Одлучујући у трећем степену, Апелациони суд је одбио као неосноване све жалбе и потврдио другостепену пресуду, објављено је на сајту тог суда.

И. С. је осуђен по оптужници Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду, јер је као директор Београдске пословне школе – Високе школе струковних студија, поступао противно одредбама Закона о високом образовању и Статуту Београдске пословне школе.

На тај начин је привредним друштвима прибавио имовинску корист од 781.000.000,00 динара, за колико је нанео штету Београдској пословној школи – Високој школи струковних студија из Београда.

То је урадио тако што је, како је наведено, донео одлуку о расподели финансијских средстава и без одржавања седнице и без сагласности Савета школе, а што му је била обавеза по закону и Статуту.

На основу уговора о пословно-техничкој сарадњи закључивао је уговоре о позајмицама финансијских средстава која потичу из сопствених средстава наведене школе, наводи се у саопштењу.

У образложењу пресуде је наведено да је другостепени суд правилно оценио да је поступање И. С. представљало устаљену праксу и да начин закључења уговора са "Симпом", "Вечерњим новостима", "Контикијем" и ВК "Раднички" није представљао изолован случај, али се не доводи у сумњу чињеница да је Савет школе требало прво да донесе одлуку, а да тек након тога директор може да пласира средства школе, како то прописује Закон о високом образовању, што у конкретном случају није учињено.

Оцењено је да устаљена пракса, која је противна релевантним прописима, не оправдава поступање окривљеног у конкретном случају, будући да претходно није прибавио сагласност Савета школе и министра финансија, чиме је поступио супротно прописима.

Испитујући пресуду у делу одлуке о казни, Апелациони суд као суд трећег стпена, оценио је да је другостепени суд приликом избора и врсте кривичне санкције коју ће изрећи окривљеном имао и виду све околности које су од утицаја да кривична санкција буде правилно одабрана и њена висина правилно одмерена.

Осим тога, притвор му је одређен и јер су начин и последице извршења кривичног дела довели до узнемирења јавности међу становницима Оџака који су, наведено је из суда, мање место, па интензитет узнемирења може угрозити несметано и правично вођење поступка.

Осумњичени је претходно саслушан у тужилаштву.

Њему се на терет ставља кривично дело тешког убиства у покушају.

Сумња се да је 11. марта ножем задао више убода женама старости 70 и 83 године, док је једну од њих полио бензином.

Повређене жене превезене су у Општу болницу у Сомбору.

Уведени су и обавезни уговори за откуп стратешких пољопривредних производа. Пољопривредни кредити даваће се у две фазе, пред пролећну и пред јесењу сетву.

Старе субвенције на нов начин

Старо је то да се субвенције добијају за до 100 хектара земљишта, остаје и цифра од 18 хиљада динара по хектару. Ново је да нема чекања да се јавни позив за субвенције заврши. Захтеви се обрађују одмах по пријему и ако су сви услови испуњени, одмах се и исплаћују, најавио је то министар пољопривреде још средином фебруара после састанка са пољопривредницима који су протестовали.

"Исплата субвенција по хектару почела је пре десет дана и до сада је исплаћено више од 10 милијарди динара. Први пут се дешава да док јавни позив траје, пољопривредници имају новац на својим рачунима", изјавио је у Севојну министар пољопривреде Драган Гламочић.

Друга новина је да се директна давања по хектару морају правдати рачунима за репроматеријал. За све, осим за ливаде под луцерком и детелином.

После вишегодишњих апела пољопривредника, држава је најавила и да ће престати да по дифолту новац за субвенције уплаћује на рачуне власника земљишта. Заправо, власник земљишта добијаће субвенције само ако своје земљиште и обрађује. У супротном, субвенције по хектару ићи ће на рачуне закупаца.

Откуп стратешких пољопривредних производа само уз уговор

Најављена је још једна системска мера. На основу закона о уређењу тржишта пољопривредних производа, Влада Србије донела је Одлуку на основу које се уводе обавезни писани уговори за откуп стратешких пољопривредних производа – житарица, млека, меса, животиња за клање, воћа, поврћа, меда.

Уговоре ће потписивати примарни пољопривредни произвођачи са откупљивачима односно прерађивачима. Између осталог, дефинисаће и минимални рок за отказ откупа робе.

У јеку протеста незадовољних млекара, ресорни министар је истакао да ће овакви уговори спречити млекаре да без најаве отказују откуп млека дан раније.

Али, споменуо је и пример сточара који кланицама отказују продају дан пре договореног откупа, како би животиње за клање продали ономе ко је понудио више.

