Полиција је саопштила да су припадници Полицијске управе у Чачку брзим и ефикасним радом идентификовали за сада шест актера ноћашњег догађаја на Градском тргу у Чачку. Како се сумња дошло је до туче између ученика средње школе и студената.

У наведеној тучи лаке телесне повреде задобило је пет лица. Такође, у покушају да спрече тучу повреде су задобили мушкарци старости 28 и 29 година, који су се задесили на месту догађаја као случајни пролазници.

Из Опште болнице су саопштили да су синоћ три мушкарца примљена на ургентно пријемно одељење због повреда задобијених у тучи.

Сви са лаким телесним повредама од којих је један због добијене повреде ока задржан на очном одељењу на даљем лечењу.

Окупљени грађани су вечерас негде од 20 часова најпре протестовали испред Полицијске управе правећи буку. Дували су у пиштаљке и вувузеле и лупали у шерпе.

Потом се колона упутила испред куће градоначелника Чачка Милуна Тодоровића где су такође правили буку. Након тога грађани су се зауставили испред зграде где је седиште Градског одбора Српске напредне странке гађали су јајима.

Потом су грађани након шетње централним улицама дошли до зграде Градске управе. Ту су изгласали да се уђе у зграду.

Потом је неколицина грађана развалила врата и ушла у зграду. Недуго након тога појавила се полиција, а онда су грађани коју су ушли у зграду општине из ње изашли. Полиција је обезбеђивала улаз у наставку протеста и није дозвољавала никоме да уђе унутра.

Окупљени су протестовали још неко време испред градске управе, након чега су се мирно разишли.

Протест је трајао око два сата, а ново окупљање најавили су за сутра испред Полицијске управе у Чачку.

Имамоглу је пребачен у затвор свега дан након што су се његове присталице, протестујући због акције суда и полиције, жестоко сукобиле са полицијом, која је на политички бунт одговорила воденим топовима и сузавцем.

Ухапшено је више стотина демонстраната, а политичке тензије у Турској достигле су врхунац када су присталице Републиканске народне партије изашле на улице још неколико градова, укључујући и престоницу Анкару.

Упркос забрани окупљања, протести не јењавају од среде, када је полиција привела Имамоглуа оптужујући га да је организатор криминалне организације, да је примао мито, али и да је "наоружао терористичку групу".

Најозбиљнија у серији оптужби односи се на наводне везе Имамоглуа са курдском партијом ДЕМ и даље са забрањеном Радничком партијом Курдистана, коју власти у Анкари сматрају терористичком.

Смена Имамоглуа са места градоначелника Истанбула, ипак, оставља отворена врата Републиканској народној партији да изабере његовог наследника, радије него да ту функцију попуни кандидат централних власти.

"У складу са Чланом 127 Устава Турске и Чланом 47 закона о локалној самоуправи, привремено је суспендован са места градоначелника", навело је министарство унутрашњих послова.

С обзиром на то да Републиканска народна партија има већину у већу Истанбула, и нови градоначелник највећег турског града ће бити из исте партије.

Чланови те странке, од недеље ујутро, гласају за кандидата на председничким изборима 2028. године, али се на листићима налази само име Екрема Имамоглуа, па је прилично јасно ко ће за три године представљати Републиканску народну партију.

"Данас, десет пута више гласова наших чланова сливају се у гласачке кутије широм Истанбула. Екрем Имамоглу је на путу ка затвору, али је, истовремено на путу ка председничкој палати у Чанкаји", навео је један од најближих сарадника градоначелника Истанбула.

Имамоглу је ухапшен дан пошто је Универзитет у Истанбулу поништио његову диплому, чиме је практично и искључен из трке за председника државе. У објашњењу се наводи да су откривене неправилности након што се у Истанбул пребацио са студија на једном факултету у северном делу Кипра, који контролишу Турци.

Његове присталице су за цео случај окривиле председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, сматрајући да најмоћнији човек у држави, на овај начин, покушава да очисти пут ка још једном мандату.

Ердоган, који према Уставу нема могућност да се кандидује на тим изборима, оптужио је противника да "терором на улицама... покушава да утиче на правосудни систем".

"Инсистирање на улицама уместо на судницама како би се одбраниле крађе, пљачке, безвлашће и превара представља знак неодговорности. Као што се ни до сада нисмо предавали пред уличним тероризмом, тако се ни у будућности неће склањати пред вандалима", рекао је Ердоган.

