Они се сумњиче да су 5. фебруара 2026. године око 2.18 часова, активирали и бацили ручну бомбу на угоститељски објекат "Jerry" у Новом Београду.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Вишем јавном тужилаштву у Београду, саопштено је из МУП-а.

"Не тлаче нас ни Срби, ни мигранти, ни 'родна идеологија', него капитализам, патријархат и 'лидери' свих врста. Ко се овде и сад богати, а ко трпи најгоре насиље. СФСН", пише на другом плакату.

Фотографију плаката објавила је иницијатива Уједињени против фашизма чије су чланице у понедељак за време Томпсоновог наступа на дочеку рукометаша у Загребу са зграде развиле транспарент с поруком "Уједињени против фашизма".

Габријеле Д’Анунцио био је италијански песник и националиста који је 1919. с добровољцима заузео Ријеку, која се тада звала Фиуме, како би је припојио Италији, супротно међународним договорима након Првог светског рата, подсећа портал Индекс.

У том граду је успоставио краткотрајну, парадржавну власт која је трајала до краја 1920. године, а његов подухват сматра се једним од претеча италијанског фашизма.

Из Полицијске управе приморско-горанске позвали су посетиоце концерта да поштују упутства и правила организатора, као и упозорења и наредбе полицијских службеника, наводи портал.

Како се додаје, полиција ће пре, за време и након концератана месту одржавања концерата и на прилазним правцима аудио и видео снимати и фотографисати.

Он је додао да се током разговора у Маскату није разговарало о иранским ракетним способностима. Министар спољних послова Ирана Сејед Абас Аракчи оценио је раније данас да су држани нуклеарни преговори са Сједињеним Америчким Државама у главном граду Омана Маскату "добар почетак", напомињући да ће даљи разговори зависити од консултација са лидерима обе стране.

"Све у свему, то је био добар почетак, али наставак зависи од даљих консултација у нашим престоницама и одлучивања о томе како ћемо даље", рекао је Аракчи, преноси агенција Тасним. Kако је навео, превазилажење међусобног неповерења биће кључни изазов у наставку разговора. 

У Оману су данас одржани индиректни преговори између Ирана и САД, са циљем смањења тензија између две земље које су ескалирале након америчког бомбардовања иранских нуклеарних објеката у јуну прошле године и насилног гушења протеста у Ирану.

Иако детаљи преговора нису јавно објављени, Министарство спољних послова Омана саопштило је да се министар спољних послова те земље Бадр ал-Бусаиди одвојено састао са иранским колегом Абасом Аракчијем, а затим са специјалним изаслаником САД Стивом Виткофом и Џаредом Kушнером, зетом Доналда Трампа.

Према извештајима, разговори су били усмерени на припрему терена за наставак дипломатских преговора, али ниједна страна није дала званичне изјаве о садржају разговора. Преговори у Маскату означавају први директни дипломатски сусрет након војне ескалације у јуну, а обе стране су изразиле опрезни оптимизам у вези са будућим разговорима.

"То је депозитар људске доброте, топлине, емпатије, солидарности и увек жеље да се помогне ономе коме је потребно и то је суштина Црвеног крста",  рекао је председник Црвеног крста Србије Драган Радовановић.

А његова жила куцавица су волонтери којих је више од 60 хиљада у целој земљи. Поводом јубилеја на Тргу републике одржали су јавни час прве помоћи и позвали грађане да и они заиграју за тим хуманости.

"Доста тога сам научила и баш ми је драго што кад идем улицом знам да ако се нешто деси да ћу моћи да помогнем и да неком можда чак и спасим живот", објаснила је волонтерка Милица Марковић.

За то је неопходна брза реакција у било ком делу земље, а Црвени крст то постиже мрежом од 186 организација.

Помоћ је посебно важна у кризним ситуацијама, попут ванредног стања.

Волонтери су у Ивањици недавно поделили најугроженијим мештанима више од 200 пакета хигијене, хране и друге помоћи.

"То је био један седмодневни и целодневни рад на терену, по снегу, по хладноћи, али волонтери увек вођени хуманошћу, ниједном се нису пожалили", наводи секретар Црвеног крста у Ивањици Анкица Мојсиловић.

И у наредном периоду Црвени крст наставља да развија програме и акције попут добровољног давалаштва крви и народних кухиња које имају више од 33 хиљаде корисника у 77 средина.

"Планови су нам за ову годину да повећамо број корисника народне кухиње, да повећамо број пунктова народне кухиње. Сад тренутно имамо 11 пунктова, један градски, 10 сеоских, а у плану су отварање још 4 пункта на сеоском подручју", каже секретар Црвеног крста у Смедереву Маја Јовановска.

Због свих тих дела, Црвени крст је иградио поверење грађана. На томе се, кажу, ради од 1876. године када је организацију основао др Владан Ђорђевић, истакнути лекар, хуманиста и државник.

Митрополит Михајло Јовановић, први председник Црвеног крста Србије, чланови управног одбора Илија Коларац, Јосиф Панчић, а кроз дугу историју Црвеног крста бројни знаменити људи, па и наш једини нобеловац Иво Андрић између два рата као члан одбора Црвеног крста. Дакле, Црвени крст је увек био уважен и поштован, али је и увек узвраћао људима.

О историји организације било је речи и на свечаној академији поводом јубилеја у Народном позоришту, где су партнерима и истакнутим члановима уручена призања.

