Помоћник директора за пулмологију Спасоје Попевић је рекао  да је ситуација веома тешка и да министар Дачић има тешку упалу плућа.

Доктор Спасоје Попевић каже да је стање министра Дачића веома тешко, да је на механичкој вентилацији и да је у питању обострана упала плућа.

Лекари се боре за његов живот, рекао је Попeвић. Према његовим речима, ситуација је мало боља него у тренутку пријема.

"Тренутно је на механичкој вентилацији - респиратору, добија све што је потребно, све лекове, терапију, тим респиратором који је начин лечења ми купујемо време које је потребно да ти лекови делују и боримо се за његов живот. Тешка упала плућа и борба за његов живот", рекао је доктор Попевић.

Доктор је прецизирао да је министар Дачић данас хоспитализован у 16.30 часова у Клинику за пулмологију.

Попевић је додао да не може сада да даје прогнозе.

"Исувише је рано, али трудимо се и мислим да донекле успевамо да стабилизујемо његово стање. Наредних неколико дана ће нам дати одговоре како ће ићи даље. Ми смо стално око њега и то је све што могу да кажем у овом моменту", рекао је Попевић.

Председник Вучић обишао министра Дачића у болници.

"Од 27. јануара нафта не стиже у Мађарску преко нафтовода 'Дружба'. Из података је јасно да ово невиђено затварање има политичке, а не техничке разлоге. Украјинска влада врши притисак на Мађарску и Словачку нафтном блокадом. Саслушао сам извештаје националних обавештајних служби. Видим да Украјина припрема даље акције како би ометала рад мађарског енергетског система. Стога сам наредио појачање заштите критичне енергетске инфраструктуре", поручује мађарски премијер Виктор Орбан.

Словачки премијер Роберт Фицо истиче да Украјина стално даје нове рокове када ће стићи нафта.

"Ако нам украјинска страна сваки дан даје различите датуме – 23. смо добили информацију да ће нафта стићи 25. фебруара, а 25. су нам рекли 26. Најновија је да нафта неће стићи током фебруара и да је, ако уопште стигне, први датум који се разматра око 3. марта. Да не помињемо да смо морали да прогласимо ванредно кризно стање у нафтном сектору у земљи и да већ црпимо нафту из државних резерви", додаје Фицо.

Јанаф као алтернатива, али без руске нафте

Из Хрватске понављају да Јадрански нафтовод има капацитет да снабдева обе земље, али само нафтом која није пореклом из Русије. Јанаф саопштава да за потребе МОЛ-а већ искрцава осам танкера сирове нафте која није руска.

И Европска комисија је сагласна да Јанаф може да снабдева и Словачку и Мађарску.

"Најважније је кажу да нафте има довољно, а не одакле долази. У овом случају, ако нафте има, њено порекло не би требало да утиче на грађане када је реч о енергетској безбедности. Тиме постепено можемо да се удаљимо од снабдевања из Русије, што је крајњи циљ", истиче Паула Пињо, главна портпаролка Европске комисије.

Мађарска и Србија убрзавају градњу нафтовода

Мађарски шеф дипломатије Петер Сијарто поручује да се у Вашингтону са министарком Дубравком Ђедовић Хандановић договорио да Мађарска и Србија убрзавају градњу нафтовода, а министарка енергетике истиче да у Вашингтону преговара са Мађарима о бољим условима за земљу у трансакцији око НИС-а и цене по којима ће држава купити додатних пет одсто акција Нафтне индустрије Србије.

"Тренутно преговарамо о детаљима такве трансакције, пре свега која је цена за те додатне акције. Наш циљ је да постигнемо што је могуће бољу цену за нашу земљу. Постоји добра воља, али све стране морају да се договоре око свих питања. Пре свега, купопродајни уговор између МОЛ-а и Гаспромњефта треба да буде окончан, договорен, а онда и потписан. Такође, и споразум између Србије и МОЛ-а, Србије и мађарске владе. Партнери из УАЕ су спремни да узму учешће у заједничкој компанији са МОЛ-ом", наводи Ђедовић Хандановићева.