Субвенционисани пољопривредни кредити у две фазе

Расписан је и јавни позив за субвенционисане пољопривреден кредите са каматом од нула до три одсто. За разлику од претходних година кредитна подршка биће подељена у две фазе. Прва ће бити пре пролећне сетве. Тада ће бити на располагању 70 процената средстава и то за куповину опреме, механизације, стоке и репроматеријала .

Други део ће се давати пред јесењу сетву и биће намењен искључиво за куповину репроматеријала.

Које још промене очекују српски аграр, биће јасније после усвајања Националне стратегије о пољопривреди од 2026. до 2034. године. Јавна расправа је у току и траје до 30. марта.

"Одбили смо састанак са полицијом"

Александар Рапајић је навео да су невладине организације са севера Косова и Метохије одбиле позив полиције на информативни састанак о примени закона јер је, како каже, стигао прекасно.

"Не можете нам три дана пре примене закона објашњавати шта ће се дешавати. Та информативна кампања је требало да траје много дуже како бисмо могли да пренесемо информације грађанима“, истакао је Рапајић.

Додаје да састанак није требало да буде организован само за невладине организације, већ и за медије и грађане који ће бити директно погођени применом закона.

"Ограничен боравак за носиоце српских докумената"

Како наглашава, према лецима које је полиција повремено делила на контролним пунктовима, грађанима који имају српска документа биће дозвољен боравак на Косову и Метохији по принципу сличном Шенгенској зони – два пута по три месеца, односно, највише шест у току године.

"То значи да ће заједница која живи овде преко ноћи бити третирана као страни држављани“, рекао је Рапајић и додао да ће нове мере, посебно оне које се односе на регистрацију и управљање возилима, додатно закомпликовати свакодневни живот грађана.

Сматра да сам закон није проблематичан већ његова примена и недостатак дијалога са српском заједницом.

"Проблем је његова имплементација и неуважавање да српска заједница има неке специфичности у свом животу на Косову и Метохији и да мора да буде на многе начине изузета од примене тог закона", истиче Рапајић.

"Хиљаде људи без регулисаног статуса"

Рапајић упозорава да велики број људи није могао да регулише свој статус због административних препрека.

Као најчешће примере наводи младе који су рођени у градовима у централној Србији након сукоба на Косову и Метохији, па сада морају да пролазе процедуре као и други страни држављани.

Проблем имају и људи који на КиМ живе деценијама на основу брака, али због административних процедура нису успели да добију потребна документа.

"Говоримо о хиљадама људи, можда чак и о десет хиљада грађана који нису успели да регулишу свој статус“, навео је Рапајић.

"Једностране мере без дијалога"

Рапајић сматра да је највећи проблем то што се, како каже, мере спроводе једнострано, без консултација са српском заједницом и без примене ранијих договора постигнутих у Бриселском дијалогу.

Према његовим речима, многе од тих тема требало је да буду решене кроз формирање Заједнице српских општина.

"И интеграција образовног и здравственог система требало је да се деси кроз ЗСО, како би се уважиле специфичности српске заједнице“, истакао је  Рапајић.

"Политички притисак на српску заједницу“

Рапајић оцењује да се у последњих пет година појачава притисак на Србе са севера Косова и Метохије који, како истиче, држи Србе јужно од Ибра за своја огњишта.

"Мислим да је циљ да се што већи број припадника српске заједнице исели са ових простора и да се она сведе на безначајан ниво“,каже Рапајић.

Додаје да је север Косова посебно у фокусу власти у Приштини, али да тај део има значај и за Србе који живе јужно од Ибра, јер су тамо концентрисане важне институције попут болнице и универзитета.

"Постепена примена закона"

Рапајић верује да ће закон почети постепено да се примењује, али да у првим данима неће бити строге контроле.

"Знајући како функционише приштинска власт, вероватно ће у почетку оставити период да се ситуација смири, а онда ће постепено појачавати притисак“, оценио је Рапајић.

Васпитачица која је била у смени када је дечак неопажено ишетао из вртића суспендована је до окончања дисциплинског поступка.

„Повод за ову нашу одлуку је догађај који се десио дана 09.03.2026. године у једном од наших објеката. Желимо да се нађу решења и да се престане са тражењем криваца у људима наше професије - васпитача, који васпитавају и воле децу“, наводе у саопштењу запослени у ПУ "Радост".

Пре колега из ПУ „Радост“ суспендовану васпитачицу подржали су родитељи три вртићке групе, њих 60. Они су потписали и петицију подршке суспендованој васпитачици и у саопштењу навели да се „одговорност за овакав догађај не може једнострано приписати једној особи, посебно имајући у виду њен дугогодишњи предан и професионалан рад.“

Полицијски службеници су код А. С. пронашли и одузели 560 пари фалсификоване обуће заштићених робних марки, а код бугарских држављана 8.406 наочара и 428 футрола за наочаре заштићених робних марки, без документације о пореклу робе намењене даљој продаји, укупне вредности 8.700.000 динара.

