Екипе Електродистрибуције биле су на терену од јутрос, а због тешких услова радови су трајали више сати.

Снабдевање струјом је у међувремену нормализовано.

Преко видео-поруке скупу се обратио мађарски премијер Виктор Орбан који је затражио подршку Мађара из Србије који имају право гласа на мађарским парламентарним изборима заказаним за 12. април ове године. 

Орбан је нагласио да је подршка на изборима потребна ради наставка изградње добрих мађарско-српских односа у миру и изостанка Мађарске и Србије из ратних збивања.

Балинт Пастор, председник Савеза војвођанских Мађара каже да су српско-мађарски односи на историјском максимуму захваљујући Виктору Орбану, Александру Вучићу и Иштвану Пастору и да то треба да се очува.

Према његовим речима, Савез војвођанских Мађара са своје стране чини све да ови односи буду такви и у будућности. 

"А са друге стране, Виктор Орбан пружа подршку Мађарима који живе изван граница Војводине, изван граница Мађарске, што значи да војвођанско-мађарске институције, војвођанско-мађарска предузећа могу очекивати подршку од националне владе Мађарске. То смо видели у последњих 16 година и због тога што Виктор Орбан размишља о јединственој нацији и пружа подршку и онима који живе изван граница Мађарске, Савез војвођанских Мађара ће све учинити да у што већем броју војвођански Мађари, који имају двојно држављанство, пруже подршку Виктору Орбану и Фидесу на предстојећим изборима у Мађарској", рекао је Балинт Пастор.

У бирачком списку у Мађарској до сада је регистровано око 83.000 гласача из Србије.

Она се сумњичи да током протекле недеље, у селу Тешица у околини Алексинца, у једном напуштеном плацу затрованом храном отровала више паса луталица и бацила их у бунар, саопштио је МУП.

Против осумњичене ће, по налогу Основног јавног тужилаштва у Алексинцу, кривична пријава бити поднета у редовном поступку.

Судија за претходни поступак је Ратку Kраговићу, Горану, Синиши и Предрагу Томашевићу одредио притвор, а Небојшу Томашевића ослободио.

Жалбу на одлуку судије за претходни поступак уложило је тужилаштво, захтевајући једномесечни притвор, преносе медији на албанском.

Према одлуци Апелационог суда, постоји основана сумња да је Томашевић наводно био умешан у кривична дела против цивилног становништва у периоду 1998-1999. године.

У одлуци Апелационог суда се наводи да постоје сведоци који су наводно видели осумњиченог Томашевића наоружаног. Наводи се и то да постоји ризик од бекства с обзиром на то да Томашевић има српско држављанство.

Адвокати осталих окривљених су такође поднели жалбу Апелационом суду са захтевом за пуштање на слободу, међутим суд је одбио њихове жалбе.

У кључној фази поступка у уторак 17. марта 2026. судије у Бриселу одлучиле су да постоји довољно основа за суђење 93-годишњем Етјену Давињону - он мора да одговара пред судом за ратне злочине повезане са убиством Патриса Лумумбе.

Савезно тужилаштво Белгије терети Давињона, за "учествовање у ратним злочинима" због његове улоге у „незаконитом притварању и премештању" Лумумбе и ускраћивању права на правично суђење. Додали су и да је Лумумбу изложио "понижавајућем и нечовечном поступању".

Бриселски суд је отишао даље од захтева тужилаштва и проширио обим суђења како би укључио Лумумбине сараднике Мориса Мполоа и Жозефа Окитоа, који су убијени заједно са њим.

Једини осумњичени Белгијанац који је још жив

Давињон је један од десет Белгијанаца које је Лумумбина породица 2011. године оптужила за саучесништво у његовом убиству 1961. године. Осталих девет осумњичених је у међувремену преминуло, те је Давињон остао једини преживели оптужени.

"„То је гигантска победа", рекао је адвокат породице Кристоф Маршан. "Нико није веровао када смо први пут покренули случај 2011. да ће Белгија ово озбиљно истражити. Веома је тешко једној земљи да суди сопственим колонијалним злочинима."

