Што се тиче млека у праху то питање је решено захваљујући кондиторској индустрији, а вишак сирева захваљујући друштвено одговорним компанијама, истакао је министар Гламочић, напомињући да су се за пласман сирева јавили трговински ланци "Идеа" и "Лидл".

Представници пољопривредника стигли су рано поподне у Владу Србије на састанак са министром Гламочићем.

Поред Удружења "Шајкача" и Произвођача млека Шумадије и Поморавља, испред зграде Владе су се појавили и представници Удружења "Наше млеко“.

Што се тиче удружења пољопривредника које нису пустили на састанак данас, министар Гламочић је  рекао да ће и са њима да разговара када дођу са реалним предлозима, а не ултиматумима и нереалним захтевима.

Министар пољопривреде је рекао да су та удружења тражила откупну цену од 120 динара за литар млека и обуставу увоза.

"У овим околностима, покрет Самоопредељење, након свих напора да се постигне договор, предложиће као кандидата за председника министра спољних послова и дијаспоре, бившег председника парламента, посланика седам законодавних тела и другу особу са највише гласова у историји, Гљаука Коњуфцу", наводи се у саопштењу покрета.

Разговори Аљбина Куртија са другим странкама протеклих дана о евентуалном заједничком кандидату за председника нису успели.

"С обзиром на политичка опредељења парламентарних субјеката, као победнички субјект, предложили смо да понудимо консензусног кандидата за председника. Из тог разлога, неколико пута заредом смо позивали највеће опозиционе субјекте на састанке, са циљем да пронађемо имена и предлоге око којих бисмо могли да изградимо консензус за ову позицију, чији избор захтева учешће најмање 80 посланика у сали. Упркос нашем инсистирању, нисмо добили никакве конкретне предлоге од ових субјеката, док су и наше понуде са конкретним именима такође одбијене", објашњавају из странке Аљбина Куртија.

Тврде да су уверени да постоји много имена достојних ове важне позиције, око којих би се могао изградити консензус за напредак, И да би у овој фази, нови избори били потпуно непотребни.

Из Демократске партије Косова, друге странке по снази у скупштини најавили су да неће бити у сали када се буде бирао председник, док су из Демократског савеза, треће партије по реду, казали да нису за нове парламентарне изборе који би проистекли неизбором новог председника, али да јесу отворени за договор са Самоопредељењем.

Хаџиу позвала посланике да предложе још једног кандидата 

Председница Скупштине у Приштини Аљбулена Хаџиу, изјавила је да је до сада предложен само један кандидат за председника, а то је Гљаук Коњуфца, али да не може да сазове седницу парламента без два кандидата.

Хаџиу је позвала посланике да дају потписе и предложе другог кандидата како би испунили услов за сазивање седнице за избор председника.

Она је истакла да се у овој ситуацији од свих страна захтевају разборитост и одговорност и да се општи и интерес грађана мора ставити испред сваког прорачуна.

Рок за избор новог председника у Приштини истиче у четвртак 5. марта у поноћ.

Такође је затражено да се радње предузму у што краћем року и да се о прикупљеним обавештењима обавести Тужилаштво, наводи се у саопштењу.

Како је наведено, окривљени је најпре прекршио раније изречену меру забране приближавања и комуникације са бившом супругом, коју му је правноснажном пресудом изрекао Основни суд у Новом Саду. Та мера му је забрањивала да јој приђе на мање од 100 метара, као и да приступа простору око њеног места становања и рада.

Према утврђеним чињеницама, Радић је дошао на адресу на којој су оштећене живеле, ушао у двориште и развалио закључана улазна врата куће. У приземљу је ножем нанео  13 убодних рана Н. Ч. у пределу главе, врата, грудног коша и трбуха, од којих је преминула. Потом се попео на спрат, развалио врата просторија и Д. Р. задао 23 убодне ране у виталне делове тела, услед чега је и она подлегла повредама.

Суд је приликом одмеравања казне узео у обзир све околности случаја, укључујући упорност и решеност окривљеног, његову ранију осуђиваност, између осталог и због кривичног дела насиља у породици, као и личност окривљеног и одсуство емпатије.

У изречену казну урачунава се време проведено у притвору, који је продужен до упућивања осуђеног на издржавање казне у завод за извршење кривичних санкција.

Пресуда је донета и јавно објављена пред великим већем којим је председавала судија Сања Берак.

На пресуду је дозвољена жалба Апелациони суд у Новом Саду, којој странке и бранилац могу изјавити правни лек у законом предвиђеном року

Додаје се и да Јанаф има монопол над снабдевањем мађарских и словачких рафинерија нафтом која долази с мора, као и да упркос чињеници да је у таквим случајевима снабдевање те две земље руском сировом нафтом допремљеном морским путем допуштено и у складу са санкцијама ЕУ и САД, Јанаф одлаже њено прихватање, позивајући се на додатне правне провере, саопштио је МОЛ.

Како наводи мађарска компанија, Јанаф то чини упркос томе што према санкцијама ЕУ Мађарска и Словачка могу да набављају руску сирову нафту која није обухваћена санкцијама и морским путем, ако нафтовод Дружба није у функцији.