Акцију су спровели припадници МУП-а, УКП, Службе за сузбијање криминала, Одељења за сузбијање привредног криминала и полицијских управа у Панчеву и Шапцу, у сарадњи са основним јавним тужилаштвима у овим градовима.

Њему је изречена и мера забране обављања делатности и дужности које се финансирају из републичког, покрајинског или буџета локалних самоуправа у року од три године.

У образложењу, Апелациони суд наводи да је првостепени суд правилно оценио да се у радњама окривљеног стичу законска обележја бића кривичног дела давање мита у обављању привредне делатности.

Суд је од олакшавајућих околности на страни окривљеног ценио чињеницу да је неосуђиван и његов породичан живот, а отежавајућих околности није било.

Насупрот изнетим жалбеним наводима, правилно је првостепени суд окривљеном изрекао меру безбедности забране вршења позива, делатности и дужности и то која се финансирају из буџета Републике Србије, покрајине, локалне самоуправе у трајању од три године, налазећи да се, како је наведено, оправдано може сматрати да би његово даље вршење тог позива било опасно.

У оптужном предлогу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду наведено је да се сумња да је Милановић кривично дело извршио у поступку преговора о споразумном раскиду уговора о јавно-приватном партнерству у обављању делатности експлоатације и одржавања система за наплату карата и управљање возилима у јавном линијском превозу путника у Београду, који је 2021. закључен између Града Београда и конзорцијума кога представља приватни партнер "Кенткарт" Београд.

"Спорна роба ће бити задржана до окончања поступка пред надлежним судом", додаје се у саопштењу.

"Што се тиче гимназије, у наредних десетак дана ћемо да распишемо јавну набавку за извођење радова на паланачкој гимназији. То ће заиста да буде један од најлепших и најмодернијих објеката где ће средњошколци који ту школу похађају да имају најбоље услове. Близу 700 милиона динара је износ који треба да одвојимо", наводи Дарко Глишић, "Александар Вучић – Смедеревска Паланка, наша породица".

Са изборне листе "Уједињени за Паланку – Народни покрет Србије, Ново лице Србије, Нада за Паланку, нови ДСС, Монархисти", обећавају транспарентност у раду и побољшање општинског буџета.

“Буџет мора да буде на страни не потрошње, него инвестиција, улагања, улагања у младе предузетнике, приватнике, пољопривреднике. Морамо да помогнемо нашим људима да започну неки бизнис, а не да им одмах тражимо све оно што данас тражи наша власт. Такође, морам да кажем да овде у Паланци морамо да радимо на развоју културе, на развоју спорта, све оно што чини једно цивилизовано друштво", каже Ненад Милојичић, "Уједињени за Паланку – НПС, НЛС, Нада за Паланку, нови ДСС, Монархисти".

Представници "Народне листе – Зоран Милојковић, професор" залагаће се за то да општином, која ће бити на располагању свим грађанима, управљају стручни људи.

“Произвођачи хране, једини наш велики потенцијал, а нисмо га искористили ни десет посто, по сазнањима врло стручних људи са којима се дружим, који су моја генерација, тако да то буде наш приоритет, село, производња хране и град уређен и град који ће да буде пожељан младим људима да остану ту, да имају перспепктиву, а старима да буду задовољни", наводи Зоран Милојковић.

Општинска изборна комисија је за предстојеће локалне изборе у Смедеревској Паланци прогласила и листе: "Студенти Паланке", затим листу групе грађана "Излечимо систем – да Паланка оздрави" и изборну листу "Млади за Паланку – сами против свих".

Скупштина општине Смедеревска Паланка броји 49 одборника, а за будући сазив исте одлучиваће 38.978 уписаних бирача.

„Јако сам срећна зато што сам јако брзо научила да скијам и одмах сам први дан прешла у нову групу и јако сам била узбуђена. И први пут сам данас била на Панчићевом врху било је савршено", каже Теодора Илић из Београда, а Катарина Ћурчић из Новог Бечеја додаје: „Мени је ово први НУРДОР-ов камп и први зимски такође, нисам овде учила да скијам први пут, али учила сам пре две године исто на Копаонику. Мада ово ми је такође јако пуно значило зато што сам са у групи са доста добрим другарицама и много ми је добро друштво овде, и стварно је посебна енергија и некако сви те разумеју јер смо сви исто прошли и много су добри људи."

Уз њих су инструктори, психолози и волонтери НУРДОР-а, који већ тринаест година организују Зимски камп - познат и као камп љубави и наде.

