На лицу места страдало је 14 особа, а 16 дана касније Ања Радоњић изгубила је битку у болници.

Четири месеца након несреће, Вукашин Црнчевић подлегао је повредама и постао 16. жртва ове трагедије.

После несреће уследили су протести, свакодневно одавање поште страдалима и студентске блокаде и акције широм земље, којима се тражи одговорност за пад надстрешнице у Новом Саду и погибију 16 људи.

Слична глобална превирања била су и 1989. године. У тренутку када се међународни поредак мењао, две државе Југославија и Иран настојале су да очувају принципе независности и сарадње међу земљама у развоју.

Неколико месеци касније, у јуну 1989. године, Хамнеи је изабран за врховног вођу Ирана, чиме је боравак у југословенској престоници остао упамћен као његова последња посета Европи.

Током боравка у Београду, Хамнеи се састао са председником Председништва СФРЈ Раифом Диздаревићем. Како је наведено у заједничком саопштењу објављеном у престоници, разговори су вођени "у срдачној атмосфери пријатељства и узајамног разумевања, што карактерише односе између две несврстане земље“.

Диздаревић и Хамнеи су рекли да су задовољни позитивним развојем билатералних односа и политичког дијалога, као и да су спремни да јачају односе у свим областима. 

Посебно су разговарали о економској сарадњи, а било је речи о науци, просвети, култури и информисању.

Саговорници су се осврнули и на међународна питања – од припрема за Девети самит Покрета несврстаних, до ситуације на Блиском истоку, у Авганистану и Јужној Африци.

Једна од значајних тема на столу двојице лидера била је и конвенција о забрани развоја, производње и употребе хемијског оружја.

Југословенска страна поздравила је одлуку Ирана да прихвати Резолуцију 598 Савета безбедности УН и оконча рат са Ираком, изразивши наду да ће то представљати основу за трајнији мир у региону.

"Стрела је одапета"

Хамнеи је посету Београду завршио конференцијом за новинаре у Двору на Дедињу. Доминирала су питања о прогону британског писца Салмана Руждија и књизи "Сатански стихови“.

"Мислим да овај случај нема решења. Стрела је одапета. Веома је брижљиво нанишањена и на путу је ка свом циљу. Стога арогантни људи треба да науче шта им се може десити ако вређају и понижавају друге“, рекао је Сајед Али Хамнеи.

Оценио је да се десио незгодан инцидент који је у светској јавности различито коментарисан.

"Није потребно читати књигу реч по реч да би се схватило да је реч о увредама“, навео је Хамнеи и додао да Иран нема намеру да извози исламску револуцију и да ислам у свом веродостојном тумачењу поштује друге вере. 

Порука коју је Хамнеи из Београда упутио Руждију била је тема бројних светских медија. Роман "Сатански стихови" забрањен је у Ирану годину раније -1988. јер га многи муслимани сматрају богохулним. Хамнеијев претходник, ирански лидер, ајатолах Рухолах Хомеини издао је фетву, или едикт, позивајући на Руждијеву смрт. За време Алија Хамнеија полузванична иранска верска фондација повећала је награду за убиство Руждија са 2,8 милиона долара на 3,3 милиона долара. У међувремену, 2022. године Ружди је рање ножем, а било је и више покушаја убиства на преводиоце Руждијевих текстова. 

Посета Београду била је део шире дипломатске турнеје Хамнеија. Исте године посетио је Кину и Северну Кореју у мају 1989. године. Месец дана касније, изабран је за врховног вођу Ирана и од тада никада није напустио земљу.

Посета Београду добила је тиме и историјску димензију – као последњи сусрет Алија Хамнеија са европским тлом.

"Није наша амбасада била мета. Мета америчког напада била је база ‘Пасџар’, али су шрапнели и сви остаци оштетили нашу амбасаду", рекао је Вучић.

Повлaчење особља ка Бакуу

Према његовим речима, за грађане Србије који су у Ирану, којих је у овом тренутку према званичним подацима 14, важно је да ће се данас особље наше амбасаде повући према Бакуу, у Азербејџан.

"Урадили смо све према протоколу. Документација ће бити уништена, у потпуности спаљена, све оно што би могло да остане било коме, у складу са процедурама и правилима", рекао је Вучић.

Напоменуо је, такође, да ће наш амбасадор данас отићи до Бакуа са осталим људима из дипломатског представништва, али да ће се на лично инсистирање вратити у Техеран.

"Имамо брачни пар са дететом тамо и желимо да помогнемо на сваки начин том брачном пару. Компликована је процедура и ситуација, па желимо да видимо како тим људима да помогнемо", навео је председник.

Затворено небо изнад Емирата

Вучић је истакао да је за наше људе најкритичније у Емиратима, иако смо упозоравали да не путују због стања у региону.

"Нико није слушао, сви знају боље од мене. Сада имамо проблем. Емирати су брутално нападнути, ни криви ни дужни. Срећом, емиратска одбрана оборила је више од 250 пројектила. Израелска вишеслојна одбрана ‘хермес’ је такође изузетна. То проучавамо, у свој тој трагедији, јер је наш посао да размотримо како да унапредимо одбрану да не бисмо били мете као 1999. године", навео је председник.

Вучић је, истовремено, подсетио да је изнад Емирата затворен ваздушни простор, те да је Србија припремила авионе "Ер Србије", али да је тренутно немогуће вратити наше држављане.

"Оног секунда када се отвори ваздушни простор, вратићемо наше грађане који то желе и издвојићемо огроман новац за то. Пратимо ситуацију, када буде безбедно за авионе, тог секунда 'Ер Србија' полетеће за Абу Даби и Дубаи и вратиће све грађане у земљу који су заинтересовани. Не желимо да ризикујемо животе наших људи, небо мора да буде отворено и безбедно за летове", навео је Вучић.

