понашање рибе

Поред проблема у пловидби и наводњавању, низак водостај и висока температура воде утичу и на речни екосистем.

Дугогодишњи риболовац Миленко Појужина, који више од шест деценија пеца на Дунаву, каже да овакве услове не памти.

"Давно није био овако низак водостај. Температура воде је виша од 25 степени, па се риба повлачи ка средини реке, где има више кисеоника, вода је хладнија и услови за живот су повољнији", објашњава Појужина.

Повлачењем воде приобаље Дунава добило је потпуно другачији изглед. Пловидбени пут се сужава, појављују се нови спрудови, а поједина пловила остала су насукана у плиткој води и чекају повољнији водостај.

На Рибарском острву поједини сплавови остали су готово на сувом, док су се на местима где је до недавно била вода појавили шкољке, грање и отпад које је река оставила за собом.

Оно што представља ризик за лађаре, многим купачима је постало необична атракција, јер се на појединим местима сада може пешице ући дубоко у корито Дунава.

''Подигли су споменике на основу тога што су деца погинула на ратишту тако да нам много значи, у суштини излазимо ту палимо и свеће и све пошто не можемо да посетимо те гробове доле, онда излазимо ту и палимо свеће”, прича Горан Радовановић, из села Липница код Чачка.

Време је учинило своје, али остаје питање колико су пропадању допринели и недовољна заштита и брига о овим споменицима. Многи камени крајпуташи данас су оронули, накривљени или оборени, обрасли дрвећем и маховином. Уколико локална самоуправа обезбеди средства за њихову реконструкцију, пред конзерваторима ће бити сложен и захтеван посао.

''Овде се види да је доста споменика накривљено, поломљено. Такође, читљивост текста - примећује се да доста фали, али шта ми можемо да урадимо то је да га заштитимо, оперемо, вратимо у положај који је био и да се склони просто то дрвеће'', наводи Ненад Димитријевић, конзерватор Народног музеја у Краљеву.

У бољем стању остали су сачувани крајпуташи који су били заштићени од временских утицаја, најчешће захваљујући томе што су наткривени. Такви споменици, који сведоче о трагичним судбинама мештана страдалих у ратовима, могу се видети и у другим селима чачанског краја.

Снежана Ашанин, етнолог Народног музеја у Чачку каже да на споменицима крајпуташима налазе епитафе где се живот, слобода, домовина пишу великим словом. “То значи да има јако важну и велику вредност. На нама је данас да сачувамо живо културно наслеђе, да га не препустимо зубу времена, а добро знамо да то није лако јер камен пешчар је порозан'', наглашава она.

Некада су у Драгачеву постојали мајдани из којих је вађен камен пешчар за израду крајпуташа. Посебно вредну збирку чува јединствени Лапидаријум у Гучи, у којем су изложени најрепрезентативнији примерци из драгачевског краја. Да би се споменици, које називају и каменим књигама предака, сачували за будуће генерације, неопходна је њихова заштита, обнова и пажљив однос према наслеђу које сведочи о животима и страдањима људи из прошлих времена.

"Очекујемо да у наредних месец дана буду завршени радови на изградњи ове зграде и да аплицирамо за добијање употребне дозволе. У овој првој згради ће бити оне делатности које су окренуте Државном дата центру, ту ће бити велики Национални центар за информациону безбедност", каже Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и еУправу.

Уз прву, ниче и друга зграда. У септембру се очекује почетак изградње срца Иновационог дистрикта – централног објекта.

Јовановић истиче да ће то бити посебан део Крагујевца, који ће окупљати стартап заједницу, факултете, науку, грађане.

Тај читав простор донеће им едукативне, комерцијалне, забавне и спортске садржаје. Јединствени комплекс у Југоисточној Европи биће дом и Научно-технолошког парка, петог у Србији. Пружа подршку младима да идеје претварају у стварност и отварају своје компаније.

"Тако да ће нам додатно и простор у Иновационом дистрикту и повезаност са Дата центром, у смислу платформе за вештачку интелигенцију, да ће наши стартапи моћи да је користе бесплатно", напомиње Марија Гачић, директорка Научно-технолошког парка у Крагујевцу.

"То ће свакако дати прилику и нашим студентима и нашим професорима да буду укључени у стварању тих нових иновативних решења", наглашава Владимир Ранковић, ректор Универзитета у Крагујевцу.

И то у друштву светских ИТ гиганата, који већ чувају податке и опрему у Државном дата центру.