Подвлачи се и да је од прекида испоруке "Дружбом" више пута МОЛ затражио од Јанафа потврду да ће преузети терет сирове нафте руског порекла допремљен морским путем који је законито увезен у складу с правилима санкција ЕУ и САД, али да се то није догодило.

МОЛ наводи и да је по праву тржишне конкуренције ЕУ, компанија која има монопол над енергетском инфраструктуром у доминантном положају, а да Јанаф злоупотребљава свој доминантни положај.

У писму упућеном ЕК, МОЛ и Словнафт тврде и да Јанаф од 2022. године наплаћује три до четири пута већу цену од праве тржишне цене за транспорт. 

Јанаф: МОЛ Група не тражи енергетску сигурност него екстра профите 

Јанаф д.д. пружа услуге транспорта сирове нафте свим корисницима под једнаким условима, саопштено је из те компаније.

"Снабдевање Словачке и Мађарске сировом нафтом није угрожена, што је сама МОЛ Група доказала организовавши долазак осам танкера с неруском нафтом на Терминал Омишаљ. Из навода МОЛ Групе јасно је да се не ради о питању енергетске сигурности, него о настојању да се задрже комерцијалне предности повезане с увозом санкционисане руске нафте", наводе из Јанафа.

Енергетска сигурност Хрватске и Европске уније не сме бити талац појединачних интереса, посебно када се снабдевање неруском нафтом одвија уредно и у довољним количинама, саопштавају из Јанафа.

Тврде и да се прихват појединих пошиљки руске нафте разматра искључиво у оквиру важећих европских и међународних санкција, уз консултације са свим надлежним и заинтересираним странама.

"Јанаф ће, као и до сада, поступати у складу с одлукама надлежних тела и осигурати уредно функционирање система. Договор о ценама транспорта нафте део је уобичајеног преговарачког поступка, при чему цена зависи од уговорених количина – веће количине значе нижу цену. Не постоји јединствена 'тржишна цена' транспорта нафте јер сваки нафтоводни систем послује у специфичним техничким, географским и тржишним околностима", наводи се из Јанафа.

МОЛ и Словнафт имају властити комерцијални интерес, а подношење притужбе Европској комисији део је њиховог преговарачког притиска, тврде из хрватске компаније.

Из Јанафа кажу да ће наставити да гарантују енергетску сигурност средње и југоисточне Европе, што укључује и транспорт неруске нафте рафинеријама у Словачкој и Мађарској у довољним количинама за њихове целокупне годишње потребе.

На вишедеценијске планове о изградњи хале спортова у Ваљеву подсећају ови темељи који су урађени пре 28 година када је и започета изградња давне 1998. године. Нешто краткорочно се радило и 2012. године и од тада више није било радова. За све те године хала спортова у Ваљеву била је међу приоритетима и један од капиталних пројеката, али и најскупљих.

„Најпре морам да кажем да се од нове хале спортова није одустало, то јесте капитална инвестиција која је планирана да се у наредном периоду ради у нашем граду. Ми смо урбанистички пројекат са идејним решењем предали надлежном министартву и оно што је битно да то једино може уз помоћ надлежних министарстава и Владе републике Србије, како би се тај капитални пројекат урадио у нашем граду. Ја се искрено надам да ћемо ускоро добити зелено светло за то", наводи Лазар Гојковић, градоначелник Ваљева.

„У ишчекивању нове хале која је заиста потребна, ова хала и сами видите спремна је већ одавно за реконструкцију, а она је сама идентитет овог града са преко 500 корисника и преко 9 спортских клубова. Поред реконструкције крова имаћемо реконструкцију и ревитализацију пода, добијамо паркет по најсавременијим стандардима и видео семафор”, истиче Марио Бранцато, директор УФК "Валис" Ваљево. И додаје: „Сама хала ће бити енергетски ефикасна и такође савремена и безбедна, а постојећи стубови који су нам онемогућавали нормално гледање спортских догађаја сада ће бити склоњени. Реконструкцијом обухватамо такође и саме трибине, где ће ове постојеће добити нови сјај и ова хала ће изгледати тотално другачије и биће налик на оне најмодерније хале".

Почетак реконструкције ваљевске хале спортова очекује се након завршетка сезоне спортских такмичења. У Ваљеву очекују да држава обезбеди нову велику инвестицију у овом крају, од неколико дестина милиона евра за изградњу нове хале спортова.

“Велика је неизвесност, може доћи до поскупљења превоза због тог неког поскупљења горива или чега већ. Летовање треба да буде неко опуштање и путовање без икаквих трзавица, а нама то није потребно мислим да је у овој ситуацији неизвесно кад ће то престати и зато озбиљно размишљамо да откажемо то исто путовање", наводи Градимир Зорнић, из Крушевца.

Осим путовања за Дубаи, у туристичким агенцијама за сада кажу није било отказивања летовања. За оне који се на тај корак одлуче постоје препоруке.