Кратак сукоб и далекосежне последице

Говорећи о сукобу Израела и САД против Ирана, Вучић сматра да ће трајати кратко, али да ће последице бити далекосежне.

"Сукоб не може предуго да траје. Питање је шта ће бити са Ираном. Људи се боре за своје интересе на бруталан начин, никога не занима међународно право. Србија подржава мир, стабилност и чување и поштовање Повеље УН и њених резолуција. Мали је број земаља које на томе инсистирају", истакао је Вучић.

Према његовим речима, Израел је земље са којом су увек били и бићемо блики, наши пријатељи су увек били Иранци, док са Американцима желимо да развијамо стратешко партнерство, иако други причају да смо на једној или другој страни.

"Биће далекосежне последице, немојте то да минимизујете. Посматрамо све, чувајући мир и стабилност. Желимо да унапредимо одбрану, али пре свега економију, да повећамо плате и пензије", истакао је Вучић.

"По правилу, на удару су управо угледни домаћини који нису напустили своја огњишта, нити продали своју имовину. Људи који остају да живе на својој земљи и тиме представљају пример опстанка српског народа. Њихова хапшења шаљу опасну поруку да сваки невин човек може постати мета политички мотивисаних процеса", наводи се у саопштењу Српске листе.

Истичу да посебно забрињава чињеница да међународна заједница већ дуже време не посвећује довољну пажњу судским поступцима који се воде против Срба, што је, како наводе, срамно и недопустиво.

"Адвокати оптужених указују на бројне неправилности, недоказане кривице, измењене исказе сведока, као и ослањање на некредибилна сведочења. Додатну забринутост изазивају и оцене представника Фонда за хуманитарно право који указују да се у појединим случајевима доносе осуђујуће пресуде за наводна дела групе, а не на основу конкретних радњи самих оптужених, што значи да се људи осуђују за туђа недела — пракса која је недопустива у 21. веку", пише у саопштењу објављеном на Инстаграму.

Српска листа ће о најновијим хапшењима разговарати са међународним представницима и захтевати њихово активно укључивање у праћење свих судских поступака, како би се спречило да, како кажу, невини Срби буду неправедно држани у притвору и како би се обезбедило поштовање основних људских и правних стандарда.

"Уједно, предузећемо кораке да заједно са нашом државом обезбедимо правну помоћ свим ухапшенима", закључено је у саопштењу.

Канцеларија за КиМ: Хапшења Срба је део Куртијевог плана да застраши мештане

Привођење Срба је део плана Аљбина Куртија да унесе страх у српску енклаву у којој Срби граде живот са својим породицама, а мештани застраше и натерају на збег, навела је Канцеларија за Косово и Метохију.

У саопштењу се истиче да је Куртијева такозвана косовска полиција јутрос око шест сати разбила врата на породичним кућама Небојше Т., Синише Т., Предрага Т., Горана Т. и Ратка К, вршили претрес и преметачину и наочиглед породица, супруга и деце привели српске домаћине, који годинама мирно живе на својим огњиштима, а које су потом одвели за Приштину. 

"Хапшења за наводне ратне злочине на Косову и Метохији за Куртија су параван за одмазду и малтретирање Срба, с обзиром да се сва хапшења за наводне ратне злочине против Срба спроводе без икаквих кредибилних сведока, материјалних доказа већ искључиво као вид притиска и механизам за застрашивање Срба како би напустили своја села. Томе у прилог сведочи и чињеница да се оваква привођења изводе деценијама након сукоба", наглашава се у саопштењу канцеларије за КиМ.

Полиција и тужилаштво у Приштини

По налогу Специјалног тужилаштва у Приштини, полицијски истражитељи из Сектора за истрагу ратних злочина ухапсили су пет особа осумњичених за ратне злочине.

"Осумњичени су ухапшени у општини Србица. За више детаља, јавност  ће бити благовмерено обавештена у заједничком саопштењу са тзв. косовском полицијом", наводи се у саопштењу тужилаштва у Приштини.

 У саопштењу полиције и тужилаштва у Приштини се наводи да су након интензивног рада и професионалне истраге истражиоци Дирекције за истрагу ратних злочина тзв. косовске полиције, спровели истражне радње у вези са убиством шест албанских цивила у селу Сиригана, општина Србица, у периоду мај-јун 1998. године.

"Током овог процеса прибављени су материјални докази и релевантна сведочења, а идентификовани су осумњичени, за које је састављена кривична пријава и поднета Специјалном тужилаштву. Полиција је у тесној координацији са Специјалним тужилаштвом у Приштини, успешно спровела полицијску операцију под кодним називом ′СИРИГАНА′, која је резултирала хапшењем пет особа осумњичених за ратне злочине против цивилног становништва", написано је у саопштењу. 

Како РТС сазнаје, нема повређених.

Гађана је војна база која се налази у близини амбасаде Србије.

Информацију је потврдио и председник Србије Александар Вучић у разговору за Прву ТВ и додао да је особље амбасаде данас започело повлачење у Баку.

"Ми смо урадили све према протоколу, документација ће бити уништена, запаљена у потпуности, све оно што би могло да остане било коме, у складу са процедурама, у складу са правилима. Наш амбасадор ће отићи данас до Бакуа са осталим људима из нашег дипломатског представништва, али ће се вратити на лично инсистирање у Техеран јер имамо један брачни пар са дететом тамо и желимо да помогнемо на сваки начин том брачном пару и да видимо како да урадимо све, јер је ту компликована процедура и ситуација па желимо да видимо како да тим људима помогнемо", навео је председник Вучић.