"Ко плаћа 500 марака за глас, одмах га приведите и питајте га од кога је чуо или је измислио па ћемо видети како то функционише", рекао је Саво Минић, председник Владе Републике Српске.

Изборна комисија БиХ забранила је кампању пред поновљене изборе, али је видљивије од тога да Синише Карана од новембра и превремених избора у јавности апсолутно нема. За разлику од Бранка Блануше који је као председник СДС често у јавности.

"Ми смо дошли до потпуно поузданих информација да су из ЦИК-а, политичког Сарајева и опозиције из РС направили договор са циљем да Синишу Карана скину са гласачког листића и да га дисквалификују из ове утакмице", каже Радован Ковачевић из СНСД-а.

Бранко Блануша, председник СДС-а, каже да то нема никакве везе са предизборном кампањом.

"На претходним изборима 23. новембра ми смо покрадени, то је евидентно и желим да видим докле су дошле радње у вези са овим случајем изборне крађе", рекао је Блануша.

Од 17 изборних јединица посебно је важно како ће у недељу гласати Лакташи, Добој, Зворник и Братунац јер је у тим градовима поништено гласање на највише бирачких места.

"Чињеница да им оставке нису усвојене говори о томе да они треба да наставе са радом“, рекао је након гласања министар правде Ненад Вујић.

Председник ВСТ Бранко Стаменковић најавио је да ће обавестити чланове Изборне комисије о данашњем гласању и одлуци Уставног суда, којом је наложено понављање избора на неколико бирачких места у року од осам дана.

Избори за чланове Високог савета тужилаштва одржани су 23. децембра, а на њих су уложени приговори, које је ВСТ одбио.

Уставни суд је решења ВСТ прогласио ништавим, због, како је наведено, кршења законских процедура приликом њиховог доношења и истом одлуком наложио да се избори понове на неколико бирачких места.

Председник, заменик председника и три члана и заменика члана Изборне комисије ВСТ-а поднели су оставке 26. јануара, тврдећи да су избори за чланове ВСТ спроведени у складу са законом.

Осумњичени су активирали и бацили ручне бомбе 20. новембра прошле године и 3. фебруара 2026. године, а М. А. им је помогао тако што им је ставио на располагање поменуте експлозивне направе, наводи се у саопштењу Тужилаштва.

С. М. је на саслушању искористио законско право да не износи одбрану, док је М. А. кратко негирао извршење кривичног дела и одбио да одговара на питања јавног тужиоца.

Тужилаштво је судији за претходни поступак Вишег суда у Београду предложило да свој тројици осумњичених одреди притвор да не би утицали на сведоке и поновили кривично дело у кратком временском периоду.

Наредбом о спровођењу истраге С. М. и П. С. терете се за два кривична дела - недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја у саизвршилаштву, а М. А. иста два кривична дела у помагању.  

Против С. М. и П. С. биће предузете и доказне радње због два кривича дела - изазивање опште опасности у саизвршилаштву, а против осумњиченог М. А. због истих кривичних дела извршених помагањем. 

Бацили бомбу и на кућу на Палилули

У саопштењу стоји да се сумња да су 20. новембра 2025. и 3. фебруара 2026. године, С. М. и П. С. неовлашћено носили минско-експлозивна средства чије држање није дозвољено грађанима, у чему им је помогао М. А. који им је ставио на располагање експлозивне направе. 

С. М. и П. С. су 20. новембра неовлашћено носили ручну бомбу, па су користећи рент-а-кар возило марке "Тојота", дошли до породичне куће оштећеног Р. К. на општини Палилула и око 2.30 активирали и бацили ручну бомбу у двориште породичне куће.  

Бомба је експлодирала на простору између кућа које припадају породици оштећеног и још једној породици, а осумњичени су се трчећим кораком вратили до возила.

Сумња се и да су 3. фебруара неовлашћено носили једну ручну бомбу, па су користећи такси возило, а потом тротинет дошли до породичне куће оштећеног З. Ч. на Савском венцу, где је око 4.52 осумњичени за којим се трага активирао и бацио ручну бомбу у двориште породичне куће, док је С. М. пазио да неко не наиђе и снимао мобилним телефоном. 

Ручна бомба је експлодирала после чега су се осумњичени тротинетом удаљили са лица места, наводи се у саопштењу.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

07.02.2026. Субота: Претежно облачно, местимично са слабом кишом, на високим планинама уз провејавање слабог снега, а само ће од средине дана на југу земље бити суво са дужим сунчаним интервалима и топлије. Ветар слаб, на истоку и умерен, северозападни и западни. Најнижа температура од 1 до 6, а највиша дневна од 9 до 12, на крајњем југу око 14 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 80%.

08.02.2026. Недеља: Претежно облачно, ујутру и пре подне тек понегде са слабом кишом, на високим планинама са слабим снегом. После подне суво уз делимично разведравање. Ветар слаб и умерен, у Војводини и источној Србији средином дана повремено јак, северозападни. Најнижа температура од 2 до 6, а највиша од 8 до 13 степени.  Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 80%.

09.02.2026. Понедељак: Умерено облачно, на југозападу, југу, југоистоку и истоку земље облачно местимично са кишом, док се снег, осим на планинама, увече и током ноћи очекује и у Тимочкој Крајини уз стварање мањег снежног покривача. Ветар у скретању на источни и југоисточни, током дана у појачању, па се после подне и увече у кошавском подручју поново очекују удари олујне јачине (на југу Баната и у Браничевском округу од 70 до 100 km/h). Најнижа температура од 0 до 5, а највиша од 4 до 11 степени, после подне и увече у Тимочкој Крајини у осетнијем паду. Упозорење: Удари ветра > 24 m/s, вероватноћа 80%. Снег, формирање мањег снежног покривача, вероватноћа 90%.

