15.03.2026. Недеља: Након хладног јутра, у току дана претежно сунчано и топло. После подне на југу и југозападу Србије, уз локални развој облачности, ретка појава краткотрајне кише. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено јак, југоисточни, а на југу Баната и са ударима олујне јачине. Најнижа температура од -1 до 8, а највиша од 14 до 20 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s , вероватноћа 80%.

16.03.2026. Понедељак: Након хладног јутра, у току дана претежно сунчано и топло. Крајем дана на југу и југозападу Србије умерено наоблачење без падавина, а ова облачност у току ноћи шириће се ка осталим регионима. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено јак, источни и југоисточни. Најнижа температура од -1 до 6, а највиша дневна од 15 до 20 степени.

17.03.2026. Уторак: Умерено до потпуно облачно, у већем делу суво, а само на западу, југозападу и југу понегде са слабом кишом. Ветар слаб и умерен, источни и североисточни. Најнижа температура од -1 до 8, а највиша од 12 до 16 степени.

18.03.2026. Среда: У већем делу умерено облачно и суво, а слаба киша се очекује тек понегде на северозападу Војводине и на западу Србије. Ветар слаб и умерен, средином дана повремено јак, источних смерова. Најнижа температура од 2 до 6, а највиша од 12 до 16 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 19.03.2026. до 23.03.2026.)
Променљиво облачно и углавном суво са температуром без битније промене.

Каријеру је почео педесетих година прошлог века на Институту друштвених истраживања у Франкфурту, где је радио са Теодором Адорном.

Хабермас је био ментор бившем премијеру Србије Зорану Ђинђићу, који се осамдесетих година бавио научним радом, након стицања доктората код Хабермасовог ученика Албрехта Велмера, наводи "Фондација др Зоран Ђинђић".

Утицајна франкфуртска школа

У медијима су често називали "франкфуртском усијаном главом", јер је припадао утицајној филозофској школи из града са Мајне. Он је био један од ретких великана такве биографије, који је и у 21. веку редовно говорио и писао о политичким темама.

Његова хабилитација "Структурална трансформација јавне сфере" (1961) важи за ремек-дело у којем успоставља појам "јавности" као "историјске категорије".

Према Хабермасу, о "јавном мњењу" се могло говорити тек у касном 17. веку у Енглеској и 18. веку у Француској.

Око 1968. је био важан део "Франкфуртске школе", како се називала група интелектуалаца који су расправљали о томе како се просвећени човек, који се захваљујући разуму ослободио сила природе и сујеверја, могао срозати до варварства национал-социјализма.

Одрастање у сенци нацизма

Као и писац Гинтер Грас, и Хабермас је растао у сенци нацизма. То искуство оставило је трага у његовом делу где се пита како је земља која је изнедрила Лесинга, Шилера и Гетеа поклонила поверење вулгарном деспоту и чак га изабрала за рајхсканцелара 1933? И како спречити да језик поново постане оружје које ће завести људе?

Хабермас и протести 1968.

Током студентских протеста Хабермас је на Универзитету у Франкфурту држао катедру за филозофију и социологију.

Многи шездесетосмаши у том професору виде свог ментора.

Ипак, Хабермас се дистанцирао од покрета кад је постао радикалан и почео је јавно да га критикује.

Заговорник европског јединства

У свом капиталном делу "Теорија комуникативне акције" (1981), Хабермас је развио неку врсту упутства за модерно друштво. Према њему, темељ друштва је у језику који, као средство споразумевања, оспособљава за делање. Пита се: како у демократији обезбедити присилу бољег аргумента?

Овај филозоф је касније уводио појмове који су постали темељ немачке политике и суживота, рецимо онај о "консезуалном" друштву где грађани нису примаоци наређења него сами интервенишу, јасно износе свој став и траже компромис.

Наступао је као одлучни бранилац европског јединства. Због тога је 2018. године добио "Немачко-француску медијску награду".

Градска управа Новог Сада за грађевинско земљиште и инвестиције објавила је на порталу јавних набавки да је конкурс за идејно решење споменика, који ће се налазити на платоу између Железничке и Аутобуске станице у Новом Саду, отворен до 3. априла.

Конкурс предвиђа прву награду у износу од два милиона динара, другу у износу од 750.000 динара и трећу у износу од 500.000 динара, а конкурсни радови ће бити оцењивани на основу естетских критеријума, где ће жири процењивати употребу боја, композиције и форму, односно коришћење баланса, симетрије и асиметрије предложеног рада, а оцењиваће се и ауторов став, идеја и његово разумевање односа дела са простором, као и само техничко решење.

Жири ће чинити председница, професор српског језика Маја Черемиџић Шаиновић, заменик председника академски уметник Радован Јокић, историчар уметности Саша Јањић, дипломирани инжењер архитектуре Вера Голубовић и уметник Сунчица Марковић.

Претходни позив расписан је у новембру прошле године, а обустављен је крајем фебруара, како је наведено у одлуци, због тога што две пристигле понуде нису испуниле критеријуме конкурса.

Генерал Мојсиловић је указао да су једнострани потези Приштине и настојања да се тзв. Косовске безбедносне снаге трансформишу у војску у супротности са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација и свим потписаним споразумима, оцењујући да је реч о провокативним активностима које се негативно одражавају на безбедност на Косову и региону, наведено је у саопштењу.

Улуташ: Подржавамо дијалог Београда и Приштине

Командант Кфора генерал-мајор Озкан Улуташ изјавио је да је "ситуација на Косову мирна, али крхка" и истакао да трајна безбедност зависи од политичког решења и да зато Кфор снажно подржава дијалог о нормализацији односа Београда и Приштине којим посредује ЕУ.