"Од јуче, када је рат почео, имамо сталне узбуне, било их је између 10 и 15. У Тел Авиву је субота нерадан дан, као што је у Европи недеља. Вратите се из склоништа, па после пет минута уследи нова узбуна и тако у круг", истиче Фогел.

Према његовим речима, људи су веома дисциплиновани, због чега је до сада забележена само једна жртва.

"Данас све ради скраћено. Продавнице и бизниси који су неопходни за функционисање живота раде. Школе не раде. Свима је јасно да не може да буде нормалног живота док се ситуација не смири", каже Фогел.

Умешаност САД

Говорећи о реакцијама израелских званичника, Фогел наводи да се надају да неће бити још једне рунде ратовања, али и да се сукоб неће окончати док не буду уништене балистичке и нуклеарне способности Ирана.

"Коментатори су свесни да рат неће бити дуг, јер то не одговара Америци, иако многи мање разумеју сложеност ситуације. У Израелу смо врло свесни да је ово егзистенцијално питање и да се после 40 година решава егзистенцијални проблем, али постоји страх да САД неће имати снаге да га приведу крају“, сматра Фогел.

Додаје је да се у Израелу надају да ће у Ирану доћи до промене исламског режима, јер су Израел и Иранци у прошлости имали добре историјске односе.

Једна особа је погинула, а око 20 људи је рањено у удару иранске балистичке ракете у Тел Авиву, саопштила је израелска служба хитне помоћи. Сирене су се раније огласиле широм централног и северног дела Израела због новог напада из Ирана.

Он је казао да су нетачне тврдње о разлозима за рат, односно да је Иран поново покренуо нуклеарни програм који подразумева развој нуклеарног оружја и распоређивање интерконтиненталних ракета које би могле да угрозе безбедност САД.

"Све ове три тврдње су лажне, али на њима се председник ослањао као оправдање за ову акцију", прецизирао је Кантримен.

Ризик од већег сукоба

Бивши заменик државног секретара САД за међународну безбедност каже да је тешко предвидети колико ће сукоб трајати, али да га брине одговор власти у Техерану.

"Оно што ме веома брине јесте да је Иран, након претходних напада Сједињених Држава у протеклој години, деловао са одређеном уздржаношћу. Није покренуо свеобухватне нападе на америчке циљеве. Заправо, сигнализирао је своје нападе тако да би жртве биле минималне међу Американцима. Сада, када су нападнути други пут за мање од годину дана од стране САД и Израела, док су САД и Иран били усред преговора, мислим да Иран овога пута неће показати исту уздржаност и покренуће већи напад на америчке и израелске циљеве широм Блиског истока. А то носи ризик много ширег регионалног рата", упозорава Кантримен.

Без копнених трупа САД у Ирану

Ипак, не очекује да ће САД покренути војну интервенцију као што је то био случај са Ираком.

"Нема назнака да се Америка спрема да пошаље копнене трупе у Иран. Заправо, Трамп је избегавао слање копнених трупа у другим војним интервенцијама које је започео. Тако да не очекујем да буде као у Ираку. Али, да ли ће то бити кратак сукоб или дуготрајан, да ли ће Иран одлучити да одговори сада или ће сачекати пре него што одговори, нисам у могућности да предвидим", прецизирао је он.

Кантримен трврди и да све досадашње анкете јавног мњена у САД показују да грађани не желе да Иран поседује нуклеарно оружје, али и да желе да се то питање разреши кроз преговоре, а не ратом.

"Исте анкете јавног мњења показују и да постоји дубока забринутост због ризика ширег рата, и шта то значи за Американце у региону и за америчку безбедност", навео је Кантримен.

Он је додао да је покушај Ирана да створи нукларно оружје озбиљан проблем за цео Блиски исток, као и да је неупитна критика на рачун "крваве репресије" власти у Техерану на ненасилне протесте против режима.

"Али, Иран не представља претњу америчкој националној безбедности на начин који би оправдао да САД иду у рат. То је моје мишљење", прецизирао је бивши амерички дипломата.

Трампу је "требао овај рат"

На питање уколико нису тачне тврдње о разлозима за напад на Иран, шта може бити позадина таквог потеза америчког председника, Катримен каже да је "тешко знати шта мотивише Доналда Трампа".

"Мислим да је слушао саветнике који му говоре да је режим на ивици колапса, и да ако мало јаче притисне, може изазвати пад режима. Мислим да је то мало вероватно. Могу да грешим, али обично када нападнете земљу из ваздуха бомбардовањем, то није оно што доводи до пада режима. То може изазвати реакцију народа који се окупљају да још више подрже режим", каже Кантримен.

Као други могући мотив наводи пад Трампове популарности због чега му је "требао овај рат".

"Његова популарност сваким даном опада у Сједињеним Државама. Он ће изгубити важне конгресне изборе ове године у великој мери. И оптерећен је својим умешаношћу у Епстинове фајлове и својом историјом повезивања са познатим сексуалним криминалцем. И зато, због свих ових разлога, можда тражи скретање пажње. Нажалост, то је нешто што су лидери не само у Америци већ и у другим земљама радили, одлазили у рат да би одвратили пажњу од проблема код куће. Али тачно која је његова логика, нисам сигуран да би вам ико могао рећи", закључио је бивши заменик државног секретара САД за међународну безбедност.

За данас су са аеродрома "Никола Тесла" отказана три лета за Дубаи и Доху.
Први авион Flydubai требало је да полети у 8.35, а за Доху у 11.55 и Дубаи у 13.15.

Јуче су отказана два лета за Дубаи и један ка Дохи.

Сви летови ка овим правцима отказани су до даљњег, док се ка осталим дестинацијама летови реализују по плану или уз минимална кашњења.

Савет за све путнике је да прате информације званичних институција.
 
