Осумњиченој је одређено задржавање до 48 сати, након чега ће, уз кривичну пријаву бити приведени надлежном тужилаштву.

Хапшење су извели припадници МУП-а, Одељења за борбу против корупције, Управе криминалистичке полиције, у сарадњи са Првим основним јавним тужилаштвом у Београду.

"Зато, разумљиво не могу сведочити о веродостојности објављених Епстинових разговора, нити о његовим евентуалним посетама Црној Гори. Посебно жалим што не могу изаћи у сусрет очекивању појединих медијских посленика да одговорим на питање како је Епстин дошао до закључка да је 'господин Ђукановић сјајан лик'. Препоручујем им да, ако га где сретну пре мене, то обавезно провере и да о његовом ставу обавесте јавност", навео је Ђукановић.

Према писању медија, Лајчак је 2018. године наводно размењивао поруке са Епстином и помињао Ђукановића.

"Председник Црне Горе очекује нашу посету", написао је у једној од порука Лајчак. 

Епстин је на то одговорио да би "он можда требало да пружи уточиште Доналду (Трампу, тадашњем и садашњем америчком председнику)", а да се Лајчак на ту опаску надовезао речима да је "Доналду слаба тачка Црна Гора".

Епстин је потом писао Лајчаку да су некадашњи адвокат председника Доналда Трампа, Мајкл Коен, и бивши Трампов саветник Пол Манафорт "обојица криви" и нагласио да је у питању "почетак краја".

Лајчак је 2006. године био специјални изасланик за црногорски референдум о независности, док је Манафорт такође био ангажован у Црној Гори за време референдума, пишу Вијести.

Лајчак је, наводно, Епстину послао и фотографију из Црне Горе, уз чланак америчке штампе и уз поруку: "Рекао сам ти, Црна Гора је сјајна."

У једној од порука, Епстин је питао Лајчака "да ли је Ђукановић премијер или председник Црне Горе". 

"Председник. Мило Ђукановић", одговорио је на то  Лајчак, види се наводно у објављеној документацији.

Лајчак је, између осталог, питао Епстина и да ли би му одговарао први или други викенд за посету Црној Гори, на шта је он одговорио да ће проверити.

Лајчак  је потом написао: "ОК, јави ми".

У даљој размени порука, Лајчак  је питао Епстина: "Шта је са посетом Црној Гори првог викенда у новембру", на шта  је он одговорио да су "избори  6. новембра, али покушава да је организује".

Лајчак је на то написао: "Нисам им још рекао, али мислим да ће бити спремни."

Лајчак је одбацио наводе из Епстинових докумената, али је због натписа понудио оставку на место саветника словачког премијера Роберта Фица, коју је тамошњи председник владе прихватио.

И Маск на тапету

Министарство правде САД објавило је најновији и највећи део документације у складу са законом усвојеним у новембру, који налаже објављивање свих досијеа везаних за Епстина.

Објављено је више од три милиона страница, 180.000 фотографија и 2.000 видео-снимака.

У документацији је наводно откривена и размена имејлова између Епстина и најбогатијег човека света Илона Маска, у којој су договарали Маскову посету Епстиновом острву, пише Гардијан.

Маск је у објави на Иксу (бившем Твитеру) потврдио аутентичност размењених порука, али указује и да је више пута одбио понуду да путује на острво.

Објављивање је уследило шест недеља пошто је министарство пропустило рок прописан законом који је потписао Трамп, а којим је наложено да сви документи повезани са Епстином буду доступни јавности.

Епстин, милионер познат по томе да се дружио са славним личностима попут бившег британског принца Ендруа. Умро је у затвору 2019, док је чекао подизање федералне оптужнице за трговину људима у сексуалне сврхе. Њујоршки иследник прогласио је смрт самоубиством.

"Увек је задовољство наставити разговор са пријатељима", написао је Орбан на мрежи Икс, уз објављене фотографије са састанка у Будимпешти. 

Делегација Републике Српске након састанка са мађарским премијером присуствоваће Светосавској академији и балу које организује Самоуправа Срба у Мађарској у сарадњи са Епархијом будимском.

Тришић Бабић и Додик састали су се у новембру прошле године са мађарским премијером Орбаном, који је тада поручио да са Српском већ дуго ради на стабилности у региону.

Предлог за одређивање притвора по основу узнемирења јавности предложен је с обзиром на то да се ради о рекордној заплени опојне дроге марихуана у количини од 5.002.079,18 грама, наводи се у саопштењу.

Истиче се да, с обзиром да се осумњичени А. М. који је означен као организатор ове организоване криминалне групе налази у бекству стављен је предлог судији за претходни поступак да се против овог осумњиченог распише потерница укључујући и међународну.