10.02.2026. Уторак: Умерено до потпуно облачно, на северу Војводине увече са пролазном кишом. У Тимочкој Крајини магловито и тмурно уз поледицу и слаб снег још током преподнева. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју и јак, а на југу Баната и у доњем Подунављу олујни, источни и југоисточни. Најнижа температура од -1 до 3, а највиша од 4 до 8, у Тимочкој Крајини око степен. Упозорење: Удари ветра > 24 m/s, вероватноћа 80%. Поледица или залеђивање мокрих површина, вероватноћа 85%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 11.02.2026. до 15.02.2026.)
Повремена пролазна наоблачења с кишом, на планинама са снегом. У кошавском подручју и у планинским пределима ветровито.

Споменути Гогољев "Ревизор", који се играо и као престава у Атељеу 212 почиње реченицом коју саопштава градоначелник својим сарадницима: "Звао сам вас господо да вам саопштим једну веома непријатну вест – долази нам ревизор". После тога у граду настаје паника. Ко је узнемирен због ваших извештаја, господине Гавриловићу? Ко се боји ревизора у Србији?

- Ја мислим да се у Србији нико никога не боји. ДРИ није орган страха, већ орган контроле. Они који нас познају знају да немају разлога за страх и да од нас могу да очекују само професионалну сарадњу и коректан однос. Тако да да се саме ревизије не би требало бојати, већ имати само респект према органу који контролише трошење јавних средстава.

Какав је уопште утицај ДРИ? Ви сте пре само неколико дана искористили право, које имате по закону и тражили сте разрешење директора Дома здравља у Јагодини. Ако тражимо најзвучније политичко име чије сте разрешење тражили, то је градоначелник Александар Шапић. Шта се дешава са тим вашим предлозима за разрешење? Као да упадају у неки процедурални бунар и да се ништа не дешава?

- Државна ревизорска институција на основу својих овлашћења, односно Закона о ДРИ подноси те захтеве за предузимање мера. Ти захтеви могу бити различити у зависности од тога који је степен тих неоткоњених неправилности. Од 2023. до 2025. године поднесли смо око 32 захтева за предузимање мера и неких 7 захтева за разрешење, међу којима су те које сте навели. Ми тиме покрећемо поступак. Одлуку о разрешењу доносе даље надлежни органи.

Али ти надлежни органи, конкретно у случају градоначелника, чак нису ни сазвали седницу Скупштине града. Какав је онда утицај тих захтева за разрешење? Да ли је разрешен ико осим дирекора Специјалне болнице "Русанда" или директора "Ласте"?

- Ту има неки одређен изостанак реакције надлежних органа. Има последица, откањају се неправилности, поправља се система. Што се тиче тих кадровских промена, то је у надлежности других органа. Није у нашој надлежности. Утицај ревизије постоји, ми о томе сваке године извештавамо у извештају о раду. А кадровске промене нису наша надлежности.

Ми смо покренули поступак. Шта је оно што још можемо да урадимо? Да покренемо нову ревизију. Конкретно за град Београд, ту смо имали изостанак реакције. Није добро што се те неппавилности понављају из године у годину. То указује на системски проблем.

Када је први пут државна ревизорска институција контролисала финансије Града, такође су биле примедбе које се тичу коефицијената за плате васпитачицама. У Граду се то правда тиме да је то социјална политика. Тако је било и у време Драгана Ђиласа некада, тако је данас је у време градоначелника Александра Шапића. Да ли могуће да плате васпитачица већ годинама а не могу да се ускладе са законом?

- Верујем да могу да се ускоде. Што се тиче самог овог последњег захтева он није био везан само за плате васпитачица.

Али се та примедба понавља?

- Јесте, понавља се. Али, било је ту исплаћених солидарних помоћи без основа које су забрањене Законом о буџету. То је проблем који се може решити у наредном периоду и треба надлежни органи о томе да одлуче.

На коју конкретно солидарну помоћ мислите?

- Наведено је у извештају, али и у захтеву за разрешење градоначелника. Свим запосленима је исплаћен једнократан новчани износ. Што не представља солидарну помоћ, већ а представља увећање зараде. А такве исплате су забрањене Законом о буџету.

Радите и ревизије политичких странака. Шта те ревизије показују? Ко је одговорни према јавном новцу? Јесу ли то странке власти или странке опозиције?

- Ми их нисмо тако класификовали да ли су странке власти или странке опозиције, него смо у периоду од 2015. до данас спровели 36 ревизија политичких странака. Напоменуо бих да ми можемо да ревидирамо, према нашим законима, само политичке странке, а не и групе грађана.

И углавном. заједничко за њих је недовољно правдање тих средстава добијених за њихове активности и да се не одваја довољно средстава за обуку и усавршавање. Треба 5% средстава које добију за те активности, али то се често не дешава.

И сада неко ко ово слуша рећи: "немогуће да су државни ревизори само недостатке трошкова за обуку нашли код политичких странака"?

- Да вратимо на ово прво- недовољно правдање.То значи да су средства потрошена, а да не знамо за шта. Да не знамо да ли су потрошена за оно за шта су добијена. Можемо рећи и да не постоји документација или да можда постоји, али да није веродостајна, да не одражава догађај што се заиста десило.