 
 

Стање може да се мења из часе у час, прате се сви параметри и у складу са њима примењује се савремена терапија и ради додатна дијагностика.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић примљен је у Клинички центар Србије у среду због здравствених проблема. Хоспитализован је у УКЦС, на Клиници за пулмологију. По пријему Дачић је интубиран и стављен на респиратор. Дачић има обострану упалу плућа.

Иако није био класични диктатор, Хамнеи се налазио у средишту сложене мреже моћних институција, са правом вета на кључне одлуке и пресудним утицајем на избор кандидата за јавне функције. Млађе генерације Иранаца никада нису живеле у земљи без његовог вођства.

Смрт врховног вође највећи је геополитички потрес у региону од Исламске револуције 1979. године – коју је и сам помогао да се оствари – и најављује нову и неизвесну фазу за Иран, регион и свет.

Детињство једног верника

Хамнеи је рођен 1939. године у Машхаду, другом по величини граду Ирана и дому чувеног светилишта имама Резе.

Отац му је био Сејед Џавад Хамнеи, шиитски свештеник средњег ранга азербејџанско-турског порекла из места Хамане код Табриза. Мајка, Хадиџе Мирдамади, потицала је из персијске свештеничке породице из Јазда.

Био је друго од осморо деце. Породица је живела у кући коју је касније описао речима: "Шездесет до седамдесет квадрата, једна соба, мрачни подрум и вечере са мало хлеба и сувог грожђа."

Куран је почео да проучава са четири године, а већ са 11 је стекао квалификације за свештеника. Школовао се прво у Машхаду, а 1957. кратко је боравио и у Ираку, пре него што га је отац позвао да се врати кући.

Године 1958, преселио се у Ком, где је наредних шест година учио од великог ајатолаха Сајида Хусајна Боруџердија и вође Исламске револуције Рухолаха Хомеинија. Потом се поново вратио у Машхад да негује оца коме је слабио вид. 

Хапшења и успон

Хамнеи је политички успон започео раних шездесетих година 20. века, када је приступио Хомеинијевом покрету отпора против шаха Мухамеда Резе Пахлавија. Средином шездесетих постао је члан тајне групе младих свештеника коју је 1967. разбила шахова тајна полиција САВАК.

Према сопственим тврдњама, ухапшен је шест пута у периоду од 1963. до 1975. Шесто и "најтеже" привођење уследило је када је САВАК 1975. године упао у његов дом, запленио му сву литературу и послао у трогодишње изгнанство у удаљени Ираншахр, на југоистоку земље.

После Исламске револуције 1979, Хомеини га је поставио у Исламски револуционарни савет, а затим је био и заменик министра одбране, надзорник успостављене Револуционарне гарде, техерански имам који је читао молитве петком и народни посланик.

Када је група радикалних студената оданих Хомеинију упала у америчку амбасаду у Техерану и узела за таоце 66 америчких службеника од којих ће 52 остати у заточеништву чак 444 дана, Хамнеи их је подржао.

Криза је допринела паду администрације Џимија Картера у САД и усмерила Иран на трајно антиамерички и антизападни курс, обележивши почетак деценија међународне изолације.

Хамнеи је 1981. преживео атентат док је у џамији држао предавање. У експлозији бомбе сакривене у касетофону тешко му је повређена десна рука, која му је од тада парализована. У болници је провео 42 дана. Рођаци тврде да га је тај догађај променио и "усадио му огорченост према људима."

Председник и наследник

Пошто је у августу 1981. убијен тадашњи председник Мухамед Али Раџаи, свега 28 дана по ступању на дужност, Хамнеи је у октобру исте године изабран за наследника са скоро 97 одсто гласова, постајући први свештеник на председничкој функцији у историји Ирана. 

У инаугурационом говору осудио је "девијацију, либерализам и левичаре под утицајем Америке". Неколико месеци раније Ирак је извршио инвазију на Иран јер је председник Ирака Садам Хусеин страховао да ће исламска револуција да се прошири и угрози његов режим.

Уследио је осмогодишњи, крвави рат са стотинама хиљада жртава. Хамнеи је проводио месеце на фронту, а многи команданти и војници које је познавао су погинули. Ирачка војска користила је хемијско оружје. Рат је продубио његово неповерење према САД и Западу, који су подржавали Ирак.

Као председник је служио два мандата, иако је његова стварна власт била ограничена уставом. Извршну власт делио је са премијером Мир Хосеином Мусавијем, реформистичким лево оријентисаним политичарем кога је Хомеини подржавао противно Хамнеијевој вољи.

Ипак, као председник је за официре Револуционарне гарде постављао своје људе. Гарда је организација на којој ће касније темељити своју власт.

Када је Хомеини преминуо у јуну 1989, Исламска Република није имала наследника. Предвиђени кандидат Хосеин Али Монтезари је раније смењен због критике масовних погубљења политичких затвореника.

Скупштина експерата верских правника је у ванредном гласању тражила да Хамнеи буде верски вођа пошто је претходно одлучивала о томе да ли ће државом управљати један лидер или колективно тело.

Међутим, Хамнеи није имао статус највишег шиитског верског ауторитета што је био неопходан услов за врховног ајатолаха. Старешине су одлучиле да промене устав и Хамнеи је за врховног вођу изабран са 60 гласова од могућих 64.

Државни медији су одмах почели да га ословљавају са ајатолах због чега је добио надимак "ајатолах преко ноћи". На седници је тврдио да на основу закона није квалификован за функцију, да је "човек са манама", али и да ће "учинити све да понесе ову одговорност." 

Верске старешине из Кома су му под политичким притиском 1994. доделиле статус највишег верског ауторитета, али део водећих верских ајатолаха није прихватио одлуку.