"Кренуло је гурање у близини штанда. Телефоном сам снимао шта се дешава, а два господина из СНС-а су кренула према мени и питала ме шта снимам. Пришли су ми близу, представио сам им се да сам новинар и да због тога снимам", каже Драгојло.

Према његовим речима, један од њих je насрнуо на њега, на метар или два од полиције.

"Полиција је само стала између нас. Показао сам новинарску легитимацију БИРН-а, захтевао да га легитимишу и приведу. Међутим, ништа се од тога није десило", истиче Драгојло.

УНС у саопштењу тражи од надлежних да на недвосмислен начин покажу да су физички напади на новинаре недопустиви, као и да виновници морају да сносе одговорност.

Додаје се да је осумњичени на саслушању изнео одбрану.

"Након саслушања јавни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Нишу је судији за претходни поступак Вишег суда у Нишу поднео предлог за одређивање притвора против осумњиченог А.М., како не би ометао поступак утицајем на сведоке", истиче се у саопштењу.

Како РТС незванично сазнаје, А. М. је пуштен вечерас. Тужилаштво може да се жали на ту одлуку.

Из МУП-а је раније саопштено да је А. М. ухапшен у суботу због постојања основа сумње да је у петак увече учествовао у нападу на градоначелника Ниша Драгослава Павловића.

Из Вишег јавног тужилаштва у Нишу наводе и да је у суботу дежурни јавни тужилац од стране припадника Полицијске управе у Нишу је обавештен да је у вези догађаја од дана 21.03.2025. године, због вршења насиља приликом одласка са јавног скупа, као учинилац кривичног дела идентификован и један малолетник, па је дат налог да се Вишем јавном тужилаштву у Нишу против малолетника поднесе кривична пријава, због кривичног дела Насилничко понашање на спортској приредби или јавном скупу, у редовном поступку.

Смеће се већ седам дана не одвози на депонију, због блокаде мештана, који траже њено затварање и санацију.

Због блокаде депоније у Ваљеву је пре неколико дана, проглашена ванредна ситуација, како би се комунални отпад почео одвозити на регионалну депонију "Срем-Мачва".

Академску 1964/65. годину је провео на специјализацији у Француској.

За асистента на Катедри за општу историју новог века Филозофског факултета Универзитета у Београду изабран је 1961. На матичном факултету прошао је сва универзитетска звања, а
за редовног професора изабран је 1980. године. Такође, на истом факултету обављао је дужност шефа Катедре за општу историју новог века, управника Одељења за историју (1988−1990) и декана
(1998−2000).

Био је и научни секретар Југословенског националног комитета за историјске науке и председник
руководећих односно научних већа на Универзитету у Београду, Историјском музеју Србије и Историјском институту Црне Горе.

Поље његовог научног интересовања обухватало је општу и националну историју новог века, посебно развитак Источног питања, међународне односе Србије и политику великих сила на Балкану. Као и своју докторску тезу, велики број радова посветио је тематици балканских ратова.

Проучавајући разне теме из националне историје сагледавао их је у контексту међународних односа и историјских процеса у Jугоисточној Европи.

Из његове богате библиографије издвају се монографије: "Србија у међународним односима крајем XIX и почетком XX века" (1988), "Путеви српске дипломатије: Огледи о спољној политици Србије у XIX и XX веку" (1999),"Изазови српске спољне политике (1791−1918)" (2007), "Године
неизвесности: Србија у међународној политици 1903−1908" (2021), "Балкански расплет: Oтпор Србије страним интересима на Балкану (од Анексионе кризе до Великог рата)" (2024). Личности и
делу Стојана Новаковића посветио је студије: „Стојан Новаковић и Владимир Карић" (2003), "Петроградске године Стојана Новаковића (1900−1905)" , "Стојан Новаковић" (2012), "Само својим путем: Стојан Новаковић у скупштинском и јавном животу Србије 1905−1915" (2015).

Приредио је једанаест књига српске дипломатске грађе из обимне збирке докумената посвећених спољној политици Србије у периоду од 1903. до 1914. године.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2009, а за редовног 2015. године. У оквиру Академије обављао je дужност секретара Одељења историјских наука (2016−2024), био је члан Одбора за проучавање настанка Краљевине СХС 1914−1918, Одбора за историју XIX века, Одбора за историју XX века, Одборa за историју српско-руских односа и Вардарског одбора. Такође, био је члан Управног одбора Фонда САНУ и председник Управног одбора Балканолошког института САНУ.