"То је оквир у којем треба тражити решења за отворена питања, уз поштовање права свих заједница", рекао је Улуташ у интервјуу за Танјуг. Истакао је да има редовне контакте и одличну сарадњу са начелником Генералштаба Војске Србије, генералом Миланом Мојсиловићем.

Говорећи о тренутној ситуацији на северу, Улуташ је рекао да је она мирна и да Кфор будно прати ситуацију и одржава видљиво присуство кроз редовне контакте са свим локалним заједницама и кроз патроле, укључујући синхронизоване патроле са Војском Србије дуж административне линије.

"Такође сам у редовном контакту са начелником Генералштаба Војске Србије, генералом Мојсиловићем, са којим сам развио одличну сарадњу. То помаже у одржавању транспарентности наших активности, као и у очувању међусобне информисаности и ефикасном реаговању на изненадне догађаје који могу утицати на локалну безбедност и регионалну стабилност", указао је Улуташ. 

Одговарајући на питање како Кфор види то што је Приштина формирала и наоружава тзв. косовске безбедносне снаге, а према Резолуцији 1244 СБ, Кфор је једина оружана снага на КиМ, Улуташ је рекао да развој КБС подржава НАТО тим за везу који је, како је навео, одвојен од Кфора.

О савезу Приштине, Тиране и Загреба

Упитан како меморандум о сарадњи у области одбране између Приштине, Тиране и Загреба утиче на тренутну безбедносну ситуацију на простору Косова и Метохије и у региону, Улуташ је рекао да није имао улогу у процесу консултација око тог споразума.

"Поменута иницијатива је трилатерални споразум о сарадњи између Албаније, Хрватске и институција на Косову. Упознати смо са њим, али НАТО као организација није његова страна, нити је имао улогу у процесу консултација око тог споразума", навео је Улуташ.

Према његовим речима, чланство у НАТО-у не спречава савезнике да закључују додатне споразуме о сарадњи.

Док се на берзама спекулише чак и о могућности да цена барела крене ка 200 долара, Влада Србије покушава да ублажи удар на грађане и привреду смањењем акциза на гориво за 20 одсто. До следећег петка, цена евродизела је 208 динара, а бензина 186.

Некадашњи помоћник министра енергетике Раша Којчић оцењује да је тржиште нафте тренутно изузетно нестабилно.

"Берзе су јуче затворене са ценом од 103 долара по барелу за референтну сирову нафту типа брент. Цене су јако варирале претходних дана – имали смо ситуацију да је цена скочила са око 70 на 115 долара по барелу, а затим се брзо вратила испод 100 долара. Надамо се да ће се задржати у тим оквирима и полако почети да се враћа на претходно стање", навео је Којчић.

Ормуски мореуз кључна тачка светске трговине нафтом

Према његовим речима, највећи утицај на кретање цена има ситуација у Ормуском мореузу, једној од најважнијих тачака за транспорт енергената у свету.

"Кроз Ормуски мореуз пролазило је, до ескалације ове ситуације, 20 одсто комплетне производње сирове нафте на свету за снабдевање свих тржишта. Конкретно, највише је ишло за снабдевање тржишта Азије, неких 80 одсто, а 20 одсто ишло за остатак света – Европу, Северну Америку и остала тржишта. Зато је Ормуски мореуз толико кључан, из Персијског залива ви не можете да прођете без Ормуског мореуза", истакао је Којчић.

Постоје алтернативе, али недовољне

Алтернативни правци транспорта постоје, али њихов капацитет није довољан да у потпуности надомести количине које су пролазиле кроз мореуз.

"Треба напоменути да постоји нафтовод у Саудијској Арабији који спаја Персијски залив и Црвено море и који је у функцији, али тим нафтоводом може да се транспортује седам милиона барела сирове нафте при чему пет милиона барела може да иде у луку коју имају на Црвеном мору и да се транспортује за Европу", објашњава Којчић.

"Узмите да је на дневном нивоу 20 милиона барела пролазило кроз Ормуски мореуз. Ово је сада само пет милиона барела и имамо још да из Уједињених Арапских Емирата постоји нафтовод који иде до Омана, који може да се транспортује 1,7 милиона барела. Значи, ипак видимо да је ту велика разлика и да би требало што пре да се врати транспорт кроз Ормуски мореуз", додаје Којчић.

Како заштитити тржиште

Због поремећаја на тржишту реаговала је и међународна заједница.

"Међународна енергетска агенција интервенисала је са 400 милиона барела из резерви. То је приближно четири дана светске потрошње сирове нафте", наглашава Којчић.

Поручује да сви, због наглих пораста цена нафте на берзи, гледају да обезбеде по најбољим могућим условима сирову нафту за своје потребе и да је што пре купе.

Наводи да постоје разни механизми како да заштитите тржиште, а као пример наводи забрану извоза деривата.

"Имамо пример у окружењу, Мађарска је ограничила цене деривата и постоје две групе – за домаће потрошаче и домаће регистарске таблице и за остале", додаје Којчић.

Мера државе – смањење акциза

У таквим околностима, додаје, посебно долази до изражаја значај стратешких резерви.

"Када имате стратешке резерве, ви можете у оваквим ситуацијама да реагујете и ублажите овакав удар када долази до поремећаја на глобалном нивоу. Зато је јако битно што је још 2021. интензивно почело да се ради на попуњавању обавезних резерви нафте и нафтних деривата и наставило се и у наредном периоду и то нам омогућава додатни комфор у овој ситуацији", рекао је Којчић.

Према његовим речима, Србија располаже резервама које могу да обезбеде снабдевање у одређеном временском периоду.