"Ова организована криминална група деловала је у међународним размерама, тако што је од почетка јануара 2026. до 29.01.2026. године, на територији Републике Северна Македонија набавила опојну дрогу марихуану у количини од 5.002.079,18 грама", додаје се у саопштењу.

Опојну дрогу је према плану организатора преко границе преносио осумњичени И. Д. до складишта породице осумњичених Спасојевића, одакле ју је ради даље продаје преузимао осумњичени У. М..

Наводи се у саопштењу да је посебно индикативно да је осумњичени И. Д. сувласник Привредног друштва "ALPHAPHARM“ у Скопљу које је регистровано за производњу и прераду медицинског канабиса.

"Имајући у виду да део радњи извршења указује на међународни карактер кривичног дела, нарочито у вези са набавком опојне дроге на територији Република Северна Македонија даљи ток истраге расветлиће све околности овог кривичног догађаја, идентификовање свих учесника, као и утврђивање порекла опојне дроге", напомиње се у саопштењу Јавног тужилаштва за организовани криминал.

Мештани кажу да ово није први пут да се скрнаве гробови Срба сахрањених на овом гробљу.

На сеоском гробљу у Гојбуљи налази се и црква Свете Петке која датира из прве половине 18. века.

Црква је претрпела велика оштећења 1999. године, када је оскрнављена и запаљена, а у протеклих 27 година више пута је опљачкана.

У селу Гојбуља, где су већина становништва Албаци, живи и педесетак српских породица.

У општини Вучитрн пре сукоба 1999. године живело је око 8.000 Срба, а већина од њих је била принуђена да напусти своје домове након 1999. године.

Једно истраживање Бундесбанке показало је да у државним институцијама, на пример при издавању личних докумената, готовинска плаћања нису увек могућа.

Неке продавнице више уопште не примају готовину, а нове самоуслужне касе у супермаркетима често прихватају само картице.

У малопродаји са укупно око 710.000 каса сада постоји скоро 40.000 самоуслужних каса, док их је 2023. било тек нешто више од 16.000.

Карте за превоз, паркинг или улазнице за базен делом више не могу да се плате готовином или је то могуће само уз додатне компликације.

Ко не може без готовине

Истовремено, све је мање места где се готовина уопште може подићи – уклањају се банкомати, а алтернативе, као на пример подизање новца на касама у супермаркетима, нису свуда доступне нити су свуда бесплатне.

То је посебно проблем у руралним подручјима, па људи морају да прелазе веће удаљености како би дошли до готовине.

Готовина је притом кључна за децу, старије особе и људе без рачуна у банци, као и за оне који се због когнитивних или техничких ограничења тешко сналазе у дигиталном плаћању.

Људи у тешким животним околностима, попут оних у дуговима или бескућника, најчешће су без икакве друге могућности плаћања – осим готовином.

Кад се једном укине…

За трговце и услужне делатности безготовинско плаћање је практично, јер се смањује ризик од крађе, као и трошкови руковања новчаницама и кованицама.

Али, пошто банке смањују број филијала и банкомата, полагање готовинских прихода у банку постаје знатно теже и скупље.

Ови проблеми се међусобно појачавају: што је мање могућности да се дође до готовине, то су веће препреке за потрошаче, што доводи до ређе употребе, а то затим додатно смањује понуду.

Ако се овај развој настави, готовина ускоро можда више неће бити употребљива као средство плаћања ни за потрошаче ни за фирме, па би био потребан скуп и сложен поновни развој готовинске инфраструктуре – као што се тренутно може видети у скандинавским земљама, попут Шведске.

Тамо, наиме, многе продавнице и ресторани више уопште не прихватају готовину, а скоро да више нема ни банкомата.

У Шведској се око 80 одсто куповина обавља дигитално. Готовина се препоручује још само за ванредне ситуације, на пример када дође до пада рачунарских система.

Заједнички апел великих организација у Немачкој

На такве и сличне сценарије упозоравају немачка удружења потрошача и социјалне организације: у заједничком апелу упућеном влади 29. јануара 2026. захтевају доношење закона за заштиту готовине.

"Законодавац треба да обезбеди да се готовина у начелу прихвата као средство плаћања и да сви људи бесплатно и без препрека, на разумној удаљености, имају приступ готовини – било путем банкомата или других решења", наводи се у апелу који је потписало укупно 14 организација.

Таквим законом савезна влада може да спроведе своју намеру из коалиционог уговора – да очува готовину и омогући потрошачима слободу избора при плаћању. Плаћање готовином је, према члану 2 Устава, чак део општег права личности.

Иза апела стоје највеће кровне организације социјалних удружења у Немачкој, укључујући евангеличку и католичку цркву, као и Савезно удружење центара за заштиту потрошача, Радничку добротворну организацију, Немачки фонд за помоћ деци, Савезну заједницу организација пензионера, као и удружења из области вашарске делатности и пекарског занатства.