Милан Савић, из агенције „Балкан травел" Крушевац поручује путницима да што се раније јаве то боље. “Могућност промене датума постоји сада. Повраћај новца свакако свуда је оно кад се отказује десетак дана, пет дана пред пут, нема повраћаја, пенали су 100%, 90% до 100%, али опет кажем, ово су скроз екстремни услови где ће све то морати да се мења где ће претпостављам у 100% случајева доћи до разумевања и промене свих тих услова. За сада тога нема, нема отказа, нема ничег. Интересовање за Тунис, за Египат и даље постоји, људи долазе, гледају, Турска се уплаћује најнормалније", истиче Савић.

Оливера Ђорђевић из агенције „Престиж турс" у Крагујевцу додаје: „Имамо ми упита где људи кажу - шта ће бити? Шта се буде дешавало, ми ћемо се према томе водити. Шта ми је искуство, шта год нам се дешавало, колико год је било тешко, шта год је било забрањено, један је живот, људи путују. За ове људе, који су требали сада да путују, биће понуђене друге дестинације. Ако не желе биће им враћен новац. Авиокомпаније ће враћати, у ком року - то је сад дискутабилно, али ће враћати новац. Агенције које имају путовања, да ли Индонезија или шта год, ту су сумње како ће хотелијери да се понашају где није рат."

Александар Сеничић, директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије (ЈУТА) каже да чим скаче цена горива онда то прати и поскупљење свих осталих услуга и животних намирница.

“За све оне који су до сада уплатили аранжмане или их исплатили у целости, то не би смело да има никаквог разлога, осим евентуално за авионске аранжмане, нека доплата за гориво уколико дође до значајног повећања цене горива. Али, дефинитивно за неке нове аранжмане то ће имати утицај и сигурно ће аранжмани нешто поскупити колико то сад тешко можемо да предвидимо у сваком случају", наглашава Сеничић.

Питање безбедности је ипак најважније, о чему поштују званичне препоруке, које даје Министартво спољних послова.

„Најновије је рецимо да је наша амбасада у Никозији, на Кипру, издала једно саопштење и обавештење путницима да сви они који немају неке хитне обавезе на Кипру у овом тренутку можда би требали да одложе своја путовања на ову дестинацију", истиче Александар Сеничић, директор ЈУТА-е.

Туризам је грана на коју се све рефлектује. Места за панику нема, али има за опрез. Искуство показује да се, уколико не дође до шире регионалне дестабилизације, тржиште релативно брзо стабилизује.

Осумњиченом Б. В. из Крагујевца на терет се ставља извршење кривичног дела тешко убиство, док се осумњиченом М. В. на терет ставља подстрекивање на извршење кривичног дела, саопштио је Виши суд у Крагујевцу.

Против наведеног решења дозвољена је жалба већу Вишег суда у Крагујевцу.

Крагујевачка полиција је 2. марта ухапсила Б. В. (1983) и М. В. (2003).

Б. В. се сумњичи да је 1. марта, у поподневним часовима, у крагујевачком насељу Ердеч, испалио више хитаца из ватреног оружја у правцу оштећеног који се налазио у свом возилу, наневши му повреде од којих је преминуо на лицу места, саопштио је МУП.

Н. К. је убијен у аутомобилу у коме су у тренутку убиства били његова супруга и двоје мале деце.

“Улогу на часу треба да преузме педагошки асистент, а њих још нема. Поставља се питање шта ће се десити онда када лични пратилац изађе из учионице и ко ће помагати детету”, наводи Марија Буквић, председница Организације „Научи ме".

Бојана Вранић, са Филозофског факултета у Нишу, департман за социјални рад, додаје: „Лични пратиоци су у недостатку педагошких асистената су преузели део и ове улоге. Родитељи се довијају како да њихово дете добије онај пакет подршке који им је стварно потребан и онда из личних средстава доплаћују личне пратиоце како би их мотивисали”.

Неки од пратилаца су враћени у учионице на инсистирање локалне самоуправе. У центру „Мара" где се лични пратиоци едукују, кажу да је ова услуга из категорије социјане заштите и да они не могу бити ангажовани за послове образовања и учења:

“Односи се на подршку детета у задовољењу основних животних потреба, што значи кретање, лична хигијена, социјалне вештине. Наши пратиоци пружају подршку детету и у оквиру школе, али само у оквиру социјалне заштите”, истиче Милијана Станковић, директорка Центра за пружање услуга социјалне заштите „Мара".

Из организације „Научи ме" предлажу да се градски правилник усклади са ситуацијом на терену:

“Чини ми се да смо свима задали главобољу са оваквом ситуацијом. Школама наравно јер су оне негде између система социјалне заштите и доносиоца одлука на локалу, јер је лични пратилац локална услуга”, каже Бојана Вранић, Филозофски факултет у Нишу, департман за социјални рад.

“Стварно сматрамо да би најједноставније решење било да се на локалном и националном нивоу вратимо на питање зашто се педагошки асистенти не уводе у школе и на који начин ћемо убрзати да се то догоди”, сматра Марија Буквић, председница Организације „Научи ме".

Раније је најављено да ће до 2026. године у образовни систем у Србији бити укључено 40 педагошких асистената. Невладине организације саопштавају да је за овај посао стручну едукацију до сада прошло око 400 педагошких асистената.