Три деценије апсолутне власти

Недостатак Хомеинијеве харизме и верског ауторитета, Хамнеи је надоместио постављањем лојалиста на кључне позиције у Гарди, судству, Савету чувара устава и у медијима.

Преко Сетада, верске финансијске фондације, контролисао је велики део иранске привреде. Чувари устава, које је посредно или непосредно именовао, контролисали су ко сме да учествује на изборима.

Сваку побуну насилно је гушио, попут студентских протеста 1999, демонстрација због спорних избора 2009. и раста цена горива 2019, као и услед смрти Маше Амини у полицијском затвору 2022.

Брутални су били и обрачуни власти са демонстрантима током протеста 2025. и 2026. године.

На међународној сцени Иран је често био изолован. После терористичког напада на Њујорк 11. септембра 2001, амерички председник Џорџ Буш Млађи уврстио је Техеран у такозвану "Осовину зла".

С друге стране, Хамнеи је изградио иранску "Осовину отпора", мрежу прокси снага под руководством чувеног иранског генерала Касема Солеманија, кога је америчка војска убила током претходног Трамповог мандата у јануару 2020. године. 

Мрежа је обухватала Хезболах у Либану, Хамас и Палестински исламски џихад у Појасу Газе, ирачке шиитске милиције, Хуте у Јемену, као и више паравојних формација у Сирији.

Осовина је практично уништена за две године, после напада Хамаса на Израел 7. октобра 2023. године. Дванаестодневни рат Израела и Ирана био је завршни чин деградирања својеврсног регионалног савезништва.

Према америчким обавештајним подацима, Хамнеи је био главни доносилац свих одлука везаних за ирански нуклеарни програм, а нуклеарно питање било је кључно жариште. Иако је 2000-их тврдио да је нуклеарно оружје у супротности са исламом, Запад је сумњао да Иран развија капацитете.

САД су наредиле санкције, које су биле тешке за економију. Хамнеи није блокирао нуклеарни споразум 2015, али је сумњао у трајност америчке посвећености. Када је 2018. Трамп напустио споразум и обновио санкције, тензије су порасле.

Хамнеијеви одјеци

Током три и по деценије власти, обликовао је доследан наратив који је открио дубоко антизападни, конспиративни и теолошки утемељен поглед на свет.

Због историјског спора са Израелом, деценијама је користио метафору да је Израел "малигни тумор" који треба уклонити. Иако ју фразу приписивао ајатолаху Хомеинију, временом ју је учинио сопственим заштитним знаком.

Једно од најконтроверзнијих питања јесте наводна фетва којом се нуклеарно оружје проглашава харамом (верски забрањеним). Више пута је изјављивао да Иран "не жели бомбу" и да је употреба таквог оружја противна исламским принципима. Западни аналитичари указују да формална, класична фетва никада није објављена у стандардном правном облику.

Антиамериканизам је, у Хамнеијевом наративу, темељни елемент идентитета Исламске Републике. Више пута је наглашавао да слоган "Смрт Америци" не значи смрт америчком народу, већ америчкој политици, али је касније тврдио да то "није само слоган, већ политика".

Доследно је одбацивао западни концепт родне равноправности, описујући га као штетан и повезујући га са "ционистичким плановима". Истовремено је хиџаб називао "неотуђивом нужности", иако је повремено позивао на умереност у јавном дискурсу.

Био је ожењен са Мансуре Хоџастех Багерзаде из Машхада, која се није често појављивала у јавности. Имали су шесторо деце – четири сина и две ћерке. Најважнији међу њима је Моџтаба Хамнеи, који има значајну улогу унутар власти.

Хамнеи је ретко путовао у иностранство и живео је повучено у комплексу у центру Техерана. У јуну 2025, у јеку израелско-америчких напада на Иран, обећао је да се неће предати. Тада је упозорио да би евентуални рат прерастао у "регионални сукоб".

Дуго је и чврсто држао све полуге власти, често изнад фракцијских подела, а ретко допуштајући да неслагање ојача. Сада следи доба неизвесности.

Амерички председник Доналд Трамп огласио се на друштвеној мрежи Truth Social и саопштио да је Хамнеји убијен у јучерашњим нападима Израела и Сједињених Америчких Држава на Иран. 

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи изјавио је да ће Иран наставити да користи своје "урођено и законито право на самоодбрану", док се агресија Сједињених Америчких Држава и Израела не прекине "у потпуности и недвосмислено".

Јапански часопис Nikkei, који се специјализује за економска питања, доноси статистике по којима су цене тзв. "компактних путничких возила" (у које нпр. спадају "Хондин" аутомобил "фит" и "Тојотин" "виц") у 2025. години просечно биле за 31 одсто више него у 2015. години, док су цене у Јапану популарних миниаутомобила коцкастог облика, познатих као категорија "кеи" ("лака возила"), биле више за око 33 процента. Већи путнички аутомобили у истом периоду су поскупели за око 24 одсто.

И мада је истина да цене четвороточкаша у Јапану расту и због инфлаторних кретања која су започела са епидемијом новог корона вируса, стручњаци оцењују да су основни узроци поскупљења возила у периоду од 2015. до 2025. промене у законској регулативи које диктирају строжије еколошке и безбедносне критеријуме.

Конкретно, реч је о захтевима везаним за очување квалитета ваздуха и систем аутоматског кочења, који су довели до промена у конструкцији мотора и ауспуха, те уграђивања великог броја сензора и аутоматизације, односно, компјутеризације возила. То, практично, значи да се иза раста цене у доброј мери налази технолошки напредак.

Један екстремни пример скока у цени је широм света популарно возило "Тојоте" "корола", која је у Земљи излазећег сунца 2015. години коштала 1,45 милиона јена, али се сада, у најновијој варијанти, продаје за 2,28 милиона.