За свој научни рад добио је бројна признања, међу којима се издвајају: Награда Вукове задужбине за науку (2012), Награда "Владмир Ћоровић" (2012) и Повеља Универзитета у Источном Сарајеву.
Као историчар изузетних истраживачких квалитета обрадио је многе важне теме везане за општу и националну историју. Својим научним и педагошким радом оставио је неизбрисив траг у развоју
наше историјске науке.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

24.03.2025. Понедељак: Умерено до потпуно облачно и топло, на северу Србије местимично са кишом и локалним пљусковима уз могућност грмљавине, док ће у осталим крајевима киша бити локалног карактера. Ветар умерен и јак, у планинским пределима, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено и олујни, јужних праваца, крајем дана у слабљењу. Најнижа температура од 6 до 14, а највиша од 17 до 23 степена. Упозорења: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 85%. Количина падавина ≥ 10 l/m² у периоду до 3h, вероватноћа 85%. 

25.03.2025. Уторак: Умерено до потпуно облачно, местимично са кишом и локалним пљусковима. Ветар слаб и умерен, у планинским пределима повремено и јак јужних праваца, увече у слабљењу. Најнижа температура од 8 до 12, а највиша од 18 до 23 степена.

26.03.2025. Среда: Облачно и мало свежије, у већем делу земље са кишом, понегде и са пљусковима. Ветар слаб и умерен, јужни и југоисточни, пре подне на северу Србије, а до краја дана и у осталим крајевима у скретању на северни и северозападни. Најнижа температура од 7 до 12, а највиша дневна од 16 до 21 степен. Упозорења: Количина падавина већа од 20 l/m² за 12h, вероватноћа 85%.

27.03.2025. Четвртак: Облачно и још мало свежије, сa кишом, понегде и са пљусковима. Локално су могуће и обилније падавине. Ветар умерен и јак, северних праваца. Најнижа температура од 7 до 10, а највиша од 12 до 17 степени. Упозорења: Количина падавина већа од 30 l/m² за 12h, вероватноћа 70%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 28.03.2025. до 01.04.2025.)
Претежно облачно и још мало свежије, местимично са кишом, а у петак (28.03.) локално су могуће и обилније падавине.

Градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић рекао је, после седнице штаба, да је регионална депонија, чије је радно време 24 сата, свела рад на свега четири-пет сати.

"На ту депонију дневно стиже и до 500 тона отпада, а са четворосатним радним временом могуће је одложити максимално 100 тона, док 300 тона остаје Бањалуци и прети да изазове заразу", рекао је Станивуковић.

Он је навео да тренутна ситуација озбиљно угрожава чистоћу града и здравље становника Бањалуке.

"Уколико се наредба не испоштује, предузећемо све законом предвиђене кораке, укључујући кривичне пријаве и хитну реакцију надлежних институција. Осим Депоту, наредба ће ићи и предузећу Чистоћа да у пуном капацитету приступи решавању тренутног стања. Комунални полицајци одмах ће изаћи на терен и деловати у складу са својим надлежностима", рекао је Станивуковић.

Он је објаснио да је до ступања у штрајк "Депота" дошло због судског спора између тог предузећа и "Чистоће", који траје више од 20 година, а сада се од града очекује да реши то питање.

Како јавља РТРС, отпад се у Бањалуци не односи већ неколико дана.

Папа Фрања, стар 88 година, примљен је у болницу 14. фебруара због тешке респираторне инфекције која је оцењена као најозбиљнији здравствени проблем у његовом 12-годишњем понтификату.

Папини лекари су у суботу рекли да ће његовом остарелом телу још увек бити потребно "много времена" да се потпуно опорави и навели су да су папи препоручилии додатна два месеца одмора у Ватикану.

Председник је написао да треба да се уједине сва памет и родољубље наших људи, како би се обликовали будућност коју сви желе.

"Симболично, у Кући краља Петра Првог започели смо велики посао. Да понудимо наду, стабилност, сигурност и будућност Србији и нашој деци", написао је Вучић на Инстаграму.

Вучић је истакао да покрет позива све часне грађане да допринесу Србији својим способностима и знањем и да помогну да наша земља постане најуспешнија у својој историји.

"Данас се исцртавају контуре и пут ка доброј и сигурној будућности наше Србије, пут који води ка просперитету, напретку и слободи за све будуће генерације", нагласио је Вучић.

Осим Александра Вучића, иницијативни одбор Покрета чине академици Бела Балинт и Светислав Божић, професори Светлана Милетић Дракулић, Ненад Арсовић, Горан Станојевић, Ђуро Мацут, Борис Братина, Бранко Ракић, Дејан Ђурђевић, као и Марина Пападакис и Демо Бериша.