"Према средњорочним пројекцијама, у 2026. години очекује се раст БДП-а од 3 одсто, док је за период 2026-2028. година планиран кумулативни економски раст од око 11,9 одсто. Међутим, то убрзање мора бити засновано на расту продуктивности, технолошком унапређењу и одрживом инвестиционом оквиру", рекао је премијер Мацут на затварању 33. Копаоник бизнис форума.

Навео је да је Србија у 2025. остварила раст БДП-а од 2 одсто и истакао да очување раста у таквом окружењу потврђује отпорност наше економије и стабилност макроекономског оквира.

"Србија је 2025. годину завршила са реалним растом бруто домаћег производа од 2 одсто. Тај резултат остварен је у захтевним међународним околностима, уз успоравање у појединим деловима европске привреде и нестабилности на глобалним тржиштима. Очување раста у таквом окружењу потврђује отпорност наше економије и стабилност макроекономског оквира који смо градили претходних година", рекао је Мацут. 

Он је напоменуо да је један од кључних приоритета владе током претходне године био очување ценовне стабилности и заштита животног стандарда грађана.

"Инфлација је током 2025. године постепено смањивана, да би према подацима из јануара ове године износила 2,4 одсто. Такав резултат постигнут је координисаним деловањем монетарне и фискалне политике, али и конкретним мерама усмереним на ублажавање ценовних притисака. Паралелно са стабилизацијом цена, расле су и зараде", нагласио је Мацут.

Истакао је да је просечна нето зарада у Србији у децембру 2025. године по први пут прешла 1.000 евра и износила 1.059 евра.

Премијер је истакао да је Копаоник бизнис форума постао важан простор дијалога између државе, привреде и стручне јавности, али и форум на коме се сагледавају дугорочни трендови и обликују развојне амбиције Србије.

"У времену убрзаних глобалних промена и изражених геополитичких неизвесности, посебно је важно да развојне одлуке доносимо промишљено, одговорно и са јасном свешћу о дугорочним циљевима", поручио је Мацут.

"Индустрија и прерађивачки сектор остају кључни стубови развоја земље"

Премијер је поручио да индустрија и прерађивачки сектор остају један од кључних стубова развоја Србије и истакао да ти сектори учествују са приближно једном четвртином у стварању бруто додате вредности и носе највећи део робног извоза, који је у 2025. години порастао за 8,4 одсто.

Према његовим речима, следећа фаза захтева даље померање ка вишим фазама прераде, већој технолошкој сложености и снажнијем повезивању индустрије са научно-истраживачким сектором.

"Важан део наше развојне стратегије јесте и отварање нових тржишта за домаћу привреду. Током 2025. године ступили су на снагу нови споразуми о слободној трговини, чиме је српским компанијама омогућен повлашћен приступ великим и растућим тржиштима. Тиме се додатно учвршћује основа за стабилан раст извоза у годинама које долазе", рекао је Мацут.

Премијер истиче да сарадња са ММФ-ом представља важан елемент макроекономске стабилности, јер обезбеђује континуитет реформи и потврђује кредибилитет политике коју спроводимо.

"Сви видимо да се дешавају велике глобалне промене, да расте нестабилност, врши се прерасподела моћи и стварају се нови савези. У таквом свету, мале земље које се брзо прилагођавају имају шансу и ми намеравамо да будемо једна од њих", рекао је Мацут.

На Копаонику је одржан 33. Копаоник бизнис форуму са централном темом "Индустријска политика у функцији дугорочног привредног раста Србије".

Одмах затим, амерички председник Доналд Трамп понудио је оружану пратњу и политичке гаранције бродовласницима вољним да пловила протерају кроз теснац који спаја Персијски и Омански залив.

"Уколико буде потребе, ратна морнарица САД ће, у најскорије време, почети да прате танкере кроз Ормуз", написао је Трамп на мрежи Truth Social, притиснут наглим скоком цена горива, пре свега у Америци, где је бензин за свега пар дана поскупео за 20 центи.

Трампово обећање, међутим, пало је на глуве уши међу главним бродовласницима и осигуравајућим друштвима, па је мореуз у среду послеподне био прилично пуст, иако су Американци, од суботе, потопили 11 иранских ратних бродова и уништили подморницу.

За бродовласнике, дронови, пројектили и глисери наоружани ракетама кратког домета представљају много већи проблем од великих ратних бродова, те се у два залива на обе стране Ормуза укотвило око 200 танкера.

Проблем би могао бити удвостручен, уколико ускоро на бродове на улазу у Црвено море поново запуцају јеменски Хути који су за две године, од октобра 2023. до средине 2025. године гађали више од 100 теретних бродова и велике компаније натерали да ка Европи плове око Рта добре наде.

Време сахрана у Ирану

Упоредо са претњом од избијања нове нафтне кризе, становници неколико градова у Ирану масовно су изашли на сахране око 200 одбојкашица и ученица школе убијених у одвојеним ваздушним ударима у Минабу и Ламерду.

