У сарадњи са Посебним одељењем за високотехнолошки криминал Вишег јавног тужилаштва у Београду и са полицијским управама у Београду, Новом Саду, Крагујевцу, Панчеву, Сремској Митровици и Јагодини, у јуну 2025. године, поднето је седам кривичних пријава против лица са територије Србије и то М.М. (2002) из Сремске Митровице, Н.И. (2006) из Београда, Г.И. (1960) из Панчева, Г.П. (1961) из Новог Сада, М.К. (1994) из Крагујевца, М.В. (1996) из Београда и М.У. (2002) из Јагодине, саопштено је из МУП-а.

Осумњичени се терете да су извршили кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и искоришћавање малолетног лица за порнографију, тако што су у дужем временском периоду путем интернета преузимали, чували и делили садржаје настале сексуалним искоришћавањем деце.

Претресима станова и других просторија код свих осумњичених, на рачунарима и електронској опреми пронађени су бројни фото и видео материјали настали сексуалном експлоатацијом деце, укључујући и садржаје који приказују најтежа кривична дела над малолетним лицима.

Иако је "Мозаик 2025“ међународна акција у којој су учествовале бројне европске полиције, резултати остварени у Србији представљају један од најзначајнијих сегмената операције, потврђујући висок степен професионалности, техничких капацитета и решености Службе за борбу против високотехнолошког криминала да открије, документује и процесуира починиоце најтежих облика сексуалне експлоатације деце, наводи се у саопштењу МУП-а.

Министарство унутрашњих послова истиче да ће наставити интензиван рад на заштити деце у дигиталном окружењу, као и на јачању сарадње са међународним партнерима у циљу брзог откривања и хапшења починилаца.

"Нажалост, због одсутности два члана Високог савета тужилаштва из редова јавних тужилаца основних јавних тужилаштава, те уздржаности у гласању два члана Савета приликом гласања о избору или утврђивању ранг листа, нити један јавни тужилац није изабран на јучерашњој седници. Тиме је по први пут у историји рада Високог савета тужилаштва дошло до тога да су конкурси на основу четири објављена огласа за избор 88 јавних тужилаца практично пропали. Сматрам да је због неутемељених, произвољних и личних разлога дошло до онемогућавања извршавања једне од основних и најбитнијих функција Високог савета тужилаштва, а то је избор јавних тужилаца и главних јавних тужилаца", наводи у саопштењу председник Високог савета тужилаштва Бранко Стаменковић.

Захтев за оставку Стаменковића

Због обарања свих ранг-листа и огласа за избор јавних тужилаца - Удружење судија и тужилаца затражило је оставку првог човека Високог савета тужилаштва Бранка Стаменковића.

Како наводе, он је пристрасним понашањем, злоупотребом своје позиције на јучерашњој седници и ироничним иступима таргетирао чланове Савета који нису присуствовали седници, оптужујући њих за неуспели избор.

Изостанак одлуке о избору - министар правде Ненад Вујић види и као последицу недостатка јасних критеријума - ко се и како бира.

"Тих критеријума колико видимо нема и из тог разлога је неопходно било поништити те све конкурсе, како бисмо повратили поверење јавно тужилачке јавности, а и уопште јавности у регуларност избора, начин избора и како би се бирали. Такође оно што сам указивао, а то је да ми имамо и одлуку Уставног суда која је поништила један конкурс и указали да приликом конкурса нисмо имали јасне, мерљиве и објективне критеријуме и поређење у односу на кандидате који нису изабрани", истиче Вујић.

Ко је добар, а ко лош тужилац

Горан Илић, јавни тужилац и некадашњи члан Државног већа тужилаштва сматра да сви ти наши општи акти који говоре о вредновању тужилаца нису толико добри да јасно дају одговор на то ко је добар, а ко лош тужилац, односно, ко треба да има предност код избора.

"Нажалост, нажалост, то често доводи од тога да најбољи не буду фаворизовани. А као што рекох, чини ми се да од једног броја чланова Савета из обе групације постоји потреба да се људи бирају, не по критеријуму - ко је добар а ко је лош, него да се креира изборна база за предстојеће изборе за Државно веће тужилаца односно високи савет тужилаца", указује Илић.

Шта даље

Ко би могао да седне у тужилачке фотеље убудуће би требало да прописује Правилник. Његова израда почела је летос. Много дуже - према речима упућених - тужилаштво се хронично суочава са мањком запослених.

"Морам да кажем да се тужилаштво већ дуже времена суочава са хроничним недостатком људи. Ја сам био заменик председника Државног већа тужилаца, то је тело претходило Високом савету тужилаца и ми смо у једном дужем периоду били блокирани, јер просто председница Државног већа тужилаца у то време, а сада врховна тужитељка, није хтела да сазива седницу. Чини ми се да чланови ВСТ, а пре свега врховна тужитељка, не прихвата да је то плуралистичко тело у којем постоје различите групе и да начин рада у том телу мора да буде компромис", оцењује Илић.

Оно што следи јасно је прописано - Високи савет тужилаштва дужан је да распише нови оглас, да поново спроведе поступак оцене кандидата, њихово рангирање и избор.

Министарка за бригу о породици и демографији Јелена Жарић Ковачевић каже да jе до сада поднето више од 590 захтева, исплаћене су 203 алиментације, а како додаје, број исплаћених алиментација је мали, јер су предмети враћани на допуну.

"Рад са Алиментационим фондом подразумева рад са великим бројем различитих институција и различитих органа који су у то укључени. Јавни извршитељи нису били одмах спремни на први корак који ће испоштовати тако да буде у складу са законом", објаснила је Жарић Ковачевић.

"Неспремност извршитеља на првом кораку"

Како каже, неспремност извршитеља на првом кораку значи да су можда достављали предмете који нису били потпуни.

"Предмети подразумевају да имају сагласност самохраног родитеља да се исплати алиментација из Алиментационог фонда. Предмети који су стигли код нас без сагласности су враћени код извршитеља само на допуну", појаснила је Жарић Ковачевић.