У међувремену, МОЛ је ће са Јанафом коначно почети и дугорочно тестирање капацитета нафтовода и то уз независне стручне тимове.

Приликом прегледа је установљено да је број шасије фалсикикован, а да су француске власти наложиле задржавање возила, што је сегединска полиција и учинила.

Српски држављанин је приведен и против њега је покренут кривични поступак.

26.02.2026. Четвртак: Изнад већег дела претежно сунчано, у брдско-планинским пределима променљиво облачно. Ветар слаб и умерен северни и североисточни, после подне и увече источни и југоисточни. Јутарња температура од -2 до 3 °С, а највиша од 9 до 14 °С.

27.02.2026. Петак: Претежно сунчано, понегде уз пролазну умерену облачност. Ветар слаб, источни и југоисточни, у току ноћи на југу Баната у појачању. Најнижа температура од -4 до 2 °С, а највиша од 11 до 15 °С.

28.02.2026. Субота: Претежно сунчано, понегде уз пролазну умерену облачност. Ветар слаб, у кошавском подручју и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -3 до 3 °С, а највиша од 12 до 16 °С.

01.03.2026. Недеља: Претежно сунчано, понегде уз пролазну умерену облачност. Ветар слаб, у кошавском подручју и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -3 до 4 °С, а највиша од 12 до 17 °С.

Било је девет неважећих листића, изласност је била 97,83 одсто – 225 од 230 тужилаца је изашло.

Када је реч о основним јавним тужилаштвима, највише гласова је добио Предраг Миловановић – 31,05 одсто, односно 136 од 438 гласова.

Борис Павловић добио је 135 од 438 гласова (30,82 одсто), Јована Комненовић 122 од 438 (27,85 одсто) и Никола Стојановић 35 од 438 (7,99 одсто).

Било је 10 неважећих листића и излазност је била 97,99 одсто (438 од 447).

Како Јуком наводи, излазност на поновљеним изборима на нивоу виших јавних тужилаштава је 95,96 одсто, изашло је 95 од 99 бирача, а на нивоу основних јавних тужилаштава 98,94 одсто, јер је изашло 186 од 188 бирача.

Укупна излазност на четири бирачка места је 97,91 одсто, односно изашао је 281 од 287 бирача.

Избори за ВСТ поновљени су на четири бирачка места – Крагујевац 2, Нови Сад 2, Ниш 3 и Крагујевац 3. Од гласања зависиће избор три од пет чланова ВСТ.

Поред пет чланова из редова јавних тужилаца, ВСТ чине и четири истакнута правника које бира Скупштина Србије, као и два члана по положају – врховна јавна тужитељка Загорка Доловац и министар правде Ненад Вујић

"Очекивали смо и већи одзив грађана, очекивали смо већу заинтересованост грађана и очекивали смо да ће грађани препознати ове филтере као једну добру ствар и за њих саме а и за цео град. Није уграђено 80.000, урађено је знатно мање. Јавни позив је и даље отворен, грађани и даље могу да се пријаве у својим градским општинама“, рекла је Милица Драговић из Сектора за мониторинг и заштиту животне средине

Пријављивање је и даље могуће, али ће се филтери поново уграђивати по завршетку грејне сезоне. У Секретаријату за заштиту животне средине кажу да је одзив мали јер грађани мисле да има скривених трошкова. Али нема, како кажу надлежни, јер они брину о чишћењу филтера.

"Имају обавезу, али не финансијску. А то је да позову Секретаријат за заштиту животне средине или своју општину, али још увек нисмо тај део разрадили, зато што није готова ова грејна сезона када је уграђена прва количина филтера. Видећемо на који начин ће се то радити. Да позову, представници фирме 'Димничар' ће доћи извадити филтер, очистити филтер о трошку града, не о трошку самих грађана", каже Драговићева.

