Степен повреда које је задобио за сада није познат.

Радник је превезен на Војно-медицинску академију (ВМА).

"Мађари су рекли да ће до рока који је ОФАК дао, дакле до 24. марта, тај уговор бити потписан. Ја очекујем да ће то бити мало пре, рецимо половином или до половине марта", рекао је Мали новинарима након обиласка новоизграђене зграде на Прокопу у којој су почеле са радом Београдска берза, Комисија за хартије од вредности и Централни регистар хартија од вредности.

Министар је оценио да је највећи део посла, када је у питању решење за НИС, већ одрађен.

"По мени је највећи део посла већ завршен, с обзиром на тај 'терм схеет' који је предат и потписан између Мађара и Руса, а који садржи основне одредбе тог уговора. То је добра вест, јер се смањује неизвесност око снабдевања горивом", рекао је Мали.

Према његовим речима, Србија улази у стабилнији и мирнији период. "Можемо да се посветимо нашим инвестицијима и да потписујемо споразуме са још инвеститора, да уводимо нове технологије и отварамо нова радна места", рекао је Мали.

Ђедовић Хандановић: Србија послала писмо САД и подржала захтев НИС-а

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић изјавила је да је Влада Србије послала писмо америчкој администрацији у којем је подржала НИС-ов захтев за продужење оперативне лиценце и могућу трансакцију између МОЛ-а и Гаспромњефта, а да се одговор из Вашингтона очекује до краја недеље.

"МОЛ је послао своје писмо синоћ око 19 часова, а ми негде око 23, то је било негде око 17 сати по радном времену у Вашингтону, значи добили су у току радног времена и сада америчка администрација има уторак, среду, четвртак, евентуално петак, да размотри захтеве", рекла је Ђедовић Хандановић.

Како је навела, када је добијена потврда да је до договора између МОЛ-а и Гаспромњефта дошло, у недељу око 22 часа, а Србија у међувремену у току те вечери постигла договор са МОЛ-ом, кренуло се у писање писама и слања америчкој администрацији.

"НИС је то урадио први. НИС је већ у току ноћи, недеља на понедељак, послао своје писмо", додала је министарка.

Ђедовић Хандановић је истакла да се одлука америчке администрације још чека и додала да се надају да ће стићи до краја ове недеље.

Према њеним речима, за Србију је важно да је у оквиру преговора успела да добије потврду да има право да откупи додатних пет одсто акција.

Ђедовић Хандановић је појаснила да тих пет одсто иде из 56 одсто које ће узети МОЛ.

Када је реч о АДНОК-у, Ђедовић Хандановић је навела да би требало после да уђе у заједничко предузеће са МОЛ-ом, које ће бити већински власник НИС-а, с тим што ће АДНОК у тој њиховој постави имати мањински удео.

"МОЛ ће бити одговоран за управљање компанијом, с тим што ће Србија бити и даље други највећи акционар, чије ће се право одлучивања када су одређене ствари које се тичу компаније у питању и повећати", додала је Ђедовић Хандановић.

На питање да прокоментарише то што се чини да су Руси свима другима хтели да продају свој удео у НИС-у, сем Србији, Ђедовић Хандановић је рекла да Србија, од када су уведене санкције НИС-у, није хтела да води политику која би могла да доведе до конфликта са Русијом, већ да је хтела да одржи добре односе, да буду фер партнери.

Одговарајући на питање да прокоментарише то што се чини да Русија није веровала Србији да неће национализовати НИС, Ђедовић Хандановић је рекла да, пре свега, национализација по закону у Србији нема утемељења.

"Оно што по нашем закону има утемељење је експропријација евентуално по фер тржишној цени. Значи, ми не можемо неком нешто да отмемо, ми можемо неком нешто да платимо и да преузмемо уколико су угрожени наши национални интереси. Међутим, то је, наравно, решење које нама није одговарало зато што би то довело у питање односе нас и Русије, односно били би бар нарушени у одређеној мери. И једноставно, нисмо хтели да водимо политику отимања", казала је Ђедовић Хандановић.

Нагласила је да је Србија била спремна да, уколико то буде неопходно и уколико се не пронађе решење, откупи руски део у НИС-у.

"Ми смо се борили, пре свега, да се стекну услови да рафинерија почне да ради и то се десило захваљујући привременој лиценцији коју је НИС добио за рад. Захваљујући сировој нафти која је дошла путем ЈАНАФ-а имаћемо 25. или 26. јануара из рафинерије прве нафтне деривате. И то је, да кажем, велико олакшање, бар краткотрајно", навела је министарка.

Како је додала, оно што сада мора да се осигура јесте да се створе услови да се преговори о изласку руског власништва наставе и да рафинерија, односно НИС, може да настави да ради под неком привременом лиценцом док се сви преговори не заврше.

"То је оно што је сада фокус и кључ и у зависности од тога ми онда можемо да кажемо да смо успели да дођемо до одрживог решења", истакла је Ђедовић Хандановић.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је јуче у Давосу да се одговор ОФАК-а по питању продужетка оперативне лиценце за наставак рада НИС-а очекује до петка и истакао да не види разлог због којег оперативна лиценца не би била продужена након 23. јануара.

Канцеларија за контролу страних средстава Министарства финансија САД ОФАК-а издала је 31. децембра 2025. године посебну лиценцу којом се компанији поново омогућава обављање оперативних активности закључно са 23. јануаром текуће године.

ОФАК је претходно издао лиценцу Нафтној индустрији Србије којом је продужен рок за преговоре о продаји руског удела до 24. марта.

Мађарска компанија МОЛ и руски Гаспромњефт договорили су 19. јануара основне одредбе будућег купопродајног уговора за НИС који ће разматрати амерички ОФАК.

Србија је у преговорима успела да повећа власнички удео за пет одсто.

Додају да на железничкој инфраструктури нема оштећења и да су на овај начин спречене веће штете на прузи, као и да су стручне службе Инфраструктуре железнице Србије од тог тренутка на терену и раде на чишћењу делова и опреме контактне мреже од леда и снежног иња.

"Након сређивања и чишћења контактне мреже на овој деоници пруге, кренуо је и први теретни воз. Стручне екипе Инфраструктуре железнице Србије настављају да прате ситуацију на терену и чисте делове контактне мреже уколико то буде било потребно", наведено је у саопштењу.