"Белгија се коначно суочава са својом историјом", рекао је Мехди Лумумба, унук убијеног премијера.

Давињон има рок од две недеље да уложи жалбу на оптужницу, а раније је негирао било какву кривицу. Адвокати оптуженог одбацили су све оптужбе и тврдили да су се догађаји десили давно да би се за њих судило.

Међународни злочини попут ратних злочина и злочина против човечности не застаревају. Управо зато белгијско тужилаштво и више од шест деценија касније може да води поступак у вези с Лумумбиним убиством.

Суђење би могло да почне 2027. године. Уколико буде осуђен, Давињон би био први белгијски званичник проглашен одговорним за Лумумбину смрт.

Ко је био Патрис Лумумба

Патрис Лумумба се борио за ослобођење Конга од белгијске колонијалне власти. У јуну 1960, по стицању независности постао је први премијер те земље.

Као симбол борбе против колонијалне доминације, био је мета домаћих противника, али и страних интереса. Већ у септембру исте године је свргнут, заточен, мучен, осакаћен и убијен 17. јануара 1961. Његово тело потом растворено у киселини и никада није пронађено.

Лумумба је имао 35 година када је убијен.

Његово убиство гурнуло је Конго у деценије диктатуре под Мобутуом Сесе Секом, који је државним ударом преузео власт и држао је у својим рукама све до смрти 1997. године.

У злочину су учествовали домаћи сепаратисти уз помоћ плаћеника, а према бројним наводима и истрагама - и Белгијанци.

Белгијска држава је 2001. признала "моралну одговорност" за околности убиства, а 2022. се званично извинила породици. Исте године ДР Конгу је враћен један Лумумбин зуб — једини познати посмртни остатак, пронађен током истраге код ћерке у међувремну преминулог белгијског полицајца умешаног у уклањање тела.

Адвокат породице Лумумба описао је Давињона као "карику у ланцу" онога што је назвао "катастрофалним државним злочиначким подухватом".

Ко је Етјен Давињон

У време убиства Лумумбе, Давињон је био млади дипломата у белгијском министарству спољних послова, укључен у разговоре о независности Конга. Касније је постао потпредседник Европске комисије.

Давињон, са титулом виконта, рођен је 4. октобра 1932. у Будимпешти, као син белгијског дипломате, који је по избијању рата 1939. био амбасадор Белгије у Берлину. Породице је дубоко укорењене у белгијској државној служби, претежно у дипломатији, још од оснивања Белгије 1830. Његов деда је добио племићку титулу као министар спољних послова.

Етјен Давињон у дипломатску службу улази 1959. Касније је изградио изузетно утицајну каријеру. Био је потпредседник Европске Комисије од 1977. до 1985, комесар задужен за "Унутрашње тржиште и индустријску политику". Потом је обављао високе функције у пословном свету, укључујући потпредседничко место у компанији Суез-Трацтебел, и био члан бројних управних и надзорних одбора.

Волфганг Калек из Европског центра за уставна и људска права оцењује да је реч о "једном од политичких убистава са најразорнијим последицама у прошлом веку" и истиче да такве злочине не чине само појединци, већ "читав апарат, уз поделу улога".

"Имам пуно разумевање за све који тврде да је Етјен Давињон тада био млад. Али он је ипак био елитни дипломата, припадао је белгијској елити", рекао је Калек за Дојче веле.

Управо та комбинација ране дипломатске улоге у време деколонизације и каснијег успона у европским политичко-економским елитама чини његов случај посебно значајним у расправи о одговорности бивших колонијалних сила.

"Снаге су задејствоване са циљем да се обезбеди сигурност објекта, да се евентуалне претње правовремено уоче и да се адекватно реагује. У сталном смо контакту и задатак реализујемо у сарадњи са осталим органима безбедности Републике Србије и овде смо задејствовани са циљем да се евентуалне претње уоче правовремено и против њих делује у најранијој фази", каже мајор Предраг Љутић из 72. бригаде за специјалне операције Војске Србије.