Филтер може да смањи емисију ПМ-10 честица за најмање 40 одсто

Процењује се да на територији Београда има око 400.000 индивидуалних ложишта. Управо су она, поред саобраћаја и индустрије, зими одговорна за лош квалитет ваздуха у главном граду. Али ове, оштрије зиме, иако се више ложило, ветар и снег су нам помогли.

"Колико ми можемо да видимо за сада, а већ се ближи крај зиме, имамо само око месец дана, делује да ће ова грејна сезона мање утицати на квалитет ваздуха него претходна. Може се рећи – јануар и фебруар ове године су са мањим бројем прекорачења него јануар и фебруар претходне. Али потребне су детаљне анализе", навео је Андреј Шоштарић из Градског завода за јавно здравље.

Све више оних који проверавају квалитет ваздуха на апликацији

Чини се да је све више оних који данас и на мобилним апликацијама проверавају какав је квалитет ваздуха, па на основу тога одлучују да ли ће тог дана на пример трчати, вежбати. Иначе, када је ваздух загађен, нису само плућа угрожена, објашњавају у Градском заводу за јавно здравље.

"Морамо бити свесни тога да све те материје које се емитују у ваздух – аеросоли, гасови, паре, из плућа крвотоком доспевају до свих органа и система органа. Тако да можемо рећи да је слободан људски организам одређени органи у мањој или већој мери, али изложени су у штетном дејству тих загађујућих материја. Доказано је да те загађујуће материје могу да буду или токсичне или канцерогене, мутагене, тератогене", каже Весна Слепчевић из Градског завода за јавно здравље.

Надлежни секретаријат за сада нема јасан план како да приволи грађане да уграде бесплатне филтере како бисмо сви дисали чистији ваздух. Филтери до даљег чекају у магацину. А нама не преостаје ништа друго него да проверавамо на апликацијама смемо ли на трчање.

Крунски доказ мира у Мексику понудила је председница Клаудија Шејнбаум, која је рекла да су дан након смрти Ел Менча страдале "свега 34 особе", што је безмало упола мање него у данима који су претходили полицијској акцији.

"Јуче смо имали знатно мање проблема и очекујем да се током дана ситуација нормализује. Још увек имамо снаге Националне гарде, војске и морнарице у неким областима... Циљ акције није било да убијемо некога, али су нажалост нападнуте федералне снаге", рекла је Шејнбаум.

Инфантино: Биће фантастично

Клаудија Шејнбаум је о томе разговарала и са првом човеком Беле куће Доналдом Трампом, који од почетка другог мандата инсистира да се у акције против шефова мафијашких организација укључе и амерички специјалци, што је Мексико, до сада, одлучно одбијао.

Американци су за Немесијом Рубеном Осегером Сервантесом расписали потерницу вредну 15 милиона долара, али се лидер овог картела осећао прилично сигурним, рачунајући у последње време на наводни договор мексичких власти и Вашингтона, према којем су потере за њим суспендоване до окончања Светског првенства у фудбалу.

Управо због тога, Ел Менчо је, према наводима мексичког дневника Миленио, купио карте за мечеве у Гвадалахари и одмах их проследио највернијим политичарима и савезницима из пословног света.

Полицијска акција у којој је убијен шеф једног од најмоћнијих нарко-картела у Мексику и серија сукоба који су уследили поново су под знак питања довели способност ове земље да ваљано обезбеди утакмице Светског првенства у фудбалу, које се наредног лета игра у Мексику, САД и Канади.

"Све је у реду. Биће фантастично", рекао је председник Фифе, Ђани Инфантино, суочен са низом неугодних питања после ескалације насиља и егзодуса страних туриста које је уследило после првих блокада путева.

Лешеви из ормана

Оптимизам Ђанија Инфантина уздрман је још у децембру када су око стадиона Акрон у Гвадалахари пронађена тела више од 90 особа, које су претходно отели припадници Картела нове генерације Халиско.

Спакована у 456 црних најлонских кеса, тела су закопана у плитке гробове око стадиона и на местима на којима су грађени стамбени објекти у којима ће, када почне Мундијал, одсести навијачи и туристи.

Мексичка полиција још трага за 23 затвореника које су "сикариоси" ослободили из затвора.