Додају да је на мрежи пруга Инфраструктуре железнице Србије и раније било ситуација да снежне непогоде и лед "окују" контактну мрежу, олабаве је и онемогуће одвијање железничког саобраћаја.

"Инфраструктура железнице Србије извињава се путницима и корисницима услуга, што је услед великих временских неприлика, снега и леда дошло до поремећаја саобраћаја путничких возова између Петроварадина и Суботице током данашњег дана", закључује се у саопштењу тог предузећа.

Храбро вођство не само да говори о миру, већ га и гради, рекла је Османи и додала да управо то председник Трамп ради кроз, како је оценила, историјску иницијативу.

"Баш као што је Америка донела мир на Косово, данас Косово стоји као њен непоколебљиви савезник у унапређењу мира. Историја памти оне који предузимају смеле кораке у изградњи мира – и ми смо спремни", саопштила је Османи.

Своју научноистраживачку каријеру започео је у Институту за српски језик Српске академије наука и уметности, у којем је радио од 1988. до 2003. године. У том периоду дао је значајан допринос истраживању савременог српског језика и језичке норме.

Ђукановић је био изузетно посвећен примењеној лингвистици и приближавању језичких тема широј јавности. 

Посебно место у његовом раду заузимају РТС-ове емисије "Говори како треба“, "Како се каже“, "Досије Икс и Окс“.

Од 2004. године уређивао је и емисију "Пут у речи“ на Другом програму Радио Београда, којом је стрпљиво и ненаметљиво развијао језичку културу слушалаца.

Владо Ђукановић остаће упамћен као лингвиста који је знао да споји научну прецизност и живу реч, стручност и приступачност, те као човек који је веровао да је брига о језику уједно и брига о култури и идентитету.

Његово дело и посвећеност српском језику наставиће да живе кроз генерације које је подучавао, слушаоце и гледаоце које је подстицао да "говоре како треба“, али и да мисле о језику с поштовањем и љубављу.

"Видећете", рекао је Трамп одговарајући на питање колико је далеко спреман да иде у намерама да припоји Гренланд. Одмах након тога, укрцао се у авион и запутио ка Давосу, где га очекују европски лидери, забринути да би решеност америчког председника да припоји ову територију Сједињеним Државама могла представљати и крај НАТО-а.

Трампове претње новим царинама, уколико не подрже његов план за Гранланд, изазвале су лидере ЕУ на озбиљно размишљање да сличне таксе уведу Американцима, иако их је министар финансија САД, Скот Бесент упозорио да такав потез не би био "најмудрији".

Јачање данских снага у водама око Гренланда и распоређивање симболичног броја војника на тој територији замишљено је као показатељ одлучности Копенхагена, али и низа европских држава да статус ове територије остане непромењен, упркос агресивној реторици Вашингтона.

Империјалне амбиције САД

Или како је то описао француски председник Емануел Макрон, свет се креће ка времену у којем међународно право не важи и васкрсавају империјалне амбиције, док Сједињене Државе отворено покушавају да ослабе и подјарме Европу.

У таквој ситуацији, Данска је одлучила да у воде око Гренланда упути једну од три фрегате класе "Ивер Хуитфелт", номинално најмодернијих бродова у саставу ратне морнарице те државе, које последњих година прате озбиљни проблеми.

Иако је овај брод првенствено конструисан за борбу против противничких авиона, пројектила и дронова, читав систем је недавно озбиљно заказао током патролирања Црвеним морем, када су системи за управљање ватром, током ракетног наопада Хута, били замрзнути пуних пола сата.

Капетан те фрегате Суне Лунд је, након тога, покушао да дронове обори рафалима из аутоматских топова, али су неке од граната експлодирале "опасно близу" брода са којег су испаљене. Лунд је, истовремено, објаснио да фрегата није била спремна за борбене акције ни када је 29. јануара 2024. године испловила из Данске.

Ни после годину дана, дански стручњаци нису успели да реше ове проблеме, па је министар одбране Михаел Хилдгард прошлог јуна препоручио влади да одустане од планиране модернизације ове класе бродова.

Осим "поквареног" данског ратног брода, водама око Гренланда патролира и француска фрегата "Бретања".

Војна опција, како ствари стоје, неће задржати Гренланд у саставу Данске, па се власти у Копенхагену уздају у искуства из првог Трамповог мандата, када је првобитни шок због идеје о куповини ове територије, временом, испеглан низом потеза који су задовољили обе стране.

Тако је, 2020. године отворен амерички конзулат у Нуку, док је између Гренланда и САД потписан споразум о економској сарадњи, чиме је "одбијена" прва Трампова инвазија на ову територију.

"Нешто што је почело као конфликт окончано је тешњом сарадњом", рекао је за Дојче веле некадашњи дански министар спољних послова Јепе Кофод.

У тренутку док су тензије око Гренланда на високом нивоу, локалне власти спремају становништво на најцрње сценарије, па се редефинишу стратегије цивилне заштите, укључујући и залихе хране за најмање пет дана.

"Морамо бити спремни за све евентуалности", рекао је некадашњи премијер Гренланда Муте Егеде.

Питање статуса, други пут

Гренланд је, почетком другог Трамповог мандата, по други пут у последњих 100 година постао тачка спотицања интереса Вашингтона и Копенхагена, јер су Американци непосредно после Другог светског рата неуспешно покушавали да откупе ово острво.

Почетком педесетих, покушај куповине замењен је споразумом према којем је Америка добила право да слободно гради базе и распоређује војнике по Гренланду, под условом да о потезима претходно обавести Данце.

У складу са тим споразумом, Американци су изградили војну базу у Питуфику на северозападу острва, која је временом постала кључна радарска станица за надгледање арктичког круга.

Данци и Гренланђани пак упозоравају да је Трампов интерес више везан за природне ресурсе него за безбедност, наводећи да су на острву пронађени извори ретких земних метала, дијаманата, злата, сребра, уранијума и титан-ванадијума.

Укупно, на Гренланду постоје резерве 25 од 34 минерала које је Европска унија прогласила критичним сировинама. Експлоатација ових минерала на острву је забрањена из еколошких разлога.