“Ово је камп љубави како да кажем и херојства, они су прави наши мали хероји ту децу ја познајем из периода сазнавања дијагнозе пролажења кроз период лечења неизвесности а онда их видим сада како сазревају како јачају како се међусобно друже прави хероји “, наводи психолог Вукашин Чобељић.

„Ја морам да вам кажем да је моје срце велико када после 33 године рада и лечења деце са малигних болестима видим да ова деца много тога могу и да много тога желе, и ми смо тим без НУРДОРА излечења нема", каже проф.др Нада Крстевски, начелник хематолошког одељења Универзитетске дечије клинике Београд.

„Мотив да постанем волонтер је то што сам лечио ћерку 2004 године. После тога, с обзиром да сам професор физичког васпитања, било је питање како ту децу, моју ћерку и осталу децу која су се лечила, а лечење траје по годину две дана минимум, како ту деца ојачати и психички и физички. И онда смо дошли на идеју 2010. да кренемо са тим камповима. Лечење се не завршава само медикаментима и терапијама, крећемо даље, значи оснажавање и психичко и физичко", каже Љубиша Станић, волонтер НУРДОР-а.

Програм кампа не чине само скијашке стазе. Дани су испуњени креативним радионицама и разговорима које помажу младима да поново стекну сигурност и самопоуздање.

„Радионице су ми прилично забавне зато што један пут смо имали талент шоу и тамо смо показивали наш таленат. На пример неки су играли стони тенис, неки су свирали нешто, неки су плесали, неки су радили гимнастику", каже Димитрије Димитријевић из Ниша.

Стечене вештине на белим стазама показали су и данас, учешћем у ревијалном делу 8. хуманитарне ски трке под слоганом "И ја се борим", са које ће све донације бити усмерене у опремање педијтријских, хематоонклошко онколошких одељења у Србији.

"Има ефекта, али сад тренутно ове године не можемо то да изведемо, немамо радну снагу за то, то захтева велико људство, велику организацију, дање постоји метода орошавање са великом количином воде са великим атомизерима, то захтева огромну количину воде, ми воде немамо за то, тако да је и то неизводљиво. Кажем надамо се само да мраза не буде,иначе што се тиче неке заштит, не можемо ништа да предузмемо ове године", каже Радиша Ђурђевић из села Осладић код Осечине.

Због раније вегетације на ризик од пролећних мразева упозоравају и стручњаци. Међу препорукама за заштиту најделотворнија је антифрос заштита.

"Оно што могу произвођачи да ураде то је једино да могу да окрече своја стабла, јер та бела боја мало одбија светлост и спорије се загревају, спорије крећу ти сокови, задимљавање као традиционална метода се показало као не довољно ефикасно. Најбољи начин је антифрост систем којих имамо јако мало инсталираних на нашим теренима. Видећемо у скоријој будућности можда ће то бити једини начин заштите од пролећног мраза", наводи Јован Милинковић, ПССС Ваљево.

Један од ретких антифрос система у овом делу Србије користи се у на огледном воћњаку у ваљевској Пољопривредној школи. Искуства су добра, а ограничавајући фактор је велика количина воде.:

"Имамо савременији начин антифрос система, а то је пулсни систем са микропулсаторима који орошавају воћњак у оном периоду кад имамо опасност од ниских температура. На површини цвета ствара се танак слој леда, изнад леда је температура у минусу, а испод леда остаје на нула степени и тако долази до смањења, односно неоштећења одређених делова цвета",  објашњава Никола Спасојевић,проф. воћарства и виноградарства Пољопривредне школе Ваљево.

Упркос великим штетама од мраза ретки су пољопривредници који размишљају о увођењу овог система заштите,тако да ће на род у воћњацима и ове сезоне утицати примарно временске прилике и теммпературне осцилације у периоду цветања.

„Знам од болесног детета брата старијег па сам се контактирао са њим, питао другара што исто шиша са мном и направили смо акцију да помогнемо детету да се излечи од болести. - Јеси ли учествовао раније у оваквим акцијама? - Нисам, ово је прва акција у којој учествујем и то моја акција", каже Лука Савић, ученик Техничке школе у Лесковцу.

„Прелепо, радимо нешто добро, ту доста људи има, дошли су људи из Црвеног крста тако да не може боље. - Значи подршка? - Значи подршка доста другара, вршњака, људи из Медицинске школе су дошли да нам помогну, значи доста, доста су нам помогли и око организације", наводи Филип Марковић, ученик Гимназије у Лесковцу.

Младост се ујединила у племенитости и циљу да се дводневној акцији придружи што већи број Лесковчана.