Критично је још само у држави Морелија, у којој је Ел Менчо рођен, где "сикариоси" и даље блокирају путеве и пуцају на полицију, јавља дневник Универсал.

Немесио Рубен Осегера Сервантес годинама је био сматран најмоћнијим криминалцем у Мексику, чији су војници "сикариоси" одговорни за нестанак најмање 15.000 људи. Страхује се да је овај број и знатно већи, али да породице из страха од освете картела добар део отмица једноставно не пријављују.

Крваве драме су део мексичке свакодневице већ скоро две деценије, откако су власти одлучиле да зауздају нарко-картеле, који са мање или више успеха контролишу велики део финансијских, безбедносних и друштвених токова ове државе.

Од тада, у рату је страдало око 120.000 људи, док се 137.000 воде као нестали. Само током 2020. године убијено је 34.600 људи и забележено 604 милиона крађа.

Тужилаштво сада предузима радње по кривичној пријави, како се истиче, водећи рачуна пре свега о заштити интереса малолетног оштећеног у складу са важећим законским прописима.

Из Дома здравља Блаце су 22. јануара пријавили да је детету Н. Р, старости 20 месеци, позлило након што је у просторијама вртића "Наша радост" попило течност из бочице коју је понело од куће.

"Поруке Џередом Ејџина, који је директор те новоосноване агенције за глобалну енергетску доминацију, које је саставни део Беле куће, односно највиших органа Америчке власти, су свакако за нас позитиван сигнал и ми ћемо наставити да радимо са њима блиско на решавању овог питања. Оно што могу додатно да кажем то је да смо захвални због чињенице да постоји разумевање за то да Србија не треба да се нађе између две ватре у одмеравању снага великих сила", рекао је Ђурић.

Ејџен је раније данас објавио да је са Ђурићем радио на брзом проналажењу решења за Нафтну индустрију Србије.

"Једног веома хладног недељног јутра прошлог децембра, министар спољних послова Србије Марко Ђурић ме је контактирао поводом хитне енергетске ситуације. Заједно смо радили на брзом проналажењу решења које је помогло и Србији и САД. Он (Ђурић) је био само глас преко телефона једног снежног зимског дана, све до данас. Било ми је веома драго што сам га лично дочекао у Белој кући. Министар Ђурић је државник који дубоко брине о српском народу и проширењу енергетских партнерстава са Сједињеним Државама", објавио је Ејџен на свом инстаграм профилу.

Министар Ђурић каже да посета САД има за циљ да се додатно учврсти позитиван моментум у односима Србије и Америке и да се створи клима за бављење стратешким државним питањима српског народа у Србији, али и региону, пре свега у АП Косово и Метохија.

Ђурић је навео да је ова недеља успешна и садржајна за Србију у Вашингтону и казао да је имао изванредне разговоре са највишим америчким званичницима, како у Белој кући, Савету за националну безбедност, тако и у Конгресу.

Министар Ђурић каже да посета САД има за циљ да се додатно учврсти позитиван моментум у односима Србије и Америке и да се створи клима за бављење стратешким државним питањима српског народа у Србији, али и региону, пре свега у АП Косово и Метохија.

Ђурић је навео да је ова недеља успешна и садржајна за Србију у Вашингтону и казао да је имао изванредне разговоре са највишим америчким званичницима, како у Белој кући, Савету за националну безбедност, тако и у Конгресу.

О састанју са Рубиом

Говорећи о сусретима које је имао са америчким званичницима Ђурић је рекао да је искористио прилику да ове разговоре одржи и у моменту у коме се формулише политика Одбора за мир као нове међународне организације.

"Са државним секретаром САД-а Марком Рубиом, коме сам захвалио за пријатељски однос према Србији и региону, кратко сам се дотакао и ситуације везане за чланство Србије у Одбору за мир, изразио жељу да највиши амерички званичници ускоро посете нашу земљу", рекао је Ђурић.