Навела је да у наредних пет до седам дана очекују да се допуњени предмети врате и да ће након тога  Министарство имати исплаћено више од 600 алиментација. "У овом тренутку ова 203 предмета износе негде око 4,3 милиона динара која су исплаћена из Алиментационог фонда", нагласила је Жарић Ковачевић.

Истакла је да сви они чија се документација нађе у Алиментационом фонду и испуњавају услове могу да очекују исплату својих алиментација.

"То значи да су покренули извршни поступак, да постоји првноснажна извршна судска одлука о утврђивању износа алиментације и ко је давалац алиментације, да је покренут извршни поступак и да је нама извршитељ доставио тај предмет. То је све што ће урадити други органи, а не самохрани родитељ", наводи Жарић Ковачевић.

Како до алиментације

Како каже, све што самохрани родитељ треба да уради како би добио алиментацију је да оде код извршитеља и да сагласност да његово дете добије средства из алиментационог фонда, без обзира на то да ли је дете пунолетно или малолетно до 26. године може добити алиментаију ако је на редовном школовању.

"Од ових 209 предмета којима је исплаћена алиментација, 20 је самохраних очева који су добили средства из алиментационог фонда. Када говоримо о самохраним родитељима фер је да се каже самохрани родитељ, а не само самохрана мајка", рекла је Жарић Ковачевић.

Навела је да је највећа алиментација која је до сада исплаћена за једно дете из Алиментационог фонда око 27.000 динара.

Додала је и да је износ за родитељски додатак и више него пристојан, а да је буџет за Министарство за породицу и демографију већи за 33,02 одсто.

"То значи већа давања за децу и породице у износу већем од 512 милиона. Субвенција за куповину прве некретнине по основу рођења детета је и више него актуелна. Мајка подноси захтев док њена беба не напуни годину дана, али уколико се деси смрт мајке из било ког разлога отац мже да поднесе захтев", објашњава Жарић Ковачевић.

Субвенције за прве некретнине

Навела је да су субвенције за прве некретнине веома тражене и да су то углавном млади људи који су се одлучили да добију дете.

"Оно што ме посебно радује у буџету који је предвиђен за ово Министарство, за 2026. годину, јесте управо увећање на позицији тих субвенција за куповину прве некретнине. То је негде са 750 милиона динара, сада већ можемо да говоримо о цифри од 1,1 милијарду динара", закључила је Жарић Ковачевић. 

На прилазима граничним прелазима Гостун, Котроман, Јабука, Бајина Башта/Скелани, Увац, Чемерно и Сјеверин има снега до пет центиметра и коловози су влажни, саопштили су "Путеви Србије".

У саопштењу се додаје и да је на ауто-путу Е-763 (Милош Велики) у зонама тунела због снежних падавина смањено ограничење брзине кретања возила.

Након престанка снежних падавина, биће враћени редовни услови у одвијању саобраћаја. У случају нових снежних падавина, на снази ће бити смањено ограничење брзине кретања возила. 

Прилази зимским туристичким центрима су проходни.

Зимска служба саветује возачима да без зимске опреме и ланаца не крећу на пут, а уколико се одлуче на путовање, треба да возе заиста опрезно и пажљиво, апелује да возачи прилагоде брзину кретања условима на путу и саветује максималан опрез у вожњи.     

У Краљеву је током вечери почео да пада влажан и тежак снег, који се брзо топи, стварају се баре и клизави делови на коловозу.

Снег од поднева пада и у вишим пределима, на Рудну и Гочу се температура спустила испод нуле, а у нижим пределима је 4 степена.

Из саобраћајне полиције упозоравају и на маглу дуж Ибарске клисуре.

На територији Шумадијског округа и у Гружанском крају јутрос је почела да пада јака киша, која је са повременим прекидима падала до вечерас.

Током вечери почела је суснежица која је прешла у снег.

Температура је три степена, а према најавама метереолога, ни у најхладнијем делу ноћи неће пасти испод нуле.

Током вечери снег је почео да пада и у Ужицу, али се на улицама већ претвара у лапавицу.

Киша која готово читавог дана пада на простору Златиборског округа, на територији Пријепоља у вечерњим сатима прешла је у снег који се задржава и на коловозу па је изазвао проблеме у саобраћају.

''Како је почело да се смркава киша је прешла прво у слабији снег али је убрзо појачао интезитет. Најпре се снег почео задржавати по крововима, травњацима, тротоару али сада га већ има и по коловозу па се саобраћај одвија успорено", рекао је за Танјуг становник Пријепоља.

Снег пада и на територији општине Нова Варош као и на Златибору где је, према речима оних који су се задесили на магистралном путу, који од ове општине води ка најпосећенијој српској планини, прави колапс.

Снег пада и на простору Моравичког округа, где су се забелели планински висови око Чачка и Горњег Милановца, а снег пада и у градском подручју ових локалних самоуправа.

"Реците ви мени ко је крив што гаса нема и што у Европи имамо енергетску кризу. Када је Ангела Меркел одлазила са места немачког канцелара било је јасно да ће Европа ући у неку врсту кризе са Русијом, а САД су хтеле да истисну Русију. Србија је продајом НИС-а Русима 2008. године први пут добила прилику да буде транзитна земља за гас, тада нико није могао да зна шта ће се десити 2021. године", рекао је Бајатовић.

Директор Србијагаса упитао је куда иде гас са Турског тока, ако не кроз Бугарску и Србију и даље ка западној Европи.

"Да нисмо урадили тај део гасовода, одакле бисмо добијали гас претходне две године. Сећате се гасне кризе 2009. године. Решили смо и ту кризу, решићемо и ову", каже Бајатовић.

Директор Србијагаса каже да су Руси инвестирали четири милијарде у НИС, и сматра да одлазак Руса из НИС-а није разлог за славље.