„Пуштаћемо музику у исто време ћемо и да се ошишамо да помогнемо, да подржимо малог Огија у борби која траје већ дуго времена и да направимо неку лепшу атмосферу, да привучемо што више људи", каже Вељко Крстић, ди - џеј Крки.

Ред се већ направио. Чини се да ће се грађани Лесковца ова два дана поздрављати речима „Хајдемо на шишање".

„Мене је одушевило да се овако понашају млади људи, из тог разлога заслужују сваку похвалу", каже Пера Ђокић из Доње Јајине код Лесковца.

„Да је јако добро и да можемо да сакупимо довољно новца да помогнемо малом Огију", наводи Огњен Коцић, Лукин друг.

„Са младима треба увек сарађивати и имати поверења у младе", сматра Младен Цакић из Лесковца.

Пожели су да помогну и учине нешто лепо и корисно за дете из њиховог града. Подршку су добили од Удружења „Храст" где добро знају колико је тешка борба са канцером.

„Данас смо загрлили живот на овај начин и када су се они мени обратили сви моји из Удружења смо били фасцинирани њиховим гестом да наша омладина одради овако нешто", каже: Зорица Менковић, председница Удружења „Храст" Лесковац.

Десетогодишњи Огњен Милчић има изузетно редак облик тумора на мозгу који има тек 2% оболелих у свету. Са дијагнозом и терапијом 2020. долази и губитак вида, а метастазе су се појавиле на кичми. Због школе коју похађа у Земуну и свакодневних терапија неопходан је боравак ван Лесковца. Не зна се да ли је самохраној мајци потребно више новца или снаге.

„Баш ми је драго што су се моји другари сетили за мене и хтели суда помогну мом млађем брату и захвалан сам им једноставно и дужан до краја живота. Огњен је у Београду, велика средства су потребна сваког месеца? Да сума је око 300 000 динара месечно", каже Лазар Милчић, Огњенов брат.

Хуманитарно шишање данас до мрака и сутра од поднева. Нова фризура као благослов за оне који дарују и нада за излечење малог Огњена.

„Нажалост нисмо нашли у Србији, али ето у Немачкој сам нашао неког брата који је био компатибилан 9 од 10 значи 90 одсто, што се после две године испоставило довољно обзиром да хвала Богу функционишем и живим неки нормалан живот, после свих тешкоћа које сам имао“, прича Драган Јанићијевић из Јагодине.

Подударног донора матичних ћелија чека и десетогодишња Ана Милошевић из Драгошевца код Јагодине. Управо због ње, али и свих других који чекају нову шансу за живот организована је акција уписа у Регистар давалаца матичних ћелија.

„Сада нам требају матичне ћелије, она је имала два блока терапија, успешно је то поднела и хвала Богу надамо се свенму добром.- Можда баш овде буде дародавац?- Ја се надам баш, захвалио би се свима који ће доћи и биће ово како треба“, каже Дејан Милошевић, Анин отац.

Процедура за упис у регистар је једноставна. Потребно је попунити упитник и дати узорак крви. Готово две стотине Јагодинаца у једном дану постали су потенцијални донори.

„Моји мотиви су хумани, значи да помогнемо некоме коме је то највише потребно“, каже Марко Дашић, ватрогасац.

„Ана је из Драгошевца села поред Јагодине и то дете је један велики борац која други пут пролази кроз леукемију и овим путем вршимо упис у регистар за њу и за друге мале борце који су уз њу“, наводи Милош Тодоровић из Удружења „Леука".

У Српском регистру донора матичних ћелија тренутно има око 28 хиљада потенцијалних давалаца. Циљ је да их буде око стотину хиљада јер је утврђено да је много бољи успех трансплантације ако су пацијент и давалац са истог етничког подручја.

“Матичне ћелије се могу дати на два начина. Из периферне крви или из бедрене кости и оно што је важно је да је процеура безбедна, да не боли и да је давалац тај који бира на који ће начин да донира матичне ћелије”, каже др Бјанка Лако Шошкић, специјалиста трансфузиолог.

Процедура за нове доноре заиста је једноставна и траје свега неколико минута. Један упис може некоме бити једина шанса за живот попут Ане из околине Јагодине која чека одговарајућег даваоца.

Тужилаштво је предложило да, уколико суд оцени да постоје услови за укидање притвора, Кокановићу одреди меру напуштања стана.

Судија за претходни поступак Основног суда у Лозници данас је укинуо притвор Кокановићу и наложио да окривљени буде пуштен на слободу.

Њему је притвор раније одређен 2. марта јер су, како су тада објаснили из суда, при извршењу кривичног дела повређена два полицајца, односно кривично дело је извршено са елементима насиља, а сам начин извршења кривичног дела довео је до узнемирења јавности, које може угозити несметано и правично вођење кривичног поступка.