Гренланд има статус аутономске области унутар Краљевине Данске, али је потпредседник САД Џеј Ди Венс у неколико наврата оптуживао Данску да недовољно улаже у ову територију, надајући се да ће на тај начин придобити подршку локалног становништва за сецесију.

Проласком кинеског брода "Истанбул бриџ" арктичком рутом, Гренланд је добио и нови геостратешки значај, јер пловидба досадашњим путевима, око Рта добре наде или Суецким каналом, траје између 40 до 50 дана.

Да није било невремена, кинески брод би пут прешао за мање од 18 дана.

Подела "посла" између латино-америчких и балканских група

Декан Факултета за дипломатију и безбедност Радојица Лазић каже за РТС да се Венецуела као држава не може означити као нарко-картел, али се може оптужити да дозвољава промет кокаина и других психоактивних супстанци преко своје територије.

"Али оно што су САД урадиле, киднаповање председника и његове супруге, против је свих норми међународног права“, истакао је Лазић.

Када је реч о балканским криминалним групама, рекао је да су балканске групе на удару радара САД, али да су главни носиоци те активности латино-амерички картели који производе и дистрибуирају наркотике, док су балканске групе укључене у логистичке послове, и пре свега када је у питању превоз.

Колико су чврсти докази са Скаја

На питање колико су транскрипти са апликација попут Скаја, АНОМ-а и ЕнкроЧета правно "чврст" доказ у међународним и домаћим поступцима када је реч о случају заплене пет тона кокаина на Аруби и пресуде црногорским држављанима, професор Правног факултата у Подгорици Велимир Ракочевић рекао је да је све то важно, иако је на почетку било дилема да ли признати то као доказ.

"Већина држава Европске уније, САД, наравно ту је и пресуда Европског суда правде из априла прошле године и бројне друге, потпуно су јасно указале да уколико се испуне законски услови, све ове пресретнуте комуникације могу се користити као доказ у кривичном поступку“, истакао је Ракочевић.

Истакао је да су у пресудама црногорских судова, које су већ постале правоснажне, Скај комуникација коришћена као доказ.

"Не можемо говорити о хомогености и некој компактности Балканског картела, јер се не ради о класичном типу криминалне организације, већ о једном адаптабилном и томе слично, где има више криминалних организација дифузног карактера и оне су повезане само у делу где се поклапају њихови интереси. У сваком случају, имајући у виду све ове трендове криминалне организације са ових простора, узимају се пре свега као озбиљна опасност и за америчке интересе. А када су амерички интереси угрожени, видимо како се реагује као из времена Џона Вејна“, истакао је Ракочевић.

О термину "Балкански картел"

Лазић је рекао да сам назив "Балкански картел" нема правно утемељење, он је више колоквијални назив за одређени део глобалне мреже са некадашњих југословенских простора, укључујући ту Албанију и Бугарску.

Према његовим речима, то је део једне шире мреже који на неки начин последњих година све више добија на замаху, нарочито у последњих десет година.

"Ту су нарочито веома битне те такозване слабе државе, како Латинске Америке, тако и Западне Африке, које постају база за такве активности, пре свега поморске луке, где је изражен велики ниво корупције у тим државама, лоша контрола царинских и других полицијских органа ради тих транспорта“, каже Лазић.

Сарадња балканских држава са ДЕА и Европолом

Говорећи о сарадњи балканских држава са ДЕА, са америчким тужилаштвом, али и са Европолом, Ракочевић је рекао да је незамисливо данас и помислити да се озбиљније супротставите транснационалном криминалитету без интензивне сарадње.

"Кад пођемо од наших држава - од државе Србије, државе Црне Горе, све те најјаче операције или најтежи предмети су и откривени и расветљени и процесуирани и дошло је до осуђујућих пресуда управо захваљујући партнерима, било да је то европска полиција, било да су европске државе…“, каже Ракочевић.

Апострофирао је као проблем скромне алате које поседујемо и хроничну неефикасност односно неажурност судова јер, како каже, оно што на крају финале свега тога су правоснажне судске пресуде као мерљив резултат.

Напомиње да ће ту бити потребно инвестирати у будућем периоду како би се државе региона бориле са планетарним проблемима.

Шта указује да су балканске групе у фокусу САД

На питање шта би указало да су балканске групе у фокусу САД, Ракочевић је рекао да су ту бројне активности од, на пример, санкција, финансијских истрага, бројни репресивни механизми који им стоје на располагању и они се сигурно неће либити да посегну за њима, а нарочито ако их прогласе нарко-терористичким организацијама.

"Тада по њиховим законима који прилично јасно ограничавају људска права и слободе, онда могу и да примене одређене методе и средства где би наравно тај примарни циљ био да се неутралишу извори опасности, на уштрб људских права и слобода. Када званично започну са процесуирањем и применом мера нарочито одузимања имовинске користи стечене криминалитетом, онда ћемо видети да су се озбиљно позабавили овом проблематиком“, рекао је Ракочевић.

Говорећи о случају где је један малолетник ухапшен због сумње да је припремао још једну ликвидацију за значајно новчано обештећење, Лазић је рекао да организовани криминал не познаје границе.

"Сасвим озбиљна и повољна мета је и регрутација малолетних лица", рекао је Лазић.

Пашановић напомиње да се клијенти увек саветују да потпишу уговор са закупцем који ће оверити код нотара са извршном клаузулом, која им омогућава да у случају неплаћања две месечне кирије или комуналија, могу преко извршитеља да га иселе из некретнине.

Са друге стране, истиче да се закуподавац не може у потпуности заштитити и да суштински тај однос функционише на поверењу и да се заштитне клаузуле користе због екстремних случајева.

"Ми смо имали једног клијента који је издао стан где три године није могао да избаци подстанаре који нису платили ништа, а некретнину су комплетно уништили. Уколико у уговору не постоји извршна клаузула да можете да избаците подстанара, а уколико он нема адекватан други смештај, суштински држава га неће избацити", наглашава Пашановић.

Друге методе заштите од несавесних закупаца

Према његовим речима, многи не желе да овере уговор код нотара зато што не желе да плаћају порез.