"Све је било развијено, НИС је остваривао профит, компанија је одлично вођена, и не знам што би се било ко радовао због одласка Руса", каже Бајатовић.

Национални интерес Србије је да рафинерија ради

Каже да би он сачекао са причом о национализацији која се све више потенцира, јер су председник, а и чланови Владе рекли да смо спремни да платимо сваку цену, па и вишу око чега треба да се сложе Руси и ОФАК.

"Свима је јасно да не можете да промените ни менаџмент ни власништво за пар дана. Председник је рекао да свако решење које Руси понуде ми прихватамо, али до неког времена. Рецимо, биће промењен менаџмент, али треба нам 3–6 месеци да тог купца процени ОФАК, да се пребаци новац итд.", објашњава Бајатовић.

Ко могу да буду партнери

Купци могу да буду неке компаније из арапских земаља, нека америчка, или евентуално европска компанија.

"Мислим да би најбоље било да буде то нека арапска компанија. У Европи мађарски МОЛ је заинтересован за куповину Лукоила и удео у НИС-у. Није немогуће да можемо да причамо и са МОЛ-ом", рекао је директор Србијагаса.

Он каже да сада чекимо да нас руски партнери обавесте шта могу да ураде.

"НИС не може да ради и свако ко би радио са њима најкасније до 13. фебруара би потпао под санкције. Ми нисмо 'цивилизована' Европа да отимамо нечију имовину, и то би сигурно имало последице. Русија је велика сила, а рат ће се пре или касније завршити. Овде имате право силе, а не неко међународно или било какво друго право. Ми нисмо направили ниједан фаул ни према Русима ни према Американцима, ми тражимо да се ово реши јер никоме није интерес да рафинерија у Панчеву зарђа", сматра Бајатовић.

Каже да Србија хоће да реши проблем за седам дана, иако је ОФАК рекао да имамо рок до 13. фебруара.

"Али ви морате да имате менаџмент, продаје акција и сличне трансакције имају своју процедуру. Али верујем да ће НИС добити лиценцу да настави да ради под неком врсте контроле, да ли неке радне групе или менаџмента", рекао је директор Србијагаса.

Коришћење девизних резерви за куповину НИС-а не би била популарна мера, каже Бајатовић.

"Ја знам да држава има довољно пара на рачуну, најнепопуларнија мера су девизне резерве и злато. Да ли је нама злата вредно да НИС настави са радом, ја мислим да јесте, али мене не можете да питате како. Ја не знам какав би тај договор могао бити, али то мора бити продато. Јер све друго Американци могу тумачити као финансијски прекршај. Биће проблем са резервним деловима, са сервисом, а ту је и 13.000 запослених", рекао је Бајатовић. 

Биће и гаса и грејања

Говорећи о снабдевању гасом и колико ситуација са НИС-ом може да утиче на гасни аранжман који имамо са Русима, директор Србијагаса каже да га то не брине и да смо спремни са све сценарије.

"Биће продужен анекс уговора о продаји гаса Србији. Ја бих волео да то буде до краја следеће године, али видећемо. Ако се то и не деси, да од јануара останемо без руског гаса, ми можемо да купујемо гас у региону и на другим тржиштима. Из Мађарске, Грчке, Бугарске односно Турске, нешто из Азербејџана. Можда ће део овог уговора  бити да Трамп каже – купите један део америчког течног гаса, а остало од Руса. Нема никакве забране руског гаса у овом тренутку", рекао је Бајатовић.

Подсећа да наше потребе за гасом нису мале, али да можемо да их покријемо.

"Само Београдске електране дневно троше три милиона кубних метара гаса дневно када је хладно, али ми нећемо остати без гаса и без грејања, нити ћемо подизати цену гаса за домаћинства", нагласио је Бајатовић.

Очекује и да ће интерконекција са Северном Македонијом бити завршена до половине 2027. године, а у слично време очекује и да Румуни пусте гас преко интерконекције коју је Србија завршила.

Одговарајући на питање да ли би, како то неки мисле, одлазак Руса из НИС-а значио и крај руског утицаја у Србији, директор "Србијагаса" каже да он тај утицај не види.

"Знате како ја то видим, нама је сваки капитал добродошао. Ја нисам срећан због овога, али руски капитал у НИС-у мораће да буде анулиран, јер НИС мора да ради", закључио је у разговору за Око директор Србијагаса Душан Бајатовић.

Премијер Ђуро Мацут подвлачи да је од изузетне важности координација свих државних институција и њихово правовремено реаговање како би се спречили већи поремећаји на тржишту.

Снабдевање нафтним дериватима била је главна тема "Националног радног тела за кризне ситуације у нафтном сектору". Представници нафтних компанија поднели су извештаје о резервама деривата на бензинским станицама и складиштима и увозу бензина, дизела и течног нафтног гаса у новембру.

"У претходном периоду нафтне компаније три пута су повећале увоз деривата и анализирају се могућности за додатни увоз, као и доступност логистичких капацитета. На изричит захтев министарке, компаније ће за наредне седмице доставити максималне увозне капацитете и на дневном нивоу ће се пратити план реализације увоза деривата, као и трошкови како би се одржала ценовна стабилност", саоптило је Министарство рударства и енергетике.

Интерно писмо запосленима у НИС-у

НИС под сакцијама послује већ 41 дан. Како РТС сазнаје, генерални директор НИС-а послао је интерно писмо запосленима у којем је потврдио да је 14. новембра добио лиценцу америчког ОФАК-а за отварање преговора акционара и других заинтересованих страна, о решавању статуса НИС-а до 13. фебруара.

"Акционари активно воде преговоре са свим заинтересованим странама и на основу тих разговора у наредним данима биће упућен аргументован захтев ОФАК-у за добијање нове лиценце. Та лиценца би омогућила да НИС настави нормално да послује док се разговори о трајном и одрживом решењу за компанију настављају. Упркос изразито изазовном периоду, НИС је успео да очува сигурност снабдевања домаћег тржишта нафтним дериватима и оствари солидне пословне резултате. У протеклом периоду, НИС је имао велику подршку Владе Републике Србије на чему је компанија захвална", каже генерални директор НИС-а Кирил Тјурдењев.