Предности и мане готовине

Те организације наводе да готовина остаје поуздано средство плаћања у кризама – при великим хаваријама, сајбер-нападима или природним катастрофама – јер функционише увек, и без струје и без интернета.

Међутим, ако се веће суме држе у кући, постоји већа опасност да тај новац нестане – због крађе или природних катастрофа као што су поплаве.

Готовина штити приватност и омогућава независност од дигиталних система и једноставну контролу сопствене потрошње. Али кеш такође делимично олакшава анонимне трансакције и део сиве економије.

Готовина подстиче друштвену интеракцију у свакодневном животу: активности разних удружења, црквених заједница, школа, комшијских иницијатива и других програма често су изводљиве само уз готовину.

Ту спадају и хуманитарни и школски базари, разне локалне акције прикупљања донација или непосредна помоћ бескућницима.

Европска унија јача готовину

Европски парламент и представници 27 држава чланица постигли су крајем новембра договор о пакету закона који пре свега треба да олакша приступ готовини у руралним подручјима.

Када закони буду усвојени, потрошачи ће у продавницама на каси моћи да подигну до 150 евра, чак и ако ништа не купују. До сада је то у већини супермаркета могуће само уз истовремену куповину и плаћање картицом.

У Немачкој већина клијената банака на овај начин тренутно може да подигне до 200 евра .

"Имао сам веома мало преписке са Епстином и одбио сам поновљене позиве да одем на његово острво или да летим његовим 'Лолита експресом', али сам био апсолутно свестан да би део имејл преписке са њим могао да буде погрешно протумачен и искоришћен од стране противника да се укаља моје име", написао је Маск. 

Нагласио је да га то не брине. 

"Морамо да покушамо да процесуирамо оне који су са Епстином починили тешка кривична дела, посебно у вези са гнусном експлоатацијом малолетних девочица", закључио је Маск. 

Министарство правде САД објавило је недавно последњи и највећи део докумената повезаних са Епстином, у складу са законом усвојеним у новембру, који налаже објављивање свих досијеа везаних за Епстина.

Објављено 180.000 фотографија

Тод Бланш, заменик државног тужиоца, изјавио је на конференцији за новинаре да обимна објава означава крај планираних обелодањивања докумената у оквиру администрације Доналда Трампа, у складу са законом.

Како је навео, нова објава садржи више од три милиона страна, 2.000 видео-снимака и 180.000 фотографија.

Бланш је додао да досијеи садрже “обимне” редакције, јер закон дозвољава да одређени документи буду делимично затамњени – укључујући податке који откривају идентитет жртава или се односе на активне истраге.

Претходне објаве такође су биле снажно цензурисане, што је изазвало критике неких чланова Конгреса.

У саопштењу Министарства правде поводом данашње објаве наводи се да неки од докумената садрже неистините и сензационалистичке наводе против председника Трампа, који су достављени ФБИ непосредно пред изборе 2020. године.

"Да појаснимо, ти наводи су неосновани и лажни. Да имају и трунку кредибилитета, били би већ искоришћени против председника Трампа", рекао је Бланш.

Бланш је додао да је Министарство задржало неке досијее на основу правних изузетака, као што су адвокатско-клијентска привилегија и интерна документа.

"Јавни тужиоци који су учествовали као бирачи на изборима поднели су приговоре у року од 24 сата од завршетка избора, у складу са Законом о Високом савету тужилаштва. Ово право представља основни механизам заштите изборног права и законитости изборног процеса", навео је министар правде.

Указао је да је у поступку одлучивања о приговорима председник ВСТ Бранко Стаменковић 26. децембра 2025. године донео ништаво решење, супротно важећим прописима, што је Уставни суд констатовао у својој одлуци од 15. јануара.

"Опште је познато да ништав акт, по својој правној природи, не производи правно дејство од тренутка доношења и да не може бити основ за стицање права, нити за формирање законите институционалне воље. Самим тим, сви каснији поступци који су се ослањали на такво решење немају правни основ, што је Уставни суд недвосмислено потврдио својом одлуком", истакао је Вујић.

Додао је да је закон прекршило једино лице које је након поднетих приговора донело ништаво решење, а не подносиоци приговора.

"Из наведеног јасно произлази да одлука Уставног суда о поништавању избора на појединим изборним местима није донета због приговора јавних тужилаца, већ искључиво као последица тешких процедуралних повреда и доношења ништавог акта. Уставни суд је то јасно и недвосмислено потврдио својом одлуком", истакао је министар правде.

Оценио је да покушаји да се правно обавезујућа одлука Уставног суда игнорише или представи као политички или институционални притисак представљају свесно довођење јавности у заблуду и озбиљно подривање уставног поретка Републике Србије.

"Одговорност за повреде процедуре, доношење ништавих аката и неизвршење одлука Уставног суда не може и не сме се пребацивати на Уставни суд, већ искључиво на лица која су својим ништавим и противправним поступањем довела до повреде закона и Устава", навео је Вујић.