Говорећи о мерама Владе Србије, Којчић истиче да је смањење акциза један од најбржих механизама за ублажавање раста цена горива.

"Акцизе су смањене за 20 одсто и то је један инструмент којим је држава интервенисала како би ублажила ублажила поремећаје који се дешавају на нафтном тржишту и тржишту деривата и то је једна мера која у овом моменту даје резултате“, навео је Којчић.

Ипак, додаје да трајање тих мера зависи од развоја глобалне ситуације.

Хоће ли цена нафте наставити да расте

Иако постоје прогнозе да би цена нафте могла додатно да расте, Којчић сматра да екстремни сценарији нису у интересу глобалне економије.

"Постоје различите прогнозе, па чак и тврдње да би цена могла да достигне 200 долара по барелу. Међутим, мислим да то није никоме у интересу и да ће врло брзо доћи до неког смиривања тензија и договора", закључио је Којчић.

У документу се наглашава и политичка хитност демонстрације активне преданости процесу проширења ЕУ, са циљем очувања кредибилитета ЕУ према земљама проширења и њиховим друштвима.

Према рачуници с краја прошле године аутора студије "Колико ме кошта Западни Балкан?" из Центра за европске политике из Београда, проширење Европске уније на регион просечног грађанина Уније коштало би -  5,29 евра годишње.

Тачније, просечна цена једне кафе и пецива у Немачкој.

Помпезност без "пречица" за ЕУ

Сарадник овог Центра, Марко Тодоровић каже да без обзира на "помпезан назив", нова Стратегија проширења ЕП заправо не доноси ништа ново.

"То звучи доста помпезно, али у питању је годишњи документ где известилац ЕП у суштини наводи шта се променило у претходних годину дана. Тај документ представља само фино подешавање онога што већ јесте стратегија ЕУ када је у питању проширење", наводи Тодоровић.

Документ ЕП показује да је проширење и даље високо на агенди приоритета, али и да неће бити "пречица".

"Понавља се и да је то једна геополитичка нужност и да је пре свега безбедносно питање које доприноси безбедности и ЕУ, али и држава кандидата. Значајно је и да се понавља да нема пречица до пуног чланства, него да се од самих држава кандидата очекује спровођење темељних реформи пре свега у домену владавине права и функционисања демократских институција", напомиње Тодоровић и додаје да су међу позитивним деловима овог документа приступање чланица кандидата СЕПА систему и укидање роминга.

У "клинчу" геополитичке нужности и реалности

С друге стране, главни недостатак овог документа Тодоровић види у немогућности "помирења" геополитичке стратегије и нужности за што бржим чланством држава кандидата.

"С једне стране имамо ту геополитичку нужност, а са друге политичку реалност у којој земље кандидати и даље доста заостају у многим областима по питању реформи. Стално се понавља меритократски приступ", напомиње Тодоровић.

Додаје да је тачно да ЕУ сада издваја више и енергије и финансијских средстава за кандидате са Балкана.

"Али још није нађено решење шта са државом попут Србије где имамо дуго стагнирање у целом процесу, а с друге стране Србија је као централна земља на Балкана изузетно геополитички значајна и за ЕУ је битно да она не само буде на европском путу, већ и постане чланица. Пре свега из безбедносних разлога", упозорава Тодоровић.

Дијалог Београда и Приштине

У Стратегији проширења коју су изгласали европарламентарци налази се и део посвећен дијалогу Београда и Приштине.

Тодоровић истиче да је наставак преговора кључан за напредак на европском путу који ће, како се додаје, допринети регионалној стабилности и просперитету.

Сарадник Центра за европске политике каже да је ЕУ годинама уназад ангажована око овог процеса, али да је ток дијалога "проблематичан".

"Приштина је често препозната као страна која је можда мање конструктивна у целом процесу преговора са Београдом и нема изгледа, поготово имајући у виду политичку кризу на Косову, да се ту нешто може постићи у кратком периоду", каже Тодоровић.

Преговори, тврди, и за Београд и за Приштину остају приоритет, а ЕУ ће, сматра, до једног тренутка толерисати политичку реалност и заостајање у том процесу.

"ЕУ може да неко време толерише политичку реалност, али кључни напредак и Београда и Приштине у европским интеграцијама доћи ће тек оног тренутка када се ти суштински проблеми буду доста ефикасније решавали него данас", уверен је Тодоровић.

Поглед из Црне Горе

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен последњи пут је 9. марта ове године, на Конференцији амбасадора ЕУ у Бриселу нагласила да је за Западни Балкан кључан за стабилност и безбедност Европе и поновила да ЕУ мора убрзати интеграцију Западног Балкана кроз економски раст, приступ јединственом тржишту и политичку подршку.

Претходно, на Инвестиционој конференцији у Тивту, средином децембра изјавила је да је Црна Гора најближа чланству и да би могла да постане 28. чланица ЕУ до 2028. године.

Политички аналитичар из Подгорице Мило Поповић каже да усвојена Стратегија о проширењу "не представља ништа ново", али јесте политичка порука са нивоа парламентарне већине Европског парламента.

Разлоге види кроз нове геополитичке процесе.

"Истакнута је велика жеља проширења с обзиром да глобални играчи, попут Руске Федерације или НР Кине из перспективе Уније могу на неки начин остварити већи утицај у овом региону, па је стога процес проширења важан за ЕУ како би доказала да је потентан играч, нарочито у контексту када су односи са САД нарушени. И то је у суштини сада један геополитички процес", наглашава Поповић.

Ултимативни захтеви ЕУ

У документу Европског парламента као кључан проблем види захтев да државе кандидати усагласе своју спољну и безбедносну политиком са заједничком спољно-безбедносном политиком ЕУ.