По закону имате могућност и да подностите кривичне пријаве. Нисмо видели да сте у случају политичких странака такве пријаве подносили?

- Углавном се подносе пријаве за привредни преступ. И подносе се и против политичких странака пријаве за привредни преступ.

Када је реч о јавним предузећима, како се ту троши државни новац?

- Код јавних предузећа највећи проблем је био везан за јавне набавке и слабостима интерне контрола и недостатку транспарентности. То је нешто што би могло бити заједничко за сва та јавна предузећа. Често се дешава то спровођење набавке без икаквог јавног поступка. Без тендера. Деси се да се нешто плати што још није ни урађено. Недостатак интернет контрола, као што сам поменуо и код јавних набавки неадекватно планирање и истраживање тржишта.

Конкретно, када је о јавним предузећима реч, видела сам у извештају о "Србијагасу" да наводите да су без тендера договорени послови вреди 15 милијарди динара?

- Ми смо прво спроводили ревизију "Србијагаса" 2021. године, а онда смо у 2025. години спровели такозвану ревизију препорука, да видимо шта су они урадили и да предузму да отконe све те неправилности. "Србијагас" је све те друге неправилности отконио, сем те везане за јавне набавке.

Није ли то најбитније?

- Јесте. И није то само тих 15 милијарди динара, него још 24 милијарде. Тако да је укупно 39 милијарди без јавне набавке.

Значи, више од 300 милиона евра?

- Отприлике.

Још 2005. године донет је Закон о ДРИ. Ако бисте ви сада морали да подвучете црту од тог дана па до данас, колико новца је ненаменски потрошено?

- Баш од 2005. године немамо податке, јер је први Савет ДРИ успостављен 2007. године, а за 2009. годину је објављен први извештај. А континуирано вођење тих база успостављено је од 2015. Тако да је у последњих десетак година потрошено више од 20 милијарди динара, или 170 милиона евра преко одобрених средстава.

Шта нам тај податак говори? Да ли се тај износ смањује или повећава? Какав је тренд у трошењу?

- Тренд је у смањивању. Из године у године смањује се тај износ трошења средстава преко одобрене намене, односно преко одобрене апропријације. Највећи је био негде на почетку када је било једне године само 11 милијарди. Тако да ових преостали 9 милијарди отпада на остале године. Конкретно за то, тенденција је смањења.

Осим сувог књиговодственог посла, где ви проверавате да ли је неки новац потрошен у складу са законом, који је члан неког прописа прекршен, ви радите и ревизије сврсисходности, које би требало да покажу како је неки новац потрошен и да ли је имао ефекта на неке јавне политике.

- Један такав извештај државна ревизорска институција је урадила када је реч о субвенцијама у сточарству. Он је показао да упркос томе што је износ дотација повећан је да се број сточних грла у Србији смањио. Да ли је, после тог вашег извештаја, дошло до неких промена у јавним политикама?

Баш тај извештај је у ствари имао велики ефект. Тај извештај је објављен 2019. године, а 2023. спровели смо мерење ефеката. Највећи ефекат свега тога је био увођење Е-аграра, који је омогућио он лајн регистрацију пољопр ивредних газинстава, подношење захтева пољопривредника, што је смањило обим документације, убрзало процес, донет је и акциони план за 2023. и 2026. годину, који садржи мериве индикаторе. Што се тиче самог повећања тих сточних грла то ће се морати касније пратити.

Сам тај извештај је имао велике ефекте на промену политика. Било би још боље да је тај национални програм за пољопривреду, за 2022. и 2024. годину донет. Он је тада остао у фази нацрта и био ује великој мери усклађен са нашим препорукама. Можемо и да видимо да је донет и календар постицаја за 2026. годину, што значи пољопривредницима да знају када могу да очекују које субвенције.

Оно што ми као новинари можемо да пратимо је да се, према подацима из Зелене књиге, број сточних грла не повећава. Није ли то ефекат који треба да се постигне тим субвенцијама?

- Када смо радили то мерење ефеката 2023. године, мерили смо у односу на препоруке и на циљеве. У великој мери, субјекти ревизије су поступили по нашим препорукама и Е-аграр, који сам навео је нешто најзначајније.

Сваке године радимо процена ризика, ми ћемо се бавити и даље пољопривредом. У оквиру тих тема у којима вршимо ревизије сходности увек се бавимо пољопривредом. Зависи, некада се бавимо наводоводњавањем, некада пољопривредним земљиштем, некада сточарством. Али пољопривреда је врло значајна и увек се бавимо том темом.

Када је такође реч о тим извештајима о сврсисходности, бавили сте се и здравственим институцијама и оно што гледаоце РТС-а посебно занима су листе чекања. Ово је податак из једног вашег извештаја, тиче се Ортопедске клинике Бањица.

- У њему наводите да је просечно време чекања на листи за пацијенте за операцију кука 1,7 година, да се за операцију колена чека 2 године и 4 месеца. Да је на листи било 263 пацијената, а да је 39 пацијената прескочило листу и оперисано по хидном поступку мимо процедуре. Да ли можете ви сада гледаоцима РТС-а да кажете да ће неке од тих ваших препорука довести до смањења тих листа чекања?