Оценио је да ова врста сусрета Србију позитивно стављају на мапу администрације председника Трампа. "Ова врста разговора и у Конгресу и у Стејт Департменту, где сутра очекујем и разговор са господином Бренданом Ханраханом, који је високи званичник у Стејт Дипартменту за Европу", рекао је Ђурић.

Додао је да је веома значајно што у америчкој администрацији постоји свест о симпатијама које у нашем народу постоје за председника САД-а и како каже, чињеницу да је реч о држави у којој је Трамп можда и најпопуларнији, у поређењу са било којом другом земљом на европском континенту.

"И ради се о много више од само симпатија због чињенице да председник Трамп води другачију политику према Европи и региону, ради се и о нашој искреној жељи да са Америком отворимо ново поглавље у односима", рекао је Ђурић.

Истакнуто је да би оваква примена ових мера могла директно да угрози егзистенцију хиљада Срба, доводећи у питање њихово основно право да живе и остану на својим огњиштима, као и право на образовање и здравствену заштиту. У том смислу захтевано је да се формира Заједница српских општине чиме би се створили услови за решавање важних проблема српског народа на овим просторима.

Такође, разговарано је о бројним проблемима са којима се суочавају српски градоначелници у обављању својих законских обавеза и вођењу општина, услед институционалних притисака, опструкција и константне политичке и административне дискриминације.

Српска листа је затражила од представника Европске уније да хитно реагују, спрече једностране потезе Приштине и обезбеде поштовање основних људских и политичких права српског народа, у складу са међународним стандардима и преузетим обавезама.

Српска листа остаје чврсто опредељена за дијалог, мир и очување права српског народа на Косову и Метохији, наводи се у саопштењу.

Таква званична понуда из Брисела није стигла, али медијске спекулације подстакле су лидере држава региона да се изјасне о потенцијалном решењу које би европски пут преосталих земаља кандидата убрзао.

Како је рекао председник Александар Вучић, за Србију је чланство у ЕУ без права вета прихватљиво. Најважнији аспект за Србију је, како је рекао Вучић, јединствено тржиште, као и слободно кретање робе, људи и капитала.

Да ли је то реална опција или политичка порука, да ли би то значило убрзање европског пута – или улазак у "другу лигу" Уније, са пуним обавезама, али ограниченим утицајем? 

Према оцени Елвире Ковач, потпредседницe Скупштине Србије и председницe Одбора за европске интеграције, идеја о диференцираном чланству је геостратешка неопходност.  

Фокус на убрзаном чланству Украјине

Навела је да се у Бриселу тренутно највише разговара о убрзаном чланству Украјине и могућности да то буде део евентуалног мировног споразума, што отвара питање нових методологија проширења.

У том контексту, како је истакла, разговара се и о различитим моделима – условном, фазном или неком другом облику приступања, али без јасно дефинисаног оквира.

Ковач је додала да би евентуална промена методологије важила за све кандидате и да, по њеном мишљењу, преостале земље неће имати много простора за избор уколико до такве промене дође.

Милош Павковић, директор стратегије у Центру за европске политике, оценио је да иницијатива о чланству без права вета за сада делује као политичка порука из Београда и Тиране, са циљем да се процес убрза и сустигну земље које предњаче у приступним преговорима.

"Када причамо о чланству без вета, суштински то је нешто што није правно изводљиво по постојећим уговорима у Европској унији. Дакле, ми имамо члан 49 уговора о Европској унији који јасно каже да постоје државе које су чланице и оне које нису, и све морају да имају једнака права. Дакле, немогуће је да Србија уђе без права вета на неограничен период", рекао је Павковић.

Павковић је објаснио да би евентуално решење могло да буде само привремено и временски ограничено, кроз одређене дерогације, на пример на пет или седам година, што би морало да буде у складу са правом Уније.

Ковач: Србија не одустаје од европског пута

Елвира Ковач је поручила да Србија не одустаје од пуноправног чланства у Европској унији, већ да се разматрају могући модели који би могли да убрзају процес приступања.