"Већина од тих глобалних компанија се већ обраћала са потребом за додатним простором и управо то је чињеница која нас охрабрује да Крагујевац постаје центар ИТ индустрије у читавом региону", каже градоначелник Крагујевца Никола Дашић.

И већ поносно носи епитет "српске силицијумске долине", у којој се наставља развој вештачке интелигенције. За сада са два суперкомпјутера смештена у Државном дата центру, где би у првом кварталу следеће године требало да стигне и трећи.  Чију набавку са пратећим софтверима држава финансира са 50 милиона евра.

"Родило је можда и више него што би требало, јер кад роди много, зна да нанесе штету садници. Боримо се да сачувамо комплетно плод који је сигурно добар, да га сачувамо још месец дана до бербе и онда да будемо још задовољнији, јер ћемо тако да остваримо ту производњу. Све док нисмо обрали то није наше“, напомиње Радисав.

На подручју Расинског округа воће се узгаја на једанаест хиљада сто хектара, од чега је готово две трећине под засадима шљиве и јабуке. Kасни мразеви утицали су само на род малине, док је принос осталог воћа одличан.

"Сама свест произвођача, заштитне мере, савремени засади и наводњавање условљају да, уз ове временске услове, буде квалитетан и стабилан род. Што се тиче јабуке очекује се род преко 20 тона, крушке око 13 тона, шљива 16. Род кајсије је око 13тона, изузетно је родила вишња ове године - 10 тона. Очекујемо принос винове лозе око 8 тона у засадима“, каже Радомир Бушатовић из Пољопривредне стручне и саветодавне службе.

Стручњаци упозоравају да је у засадима шљиве регистровано присуство шљивиног смотавца, за чије сузбијање саветују примену регистрованих инсектицида.

"Шљивин смотавац је јако значајна штеточина у засаду шљиве, јер се убушује у плод и њиме се храни и такав плод нема економску и тржишну вредност. Прскање треба обавити у вечерњим часовима, када су ниже температуре, тако ће препарат најбоље деловати. Такође ови нестабилни временски услови могу довести до појаве трулежи на плодовима коју изазива монилинија, тако да је такође препорука пољопривредним произвођачима да ураде прскање засада шљиве неким од регистрованих фунгицида у циљу сузбијања овог проузроковача биљних болест“, истиче Сандра Милетаковић из Пољопривредне стручне и саветодавне службе.

Препорука произвођачима је да прскају касне сорте воћа и засаде у којима није почела берба, како би могли да испоштују прописану каренцу.

''Добили смо грант Европске уније овде у Научно технолошком парку у Чачку да добијемо прототипски простор по неким субвенционисаним ценама. Онда су уследили догађаји на које нас је НТП водио као представнике, тако да је све ишло својим током и после три и по године дошло је до ове награде и до изласка на тржиште“, напомиње Ђорђе Ђурица, сувласник стартапа "759 Студио".

Осмишљавање мултифункционалне колевке која прати раст детета започело је уочи рођења прве ћерке Татјане и Ђорђа Ђурице. Њихов стартап је за неколико година почетну замисао претворио у финални производ који се прилагођава различитим фазама одрастања и може се користити на више начина.

''Да може да се трансформише, да има механизам за љуљање, да се ни један део након трансформације не складишти, не баца, јер у стану у ком смо били нисмо имали простор за одлагање искоришћених делова и онда смо направили један задатак, пре свега из наших потреба", каже Ђурица. 

Успех чачанског стартап тима потврђен је и у Финској, где су увршћени међу 100 најбољих у Европи и Северној Америци. Да је реч о посебном решењу потврдила је и нова међународна награда.

"Били смо уверени да смо развили нешто што је довољно добро, да можемо да се такмичимо, да се на крају крајева надамо да можемо да победимо. И победили смо", истиче Александар Мајсторовић, сувласник стартапа "759 Студио".

За трочлани тим чачанских иноватора престижна награда за изузетност у дизајну велики је успех.

Мајсторовић каже и да сваке године буде око 10.000 производа на такмичењу у различитим категоријама. Додаје да је признање за чачански стартап било неочекивано. 

Њихов концепт подразумева производњу без отпада, уз издвајање дела профита за пошумљавање и социјалне пројекте. Прототип и прве серије настају у Чачку, а за сада, производе продају само у Србији.

Миодраг Младеновић каже да је у року од месец дана добио обаваштење и извршио уплате. "Легализовао сам два објекта, за један сам извршио уплату, за други сам предао потврду као ратни војни инвалид“, истиче Миодраг.