Оцена стручњака

Стручњаци оцењују да је притисак америчких санкција све већи и да је неопходно да држава што пре реагује како би се НИС сачувао. Рафинерија у Панчеву може да стане већ у уторак, 25. новембра, јер више неће имати сирове нафте за прераду.

"Ако дође до реализације тих санкција и не нађемо решење у кратком временском периоду, то ће бити највећи удар на економију Србије од бомбардовања. И у том циљу ми бисмо морали да концентришемо наше најбоље кадрове, институције и да извадимо средства за решавање овог проблема", каже Бранислав Јоргић, економски аналитичар.

Санкције и другој руској компанији – додатна мука 

Додатна мука за Србију су и истовремене санкције и другој руској компанији на нашем тржишту, "Лукоилу" – јер управља са 112 пумпи и два складишта.

А уколико не нађу решење, "Лукоил" може да ради до 13. децембра. Стабилност снабдевања, у условима санкција које прете и свим другим државама које послују са руским нафтним компанијама, тешко је одржати само на увозу деривата.

19.11.2025. Среда: Претежно облачно и изнад већег дела углавном суво, само на југу и југоистоку са кишом, на планинама ујутро са снегом, касније после подне и увече краткотрајна киша се очекује понегде и у западним и централним крајевима. У Војводини током дана са сунчаним интервалима. Ветар слаб и умерен, крајем дана у доњем Подунављу и на југу Баната у појачању, источни и југоисточни. Јутарња температура од 2 до 6, а највиша дневна од 7 до 12 степени. Упозорење: Количина падавина већа од 30 l/m² за 12 h, вероватноћа 80%.

20.11.2025. Четвртак: Умерено до потпуно облачно и топлије. У већини крајева биће суво, а краткотрајна киша очекује се само у Војводини и на југозападу и западу Србије. Ветар слаб и умерен, у доњем Подунављу и у планинским пределима повремено јак, јужни и југоисточни. Најнижа температура од 2 до 6, а највиша од 13 до 17, а само у Неготинској крајини око 8 степени.

21.11.2025. Петак: Умерено до потпуно облачно, пре подне у већини крајева биће суво са ретком појавом краткотрајне кише и то углавном на југу и југоистоку, док се после подне и увече киша очекује у целој земљи. Ветар слаб и умерен, јужни и југоисточни, после подне и увече у скретању северозападни и то прво на северу и западу земље. Најнижа температура од 2 до 9, а највиша од 11 до 16 степени.

22.11.2025. Субота: Претежно облачно и хладније са кишом, на планинама са слабим снегом. Ветар слаб и умерен на истоку и јак северозападни. Најнижа температура од 2 до 8 , а највиша температура од 5 до 12 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 23.11.2025. до 27.11.2025.)
Повремена пролазна наоблачења са кишом, на планинама у недељу са снегом.

Брнабићева је апеловала на све да уваже одлуке већине Националног савета националних мањина и прихвате њихове кандидате. "Ја мислим да ту нема простора ни места политизацији, то је до Националног савета националних мањина", рекла је Брнабићева.

Додала је да мисли да је процес избора чланова Савета РЕМ-а био никад отворенији и да су у њему учествовали представници Европске комисије, Делегације ЕУ у Србији, представници ОЕБС-а, представници Квинте и представници Амбасаде Норвешке.

"Мислим да је важно да сви ми учествујемо у тим реформама, а да не излазимо из реформи ако нам се нешто не свиђа и да је то одговорност свих нас. Хвала им на озбиљности и надам се заиста да ће остати и да ће помоћи не Српској напредној странци, не владајућој коалицији и владајућој већини, него грађанима Републике Србије да ми имамо једну уређенију медијску сцену", рекла је Брнабићева.

"Борићемо се за отварање кластера 3 до краја године"

Председница Скупштине изјавила је у Бриселу да Србија треба да искористи добар моментум у агенди за проширење Европске уније, да ће се борити за отварање кластера 3 у приступним преговорима са ЕУ до краја године, али и истакла да само напорима целог друштва Србија може да напредује ка чланству у ЕУ.

По завршетку прве конференције на тему проширења ЕУ, коју је организовала Европска комисија, односно комесарка за проширење Марта Кос са својим тимом, Ана Брнабић је новинарима рекла да су им се на конференцији обратили и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Коста.

Навела је да су учествовале и земље које су кандидати за чланство, а такође и саме државе чланице Европске уније које су представљали углавном или министри за спољне послове или министри за европске интеграције.

"То заиста говори о једном новом моментуму у агенди проширења Европске уније, што је, ја мислим, нешто што све нас треба да охрабри и јесте стварно јединствени догађај ком сам ја присуствовала у таквој организацији и у том формату", навела је Брнабићева.

Истакла је да је потпуно јасно да Србији остаје да уради још много ствари како би отворила све кластере.

"Ми се и даље боримо за отварање кластера 3 и надам се да ћемо то успети до краја ове године, а онда наравно и сви остали кластери како бисмо могли да искористимо овај моментум који Европска унија има за проширење", рекла је Брнабићева.

Додала је да само сви заједно можемо да напредујемо у европским интеграцијама.

Инцидент испред ноћног клуба у Новом Месту прошлог месеца довео је до великих протеста широм Словеније, распоређивања полиције по ромским насељима, али и оставке двоје министара.

Закон, који је први пут представљен две недеље након Шутарове смрти, ублажен је пре коначног гласања у понедељак, али је задржао низ контроверзних одредби.

Словеначки медији преносе да Шутаров закон утиче на области кривичног, судског, социјалног и другог законодавства. Између осталог, доноси додатна овлашћења полицији за предузимање акција у областима које представљају “безбедносни ризик”.