"Као прво, јефтиније је да се плаћа порез. Друго, то је наш новац јер наша је држава. Суштина је да чак ни не морате да плаћате порез ако оверите уговор код нотара, а умногоме се штитите и то је много паметније. Са друге стране, дужни сте, за сваког ко вам остаје више од три дана, да пријавите у МУП-у за привремено боравиште", додаје Пашановић из "Кластера некретнина".

Како метод заштите од несавесних закупаца, Пашановић истиче и узимање две до три месечне кирије унапред. "Уколико закуподавац за то време види да подстанар не може да плаћа закуп, може да активира тај новац и покрије своје трошкове", додаје Пашановић.

Са друге стране, указује на то да није увек лоша намера у питању. "Деси се некад случај да људи изгубе посао, изгубе имовину и не могу да плате“.

Закуп без уговора – дуг и неизвестан судски поступак

Како наглашава, у случајевима када није потписан уговор са подстанаром, једини пут је судски поступак, који ће трајати годинама.

"Ако вам закупци имају децу, ако су стари, ако немају други смештај, ви сте дужни онда по закону да им нађете адекватан алтернативни смештај. И то је сада проблем да ли ће га прихватити. Обично, када људи људи дођу у ту фазу неће да изађу из стана и оглушују се на молбе власника. То су углавном очајни људи и јако је тешко с њима разумно и рационално изаћи на крај, фактички онда морате чекати судски поступак", објашњава Пашановић.

Цело гостовање Ервина Пашановића можете погледати у видео-снимку на почетку текста

Осим економских, једна од главних тема је и Гренланд, пошто у Швајцарску стиже председник САД Доналд Трамп.

Србију представља председник Александар Вучић, ког у току дана очекују бројни билатерални сусрети са светским званичницима.

Генерални директор београдског аеродрома Шивоан Рем рекао је у Дневнику РТС-а да такав раст саобраћаја оправдава одлуку о ширењу и модернизацији капацитета.

"Тај пораст саобраћаја оправдава наш избор да проширимо капацитет аеродрома и да га модернизујемо. На крају, за нас тај пораст потврђује модел концесије Вансија - то је омогућило развој и променило путничко искуство за све путнике", истакао је Рем.

Говорећи о броју авио-компанија које саобраћају са београдског аеродрома, Рем је нагласио да је за оператера аеродрома важнији број директних дестинација, него сам број авио-линија.

"Из Јордана ће авио-компанија летети до Амана, почев од ове године. Али за нас, као оператера аеродрома, важнији од броја авио-линија јесте број дестинација и рута које су доступне путницима у виду директних летова и у том смислу је и тај број био рекордан. Имали смо 116 директних рута до 40 земаља, са пет дуголинијских летова из Београда до САД и три до Кине. То је део онога што покушавамо да развијемо као оператер аеродрома - да Србија буде повезана са остатком света", рекао је Рем.

Осврћући се на будуће планове, генерални директор је нагласио да ће у наредном периоду посебан значај имати увођење нових дуголинијских летова.

"Један од главних праваца развоја аеродрома биће то што ће Србија отворити нову дуголинијску линију до Торонта и то ће бити веома важно за српску дијаспору у Канади. Осим тога, имаћемо и даљи развој средњалинијских мрежа - ка Шпанији, Тенерифама и Севиљи, ка Грчкој, на Санторини, као и до Бакуа, у Азербејџану", навео је Рем.

Подсетио је и да су недавно започети нови радови на проширењу капацитета аеродрома. "Пре неколико недеља смо почели ново ширење капацитета аеродрома. Конкретно, то за нас значи да ћемо на крају изградити нови део терминала, површине 5.350 квадратних метара. У том делу биће четири нове покретне траке, као и паркинг места за летелице", рекао је генерални директор београдског аеродрома.

"Ми поступно идемо ка томе да Београд успоставимо као главно чвориште у Југоисточној Европи", закључио је Рем.

Шинзо Абе налазио се на кормилу земље у периоду од 2006. до 2007. и поново од краја 2012. до септембра 2020. године. Он је председник владе који је на тој функцији провео највише времена у историји послератне јапанске демократије.

Сада четрдесетпетогодишњи Тецуја Јамагами, бивши припадник јапанске морнарице, 8. јула 2022. године убио је Абеа из импровизованог ватреног оружја кућне израде током говора који је овај држао на улици у Нари у знак подршке тамошњем кандидату своје Либерално-демократске партије (ЛДП).

На суђењу у питање није долазила чињеница да је Јамагами починилац атентата, јер је он сам то признао и током извршења био ухваћен оком камере, те одмах после извршења ухапшен на лицу места. Питање је само било то да ли ће судије и порота прихватити захтев тужиоца да се он, због убиства и нелегалног поседовања ватреног оружја, казни доживотном робијом, или ће бити прихваћен предлог одбране да му се додели 20 година затвора.

Мотив – лична породична трагедија

Након првог шока који је уследио одмах по извршењу атентата, јапанска јавност је временом развила одређено саосећање за атентатора, који је у доброј мери био мотивисан личном породичном трагедијом. Наиме, отац починиоца је извршио самоубиство када је он имао непуне четири године, након чега је његова мајка остала сама са троје деце.

Осећајући се незаштићеном и усамљеном, она је пришла религиозном култу јужнокорејског порекла Унификациона црква, који ју је онда временом убедио да сву имовину која је наследила од супруга донира цркви. То је породицу бацило у дубоко сиромаштво и допринело самоубиству брата починиоца који се лечио од канцера.

За материјално тежак живот и трагичну смрт свог брата атентатор Јамагами је окривио Унфикациону цркву, а када је приметио да она кроз донације и волонтерски рад током политичких кампањи подржава Абеову (владајућу) ЛДП, почео је да гаји мржњу и према самом Абеу и партији у целини, што га је навело на злочин.

Ипак, судије и порота у Нари, чини се, нису узели све то, као ни анимозитет јавности према експлоататорском односу поменуте религиозне групе према јапанским верницима, као олакшавајуће околности, па је Јамагамију додељена строжија од две казне.

Треба, међутим, рећи да у Јапану постоји и смртна казна и да је могуће да је тужилаштво, када је одустало од тражења те најтеже казне, на неки начин изашло у сусрет сентиментима грађанства и признало да постоје одређене олакшавајуће околности за тешки злочин који је Јамагами починио.

