Пуцњава се догодила у насељу Кумодраж, а повређени младић је превезен у Ургентни центар.

После указане помоћи младић је потом збринут у Ортопедско-хируршку болницу "Бањица".

Полиција тради на расветљавању догађаја.

Председница Скупстине Србије Ана Брнабић рекла је за РТС атмосфера у парламенту добра, очекује конструктивну расправу, а да ли ће сви учествовати зависи од њих. Истиче да је ово једна од најважнијих тема, расправља се о буџету, да ли ће расти плате и пензије, шта ћемо моћи да финансирамо од пројеката.

"Ово је у свакој земљи најважнија расправа па тако и у Србији“, навела је председница Скупштине и истакла да ко учествује показаће одговорност, а они који не учествују "њима на част".

Брнабићева је истакла да су спремни да прихвате сугестије опозиције и напоменула да је на последњој седници усвојено два амандмана Зелено-левог фронта.

Ако су добри амандмани, ми ћемо их усвојити, каже Брнабићева и додаје да су они конструктивна власт.

Када је реч о мерама безбедности, напомиње да не постоји разлог за повећане мере безбедности данас у Скупштини Србије.

"Парламент заседа редовно, некада падају тешке речи, али то је парламентаризам у читавом свету. Нема потребе за појачане мере безбедности. Сви су видели, секире да падају парламент ће радити“, каже председница парламента.

Напомиње да има још важних закона - закон о уџбеницима, закон о гасу, о поверенику. "Доста посла пред нама, надам се да неће бити бесмислених амандмана", рекла је.

Ниједна кап нафте није ушла у Србију 47 дана

Говорећи о НИС-у, каже да је данас 47 дан како у Србију није ушла ниједна кап нафте и да то нико није осетио.

"Треба да будемо поносни што имамо власт који је водио политику пуњења резерви. Ми сви живимо нормално. Тема за медије је ко ће преузети НИС-а. Али за тренутак да будемо поносни што смо 47 дана безбедни“, рекла је Брнабићева.

Напоменула је да је председник Вучић и током ноћи водио разговоре о овом питању са партнерима у САД.

"Очекујем да ће се данас или сутра обратити да информише грађане. Ситуација није лака, али нема места за панику. Партнери из САД не показују претерану флексибилност, а са друге стране и други партнери не показују флексибилност као да им није стало какве ће последице бити по нашу државу“, рекла је Брнабићева.

О Кластеру 3

Ових дана говоримо о значају европског пута Србије, могућностима за отварање Кластера 3. Брнабићева је прошле недеље били у Бриселу, јуче у Стокхолму. Разговарала је са представницима Балтичких држава, који су прилично критички расположени према Србији.

Брнабићева је истакла да би отварање Кластера 3 било веома важно за нашу државу, јер би то био добар сигнал за инвеститоре и привреду.

Каже да су испуњени и додатни услови да се отвори Кластер 3 и да би било фер. Захвалила је партнерима из Француске и Италије који су апеловали да се отвори Кластер 3.

"Боримо се. Жао ми је јер смо једина земља где имамо блокадере који пишу писма да се не отвори Кластер 3, они апелују да се успори европски пут Србије“, каже Брнабићева и истиче да "не треба бити опозиција земљи већ опозиција власти“.

Говорећи о избору чланова савета РЕМ-а каже да не зна шта би рекла да не компликује ситуацију. "Жао ми је што се поигравамо са вољом националних мањина“, каже Брнабићева.

Напомиње да се добро напредује у вези са Комисијом за бирачки списак.

"Нико није био спреман да пружи минималну подршку жртви у тренутку када је она вриштала за помоћ и, наравно, да је евентуално било неке реакције можда ситуација не би завршила онако како је завршила", каже Неира Раковић из Удружења "Глас жене".

Надлежни тврде да је осумњичени почетком године пријављиван полицији због претњи другој девојци, али не и Алдини.

"Погубно у овом случају је то што је Алдинин убица имао пријаву за угрожавање сигурности, да је оптужница потврђена и да се 11 месеци чекало на исход. Спорост и тромост правосудног система доводи до тога да насилници буду охрабрени тиме што још увек нису процесуирани", наводи Раковићева.