Чека се потврда од стране Агенције за просторно планирање и урбанизам", ово је информација коју грађани Прокупља најчешће добијају приликом провере статуса својих пријава на сајту "Свој на своме".

"Kонкурисао сам за један објекат од 100 квадрата, електронски. Добио сам потврду у да је документација уредна и чекам повратну информацију. С обзиром на то да је документација комплетна очекујем позитивно решење“.

"Директно сам предао у општини, нисам хтео електронски, него сам ишао лично. Повратну информацију још немам, а рекли су ми да је документација у реду“, кажу грађани.

Током периода пријављивања у Градској кући на пријему документације грађана свакодневно је радило десет лица овлашћених од надлежне агенције.

"Дневно сваки радник је уписивао шездесет до седамдесет пријава. Тачан податак о броју пријава не могу да вам кажем зато што су странке, односно грађани могли и сами путем платформе и путем пријаве физичких лица да изврше пријаву својих објеката, али свакако ради се о више хиљада пријава само са територије града Прокупља“, напомиње члан градксог већа Александар Петковић.

У прокупачком катастру ових дана један од приоритетних послова је упис објеката, у што краћем року од извршене уплате износа који грађани добијају у обавештењу Агенције за просторно планирање и урбанизам Републике Србије.

До сада је издато око 220.000 решења, пре свега у мањим општинама, каже ресорна министарка Александра Софронијевић.

"Циљ је био да се приоритетно решавају породичне куће, они предмети који у ствари представљају трајно решење тог животног питања наших грађана и највећи број пријава је управо за стамбене објекте и највећи број издатих потврда је за породичне стамбене објекте. До краја године је планирано да се упише 600.000 до 800.000 нових објеката и да се издају потврде“, каже министарка.

Софронијевић каже и да сваки предмет пролази кроз више нивоа контроле, како би решења била правно необорива, истичући да је квалитет поступка испред саме брзине обраде.

"Греде су пале и морале смо да изађемо, јер би нас затрпало. Шећераш сам, 90 посто не видим, немоћна сам“, каже Стана Стојковић.

Двадесетчетворогодишња Јована и шест година млађа сестра Марија, која је тек изашла из школске клупе, раде сезонске послове. Имају тек за основно. И под теретом тешког живота боре се, пуне су позитивне енергије и наде да ће уз помоћ хуманих људи доћи бољи дани.

"Обе радимо. Углавном, ако једна ради, друга је око маме кући или код доктора. Kућа је у веома лошем стању. Саме не можемо, велики су трошкови да би успели нешто да урадимо сами“, напомиње Јована.

Марија истиче да неће моћи још дуго да остану у кући, да им је речено да што пре нађу начин и да се иселе. "Од како је тата умро, остале смо саме три жене и баш је тешко, јер смо изгубиле мушку руку“, наглашава.

Добре, вредне, честите, увек спремне свима да помогну. Само речи хвале има учитељица Весна из Мирошевца о сестрама Марији и Јовани, која је била њен ђак. Од срца покренула је акцију прикупљања помоћи.

"Наишла сам на неке добре људе, који су ми дали подршку и предложили да кренемо са акцијом организовања базара за помоћ", каже учитељица Весна.

Дирнута причом о тешком животу породице Стројковић, акцији се прикључила и помаже колико може и Тања Новак. Родом је из вучјанског краја, а живи и ради у престоници.

"Проблем је што је овај крај јако сиромашан. Људи су слабијег имовног стања и нама је потребно да се за случај неусловног живота Марије, Јоване и њихове маме чује даље. Да можда неко ко ради са грађевинским материјалом, производи елементе за кућу да учествује у донацијама“, истиче Тања.

Само за грађевинске радове потребно је милион динара. Свака помоћ им је добродошла и то што пре да не би зиму дочекале без крова над главом.

"Сећам га се на бициклу, са шајкачом и штипаљкама на ногавицама", каже Гојко Зечевић, Јованом син.

Пуних двадесет година на посао је ишао бициклом, а пре тога пешице преко брда. Та времена су прошла, као и генерација са којом је хлеб зарађивао под земљом.

„Нико више од мојих колега није жив, сам сам остао од те генерације“, наглашава Јован.

До рудника Ушће путовао је сатима, а зарада је зависила само од снаге његових мишића. Подсећа да је најпре ишао пешице, па бициклом, а да се плаћало по учинку. Откопавање угља носило је сталну опасност, па је у јами одувек важио посебан закон солидарности.