Кокановић је осумњичен за извршење кривичних дела напад на службено лице у вршењу службене дужности, за које је прописана казна затвора од три до 10 година и кривично дело ометање овлашћеног службеног лица у вршењу службене дужности, за које је прописана казна затвора од шест месеци до пет година.

Како је раније саопштено из МУП-а, Кокановић је, у намери да блокира гранични прелаз "Трбушница", трактором пробио заштитну ограду, а том приликом повређена су два полицајца.

Представници Удружења "Не дамо Јадар" и група пољопривредника који су протестовали наводећи као разлог ситуацију у млекарству покушали су 1. марта да блокирају гранични прелаз "Трбушница" код Лознице.

Из МУП-а је тада саопштено да се током блокаде тог граничног прелаза 12 лица оглушило о наредбу полиције да одблокира гранични прелаз и да ће против њих бити поднете кривичне пријаве, због постојања основа сумње да су извршили кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности.

Патријарх Порфирије је упозорио да применом овог закона не би био доведен у питање само рад Универзитета у Косовској Митровици, основних и средњих школа које српски ђаци похађају по програмима своје државе, као и рад целокупног здравственог система у коме се медицински збрињавају Срби са Косова и Метохије, него и опстанак српског народа и православних светиња.

"Применом овог закона Срби би изгубили могућност да се школују и лече, а запослени у просвети и здравству би изгубили посао, што би довело до још масовнијег, ако не и коначног, одласка православних Срба са ове вековне хришћанске земље, на којој, све до данас, постоји око 1.300 православних цркава, манастира и других, раније уништаваних, хришћанских светиња", истакао је патријарх.

Подсетио је светске државнике на то да нигде другде у Европи, упркос раније поменутим разарањима, не постоји на једном месту толика концентрација хришћанских светиња, од којих су четири на Унесковој листи светске баштине у опасности.

Патријарх Порфирије је истакао да Српска православна црква истрајава на тражењу мирног решења и да од српских власти очекује да ураде све што је могуће да се пронађе компромисно решење.

"Људски животи су највећа светиња и дужни смо да их чувамо", нагласио је патријарх.

"Важан и садржајан разговор са председником компаније ЕДФ о стратешким решењима за енергетску будућност Србије, јачању наше енергетске сигурности и могућностима за увођење нуклеарне енергије као дела дугорочног плана Србије за диверсификацију извора снабдевања. У условима све израженијих изазова на глобалном енергетском тржишту, разговарали смо о конкретним корацима за даљи развој сарадње, као и о значају оваквих пројеката за стабилност привреде, сигурност снабдевања и бољи квалитет живота грађана", навео је Вучић у објави на Инстаграму.

Према његовим речима, суштина ових планова није само у томе да Србија има довољно енергије данас, већ да на време гради капацитете који ће обезбедити сигурну, стабилну и предвидиву енергетску будућност у деценијама које долазе.

"Пажљиво анализирамо све кључне аспекте могућег развоја програма мирнодопске примене нуклеарне енергије, од стручних кадрова и учешћа домаће привреде, до утицаја на преносну мрежу, избора локација и отвореног информисања јавности. Важно је да грађани разумеју да је реч о дугом, одговорном и темељном процесу, који се спроводи по највишим међународним стандардима и уз подршку искусних партнера", истакао је председник.

Вучић је поручио да Србија остаје опредељена да са поузданим партнерима гради темеље своје енергетске независности.

"Сарадња са компанијом ЕДФ, једним од водећих светских актера у области нуклеарне енергије, за нас је важан корак ка обезбеђивању стабилне, чисте и дугорочно одрживе електричне енергије, али и прилика да развијамо домаће знање, оснажимо нашу индустрију и припремимо земљу за време у којем ће енергетска сигурност бити једно од кључних питања укупног развоја", закључио је Вучић.

За Универзитет Едуконс доступан је телефон 021/489-3617, док се за прелазак на Универзитет Привредна академија студенти могу обратити на број 060/205-0567.

Министарство је навело да је инспекцијским надзором утврђено да у школској 2025/2026. години нема уписаних студената на студијским програмима Геоекономског факултета, као ни на програмима при Универзитету Мегатренд, због чега није било потребе за доношењем посебних решења за те установе.

Позвани су и бивши студенти којима је статус престао пре школске 2025/2026. године, а нису завршили студије, да у наредних месец дана преузму уверења о положеним испитима од Универзитета Мегатренд, пре него што ове установе буду избрисане из регистра високошколских установа. Након тога, архивска грађа биће предата надлежном јавном архиву.