Пракса показује да насилници који су под мерама у Србији најчешће те мере и прекрше. То је због пропуста у раду надлежних за надзор насилника, кажу они који раде са жртвама. Координаторка Сигурне куће Весна Станојевић се пита да ли неко прати насилника и са њим разговара.

"Да ли му неко каже: 'Човече, ти од данас имаш потпуно другачији начин комуникације са женом са којом си имао проблем.' Жене нам се јављају где кажу: 'Ево, он излази из затвора.' Дакле, зову нас и траже да буду смештене у Сигурну кућу јер знају шта их чека", истиче Станојевићева.

Многе жене би насиље и пријавиле, али осећају стид, страх или не знају своја права. Ситуација је још тежа у мањим срединама. Сандра Перић из Коморе социјалне заштите објашњава да жртва познаје ко ради у полицији и тужилаштву и ко ради у центру за социјални рад због чега стигма – која постоји за жртву – много добија на значају.

"Свака пријава насиља је окидач да насиље суштински буде још драстичније. Зато је важна улога невладиног сектора, женских организација, али и свих институција који ће бити подршка жртвама и у фази пријављивања а касније у фази изласка из насиља", наглашава Перићева.

Станојевићева указује да иако жртва очекује да ће њен партнер бити бољи, односно да ће га породица и потомство оплеменити у пракси до тога не долази.

Широм света, партнери или блиски рођаци убију 140 жена и девојака дневно. Ако било ко сумња да тако нешто може да се догоди у окружењу, потребно је да се насиље пријави.

КУРСНА ЛИСТА БР. 225

ЗА ДЕВИЗЕ

“То ће бити неки технолошки процес заустављања, јер када се рафинерија тотално угаси, онда је много скупо поново је покретати. Претпостављам да се ради о неком, што би се рекло, раду у леру. Нема још информација да је рафинерија обуставила прераду и претпостављам да се чека тај одговор ОФАК-а да ли ће нам продужити лиценцу и да ли ће та нафта која је стигла до Омишаља бити испоручена, па да имамо нове количине да рафинерија може да настави да ради”, навела је Путниковићева.

На питање колико нам времена купују додатне резерве бензина и дизела, чија је набавка већ уговорена, Путниковићева каже да бензин и дизел континуирано могу да се довозе.

“Сада је то питање логистике – колико има вагон цистерни, камионских цистерни, колико може баржама да се превезе и ту је заправо сада питање не само да држава увезе, него и ове компаније које су биле јуче на састанку код министарке и друге приватне фирме које имају лиценцу за промет нафтних деривата”, додаје Путниковићева.

Указује и да је питање колико имамо складишта и претакалишта.

Имамо ли довољно резерви и може ли Србија још више да се ослони на увоз деривата

Ипак, напомиње, Србија је прихватила обавезу коју Европска унија намеће да имамо резерве сирове нафте за 90 дана.

"Донели смо одлуку да све компаније имају за одређени број дана резерве у својим складиштима, тако да оно што стварно понављају званичници неће бити кантица – неће их бити. Наравно, не би ваљало да се ова ситуација са НИС-ом пролонгира, па да ми на крају останемо можда на неким мањим пумпама без довољних количина горива, поготово у руралним крајевима, јер сигурно ће на ауто-путевима увек бити довољних количина”, објасила је Путниковићева.

Ако рафинерија стане и Србија буде морала још више да се ослони на увоз, Путниковићева сматра да неће бити проблема да се нађу довољне количине нафтних деривата.

“У суштини ова зима још није почела, није почео неки снег, нема неких проблема да се ти деривати увозе. Треба рећи да Европа иначе увози деривате чак и из Индије, Турске, нема довољно деривата које произведу рафинерије у самој Европи”, додала је Путниковићева.

О одлуци Вашингтона: Ја сам оптимиста

Одлука Вашингтона се очекује до краја дана, а Путниковићева наглашава да ће велики утицај на то каква ће одлука да буде имати и Трампов план за окончање рата у Украјини.

"Јер знамо да је тамо једна од тачака она у којој пише да се постепено укидају санкције и на енергетски сектор Русије. Наравно неће то бити преко ноћи, али верујем да ће то имати добар утицај. Ја сам оптимиста, али наравно геополитика је једна чудна ствар, тако да не бих знала”, додала је.