Двадесет одбојкашица је убијено када је пројектил погодио спортску салу у Ламерду. У том нападу повређено је око 100 особа.

Сведоци описују тела разбацана око нагорелих спортских реквизита - лопти, столова за стони тенис и кошаркашких табли.

Хиљаде Иранаца окупиле су се и на сахрани 165 ученица основне школе у Минабу, која је срушена на исти дан када и спортска дворана у Ламерду.

Мушкарци су махали заставама Исламске републике узвикујући "Нема предаје", док су жене, загрнуте црним марамама носиле фотографије страдалих девојчица.

Американци и Израелци су негирали било какву везу са овим нападима, а Уједињене нације су затражиле независну истрагу о овим нападима.

"Сједињене Државе не би намерно гађале школу", рекао је амерички државни секретар Марко Рубио.

У последњи час, иранске власти одложиле су најављени почетак тродневног мимохода око одра верског лидера, ајатолаха Алија Хамнеија, који је убијен у првом налету израелских авиона у суботу изјутра.

Смрт иранског верског вође потврдили су амерички председник Доналд Трамп и израелски премијер Бенјамин Нетанјаху. Ирански медији су, пак, сатима тврдили да Хамнеји још увек командује одбраном Ирана, све док рано изјутра наредног дана нису објавили да је верски лидер погинуо мученичком смрти.

Најављивано је да ће тродневна церемонија почети у петак после подне, али је у последњи час одложена због "великог броја заинтересованих" и времена потребног да се обезбеди одговарајућа подршка.

"Искуства из претходних година јасно су показала да се сигурност снабдевања може обезбедити само кроз диверсификацију извора и праваца снабдевања, али и кроз снажну регионалну сарадњу. Србија води одговорну и реалистичну енергетску политику која се заснива на три приоритета међу којима су сигурност снабдевања, јачање регионалне повезаности и убрзана транзиција ка чистијим изворима енергије", рекао је Коковић.

Гасна електрана код Ниша – пројекат од 500 мегавата

Говорећи и сарадњи Србије и Азербејџана у енергетици, Коковић је навео да су резултати до сада остварене сарадње потписани споразуми у овој области са фокусом на природни гас, обновљиве изворе енергије и размену искустава у примени нових технологија.

"Последњи споразум о пројектовању, изградњи и управљању гасне електране капацитета 500 мегавата је доказ утемељене енергетске сарадње две земље", нагласио је Коковић.

Подсетио је да ће електрана у околини Ниша производити 350 мегавата електричне енергије и 150 мегавата топлотне енергије уз значајно ниже емисије угљен-диоксида у поређењу са конвенционалним термоелектранама на угаљ.

Раст испорука гаса и разговори са представницима СОКАР

Према његовим речима, током 2024. године, у првој години гасне сарадње Србије и Азербејџана, из ове земље испоручено је 113,7 милиона кубних метара гаса, прошле године 253,9 милиона са трендом повећања испорука и ове године. "У разговорима са представницима компаније СОКАР разматрамо повећање испорука до 1,4 милијарде кубних метара годишње до завршетка изградње гасне електране у Нишу 2030. године", рекао је он.

Регионалне интерконекције и приступ ЛНГ терминалима

Истакао је да је у току гасно повезивање са суседним земљама.

"Изграђене гасне интерконекције са Мађарском и Бугарском као и планиране са Румунијом и Северном Македонијом омогућавају двосмерне токове и већу флексибилност система, али и могућност преноса водоника у будућности. Тиме градимо регионалну мрежу која повећава стабилност свих наших енергетских система", рекао је Коковић.

Додао је да је за Србију важан и приступ ЛНГ терминалима који проширују спектар извора снабдевања, посебно у периодима повећане потрошње и нестабилности.

Сарадња у области зелене енергије и водоника

Учествовао је и на Четвртом министарском састанку Саветодавног савета за зелену енергију на коме је истакао заинтересованост Србије за продувљивање сарадње са Азербејџаном у области зелене енергије и развоја водоника.

"Циљ Србије јесте да до краја деценије повећамо удео обновљивих извора на 45 одсто у укупној производњи електричне енергије, уз очување стабилности система. Сарадња са Азербејџаном у области зелене енергије може постати пример како две земље различите по географији али сличне по визији, могу заједно градити одрживу будућност", закључио је Коковић.

Он је осумњичен за кривично дело тешко убиство, саопштено је из Полицијске управе у Kикинди.

Сумња се да је 26. фебруара напао 78-годишњу жену у њеној кући у Сенти и оштрим предметом јој нанео више повреда, од којих је преминула.

Он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен судији за малолетнике Вишег суда у Суботици.

"Говорили смо о конкретним примерима, указали да је више од 10.000 наших људи најдиректније угрожено тим ескалаторним и дискриминаторним одлукама. Указали смо да премијер привремених приштинских институција Аљбин Курти, радећи све мимо дијалога, покушава на тај начин да заправо избегне дијалог, да га стави под ноге и да таквим ескалаторним потезима додатно угрози мир и безбедност не само на КиМ, већ на простору читавог Западног Балкана", рекао је Петковић новинарима у Бриселу.