"Ви на почетку постављате доста тврде, ултимативне услове за државе кандидате о најосетљивијим питањима, а да притом занемарујете напредак у свим оним другим важним областима", каже Поповић и наводи пример Србије за коју каже да је у техничком смислу испунила велики број захтева у приступним преговорима, али се тај процес ипак не завршава, нити се отварају нова поглавља.

"Читав тај процес је успорен и блокиран што тренутно спољна политика Србије није стопостотно усаглашена са политком ЕУ. То јесте осетљиво питање и нарушава суверенитет држава. Ако очекујете од неке државе да се усагласи са вама, а да притом не учествује у доношењу и креирању заједничке спољне политике и притом не дајете никакву перспективу за чланство, онда су то и ултимативне позиције. То усаглашавање спољних политика би по логици ствари требало да буде последње, пред само чланство", наглашава Поповић.

С друге стране, додаје, "геополитички" Црна Гора напредује у процесу приступања ЕУ зато што је усагласила своју спољну и безбедносну политику.

"Међутим, нас ни у формалном смислу нико није питао шта мислимо о томе".

Тачка спотицања: спољна политика и безбедност

Овај аналитичар као кључан проблем види начин на који ће земље региона Балкана, али и друге државе попут Молдавије приступити Унији.

"Мислим да би било важно за нас да сачувамо наша права, пре свега у процесу одлучивања по питању заједничке спољне и безбедносне политике. То би било као да улазимо без имена и презимена, ако нас нико ништа о томе не би питао, а притом нам наметао одређене одлуке", сматра Поповић.

Додаје да је проблем што неки политичари из Брисела желе да новим чланицама одузму право гласа и једногласност по питању спољне политике ЕУ.

"Ако једна Малта има право да барем формално буде питана и уважена по питању осетљивих тема, не видим разлог зашто то правило не би важило и за Црну Гору, Србију и друге земље кандидате", каже Поповић.

Још је нејасно, додаје, и како ће процес проширења бити комплетиран.

"Да ли ће се ићи за све кандидате на одређени статус економског придруживања, а не приступања у политичком смислу, или ће ипак неке државе, као Црна Гора или Албанија, и политички приступити и постати пуноправне чланице зашта постоје реалне могућности, али то онда отвара нека друга питања везано за сарадњу са читавим регионом". 

Балканско "раскршће" из угла Северне Македоније

Северна Македонија је једна од држава Балкана која је најдуже у ЕУ чекаоници.

На 19. састанку Стабилизационог и асоцијационог комитета ЕУ–Северна Македонија који је одржан 13. фебруара у Бриселу, саопштено је да ова земља остаје кандидат за чланство, али да је напредак условљен спровођењем уставних промена и пуним поштовањем билатералних споразума.

Политички аналитичар из Скопља Петар Арсовски каже да се већи део земаља Балкана налази на раскршћу када је реч о прикључењу ЕУ.

Објашњава да је један од разлога и тај што је досадашња пракса ЕУ показала да се нови планови и стратегије доносе веома споро, па отуда и сумња да ће обећања о приступу Балкана Унији до 2030. бити и примењива.

"Оно што видимо у извештају је покушај ЕУ да се нађе између геополитичког притиска за прикључење Украјине и Молдавије и немогућности да се разреше неки реформски процеси Западног Балкана", сматра Арсовски.

"Међурешење" или "оригинал"

У таквој ситуацији могуће је и неко "међурешење".

"Међутим, подизање прага постепеног проширења је одговор Европске комисије и ЕУ да је за сада једина официјелна политика оригинално, право проширење", прецизира овај аналитичар.

Отуда, прецизира, није ни чудо што је већина држава Западног Балкана на "раскршћу".

"Уколико се одлучи за ово - оригинално проширење то може ићи споро, није јасна политичка воља ЕУ. Значи, треба ући у воз, а да не знамо која је дестинација", сликовито објашњава.

Каже да је слично и када је у питању модел "постепеног проширења".

Њега повезује са шаховским отварањем званим "гамбит".

"Постепено проширење је исто тако 'гамбит'. На први поглед изгледа да је "за исто пара - мање музике". Земље Балкана ће направити компромисе, реформе, а да ће на крају добити чланство које није чланство", наводи Арсовски.

Отуда и препорука земљама Балкана да све док ЕУ не одлучи шта јој је крајњи циљ - не журе око избора на који начин ће постати део Уније.

"За неке земље то није сада дилема, рецимо за Црну Гору. Међутим, за Албанију, Србију и Македонију јесте", категоричан је овај аналитичар.

Северна Македонија је до сада испунила више услова које је Брисел пред њу поставио, укључујући и промену званичног назива државе.

Тренутно су "на столу" потребне промене у Уставу.

Подршка ЕУ интеграцијама

Званична истраживања показују да су грађани и даље у високом броју, између 60 и 70 одсто за чланство у ЕУ.

"Међутим, у анкетама се види да је народ већ уморан због ових бесконачних услова. Подршка за уставне измене које су неопходне да би Македонија продужила пут ка ЕУ се с временом смањује. Биће велики домаћи политички изазов ако Македонија некада добије зелено светло или отшкринут пут ка ЕУ, да се направе неопходни компромиси зато што је народ огорчен и разочаран у ЕУ", упозорава Арсовски.

Последњи самит ЕУ-Западни Балкан одржан је 17. децембра 2025. у Бриселу. Тада је усвојена и заједничка декларација.

Тренутно нема званичне најаве новог састанка на овом нивоу.