Када је реч о купцима који су се помињали, Путниковићева наводи да је тешко рећи ко би био најбољи купац.

“То сада зависи шта они буду тражили. Знамо да ће проверавати као код Лукоила позадину – ко је сувласник у тим компанијама, каква је историја пословања. Помињане су разне компаније, заиста не бих да лицитирам да ли ће бити прихваћене неке фирме из Саудијске Арабије. МОЛ се сам понудио да ће он бити, причали су Мађари о томе, али нису никад помињали да би они купили све акције. Тако да је јако тешко сада рећи најбоље је тај купац, он би нам решио све проблеме”, наводи Путниковићева.

Медији су преносили да би будући купац акција НИС-а добио би и Петрохемију, а Путниковижева објашњава да је то део пакета имовине.

“Она је у пакету имовине Нафтне индустрије Србије, ту је чак и Ветропак Пландиште који је још у изградњи и који није у 100 одсто власништву НИС-а, већ је ту швајцарска компанија Мет сувласник. Значи, имамо разне делове НИС-а који се не продају сада посебно некоме, већ се продаје руски удео у тим компанијама и сигурно ће и Петрохемија бити у том пакету”, објаснила је Путниковићева.

Шта ако одговор ОФАК-а буде негативан

Уколико амерички одговор на захтев за продужење лиценце НИС-а за пословање буде негативан, шта су следећи кораци?

“Може бити ако су Руси нешто послали, да ће Американци да траже неке додатне гаранције, да виде тај уговор или предуговор, да ће се преговарати о начинима плаћања, како ће бити изведено плаћање. Има низ неких техничких ствари које се могу спровести, значи неће сигурно то бити решено за дан. Добро је што је остављено до фебруара да се преговара о изласку руског капитала из НИС-а, што даје држави Србије могућност да она ургира код Руса, чули смо да се стално разговара и са њима, да би се нашло најбоље решење које ће једноставно довести до тога да НИС настави да ради”, истакла је Путниковићева.

Указала је да је најлошије за Србију да НИС престане да ради и то не само због производње деривата у Панчеву.

“Временом би се купиле цистерне, направила складишта, али рафинерија је један привредни субјект који производи такву једну лепезу нафтних деривата које су неопходне и за Петрохемију и за неке друге фирме. НИС је компанија која остварује профит и то је добро и за државни буџет и уопште за целокупну привреду Србије”, навела је Путниковићева.

"Било би добро да не дође до тога да држава преузме НИС"

Истиче да оно што је помињано као крајња могућност – да држава преузме НИС-а – да би било добро да до тога не дође.

“Ако би држава силом преузела НИС-а, ако не дође до неког другог партнерства и једноставно не буде решено питање НИС-а тако да ОФАК буде задовољан, онда бисмо имали заправо ту ситуацију да и ми морамо да преговарамо са Американцима под којим условима, шта и како и то би сигурно пролонгирало коначно решење”, каже Путниковићева.

Ако би Американци одбили продужење лиценце за пословање НИС-а, врло лако можемо бити суочени са секундарним санкцијама.

“Чули смо да је запрећено Народној банци и може нам се десити сутра да ове банке које су са страним власницима које послују у Србији, да оне престану да сарађују са НИС-ом. Ту се не ради само о картицама којима се не може више платити гориво на бензинским пумпама. Може се једноставно десити да нека банка каже да више неће да сарађује са НИС-ом. Ја верујем да оне то неће урадити док год не добију налоге или од својих шефова из иностранства или од самог ОФАК-а, јер једноставно оне губе профит”, напомиње Путниковићева.

Надамо се да те секундарне санкције неће наступити, јер ће то онда бити велики финансијски проблем за целу државу, закључује Путниковићева.

Посланици ће разматрати и измене Закона о Војсци Србије, Предлог закона о управљању отпадом, допуне Закона о науци и истраживањима и предлог за избор Повереника за заштиту равноправности.

Међу законима из области енергетике посланици ће разматрати Предлог закона о нафти, Предлог закона о гасу, као и Предлог закона о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса. У сету финансијских закона предложене су измене Закона о порезу на додату вредност, измене Закона о тржишту капитала, измене Закона о акцизама, измене Закона о факторингу, а разматраће се и завршни рачун буџета за 2024. годину.