Починилац има право жалбе, тако да пресуда још увек није правоснажна.

КУРСНА ЛИСТА БР. 11

Трамп је другим авионом за Давос полетео сат времена касније. Ливит је новинарима у председничком авиону рекла да је, након полетања из заједничке базе Ендруз, посада идентификовала "мањи проблем са електриком" и, из предострожности, одлучила да се окрене и врати у базу.  

Авион се вратио у базу у 23.07 сати по локалном времену, а Трамп се потом укрцао у нови авион, који је полетео за Давос око поноћи.

Новинари су рекли да су се светла у новинарској кабини накратко угасила након полетања. Трамп ће у Давосу учествовати на Светском економском форуму, на коме би требало да се обрати данас, убрзо након слетања.

У овом тренутку непознаница је да ли ће Доналд Трамп стићи у Давос на време за свој говор, заказан за 14.30. После тога у плану су били сусрети са неколико државника међу којима су и они који се отворено противе његовој спољној политици, пре свега у погледу преузимања Гренланда од Данске.

Тренутно постоје два модификована "боинга 747" који служе као председнички авиони, а оба су у употреби од 1990. године. 

Требало је да буду замењени 2024. године модификованим "боингом 747", али је завршетак првог авиона за замену одложен до 2027. године, а другог до 2028. године, према подацима Америчког ратног ваздухопловства.

Трамп се често жалио на квалитет авиона, наручени нови авиони од Боинга, неће бити израђени до краја Трамповог другог мандата.

У мају је Трампова администрација прихватила нови путнички авион 747-8 од владе Катара, који ће захтевати обимне радове пре него што се може сматрати довољно безбедним да би се користио као председнички. Није сасвим јасно колико ће времена Министарству одбране бити потребно да угради неопходне безбедносне системе у нови авион.

Председник скупштинског Одбора за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Угљеша Мрдић објаснио је да један од амандмана које је одбор усвојио на предлог за измену Закона о јавном тужилаштву предвиђа да уместо врховног јавног тужиоца, Високи савет тужилаштва добије надлежност за упућивање тужилаца у Јавно тужилаштво за организовани криминал (ЈТОК).

Мрдић је раније рекао да је предложио сет правосудних закона да би правосуђе било ефикасније и да би тужилаштво и судство били самостални. Он је рекао да судству и тужилаштву требају људи који су лојални једној држави, а то је Србија, као и да је усвајање ових закона само први корак у враћању отетог правосуђа држави и народу.

Министар правде Ненад Вујић рекао је раније у Скупштини да измене правосудних закона које је предложио Мрдић представљају корак у унапређењу рада и ефикасности правосуђа, додајући да се њима повећава и доступност правде грађанима. На дневном реду је и листа кандидата за чланове и заменике чланова Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка, а посланици разматрају и измене Закона о државним службеницима који је поднела Влада Србије.

Остале тачке дневног реда

Пред посланицима је и предлог одлуке о утврђивању четири музејска предмета за културна добра од изузетног значаја, а реч је о Крунидбеним инсигнијама краља Петра Првог Карађорђевића, Похвалама монахиње Јефимије - покров за мошти кнеза Лазара, Вотивним колицима и скулптури "Данубијус".

Пред посланицима су и Извештаји о раду Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки у периоду од 1. јануара до 31. децембра 2024. године, Извештај о спроведеном мониторингу за 2024. годину, Предлог одлуке о давању сагласности на Статут Агенције за енергетику Републике Србије, који је поднео Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику.

На дневном реду је и Предлог одлуке о давању сагласности на Финансијски план Комисије за хартије од вредности за 2026. годину и Предлог одлуке о давању сагласности на Финансијски план Агенције за енергетику Републике Србије за 2026. годину. Ванредна седница почела је 14. јануара.

Такође, поручује да евентуални разговори са Сједињеним Америчким Државама, укључујући и могући састанак са Доналдом Трампом, морају да донесу конкретне резултате за јачање Украјине или приближавање крају рата.

Кијев оптужује Москву да намерним нападима на електроенергетску инфраструктуру угрожава нуклеарну безбедност, укључујући и Чернобиљ. Хране има довољно, поручују локалне власти, док се снабдевање електричном енергијом стабилизује. 

Шеф дипломатије Русије Сергеј Лавров тврди да је Кремљ отворен за дијалог са Европом, али да су шансе за договор са садашњим лидерима минималне, уз оцену да европске елите одбацују идеје Трампове идеје о миру.

Уз то, говорећи о Гренланду, Лавров је цитирао председника Хрватске Зорана Милановића и поручио да, ако се у његовој изјави о праву Гренланђана на одлучивање уместо тог острва стави Крим, постаје јасна руска позиција.

У току дана у већем делу земље мало и умерено облачно време уз сунчане интервале, само ће на југу земље бити претежно облачно, у нижим пределима са локалном појавом слабих краткотрајних падавина на граници кише и снега.

Дуваће слаб и умерен ветар, у кошавском подручју и на планинама повремено јак, јужни и југоисточни, а у доњем Подунављу краткотрајно и са ударима олујне јачине.

Најнижа температура од -9 до -2 степена, а највиша од -1 до 7 степени.

У току ноћи слабе краткотрајне падавине очекују се и у западним и централним деловима Србије, а у области падавина саветује се опрез због поледице.

У Београду мало до умерено облачно време уз сунчане интервале и уз умерен, повремено јак југоисточни ветар.

Најнижа температура од -7 до -3, а највиша око 4 степена.

Током идућих седам дана очекује се постепено слабљење јутарњих мразева уз пораст дневне температуре.

Падавине ће у већини региона бити слабе, спорадичне и локалне, на граници кише и снега, али се у области падавина, нарочито у вечерњим, ноћним и јутарњим сатима, саветује опрез због поледице.

Више падавина очекује се од 25. јануара на југу и југоистоку Србије.

У Поморављу и Подунављу кошава ће бити најјача за дане викенда, а ветар ће почетком следеће седмице ослабити и бити у скретању на западни и северозападни.

Првобитне хипотезе указују на то да је инфраструктура можда урушена због киша које су падале последњих неколико дана.

Саобраћај на тој железничкој линији је обустављен.