Истакао је да ће као члан Високог савета тужилаштва наставити да инсистира на поштовању Устава, закона и судских одлука.

Стаменковић о позиву за саслушање

Председник ВСТ Бранко Стаменковић је у петак у саопштењу изнео тврдњу да је ВЈТ у Београду, супротно Законику о кривичном поступку, пре утврђивања постојања основа сумње на основу чињеница да је било које лице извршило било које кривично дело за које се гоњење предузима по службеној дужности, а на основу анализе материјала 21. ванредне седнице ВСТ, упутило позив да буде саслушан у својству осумњиченог за несавестан рад у служби у вези одржавања наведене седнице и донетих одлука.

Према оцени Стаменковића, очигледан разлог за такво поступање представља кривична пријава коју је против њега поднео не орган откривања кривичних дела у виду Министарства унутрашњих послова, већ члан ВСТ по положају, министар правде Ненад Вујић.

Стаменковић је оценио да је Вујић, „свестан да лажно пријављивање представља кривично дело, у кривичној пријави навео само делимичне чињенице у вези одржавања наведене седнице (ВСТ), у потпуности изостављајући све друге радње које су предузете и које су довеле до поништавања законито организованих и спроведених избора за чланове Савета, а посебно своје радње и радње других чланова Савета у мањини које заиста могу представљати извршење кривичног дела Несавестан рад у служби“.

"Одавно нисам видео толико лицемерја. Миро се још једном показао као одличан дипломата и прихватам његову понуду да прекинемо сарадњу, иако сви, не само ја, губимо невероватан извор искуства у дипломатији и спољној политици. Чудно је да слична симбиоза медија, опозиције и владиних странака није циљала лидера опозиције Шимечека који преварама са грантовима на нивоу Словачке и ЕУ представља знатно већи ризик по репутацију наше земље него саветник премијера Мирослав Лајчак", наводи се у Фицовом саопштењу.

Лајчак о својој комуникацији са Епстином

Мирослав Лајчак, бивши министар спољних послова Словачке је раније данас понудио оставку словачком премијеру, а Фицо ју је прихватио, наводећи да "се све употребљава да га нападну", иако је Лајчак одбацио наводе из Епстинових докумената.

Лајчак је изјавио да осуђује злочине Епстина, истичући да никада не би дошло до комуникације између њих да је био свестан пуног обима Епстинових криминалних поступака.

Лајчак је рекао да није у могућности да потврди аутентичност објављених порука, јер се, како је навео, не сећа такве комуникације после дугог временског периода, пренела је агенција ТАСР.

"Речи и поступци су две различите ствари. Међутим, из данашње перспективе појединачни поступци се посматрају другачије и чак се и разговори који би иначе изгледали безначајни сада процењују у другом контексту", изјавио је Лајчак и додао да је његова комуникација са Епстином несумњиво била ''неформална и безбрижна'', без икакве стварне суштине.

Међутим, рекао је да прецизно зна да му никада нису понуђене сексуалне услуге и да никада није учествовао у таквим активностима, нити је икада био сведок таквог понашања или био упознат са било каквим информацијама о томе, и нагласио да у објављеним порукама нема ничега што би сугерисало тако нешто.

"Спреман сам да потврдим ову тврдњу на било који начин. Као професионални дипломата, нисам толико наиван да бих починио било каква дела која би могла да ме дискредитују", поручио је Лајчак и најавио да напушта место саветника словачког премијера Роберта Фица.

Нови Епстинови документи у центру пажње - 180.000 фотографија и 2.000 видео-снимака

У САД су објављени нови документи о Џефрију Епстину, укључујући комуникацију Мирослава Лајчака са осуђеним сексуалним преступником.

У петак је, иначе, објављена највећа серија судских докумената о Епстину, која укључује три милиона страница, 180.000 фотографија и 2.000 видео-снимака.

Џефри Епстин, милионер познат по томе да се дружио са бројним славним личностима, умро је у затвору 2019. године, док је чекао подизање федералне оптужнице за секс-трафикинг, а њујоршки истражитељ прогласио је смрт самоубиством.

За потребе војног рока буџетом је одређено око 86,5 милиона евра у наредне три године, док укупна издвајања за систем одбране и безбедности достижу око 2,65 одсто БДП-а, при чему више од половине новца одлази на инвестиције, поручио је председник Србије.

Припреме у касарнама и кадровима већ у току

Уредник емисије Дозволите Горан Јанићевић каже да је повратак војног рока известан, иако још није прецизно утврђен термин почетка.

"Имамо померање враћања обавезног војног рока, сада је то крај ове или почетак наредне године", додаје Јанићевић.

Подсећа да су реконструкције и реновирања објеката у појединим касарнама почела још 2024. године, док су током 2025. интензивирани радови на смештајним капацитетима за регруте.