"Рудари се не поздрављају са добар дан, него срећно“, истиче Јован.

Деценије је провео у тешким условима, али је из јаме изашао челичног здравља. Каже да никада није ишао код лекара, нити је икада био на боловању.

"Здрав је, здраво се храни, биће још година", истиче Гојко, Јованов син.

Тунели које је копао одавно су пусти, а последњи рудар једне генерације и данас чврсто корача својим Пустопољем.

“Не може то мени нико да плати. Може платити колико хоћеш штету, али то за мене није плаћено. За мене је, када ја одем у обор, оно се јавља, грокће. Јер човек, ако нема ништа живо у селу, није интересантно”, каже Драгољуб Тадић.

На територији Руме, еутаназирано је више од 20.000 грла. Упозорења на улазима у села и зараженим газдинствима. Последњих дана, нешто је мање нових жаришта.

“Имамо ванредне контроле из Министарства, које су наређене искључиво великим фармама, које су биле претходних дана, И те ванредне контроле су установиле да се поштују све прописане мере”, истиче Миленко Секулић, заменик команданта Штаба за ванредне ситуације општине Рума. Додаје да мала домаћинства донекле поштују мере, али да се болест толико раширила, да не може у потпуности да се спречи.

Мање је и сумњи и потврда на нове случајеве заразе у Србији, каже ресорни министар, али је опрез и даље неопходан.

“Из дана у дан пратимо број сумњивих и потврђених случајева. Можете видети на ова два графикона, сваки дан опада. Ситуација се стабилизује, у Пећинцима се још увек држи, зато што имамо ту: Kупиново, Обреж, оне све шуме. Главна одговорност је на власнику”, наглашава министар.

Службе су свакодневно на терену. У Бездану, откривено је кршење прописаних мера.

“Нашли су да човек држи свиње у зараженом подручју, у сред ловишта, ограђено у неких 20 ари, није смео да држи. Обавештена је надлежна полицијска управа, како су провером утврдили, радило се о лицу које је на вишегодишњој потерници и он је тог момента лишен слободе”, напомиње Гламочић.

Строге мере прописане су за ловишта и шуме. У плану је организован лов дивљих свиња, како би се смањила њихова популација. Дивље свиње природни су резервоар афричке куге, због тога је наређено системско претраживање терена и брза пријава сваке угинуле јединке. У деловима ловишта, у подручју високог ризика, забрањено је или ограничено кретање људи, уз строгу примену биосигурносних мера.

"Окупљамо младе певаче, који воле и који се баве жанром оне праве народне музике наслоњене на традицију, али ту су наравно и нове песме које ми желимо да уђу и оставе траг у нашој баштини“, истиче Влада Пановић, селектор фестивала.

Извођаче је пратио фестивалски оркестар под управом Владе Пановића, који је аранжирао неке од најбољих и награђених песама на овогодишњем фестивалу поред, такође еминетних композитора и аутора текстова.

Јасмина Трумбеташ, селекторка фестивала напомиње да је главна мисија подстицање композитора да пишу у традиционалном духу, не само народну, већ и староградску песму.

Песме у том духу су и заживеле код публике, а на неке од најлепших подсетили су афирмисани извођачи.

"У ревијалномн делу такође песме оне праве, компоноване и традиционалне, за свачији укус и за поштоваоце праве народне песме“, каже Данка Стојиљковић, чланица жирија.

Награду за најбољу композицију добила је песма „Врњачке беле руже“ за коју је музику и текст написао Саша Божидаревић у аранжману Владе Пановића и извођењу младог Андреја Акија Станојловића.

"Традиционална и градска, али и народна песма је дубоко укорењена у нашој врњачкој култури и ми настављамо тим путем, стварајући и нове песме у духу традиционалних народних и градских песама“, истиче Саша Божидаревић, директор фестивала. 

Награду за најбољу интерпретацију освојио је Павао Анић са нумером „Нема пјесме без севдаха“, а за аранжман Славко Митровић Цале и песму „Сањам завичај“ коју је интерпретирао Данило Живковић.

"Читава конструкција сценске механике, није смела да се качи на сам објекат, с обзиром на то да је објекат изграђен потпуно од дрвета и цигле. Тако да су прављене неке стопе бетонске у подруму и онда се на то ослања сва сценска механика и сав терет објекта“, каже руководилац радова Бранко Ивановић.

Ова реконструкција омогућиће да се на сцени брже мења сценографија, модерније употреби светло и уведу специјални ефекти.