"Тамо су затечене две повређене особе, старости 28 и 29 година, које су збринуте у чачанској болници ради указивања лекарске помоћи и њима су констатоване лаке телесне повреде", наводи се у саопштењу полиције. 

Наводи се да су се у болницу у Чачку јавиле још две особе, старости 23 и 21 годину, који су, како је наглашено, упућени да са повредним листом дођу у полицију у циљу подношења пријаве.

Студенти у блокади ФТН-а у Чачку су навели да су поједини студенти приликом напада задобили повреде, а да је "полиција одбила да им пружи помоћ када су је позвали телефоном".

"Остаје питање да ли ће полиција и даље прекидати везу студентима који траже помоћ или ће поступати у складу са законом. Не осећамо се сигурно, наши студенти су доживели телесне повреде у виду исечених усана, повреде колена и тако даље", наводи се у објави на Инстаграму. 

МУП је саопштио да су припадници полиције изашли на терен одмах по добијању пријаве. 

"Поводом навода у појединим медијима да је полиција након пријаве одбила да пружи помоћ, наглашавамо да је по пријави Н. Н. лица полиција одмах изашла на лице места и да су тврдње изнете у појединим медијима, како су припадници Полицијске управе у Чачку приликом пријаве путем телефона прекинули телефонску везу, апсолутно нетачне. О свему наведеном постоје докази имајући у виду да се сви позиви на број 192 снимају", наводе из МУП-а.

Полиција, како се истиче, у сарадњи са надлежним тужилаштвом наставља да предузима све мере и радње из своје надлежности у циљу расветљавања догађаја.

Пружили су подршку просветарима који су протестовали испред Министарства просвете и зграде РТС-а у среду 19. марта. Просветни радници траже од Јавног сервиса да о њиховим захтевима извештава објективно, истинито и правовремено, као и да "стану на страну грађана" и извештавају о њиховим захтевима у Другом дневнику. Протест су подржали и средњошколци али и део радника РТС-а.

Запослени на Медицинском факултету у Београду ступили су у штрајк који ће, како су рекли, трајати до испуњења студентских захтева.

Студенти и грађани су у понедељак 17. марта након Ургентног центра у Београду, протестовали испред Министарства здравља пошто је Ургентни центар осудио "ширење панике" о здравственом стању људи после инцидента у Улици краља Милана када је још необјашњен звучно-ваздушни удар уплашио и растерао демонстранте у петнаестоминутном одавању поште настрадалима у Новом Саду. Ургентни центар је навео да је радио "уобичајено", а амбуланте "нису биле преплављене" пацијентима са симптомима "звучног удара". 

Студенти у блокади траже од Лекарске коморе Србије да "сваки здравствени радник који је учествовао у таргетирању пацијената, ускраћивању здравствене неге и политичком етикетирању појединаца, чиме је директно прекршена Хипократова заклетва, одговара за своје поступке", наводи се у саопштењу.

Велики број грађана из целе земље одазвао се на студентски протестни скуп под слоганом "15. за 15" у центру Београда 15. марта. 

Километарске колоне аутомобила су у суботу, 15. марта, од јутарњих часова пристизале у престоницу Србије, а формално организовање дугих пешачких колона ка централним тачкама окупљања почело је нешто после 10 часова ујутру из свих праваца града.

Иако је првобитно Скупштина Републике Србије била најављена за централно место окуљања, Трг Славија је у два наврата током дана проглашен за алтернативно место централног програма скупа "15. за 15", из безбедносних разлога – због окупљених око Удружења Студенти 2.0 који су боравили и тог дана у Пионирском парку.

И поред тога, на више локација у центру Београда дошло је до инцидената и међусобне туче једног дела учесника протеста, а данима после протеста јавност је заинтересована за случај у Улици краља Милана када је петнаестоминутна тишина која је почела у 19.00 прекинута четири минута раније због звучно-ваздушног удара о којем сведоче очевици међу којима је одређен број затражио лекарску помоћ.

Док се у делу јавности спекулише о употреби звучног средства за разбијање демонстрација, полиција, Војска и БИА демантују да је тако нешто употребљено 15. марта.  

Београђани су у петак дочекали бициклисте и колоне студената пешака из више градова и крајева Србије који су учествовали у вишедневном маратону "Марш за Србију", како би стигли на велики скуп "15. за 15" у Београду.

Студенти у блокади су 11. марта у 21 сат окончали 22-часовну блокаду улаза у зграду Радио-телевизије Србије у Таковској 10 и Абердаревој 1, која је почела 10. марта, око 22.30. Истовремено, била је блокирана и зграда Радио-телевизије Војводине.