На дневном реду су и измене Закона о порезу на доходак грађана, Закона о републичким административним таксама и Закона о електронским отпремницама.

Расправљаће се и о измени Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности.

Посланици ће разматрати и Предлог закона о Националном спољнотрговинском једношалтерском систему, измене Закона о пореском поступку и пореској администрацији и измене Закона о електронском фактурисању, Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање.

По предлогу Владе Србије, посланици ће разматрати и предлог Закона о порезу на увоз угљенично интензивних производа и предлог Закона о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Посланици ће разматрати и предлог закона о допуни Закона о јавним медијским сервисима, предлог закона о Матичном регистру, предлог закона о размени података, докумената и обавештења у случају наступања привремене спречености за рад коришћењем софтверског решења "е-Боловање - Послодавац".

На дневном реду су и предлози за потврђивање неколико кредитних аранжмана.

Наиме, јапански медији јављају да извоз Земље излазећег Сунца у САД опада већ седми месец заредом, и да је у октобру забележен пад од три одсто у односу на исти месец прошле године, упркос томе што је укупни јапански извоз у иностранство у том месецу порастао за 3,7 посто.

Основни узрок за смањивање обима извоза у САД је успоравање извоза аутомобила, који су убедљиво највећи извозни артикал острвске државе - вредност четвороточкаша отпремљених из Јапана у САД пао је чак 7,5 процената.

Ово упркос томе што су америчке царине на увоз јапанских аутомобила са укупно 27,5 одсто,  половином септембра снижене на 15.

С друге стране, позитиван ефекат економског притиска Трампове владе на Јапан по америчку страну је не само видан, већ прилично упадљив, јер је јапански увоз из САД, захваљујући великим куповинама нафте и житарица које су део обећања које влада у Токију дала током преговора о царинама, у октобру скочио за 21 одсто.

Као последица свега наведеног, јапански суфицит у робној размени са САД је у октобру опао за чак 33,6 одсто у односу на исти месец прошле године.

У фискалној 2024. години, која се завршила 31. марта ове календарске, непосредно пре ступања на снагу нових Трампових царина, Јапан је остварио суфицит од око 63 милијарде долара у робној размени са САД, а аутомобили и ауто делови су чинили око трећину јапанског извоза у номинално највећу економију света.

Током ноћи, прошириће се и на остале крајеве земље уз пад температуре. 

Дуваће умерен и јак југоисточни ветар који ће на југу Баната имати и олујне ударе, док ће температуре бити од нула до девет степени на северу земље, а највиша дневна од 14 до 18 степени, у Неготинској Крајини око 8 степени.

У Београду мало и умерено облачно са дужим сунчаним интервалима, ветровито и топлије уз умерен и јак југоисточни ветар и највишу дневну температуру око 16 степени. 

У наредних недељу дана очекује се хладније време, посебно у четвртак и петак, док је снег могућ у брдско-планинским пределима и понегде у нижим пределима.

Србија очекује одлуку Вашингтона за нову лиценцу, како би НИС наставио са радом, јер Рафинерија нафте троши последње залихе сирове нафте за прераду. Раније је речено да сирове нафте има само до уторка, 25. новембра.

Влада Србије одржала је јуче ванредну седницу на којој је разматрана енергетска ситуација у земљи.

Констатовано је да привреда и грађани немају разлога за забринутост с обзиром на то да има довољно свих нафтних деривата.

Да би се избегли поремећаји и обезбедило поуздано и равномерно снабдевање, ресорна министрака Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је јуче са преставницима три највеће стране нафне компаније на нашем тржишту: мађарског МОЛ-а, грчког Хелениковог огранка ЕКО, аустријског ОМВ-а и генералним сектретаром Удружења нафтних компанија.

"Наша обавеза је да свака пумпа, велепродајни купац и грађани имају довољно горива за своје потребе и то ћемо испунити. Компаније са којима сам разговарала су важне за стабилност снабдевања, јер су највећи увозници нафтних деривата у Србији и снабдевају највећи део тржишта, после НИС-а. Увоз деривата у децембру ће пратити потражњу на тржишту, логистику и расположиве капацитете и очекујемо да буде према плану и да снабдевање остане стабилно", рекла је министарка.