Гасовод штити и ракетни систем HQ 17 AE

Прошле године Мађарска је из Турске добила око 7,5 милијарди кубних метара гаса преко овог гасовода. Његове четири деонице пролазе кроз Србију. Гасовод који у нашу земљу улази код Зајечара и излази код Хоргоша од претњи из ваздуха, између осталих, штити и ракетни систем HQ 17 AE.

Капетан прве класе Игор Станковић, командир ракетне батерије 250. ракетне бригаде за ПВД, каже да смо сведоци експанзије нападних средстава из ваздушних простора, укључујући комерцијалне дронове, беспилотне летелице, авионе, борбене хеликоптере, различите типове ракетног наоружања, ваздух–земља и земља–земља.

"Набавком нових средстава и интензивном обуком појединаца и послуга, 250. ракетна бригада је знатно унапредила способност детекције и неутралисања свих типова претњи из ваздушног простора. Борбене могућности ракетног система HQ 17 AE одликује велика брзина реакције, могућност детекције и уништење свих типова ваздухоплова у ваздушном простору, укључујући и циљеве малих одразних површина и малих димензија", наводи капетан Станковић.

На оваквим објектима и у регуларним околностима важе одређене мере заштите. Улази се уз посебне дозволе, а иста правила важе и за сва снимања.

Припадници Војске Србије до сада нису имали ситуације у којима би реаговали и морали да употребе ракетни систем на тој локацији.

У претходне три године забележено је неколико саботажа на гасоводе који транспортују руске енергенте. Било је и неколико покушаја саботаже на сам гасовод Турски ток.

Тај гасовод дуг 930 километара зато захтева додатне мере опреза не само у Србији већ и у Турској и Мађарској. У Мађарској, на пример, на 75 локација војска обезбеђује енергетска постројења.

"Пут до права на азил и пуне интеграције је двосмерни процес. Зависи од нас као друштва, а са друге стране зависи од самог лица колико жели да се интегрише у друштво. Оно што је важно да ми на том путу омогућавамо бесплатне часове српског језика. Тражиоци азила после шест месеци, то је измена Закона о запошљавању странаца омогућила, да могу да имају приступ тржишту рада", каже Наташа Станисављевић из Комесаријата за избеглице и миграције.

За већину избеглица Србија само успутна станица

Да могу лакше да путују омогућило им је издавање пасоша од 2024. године, који на захтев могу да добију сви са признатим правом на азил.

Међутим, за већину избеглица Србија је само успутна станица, не и крајња дестинација. Бољи живот чешће траже у земљама ЕУ или у Швајцарској, која је један од партнера Србије у пројекту јачања система азила.

"Швајцарска верује да интеграција није само одговорност, већ и дугорочна инвестиција. Широм света милиони избеглица траже своје место и тај потенцијал је огроман. Изазов пред нама није само да им пружимо дом и уточиште, већ да створимо услове у којима могу у потпуности да учестују у економском и друштвеном животу", истиче Ричард Коли, директор Канцеларије за сарадњу, Амбасада Швајцарске конфедерације.

Шта са избеглицама које се роде у Србији

На том путу посебно им је важна правна подршка коју им пружа и Центар ИДЕАС. Недавно су им се за помоћ обратиле избеглице које су добиле принову у Србији.

"Деца која се роде у Србији, без обзира на то да ли су родитељи тражиоци азила или избеглице, исто имају право и обавезу уписа у матичне књиге. Тако да је то био један изазов на нивоу матичне службе у Београду и то се јако добро решило", поручује Марко Милановић, директор Центра за истраживање и развој друштва ИДЕАС.

Изазова на путу од пријема до интеграције и даље је много, а основни дуготрајан процес признавања права на азил. Ипак, оних којима је потреба заштита тренутно је мање. У 2025. евидентирано је 9.500 миграната, упола мање него претходне године. Највише људи долази из Авганистана, Египта, Турске, Марока и Сирије. Нова криза због сукоба на Блиском истоку тренутно се не очекује, али се ситуација помно прати.