Наставили су са блокадама факултета и ректората после студентско-радничког протеста "Раме уз раме – студенти и радници" који је одржан за викенд. У Нишу је одржан студентски протест "Ружа правде", док су је у Новом Саду био протест под називом "Шта жене знају са јајима".

Два дана раније је организована шетња "Кругом двојке" у Београду и протест испред зграде РТС-а.

Део студената у блокади и грађана који су били на протесту испред РТС-а дошли су до Пионирског парка и скандирали и звиждали окупљенима у Удружењу "Студенти 2.0" који, како наводе, желе да похађају наставу и који су од четвртка под шаторима у Пионирском парку. Кордон полиције стајао је између две групе студената и грађана.

Поред свакодневних протестних шетњи и одавања поште настрадалима у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, широм Србије, одржан је и велики протест "Студентски едикт" у Нишу, 1. марта, четири месеца после пада надстрешнице у Новом Саду  када су студенти из више праваца у вишедневном маратону пешке стигли у Ниш на протест који је трајао 18 сати.

Студенти траже одговорност за трагедију у Новом Саду 1. новембра, када је 16 особа погинуло, а двоје људи је тешко повређено.

Протест у Нишу уследио је после великог скупа студената из целе земље под називом "Сретнимо се на Сретење" у Крагујевцу. 

Претходно, поводом 100 дана од пада надстрешнице у Новом Саду, студенти су и 9. фебруара, седмочасовном блокадом београдског моста Газела још једном позвали надлежне институције на одговорност.

Када се навршило три месеца од трагедије на Железничкој станици, 1. и 2. фебруара, организована је и студентска блокада Моста слободе у Новом Саду, која је трајала 27 сати. 

Неколико дана пре, истим поводом, студенти су организовали једнодневну блокаду београдске Аутокоманде.

У међувремену – студенти, професори универзитета у Србији као и наставници основних и средњих школа, ђаци и матуранти широм градова Србије – настављају и са протестима и блокадама зграда факултета и ректората, основних, средњих школа и гимназија.

Захтеви студената у блокади су објављивање целокупне документације о реконструкцији Железничке станице, одбацивање оптужби против ухапшених и приведених студената, активиста и грађана на претходним протестима поводом трагедије у Новом Саду, подношење кривичних пријава против свих нападача на студенте, професоре и грађане и повећање буџета за факултете за 20 одсто.

Представници власти сматрају да су испунили све захтеве, док студенти у блокадама истичу да ниједан од захтева није испуњен у потпуности. Грађевински факултет Универзитета у Београду више пута је објавио анализе документације у којима је таксативно навођено који папири недостају или нису комплетни.

Један од повода за оставку премијера Милоша Вучевића 28. јануара је и напад на студенте испред страначких просторија Српске напредне странке у Новом Саду, у ноћи између 27. и 28. јануара. Нападачи су тада тукли студенте палицама и песницама.  Студенткиња која је том приликом теже повређена имала је интервенцију на Клиници за максилофацијалну хирургију УКЦБ.

У блокадама су најмање 63 факултета пет државних универзитета, више приватних факултета и неколико високих струковних школа.

Потписима студентске захтеве су подржали одређен број судија Апелационог суда у Београду, Привредног апелационог суда, Првог основног суда у Београду, Вишег суда у Београду, Основног суда у Обреновцу, као и Адвокатска комора Србије, која је била у тродневном штрајку, а потом и у једномесечном штрајку. Акцијама, протестима и обуставом рада подршку пружају и пољопривредници, лекари, глумци, позоришта и друге културне установе и појединци.

Блокадама и обустави наставе придружили су се матуранти великог броја гимназија и средњих стручних школа. Поједине средње школе и гимназије одржавале су током распуста јавне часове на којима су одавале пошту страдалима на Железничкој станици у Новом Саду.

Протестима и обуставама рада прикључиле су се и основне школе широм Србије, наставници незадовољни договором који су репрезентативни синдикати направили са Владом Србије.

Опречни су подаци о основним и средњим школама у штрајку које објављују ресорно министарство, са једне, и нерепрезентативни синдикати и организације цивилног друштва са друге стране. У међувремену, учитељи, наставници и професори у штрајку својим захтевима су придодали и захтеве студената.

Повређени мушкарац је превезен у Ургентни центар, а нападачи су у бекству. 

Инцидент се догодио јутрос око 9.20.