Додао је да су искористили прилику да још једном укажу на политику председника Александра Вучића и Владе Србије да је Србија посвећена очувању мира, стабилности и учешћу у дијалогу.

"Да проблеме једино и искључиво можемо решавати у дијалогу компромисним решењем, а да све оно што се дешава мимо тога заправо показује антисрпску политику Аљбина Куртија, која има за циљ етничко протеривање српског народа са простора Косова и Метохије", навео је директор Канцеларије за КиМ.

Наставак политике протеривања Срба са КиМ

Он је нагласио да је за Србију апсолутно неприхватљиво било какво гашење или довођење у питање функционисања и постојања српских институција на КиМ, у првом реду  школства и здравства и да ће Србија апсолутно све учинити да укаже међународној заједници о каквом проблему је реч и да заправо Курти има намеру да таквим законима и прописима настави политику протеривања српског народа која се од 1999. године спроводи на простору КиМ.

Петковић је нагласио да је била велика заинтересованост међу учесницима брифинга и да је била припремљена и видео презентација са најконкретнијим примерима.

"Након тога је уследила веома жива дискусија и питања учесника и наши одговори који су јасно показивали о чему је реч на КиМ, где смо најотвореније тражили подршку држава чланица ЕУ да изврше преко потребан притисак на Приштину, да се заустави хуманитарна катастрофа која може да се деси од 15. марта и најаве Приштине да крене са тим ескалаторним и противправним одлукама које се односе на Србе који живе нарочито на северу КиМ", навео је Петковић. 

На питање шта конкретно очекује од ЕУ, Петковић је одговорио да је најнеопходније да се Приштина врати дијалогу и да се уместо једностраних ескалаторних потеза проблеми решавају у дијалогу.

"Да, како је и сама Европска унија рекла, питање наших институција на Косову и Метохији треба да се решава кроз дијалог, а ми говоримо о томе да опстанак наших српских институција здравства и школства се мора решавати у дијалогу и то кроз оквир формирања Заједнице српских општина(ЗСО). Дакле, хитно формирање ЗСО, хитно стављање на сто предлога статута, што је неопходно како бисмо у потпуности решили проблем који генерише Курти", навео је Петковић.

"Ако крене примена закона, многи неће моћи да раде свој посао"

Он је нагласио да је цела идеја са тим такозваним законом о странцима не примена некаквог закона за који Курти говори како је по европским стандардима, већ да се доведе у питање опстанак српских институција, зато што огроман број људи који ради у тим институцијама неће моћи да ради или долази на КиМ уколико крене примена тог закона, јер ти људи немају приштинска документа.

"Зато је важно да се пронађе решење да људи остану, да живе и раде на КиМ, да опстану наше институције и да наставимо у дијалогу трагања за решењем. Јер мир, стабилност је оно што нам је преко потребно. На томе све време инсистира и говори председник Вучић. Видите шта се све дешава у свету, о каквим проблемима, ратовима и размерама катастрофе је реч. Да гледамо да сачувамо мир и стабилност у нашем дворишту, у нашој кући и да тражимо решење за опстанак Срба на КиМ", рекао је Петковић.

Одличан одзив на брифингу

Шеф Мисије Србије при ЕУ Данијел Апостоловић рекао је да је био одличан одзив на брифинг и да је задовољан због тако великог интересовања представника земаља ЕУ.

Нагласио је да су дошле све државе чланице ЕУ, да су били амбасадори ЕУ у политичко-безбедносном комитету, представници држава чланица у радним групама Савета ЕУ за проширење и за Западни Балкан, представници Европске спољнополитичке службе, Европске комисије, као и представници специјалног представника за дијалог. 

"Оно што је још важније јесте да ово је била жива дискусија, отворен разговор. Колеге су могле да поставе сва питања која их занимају, било да су признавачи или непризнавачи. Веома жива дискусија и мислим да ћемо у наредном периоду учесталије организовати ове бриефинге јер сматрам и видим да су корисни", рекао је Апостоловић.

Додао је да је брифинг трајао два сата што је, како је рекао, за брифинске услове и више него дуго, и да, заједно са Канцеларијом за КиМ, намерава да у наредном периоду повремено организује сличне састанке.

"По завршетку рата 1919. године уписао је академију уметности у Прагу код професора Влаха Буковца, али не без резлултата. Сачувани цртежи из тог периода говоре и те како о Коњовићевом изузетно дисциплинованом раду. Ради се о цртежима који су настали у духу академизма. По напуштању академије, упознаје чешког авангардног сликара Јан Зрзавија који пристаје да ради са Коњовићем, то је дакле био некакав убрзани курс. Јан Зрзави је увео Коњовићу многе тајне сликарског заната. Један од захтева је био да ради цртеже по узору на Леонарда да Винчија, што он то наравно чини, а у поставци се налази неколико цртежа", истиче Небојша Васић, кустос.

Најзаступљенија серија цртежа настала је у парку Стромовка у Прагу.