Истиче да се паралелно ради и на набавци наоружања и војне опреме, будући да Србија више од 15 година нема редовно служење војног рока, а број војника на добровољном служењу знатно је мањи од броја регрута који се сада очекује.

Како наводи, значајна пажња посвећена је и припреми старешинског кадра – кадети завршних година Војне академије већ неколико година учествују у обуци млађих, стичући неопходну праксу за рад са будућим војницима.

"Најмлађи потпоручници су они који ће изводити обуку и бити у непосредном контакту са војницима који долазе на обуку, јер осим војне обуке имамо и тај лични, људски однос решавања бројних проблема и то старије старешине знају да ту имате и личних проблема и љубавних, што је нормално код младих људи, и одвојеност од куће и чињеница да се налазите у једном затвореном систему где је кретање просто ограничено", поручује Јанићевић.

Законски оквир и први изазови

Јанићевић објашњава да је за почетак неопходно усвојити акте који ће дефинисати трајање војног рока, као и права и обавезе војника.

"Имамо законску регулативу која регулише позивање младих људи у војску и то је само први корак. Потребно је све то применити у пракси", наводи Јанићевић.

Подсећа да војни рок није укинут, већ замрзнут, што значи да ће државним органима бити потребно време да се поново уиграју у пракси, од војних одсека до самог пријема регрута у касарне.

Посебно наглашава да ће први контингенти војника бити кључни, јер ће њихови утисци у великој мери утицати на однос јавности према повратку војног рока.

Истиче и да се у јавности често говори о смештајним условима, али да се у касарнама најмање времена проводи у спаваоницама, а највише на терену и полигону.

Генерацијски изазов и психофизички напор

Према речима Јанићевића, највећи изазов биће прилагођавање нових генерација војничком режиму.

Оцењује да млади људи данас нису навикнути на ограничења, одсуство мобилних телефона и друштвених мрежа, као ни на вишечасовну физичку и техничку обуку.

Наводи да је војна обука специфичан психофизички напор који подразумева дуготрајна понављања радњи, попут руковања оружјем, кретања у борбеним условима и поштовања строгих безбедносних процедура, што одудара од зоне комфора у којој данас живимо.

Како каже, управо ту улога старешина постаје кључна, јер млади данас имају знатно слабији однос према ауторитету и потребно је да се дисциплина и поштовање изграде кроз знање и лични пример.

"Сама чињеница да виде војног старешину, неког водника, заставника или потпоручника, то младим људима не значи ништа, јер немају однос према ауторитетима. Данас је такво време просто и онда тај старешина мора својим знањем и односом према тим младим људима да се наметне, да их убеди зашто је важно да поштују мере безбедности приликом обуке", додаје Јанићевић.

Да ли је 75 дана довољно

Говорећи о трајању војног рока од 75 дана, Јанићевић оцењује да је реч о основном виду војне обуке, као и да је то трајање обуке такорећи "кнап". Планирано је око 60 дана обуке у касарнама и на полигонима, као и 15 дана теренске обуке.

"Оно о чему се мало говори у јавности, а то је начелник Генералштаба рекао, да ће и после војног рока војници имати обуку, јер ови војници који буду служили војни рок, они неће бити одмах професионални војници, неко конкуришу за посао и онда као и у сваком послу имају неки приправнички стаж, имају додатну обуку да би се оспособили за род или службу, али највећи број младих људи се обучава, и то је суштина овог војног рока, за подмлађивање резервног састава", додаје Јанићевић.

Указује да ће они и у резерви имати обуку највероватније по 15 дана, где ће заједно са другим војницима и старешинама, који су део њихове резервне јединице, имати колективну обуку.

Каква је будућност одбране Европе

Говорећи о будућности европске одбране, Јанићевић оцењује да ће, упркос најавама повећања војних буџета, Европи бити потребне године да значајно увећа своје капацитете. Подсећа да се војске не могу изградити преко ноћи, јер су за то неопходни обучени кадрови, време и искуство.

Сматра да ће Европа у наредних пет до десет година и даље у великој мери зависити од САД, нарочито када је реч о одвраћању од потенцијалних претњи.

Истиче и да су готово све земље региона чланице НАТО-а и да је тај савез, пре свега, одбрамбени.

"Све земље у региону купују наоружање, раде на развоју својих војски. То је оно што је добро, јер сви ћемо за неких пет до десет година, али и за пет година сви ћемо ми овде у региону имати довољну количину наоружања да одвратимо другу страну од потенцијалног напада. Имаћемо оно што је најважније – то је ефекат одвраћања", закључује Јанићевић.

"Целокупан списак предшколских установа обухваћених конкурсом доступан је у оквиру услуге е-Вртић на порталу е-Управа", наводи се у саопштењу.