Миленко Јованов је нагласио да је ситуација изузетно сложена и да "ту нема добрих решења", истичући да Србија "игра на танкој жици".

"Морамо да сачувамо наш народ јер без њега нема ни Косова“, поручио је Јованов, додајући да је осећај немоћи због положаја Срба на терену један од најтежих аспеката тренутне ситуације.

С друге стране, Грбовић сматра да је кључ у истини, коју, како каже, власт дугује Србима са КиМ.

"Суштина је да народу на КиМ дугујемо истину, ма колико она била болна и непопуларна", рекао је Грбовић, наглашавајући да је, по његовом мишљењу, Косово "изгубљено потписивањем Кумановског споразума".

Одговорност и улога институција

Посебан део расправе односио се на политичке одлуке и њихове последице по Србе на Косову. Јованов је подсетио на насиље из прошлости, тврдећи да су медијске манипулације често биле окидач за сукобе.

"Насиље је подстицано манипулацијама какве смо виђали и раније. Морамо да сачувамо народ, јер без народа нема ни Косова", поручио је Јованов, наглашавајући да међународни фактор често подржава потезе Приштине.

Грбовић је, међутим, критиковао политику бојкота институција и недостатак транспарентности.

"Народу на Косову дугујемо истину, ма колико она била болна“, рекао је, додајући да је "неодговорно позивати људе да напусте институције и не учествују на изборима".

Грбовић је оценио да су многе актуелне кризе последица раније потписаних споразума, али и лоших политичких процена.

"У процесима морате да учествујете, иначе вас нема", нагласио је Грбовић.

Правосуђе и европски пут

Тема правосудних закона додатно је заоштрила расправу. Грбовић је оценио да предложене измене подређују систем "персоналним решењима и лојалистима", упозоравајући на ризик од институционалне нестабилности.

"Једино решење је да се вратимо на статус пре доношења ових закона, како не бисмо имали правни вакуум", рекао је Грбовић.

Јованов је, са друге стране, указао на проблеме у функционисању правосуђа, тврдећи да су и представници Венецијанске комисије били шокирани неким решењима.

"Посебно је тешко када треба да објашњавате да се суочавате са отетим правосуђем", навео је Јованов, додајући да се у разговорима инсистира на конкретним, материјалним показатељима.

Грбовић је подсетио и на критике из Европске уније, наводећи да су овакви закони један од разлога за успоравање европских интеграција Србије.

Избори и политичка динамика

На крају, саговорници су се осврнули и на предстојеће локалне изборе. Грбовић је оценио да су они "предимензионирани" и критиковао учешће председника државе у кампањи.

"Није нормално да председник државе учествује у локалној кампањи на тај начин", рекао је Грбовић.

Јованов је одбацио те критике, наглашавајући да избори не одступају од уобичајене праксе, али да могу донети значајне политичке промене.

"Ови избори ће донети тектонске промене на политичкој сцени", закључио је Јованов.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

19.03.2026. Четвртак: После делимично облачног јутра, у току дана променљиво облачно и углавном суво. Ветар слаб и умерен, у току дана у Војводини и брдско-планинским пределима повремено и јак, источни и североисточни, увече у слабљењу. Најнижа температура од 2 до 6, а највиша од 11 до 15 степени.

20.03.2026. Петак: Променљиво облачно са сунчаним интервалима и углавном суво. Ветар слаб и умерен, северни и североисточни. Најнижа температура од -1 до 4, а највиша од 10 до 14 степени.

21.03.2026. Субота: Променљиво облачно са сунчаним интервалима и углавном суво. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -2 до 4, а највиша од 11 до 14 степени.