"Ради се о веома значајним цртежима зато што су то кротки брзи цртежи, скице где је једноставно Коњовић од тих строгих ранијих цртежа, сад има једну потпуну слободу тог ликовног изражавања. Цртао је како је говорио од јутра до мрака. Породице са децом, пензионере, заљубљене парове и све оно што је било део његовог фокуса", наводи Небојша Васић, кустос.

У том периоду Коњовић упознаје своју супругу Ему Маштовску која ће наредних деценија и те како бити присутна у његовом раду, изазовима и сликарским кризама, што је испунило читав 20. век.

„Две и по године ми је требало да успем први пут сам да се обријам. Пре удеса био сам неко и нешто, могао сам да имам шта год пожелим, али те ноћи нестало је све. Неко бахато понашање, углавном, доводи данашњу омладину до саобраћајних незгода. Употреба алкохола, што сви, углавном, сви конзумирају или било које опијате, брза вожња и употреба мобилног телефона”, наводи Милан Митић из Пожаревца, сарадник Агенције за безбедност саобраћаја.

Миланова животна прича преточена је у књигу и филм "1 у 10 милиона", продукције "Ravena Vision", а о тренутку који му је променио све говорио је и крушевачким Гимназијалцима, међу којима је било пуно нових и будућих возача.

Алекса Митић, матурант Гимназије Крушевац каже да је положио у новембру прошле године. Додаје: “Али, никад нисам сео у кола у алкохолисаном стању, нити неко од мојих другара”. На питање која је највећа брзина коју је имао приликом вожње, одговара - можда 140, 150. То није безбедно, али на аутопуту сам возио."

„Искушења су реално велика, још ако повуче друштво и прича као "ти си кукавица ако то не урадиш" много мали дођу у искушење, и много младих дође, повреди се, тако да реално контрола полиције би требала да буде јача”, сматра Душан Вукојичић, матурант Гимназије Крушевац.

Зоран Асковић, начелник Школске управе Крушевац истиче: „Ово је један пројекат Агенција за безбедност саобраћаја, Градске управе Крушевац и Школске управе Крушевац, а учесници односно они који прате предавање Милана Митића су ученици свих средњих крушевачких школа, 2-2.500 матураната."

„Надамо се да ће то подићи њихов ниво свести колико је значај безбедности у саобраћају у њиховом интересу. Да спасимо један живот од неке саобраћајне незгоде или од инвалидитета, па смо данас учинили јако корисну ствар", наглашава Александар Митрић, директор Гимназије Крушевац.

Наставак сарадње планира се и наредне године, јер и нове генерације младих требају да освесте да живот нема репризу и да сви учесници у саобраћају морају сносити пуну одговорност за своје понашање.

“Конкретно обострана хидронефроза бубрега, на коју је требало реаговати, тако да су ми уграђене нефростоме у оба бубрега. При том, увек су због споредних ствари јављале бактерије, између је требало мене збрињавати, и враћати вредности јер без свега тога није било могуће настављати”, наводи Бранка Павковић, новинарка из Новог Сада.

Осећала је, како каже, да је све даље од лечења примарне болести, зато је, уз велику помоћ пријатеља из Бањалуке, потражила помоћ код доктора Хасана Морцалија, који првим увидом у медицинску документацију није био оптимистичан, али се ситуација знатно поправила након даљих претрага и терапије.

“Он је и даље оптимистилчан, сви су оптимистични, ја се после тога осећам добро”, каже Бранка Павковић.

Било је неопходно хитно прикупити новац за лечење, а помоћ су међу првима понудиле Тате Новосађани.

Мирослав Ђорђевић, из Фондације „Тате Новосађани" истиче: “Ми смо одмах првог дана реаговали, тако што смо уплатили 120 хиљада динара као фондација Тате Новосађани, и на томе нећемо стати, већ планирамо половином месеца да организујемо једно хуманитарно вече у једном новосадском ресторану, где ћемо скупити још једно две, три хиљаде евра минимуму".

Колеге из Дневника желе да им се Бранка што пре врати. Покренуле су и акцију у којој продају монографију „Првих 100" о историји спортског друштва Војводина у издању своје медијске куће, а сав новац од продаје, биће уплаћен за њено лечење

„Бранкица је особа која је написала неке од најлепших прича о Новосађанима, о Новом Саду, о његовим приградским насељима, бележила је многе важне приче, не само оне лепе, било је и оних мање лепих о особама којима је требала помоћ, сада је дошло време да ми сви помогнемо њој. Сваки динар је добродошао, тако да и овом приликом позивам све да се прикључе акцији и помогну”, наглашава Владимир Бијелић, Бранкин колега из Дневника.

Бранки је и даље потребна подршка. Трошкови лечења за сада износе око 38 хиљада евра, и свака донација у овом тренутку јој може помоћи на путу до излечења.

Како наводи МУП на свом Инстаграму, безбедност пешака у великој мери зависи од одговорности возача и поштовања основних правила у саобраћају.

"Смањите брзину, нарочито у насељу и у близини пешачких прелаза. Будите додатно опрезни у вечерњим сатима и у условима смањене видљивости. Без изузетка уступите првенство пролаза пешацима на пешачким прелазима. Избегавајте коришћење мобилних телефона и друге радње које одвлаче пажњу током вожње", истиче МУП.