Како се наглашава, новина је да ће у случају да су оба родитеља страни држављани они моћи да поднесу захтев за упис детета у вртић, с обзиром на то да је услуга омогућена и страним држављанима са сталним или привременим боравком у Републици Србији.

Канцеларија за информационе технологије и електронску управу подсећа родитеље да прате објављивање конкурса у својим општинама и градовима, како би благовремено и електронским путем поднели захтев за упис детета у предшколску установу.

Регистрација грађана на порталу е-Управа је могућа онлајн и то креирањем корисничког имена и лозинке или коришћењем мобилне апликације Consent-ID или квалификованим електронским сертификатом.

"Овим, како је и започет тај изборни процес, а и претходни процеси, режим Аљбина Куртија покушава да онемогући да Срби себи бирају праве политичке представнике који ће се борити за интересе српског народа", истакао је Симић.

Додао је да том одлуком Курти жели да негира 42.759 гласова Срба који су желели да јасно покажу кога желе у институцијама и кога сматрају достојним да се бори за њихова права и да их презентује унутар институција.

"Ово је срамна одлука која показује да је Централна изборна комисија изгубила епитет независне институције, да све оно што је рађено у претходном периоду, а и сада, под притиском режима у Приштини, доводи у питање целокупан изборни процес", казао је Симић.

Истакао је да Српска листа очекује да ће сви посматрачи изборног процеса оштро реаговати на кршење права српског народа, али истовремено и угрожавање једног процеса који би требало да буде демократски, али је крајње политизован. Симић је нагласио да ће Српска листа искористити право жалбе и поднети жалбу на незакониту и антисрпску одлуку централне изборне комисије.

Додао је да, међутим, остаје чињеница да и у претходним случајевима када су добили позитивне одлуке изборног панела за жалбе и представке, континуитет притиска на српски народ и Српску листу, чак и кршењем закона, не престаје.

"То је оно са чиме морају да се позабаве и међународни представници, који често у својим извештајима о Косову и Метохији говоре као о једном напредном демократском друштву, а чињенице говоре апсолутно супротно", нагласио је Симић.

Оштећена су четири паркирана возила, а обустављен је трамвајски саобраћај од Бајлонијеве пијаце ка граду.

Начелник Сектора за ванредне ситуације Лука Чаушић изјавио јe да је тим Сектора за ванредне ситуације у року од пет минута од пријаве изашао на терен, као и полиција, од којих су добили информације да су се код објекта налазиле две особе које нису биле повређене.

"Те особе су изјавиле да у том објекту више није било никога. Припадници Сектора за ванредне ситуације, укључујући Специјалистички тим за спасавање из рушевина, који је такође одмах стигао у тој првој екипи која је дошла на лице места, започео је одмах претрагу терена", навео је Чаушић.

Претраге читавог простора је завршена после 19 часова, а Чаушић је нагласио да ће грађевинска инспекција после претраге терена извршити увиђај да би се утврдило како је дошло до обрушавања објекта.

"То ће, свакако, да покаже увиђај. Овде су дошле и колеге из грађевинске инспекције. У наредним данима ће бити познато шта се десило", рекао је Чаушић.

"Жене предузетнице у Србији нису само важан део наше економије – оне су њен покретач. Оне покрећу мале и средње бизнисе, запошљавају, остају у својим срединама и граде локалне заједнице. Често предузимају већи ризик, са мање почетног капитала и више одговорности", рекао је председник Владе.

Он је додао да програм финансијске подршке женском предузетништву олакшава приступ капиталу, смањује финансијски ризик и даје подстицај да се иде даље у развој, запошљавање и стабилно пословање.

"Са укупно 204 милиона динара опредељених средстава, држава јасно показује да верује у потенцијал жена које воде и развијају бизнисе широм Србије", рекао је Мацут.

Истакао је да је посебно важно то што држава подржава и старе и уметничке занате, јер занати нису прошлост, већ представљају идентитет, традицију и аутентичну вредност Србије.

"Држава подржава жене у напору да буду равноправни чиниоци у економском развоју Србије, али и да препознаје напоре људи који чувају старе занате", рекао је Мацут.

Према његовим речима, резултати програма подршке показују да би у наредним годинама требало наставити са праксом подршке предузетницима јер на тај начин држава показује да цени њихов труд.

"Мислим да су насмејана лица, задовољство које смо данас имали да видимо, које мени заправо некако највише овде импресионирало, је знак да држава ово одлично ради. Мислим да је ово најбољи начин да се људи идентификују, да нису заборављени, али и да се њихово прегалаштво и занатски рад који имају цени", поручио је Мацут.

Јеринић је истакао да специјализована изложба Експо 2027 Београд, са својим бизнис програмом, представља својеврсну платформу за размену идеја и пословних прилика међу компанијама света, као и за разговоре о будућим трендовима у пословању и технологији.