22.03.2026. Недеља: Променљиво облачно са сунчаним интервалима и углавном суво. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -1 до 5, а највиша од 11 до 14 степени

Прогноза временa за наредних пет дана (од 23.03.2026. до 27.03.2026.)
Умерено до потпуно облачно са ређом појавом краткотрајне кише Температура без битније промене.

Полиција је приликом претреса станова и других просторија на више локација у Београду и Сурдулици, за које се сумња да су користили припадници ове организоване криминалне групе, пронашла око пола килограма прашкасте браон материје за коју се сумња да је хероин и вагицу за прецизно мерење.

Осумњиченима А. Н. и Н. К. одређено је задржавање до 48 часова након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Јавном тужилаштву за организовани криминал.

Полиција наставља даљи рад на проналажењу и процесуирању свих припадника ове организоване криминалне групе, наводи се у саопштењу.

Указао је на то да је операција изузетно захтевна како у логистичком, тако и у материјалном смислу, будући да се евакуација спроводи из више држава, уз организован транспорт до Дохе, одакле ће грађани бити пребачени за Београд.

Додао је да национална авио-компанија "Ер Србија" није у могућности да лети ка овој зони због немогућности обезбеђивања осигурања и да је Влада Србије обезбедила чартер-лет компаније "Катар ервејз" за повратак грађана у земљу. 

Према његовим речима, током ноћи предвиђено је више сати путовања кроз саудијску пустињу, након чега ће се на граници са Катаром срести са групама које пристижу из Кувајта и Бахреина, а потом заједно наставити ка аеродрому у Дохи, одакле се у послеподневним часовима очекује лет за Београд. 

Јовић је истакао да су дипломатско-конзуларна представништва Србије у Кувајту, Бахреину, Катару и Саудијској Арабији претходних дана непрекидно радила на евидентирању грађана који желе да напусте ове земље, похваливши њихову посвећеност и професионализам. 

Поручујући да држава Србија брине о својим грађанима, нагласио је да, иако је реч о финансијски захтевној операцији у којој је до сада ангажовано више државних ресурса, Влада Републике Србије животе и безбедност својих грађана третира као апсолутни приоритет.

Нова дозвола омогућава трговину, али уз ограничења – средства од продаје нафте неће ићи директно венецуеланским субјектима под санкцијама, већ на посебне рачуне под контролом Сједињених Америчких Држава.

Такође, забрањене су трансакције повезане са Русијом, Ираном и другим земљама под санкцијама Вашингтона.

Венецуеланска нафтна компанија ПДВСА објавила је почетком марта да је потписала уговоре о снабдевању нафтом и нафтним дериватима са трговинским компанијама које те производе пласирају на тржиште Сједињених Америчких Држава.

У објави се наводи да Венецуела потврђује своју посвећеност стабилности међународног енергетског тржишта и да жели да остане поуздан снабдевач који доприноси равнотежи неопходној за глобалну енергетску безбедност.

Kаракас је тада истовремено поручио да санкције представљају кључну препреку развоју нафтно-гасног сектора, као и да би се њиховим укидањем повећала национална производња и ојачала међународна трговина енергентима.

У саопштењу Српске листе се указује да се одлично зна однос Срба према косовским документима, али да је у овом тренутку овим решењем спречено да 10.000 људи остане ван Косова и Метохије, да се блокира рад здравствених и образовних установа и да после 27 година храбре борбе свих наших грађана општине и села на КиМ остану без Срба.

Истиче се да ће Срби на тај начин показати да су своји на своме, да их има и да захтевају поштовање својих права.

"Лица која раде у здравственим и образовним институција свих нивоа, а не живе на Косову и Метохији, ће преко својих установа доставити податке и на тај начин добити право на боравак у трајању од 12 месеци, са правом на продужење. Исто се односи на студенте који не живе на Косову и Метохији а студирају на нашем Универзитету. Грађани који немају косовска документа, а живе на Косову и Метохији, ће од понедељка на основу српских докумената попут личне карте, извода рођених, венчаних и умрлих моћи да добију и косовска документа, и тиме бити заштићени они и наравно њихово право да живе на овим просторима, али и право на имовину њихових очева, дедова", наведено је у саопштењу.