Предузеће "Србијавоз" саопштило је да је данас каснио воз на релацији Петроварадин – Београд центар и да воз који је пошао из Петроварадина за Београд центар у 08.47 стоји у станици Нови Београд због интервенције полиције.

Парламентарна опозиција предлаже владу народног поверења, што актуелна власт одбацује. Вучић најављује разговоре о мандатару, док су широм земље актуелни студентске блокаде, протести и зборови грађана, али и инциденти.

Професор Факултета политичких наука у пензији Зоран Стојиљковић каже да су недавни сукоби у Нишу одраз продубљене кризе.

"Више нисмо у дубокој друштвеној кризи, већ је она добила и свој политички израз оставком Владе, као и инцидентима. Основно питање је како да се на демократски начин извучемо из ове ситуације, а ја као решење видим контролисане, фер и поштене изборе под релативно равноправним изборним и медијским условима", сматра Стојиљковић.

Истиче да је свако продубљивање кризе "помало инцидентно" и закључује да се њено разрешење не може остварити без "прелазног аранжмана" у кратком року и дефинисања изборних услова и процедура.

"Када имате раширено незадовољство, питање је докле досежу облици бојкота, и грађанске непослушности. Мислим да границе још нису пређене. Непријатно је и понижавајуће гађати некога јајима и поливати га водом, али су мени још инцидентније сцене у парламенту, укључујући ту и улогу председнице која је својим начином доношења одлука унизила ту институцију", наводи професор ФПН-а у пензији.

Зборови грађана – за и против

Професор Филозофског факултета Владимир Вулетић наглашава да су важан детаљ актуелних тензија зборови грађана који, према његовом мишљењу, немају идеолошки карактер.

"Покушавају да им уметну фашистички или комунистички контекст, али то нема смисла. Али, зборови немају ни политички циљ. Емпиријски, то су непријављени скупови грађана на локалном нивоу који су суштински аутодеструктивни зато што утичу на опадање економских активности", указује Вулетић.

У политичком смислу, објашњава професор Филозофског факултета, зборови доводе у питање демократске политичке поретке.

"На локалу се скупља одређен број људи – десетина, стотина или хиљада – који вичу, покушавају да продру у институције, нејасно је шта раде, али су последице очигледне", сумира Вулетић.

За Стојиљковића, зборови грађана не могу се довести у везу са економским активностима земље на директан начин, јер је рецесија актуелна у читавој Европи.

"У демократској атмосфери би било интересантно испитати како у Србији имамо 48 девизних милијардера и још између 1.000 и 2.000 особа са 25 до 50 милиона евра и да истражимо како је то стечено", каже Стојиљковић.

Подвлачи да су зборови, према његовом мишљењу, коректив и допуна раду локалних институција.

"Њима се приписује да је њихова намена да замене постојеће институције, али су за то потребни докази. Зборовима се отварају питања која се упућују у локалној заједници у ситуацији када о петицијама и народним иницијативама власт не жели ни да расправља. То су све уставне категорије", каже Стојиљковић.

Са друге стране, професор Вулетић истиче да тренутни зборови немају никакве везе са законом.

"Људи који на зборовима бацају каменице и јаја, упућују на то да све ово нема везе са било чим у закону или уставу. То није предвиђено збором онако како се он дефинише у било ком демократском приручнику. Власт греши када их оптужује за фашистичке или било које друге реликте. Нема тога. Али је идеја да се застраше људи у администрацији, да одустану од својих послова и ступе у блокаде", подвлачи Вулетић.

Да ли је могућ дијалог

Када је реч о потенцијалном дијалогу, професор Вулетић сматра да за такав развој морају да подстоје предуслови – тема и циљ разговора.

"Видимо да овде нема ни јасног циља ни теме, нити је јасно ко би то могао да дефинише. Такође, мора да постоји поштовање према ономе са ким разговарате. Чини ми се да полако клизимо ка једном сценарију мобилизације, што никако није добро за ово друштво. Ја решење видим управо у дијалогу", наводи Вулетић.

Стојиљковић понавља да су зборови легитимно средство у ситуацији када грађани Србије мало тога могу да спроведу грађанским иницијативама и референдумима између два изборна циклуса.

"Ако вам потписе поједе маца, не постоје јавне расправа и саслушања поводом грађанских иницијатива, ако вам институције не функционишу, онда представничка демократија предвиђа овакве партиципације", сматра Стојиљковић.

Истиче да је право питање како је Србија дошла у ову ситуацију.