Студенти у циљу преузимања диплома, односно уверења о положеним испитима  могу се у обратити  Универзитету Мегатренд, Чолак Антина бр. 8, Београд, на телефон 060/205-0567 и путем имејла univerzitet@megatrend.edu.rs

Министарство је подсетило и да дипломе које је Универзитет Мегатренд издао у складу са Законом о високом образовању пре 26. новембра 2025. године остају важеће и имају исто правно дејство као и дипломе других акредитованих високошколских установа у Србији. Одузимање дозволе за рад, како се истиче, не утиче на правну важност раније издатих диплома.

Истовремено, Републичка просветна инспекција наложила је Факултету цивилног ваздухопловства, који има важећу дозволу за рад у оквиру Универзитета Мегатренд, да изврши статусну промену – прелазак у високу школу академских студија или прикључење другом универзитету са важећом дозволом за рад.

“Изложбу смо осмислили кроз неколико целина које на најбољи начин сведоче о намери Матице српске да кроз прикупљање тих предмета, управо посведочи о националној културној баштини и прикаже све оно што је важно за српски народ”, каже Станислава Јовановић Миндић, виши кустос Галерије Матице српске.

Овде се може препознати и једна веза Матице и савремених аутора, који су често, инспирисани великим јубилејима, оригиналним делима, настављали њено наслеђе. А захваљујући добротворима, збирка расте и након два века.

"И последњи велики дар пристигао у Матицу српску, био је из 2021. године, када је тестаментарним заврштањем сликар Милорад Мића Михајловић Матици поклонио педесет уметничких предмета", наводи Станислава Јовановић Миндић, виши кустос Галерије Матице српске.

Галерија већ деценијама обележава месец франкофоније у сарадњи са Француским институтом у Србији. Ове године, у тој сарадњи биће представљена четири културна догађаја, а од којих први почиње већ од 19 сати.

"Прва је прича о једном тањиру који је у нашу уметничку колекцију стигао прошле године, и то је чувени Лалик тањир и чинило нам се да у нашој ликовној збирци ово ремек дело примењене уметности заслужује посебну пажњу, тако да ће колегиница Ивана Јањић, причати уопште о Лалику, о тањирима, уопште о стаклу и уметности на стаклу" , каже др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.

Ту је прича о сликару Душку Стојановићу, који је већи део каријере провео у Паризу, и његово дело испирисано Роденовим Мислиоцем, затим предавање о Николи Пусену великану франсцуске уметности чија дела имамо и српској владарској колекцији, а који је био велики узор и Сави Шумановићу.

"И коначно, четвртог априла имаћемо квиз, где ћемо се бавити управо питањима културе, уметности и опште културе везано за Француску", каже др Тијана Палковљевић Бугарски, управница Галерије Матице српске.

Актуелна је и изложба у чијем средишту је тело које може бити предмет ратличитих тема, а које су средњошколци препознали у својим радовима.

"На неки начин смо ову изложбу покренули са питањем - које тело илити ко је тело?На неки начин нагласивши то да је та зона тела нешто што је изузетно осетљиво, често саморазумљиво, и накако смо поставили младе, односно поставили њима то питање како они разумеју тело, како разумеју своје тело, како се оно понаша у друштву у култури , у историји, у свом личном простору и како га, такорећи, уприсутнити у контексту некаквих слобода, потреба, али и ограничења, несигурности и слично", каже Горан Вујковић, музејски едукатор у Галерији Матице Српске.

Осим нових изложби, незаобилазна за све посетиоце је свакако и нова стална поставка "РеВизаја колекције Галерије Матице Српске", за коју је ова галерија, крајем прошле године добила и специјалну награда за европски музеј године у категорији "Луиђи Микелети" на конференцији Европске музејске академије одржаној у Будимпешти.

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић наводи за РТС да документ доноси наглашенији позитиван приступ проширењу него раније, јер се оно сада посматра као улагање у стабилност и безбедност Европске уније.

"До сада се сматрало да проширење кошта и да представља оптерећење за Европску унију. Међутим, овде се јасно наводи да је проширење улагање у стабилност и безбедност Уније, што је веома позитивно. Да су трошкови непроширења, односно непријема нових чланица, већи него трошкови проширења. Значи, Европску унију више кошта то што није примила, на пример, државе Западног Балкана него ако би их примила", наводи Зечевић.

Указује да се проширење све више представља као "витална инвестиција у безбедност", објашњавајући да се у стратегији проширење представља као начин да се избегну "сиве зоне" у Европи.

Измене у систему одлучивања

Према његовим речима, документ предлаже измене у систему одлучивања унутар Европске уније које би могле да олакшају процес приступања. Европски парламент се залаже да се у појединим фазама преговора, као што је отварање кластера, одлуке доносе квалификованом већином, а не једногласно.