Један тренутак непажње може имати последице које се не могу исправити, а саобраћајна правила нису препорука, она постоје да би сачувала животе, истиче МУП.

Аутомобил је синоћ налетео на пешаке у Сјеници и том приликом погинуле су мајка и ћерка, док је син тешко повређен

"Конкретно обострана хидронефроза бубрега, на коју је требало реаговати, тако да су ми уграђене нефростоме у оба бубрега. Притом, увек су се због споредних ствари јављале бактерије, између је требало мене збрињавати и враћати вредности, јер без свега тога није било могуће настављати", наводи Бранка Павковић.

Осећала је, како каже, да је све даље од лечења примарне болести, зато је, уз велику помоћ пријатеља из Бањалуке, потражила помоћ код доктора Хасана Морцалија, који првим увидом у медицинску документацију није био оптимистичан, али се ситуација знатно поправила након даљих претрага и терапије.

"Он је и даље оптимистичан, сви су оптимистични, ја се после тога осећам добро", поручује Бранка.

"Тате Новосађани" међу првима помогли

Било је неопходно хитно прикупити новац за лечење, а помоћ су међу првима понудиле "Тате Новосађани".

"Ми смо одмах првог дана реаговали, тако што смо уплатили 120.000 динара као фондација 'Тате Новосађани' и на томе нећемо стати, већ планирамо половином месеца да организујемо једно хуманитарно вече у новосадском ресторану, где ћемо скупити, надам се, још две, три хиљаде евра минимум", истиче Мирослав Ђорђевић из Фондације "Тате Новосађани".

Колеге покренуле акцију

Kолеге из Дневника желе да им се Бранка што пре врати. Покренуле су и акцију у којој продају монографију "Првих сто" о историји Спортског друштва Војводина у издању своје медијске куће, а сав новац од продаје биће уплаћен за њено лечење.

"Бранкица је особа која је написала неке од најлепших прича о Новосађанима, о Новом Саду, о његовим приградским насељима, бележила је многе важне приче, не само оне лепе, било је и оних мање лепих о особама којима је требала помоћ. Сада је дошло време да ми сви помогнемо њој. Сваки динар је добродошао, тако да и овом приликом позивам све да се прикључе акцији и помогну", поручује Владимир Бијелић, Бранкин колега из Дневника.

Бранки је и даље потребна подршка. Трошкови лечења за сада износе око 38.000 евра и свака донација у овом тренутку јој може помоћи на путу до излечења.

Као да су на неком удаљеном острву, до њих није стигао пут, а ни остале благодети савремене цивилизације, попут струје.

"Уз лампу, исто као и до сад. Легнеш у шест сати, устанеш у шест, то ти је неки живот, нема од тога ништа, али добро, да се живи мора, па како је, тако је", каже Милијана Миловановић из Миљковице.

До лекара само пречицама, намирнице све даље

Њеног рођака Душана, који живи у комшилуку, са болесном женом и сином, екипа РТС-а није затекла код куће. Тешком муком, пречицама, само њима знаним, одвео их је код лекара, обавештава нас Милијана, која као да се помирила са тим да су препуштени сами себи и да њихова тешка животна прича очигледно никога не занима.

"Само хеликоптер да дође да узме некога од нас, горе нема шансе ни пешака да прођеш, а не да идеш нечим. Дете дође колима, дође три километра од куће и како да идем код лекара, како да одеш да узмеш основно што ти треба од намирница", каже Милијана Миловановић.

Без струје и асфалта у 21. веку

Екипа РТС-а одлази од Милијане, поражени и немоћни да осим још једне приче, било шта учинимо. Уз пут разговарамо са Миодрагом Кривокућом, из истог села, који нам прича да су људи, због оваквог стања инфраструктуре, престали да долазе у своје куће, а не може се ни до једине светиње у овом крају, цркве Св. Врачи,око које су се окупљали деценијама.

"Људи у тоталном хаосу живе, без струје, без ичега, без телевизора. У 21. веку, живети у оваквој ситуацији, ово је жалосно. Шта је од асфалта, до цркве и до ових домаћинстава, која су без струје, то је неких 2,5 километра, то је мизерија за државу, да одвоји средства", каже Миодраг Кривокућа из Миљковице.

Препоруке без одјека

Проблемима мештана Миљковице, након прошлогодишњих прича на РТС-у, бавили су се и тадашња заштитница равноправности Бранкица Јанковић, као и заштитник грађана Зоран Пашалић, који их је и обишао априла прошле године.

На жалост, њихове тадашње препоруке о хитној потреби да се људима омогући достојанствен живот, нико од надлежних није чуо, нити реаговао на њих.

Осам милиона динара – недостижан износ

Из Града Прокупља, ни овога пута РТС-у нису одговорили да ли локална самоуправа планира и на који начин да помогне угроженим мештанима Миљковице.

Градоначелник Прокупља, током прошлогодишње посете овом селу, рекао је да је за довођење струје и санацију пута, потребно око осам милиона динара, које они у буџету немају, а да ли се нешто у међувремену променило, РТС није успео да сазна.