"Цела мањина третира се као безбедносна претња"

Критичари сматрају да су законске одредбе дискриминаторне и да "третирају целу мањину као безбедносну претњу".

Полицији ће, без судског налога, бити дозвољено да уђе у објекат или превозно средство у "подручју које представља безбедносни ризик" ако је то "неопходно ради заштите људи да се одмах одузме ватрено оружје", преноси Гардијан.

Такође, моћи ће да користе техничка средства за фотографисање и снимање, попут дронова или препознавања регистарских таблица, ако се процени да су животи или имовина људи угрожени.

Према закону, "подручја безбедносног ризика" географски ће разграничити генерални директор полиције или директор полицијске управе, на основу безбедносне процене.

Потпредседник Ромске фондације за Европу Менсур Халити каже је да је закон дискриминаторски и позвао је Европску комисију да испита његове одредбе.

“Овај закон претвара читаве четврти у безбедносне зоне, а њихове становнике у безбедносне категорије. Смањује политичке трошкове циљања оних који су већ искључени из слободног и поштеног политичког учешћа ради политичке користи. Словенија је урадила нешто што Европа ретко признаје да се дешава унутар Уније – усвојила је закон који третира целу мањину као безбедносну претњу”, нагласио је Халити.

Европска комисија: Детаљно ћемо испитати закон

Огласила се и Европска комисија, која је позвала Словенију да осигура да спровођење Шутаровог закона неће несразмерно утицати ни на једну од заједница у земљи.

Указују да закон не би требало да створи рањивост за заједнице које су већ угрожене.

“Наравно, важно је решити питање безбедности и одржавати јавни ред, али мере морају бити у потпуности у складу са правом ЕУ и основним правима“, рекла је портпаролка комисије Ева Хрнчирова додајући да ће закон бити детаљније испитан након што га потпише председница Наташа Пирц Мусар и када званично буде објављен.

Голоб: Закон ће казнити оне који заобилазе правила на штету свих

Премијер Словеније Роберт Голоб уверен је да је усвајање Шутаровог закона важан корак ка безбеднијем животу за све.

“Дужност државе је да заштити жртву, а не починиоце који експлоатишу систем у име људских права“, нагласио је словеначки премијер.

Додао је да закон стога пооштрава кривично гоњење насиља и елиминише праксе које су пречесто остављале жртву да се сама сналази.

Он даје полицији овлашћење да штити живот и борбено оружје, при чему је улазак у кућу или возило дозвољен само када постоји озбиљна и утемељена процена да употреба оружја угрожава здравље или живот људи, упозорава премијер.

"Јасна порука је – ако не користите оружје и не претите никоме, полиција не може да уђе у ваш стан или аутомобил“, навео је Голоб.

Према његовим речима, мере против ситних крађа и свакодневне злоупотребе система такође су важан део закона. 

"Ово није казна за социјално слабе, већ заштита заједнице од оних који заобилазе правила на штету свих“, закључио је Голоб.

Закон је током скупштинске расправе добио више амандмана него што има чланова, а опозиција истиче да је реч о брзоплето писаном закону, као и да се тако осетљиви закони не смеју доносити буквално преко ноћи.

У писму је наглашено "да је компанија, упркос изразито изазовном периоду, успела да очува сигурност снабдевања домаћег тржишта нафтним дериватима и притом оствари солидне пословне резултате".

Посебно је истакнуто да је у протеклом периоду НИС имао "велику подршку Владе Србије“, на чему је компанија захвална.

"Веома је важно да сада дође до опипљивог напретка. То је наше очекивање од обе стране. За Kосово то значи предузимање неопходних корака за успостављање Заједнице српских општина. Важно је да се та политика међусобног кошкања и управљања кризама оконча”, рекао је немачки шеф дипломатије у Приштини.

Вадефул је навео да је Kфор најважнија мисија за очување безбедности у региону, оценивши важним да ситуација остане мирна, да се не понове догађаји из 2023. године.

Истакао је важност Берлинског процеса за регион, тврдећи "да свих шест земаља могу бити део ЕУ".

Немачки министар се након састанка са Вјосом Османи састао и са Аљбином Kуртијем, а онда је отпутовао у Скопље.

Пре посете Приштини, Вадефул се у Београду састао са министром спољних послова Марком Ђурићем, а јуче и са председником Александаром Вучићем.

Волш је променио своје изјашњење о кривици по оптужбама за обмањивање полицијске истраге и пренос тела. Максимална казна за опструирање полицијске истраге је 10 година затвора, а за другу оптужбу је три године.

Брајан Волш се и даље изјашњава да није крив по оптужби за убиство своје супруге.

Његова супруга Ана Волш, која је рођена у Србији, последњи пут је виђена у раним јутарњим сатима 1. јануара 2023. године, након новогодишње вечере коју су она и њен супруг организовали у својој кући. Њено тело никада није пронађено.

Тужиоци оптужују Волша да је убио своју жену и распарчао њено тело. Полиција каже да је сумњао да је имала аферу.

Након Волшовог признања кривице по две тачке оптужнице, почео је избор пороте за оптужбу за убиство првог степена. Након што се заврши избор пороте, очекује се да ће уводне речи бити одржане око 1. децембра. Очекује се да ће суђење трајати три до четири недеље.

Зашто се Брајан Волш изјаснио кривим по две тачке оптужнице

Правни аналитичари верују да је Брајан Волш признао кривицу по две тачке оптужнице јер се његов правни тим нада да ће Волш моћи да се изјасни по блажој оптужби од убиства првог степена како би имао могућност условног отпуста.

"То је заиста занимљива промена у стратегији одбране", каже правна аналитичарка Џенифер Роман. 

Роман је рекла да је не би изненадило да дође до 'договора иза кулиса' између одбране и тужилаштва и да мисли да је споразум о признању кривице могућ.

"Докази тужилаштва су јаки, али и даље имају слабост што тело није пронађено", објашава аналитичарка.