"А нигде нисам чула ни од кога из Србије да ми одустајемо од пуноправног чланства. Ово су могући модели и начин убрзања, јер видимо да је заправо све у кризи, а што се тиче заправо саме Србије, највише наравно због неувођења санкција Русији, али иначе и због осталих ствари ми нисмо напредовали на овом путу више од четири године. Али не одустајемо од овог пута и ми константно показујемо како ми радимо све што је до нас и чекамо", рекла је Ковач.

Указала је да процес европских интеграција већ дуже време стагнира, те да Србија више од четири године није значајније напредовала, пре свега због позиције у вези са санкцијама Русији, али и због других отворених питања.

Ипак, нагласила је да је стратешко опредељење Србије чланство у Европској унији, уз очекивање повољнијег политичког тренутка за наставак динамичнијег процеса интеграција.

Павковић: Имамо значајна кашњења

Питање које се намеће јесте колико је реално говорити о моделима будућег чланства уколико Србија већ четири године није отворила ниједан преговарачки кластер, као и да ли је у овом тренутку приоритет разговор о формату чланства или испуњавање политичких критеријума.

"Имамо значајна кашњења кад је у питању Реформска агенда и очигледно је да посебно у тим најтежим областима, а то је владавина права, то је борба против корупције, то су ствари које Европска комисија није верификовала као значајан напредак. Чак се оспоравају и Мрдићеви закони који су недавно усвојени као значајно назадовање у процесу приступања", рекао је Павковић.

Према његовим речима, то су све ствари које оптерећују процес приступања.

"И то је врло забрињавајуће, јер за четири године Србија није отворила ниједан кластер, а Албанија је за годину дана отворила свих шест. Дакле, ту се јасно види колико је Србија изгубила за задњих, не четири године него само за последњу годину, да је Албанија успела да отвори већи број поглавља него Србија за 12 година преговора. И то је нешто што мора да упали црвене лампице и аларм, не би ли се нешто променило", навео је Павковић.

"Као стратешки енергетски хаб Европске уније и једини сигуран правац снабдевања сировом нафтом за средишњу Европу, Јанаф је спреман да задовољи све годишње потребе рафинерија у Словачкој и Мађарској", истиче се у саопштењу.

Украјина је недавно блокирала испоруку руске нафте за Мађарску и Словачку преко нафтовода "Дружба".

Такође, испоруке долазе у тренутку напетости између Загреба, Будимпеште и Братиславе, пошто су Мађарска и Словачка тражиле хитан транспорт руске нафте преко Хрватске, позивајући се на изузетке из санкција Европске уније.

Хрватска влада је тај захтев одбила, инсистирајући на испоруци искључиво неруске нафте, уз напомену да Јадрански нафтовод са капацитетом од 15 милиона тона годишње може у потпуности покрити потребе обе земље.

Словачки премијер Роберт Фицо и мађарски званичници критикују цене транспорта преко Хрватске и наводе да су оне вишеструко више него преко руске руте.

Мађарска и Словачка су након обустава испорука преко "Дружбе" посегле за стратешким резервама, како би одржале рад рафинерија.

Такође, Јанаф је недавно саопштио да је 20. фебруара добио продужење лиценце Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК) Министарства финансија Сједињених Америчких Држава, којом се омогућава наставак транспорта нафте у оквиру уговора са Нафтном индустријом Србије. Лиценца важи до 20. марта.

Он је са тежим повредама превезен на реанимацију у Ургентни центар Клиничког центра Војводине, рекао је за Танјуг портапрол те здравствене установе Зоран Круљ.

Идентитет и годиште мушкарца још увек нису познати.

Београдски медији су пренели да је 24. фебруара, у једном локалу, дошло до инцидента у којем су учествовали тиктокер Александар Шулц и редитељ и глумац Драган Бјелогрлић.

Тала, из Украјине каже: "Када сам дошла, прво сам живела са једном породицом, па сам сазнала за Центар у Врању. И то ми је била жеља, да боравим овде како бих била ближе Украјини јер ту су моји сународници."

Сународница Олена са породицом је готово две године у Врању. Напустили су Украјину августа 2022. године, боравили у другим земљама, размишљају о животу овде.