Додаје се српски градоначелници са својим тимовима у општинама са српском већином настојати да учине све да се овај процес одвија без проблема и како би до 16. јуна сви грађани остварили своје право.

"Желимо да поручимо грађанима да напорно радимо на проналаску решење када је у питању проблем око моторних возила и верујемо да уз подршку међународних представника ускоро можемо доћи до решења које ће бити у корист наших грађана", наведено је у саопштењу.

Власти у Приштини су од 15. марта почеле примену закона о странцима, а Србима који раде и студирају на КиМ биће издаване боравишне дозволе за почетни период од годину дана, док ће Срби који живе на КиМ имати три месеца да добију документа која издаје Приштина.

Како је навела, у ЕУ је замерено што није одржана јавна расправа по питању измена и допуна сета правосудних закона те да су, у том смислу, забринути због процедуре усвајања.

"Жао ми је што тако високе стандарде нисмо поштовали овом приликом, али са друге стране желим да кажем да су измене и допуне сета правосудних закона такође ишле у смеру да применимо неке од препорука Венецијанске комисије из 2021. и 2022. године, које у том тренутку рецимо нисмо применили", казала је Брнабићева.

Оценила је да је добро што ћемо мишљење Венецијанске комисије добити у наредних неколико недеља, а након тога ће се даље разговарати о евентуалним изменама и допунама сета правосудних закона.

Брнабићева је навела да Србија комуникацију са Венецијанском комисијом није имала до 2012. године и да и то говори довољно јасно о политичком наративу да је Србија некада била демократска земља, а да сада није. "До 2012. године смо били тзв. демократска земља. А сад нисмо, иако имамо сваки пут комуникацију са Венецијанском комисијом, иако никад нисмо имали проблем да позовемо Венецијанску комисију и кажемо ево изменили смо законе, дођите, погледајте их. Али, добро то су све ти политички наративи и имиџи тих проблокадера који једно говоре у Београду, друго говоре у Бриселу", казала је Брнабићева.

Како је додала, председник Александар Вучић и његов тим немају такву политику. "Ми не бежимо од тог мишљења. На крају крајева, ми смо имали позитивно мишљење Венецијанске комисије за измену Устава. Па да ли су организације цивилног друштва позивале да се гласа на референдуму за уставне амандмане? Не. Позивале су да се гласа против", указала је Брнабићева.

Додала је и да су те самопрозване проевропске странке које су у опозицији тада позивале да се гласа против измена Устава.

"Србија на путу примене свих препорука ОДИХР-а"

Када је реч о препорукама ОДИХР-а, Брнабићева је подсетила да су многе препоруке примењене и додала да је Србија на путу примене свих препорука те да је на основу њих формирана Комисија за увид, анализу и ревизију бирачког списка која је усвојила Пословник о раду и радни план.

"Од прошлог петка, 13. марта, имају и комплетан увид у бирачки списак, дакле то је такође нешто што је важно и што је добра вест. Имамо измене и допуне три додатна закона којим се имплементирају додатних пет ОДИХР-ових препорука. То су измене и допуне закона о избору народних посланика, измене и допуне закона о локалним изборима и измене и допуне закона о Уставном суду. Ми смо на та три закона добили коментаре ОДИХР-а, у потпуности их прихватили и у петак 13. марта поново послали ОДИХР-у", казала је Брнабићева.

Како је додала, нада се да ће се добити ускоро "зелено светло" од њих и да ће се ући у Скупштину са тим законима.

"Поред тога, послали смо и нацрте измена и допуна закона о финансирању политичких активности, дакле на путу смо имплементације свих препорука ОДИХР-а", истакла је Брнабићева.

Указала је да сви они који се данас позивају на ОДИХР препоруке, док су били на власти до 2012. године, ниједну једину ОДИХР-ову препоруку нису имплементирали, чак никада нису ни расправљали о ОДИХР-овим извештајима.