Педесетогодишњи Волш је оптужен за убиство, обмањивање полицијске истраге и уклањање тела. У посебном случају прошле године, Волш је осуђен на три године затвора због преваре са уметнинама.

Тужиоци тврде да је Волшова Гугл историја садржала термине о разводу који су довели до нестанка његове супруге. Такође га оптужују да је вршио претраге које су укључивале "10 начина да се решите мртвог тела ако вам је то заиста потребно".

Волшу је прошлог месеца био хоспитализован у државној болници Бриџвотер како би се утврдила његова способност да присуствује суђењу и урачунљивост. Судија Френијер је рекао да је након 40 дана проведених у болници утврђено да је Волш апсолутно спреман и способан да присуствује суђењу.

Ватрогасци су локализовали пожар у 16.29.

Методологија рангирања и ове године је заснована како на броју научних радова који су објављени у часописима убројаним у прву четвртину према библиометријском фактору утицајности за одређену научну област на референтним листама, тако и на вредновању академског утицаја наставног и научног особља.

И поред тако строгих критеријума, од укупно 57 научних области, колико обухвата класификација коју примењује ово истраживање, Универзитет у Београду је, на основу показатеља везаних за научни рад својих наставника, истраживача и сарадника, високо оцењен у 18 области, истиче се у саопштењу.

У оквиру поља природно-математичких наука, Универзитет у Београду је рангиран у следећим областима – математика (између 151. и 200. места у свету); физика (између 301. и 400. места у свету) и хемија (између 301. и 400. места у свету).

У оквиру поља техничких наука, Универзитет у Београду је рангиран у следећим областима – енергетика (између 201. и 300. места у свету); инжењерство водних ресурса (између 201. и 300. места у свету); наука о храни и технологија хране (између 101. и 150. места у свету); хемијско инжењерство (између 201. и 300. места у свету); металуршко инжењерство (између 76. и 100. места у свету) и вештачка интелигенција (између 301. и 400. места у свету).

У оквиру поља бионаука, Универзитет у Београду је рангиран у следећим областима – биологија (између 201. и 300. места у свету); пољопривредне науке (између 201. и 300. места у свету); ветеринарске науке (између 101. и 150. места у свету).

У оквиру поља медицинских наука, Универзитет у Београду је рангиран у следећим областима – клиничка медицина (између 301. и 400. места у свету); јавно здравље (између 201. и 300. места у свету); стоматологија (између 201. и 300. места у свету) и фармација (између 201. и 300. места у свету).

У оквиру поља друштвених наука, Универзитет у Београду је рангиран у следећим областима – образовање (између 401. и 500. места у свету) и психологија (између 301. и 400. места у свету).

"Управа Универзитета у Београду честита свим наставницима, сарадницима и студентима на добрим глобалним пласманима", закључује се у саопштењу.

Уколико им се нико од надлежних не обрати у вези са њиховим захтевима, у суботу ће, каже, отићи у Београд и придружити се Дијани Хрки, која је штрајк глађу прекинула јуче.

Јаћимовић тражи да му се врате аутобуси и да се пониште казне, за које каже да су милионске и за које тврди да му је полиција бесправно писала.

Њему је јуче ујутро враћен један аутобус, који је потом довезао испред зграде Бановине, а полиција га је у више наврата опоменула да је возило непрописно паркирано, након чега је уследила и интервенција приликом које је дошло је до инцидента.

Полиција у опреми за разбијање демонстрација одгурала је јуче штитовима грађане који су покушавали да спрече специјално возило да испред зграде Бановине у Новом Саду уклони аутобус Миломира Јаћимовића.

Уследиле су тензије, гурање и инциденти између грађана и полиције. Том приликом повређено је више грађана.

Министарство унутрашњих послова саопштило је синоћ да припадници полиције испред зграде Владе АП Војводине у Новом Саду поступају искључиво у складу са законом и овлашћењима и са, како наводе, јединим циљем очувања јавног реда, мира и безбедности свих грађана.

На захтев министарке, компаније ће доставити максималне увозне капацитете за наредне седмице док ће се на дневном нивоу пратити план реализације увоза деривата, као и трошкови како би се одржала ценовна стабилност, саопштило је ресорно министартсво.

Ђедовић Хандановић се захвалила нафтним компанијама на залагању и уложеним напорима, да у условима смањене производње у рафинерији Панчево обезбеде довољне количине нафтних деривата, како би се постигла одговарајућа снабдевеност тржишта.

Састанку су присуствовали представници Министарства рударства и енергетике, Министарства финансија, Министарства спољне и унутрашње трговине, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства унутрашњих послова, Републичке дирекције за робне резерве, Управе за резерве енергената, Управе царина, Пореске управе, Транснафте, Нафтне индустрије Србије, Удружења нафтних компанија Србије и компанија чланица удружења.

Премијер Ђуро Мацут разговарао је раније данас са министарком  Дубравком Ђедовић Хандановић о ситуацији у том сектору и мерама које држава предузима како би се ублажиле последице примене америчких санкција Нафтној индустрији Србије.

Констатовали су да је снабдевање тржишта енергетнима и даље стабилно.

Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски каже да је у току такозвани "twining" пројекат који спроводимо са партнерским земљама Грчком, Словенијом, Шведском и Француском ради преузимања најбољих искустава која ће погодовати и нашим интересима и домаћем законодавству.

"Оно што наши грчки партнери препознају као неопходно, јесте да мајке које су по различитим основама радно ангажоване могу користити породиљско, односно одсуство ради неге детета. Јер нису све мајке у Србији запослене за стално, на неодређено време. Постоје оне које су на одређено време, постоје оне које су на ПП уговору, постоје оне које су ангажоване уговором о делу и ми сматрамо да, с обзиром на то да је наша земља захваћена такозваном демографском зимом, неопходно је да размотримо ове иницијативе и да ће оне можда бити један од праваца будућих измена", рекла је министарка.