"Власт се на почетку кризе није снашла. Влада је опстала у првим данима, није било оставки. Такозвани нервозни пролазници у виду активиста и функционера Српске напредне странке ударали су студенте и професоре Факултета драмских уметности. Да се све то спречило, питање је да ли би било блокада", истиче Стојиљковић.

Вулетић, са друге стране, сматра да "више нема потребе за мистификацијом студентских протеста".

"Мени је то јасно откако су у децембру одбили да чују шта у вези са њиховим захтевима има да каже председник земље, прогласивши га ненадлежним. Потпуно је недопустиво да било ко физички насрне на студенте који су из било ког разлога и на било који начин изашли на улицу. То је ствар преко које се тешко може прећи и логично је да је изазвала револт. Али када говоримо о захтевима и о свему томе што је везано за наставу, то је одавно остало као нека врста повода, а сада видимо да су сасвим другачији и мотиви и разлози за све ово што се дешава", каже Вулетић.

Цело гостовање професора Вулетића и Стојиљковића у Јутарњем програму можете погледати у видео-запису на почетку текста.

Додао је да су током састанка размењена мишљења и о сарадњи у области енергетике, трговине и многим другим сегментима од значаја за обе стране.

Орешкин од јуче борави у званичној посети Србији.

Градоначелник Анкаре Мансур Јаваш, из редова исте опозиционе Републиканске народне партије, рекао је да је одлука у вези са Имамоглуом срамота за правосудни систем.

Турски тужиоци су затражили од суда да Имамоглу, и четворица његових помоћника, буду у притвору до суђења по оптужбама за тероризам и корупцију, саопштила је претходно Имамоглуова канцеларија.

Имамоглу, кључна опозициона личност и потенцијални противник на председничким изборима турском председнику Реџепу Тајипу Ердогану, приведен је у среду због оптужба за корупцију и помагање терористичкој групи.

Имамоглу из затвора: Нећу поклекнути

Имамоглу је изјавио да неће поклекнути након одлуке турског суда да до покретања поступка буде у затвору.

"Ми ћемо, руку под руку, искоренити овај ударац, ову црну мрљу у нашој демократији. Стојим усправно, нећу се поклекнути", објавио је Имамоглу на друштвеној мрежи Икс.

Градоначелник Истанбула је негирао оптужбе, називајући их незамисливим оптужбама и клеветама.

Према документима у које је Ројтерс имао увид, Имамоглу, који се јуче појавио на суду, укупно је одговорио на најмање 70 питања током полицијског испитивања, негирајући све подигнуте оптужбе против њега.

У Истанбулу су синоћ одржани нови протести против хапшења Имамоглуа, а људи су се окупили уз велико присуство полиције.

У Нишу је један повређени пацијент, на Војномедицинској академији у Београду 12, а 17 Ургентном центру Клиничког центра Србије.

Доктор Милан Стојичић наводи да од 17 пацијената у Ургентном центру Клиничког центра Србије, двоје захтева механичку вентилацију, да је двоје је оперисано, као и да су они доброг општег стања и да постоперативни ток протиче уредно.

Додаје и да ће у току следеће седмице бити оперисано још сигурно петоро-шесторо пацијената.

"Имам и добре вести, неколико пацијената ће бити вероватно могуће превести на одељење, јер њихова дисајна функција се опоравља успешно, а опекотине су такве да не захтевају боравак у јединици интензивног лечења. Ради се о млађим људима, најмлађа, односно најмлађи пацијент има 17 година, 35 година има само један пацијент, иначе остали су сви око 20 година стари, тако да је једна млада популација", указује Стојичић.

Да ли су потребни добровољни даваоци коже

Објашњава да, када је реч о операцијама код пацијената, ради се о уклањању девитализованог ткива и покривању аутотрансплантатима.

"То значи да се њихова сопствена кожа узима са других регија и трансплантира на зоне, опечене зоне. Код једног пацијента сигурно и планира се отприлике за једно пет дана операција друге руке. Једна је завршена и планира се операција друге руке. На њој чекамо да видимо зоне које ће спонтано успети да зарасту, а остало ће бити оперисано. Опекотине су до 28 одсто телесне површине", истиче професор.

Такође, наводи и да добровољни даваоци коже нису потребни, јер ће се код неких пацијената применити и заменa коже, а након тога ће дефекти бити затворени аутотрансплантатом. Увек се, каже, затвара трансплантатом сопствене, када је то могуће. 

"У овом тренутку нису потребни даваоци коже, крви има довољно и свега што је потребно за лечење ових пацијената", нагласио је директор клинике за пластичну хирургију и реконструкцију.