Очекујемо да ће те препоруке довести до смањења листа чекања. Упутили смо укупно 14 препорука Министарству здравља, Републичком фонду за здравствено осигурање и здравственим установама које су биле ревидиране. Министарству здравља смо препоручили да донесе ту неку инструкцију која је неопходан услов за доношење новог правилника о листама чекања.

РФЗО је требало да онемогући унос у информациони систем, да неко чека дуже од законом прописаног рока, а то је 12 месеци, а здравственим установама је препоручено да успоставе ефикасне интерне контроле. Што се тиче самог извештаја то је била ревизија у реалном времену, објавили смо на нашем сајту и на првој страни смо већ навели неке ефекте.

То је врло захтеван посао за цео здравствени систем, надамо се да ће допринети смањену листа чекања, а у сваком случају неколико година мерићемо ефекте и ове ревизије и ако буде било потребе поновићемо ревизију како бисмо својим препорукама постакли даљи напредак у томе.

С обзиром на то што говоре државни званичници о листама чекања, да ли имате утисак да је неко ваше извештаје прочитао?

- Конкретно, прочитали су их они које смо ревидирали. То је сигурно. То су најзначајнији чиниоци у том систему. То су Министарство здравља, Републички фонд за здравствено осигурање и ове велике здравствене установе. Али верујемо да су и остале здравствене установе прочитале, јер комуницирају међусобно. И ми када имамо састанке са њима, преносимо све ове препоруке.

На крају прошле године је објављен извештај чији наслов звучи занимљиво. Тиче се трошења новца из буџета удружења. Реч је о невладиним организацијама, непрофитном сектору. Шта сте ту видели?

- Тај новац се троши уз недовољну транспарентност, није постојао календар тих конкурса, долазило је до кашњења у конкурисању.

Оно што је најважније је да су они који су давали новац удружењима, знали коме су дали, али за шта су средства потрошена, то никада није мерено. Као што није мерено шта је тиме постигнуто.

Шта је циљ давања тог новца, шта ми хоћемо да повећамо, шта да побољшамо тим новцем. А не само да поделимо новац и да добијемо неке извештаје.

Тако да смо ту дао препоруке: да се успостави тај календар, да то буде предвидиво. Јер ту се дешава да се неке активности почну, а да се средства добију тек након завршеног посла, што утиче на спровођење активности тих удружења.

Када је основана ДРИ, први извештаји су се дуго чекали. Чини ми се да су их новинари са пажњом пратили. Да ли ви сада имате утисак да ико чита извештаје које ви пишете. Ево ми смо прошлог лета имали случај да су медији објавили податак да је Министарство саобраћаја и грађевинарства финансирало графите "Када се војска на Косово врати". То нигде не пише код вас у вашим извештајима?

- То нигде не пише, то није била истина и ми смо то демантовали. Што се тиче самог читања извештаја, можда нема тог почетног сезационализма кога је било на почетку. То је било нешто ново људима, непознато и онда је била велика пажња јавности.

Сада је само питање да ли је била већа пажња према самим извештајима или према томе против кога су поднете пријаве. Наши извештаји остварују ефекте. Сваке године ми извештавамо о томе у извештају о раду.

Имамо посебан део везан за ефекте ревизије. Када је о прошлој години реч, ту смо имали ефекте који се тичи евидентирања имовине и обавеза у износу већемо од 90 милијарди динара и уштеде од око 570 милиона динара. Такође, утичемо и на измене закона, то је као једно фино подешавање система.

Где год видимо нелогичности, да неки прописи могу донети штетне ефект,е ми предлажемо измене закона. Сваке године извештавамо који су прописи промењени по нашим препорукама.

С Гогољем смо почели, ево са њими да завршимо. Када градоначелник објави да ревизор долази у град, онда се његови сарадници питају какав је ревизор, је ли генерал, има ли бркове. Ви, господине Гавриловићу, нисте генерал, али изгледа да сте мајор. Пре ове каријере, радили се у Војно обавештајној агенцији (ВОА)?

- Радио сам У Војно-безбедносној агенцији (ВБА). Као мајор сам отишао из војске. У случају неке потребе, ако буде мобилизације са тим чином ћу бити мобилисан.

Од 2000. године, након завршене Средње школе унутрашњих послова у Сремској Каменици, професионалну каријеру започео је у Полицијској станици Савски венац, на радном месту полицајац.

Након даљег усавршавања и завршене Више школе унутрашњих послова у Земуну, наставио је да обавља дужност вође сектора у поменутој полицијској станици, наводи МУП.

Од 2004. године, у Полицијској бригади ПУ за град Београд обавља низ дужности, почев од радног места командир вода, командир чете, заменик команданта батаљона, командант батаљона, помоћник команданта Полицијске бригаде и заменика команданта Полицијске бригаде, а од 5. 2. 2026. године, обавља дужност команданта Полицијске бригаде.

У току каријере, како се наводи у саопштењу, "пуковник Селаковић похађао је више обука у области ЈРМ за шта поседује звање вишег тренера у области Интервентних јединица полиције, као и обуке у области Заштите података о личности, Постављање организационих циљева, Етике и интегритета, Превазилажење стреса, Тимови и тимски рад, Вештине комуникације, Односи са јавношћу – основни ниво, Моћ повратне информације, Доношење одлука, ИТ сигурност, Електронски документ, ел. идентификација и услуге у електронском пословању, Вођење састанка са резултатом, Руковање ватреним оружјем, Обука у оцењивању полицијских службеника и других запослених у МУП-у, као и друге обуке потребне за рад са материјално-техничким средствима неопходним за извршавање службених послова и задатака".