Још један воз искочио је данас из шина у Каталонији, а није било повређених. Ту незгоду изазвало је камење које је пало на пруге због олује која је погодила Херону.

Путнички воз у предграђу Барселоне исклизнуо је из шина само два дана пошто је у железничкој несрећи на југу Шпаније погинуле најмање 42 особе, а више десетина је повређено, када је неколико вагона воза такође исклизнуло из шина. 

Нека од њих показао је присутнима, а на почетку обраћања највише је говорио о својој имиграционој политици током протеклих 12 месеци, уз фотографије ухапшених у Минесоти, тврдећи да су у питању "криминални, илегални мигранти".

Потом је указао да ускоро путује у Давос опаском: "Ускоро идем на једно прелепо место у Швајцарској. Сигуран сам да ме тамо веома радосно очекују."

Трамп сутра путује на Светски економски форум у Давосу, где се нашироко расправља о његовим претењама увођењем царина савезницима уколико не пристану на то да Сједињене Америчке Државе преузму Гренланд.

Француски председник Емануел Макрон већ је поручио светским лидерима да је "бескрајно нагомилавање нових царина" од стране САД "суштински неприхватљиво", док је канадски премијер Марк Карни изјавио да се "оштро противи" царинама због Гренланда.

Трамп се потом накратко осврнуо на питање Венецуеле, помињући Марију Корину Мачадо – опозициону лидерку те земље, која је недавно Трампу предала своју медаљу Нобелове награде за мир.

"Можда можемо да је укључимо на неки начин", каже Трамп, називајући Мачадо "невероватно фином женом".

Мачадо тврди да би она требало да буде нова лидерка Венецуеле након што су САД 3. јануара у Каракасу заробиле и одвеле венецуелнског председника Николаса Мадура.

У међувремену, Трамп је одбио да је подржи, наводећи да нема довољну подршку унутар земље – упркос томе што њен опозициони покрет тврди да је победио на широко оспораваним изборима 2024. године.

О царинама

Трамп је изјавио је да царине представљају важан извор прихода и јачања националне безбедности САД, наводећи да са нестрпљењем чека одлуку Врховног суда САД о законитости царина уведених прошле године.

Истакао је да је последњих годину дана остварен снажан економски раст и заустевљена инфлација присутна током мандата бившег америчког председника Џозефаа Бајдена.

"Не знам шта ће Врховни суд да уради. Мени је то потпуно јасно, не може бити јасније. Дозвољено је увести лиценцу, а царина је вероватно мање строга мера него што би лиценца могла да буде", рекао је Трамп.

Навео је да су САД захваљујући царинама прикупиле стотине милијарди долара, упозоривши да би у случају неповољне судске одлуке могло доћи до обавезе враћања тог новца.

"Ако изгубимо тај случај, могуће је да ћемо морати да учинимо све што можемо да то вратимо. Не знам како би то могло лако да се уради, а да се не нанесе штета великом броју људи", рекао је Трамп.

Имиграциона политика 

Амерички председник је изјавио да је сарадницима у администрацији поручио да "мало попусте" у оквиру појачаних мера против илегалне имиграције, истичући да има разумевања за имигранте који раде и доприносе америчкој привреди и нагласио да актуелне протесте против агената Службе за имиграцију и царину (ИЦЕ) предводе "плаћени агитатори".

"Имамо велико срце за људе. Дошли су илегално, али су добри људи и сада раде на фармама, у ресторанима и хотелима", рекао је Трамп.

Напоменуо је да фокус треба да буде на особама са криминалним досијеима, али је признао да су привођени и имигранти без такве прошлости.

"У теорији, и они би требало да буду депортовани, али ми смо фокусирани на убице, дилере дроге и ментално нестабилне", рекао је Трамп.

Хвалећи рад припадника Граничне патроле и ИЦЕ-а, Трамп је рекао да "воли Хиспаноамериканце" и подсетио да је велики број њих гласао за њега.

"Гранична патрола је невероватна. Углавном су Хиспаноамериканци", рекао је Трамп, наводећи да они чине око 60 одсто припадника те службе, као и да су "предузимљиви и изузетни људи". 

Ипак, више путе је поновио да изражава жаљење због смртоносне пуцњаве у којој је федерални имиграциони службеник пре две недеље у Минеаполису убио Рене Гуд.

"То је тешка ситуација. То је тако тужно", рекао је Трамп и нагласио да му је посебно било жао зато што је отац Рене Гуд "Трампов присталица".

Нагласио је и да ИЦЕ понекад "прави грешке" и да уме да буде "прегруб према људима".

О "кријумчарима дроге на Карибима" и "борби на копну"

Трамп је изјавио је да су САД "уклониле готово 100 одсто дроге која је долазила морским путем" пошто је америчка војска извела више десетина војних удара на бродове у Карипском мору од септембра, најавивши да ће операције прећи с мора на копно.

"Сада ћемо, врло ускоро, почети да се бавимо дрогом која долази копном. Тачно знамо одакле долази", рекао је Трамп.

Према подацима Пентагона, САД су од септембра извеле више од двадесет напада на наводне бродове за превоз дроге у Пацифику и Карибима, при чему је убијено више од 100 људи.

Чланови америчког Конгреса, углавном из редова Демократске странке, изразили су растућу забринутост због ових удара и поднели више резолуција о ратним овлашћењима с циљем да се даља дејства у вези са Венецуелом ограниче без сагласности Конгреса, али ти покушаји за сада нису били успешни.

Ново гласање о резолуцији о ратним овлашћењима очекује се касније ове седмице у Представничком дому САД.

"Учинио сам више за НАТО, сумњам у узајамну помоћ"

Председник САД изјавио је на брифингу да нико није учинио више за НАТО од њега, доводећи у питање да ли би чланице Алијансе притекле у помоћ Вашингтону у случају потребе.

"Нико није урадио више за НАТО од мене и мислим да ће вам то већина рећи. Можете да питате и генералног секретара НАТО (Марка Рутеа), он је то рекао – урадио сам више за НАТО него било ко", рекао је Трамп.

Пошто су чланице НАТО-а изразиле снажно противљење његовој намери да САД преузму контролу над Гренландом, Трамп је поручио да "и НАТО мора фер да се односи према Сједињеним Државама".