Министар Марко Ђурић, који је члан Тима за енергетску стабилност, рекао је за РТС да можемо да будемо спокојни када је реч о снабдевености тржишта енергентима. Што се тиче судбине НИС-а, међутим, још смо у преговорима и остаје да се види како ће се ствари развијати, истиче Ђурић.

Захтев САД да Русија у потпуности изађе из власништва није промењен, али је одобрено да се до 13. фебруара воде преговори о власничкој структури.

САД и Украјина саставиле су нови мировни споразум у 19 тачака, али су политички најосетљивије елементе оставили да реше председници тих земаља, док су многе спорне одредбе првобитног америчког предлога ублажене или приближене ставовима Кијева, навели су западни медији позивајући се на украјинске званичнике упознате са преговорима.

Нови предлог, истиче званичник, полази од оригиналног америчког предлога, а не од одвојеног европског контрапредлога, који је такође кружио током викенда.

"Не верујте док не видите, али могуће је да се дешава нешто добро. Боже, благослови Америку!", написао је Трамп на друштевној мрежи Трут.

Европски званичници понављају подршку Украјини, истичући да су неки од америчких захтева Кијеву неприхватљиви.

Такође, Европска унија појачава притисак на Белгију да подржи план о коришћењу профита од замрзнутих руских средстава за обнову Украјине,

У међувремену, Москва је поручила да многе одредбе америчког плана делују прихватљиво, док је европски план неконструктиван. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова назвала је услове Европске уније за мир апсурдним и оценила да су западне земље на силу прекројиле границе Србије.

За то време, на фронту се наставља рат дроновима са обе стране границе. У нападу руских летелица на Харков, погинуле су најмање четири особе, док је најмање 17 рањено, пренели су украјински медији.

"Биле су то две године без живота, само борба да га вратимо. Сада покушавамо да се поново изградимо као породица", истиче Идит Охел.

Наводи да је заробљеништво оставило озбиљне последице по његово здравље.

Алон је, каже, гладовао осам месеци, био држан у ланцима, у просторији без светла и ваздуха.

"Добијао је четири кашике грашка и једну питу дневно. Био је само кожа и кости", сведочи мајка, додајући да и даље има медицинских проблема, укључујући повреду ока.

Упркос свему, каже Идит, Алон је снажан. "Наставља да свира клавир и говори о томе како човек може остати најбољи чак и када прође кроз тешке ствари", рекла је Алонова мајка.

Сећање на прве тренутке после ослобођења

Посебно емотиван, сећа се, био је тренутак када је први пут после ослобађања свирао клавир на Тргу талаца.

"Сео је са братом и отпевали су песму коју је свирао у глави док је био у заробљеништву", рекла је Идит.

Присећа се и дана ослобођења: "Када сам га угледала, само сам рекла: ‘Вау’... Загрлио ме је чврсто. Рекао нам је да нас воли и да је преживео. То је био најчудеснији дан, који никада нећу заборавити", истакла је Охел.

Велика подршка из Србије

Истиче да је имала велику подршку из Србије и да ће доћи у Србију када Алону буде боље.

"Дошла сам два пута и добила добродошлицу као код куће. Председник Александар Вучић разговарао је са Алоном дан након ослобађања и позвао га да дође у Србију", рекла је Охел.

"Нови живот за нас"

На питање да ли може да опрости, одговара да неће заборавити, али и да неће трошити живот на љутњу. "Желим да живим свој живот. Свет мора да научи да се ово више никада не понови", поручила је она.

"Алон је вратио свој живот 13. октобра. То је нови живот за нас", закључила је Идит Охел.

Осумњичени се терете да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, а одређено им је задржавање до 48 сати након чега су, уз кривичну пријаву, приведени Вишем јавном тужилаштву у Суботици.

"Урсула није могла да не чује за Косово. Запад је прогласио и силом спровео једнострано прекрајање граница Србије, супротно вољи српског народа", нагласила је Захарова на свом Телеграм каналу.

Према њеним речима, европске изјаве да Украјина не може да ограничи своје оружане снаге представљају ускраћивање права сувереној држави да сама одлучује о својим оружаним снагама. 

Подсетила је да је Немачка прихватила слична ограничења за себе, "а Фон дер Лајен, као Немица, то треба да зна".