Због постигнутих резултата у раду више пута је награђиван.

Из компаније кажу да је интервенција Владе Републике Србије "изненадна и невиђена државна интервенција на малопродајном тржишту" те да утиче на више од 85 одсто прихода "Делеза Србија".

"Наша компанија је", стоји у саопштењу, "остварила нето маржу профита од 4,4 одсто у 2024. години, а само четири месеца примене Уредбе у 2025. години довело је до значајних губитака". 

Из компаније наводе да су, да би наставили са пословањем, до сада "морали да донесу тешку одлуку" да затворе 25 продавница и обуставе инвестиције планиране за 2026. годину, што је довело до "губитка стотина радних места у Србији".

“Нисмо олако предузели овај арбитражни корак. Овај корак следи након вишемесечних интензивних напора да се започне конструктиван дијалог са српским властима како би се идентификовала уравнотежена решења која служе интересима потрошача, економије и дугорочне инвестиционе климе у Србији. Упркос овим напорима, решење није постигнуто“, наводи се у саопштењу компаније Ahold Delhaize.

Као резултат тога, Ahold Delhaize је покренуо арбитражни поступак, јер његов локални бренд "Делез Србија" наставља да послује у условима са губицима који материјално утичу на његову способност да послује на одрживој основи и утичу на вредност инвестиције Ahold Delhaize у Србији.

Тражећи формално решење путем успостављених међународних арбитражних механизама, компанија је саопштила да јој је циљ да осигура "поштовање међународних уговорних обавеза и одржавање предвидљивог, транспарентног и фер инвестиционог окружења у корист инвеститора који послују у Србији, као и шире економије и њених грађана".

У међувремену, кажу, "Делез Србија" остаје у потпуности посвећена локалном тржишту.

У саопштењу на крају подсећају да компанија наставља да послује "у више од 500 продавница, подржава преко 11.000 запослених и њихових породица и одржава дугогодишња партнерства са локалним добављачима, од којих су већина српске компаније".

Ерин Котхајмер је изјавила да је задовољна што је у Крагујевцу због тог важног догађаја.

"Данас Америчка привредна комора обележава 250. рођендан САД-а. Поносни смо због овог партнерства са Америчком привредном комором и захваљујемо и Универзитету у Крагујевцу и свим експертима и компанијама који данас учествују", рекла је Котхајмер.

Котхајмер је истакла да су Сједињене Америчке Државе посвећене предузетништву и сарадњи и да се радује дељењу америчких искустава са младом предузетничком заједницом како би се створиле нове могућности и јача економску будућност.

Дрога је била ускладиштена у објекту компаније која се сумњичи за учешће у илегалном шверцу, навели су извори укључених у истрагу.

Полицијске снаге су паралелно спровеле и другу акцију на више локација ван главног града, где је одузето додатних око 18 тона марихуане. 

Према незваничним информацијама, друга заплена је извршена у региону Струмице.  Операцију, која је трајала током читавог дана, координисало је Министарство унутрашњих послова под надзором Тужилаштва за гоњење организованог криминала и корупције.

Акција је уследила након догађаја од пре четири дана, када је у Србији откривено и одузето пет тона марихуане.

Српске власти су саопштиле да је дрога потицала из Македоније и била намењена тамошњем тржишту, а да је складиштена у магацину повезаном са породицом из села Kоњух у околини Kрушевца.

У средишту истраге налази се трговачко друштво "Алфафарм ДОО Скопље", регистровано 2023. године за делатност узгоја и прераде биљака, ароматичног и лековитог биља за фармацеутске потребе. 

Према подацима из Централног регистра, друштво располаже основним капиталом од око 529.000 евра и има више сувласника.

Уочљиво је да су се промене у власничкој структури догодиле непосредно пре заплене пет тона у Србији.

Македонске институције синоћ нису објавиле званичне детаље, уз образложење да је акција још у току.

У кругу бившег индустријског комплекса ОХИС, где је регистровано седиште "Алфафарм ДОО Скопље", примећено је појачано присуство полицијских снага, истражитеља Тужилаштва и медицинског особља.

У Србији је, према званичним информацијама, осумњичено пет особа, од којих су две и даље недоступне органима гоњења. Терете се за неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога. 

Број осумњичених и тачне квалификације кривичних дела у македонском делу истраге биће саопштени по окончању целокупног истражног поступка, када се очекује и званична потврда о укупној заплени већој од 27 тона марихуане.

У документацији је било наведено да пошиљке садрже "пластичне боце са пипетом", али се у њима заправо налазило укупно 1.118.310 таблета психоактивних лекова "бенседин" и "ксалол".

Кријумчарене психоактивне лекове је у даљу надлежност преузела полиција.

Тепић је додала да је претња написана руком, да је насловљена на њено име и гласи "Мариника румунска ....... чувај се следећих 40 дана, јануар 2026. године".

"Пријавићу и предати полицији ову претњу након конференције. Сигурна сам да се може извући снимак свих пошиљалаца у пошти тога дана с обзиром да је сасвим отворено послата из поште. Очигледно је неког много разбеснело ово што радимо и зато што разотркивамо све пипке картела браће Вучић", рекла је Тепић.