И трошкови поседовања возила осетно су виши данас него пре десет година, тврде економисти, због раста цена горива и паркинга.

То све, уз промене у вредностима везаним за поседовање возила, објашњава један други статистички податак, односно, чињеницу да је коришћење услуге дељења возила у Јапану у периоду који се готово у потпуности подудара са горе поменутим (од 2014. до 2024.) порасло за више од четири пута.

Ипак, удео кросовера и других већих, скупљих аутомобила у продаји и даље расте - у 2025. њихово учешће је било за 30 одсто више у 2025. него у 2015, док је удео компактних седана опао за 40 процента.

На флуктуације у обиму продаје возила, поред увођења нових скупих технологија и раста трошкова за материјале, енергију и радну снагу, утичу, наравно, и други фактори, као што су промене у порезу на додату вредност или владине субвенције потрошачима за куповину аутомобила одређених категорија.

Док су аутомобили, дакле, у Јапану у периоду од 2015. до 2025. поскупели просечно за око 30 одсто, плате стално запослених у фирмама су, кажу статистике, порасле за око десет одсто.

У тој далекоисточној земљи је у 2015. години продато нешто више од пет милиона возила, док је у 2025. пут из фабрика и салона аутомобила у гараже муштерија нашло четири и по милиона четвороточкаша.

Широм Источног Сарајева увелико се постављају билборди са упечатљивим сценама снимљеним у то време.

Највећи број избеглих трајно се настанио управо ту, на месту које је у то време била гола ливада. Данас, 30 година касније, Источно Сарајево је пети по величини град у Републици Српској.

Хладна зима и "упечатљив мир"

Присећајући се фебруара и марта 1996. професор у пензији Филозофског факултета у Источном Сарајеву др Стојан Шљука каже да памти велику хладноћу и "упечатљив мир" непрегледне колоне људи који су даноноћно напуштали своје домове.

Даје и контекст.

Сви народи у БиХ били уверени да ће мир у Дејтону донети окончање крвавог рата, али и праведно решење питања граница између новоуспостављених ентитета: Републике Српске и Федерације БиХ. То се није догодило.

"Од момента потписивања Дејтонског споразума у новембру, па све до коначног разграничења прошло је неколико месеци. Морам признати да смо ми били тешко погођени и врло разочарани тим границама јер оне јесу на карти повучене неком оловком, али када се то стави на терен онда је дебљина те оловке километар, можда и више", каже Шљука.

Управо због "дебљине оловке" најмање 100.000 Срба из пет сарајевских општина које су током целог рата биле под контролом Срба припојено је Федерацији БиХ.

У страху од неизвесности, губитка безбедносне и политичке заштите, Срби су одлучили да пређу на територију Републике Српске.

Прво су кренули мештани Илијаша, па Хаџића, Илиџе и на крају Грбавице.

И породица др Шљуке је била у једном од тих збегова. 

Он памти даноноћне, непрегледне колоне.

"Снег је био велик, негде око пола метра. Било је хладно, а путеви нису били разчишћени. Гужве су биле страховите. То је огроман број камиона, аутомобила, приколица, аутобуса. Људи су ишли пешке, ови из руралних делова око Илијаша и Хаџића водили су стоку. То је било страшно за погледати", описује надреалне сцене из те 1996.

Пут у "недођију"

Тих надреалних сцена било је на претек.

Једна од њих је, каже, да су Срби на том путу дугом око 30 километара исказали "упечатљив мир" и да је све прошло без најмањег инцидента.

"Оно што је мене у свом том времену највише заболело су лица мајке и супруге. Оне су биле избезумљене. Нису могле да разумеју шта се дешава. И не само то. Нико није знао, а то се посебно осетило на женским лицима и душама, та неизвесност - где идемо. Ми нисмо имали никаквог унапред договореног или обезбеђеног решења. Буквално смо покупили ствари, натоварили на камионе и хтели да се само 'извезе' изван те 'решене границе' која је потписана у Дејтону, и да се остави у снегу. Тек онда се смишљало шта и како даље", прича овај професор.

Признаје да је једна од оних - нестварних,али и најтежих слика било пресељење гробова.

У само два месеца из ових пет општина је измештено више од 2.000 посмртних остатака, махом бораца ВРС.

Већина њих је касније свој мир пронашла на Српском војничком спомен-гробљу Мали Зејтинлик у Соколцу.

"Могло се видети малих аутомобила, фића или југо и на њему један или два ковчега. Тешко да су се икада у историји те слике поновиле. Не верујем да је ико у историји то радио, а ми смо на неки начин били принуђени јер људи нису могли да верују да наше територије одбрањене у рату неће бити похаране од босанске странке, не наравно од народа, већ од злих и покварених људи којих има у сваком народу", каже Шљука.

Већина избеглих Срба данас живи у Источном Сарајеву - граду који је подигнут у "недођији".

"То је тада била практично ливада, посебно у овим деловима где ја сада живим, Источно Ново Сарајево и Нова Илиџа. Буквално ливаде и пар малих села. Захваљујући Богу или не знам којим средствима и иницијативама ту је настао један град за ових 30 година који сада сигурно броји 30.000-40.000 становника. И то је нада за неку будућу перспективу српског бића на овом простору које се зове Сарајево", сматра др Шљука.

На питање шта се за ових 30 година променило, овај професор каже - мало тога.

"Политички гледано ништа се није променило. Оне политичке елите, без обзира које су странке на власти, понашају се потпуно исто. Још су тензије на високом нивоу. Политички се 'одрађује' да се не дође до неком смирења и помирења ова три народа", истиче.