"Желим да се обратим српском народу на КиМ и сазвао сам ванредну конференцију како бих саопштио да смо дошли до решења које ће омогућити несметан и нормалан рад и функционисање српских здравствених и образовних институција на КиМ. На решењу смо данима и недељама радили са ЕУ и овог пута желим да похвалим ангажман Соренсена и ЕУ по овом питању", рекао је Петковић на ванредној конференцији за медије у Влади Србије.

Навео је да су све време били у контакту и разговарали са Србима на терену и са нашим запосленима у институцијама, са ректором, деканима и директорима болница.

"Разговарали са представницима Српске православне цркве, јер ово питање није нити административно, нити техничко, већ пре свега питање опстанка Срба на Косову и Метохији. Избегли смо најгори могући и најцрњи сценарио затварања и гашења српских институција на Косову и Метохији, јер је то био главни циљ примене такозваног Закона о странцима, који је након 13 година Курти одлучио да примени", рекао је Петковић.

"Сачували смо српске здравствене и просветне институције на КиМ"

Истaкао је да је заустављено затварање српских институција и да је то оно што је најзначајније.

"Дакле, да наши људи могу да наставе да студирају, да уче, да се лече и да одлазе на своје послове. Сачували смо Клиничко-болнички центар у Косовској Митровици, здравствене центре у Грачаници, Пасјану, све домове здравља, све амбуланте. Сачували смо и све предшколске установе, основне и средње школе, универзитет са десет факултета и академијом", истакао је Петковић.

Како је рекао, све је то веома важна и добра вест за српски народ на Косову и Метохији.

"Сви могу сада с правом да одахну на Косову и Метохији, јер врло добро знам са колико стрепње су сви очекивали понедељак. А сада могу свима да саопштим да је понедељак, 16. март, обичан радни дан и сви онда у школе, на посао, јер наше институције ће наставити, као и до сада, снажно и одговорно да воде бригу о нашим људима на Косову и Метохији. Изборили смо се да наша деца могу да уче, лекари да лече, студенти да наставе да студирају", рекао је Петковић.

Указао је да би око 20.000 људи директно било погођено Законом о странцима.

Нема интеграција српских институција у приштински систем

Потпредседник Српске листе Игор Симић изјавио је да од сутра, 15. марта, нема прогона Срба са простора Косова и Метохије који немају косовска документа, да нема забране уласка на простор Косова и Метохије српским студентима, лекарима и професорима, а самим тим наставиће се и нормално одвијање и наставе и пружање образовних и здравствених услуга у свим институцијама које функционишу на простору Косова и Метохије, а које су део образовног и здравственог система Републике Србије.

Указао је да би применом Закона о странцима и других прописа најдиректније било угрожено 7.200 Срба који живе на простору Косова и Метохије, што северно, што јужно од реке Ибар, и тим људима ће у наредном периоду бити омогућено да добију документа како би могли нормално да живе на овим просторима.

"Знам какав став Срби имају према тим документима, али у овом тренутку то је било решење како би сачували наш народ на овим просторима и како би могли да нормално наставе да живе у својим домовима”, навео је Симић.

Подсећа да је било угрожено функционисање једне од најзначајнијих образовних установа, универзитета са свих десет факултета и академијом струковних студија која се налази у Лепосавићу.

“Дакле, овим се отклања опасност да Срби не би могли да имају функционални универзитет јер, као што знате, било би им онемогућено да уђу на простор Косова и Метохије зато што косовски систем до овог решења које имамо није желео да препозна функционисање тих институција које функционишу овде деценијама уназад”, додао је Симић.

Око пријаве студената и професора, као и здравствених радника, то ће ићи кроз српске образовне и здравствене установе уз пуну подршку српских градоначелника које су Срби изабрали на претходним локалним изборима.

“Људи који немају косовска документа неће бити протерани са Косова и Метохије, биће им омогућено да добију та документа било преко личних карата, било преко извода рођених, венчаних. Наши професори, лекари, студенти ће моћи да долазе на простор Косова и Метохије, подаци које ће доставити су исти они подаци које косовска полиција узима од њих када прелазе, тако да не улазимо у причу о томе како ће неко имати неки више податак или угрозити приватност било кога. И нема интеграције здравства и просвете како је то неко замислио у Приштини, већ ће те институције наставити у наредном периоду да раде свој посао на корист свих грађана, јер то морам да напоменем зато што услуге пре свега здравственог сектора не користе само Срби, већ и Албанци, Бошњаци, Роми, Горанци, Турци и сви остали грађани који овде живе”, подвукао је Симић.

Власти у Приштини почеће од сутра да спроводе Закон о странцима и возилима, али ће Србима на Косову и Метохији бити дат рок од три месеца за добијање локалних докумената. Житељима централне Србије који раде и студирају на северу, биће издаване привремене дозволе за боравак у трајању од годину дана, потврдили су шеф канцеларије Европске уније у Приштини Аиво Орав, изасланик ЕУ за дијалог Петер Соренсен и премијер Аљбин Курти у обраћању након састанка у Приштини.

"Влада мора да региструје појединце у складу са косовским законом", рекао је Соренсен.

Истакао је важност консултација са представницима Срба како би се осигурала њихова сагласност и спровођење праведног и инклузивног процеса, додајући да процес законских промена захтева време, и да ће влада спроводити закон, без прекида функционисања основних услуга – образовања и здравства за српску заједницу.

Председник владе у Приштини  Аљбин Курти изјавио је да че процес примене Закона о странцима и возилима бити спроведен у координацији са специјалним изаслаником ЕУ, Петером Соренсеном.

Курти је навео да ће локални челници општина са већинским српским становништвом доставити спискове здравственог и академског особља које је ангажовано на КиМ, а затим ће им Министарство унутрашњих послова обезбедити привремене дозволе.