Словачка и Мађарска које предњаче у заговарању обнове дотока руске нафте, инстирају у Бриселу да се нафтовод Дружба врати у функцију.

Праг је понудио Братислави могућност тих испорука обрнутим током - краком Дружбе кроз Чешку.

Стручњаци упозоравају да ће свака даља ескалација напада на енергетску инфраструктуру заливских земаља додатно повећати цене нафте и гаса.

У међувремену, из Ирака је настављен извоз нафте путем цевовода након што су се Багдад и регионална влада Курдистана сложили да поново покрену проток.

Најављено је да ће јавност бити редовно информисана о свим важним информацијама до којих овлашћена лица стручне службе дођу у току поступка који се води.

Компанија Телеком Србија саопштила је у уторак да је дошло до крађе мањег дела података из њене корисничке базе, која се односи на услуге сателитске телевизије "м:САТ тв".

Више јавно тужилаштво у Београду саопштило је данас да Посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала поступа по кривичној пријави компаније Телеком Србија против НН лица због кривичног дела "изнуда у покушају".

"Фотографија је датирана 13. децембра 2022. године, што је 250 дана пре инцидента у Бањској. Та униформа није ни слична онима које су коришћене током напада у Бањској“, појаснио је Максимовић и додао да је униформу добио на поклон.

“Хтео сам да је купим, али мој пријатељ, који се бави пејнтболом и који је имао ову униформу, није хтео да узме новац и дао ми ју је“, навео је оптужени.

Тврди да нема никакве везе са оружаним сукобом у свом селу, али је стекао утисак да истрага терети сваког ко је од мештана имао неки комад маскирне одеће.

Иако је живео у Звечану, те ноћи када се сукоб догодио, боравио је са друговима у викендици поред села. Када је свануло, отишао је код друга у стан и тек сутрадан изашао и питао полицајца у селу да ли може до Звечана, где је живео са мајком и сестром.

Телефон одузет без налога

Полиција га је пустила да иде, али пешке, да би га касније зауставила и тражила му личну карту.

"Питали су ме да ли имам телефон, рекао сам да имам и дао им га. Када су видели да имам снимак на којем се чују пуцњи, питали су ме где је то, па сам показао на зграду. Након тога је стигао аутомобил марке 'шкода', нису ме везали. Мислио сам да ће ме само одвести до Звечана. Када нису скренули, питао сам шта се дешава, рекли су ми да морамо до Јужне Митровице. Питао сам да ли сам ухапшен, рекли су ми да нисам, али су ми узели телефон. Дуго сам чекао у полицијској станици, а онда су ми дали неки папир са правима и рекли да чекам адвоката по службеној дужности”, испричао је Максимовић.

Навео је да су му телефон одузели без налога и одобрења и да није био присутан када су гледали телефон.

Адвокатица Филиповић: Суд одбио да се саслушају неки сведоци

Његова бранитељка, адвокатица Јована Филиповић, медијима је пренела да су сви његови пријатељи који могу да потврде његов алиби били предложени да буду саслушани као сведоци, али да је суд то одбио.

"Такође смо указали да је његов телефон прибављен незаконито и да су се у његовом телефону на необјашњив начин нашле неке фотографије које су настале као резултат новинарског извештавања. У питању су две фотографије, то су оне које су биле презентоване пред судом, али у списима предмета има велики број тих фотографија”, навела је Филиповићева.

Она је судском већу указала да је очигледно да је са његовим телефоном поступано супротно налазу суда, будући да су у Душановом телефону забележене фотографије које су наводно пристигле 28. септембра, иако је он ухапшен 25. септембра.

“Душан је судском већу образложио све детаље који се тичу и његовог привођења и његовог кретања и надамо се да ће судско веће уз потпуну аргументацију и доказима који су, кажем, прикупљени од стране Специјалног тужилаштва, на крају увидети да Душан Максимовић заиста нема било какве везе са кривичним делом које му се ставља на терет”, казала је Филиповићева.