Као одговор на изјаву Фон дер Лајен да централна улога ЕУ у обезбеђивању мира за Украјину мора да буде у потпуности одражена, Захарова је поставила питање у ком тренутку Европска унија обезбеђује мир за Украјину.

"Ово је важно питање јер треба да утврдимо датум када су халуцинације почеле у близини Брисела. И, ако је могуће, нека разјасне ко је за ово одговоран и на основу чега", оценила је Захарова. Изјаву да је Украјина изабрала европску судбину Захарова је назвала "најапсурднијом". 

"Сви се добро сећамо како је легитимно изабрани председник Украјине Виктор Јанукович изјавио да земља коју је тада легитимно водио суспендује споразум о европским интеграцијама јер 'украјинска економија и законодавство нису били спремни за придруживање Европској унији'.

Истовремено, Запад је покренуо још један Мајдан, што је довело до неуставног пуча 2014. године и, на крају крајева, до успостављања неонацистичког режима у Кијеву под вођством глобалне мањине", закључила је портпаролка руског Министарства спољних послова.

Председница Европске комисије изјавила је у недељу да се Европска унија противи било каквим променама граница Украјине и не подржава ограничења која би могла да ослабе украјинске оружане снаге. 

Она је рекла да ће представници ЕУ и "коалиције вољних" у уторак разговарати о преговорима о Украјини. Америчка администрација је раније најавила развој плана за мировно решење украјинског сукоба, напомињући да за сада неће разматрати његове детаље, јер је "рад још увек у току". 

Кремљ је саопштио да Русија остаје отворена за преговоре и да остаје посвећена дискусијама у Енкориџу између руског председника Владимира Путина и председника САД Доналда Трампа, наводи руска агенција.

Подсетимо, ученици ове гимназије расељени су у три друге школе од почетка године, јер је зграда гимназије проглашена небезбедном због проблема са куполом изнад свечане сале, а директор је захтевао проверу читавог објекта.

Како наводе, око 13 часова директор је мејлом обавестио запослене и ученике да се настава у другој смени неће одржати "из безбедносних разлога", а каж, ни овог пута није наведен конкретан разлог, нити одлука надлежних органа.

То је, како наводе, урађено након што су наставници и ученици јутрос најавили да ће свечана академија поводом Дана школе бити одржана у Машинској школи од 18 часова, без присуства директора.

Такво повећање, међутим, може довести до испадања из мреже, што се десило у неким европским државама. Због тога мора да се ради на повећању капацитета система и увођењу нових технологија попут батеријских складишта што је већ предвидео закон о планирању и изградњи.

"Електродистрибуција треба да заврши, надамо се, до краја године или до првог квартала такође свој део правила која третира батери батеријске системе што ће омогућити нове инвестиције у тај део индустрије а по неким прогнозама ми очекујемо да ће бити до 2030-те око 4 хиљаде мегават сати, то је капацитет батерија могућ да се инсталира у нашој земљи што би нама омогућило двосатно балансирање барем овог дела соларних електрана", навео је Милош Костић из компаније "МТ Комекс".

Иновативно је и у медицини.

"Када говоримо о иновацијама у медицини, здравству, много тога се дешава, али бих одвојила две области које су највише напредовале. С једне стране је бајотех, биотехнологија, биолошки лекови, имунотерапија, генска терапија а са друге стране су нове технологије попут ИТ-ја где ми имамо употребу различитих платформи, дигитална терапеутика, имамо употребу вештачке интелигенције, која нам помаже у различитим аспектима терапије", навела је Наташа Јовановић Љешковић, декан Фармацеутског факултета у Новом Саду.

Уз велике компаније, допринос могу да дају и стартапови

Даљи напредак зависиће од повезивања знања и привреде. Допринос, поред великих компанија, могу да дају и стартапови.

"Примећује се све веће инвестирање у стартапове и то је сигурно добро зато што на крају крајева они ће помоћи разним областима индустрије и доносе разне бенефите не само кроз привлачење страног капитала већ и кроз практичну примену", рекао је Михаило Јанковић, председник Српске асоцијације менаџера.