"Најавили су то, али нисмо хтели да одустанемо од Уредбе. Нама је само интересантно - зашто сада? Зашто се покреће арбитража и позива на BIT (билатерални уговор о инвестицији - Bilateral Investment Treaty) 20 дана пред истек Уредбе, а не раније? Питање је шта стоји иза тога. Од септембра трпимо притиске и претње да ће се покренути арбитража и одолели смо притиску да не укинемо Уредбу о ограничењу маржи", рекла је министарка Лазаревић за Танјуг.

Поручила је да "Делез" није дискриминисан као инвеститор у Србији, нити и једна компанија из било које земље.

"Делез је један од 27 трговинских ланаца који су обухваћени Уредбом и то је све време комуницирано са њима", рекла је Лазаревићева.

Министарка је раније изјавила да уредба о ограничавању маржи није усмерена против пословања страних трговинских ланаца, али да Србија жели адекватан третман, односно да има сличне услове које ти ланци имају у земљама ЕУ где им је седиште.

"Наше намере су крајње позитивне и ја поново користим прилику да кажем да оно што ми желимо је да се и Делезе и сви други, поготово компаније које долазе из ЕУ, понашају у складу са начином како се то дешава тамо и желимо просто да имамо сличне услове. То значи да Србија није никаква земља неког трећег света. Ми просто желимо да нас третирају на адекватан начин и да се тако понашају, да зараде, да профитирају, наравно да се развијају, али постоје одређене границе", навела је Лазаревићева.

Марже ограничене од 1. септембра прошле године

Влада Србије је уредбом ограничила трговачке марже од 1. септембра 2025. до краја фебруара 2026. за око 20.000 производа, који обухватају основне животне намирнице, кућна хемија и хигијена, по којој највиша стопа марже у трговини на мало, обрачуната на продајну цену без пореза на додату вредност, не може бити већа од 20 одсто.

Такозвани "оф рабат" су ограничени на 10 одсто и односе се на сву робу коју добављач испоручује трговцу.

Такође допуњена уредба је ограничила логистички рабат и накнаду за мањак робе и отпис робе на три односно један одсто.

Уредба се примењује на млеко, млечне и мешовите производе, јаја, безалкохолна пића, кафу, чај, свеже воће и поврће, прераде воћа и поврћа, хлеб и пецива, махунарке, смрзнуте производе, свеже и прерађено месо, свежу и прерађену рибу, слане и слатке кондиторе и цереалије, шећер и мед, брашно, тестенине, уља и масти, сирће, пиринач, со и зачине, кућну хемију, папирну и кухињску галантерију, личну хигијену и козметика, храну за бебе и пелене.

Уредба је обавезала и трговинске ланце да Министарству унутрашње и спољне трговине сваке седмице достављају ценовнике свих група производа који су обухваћени уредбом и који се објављују на Националном порталу отворених података.

Министарка Лазаревић је почетком јануара ове године рекла да Уредба о ограничавању маржи неће бити продужавана пошто је план да се до краја првог квартала усвоје три кључна закона који ће увести ред на тржишту.

Лазаревићева је казала да је Уредба о ограничењу маржи дала кључни допринос обуздавању инфлације која је са 4,7 одсто у августу касније пала на 2,8 одсто.

Међународни центар за решавање инвестиционих спорова - ICSID је светска институција која се бави решавањем спорова између држава и страних инвеститора. Он је део групације Светске банке и његово главно седиште је у Вашингтону.

Тужилаштво је у оптужници предложило да суд окривљеног казни по закону, обавеже га на плаћање трошкова кривичног поступка, као и да му изрекне меру безбедности одузимања моторног скутера за воду.

Предложено је и да суд окривљеном продужи притвор, зато што му се ставља на терет извршење кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању од више од десет година, а начин извршења и тежина последице кривичног дела су довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.

Оптуженом се на терет ставља да је тог дана, управљајући скутером великом брзином, створио таласе који су преврнули неколико кану чамаца у којима се налазило деветоро оштећених, малолетних лица узраста од шест до 15 година живота, од којих је шесторо задобило лаке телесне повреде.

На терет му је стављено и да је, након тога, у више наврата великом брзином управљао скутером према оштећеном тренеру клуба Н.М. (42), који се најпре налазио на гуменој дасци, а након обарања са даске и у води, при чему је оштећени од задатих удараца задобио лаке телесне повреде.

По налогу Вишег јавног тужилаштва у Пожаревцу, Р. А. је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен тужиоцу, наводи МУП.

То се односи на грађане који живе у Борском, Златиборском, Моравичком, Мачванском, Колубарском и Зајечарском управном округу.

Такође, та предузећа задужена су и да сносе трошкове умањења рачуна у целини за крајње купце и да по реализацији сачине Извештај о спровођењу закључка и доставе га Влади.

Утврђени предлози

Чланови Владе утврдили су Предлог закона о успостављању и функционисању система за управљање кохезионом политиком, којим се поставља правни основ за изградњу система за ефикасно и делотворно управљање фондовима кохезионе политике.

То, пре свега, подразумева успостављање институционалног оквира и јачање капацитета за спровођење фондова Кохезионе политике, као и припрему планских и програмских докумената којима се фондови усмеравају на приоритетне области и инвестиције.

Да би Србија успешно отворила и затворила приступне преговоре у Преговарачком поглављу 22 - Регионална политика и координација структурних инструмената неопходно је да пре ступања у чланство ЕУ успостави кредибилан систем програмирања средстава из фондова кохезионе политике, има спремне програмске документе и јак административни капацитет за повлачење средстава од првог дана чланства у ЕУ.