"Спискови ће служити као основа за издавање привремених боравишних дозвола страним држављанима који се пријаве Министарству унутрашњих послова. Исто важи и за стране студенте који бораве на Косову, за које ће општински лидери доставити комплетан списак. Министарство унутрашњих послова ће овим студентима издати привремене боравишне дозволе на 12 месеци са могућношћу продужења“, рекао је Курти.

Курти је додао да ће Срби на КиМ имати три месеца да региструју свој матични статус, а у том периоду моћи ће да користе личне карте које имају.

Закон о странцима предвиђа да ће сви који немају документа институција у Приштини морати да добију дозволу за боравак, док возила са страним регистарским таблицама неће моћи да се крећу дуже од три месеца.

"Морамо да пратимо светске трендове и да се окрећемо новим технологијама и новим вредностима које директно утичу на раст БДП-а, а самим тим и на раст животног стандарда, плата и пензија", рекла је за РТС министарка привреде Адријана Месаровићева.

Од инвестиција ка економији знања

Министарка наглашава да Србија не прави нагли заокрет, већ наставља процес економске трансформације који траје више од деценије.

Подсећа да је после 2012. године приоритет био привлачење радно интензивних инвестиција како би се покренула производња и смањила незапосленост, али да се последњих година све више ради на привлачењу капитално интензивних инвестиција и компанија које развијају нове технологије.

"Србија мора да настави да напредује, да развија нове образовне профиле и да се прилагођава светским трендовима, посебно у областима као што су вештачка интелигенција, роботика и друге перспективне индустрије", истакла је Месаровићева.

Она додаје да је мир и стабилност један од кључних предуслова за долазак великих инвеститора.

"Инвеститор који жели дугорочно да улаже озбиљан капитал инвестираће искључиво у земљу која је стабилна, и политички и економски", нагласила је министарка.

Индустријски паркови и нове зоне

Један од кључних елемената стратегије је изградња нових индустријских зона и технолошких паркова широм Србије.

Месаровићева наводи да ће се градити индустријски паркови по моделу развијених светских центара, у којима ће пословати комплементарне индустрије и целокупни ланци снабдевања.

"Желимо да Србију позиционирамо као технолошко чвориште Европе – земљу која спаја сировину и интелигенцију, традицију и иновације", рекла је министарка привреде.

Као пример наводи индустријски парк у Инђији, који ће се градити на око 740 хектара, као и парк "Михајло Пупин" у Београду на 320 хектара. У оквиру ових комплекса планирани су и истраживачко-развојни центри, али и производни погони.

Поред тога, планирана је изградња нових индустријских зона у више градова, укључујући Ћуприју, Лесковац и Врање, како би се подстакао равномернији регионални развој.

Министарка је навела да ће кроз пројекте које припрема Министарство привреде бити изграђено око 17 милиона квадратних метара индустријских капацитета, што ће омогућити изградњу милиона квадрата нових производних погона и отварање нових радних места.

Подршка домаћој привреди

Поред привлачења страних инвестиција, држава ће наставити да снажно подржава домаћа мала и средња предузећа.

Месаровићева истиче да у Србији постоји више од 380.000 регистрованих предузетника, међу којима је велики број младих и жена.

"Креирали смо пакет програма који је у потпуности усмерен на мали сектор – од подршке старт-ап компанијама и извозницима до програма за старе занате, жене на селу и прерађивачку индустрију", рекла је министарка привреде.

Држава, како додаје, нуди и бесповратна средства у износу од 50 до 100 одсто инвестиције, док се преостали део може финансирати повољним кредитима.

Градоначелница Амстердама Фемке Халсема описала је инцидент као циљани напад на јеврејску заједницу и осудила га као "кукавички чин агресије".

Она је навела да школа мора да остане сигурно место за децу, а Амстердам безбедан за Јевреје, истичући забринутост због растућег антисемитизма.

Полиција је потврдила да постоје слике постављања и детонације експлозива.

Због претходних инцидената у јеврејским институцијама у Лијежу и Ротердаму, безбедност у амстердамским школама и институцијама додатно је појачана.

Лого Исламског покрета на снимку експлозије 

Центар за информације и документацију Израел на мрежи X је навео да лого на видео-снимку експлозије у Амстердаму припада исламском покрету "Харакат Ашаб ал-Јамин ал-Исламија".

Тај покрет је преузео одговорност за напад на синагогу у Лијежу почетком недеље, пренео је НОС.

"Француска је после нафтне кризе седамдесетих година одлучила да своју енергетску будућност и безбедност заснује на нуклеарним електранама. Данас ЕДФ располаже са 18 нуклеарних електрана и 56 реактора и има велико искуство и у развоју нових, укључујући и мале модуларне реакторе", рекао је Марковић.

Додаје да они свакако имају довољно искуства и знања да ту студију ураде како треба.

Шта доноси студија

Према његовим речима, студија би требало да обухвати три кључне области.

"Један блок студије бави се институционалним оквиром за развој нуклеарне енергетике у Србији, други део техничким карактеристикама малих модуларних и стандардних реактора треће плус генерације, а трећи начином како ту електрану уходати и електроенергетски систем Србије“, навео је Марковић.

Очекује се да препоруке обухвате и избор потенцијалних локација, управљање нуклеарним горивом, али и развој стручних кадрова.

"Можемо прво очекивати препоруке како да уредимо институционални оквир у складу са смерницама међународних институција, али и предлоге за будуће образовање кадрова и повратак стручњака који се баве овом облашћу“, истакао је Марковић.

Зашто се свет поново окреће нуклеарној енергији

Наводи да се свет поново окреће нуклеарној енергији због енергетске сигурности и смањења емисија штетних гасова.