Директор Народног позоришта Урош Павлов напомиње да су захтеви модерне продукције све компликованији и да ће, након реконструкције, моћи да се реализују сценска решења, која до сада нису могла.

"Да ми као позориште будемо у прилици да угостимо и нека луткарска позоришта из иностранства која већ имају квалитетне сценске услове“, истиче руководилац Луткарске сцене Ивана Kукољ Соларов.

За спољне и унутрашње радове Министарство културе обезбедило је 42,8 милиона динара. То је само један део улагања у установе културе, а поводом пројекта "Национална престоница културе 2025."

"Ми смо у протекле две године у оквиру овог пројекта уложили око 350 милиона динара сопствених средстава и средстава Министарства културе, као и покрајинског Секретаријата за културу за низ културних инфраструктурних пројеката на територији Града Зрењанина али и ван града“, истиче градоначелник Зрењанина Симо Салапура.

Ових дана уклоњене су грађевинске скеле, па је главна фасада позоришне зграда засијала у пуном сјају. Што се тиче светла рефлектора, планирано је да они поново обасјају позорницу на Фестивалу професионалних позоришта Војводине у октобру.

„Добили смо позив да дођемо у Краљево, да се дружимо и бавимо спортом.“

„Овде је супер. Леп нам је смештај, дружимо се, цео дан нам је испуњен активностима“, неки су од утисака учесника кампа.

Играју, али се и упознају са Краљевом, уче о историји и традицији свог народа. На бројним радионицама разговарали су са професорима, песницима, историчарима, спортистима, посетили су Манастир Жичу.

"Почела сам да учим српски језик од треће године и волим пуно овај језик“, каже гошћа из Румуније.

"Неки знају боље српски, неки мало, да не кажем лошије, али не тако добро. Можда се и стиде да причају пошто имају тај румунски акценат. Али, ето трудимо се да они науче што боље свој језик, да вежбају спорт и да не забораве одакле долазе“, истиче професорка из Румуније.

"Ову децу коју видите из дијаспоре, то је већ пета, шеста генерација наших људи који живе у дијаспори. Дијаспора то је саставни део Србије. Тако да смо ту да тој деци мало и олакшамо и да их подсетимо и просто да што више говоре српски језик ако га не би заборавили“, каже Марија Јовичић, организатор кампа.

На овогодишњи спортско-образовни камп стигло је око 150-оро деце из дијапоре. Следећи ће можда бити и бројнији.

"У сарадњи са Савезом Срба у Шведској смо добили позив да деца могу да дођу на овакав камп. Пошто ми нисмо стигли да се организујемо и нисмо могли да инспиришемо децу, ја сам дошла да овде покупим сав материјал, да доживим ово све и да то пренесем горе деци у Шведској како би следеће године ми дошли овде“, истиче Јелена Васић.

Ово је други пут да је Краљево домаћин деци из дијаспоре. Прошле године, на Гочу је одржан Еколошко-образовни камп.

"Године 2010. правимо прве Дане поља, огледне парцеле где смо пољопривредном произвођачу показали како одређени хибриди реагују на ову врсту земљишта. Овде се поштује плодоред, аутоматски немамо болести, лакше сузбијамо корове и сунцокрет је идеалан предусев за пшеницу”, истиче Радиша.

Сунцокрети су инспирисали Винсента Ван Гога да наслика једно од својих најпознатијих дела, а ова уљарица последњих десетак година инспирише и ратаре у Поморављу па је све више има на овдашњим ораницама.

Видан Станисављевић напомиње да се клима променила, као и да да сунцокрет боље подноси сушу од кукуруза. “Ова година нам делује добро, добро је све кренуло и до сада смо имали задовољавајуће падавине. Ако би била још нека падавина допринело би још бољем наливању зрна”, каже Видан.

Стручњаци кажу да је сунцокрет прилагодљива култура, пријају му равномерно распоређене падавине, али и то што боље у односу на кукуруз подноси сушу.

"Ми саветујемо пољопривредним произвођачима да сеју сунцокрет, јер је сунцокрет једна моћна биљка која црпи воду из дубљих слојева, има такву физиологију. Може да извуче и те задње количине влаге и минералних материја, тако да је применљива за ове наше услове”, појашњава Миланка Миладиновић, саветодавац за ратарство.

Поља сунцокрета у Поморављу тешко меде, али представљају одличну поленску пашу за пчеларење, а како се њиве често граниче са кукурузом и то пчелама пружа додатне изворе полена.