"Мој највећи страх у вези са НАТО је то што ми трошимо огромне суме новца. Знам да бисмо ми притекли њима у помоћ, али заиста се питам да ли би они дошли у помоћ нама", рекао је Трамп.

Амерички председник је подсетио да члан 5 Повеље НАТО предвиђа да се напад на једну чланицу сматра нападом на све, али је нагласио да је тај члан активиран само једном, после терористичких напада 11. септембра 2001. године, када су европске земље подржале САД у рату у Авганистану.

Трамп је поновио тврдњу да је учинио "више за НАТО него било која особа, жива или мртва", истичући као једно од кључних достигнућа договор чланица да повећају издвајања за одбрану са два на пет одсто бруто домаћег производа.

"Одбор за мир уместо Уједињених нација"

Трамп је такође изјавио да би новоформирани "невероватни" Одбор за мир, који је покренула његова администрација, "могао" да замени Уједињене нације, које је критиковао због, како је навео, недовољне ефикасности у окончању ратова.

"Уједињене нације једноставно нису биле од велике помоћи. Велики сам заговорник потенцијала УН, али оне никада нису испуниле тај потенцијал", рекао је Трамп.

Навео је да је УН требало да "реше сваки од ратова" које је, како тврди, он решио, истичући да им се у тим процесима никада није обраћао, нити је размишљао о томе.

"Волео бих да Уједињене нације могу да ураде више. Волео бих да нам није потребан Одбор за мир. Уједињене нације ми никада нису помогле ни у једном рату. Мислим, претпостављам да их не кривим. Нисам их позвао да помогну", рекао је Трамп.

Одбор, замишљен као тело под Трамповим вођством за надзор обнове Газе, најпре би се бавио сукобом у Гази, уз план да се касније прошири на друге конфликте Чланство у одбору.

Проблем представљају одредбе повеље које дају Трампу коначну одлучујућу моћ и место дожитовтног председника, што изазива питања, између осталог и о томе где би ишла уплата за чланство.

Према изворима Блумберга, око 60 земаља, укључујући неколико европских позвано је да се придружи одбору, а Трамп жели да коначна повеља и мандат комитета буду потписани у Давосу у четвртак.

О Нобеловој награди за мир

Трамп, пошто је набројао неке од ратова за које тврди да их је решио, попут сукоба између Јерменије и Азербејџана, прелази на тврдњу да Норвешка контролише Нобелову награду за мир.

"Норвешка вуче конце. То је шала. Мачадо ми је рекла да не заслужује награду и да сам ја тај који је заслужује. Она ми је рекла да ја то заслужујем зато што сам окончао осам ратова.

Трамп је затим упитан о поруци норвешком премијеру у вези са Нобеловом наградом за мир.

"Изгубио сам много поштовања према Норвешкој. Али, сукобе нисам решавао због Нобелове награде. Исто то покушавам са ратом Русије и Украјине", рекао је амерички председник.

Говорећи о Ирану, Трамп је рекао да је "уништио иранске нуклеарне капацитете и његове субверзивне способности". На питање о могућој војној интервенцији, у контексту ранијих претњи због протеста у тој земљи, рекао је да не може да предвиди будуће догађаје.

"Не могу да вам кажем шта ће се догодити у будућности. Видећемо шта ће се десити с Ираном", рекао је Трамп и оценио да "не зна" да ли је војна опција и даље у оптицају.

О преузимању Гренланда и Панамског канала

Трамп је упитан колико далеко је спреман да иде да би преузео Гренланд.

"Сазнаћете", одговорио је.

Затим је упитан о објави на његовој друштвеној мрежи у којој је споразум Велике Британије да острва Чагос уступи Маурицијусу, а да потом изнајми кључну војну базу, назвао "чином велике глупости".

Трамп је упитан да ли је, упркос томе што је раније подржао британске планове, сада његов став да тај договор не треба да се спроведе. Рекао је да, када је Британија првобитно планирала тај потез, "говорила о неком концепту власништва", док се сада"разматра суштински закуп и продаја", чему се он противи.

Наводи да то "није ништа слично Гренланду, али је прилично важно подручје света" и да сматра да би Британија требало да задржи острва Чагос.

Трамп је затим упитан о претњама царинама у вези са Гренландом и шта ће се десити ако Врховни суд пресуди против законитости његове примене царина.

"Тужићемо нешто друго. Оно што сада радимо је најбољи, најјачи, најбржи и најмање компликован начин", закључио је Трамп, уз напомену да састанци о Гренланду "иду прилично добро".

Упитан, да ли је враћање Панамског канала још увек на дневном реду, о чему је говорио током првих месеци другог мандата, Трамп није желео да прецизира.

"Не желим то да вам кажем. На неки начин, јесте", закључио је амерички председник.

“Углавном у сектору грађевине, мада не можемо се само на тај сектор фокусирати пошто имамо и електричаре и водоинсталатере. Онда имамо сектор саобраћаја, доста возача недостаје”, поручује Јевтовићева.

Када је реч о ИТ сектору, каже да недостатак радника није више толико изражен, односно да недостаје одређених кадрова, као и да се сада траже сложенија знања, не основни ИТ курсеви.

“У сваком случају, занати, све што спада у занате, су нешто што баш јако дуго недостаје и недостајаће”, поручује Јевтовићева.

Наводи да је ситуација на тржишту таква да ко има знање и вештине у таквој је ситуацији да може да бира посао.

Турински: Занати се из годину у годину све више траже

Милош Турински из Инфостуда напомиње да имамо два поларитета – са једне стране имамо занатлије, а са друге имамо ИТ сектор.

“У последњих десет година превагнуо је тај услужни сектор где спадају и занатлије и где су квалификована занимања. И то је оно што нам недостаје у великој и значајној мери. То је највећи дефицит”, додаје Турински.

Указује да се занати из године у годину све више траже.

“Послова се све више и више отвара, а са друге стране ми не имамо довољно кадрова. И онда иде цела она прича коју причамо већ годинама о том великом увозу страних радника, да нам донекле бар попуњавају те све слободне и отворене позиције”, наводи Турински.

"Нема кризе, ИТ сектор је сазрео"

Говорећи о ИТ сектору, каже да је крајем 2022. године дошло до оптимизације рада.