"Цела организација технолошки је омогућила да ви не морате да седите у Сан Франциску или, не знам, у Шангају да имате приступ најновијим технологијама. Тамо је једноставно лакше. Лакше ћете можда доћи до пара да свој старт покренете али то може и овде. Значи, имамо јако успешне фирме које раде овде на нај, најсавременијим технологијама", навео је Драгољуб Дамљановић, директор развојног центра "Шнајдер Електрик".

Типичан оснивач стартапа у просеку има 36 и по година, високо образовање, а 22 одсто њих се вратило из иностранства. Истраживање "Стартап скенер 2025" показало је и да највећи број стартапа ради у области вештачке интелигенције.

Пред сам завршетак студија, 1978. године почео је да ради као репортер Београдског програма. Године 1986. постао је шеф дописничке мреже и локалних програма Радио-телевизије Србије. После отказа на РТС-у радио је као слободни новинар.

Године 1996/97. изабран је за директора Телевизије Младеновац.

Од 1999. године радио је као дописник, а потом и шеф дописништва Радија Слободна Европа у Београду.

Почетком 2001. именован је за директора и главног и одговорног уредника НТВ Студио Б.

Почетком 2007. године постаје главни и одговорни уредник Телевизије Авала.

На Радио-телевизији Војводина радио је од септембра 2011. године.

За директора програма РТВ-а именован је 2015. године, али га је са те функције у мају 2016. сменио Управни одбор.

Међутим, суд је два пута доносио одлуке којима је Арежина требало да буде враћен на посао, а како се то није десило, крајем 2018. године поднео је оставку на функцију директора програма РТВ-а.

Петровић Стојановић, поводом тумачења да Руси блефирају и не желе да продају свој власнички удео, каже да то није блеф, већ је њихово право да не желе да продају нешто у шта су за 17 година уложили скоро четири милијарде евра.

Ако и продају, додаје Петровић Стојановић, они не знају када би тај новац могли да добију. "Ко нам гарантује да Трамп једном не би устао и рекао - супер, тај новац више није ваш, ми ћемо то да вам конфискујемо", објаснила је новинарка.

Бркић сматра да се таквим тумачењима доводи у озбиљну сумњу изјава министарке енергетике Дубравке Ђедовић Хандановић, која је рекла прошле недеље да су Руси пристали да продају свој део.

Шта траже Американци

Што се тиче америчке логике, Бркић каже да се према његовим информацијама од прошле недеље, а које су се у међувремену могле и променити, чекало писмо о намерама државног нафтног конгломерата из Уједињених Арапских Емирата, али да тог писма још нема.

"Дакле, или се преговори још воде или преговора нема. Американци чекају неки уверљив доказ да би било шта могли да предузму, јер ОФАК је рекао - ми ћемо разматрати онда када добијемо папир, а тог папира за сада нема. Американцима се не жури очигледно. Они нису заробљени у чекању", рекао је Бркић, на шта је Петровић Стојановић додала да се ни Русима не жури, јер ништа не губе.

Станић: Верујем да се преговара и да су у питању детаљи

Бојан Станић не сматра да је Србија заробљена у чекању, али јесте под притиском, јер, иако је најмање крива, може да плати највећу цену.

"Оно што ипак верујемо на основу ранијих изјава Владе, јесте да се ипак преговара и да су у питању детаљи. Колико је сада то тачно, време ће показати", каже Станић и напомиње да није изненађење ако се рокови буду још продужавали.

Колико Руси траже за НИС

Бркић каже да су Руси, према његовим информацијама, тражили оно што су менаџери компаније из УАЕ израчунали да је вредност НИС-а – па пута три.

Према његовим сазнањима, они још преговарају и покушавају да нађу тачку додира око цене.

Петровић Стојановић напомиње да није у питању само цена НИС-а, него цена тржишта које они купују, као и геополитичко позиционирање.

"Знамо зашто су Руси овде дошли. Па да би се позиционирали на Западном Балкану. Баш их брига колико имају пумпи у Београду. Њима је тај приход од НИС-а нула. И смешне су те америчке приче како НИС финансира рат у Украјини", истиче новинарка.

Да ли је deadline за Зеленског крајњи рок и за НИС

Решење, према њеној оцени, зависи и од мировних преговора о рату у Украјини.

Ако амерички председник Доналд Трамп спроведе споразум за који је рекао да је четвртак deadline за Зеленског, онда се можда стварно може веровати да ће нешто да се догоди, оцењује Петровић Стојановић.