Од неверице до хаоса

Иста сећања, али много "оштрији језик" књижевника из Источног Сарајева Жељка Пржуља.

"Прво је била неверица да је неко тако једноставно и лако дао толико богату територију за коју је пало толико жртава. А онда, када смо дошли себи, када смо схватили да су велике силе стале иза тога, онда је настао хаос. Требало је усред зиме, великог снега наћи неко место за живота, а нигде нас нису добро дочекали, у целој Републици Српској", каже Пржуљ.

Део сећања о ономе шта је обележио поратни егзодус сарајевских Срба, Пржуљ је преточио у део сценарија за филм "Линија" који ће своју премијеру имати крајем године.

"То су били нестварни догађаји. Људи су ишли да траже где ће да се преселе, тражили камионе, тражили да се изваде погинули. Први су побегли руководиоци МУП-а и свештеници, а народ је остао обезглављен".

Најтеже слике везује за откопавања и пребацивања тела погинулих припадника ВРС на захтев њихових породица.

"Ми смо ископали између 2.000 и 2.500 погинулих људи из овога рата, наше браће и другова. Ту смо копали по великом снегу, разбијали смо лед... На један камион само њих повадимо, а дођу ти камионџије па ти траже злато, марке...".

Народу је, прича, најтеже падала равнодушност која је тих дана долазила не само из Републике Српске, већ и Србије.

"Била је нека хрватска емисија 'Сликом на слику' где су пропратили шта нам се догађа. У Србији је био на програму рат у Заиру. Нико ништа да покаже".

Нико не ради на помирењу

Три деценије касније, сматра, веома мало тога се променило.

"Чак се на прсте руке могу набројати људи који су обновили предратне везе. Ми смо обновили пословне везе, али дружења, породична дружења, годишњице матуре јако ретко се организују. И након 30 година нико не ради на померињу. Стално се подижу неке тензије и стално се неко за нешто оптужује, најчешће су то Срби"

Једна од њих је и оптужба да су Срби током рата у Сарајеву организовали "сафари на људе".

Пржуљ каже да су одустали од демантовања таквих неистина.

"Више се и не бунимо против тога. Кажемо им да причају шта хоће. У реду је".

Јутарња температура биће од -5 до 4 степена, а највиша дневна од 13 до 19 степени.

После свежег јутра, током дана се и у Београду очекује сунчано и топло време. Дуваће југоисточни, слаб до умерен ветар. Јутарња температура биће од 0 до 4 степена, а највиша дневна око 17 степени.

Почетком следеће седмице очекује се претежно сунчано и топло време. Од среде ће уследити више облачности, а од четвртка местимично с кишом, претежно у централним и јужним пределима.

Крајем седмице очекује се пад температуре.

У нападу су уништене стамбене зграде, избио је пожар, а оштећене су и оближње куће.

Истовременои, украјинске снаге узвраћају ударе на руску територију. Према наводима руских власти, одбијен је украјински ракетни напад над Белгородом и Белгородским округом.

За то време, украјински председник Володимир Зеленски потписао је указ о увођењу санкција против десет руских транспортних и логистичких компанија.

Мађарски премијер Виктор Орбан рекао је да је његова администрација испунила обећање да се Мађарска неће укључити у рат у Украјини, нагласивши да Будимпешта није послала ни војнике, ни оружје, нити финансијску помоћ Кијеву. 

Истовремено је оптужио Украјину да већ неколико недеља блефира, те да Кијев нема намеру да обнови испоруке нафте преко нафтовода "Дружба".

Смрт иранског верског вође потврдили су амерички председник Доналд Трамп и израелски премијер Бењамин Нетанјаху. Ирански медији су, пак, сатима тврдили  да Хамнеји још увек командује одбраном Ирана, све док рано изјутра наредног дана нису објавили да је верски лидер погинуо мученичком смрти..

Током целог претходног дана, иранска државна телевизија најављивала је "скоро" обраћање Алија Хамнеија, али је порука нешто пре 22 часа по локалном времену једноставно ишчезла.

Уместо Хамнеија, нацији се кратком поруком на мрежи Икс обратио његов главни саветник, Али Лариџани.

”Наши храбри војници одржаће незаборавну лекцију бестидним ционистима и Американцима”, написао је Лариџани.

30 секунди изнад Техерана

Израелски медији наводе да је израелска авијација ”збрисала” иранско руководство у првих 30 секунди сукоба, након чега је операција ваздушних удара усредсређена на противваздушну одбрану и лансере балистичких пројектила.

Погођена су два места на којим су се састали ирански лидери.

Одмах затим, Американци су, убеђени да су погодили Хамнеија, објавили сателитски снимак срушене објеката комплекса резиденције верског лидера.

Осим Хамнеија, у првом налету убијени су и његов саветник Али Шамхани, један од команданата Револуционарне гарде Мохамад Фахфур, високи војни званичник Мохамад Ширази, бивши министар одбране Азиз Насир Задех и двојица вођа организације одговорне за нуклеарни програм, тврди израелски Канал 12.

Више симболично, погођена је и кућа у којој живи некадашњи ирански председник Махмуд Ахмединежад, али ни неколико сати после напада није било познато где се у том тренутку налазио бивши ирански лидер.

На тај начин, тврде израелски извори, Американци и Израелци покушавају да створе предуслове за смену власти у Ирану, па се у наредним рундама бомбардовања могу очекивати напади на места која за Исламску револуцију имају симболичну вредност.

Неколико извора наводи да су ирански лидери, дан пре почетка акције, добили информацију када ће тачно почети бомбардовање, те да су два састанка током којих су убијени ови званичници били одржани како би се донела одлука о одговору.

Али, Американци и Израелци, бар за сада, нису пронашли скровиште човека од којег у највећој мери зависи будућност Ирана – Хамнеијевог саветника Алија Лариџанија.