"Експо 2027 је прилика за све британске компаније да се умреже са српским компанијама и другим компанијама из света и да отворе могућности за нове пројекте и нове послове после 2027. године", истакао је Јеринић.

Подсетио је да уз Експо већ сада стоје велике глобалне компаније, попут "Циска", и изразио очекивање да ће у наредном периоду бити доста нових партнера, саопштило је предузеће Експо 2027 Београд.

Лорд Рејнџер је навео да ће односи који се граде уочи Експа, а учвршћују током самог Експа, трајати годинама и деценијама и доносити обострану корист Србији, Уједињеном Краљевству и свим земљама учесницама.

"До почетка Експа остало је још око 15, 16 месеци. Неопходно је да компаније разумеју које се прилике отварају, са ким могу да се повежу, какве трговинске прилике могу да развију и какве односе желе да изграде, а за све то је потребно време. Потписивање овог Меморандума о разумевању нам помаже да подигнемо видљивост и ниво информисаности, повежемо пословну заједницу и омогућимо компанијама да започну изградњу односа, не само уочи и током Експа, већ и након његовог завршетка", рекао је председник Британско-српске привредне коморе.

Истакао је да се прави значај Експа огледа у његовом дугорочном наслеђу, у јачању веза и пословних односа, развоју привреде, као и у унапређењу инфраструктуре, укључујући путну и железничку мрежу, стамбене објекте и друге зграде које ће након Експа бити пренамењене и коришћене за потребе школа, локалних заједница и привреде.

Кроз сарадњу са Британско-српском привредном комором и континуирани дијалог са британском пословном заједницом, Експо 2027 Београд додатно учвршћује своју позицију отворене међународне платформе за економски, трговински и инвестициони дијалог, стварајући мост између компанија, институција и тржишта Србије и Уједињеног Краљевства, са циљем да специјализована изложба 2027. године не буде само догађај, већ и снажан покретач дугорочне сарадње и одрживог економског наслеђа, наведено је у саопштењу.

Линија ће полазити са терминуса Омладински стадион, настављати улицама Мије Ковачевића и Рузвелтовом, где код Вуковог споменика улази у Булевар краља Александра, пролази поред Правног факултета и Ташмајдана, а затим наставља Ресавском улицом и Немањином улицом, преко Славије и Булевара ослобођења, Аутокоманде, па даље улицама Војводе Степе, Бебеловом и Баштованском, до окретнице на Бањици.

На линији ће саобраћати шест трамваја, са интервалом полазака од 15 минута. Ред вожње биће усклађен са трамвајском линијом број 14, чиме се корисницима јавног превоза на потезу од Бањице до Вуковог споменика, како се наводи у саопштењу Секретаријата за јавни превоз, обезбеђује виши ниво услуге и боља фреквенција саобраћаја.

Пуштање у рад нове трамвајске линије омогућено је захваљујући набавци нових трамваја "Бозанкаја" и њиховом постепеном укључивању у систем јавног градског превоза, наводи се у саопштењу.

Како се додаје, тренутно је возни парк ЈКП "ГСП Београд" богатији за 15 нових трамваја, од којих је 12 већ укључено у редован саобраћај, чиме су створени услови за унапређење мреже трамвајских линија и квалитета услуге за кориснике.

"Не изненађује нас ово. Нажалост, за нас то није никакво изненађење", поручили су из СДСС и Српског народног вијећа. У саопштењу СНВ се упозорава да је реч о озбиљном инциденту.

Председник СНВ-а Милорад Пуповац је изјавио да га то није изненадило. Он је рекао да се сличне поруке већ дуго и несметано исписују или узвикују пре и након спортских или музичких догађаја, преноси новинска агенција Хина.

''Поруке 'Убиј Србина!' већ дуго се слободно и несметано исписују или узвикују пре, за време и након спортских или музичких догађаја. Ова порука је само најекстремније изражавање мржње и позивање на насиље какве редовно добијамо'', рекао је Пуповац и додао да су такве поруке део вокабулара културе мржње која влада у јавном простору.

Пуповац је подестио да се неке таквих порука мржње чују и у хрватском Сабору, а неретко им и хрватски медији дају јавни простор без осуде и без коментара.

"Са таквим односом према овој врсти порука можемо да очекујемо само њихово ширење и њихову радикализацију. Дакле, можемо да се запитамо шта је следеће и ко је следећи'', упозорио је Пуповац.

У овом случају Српска листа ће морати да поднесе жалбу на одлуку Централне изборне комисије, што је у овом случају формална ствар како би њени посланички кандидати били признати.

ЦИК је прогласио резултате који се тичу других странака. Према њима највише гласова освојио покрет "Самоопредељење" – 51,10 одсто, што му је донело 57 посланичких места у новом сазиву централне скупштине.