“Негде је тај балон који је до те године био пренадуван, где су компаније узимале кадрове и са факултета и са курсева и где се јако лако запошљавало, али тада је дошло до економске кризе, опао је број пројеката, новац је био у паду и заправо је морало да дође до оптимизације кадрова”, додао је Турсински.

Ипак, сматра да није реч о кризи у ИТ сектору, него да је сазрео.

“Више нема тог брзог запошљавања после кратког курса од месец, два, три. Тржиште сада тражи оно што је чињеница – тражи дубље знање, тражи искуство и тражи специјализацију. Јесте да је улазак знатно тежи, али и даље за добре стручњаке има много простора”, додаје Турински.

Наводи да је 15 одсто мање огласа за ИТ послове него што је ту било 2024. године, као и да је највећи пад на јуниорским позицијама.

Каже да се до 2022. године нудило све и шаком и капом и да су сви који малтене упишу курс одмах добијали посао у ИТ сектору.

“Уписивао је свако и ко воли ИТ и ко је само видео добру прилику за добру зараду. Тржиште је и навикло све те људе да ће много лако доћи до посла и да ће имати сигурну и стабилну зараду. Међутим, сада се то све променило и много је теже и треба много више улагања и знања и искуства да имате и да се заиста трудите, а притом и да волите тај посао којим желите да се бавите”, додаје Турински.

На питање колико је онда у овом тренутку ИТ сектор добра опција за младе који тек треба да изаберу своје занимање, Јевтовићева каже да свакако јесте.

“Генерално гледано, долазимо до тога да зависи шта ко жели. Пазите, ја не могу да будем балерина, иако бих желела. Гледаш своје афинитете личне, а са друге стране гледаш на неке реалне околности да ли си за то или ниси. Али, свакако, мислим да треба да ослушкују тржиште. Да посматрају, односно да читају анализе озбиљних истраживања, где могу уствари да нађу негде своје место под сунцем у зависности од тога шта желе”, напомиње Јевтовићева.

Додаје и да ИТ не може бити лош избор, али да су сада нека друга занимања можда боља опција у смислу зараде и осталих ствари.

Шта изабрати ако желимо да мењамо посао

Говорећи о томе шта би саветовао некоме ко данас има 30 или 40 година и размишља о промени каријере, Турински каже да тржиште сада изискује траже комбинацију.

“То је комбинација да имате и техничко знање и искуство и добра опција су свакако техничка занимања, логистика, сервиси, наравно дигиталне вештине, то не можемо да оспоримо никако, али дигиталне вештине повезане са постојећим искуством. Уколико желе да промене каријеру, постоје опције, али захтевају заиста план, стрпљење, али и додатно учење”, додаје Турински.

Генрације су одрастале са ставом да је факултет једини пут ка некој сигурности и успеху, а да су занати знак неуспеха.

“Ми смо тако генерално учени генерацијама уназад и то доста дуго да треба да уписујемо високе школе да не би остали без посла, а онда нас тржиште демантује у последњих десет година сигурно, где много боље пролазе људи који имају одређене квалификације и средњу стручну школу”, поручује Турински.

Наводи и да је проблем што млади нису били довољно заинтересовани за уписивање стручне школе. То се полако мења и постоји већа потражња за занатским занимањима, додаје Турински.

Србија нема закон о занатству

Јевтовићева напомиње и да смо ми једина земља у региону која нема закон о занатству.

“Не постоји довољна промоција тих занимања. Мислим да би требало да се прецизније тој деци објасни које су предности и да то није две године ћеш имати добру плату, него ћеш имати и имати. Мислим, то су занимања будућности. Друга страна, што се закона тиче, када би био усвојен, као што није, дефинисао би статус занатлије, јер они се сада у АПР-у региструју као предузетници, али имају тотално другачији систем рада”, поручује Јевтовићева.

Поред тога, каже да су то ретка занимања која неће моћи да замени вештачка интелигенција.

“Не можемо направити вештачку интелигенцију да окречи кућу или томе слично. Када ти нешто знаш рукама, кад имаш неки занат, некако сигурније се човек осећа”, закључује Јевтовићева.

"Шокантно је да наш “брилијантни“ савезник Уједињено Краљевство планира да Маурицијусу преда острво Дијего Гарсија на којем се налази кључна америчка војна база и то без икаквог ваљаног разлога", саопштио је путем друштвених мрежа Доналд Трамп.

Лондон је 22. маја прошле године постигао споразум са Маурицијусом. Бивша британска колонија, а сада британска територија – архипелаг Чагос, биће предат тој земљи.

Стармерова лабуристичка влада обезбедила је закуп острва Дијего Гарсија у наредних 99 година. Цена - сто један милион фунти годишње. На њему је за Американце стратешки важна база – одскочна даска за тајне војне операције у Азији.

Лондон је у преговоре са Маурицијусом ушао после необавезујуће правне препоруке једне међународне комисије што је изазвало бројне критике политичке деснице у Британији, али и знатног дела аналитичара глобалне стратегије Лондона.

Дарен Џонс, шеф кабинета британског премијера, бранио је став владе у интервјуу за Би-Би-Си, истакавши да Лондон "нема разлога да се стиди".

"Обезбедили смо да то острво настави да буде база у наредном веку, јер је важна за Уједињено Краљевство и наше савезнике у НАТО-у, укључујући и Сједињене Државе", рекао је Џонс.

Суптилним дипломатским језиком потцртао је да Британија Сједињене Државе сматра само једним од бројних савезника у НАТО-у.

Тон учтив, порука иста

У Лондону је први републиканац америчког Конгреса Мајк Џонсон. Обележавајући 250. годишњицу трансатлантских односа, он је нагласио да Вашингтон очекује контролу граница, веће улагање у заједничку одбрану и држање стратешких позиција широм света.

Тон је био учтив, али порука британским посланицима остала је иста.

"Више него икада потребно је да британски народ покаже своју величину, понос и патриотизам. Ви то и чините. Потребно је да тесно сарађујете са нама као партнери и пријатељи и браните безбедност Западног света", истакао је председавајући представничког дома америчког Конгреса Мајк Џонсон.

Део аналитичара у Лондону тврди да разлике у ставовима између две земље не постоје, али само ако сте на истој страни идеолошког јаза између левице и деснице у обе државе.