Олена, из Украјине, додаје: "Видели смо како се живи у Шпанији, и овде хоћемо да останемо. Супруг ради, ја сам овде прошла обуку за књиговодствено дело, деца имају лепо друштво у школи, ја сам отишла на праксу, за неколико месеци ћу можда радити то дело. И размишљамо да купимо кућу."

Зоран Димић, управник Центра за азил у Врању, наводи: "Када је Центар за азил кренуо са радом, 35-оро деце је укључено било у образовни систем. Тренутно је у образовном систему у школама у Врању 7-оро деце, од тога су два средњошколца и 5-оро их је у оновној школи. Оно што бих посебно нагласио, ми смо као Комесаријат свој деци обезбедили и ужину, тако да се не разликују од остале деце."

Кроз Центар за азил у Врању за готово 4 године прошло је 276 особа, сада их је 57-оро. Најмлађа је Аријана, која је са родитељима дошла пре три месеца.

Викторија, из Украјине објашњава: "Засад нам је добро овде, све нам се свиђа, али се надам да ћемо ускоро отићи. Желим да одем кући јер је и моја мама тамо, она је инвалид и нисам је видела две године јер сам била трудна и нисам могла да одем у свој град. Ја сам из Харкова који је близу границе са Русијом и сваког дана га бомбардују."

Године избеглиштва нису лаке, кажу да се овде осећају сигурно и збринуто, и желе исто што и Тала из Украјине: "Завршетак рата, мир и повратак кући."

Како је саопштено из Министарства спољних послова, Марко Ђурић је представио свеобухватан пресек актуелног стања српско-америчких односа, указавши на динамику сарадње у различитим областима, од политичког дијалога до енергетике и других сегмената од заједничког интереса.

Саговорници су разменили мишљења и о ширим глобалним питањима и актуелним међународним изазовима.

Шеф српске дипломатије посебно је захвалио конгресменки Тени на њеном активном ангажману у оквиру Српског кокуса, нагласивши да рад тог тела има значајну улогу у афирмацији Србије у америчком Конгресу, као и у јачању разумевања и интересовања за Србију међу члановима тог законодавног тела.

"Тражимо само за млеко у праху и само за сиреве у типу нашег качкаваља – то су гауда и едамер – да нам овог момента помогну", рекао је Гламочић медијима, након свечаности доделе подстицаја пољопривредницима.

Нагласио је да је представницима ЕК образложио ситуацију на тржишту, као и да очекује одговор сутра.

"Оптимиста сам да ће нам помоћи у овој ситуацији. Очекујем од ЕК да нам пружи руку, то су мале количине, ја сам тражио само орочене прелевмане", рекао је Гламочић.

Позив пољопривредницима да "за столом" реше проблеме

Позвао је пољопривреднике који блокирају саобраћајнице на више локација у Србији да дођу код њега да разговарају о свему, сматрајући да је "место решавања проблема за столом", као и да је суштина у томе да се крене са дијалогом.

Министар је нагласио да је спреман да комуницира са свима, додајући да је упућен захтев према 12 млекара о откупу вишка сира, а да су само четири млекаре одговориле.

"Осам млекара није одговорило, а знам да међу њима има оних који су снизили цене млека", рекао је Гламочић.

Представљени детаљни подаци

Министарство пољопривреде саопштило је да је састанку председавао Јиржи Плесити из Генералног директората за проширење и источно суседство Европске комисије, док је Србију на састанку представљао и шеф Мисије Србије при Европској унији Данијел Апостоловић.

Како се додаје, током разговора делегација Србије представила је детаљне податке о кретањима откупа, повећању домаће производње, паду откупне цене, стању залиха код појединих млекара, као и ефектима глобалних поремећаја на европском тржишту млека који се, посредно, одражавају и на домаће произвођаче.

Истакнуто је да се актуелни изазови не могу посматрати изоловано, већ у контексту ширих трговинских и економских кретања у Европи и свету.