Лариџанијев план за опстанак Исламске револуције

Сличан списак имају и Израелци, па је врховни лидер Али Хамнеи овластио главног саветника Алија Лариџанија да начини план да Исламска држава преживи нападе Американаца и Израелаца, као и евентуалне покушаје убиства највиших војних и верских званичника.

Убрзо затим, Хамнеи је, наводно, дефинисао неколико одлука којима су именована "четири круга наследника" највиших војних и владиних званичника Ирана. Сваки од њих, такође, добио је задужење да именује још по четири наследника, за случај да страдају у бомбардовању.

Тројицу потенцијалних наследника, још прошлог јуна, именовао је и Хамнеи, али имена могућих будућих владара Ирана нису објављена.

Међу њима, свакако, не налази се Лариџани, који је око себе окупио неколицину највернијих бранилаца тековина револуције - генерала Рахима Сафавија, генерала Мохамеда Халибафа и Алија Хејтазија.

Ни један од ове четворице није на листи иранских лидера убијених првог дана рата.

До именовања новог лидера, или бар на неко време, како се чини, Ираном ће владати Револуционарна гарда и милиција Басиџ – први како би покушали да одбране државу од напада споља, а ови потоњи како би спречили какву нову револуцију.

"Сматрамо да је неопходно уложити додатне напоре ка хитној деескалацији и повратку дијалогу, јер само политичка и дипломатска решења могу да обезбеде дугорочну стабилност региона и целог света", објавио је Вучић на свом Инстаграм налогу будућностсрбијеав.

Додао је да су потврдили спремност да наставе блиску комуникацију и сарадњу, уз уверење да одговоран и разборит приступ свих актера представља једини одржив пут ка очувању мира и сигурности.

Демонстранти посебно указују на случај Бељинде Балуку, до јучерашње потпредседнице владе и министарке инфраструктуре, која је под истрагом Специјалног тела за борбу против корупције због манипулација у јавним тендерима вредним стотине милиона евра.

Протести су наставак вишемесечних демонстрација у Тирани, током којих су се грађани и опозиционе снаге окупљали у великом броју, често са транспарентима на којима се захтева "Рамина оставка", и организованим маршевима ка кључним институцијама власти.

До сада нема потврђених званичних података о броју повређених, али ситуација у центру Тиране остаје напета док протест још траје.

Имајући у виду поремећаје и обуставе ваздушног саобраћаја у делу региона, путницима се препоручује да буду у континуираном контакту са својим авио-компанијама ради правовременог информисања о даљим корацима и могућностима наставка путовања.

Грађанима Републике Србије препоручује се да се до даљњег уздрже од сваке врсте путовања у Израел, а онима који се налазе у Израелу препоручује се да приоритетно посвете пажњу личној безбедности, да прате инструкције надлежних израелских органа, као и да се јаве Амбасади Републике Србије у Тел Авиву путем вотсап броја: +972 52 6315620 или електронске поште srb.emb.israel@mfa.rs, ради координације активности у вези са напуштањем територије Израела.

Амбасада Републике Србије у Ирану држављанима Србије који се налазе у тој земљи издала је препоруке да, уколико постоји могућност да се безбедно напусти Иран, учине то што пре, да пратите објаве локалних власти и доследно се придржавају њихових препорука, да избегавају непотребне изласке и боравак на отвореном, као и да прате препоруке Министарства спољних послова и Амбасаде.

Према расположивим информацијама, у Ирану (Техеран, Табриз, Исфахан, Јазд) тренутно се налази 14 држављана Србије, укључујући седам лица са двојним држављанством Ирана и Србије и сви су добро и у редовном су контакту са Амбасадом, а грађанима је доступан и дежурни контакт телефон Амбасаде: +98 935 220 6109.

Држављанима Републике Србије који се налазе у Уједињеним Арапским Емиратима саветује се да сачувају прибраност и поступају смирено, да се доследно придржавају препорука и упутстава локалних власти, као и да редовно прате обавештења Амбасаде Републике Србије у Абу Дабију. Због погоршања безбедносне ситуације, ваздушни саобраћај у УАЕ и делу региона тренутно је привремено обустављен.

Путницима се препоручује да буду у континуираном контакту са својим авио-компанијама ради правовременог информисања о даљим корацима и могућностима наставка путовања.

Амбасада Републике Србије у Абу Дабију на располагању је свим држављанима Републике Србије за додатне информације и потребну конзуларну помоћ путем броја телефона: +971 54 506 7972.

Амбасада Републике Србије у Кувајту стоји на располагању свим држављанима Републике Србије за додатне информације и потребну конзуларну помоћ путем броја телефона: +96525375042.

"Подсећамо да је за све наведене земље у систему савета за путовања препорука промењена на црвени ниво, што значи да се путовање у ове државе не саветује до даљег", наводи се у саопштењу. ‎

Кривично ванрасправно веће Вишег суда донело је одлуку којом је усвојен предлог СДТ-а и одредило притвор Меденици због опасности од бекства, сазнају подгоричке Вијести.

Специјално државно тужилаштво затражило је раније одређивање притвора некадашњој председници Врховног суда Црне Горе Весни Меденици, након што је претходно пресудом Вишег суда осуђена на десет година затвора због противправног утицаја на колеге судије.

Меденица је пресудом Вишег суда осуђена на десет година затвора због противправног утицаја, а до правоснажности пресуде наложено је одузимање пасоша и забрана напуштања Колашина.

Милош Меденица, њен син, првостепено је осуђен на десет година затвора и новчану казну од 50.000 евра. Након пресуде је побегао и није доступан надлежним органима, а за њим је расписана међународна потерница, наводе црногорски медији.