Колико купујемо у продавницама половне гардеробе?

У Газиместанској улици, која спаја крушевачку Стару чаршију и центар, од 25 локала, половина нуди робу из друге руке. У граду их је тридесетак. Због велике конкуренције неколико продавница је затворено, али се отварају нове. Опстају радње са квалитетнијом робом, која се увози на килограм, из западне Европе.

Интересовање за половном робом не јењава ни у десетак радњи у Врању. У току су екстра снижења заостале зимске гардеробе, негде и по опробаном систему, све за 200-300 динара.

Неколико сомборских секнд хенд радњи претежно се ослања на сталне муштерије, али су цене маркиране робе, знатно ниже од оних у бутицима, привукле и нове купце. Пазаре сви без обзира на материјални статус, а веће је и интересовање младих.

"Наше почетне цене су 650 динара када стигне роба, а онда на сваких неколико дана пада на 450, 350, 250, до неких 150 динара", каже Љиљана Ракић, радница у секнд хенд радњи.

На питање да ли мисли да има стида код купаца када улазе у секнд хенд продавницу, Љиљана одговара да их више није срамота, да сада више нема разлога да их буде срамота.

Из Асоцијације за заштиту потрошача Србије кажу да је закон скоро исти као и за остале у малопродаји. Власници су у обавези да на видном месту истакну обавештење да је роба половна, а једина битна разлика је краћи рок за рекламацију.

"Морамо добити рачун за купљену робу, морамо имати одређену врсту декларације на начин на који се роба одржава, користи, третира, јер на крају крајева, ако се било шта деси роби, ми свакако можемо рекламирати. Чак се, искрен да будем, и не сећам било какве примедбе продавницама које продају овакву врсту робе", каже Зоран Николић, потпредседник Националне организације потрошача Србије.

Куповина у секнд хенду може бити опуштајуће искуство за оне који воле моду и експерименте. Сигурно ће наћи нешто што се не би усудили да купе у ексклузивној радњи. Питање је и са којим ће комадом изаћи без обзира на планове.