Могуће компликације и опоравак

Доктор Стојичић објашњава да обично за 14 дана имају дефинитивни резултат, то значи да се већ после седам дана трансплантати успостављају, имају потпуно своју васкуларизацију.

"Идеално је да се прими 100 посто, ми смо задовољни и са мањим процентима, с 80 одсто, али, кажем, надамо се да ће код ових што су оперисани бити потпуно успешно", очекује професор.

Након тога следи фаза физикалне медицине, опоравка. Ради се о инхалационим повредама, због тога, наводи доктор, стално имају анестезиолога и интензивисту који је посвећен њима, такође непрекидну подршку пулмолога и бронхолога, што је за њих најважније, и постепено како се опоравља дисајна функција.

То, нажалост, нису једине компликације које се могу јавити.

"Компликације настају потенцијално, значи и на свим могућим органима, али зато имамо и абдоминалне хирурге, имамо и нефрологе, психијатра свакодневно. Професор Миловановић долази, обилази пацијенте са својим тимом и пружа ту медикаментозну, али и лечење лепом речу, да кажем", истиче Стојичић. 

Наглашава да су сви пацијенти који су на механичкој вентилацији животно угрожени, али да могу бити и остали у зависности од лечења.

Инфекција је, упозорава, једна од компликација које се могу, наравно, и најчешће се јављају код пацијената са опекотинским ранама која може животно да угрози њих, а и многе друге.

Иначе, услед тренутне епидемиолошкe ситуације нигде нису дозвољене посете, а у јединици интензивног лечења никада и нису дозвољене. Информације се родбини пацијената дају сваког дана у 13 часова и у сталном су контакту са њима.

Апел младима – не пењите се на вагоне

Стојичић посебно указује да су јутрос имали пријем тешког пацијента, младића који је опекотине задобио тако што се попео на вагон, и услед удара електричне струје има тешке телесне повреде.

"Апелујем на младе људе, да не раде то, да се не пењу, нажалост, то су често фаталне повреде. И клиника је пуна, значи и тамо имамо пацијенте који су до 60 одсто телесне површине", упозорио је проф. др Милан Стојичић. 

"Упркос свим предузетим мерама лечења и максималне посвећености особља ВМА, пацијент је подлегао комплексним повредама и насталим комликацијама", саопштено је раније из ВМА.

Младић је шеснаеста жртва пада надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду, 1. новембра 2024. године.

При паду надстрешнице 1. новембра погинуло је 14 особа.

Тешко повређена 24-годишња Ања Радоњић подлегла је повредама 17. новембра.

Двадесетчетворогодишња девојка, која је повређена у паду надстрешнице, од 13. марта је ван животне опасности, саопштено је из Клиничког центра Војводине.

У саобраћајној незгоди која се догодила у 21.25 сати на Звездари, у Улици Вељка Дугошевића, приликом излетања аутомобила са коловоза лакше је повређено пет младих особа од којих је троје, старости 18 година превезено у Ургентни центар, а двоје од 17 година је превезено у Дечју болницу у Тиршовој улици.

На Зрењанинском путу је у 2.20 сати лакше повређен мушкарац (22), коме је помоћ била пружена на лицу места.

Током ноћи хитна помоћ је имала 110 интервенција, од којих је 29 било на јавном месту.

За помоћ су најчешће звали астматичари и они са повишеним притиском, а на јавном месту највише је интервенција било због употребе алкохола.

Више од 700 Палестинаца је убијено, а више од 1.000 повређено у новој ваздушној кампањи Израела на Појас Газе, чиме је нарушен споразум о прекиду ватре и размени заробљеника.

Током обновљених напада на Газу, Палестинци се сакривају у рушевинама већ уништених објеката.

Израелска војска саопштила је да је убијен командант војне обавештајне службе Хамаса. У протеклих пет дана убијено је више од 600 Палестинаца.

Мировне снаге Уједињених нација у Либану упозориле су да је ситуација између Израела и Либана "изузетно крхка", због пораста прекограничног насиља које може да наруши споразум о прекиду ватре између Израела и либанске милитантне групе Хезболах.

Покрет Фатах који руководи палестинском управом на окупираној Западној обали под руководством председника Махмуда Абаса позвао је ривале, милитантну групу Хамас, да преда власт како би се заштитио опстанак Палестинаца у Појасу Газе.

Управа Фатаха апелује да Хамас коначно покаже саосећање према Гази, према деци, женама и мушкарцима који живе у тој окупираној палестинској енклави.