"Нуклеарна постројења могу да задовоље све потребе које данас имамо и са стране декарбонизације. Дакле, оне не емитују угљен диоксид и са те стране су прихватљиви као чиста технологија. И са стране проблема варијабилности обновљивих извора енергије, они не могу радити у сваком тренутку већ зависе од временских прилика, да ли има ветра, да ли имамо довољно сунчевог зрачења. Ове електране су такозване базне електране. Дакле, производе електричну енергију у сваком тренутку онолико колико нам треба", додаје Марковић.

Указује да оне доносе велику енергетску стабилност за државу, али и много мању зависност од горива.

"Јер то гориво се не мења и не троши као што се троше рецимо угаљ или нафта када се користе као енергенти", додаје Марковић.

Енергетска криза и поремећаји на тржишту

Говорећи о глобалној енергетској ситуацији, упозорио је да би поремећаји у транспорту нафте и гаса могли додатно да утичу на тржиште.

"Око 20 одсто светске производње нафте пролази кроз Персијски залив. Са друге стране, нафта има карактеристику да је то глобална роба са јединственом ценом на светском тржишту. Тако да, било какав поремећај који се дешава у тим ланцима испоруке, као што је сада случај због затварања Ормуског мореуза, глобално утиче на цену нафте“, објаснио је Марковић.

Наводи да се део гаса из Катара такође транспортује тим путем, реч је о течном гасу, па су и ланци снабдевања гаса угрожени.

"То није укупна производња зато што имамо и ону производњу гаса која иде класичним гасоводима, али опет јесте једна значајна вредност гаса", додаје Марковић.

Хоће ли гас додатно поскупети

Додаје да су европска складишта гаса тренутно попуњена око 30 одсто, што је доња граница у овом периоду године.

"Сада улазимо у фазу када складишта треба поново пунити до следеће сезоне, а високе цене гаса и неизвесност на тржишту чине ту ситуацију додатно компликованом“, рекао је Марковић.

Према његовим речима, цене гаса на европском тржишту тренутно су око 50 евра по мегават-сату, што је готово двоструко више него пре почетка сукоба на Блиском истоку.

"Ако се сукоб и поремећаји на тржишту наставе и не нормализују испоруке, процене су да би цена могла да порасте и на 70 или чак 100 евра по мегават-сату", нагласио је Марковић.

Говорећи о томе можемо ли очекивати да ова криза врати руски гас и нафту до европских потрошача, Марковић каже да то све више постаје реална могућност.

"Американци су већ укинули неки део санкција који се тиче руске нафте и гаса. Видимо и притиске из саме Европе да се тако нешто деси и са Европском унијом. Уколико криза потраје, мислим да ће то бити један од начина како Европска унија да реши нагомилане проблеме", закључује Марковић.

Сеулска војска је открила "око десет неидентификованих балистичких ракета лансираних из области Сунан у Северној Кореји према Источном мору", наводи се у саопштењу штаба у Сеулу.

Ово ће бити друга посета Соренсена Приштини у кратком временском периоду, пошто је у Приштини био и крајем фебруара.

Приштина је за 15. март најавила почетак примене тзв. закона о странцима, према коме сви који немају документа која издају привремене институције неће моћи да бираве на Косову и Метохији дуже од три месеца без добијања дозволе за боравак или рад.

Приштински закон о странцима као странце третира и Србе који немају документа која издаје Прштина.

За "странце" који крше услове боравка на КиМ, овај закон предвиђа строге мере, од новчаних казни до налога за депортацију.

За 15. март најављен је и почетак примене закона о возилима који предвиђа да грађани Косова и Метохије не могу управљати возилом са страним регистарским таблицама без присуства законског власника, чак и када за то имају овлашћење.

То значи да Срби на КиМ неће моћи да на основу овлашћења управљају аутомобилима регистрованим у централној Србији.

Коха пише да министарство унутрашњих послова у Приштини није одговорило на питање да ли ће ова два закона почети да се примењују наведеног датума или ће њихова пуна примена бити одложена по трећи пут.

Закон о странцима је усвојен 2013., а закон о возилима 2017. године.

Приштина је њихову примену најавила за крај прошле године, а затим одложила за 15. јануар.

Након тога, њихова примена је поново одложена за 15. март.

Најава Приштине о почетку примене ових закона изазвала је велику забринутост Срба на Косову и Метохији.

Београд и највећа српска странка на КиМ, Српска листа, истакли су да је циљ примене ових закона протеривање Срба са КиМ.

Тим поводом огласио се украјински председник Володимир Зеленски, који је истакао да се тиме финансијски јача позиција Москве, која новац троши на оружје у масовним нападима на Кијев.

Из Кремља је, међутим, саопштено да потез САД да ублаже санкције на руску нафту представља покушај стабилизације енергетских тржишта.

Зеленски је, истовремено, изјавио да је Украјина спремна за нову рунду преговора о окончању рата, али место састанка, каже, још није договорено због различитих ставова САД и Русије.

Француски председник Емануел Макрон, у међувремену, изјавио је да Русија "греши ако се нада да ће јој рат у Ирану донети предах" и подсетио на одлуку Г7 да не "ревидира" политику санкција према Москви због агресије на Украјину.

Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто истакао је пак да његова земља неће да купује скупљу нафту "по диктату" Украјине, да ће бранити ниже цене енергената и чувати суверенитет, упркос притисцима украјинског председника.

Амерички председник Доналд Трамп, такође, указао је да Америци није потребна помоћ Украјине у одбрани од иранских дронова, што је претходних дана нудио Зеленски.