Бркић сматра да, ако је то тачно, онда решења на досадашњи начин нема.

Пуноправно чланство значи слободу - али и одговорност. Да се ради и ствара по заједничким правилима, која су иста за све.

"Чланство у ЕУ није само политичко питање, нити апстрактно питање, већ је тема и питање живота свакодневнице грађана. То је тема колико плаћамо живот, колико плаћамо намирнице, какво нам је школство, здравство, какве су услуге у јавном сектору. Али оно што бих издвојила као највећу корист чланства у ЕУ је уређен систем по мери грађана", каже Драгана Ђурица, генерална секретарка Европског покрета у Србији.

Приступ тржишту од 400 милиона људи

За економију државе као такве – још више користи. Улазак у ЕУ не значи само приступ тржишту од 400 милиона људи, већ и могућност коришћења додатних средстава из структурних фондова у виду буџетске помоћи.

Предраг Бјелић, професор на Економском факултету у Београду сматра да би најважнији ефекат био укључење у то заједничко тржиште, јер би то довело до неких другачијих могућности, трговине и сарадње иа правилнијег укључења у те глобалне производне ланце који су у оквиру Европе.

"Оно што је најважније - нема административних баријера преласка границе, значи ми бисмо били у јединственом царинском подручју", напомиње Бјелић.

Бенефити нису само економски

Али бенефити нису само економски. Чланство би подразумевало и виши стандард владавине права, јачу заштиту потрошача, већу сигурност и безбедност у односу на глобалне проблеме.

"Што се тиче сигурности и безбедности, то је још једно важно питање за живот људи, а не само за високу политику. Јер чланство у ЕУ би значило да Србија више не би била сама, и не би више ни балансирала ни жонглирала између различитих интереса великих сила. То значи да мале земље данас више немају луксуз да имају политику неутралности. Што се тиче спољашњих фактора - више не бисмо имали ту врсту тензије да будемо увучени у туђе игре“, каже Ђурица.

Бројне заблуде у јавности

И док се често говори о правилима и обавезама које чланство доноси, у јавности и даље постоје бројне заблуде шта ће се заправо променити.

"Врло често добијам коментаре да би чланство у ЕУ негативно утицало на неке наше традиционалне производе или традиционалне навике па ми кажу нећу моћи више да печем ракију у свом дворишту. Не, управо је контра – људи ће моћи да праве своју ракију али по стандардима и по правилима која ће ту ракију заштитити и подићи јој стандард и представити је као бренд на европском тржишту", каже Ђурица.

Пуноправно чланство не би решило све проблеме преко ноћи — али би Србији отворило врата Европе не само географски, већ и суштински: као друштву које заједнички ради за добробит свих чланица, а оставља простор за очување сопственог идентитета.

Национални трофеји додељени за најбоља вина, као и низ признања светских оцењивача, за квалитет и укус, не само вина него и ракија, додатни су подстрек за произвођаче да раде на унапређењу производа, упркос изазовима.

"За нас лично, највећи проблем је регулатива, требало би да направимо регулативу уз помоћ које бисмо дошли до константног квалитета и на тај начин покушали да се пласирамо на инострано тржиште", указује Дејан Урошевић, власник дестилерије "Чери хил" из Вишњице.

Власник дестилерије "ЕКО Технолоџи" Чедомир Ђурђевић напомиње да произвођачи вина и дестилата нису препознати као значајан чинилац за привреду Србије.

"Мислим да је то погрешно. Добар део Србије је управо земља шљиве и земља ракије", истиче Ђурђевић.

Ракија је од 14. века и доба Немањића заступљена на овим просторима, и као национално пиће, кажу произвођачи, треба да буде заштитни знак региона.

"Оно што нас испуњава радошћу је колико се људи ослобађају предасуда, колико више упознају своје национално пиће и можемо да кажемо да после мастер класа бивају поноснији на још један врхунски производ из Србије", наглашава Илија Маловић, професор социологије у гимназији и аутор блога "Ракија, углавном".

Винска визија прилика је да се посетиоци, осим са вином и ракијом, у кулинарском делу сајма упознају са храном аутентичном за наш регион, и присуствују кулинарским такмичењима.