На другом месту је Демократска партија са 20,19 одсто или 22 посланичка места. Демократски савез је освојио 13,24 одсто гласова или 15 места. Алијанса за будућност добила је 5,90 одсто или шест мандата.

Од десет још једно место гарантовано за српску заједницу добила је странка "За слободу, правду и опстанак".

Остале мандате од 120, освојиле су странке Рома, Бошњака, Египћана, Турака и других мањинских заједница.

Од данас тече рок 48 сати за жалбе и притужбе.

Централна изборна комисија је саопшила коначне резултате са закашњењем од десет дана, јер је одлучила да накнадно преброји све гласове, због уочене манипулације током првог пребројавања. У коначном исходу након новог бројања, резултати у освојеним мандатима странака нису промењени, али има промена у броју гласова за посланичке кандидате унутар странака. Највеће манипулације гласовима за кандидате примећене су код Демократске партије.

Због манипулације гласовима ухапшено је најмање 30 особа. Највеће манипулације уочене су у Призрену.

"Најслабија карика нам је свињарство, пре свега због афричке куге свиња, али имамо и добру вест – фонд квалитетних приплодних крмача повећан је за скоро 20 одсто, што је основ за раст производње у наредној години", рекао је за РТС министар пољопривреде Драган Гламочић.

Притисак Европе и пад потрошње

Министар истиче да домаће тржиште не може бити изоловано од глобалних кретања. Забрана извоза свињског меса из Шпаније у Кину и вишкови млека у Европској унији створили су додатни притисак на српске произвођаче.

"На спот тржишту у Европи млеко се продавало и за 10 до 15 центи, док је код нас просечна цена око 50 центи. Са таквом разликом наше млекаре не могу да буду конкурентне на тржиштима региона", објашњава Гламочић.

Проблем је додатно усложњен падом домаће потрошње млека за око 20 одсто. Министар тврди да су томе допринеле "неодговорне тврдње и паника" у јавности.

"То апсолутно није тачно и позивам надлежне да реагују, јер такве дезинформације наносе огромну штету произвођачима", тврди Гламочић.

Закон, субвенције и јасан календар

Држава, како каже министар, одговара комбинацијом контроле, финансијске подршке и нових правила. Инспекцијски надзори су појачани, а уређено је и јасно означавање производа који садрже биљне масти.

Кључна системска мера биће Закон о непоштеним трговачким праксама, који би у марту могао да се нађе пред посланицима.

"Сви кварљиви пољопривредни производи мораће да буду плаћени у року од 30 дана. Враћање робе и наметање трошкова произвођачима више неће бити могуће, а казне ће ићи и преко милион евра", истиче Гламочић.

Паралелно с тим, први пут је објављен јасан календар јавних позива и исплата.

"Пољопривреда не може да се прилагођава администрацији – ми морамо њој. Важно је да новац стигне када је потребан, а не касније", каже министар, подсећајући да су обезбеђени кредити са каматом од један одсто, као и субвенције које се исплаћују пре сетве.

Иако су изазови велики, министар поручује да има разлога за умерени оптимизам.

"У млекарству смо већ повећали производњу за око 10 одсто у односу на 2023. годину. Уз мир, солидарност и јасна правила, можемо да сачувамо и ојачамо домаћу пољопривреду", закључио је у разговору за РТС министар Драган Гламочић.

Председник Пословног удружења "Међународни транспорт" Неђо Мандић рекао је за РТС да су превозници задовољни понуђеним решењем које је представљено у оквиру визне стратегије Европске комисије.

Како је навео, предвиђено је увођење електронских виза које ће се добијати брзо, без одласка у амбасаде, што је оценио као једно од прихватљивих решења за проблеме са којима се превозници суочавају.

Према његовим речима, на састанку је било и одређених дилема међу превозницима, посебно у вези са прелазним периодом до пуне примене нових решења, који би могао да траје и до две године. Међутим, како је истакнуто, добијена су уверавања да у том периоду возачи из Србије неће имати проблема приликом преласка граница, нити ће бити додатних административних процедура или евидентирања.

Очекивања од састанка 3. фебруара

Превозници очекују да на састанку у уторак буде званично потврђен договор, као и прецизирано поступање контролних органа у прелазном периоду. Како наводе, прихватање њихових захтева и брза реакција институција оцењују се као позитиван помак у вишегодишњим разговорима са Европском комисијом.

Мандић је нагласио да су тиме остварени циљеви протеста и да нема разлога за наставак блокада, које су, како је рекао, могле да нанесу штету привреди.

Током блокада било је обухваћено укупно 25 прелаза, а организација је, према наводима превозника, била сложена и одвијала се у више смена. Мандић је посебно истакао сарадњу са полицијом и царинским органима, која је допринела да све протекне без инцидената.

Превозници наводе и да су током блокада пропуштана возила са лековима и другом робом од значаја за привреду, како би се избегли већи поремећаји у производњи и снабдевању.