Кључна борба је око рођења другог детета

Према њеним речима, такође уз консултацију са партнерима сада се разговара о могућем продужењу одсуства ради неге детета за рођење другог детета. Истиче да сви демографи тврде да је кључна борба тренутно усмерена на рођење другог детета.

Подсећа да је управо због тога највеће повећање родитељског додатка за друго дете. Додаје да се разматра и положај мајки близанаца јер се увиђа да је неопходно да нега траје дуже када су близанци у питању. 

Измена најављена крајем 2022. године, према којој би породиљско за прво дете било продужено на 15, а за друго на 18 месеци, није се реализовала. Милица Ђурђевић Стаменковски, која тада није била ресорни министар, каже да се измена није десила због тога што је неопходно да то буде предвиђено и Законом о раду, који ће бити кровни закон. Касније ће бити неопходно и усклађивање са Законом о финансијској подршци породици са децом и другим прописима.

"Закон о раду је један од најсложенијих закона који се усваја пред народним посланицима, темељни закон који се тиче унутрашње политике једне земље, закон који одражава социјалну одговорност и који је, заправо, темељ друштвених и привредних односа и токова у нашој земљи. Неодговорно би било да као ресорни министар кажем да ће то бити коначно и да ће се сасвим сигурно догодити, јер о томе не одлучујем ја, одлучује већина посланика у парламенту и верујем да ће они препознати значај тога", навела је Милица Ђурђевић Стаменковски.

Како је додала, уз консултацију са стручњацима у оквиру "twining" пројекта, узимајући у обзир све њихове идеје, наредни кораци ће бити разговори и са синдикатима, разговори и са послодавцима где ће заступати управо ту верзију која је најбоља за мајке и очеве.

Додаје да је до 1. новембра ове године исплаћено 35 милијарди динара за остварење права на родитељски додатак. Породиљско одсуство, родитељски додатак, дечји додатак и друга права која остварују породице, мајке и очеви чине половину читавог буџета Министарства рада.

Више од 126 милијарди динара издвојено је до новембра за остварење тих права. Најављује да ће у наредној години бити издвојено значајно више новца.

"Подсетићу да смо повећали родитељски додатак изменама Закона о финансијској подршци породици са децом и већ се осећају резултати. Са овим изменама у случају да учинимо флексибилније радно време, да омогућимо више сати рада од куће, да омогућимо флексибилније одсуство ради неге детета, да размотримо продужење одсуства ради неге детета за рођење другог детета, а убеђана сам да је ту суштина проблема и да највећи број мајки прижељкује да се то продужење деси, убеђана сам да ћемо направити још значајније кораке када је у питању борба против беле куге", навела је министарка.

Према њеним речима, Србија је једна од земаља у Европи која има најдуже породиљско, изузетак је једино Бугарска која има 14 месеци.

"Многе напредне земље као што су Аустрија, Немачка имају далеко краће одсуство ради неге детета. Што показује да је нама, без обзира на све, породица на првом месту, као и родитељство и заштита мајки и очева; такође, очеви све више узимају одсуство ради неге детета", каже министарка.

На одсуству са рада ради неге детета ове године било је 337 очева. Поређења ради, у 2018. било их је 27.  

"Нема дилеме да је било освете и насилних акција против Срба", рекао је пензионисани амерички генерал, наводећи да током сведочења пред Специјалним судом није видео доказе који би са тим догађајима повезивали Хашима Тачија.

Генерал Кларк је навео и да, како му се чинило током сусрета са командантима ОВК, главну улогу у овој формацији има (шеф генералштаба ОВК) генерал Агим Чеку, наводећи да је током процеса демилитаризације те формације било "доста жестоких расправа и показивања мишића".

Одговарајући на питање тужилаштва о прогону десетина хиљада Срба са Косова после уласка снага Кфора, Кларк је рекао да није видео доказе који би са тим повезивали Ослободилачку војску Косова.

"Немам доказе да је ОВК била иза овога, али имам индиције да је било супротно... Насиље 1999. године било је индивидуално, а не оркестрирано", рекао је Кларк.

Тачи није био истински командант

"То је био процес у којем су побуњеници, који су уз помоћ НАТО-а истерали Србе, желели улогу у наставку процеса", рекао је Кларк.

Пре њега, на истом месту, сличне наводе изнели су и некадашњи званичници Стејт департмента Џејмс Рубин и Пол Вилијамс, као и амбасадор Кристофер Хил.

"Тачи није био истински командант. Можда је та моја слика била производ смишљеног плана господина Тачија, али он ни у ком случају није могао да има команду јер та група није имала командну структуру", рекао је Кларк.

Кларк је Ослободилачку војску Косова у неколико наврата, током два дана сведочења пред судом, упоредио са Америчком револуцијом, оценивши да је Специјални суд "прекорачио правне линије" када је против Тачија подигао оптужницу.

"Прекорачена је линија у праву када је подигнута ова оптужница. Они су устали против репресије и режима који је био неморалан, нелегалан и неправедан. Оваква револуција почела је у Америци 1774. године и морамо да схватимо да осим права постоје стратешки интереси, који су значајнији", рекао је генерал Кларк.

Оптужница неоснована, руске спекулације

У неколико је наврата оптужницу против Тачија називао "неоснованом", док је делове извештаја специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија, после којих је овај суд и формиран, назвао "производом руских спекулација".

"Спекулације о трговини органима усред операције ваздушних удара чиниле су ми се бесмисленим. За то је крива Русија", рекао је Кларк, објашњавајући да није имао информације да је било која од чланица НАТО-а наоружавала ОВК.

Одговарајући на питања везана за тврдње првог команданта Кфора, британског генерала Мајка Џексона, који је у књизи о догађајима на Косову написао да су "неки од припадника ОВК били ван контроле, да су били бесни и да је било освета", Кларк је навео да се ради о балканској традицији освета.

"То је био балкански начин – око за око, а не протестантско хришћанство", рекао је амерички генерал.