"Када је реч о самом пријему, та одлука би се доносила једногласно, док би се све остале одлуке доносиле квалификованом већином", рекао је Зечевић.

То би, како додаје, могло да спречи блокаде процеса проширења због билатералних спорова између појединих држава чланица и кандидата.

Перспектива Црне Горе и Албаније

Говорећи о перспективи проширења, Зечевић каже да се у документу посебно помињу Црна Гора и Албанија као земље које најбрже напредују у преговорима. Према тим проценама, Црна Гора би могла да заврши преговоре већ ове године, а Албанија до 2027.

"Европски парламент чак позива Савет министара, који доноси одлуку о пријему, да буде оперативан и да не поставља препреке за пријем ове две државе у Европску унију", додаје гост Јутарњег програма.

Појединачна процена кандидата

Истовремено, стратегија наглашава да неће бити колективног уласка држава кандидата у ЕУ.

"Нема колективног уласка у Европску унију, односно уласка у пакету са другим државама", навео је Зечевић, додајући да ће свака држава бити оцењивана појединачно.

Када је реч о Србији, у документу се као важан фактор за напредак наводи дијалог Београда и Приштине. Ипак, Зечевић сматра да тренутно не постоје значајни помаци у том процесу.

"Што се тиче самог дијалога, он се одвија како се одвија и нема значајнијег напретка у том смислу", рекао је он.

Усклађивање спољне политике са ЕУ

Истиче и да се у стратегији снажно инсистира на усклађивању спољне политике кандидата са политиком Европске уније.

"У овом документу се више инсистира на томе да је потребно ускладити спољну политику са политиком Европске уније и да је то веома важно", нагласио је Зечевић.

То се, како објашњава, пре свега односи на однос према Русији и санкције Москви.

"Дакле, усклађивање спољне политике са политиком Европске уније доказ је да се у геостратешком смислу сврставате", навео је Зечевић.

Он додаје да Европска унија данас Русију посматра као безбедносни изазов.

"Данашња Европска унија Русију посматра као геостратешку претњу и сматра да је у конфликту са њом", рекао је Зечевић.

Приступање Украјине и Молдавије ЕУ условљено геополитиком

Зечевић се осврнуо и на европску перспективу Украјине и Молдавије, оцењујући да је њихово приступање снажно условљено геополитичким разлозима.

"Украјина и Молдавија веома су важне за Европску унију у геостратешком смислу. Чак се говори да је улазак Украјине у ЕУ заправо део пакета преговора између Трампа и Путина. Западни савез је као могућност решења украјинске кризе оставио гаранцију за безбедност Украјине, односно њен улазак у ЕУ. То значи да ће Американци притискати Европску унију да Украјину што пре прими у чланство. Што се тиче Украјине и Молдавије, предвиђено је да се у преговарачком процесу што пре отварају кластери", оценио је Зечевић.

Цело гостовање Слободана Зечевића можете погледату у видеу на почетку текста.

“Бобан је, мало је рећи легенда Богатића а богами и шире. Ја мислим да не постоји лекар који ради, како он ради, зато што је он увек отворен за све, нема разлога, сваког прими, новац уопште није на првом месту. Увек се јавим њему и када је зуб у питању и кад га питам jе л’ знаш Бобане а он каже, кад ћу знати, ако не знам сад”, каже Славиша Перић Баџа из Богатића

Изузетан мачвански дијагностичар, специјалиста кардиологије, чија је животна инспирација Тесла, у ординацији је и у 77 години са истом посвећеношћу као првог дана. Бели мантил је тврди хумана мисија док год је човек жив.

“Ту нема богатог живота, ту нема дана, ноћи, недеље, празника, и тако. Ја сам то тако схватио. Имам неразумевање неких колега из Шапца, дома, ја лечим пријатеље и сиротињу за џабе! Ја не знам шта значи то за џабе! Не разумем ја шта значи то! Човек да би у животу нешто добио, мора нешто дати”, каже др Слободан Бобан Берић из Богатића.

Велику заоставштину потомству др Бобан оставља и у сликама - око 1500 различитих формата и тема, од прве родитељске куће до историјских прича и мачванског пејзажа, који је довео до савршенства. Организовао је 50 самосталних и још толико заједничких изложби, највише са Милићем од Мачве.

“Много ми значи за смирење, за моја размишљања о медицини о животу и ја кад сликам, тад, апсолутно сам одморан, без икаквог оптерећења”, каже др Слободан Берић из Богатића.

У низу награда, златну значку Културно просветне заједнице Србије донела му је, каже, посебну радост, јер је стигла на предлог његових Мачвана. Жеља му је да га послужи здравље да ослика највеће платно до сада, крунисање Цара Душана.