Владимир Толић, Благоје Спасојевић и Душан Максимовић ухапшени су током оружаног сукоба у Бањској између групе Срба и припадника полиције у септембру 2023. године.

Тужилаштво у Приштини је у овом случају подигло оптужницу против 45 Срба, од којих је већина недоступна правосуђу на КиМ.

У сукобу су погинула тројица Срба – Бојан Мијаиловић, Игор Миленковић и Стефан Недељковић и припадник полиције Африм Буњаку.

Маја Ковачевић је већ била изгласана за деканку ФПН, али је Министарство просвете тражило поновно гласање.

Просветна инспекција наложила је да избори за декана ФПН морају да буду поновљени, због проблема са формирањем Студентског парламента из 2024. године.

"Вероватно они неће стати на томе, видећемо шта ће се даље дешавати, али нема везе - идемо корак по корак. Ја настављам са својим радом тамо где сам стала", поручила је Маја Ковачевић у изјавио за Фонет.

Коалициона изборна листа "Александар Вучић – Књажевац, наша породица" залаже се за развој пољопривреде, туризма, малих и средњих предузећа и инфраструктуре за унапређење квалитета живота у општини. 

"Од ових избора очекујемо велико поверење грађана да наставимо да Књажевац водимо путем напретка, развоја и добре будућности. Књажевац је са дна лествице постао најлепша варош у Србији, једна од најпожељнијих малих вароши за живот у Србији. Очекујемо да грађани својим поверењем подрже љубав према Књажевцу, слогу у Књажевцу, јер Књажевац је наша породица", рекао је Милан Ђокић са листе "Александар Вучић – Књажевац, наша породица".

Коалиција "Промене" истиче неповољну демографску слику, и веома ниске просечне зараде у oпштини Књажевац. Кажу да су њихови кандидати, успешни и остварени у својим професијама, спремни за решавање нагомиланих проблема.

"То ће се, пре свега, огледати у транспарентном и одговорном руковођењу буџетом општине. Смањићемо комуналне услуге и цене грејања за пензионере и социјално угрожене групе. Обезбедићемо бесплатне уџбенике за нашу децу, као и већи број стипендија, јер сматрамо то улагањем у будућност. Улагања у пољопривреду морају бити значајно већа и транспарентнија", навео је Игор Милосављевић са листе "Промене – др Игор Милосављевић - Марко Игњатовић".

Либерали за зелени Књажевац сматрају да oпштина Књажевац има велике потенцијале, али и проблеме који успоравају њен развој. Највећи проблеми које ће они решавати су заштита животне средине, пси луталице и рециклажа отпада.

"Наш циљ је да одговорно и транспарентно решавамо све проблеме који стоје пред нама. Заједничким снагама, уз добар рад и одговорност, надамо се да ћемо учинити бољи живот грађанима Књажевца", рекао је Чедомир Димитријевић са листе "Група грађана Српски либерали за зелени Књажевац".

После десетодневне неизвесности, пресудом Вишег суда у Зајечару листа "Књажевац уз студенте – Чиста листа – др Иван Милошевић" враћена је у предизборну трку. Представници листе наглашавају да су свој програм правили заједно са грађанима. 

"Желимо Књажевац у коме млади остају и раде без партијског запошљавања, у коме се одлуке доносе транспарентно, развој пољопривреде и туризма уместо рудника, стварање услова за привлачење нових лекара и останак постојећих. Желимо здрав, чист и културан Књажевац", поручила је Ана Симоновић Петковић са листе "Књажевац уз студенте – чиста листа – др Иван Милошевић".

На предстојећим локалним изборима у Књажевцу гласаће се на укупно 65 бирачких места у граду и селима.

Изразила је захвалност Марти Кос на посвећености и подршци коју пружа Србији у процесу европских интеграција.

"Радићемо још брже и снажније на свим реформама, у првом реду због свих наших грађана", навела је Брнабићева.

Председница Скупштине Србије борави у једнодневној радној посети Бриселу.