За то време, белоруски председник Александар Лукашенко изјавио је да је та земља купила најновији ракетни систем "орешник" од Русије.

После подне на југу и југозападу Србије, уз локални развој облачности, могућа је ретка појава краткотрајне кише.

Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено јак, југоисточни, а на југу Баната и са ударима олујне јачине.

Најнижа температура од минус два до осам степени, а највиша од 17 до 21 степен.

Наредне недеље очекује се наставак стабилног времена. До понедељка ће бити сунчано, са максималним температурама од 15 до 20 степени, а у кошавском подручју и ветровито.

Од уторка до краја следеће недеље биће променљиво облачно, уз мањи пад дневних температура. У већем делу земље задржаће се суво време, а краткотрајна киша, као локална појава, биће могућа само на западу и југозападу, као и на северозападу Војводине.

Забележене су нове експлозије у Техерану, а иранске снаге гађале су централни део Израела.

Израелска војска гађа и циљеве у Либану у којем је од почетка, према подацима тамошњих власти, страдало најмање 773 људи.

Видео-снимак, који је потврдио Њујорк тајмс приказује лансирање балистичких ракета из Бахреина ка Ирану, што је први потврђени напад на Иран који потиче из земље из Персијског залива откако је рат почео.

Ирански медији објавили су неколико фотографија и видео-снимака званичника који су учествовали на прорежимским скуповима у централном Техерану поводом Дана Кудса, годишњег догађаја у знак подршке Палестини, јавља Би-Би-Си који је потврдио аутентичност фотографија.

"Мислим да је најчешћи проблем у пребрзој вожњи, пре свега. Цео део је насељен. Овај локални пут Угриновци - Батајница је преоптерећен. Много возила, поготово у ноћним сатима, вози се јако брзо", наводе грађани.

Сваког четвртог дана изгубимо млади живот

Свако пета страдала особа на путевима Србије млађа је од 30 година, показује статистика.

"У просеку у нашој земљи сваког четвртог дана једна млада особа изгуби живот. У претходној години имали смо 102 погинуле особе, 65 одсто су возачи путници у путничком аутомобилу. Најризичнији су у првој години возачког стажа када немају довољно знања и искуства, с друге стране имамо жељу за доказивањем, осећај свемоћи, лажно самопоуздање, тај адреналин који они, нажалост, испољавају у јавном саобраћају", каже Вељко Ћурчић, помоћник директора Агенције за безбедност саобраћаја.

Брзина, претицање, алкохол, дрога, телефон

Неприлагођена брзина, непрописно претицање, вожња под дејством алкохола и дроге, али и телефонирање за воланом, најчешћи су узроци саобраћајних незгода. Вожња мотора је посебно ризична.

"Последњих неколико година када говоримо о апсолутним бројкама, 2024. године страдало је 69 лица, прошле године је 55. Сада ове године, иако смо још увек у зимском периоду, већ седам смртно страдалих мотоциклиста", рекао је Мирко Коковић, помоћник директора Агенције за безбедност саобраћаја.

Из МУП-а упозоравају - 6.000 саобраћајних незгода од почетка године, 60 погинулих, више од 2.500 повређених. Анализа показује, саобраћајне несреће у којима има погинулих, чешће су по подне, када је интензитет саобраћаја највећи.

Шест километара дугачко острво, удаљено 25 километара од иранске обале кључни је терминал за извоз нафте, због чега су израелски и амерички планери сматрали да би заузимање или уништење објеката задало смртни ударац ионако килавој економији Ирана.

”Иран нема могућност да одбрани ништа шта ми желимо да нападнемо – не могу да учине ништа”, поручио је Трамп.

Напад на Харг - План А и План Б

До масовног бомбардовања Харга, Американци су још размишљали о акцији специјалаца, којом би САД преузеле контролу над нафтним терминалом из руку Револуционарне гарде.

За сличну акцију, наводно, био је заинтересован и Израел, чији напади ниједном у претходних десетак дана нису циљали ово острво, иако су, супротно очекивањима Пентагона, са земљом сравнили складишта горива око Техерана, након чега је иранску престоницу обавио облак црног, смрдљивог дима.

"Наш циљ је да огромне ресурсе отмемо из руку терориста", рекао је, почетком седмице, саветник Беле куће Џаред Еген телевизијској мрежи Фокс.

Чатам хаус: Нафта скаче на 150 долара за барел

Краљевски институт за међународне односе, Чатам хаус још је раније проценио да би цена нафте, у случају напада на Харг, могла скочити на око 150 долара за барел.

Иако су Иранци, током претходне кризе, евакуисали све танкере из околине Харга, овај пут су њихови бродови остали укотвљени недалеко од острва, што је војне аналитичаре наводило на закључак да нису очекивали нападе на нафтни терминал.

Део оваквог размишљања лежи и у чињеници да ово острво, упркос саветима војних званичника, нису напали ни Џими Картер, ни његов наследник Роналд Реган. 

Ирачка авијација је, током рата осамдесетих година, у више наврата бомбардовала ово острво покушавајући да прекине извоз нафте. Иако су терминали били оштећени током рата, ни у једном тренутку транспорт нафте није био прекинут.

Иако је већ безмало пола века јасно да острво Харг потенцијално представља најслабију тачку Ирана у случају сукоба, власти у Техерану нису покушавале да терет извоза нафте пребаце на нека друга места.

Као један од разлога због којих је ово острво, до сада, избегло ратна разарања, помињу се односи Америке и Кине, која је управо на овим терминалима пунила танкере иранском нафтом.

Повређени су превезени у болницу.

Саобраћај на овој деоници био је обустављен око сат и по времена, а полиција обавља увиђај.