Кларк је навео и да је НАТО, последњих дана напада на СР Југославију, информације о потенцијалним метама добијао од албанске војске, али да му није познато на који су их начин Албанци добијали од ОВК.

"Није сасвим јасно да ли је албанска војска добијала информације од ОВК или је информације добијала тако што је надзирала ОВК", рекао је Кларк.

Хашим Тачи, бивши шеф тајне полиције Кадри Весељи, портпарол ОВК Јакуп Краснићи и некадашњи члан главног штаба ОВК Реџеп Сељими, после озбиљне истраге и испитивања неколико стотина сведока, оптужени су пред Хашким трибуналом за убиства, мучења, злостављања, застрашивања и прогон Срба, Рома, али и политичких противника међу косовским Албанцима, од марта 1998. до септембра 1999. године.

Тужилаштво Специјалног суда за злочине ОВК наводи да се четворица лидера терете за злочине почињене против стотина цивила, због чега сносе индивидуалну одговорност, те да су били део систематских напада на особе за које су сматрали да делују против ОВК.

Како се наводи, том правоснажном одлуком суда Бачулову је одређен притвор до 30 дана да не би поновио кривично дело у кратком року.

Претходно је судија за претходни поступак Вишег суда у Београду пустио Бачулова да се брани са слободе иако се терети за тешка кривична дела, којима се припрема насилна промена уставног поретка.

Према саопштењу тужилаштва, Бачулов је осумњичен јер је са једним доктором из Београда крајем октобра договарао да наводно буде отрован, за шта би оптужили председника Републике Србије и актуелне државне власти, а што би, према њиховом мишљењу, за резултат имало омасовљење протеста који је био заказан за 1. новембар у Новом Саду, изазивање великих нереда, који би потом довели до државног удара и насилне промене власти у Републици Србији.

На терет му се ставља и да је 2. новембра 2025. године током хоспитализације у Клиничком ценру Србије, користећи службени мобилни телефон запослених у КЦС, координирао насиље које се те вечери одвијало испред Дома народне скупштине где су се одржавала два јавна скупа, један пријављени и један непријављени.

- Већ неколико дана ме боли грло, осећам малаксалост и повишену температуру, а прочитала сам информацију да од данас Дом здравља ради у ноћним сатима, ја живим у комшилуку, па рекох да искористим прилику, да не бих одсуствовала с посла.

- Kад је раније био било какав проблем, морали смо у хитну помоћ. Ово је супер једна варијанта, мислим да ће гужве бити мање.

- Мислим да ово значи само да би могла та прерасподела, и да би свако могао да добије одговарајући третман у неко адекватно време.

- Ја сам дошла са сестром и ми смо завршили кроз 5 минута све. Ево сад чекамо, али у сваком случају стварно смо брже све прошле.

Др Марко Радојичић, Дом здравља Ниш, додаје: "Сврха ноћне службе је управо то, збрињавање хитних стања, значи, нема прописивања хроничне терапије и слично, искључиво стања типа повишеног притиска, неке анафилаксије или алергијске реакције и симптоми прехладе и грипа."

Др Гордана Војиновић, Дом здравља Kрагујевац, објашњава: "Да будем реална, нисмо стварно очекивали оволики број пацијената, али ето, изашли смо у сусрет колегама из хитне помоћи, да им помогнемо, јер су они стварно пребукирани."

Довољно лекара, 140 опште медицине и кућног лечења, има нишки Дом здравља. На почетку је пријављивање за ноћни рад добровољно. И Kрагујевац има медицинске екипе за ноћни рад. Дилему да ли да се пацијенти јаве ургентној служби или трећој смени, разјасниће лекари.

Спец др мед. Невена Симовић, пр Дома здравља Ниш, наводи: "Пацијенти не могу да процене да ли да се јаве Дому здравља, да ли треба Хитној помоћи, или клиничном центру, слободно могу да дођу у Дом здравља, дежуни лекар након прегледа процениће да ли пружа терапију на лицу места, или ће га упутити ка клиници где је потребно."

Др Василије Антић, директор Дома здравља Kрагујевац, каже: "У дому здравља Kрагујевац не мислимо да ћемо имати велики проблем, зато што у општој пракси ради 80 лекара, практично ће дежурство ноћно пасти сваком лекару једном, некада два пута месечено, што неће представљати велико одсуство, што се тиче пацијената."

За неке Домове здравља, ноћни рад није новина. У Новом Бечеју већ две деценије функционишу по том принципу. Уноћним сатима на годишњем нивоу збрину око 3000 пацијената.

Др Бранко Свиленгаћин, директор Дома здравља Нови Бечеј, додаје: "Ми смо доста удаљени од стационара, најбилжа болница је на 44 километара, Зрењанин. Самим тим смо принуђени били у прошлости, па и сад, да се огранизујемо. Имамо мобилне екипе хитне медицинске помоћи и дежурну амбуланту, са каквим год проблемима да се сусрећемо, дежурну амбуланту држимо активну већ 20 година."

У осталим местима доступне су службе хитне помоћи, као и до сада.

Др Ирена Жикић, начелник Службе за здравствену заштиту одраслог становништва Дома здравља у Шапцу, објашњава: "Већ годинама уназад организована су ноћна дежурства, чији рад покрива служба хитне медицинске помоћи и дечјег диспанзера. Са оваквим начином рада настављамо и даље, тако да се ништа битније неће мењати."

Др Жика Филиповић, Дом здравља Трговиште, наводи: "Мало смо појачали рад лекара и сестара, поред једног лекара, један приправан, три сестре раде у смени и један лаборант приправан, пошто смо ми мали Дом здравља, близу 5000 људи опслужујемо, ми смо размотрили ту ситуацију и дошли до констатације да је то у овом тренутку довољно."

У току ноћи дежурне екипе Дома здравља у Трговишту имају десетак интервенција, највише на терену, код старијих мештана у удаљеним планинским селима.