Министар Гламочић поручио је да Србија остаје чврсто и недвосмислено посвећена процесу европских интеграција и поштовању обавеза које произлазе из Споразума о стабилизацији и придруживању.

"Данас не говоримо о рестрикцији трговине, већ о привременој и пропорционалној стабилизацији тржишта. Наш предлог је да мере буду строго орочене на период до шест месеци, са могућношћу њиховог ранијег укидања уколико се створе услови за нормализацију тржишних кретања. Спремни смо да у том периоду заједнички пратимо ефекте и редовно размењујемо податке са Европском комисијом", поручио је Гламочић.

Додао је да је Србија веома пажљиво и детаљно анализирала податке о увозу у претходном периоду, укључујући количине, структуру производа и кретање цена.

Представници ЕК затражили додатна појашњења

Како је нагласио министар, предложене заштитне мере неће имати општи карактер, већ ће бити строго циљане на оне производе за које је утврђено да на тржиште Србије долазе у повећаним количинама у односу на исти период претходне године и по ценама које су испод минималне економске цене производње, што се, пре свега, односи на полутврде сиреве, као и на млеко у праху.

У разговору је такође истакнуто да ће Србија, у циљу очувања фер тржишних услова, предузети одговарајуће мере и у односу на увоз млека и млечних производа са других тржишта са којих је забележен повећан увоз. Европска комисија је посебно поздравила иницијативу Републике Србије да се, у складу са одредбама Споразума о стабилизацији и придруживању, најпре одржи консултативни састанак, што није био случај у претходном периоду приликом увођења заштитних мера.

Оцењено је да оваква пракса доприноси транспарентности и јачању међусобног поверења. Разговор је протекао у конструктивној и отвореној атмосфери.

Представници Европске комисије затражили су од Србије додатна појашњења и размену података писаним путем.

Како се истиче, након додатне размене података и њихове анализе, Србија и Европска комисија наставиће разговоре у циљу проналаска најбољег решења. Србија остаје опредељена за партнерски дијалог и примену механизама предвиђених Споразумом, уз истовремено очување стабилности домаћег тржишта и заштиту пољопривредних произвођача, наведено је у саопштењу.

Након што се споразуми финализују и земље региона у потпуности ускладе с правилима ЕУ о ромингу, људи који путују између ЕУ и Западног Балкана моћи ће да упућују ​​позиве, шаљу поруке и користе мобилне податке без додатних накнада за роминг, наводи се у саопштењу Европске комисије.

"Данас чинимо значајан корак на путу партнера са Западног Балкана ка придруживању роаминг породици ЕУ. То су добре вести и за грађане и за предузећа", изјавила Хена Виркунен, извршна потпредседница комисије за технолошки суверенитет, сигурност и демократију.

Марта Кос, комесарка за проширење, је поручила да су трошкови роминга проблем за људе широм Западног Балкана.

"Изненадни рачуни или увећани трошкови приликом путовања су нешто што више не познајемо унутар ЕУ. Данас смо предложили да се ово прошири на Западни Балкан. То ће значити лакше позиве и мобилне податке који функционишу по ценама као код кућем" рекла је Марта Кос.

Европска комисија је затражила преговарачки мандат од земаља чланица, а по добијању одобрења, започеће индивидуалне преговоре о укидању роминга са сваком од земаља региона.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић је рекао да 53 одсто свих подстицаја у Србији иде на пољопривреду.

Подсетио је да ће од ове године директна давања државе пољопривредници морати да правдају рачунима, како новац не би био коришћен за друге намене.

"Новац који држава даје за подстицаје треба да се уложи у пољопривредну производњу", рекао је Гламочић.

Указао је да ће они који не буду могли да оправдају рачуне морати да врате новац са затезном каматом.

Гламочић је навео да Министарство у просеку сваког радног дана исплати најмање 500 милиона динара и да је план да се само у марту исплати више од 35 милијарди динара.

Најавио је да ће наредне недеље почети исплата премије за млеко за четврти квартал.

У оквиру догађа је и презентовано како изгледа додела подстицаја преко платформе Е-аграр.