"Спровођење кохезионе политике осигураће неговање економске и социјалне кохезије унутар земље и промовисање одрживог развоја по приступању кроз ефективно и ефикасно коришћење средстава кохезионе политике", наводи се у саопштењу.

То би омогућило усмеравање ресурса и инвестиција ка мање развијеним областима, са фокусом на побољшање инфраструктуре, подршку малим и средњим предузећима, улагање у истраживање и развој, побољшање приступа образовању и здравственој заштити и стварање могућности за запошљавање, стварајући тако уравнотеженију и просперитетнију националну економију.

Уредбе о субвенцијама

На седници је усвојена Уредба о условима и начину спровођења субвенционисане куповинe нових возила која имају искључиво електрични погон и за ове намене опредељено је укупно 170 милиона динара.

Пријаве за субвенције подносе се искључиво електронски, преко портала е-Управе.

Рок за подношење захтева за куповину нових електричних возила је од 1. марта до 30. септембра 2026. године, а субвенција за правна и физичка лица износи до 5.000 евра, у зависности од врсте возила.

Уредбом су предвиђени, поред осталог, поједностављене процедуре и убрзан процес конкурисања, чиме се грађани и правна лица додатно мотивишу за куповину еколошки прихватљивијих возила, а држава потврђује јасну посвећеност развоју еко-мобилности и стварању чистијег окружења за све грађане.

Такође, усвојена је и Уредба о распореду и коришћењу средстава за субвенционисање заштићених добара од националног интереса у 2026. години у укупном износу од 730.000.000 динара. Захтев за доделу средстава се може поднети до 31. октобра 2026. године.

Финансирање лечења лица оболелих од ретких болести

На седници је усвојен Закључак о начину финансирања лечења лица оболелих од ретких болести у 2026. години, како би се обезбедио наставак односно започињање њиховог лечења у овој години и за те намене обезбеђено је 10.200.000.000 динара.

Влада Србије усвојила је Уредбу о утврђивању Програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом, као и Уредбу о утврђивању Програма доделе бесповратних средстава за опремање и уређење сеоских домова у селима на територији Републике Србије за 2026. годину, са циљем подстицања демографске обнове, оживљавања села и унапређења квалитета живота у руралним подручјима.

Програм куповине сеоских кућа са окућницом усмерен је на обезбеђивање стамбених услова за младе, породице и појединце који желе да живе и раде на селу, чиме се доприноси останку становништва у руралним срединама и њиховом одрживом развоју.

Истовремено, Програм опремања и уређења сеоских домова има за циљ унапређење друштвеног, културног и јавног живота у селима стварањем одговарајућих простора за окупљање, као и културним, образовним и другим активностима од значаја за локалну заједницу.

Мере заштите

Влада Републике Србије донела је на данашњој седници одлуке о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине за споменик културе Црква Светог Ахилија у Ариљу и археолошка налазишта: Царичин Град код Лесковца, Дворине – Мађарско гробље у селу Бања и Мора Вагеи у Михајловцу код Неготина.

Овим одлукама обезбеђује се трајна заштита културних, историјских и уметничких вредности ових локалитета, уз јасно дефинисане мере заштите и очувања.

Царичин град (Јустинијана Прима) из 6. века један је од највећих и најзначајнијих  византијских  градова у унутрашњости  Балкана , а од 2010. године налази се на Тентативној (прелиминарној) листи светске баштине Унеска.

Утврђење Мора Вагеи код Михајловца подигнуто крајем 3. и почетком 4. века такође се налази на Тентaтивнoj листи светске баштине Унеска, од 2015. године, у оквиру мултинационалне номинације "Границе Римског царства - Дунавски лимес у Србији".

Изузетан је пример војног утврђења у касној антици и припада типу осматрачница у облику тетрапилона.

Црква Светог Ахилија у Ариљу задужбина је краља  Драгутина  с краја 13. века. Поред архитектонских вредности и историјског значаја, црква се истиче по фреско сликарству чија је израда завршена 1296. године, а најзанимљивији су портрети владара из лозе Немањића.

Мађарско гробље, Дворине, је изузетно значајно археолошко налазиште које обухвата остатке монументалне цркве, некрополу и зидани објекат из 14. века. Локалитет је веома значајан због пронађених фресака високог квалитета и јединствене српско-византијске архитектуре.

Представља најсевернију владарску задужбину на простору средњовековне Србије.

Власти су инцидент окарактерисале као самоубилачки напад, на основу првих резултата истраге.

Снимци са места догађаја приказују тешко разрушено подручје, расуте остатке након експлозије, као и окупљене грађане и чланове породица који трагају за несталима.

Хитне службе су одмах започеле евакуацију повређених, који су превезени у оближње здравствене установе.

Пакистански институт медицинских наука прогласио је ванредно стање, а повређени су збринути у тој болници и поликлиници.

У међувремену, Исламска држава преузела је одговорност за напад бомбаша самоубице.

Напад се догодио током дводневне државне посете председника Узбекистана Шавката Мирзијајева Пакистану, као и неколико дана након смртоносних сукоба пакистанских снага безбедности са Ослободилачком војском Белуџистана.

Ово је друга велика експлозија у Исламабаду у последњих шест месеци.

Бомба постављена у паркираном аутомобилу експлодирала је у новембру у комплексу окружног суда, при чему је погинуло најмање 12 људи, а више од 25 је повређено.