До сада је организовано више евакуационих летова из градова на Блиском истоку, а у Србију је већ враћено око 1.800 људи – половина специјалним летовима, а половина комерцијалним линијама. 

Државни секретар у Министарству спољних послова Дамјан Јовић каже за РТС да је безбедносна ситуација у региону веома променљива и да се број људи који желе евакуацију мења из часа у час.

"Ситуација, као и у сваком рату, веома је променљива. Оно што важи у овом тренутку не значи да ће важити већ за неколико сати", истиче Јовић.

Према његовим речима, највећи број држављана Србије налазио се у Уједињеним Арапским Емиратима.

"Тамо је од почетка сукоба било више хиљада наших држављана, можда чак и близу десет хиљада. У Катару је око 1.300 људи. Међутим, не желе сви да се евакуишу", објашњава Јовић.

Наводи да се број људи који се пријављују за евакуацију стално мења, јер се неки грађани пријаве, а потом одустану ако се ситуација привремено смири.

"На јучерашњи дан, пре последњег евакуационог лета, око 1.500 људи се пријавило за евакуацију у УАЕ, док је у другим државама тај број био од неколико десетина до неколико стотина", наводи Јовић.

Истиче да је у Бахреину евакуација већ у потпуности завршена.

Око 1.800 људи већ стигло у Србију

Према подацима Министарства спољних послова, око 900 људи евакуисано је организованим летовима, док је приближно исти број грађана у Србију стигао комерцијалним линијама.

"На сваком лету има и двојних и страних држављана, као и супружника наших грађана. Тешко је дати потпуно прецизан број, али можемо рећи да је око 900 људи евакуисано специјалним летовима, а још око 900 комерцијалним линијама, пре свега компаније Флај Дубаи“, каже Јовић.

Напомиње да су комерцијални летови били ограничени и да је дипломатска активност била важна да би Београд био међу првим дестинацијама када се ваздушни простор поново отвори.

"Добри односи између УАЕ и Србије доприносе томе да Београд буде међу првим дестинацијама када се летови наставе", додаје Јовић.

Сложена операција у ратним условима

Организација евакуације у ратним условима подразумева сложен ланац одлучивања и координације, истиче државни секретар.

"Доношење таквих одлука захтева читав ланац одлучивања. На основу информација са терена и процена политичко руководство државе доноси одлуку о евакуацији, пре свега председник Републике и Влада Србије", наводи Јовић.

После те одлуке, операцију спроводи Министарство спољних послова у сарадњи са националном авио-компанијом.

"Велику улогу има и Ер Србија, без које не бисмо могли да организујемо евакуационе летове", истиче Јовић.

Пре саме евакуације неопходни су дипломатски контакти на највишем нивоу.

"Министар спољних послова разговара са министрима спољних послова свих држава из којих се наши људи евакуишу, али и преко којих се врши транзит", каже Јовић.

Помоћ и страним држављанима

Током евакуације Србија је помогла и грађанима других држава.

"Евакуисали смо и велики број држављана других земаља – од Аустрије, Швајцарске и Италије до Уједињеног Краљевства, али и земаља региона", каже Јовић.

Помоћ је пружена и држављанима Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске и Словеније.

Одлука о новим летовима из дана у дан

Кризни штаб Министарства спољних послова свакодневно процењује ситуацију и одлучује о новим евакуационим летовима.

"Правимо пресек стања, гледамо колико је људи остало који желе евакуацију и доносимо најрационалнију одлуку о томе одакле покренути следећу евакуацију", објашњава Јовић.

Додаје да Србија има капацитете да реагује и у случају да се сукоб додатно прошири.

"Србија је све своје капацитете ставила у функцију безбедности и живота својих држављана који су се нашли у ратом погођеним подручјима", истиче Јовић.

Највећа брига током оваквих операција, каже, јесте да све протекне безбедно.

"Највећа бојазан је да нешто крене мимо плана, а највеће задовољство су осмеси људи када их безбедно доведете кући", закључује Јовић.

КУРСНА ЛИСТА БР. 43

"Имали смо веома добар разговор и жели да буде веома конструктиван", навео је Трамп на конференцији за новинаре на Флориди.

Трамп је истакао да је са Путином разговарао о Украјини и сукобу на Блиском истоку, напомињући да је рекао руском председнику "да би био од веће помоћи када би окончао рат са Украјином".

Фокус на Ирану и преговрима о Украјини

Са друге стране, помоћник руског председника Јуриј Ушаков саопштио је да су Путин и Трамп разговарали телефоном о "актуелној међународној ситуацији" на иницијативу америчке стране, као и да је фокус разговора био на Ирану и преговорима о Украјини.

"Разговор је био послован, искрен и конструктиван, као што је обично случај у дијалогу између руског и америчког лидера", рекао је Ушаков.

Додао је, такође, да је председник Русије оценио ситуацију у "зони специјалне војне операције" где, како каже, руске трупе напредују веома успешно.

Према његовим речима, Трамп је "дао и процену развоја ситуације у контексту текуће америчко-израелске операције".

"Дошло је до веома садржајне и корисне размене мишљења о овом питању", додао је помоћник руског председника и истакао да су Путин и Трамп изразили спремност да редовно разговарају.

Напоменуо је и да су се председници Русије и САД дотакли и питања Венецуеле, пре свега у контексту стања на светском тржишту нафте.

Кључан тренутак

И специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством и директор Руског фонда за директне инвестиције Кирил Дмитријев оценио је да је разговор Путина и Трампа био конструктиван и да је до њега дошло "у кључном тренутку".

"Руско-амерички дијалог је од виталног значаја за цео свет, јер само заједно са Русијом можемо да обновимо и осигурамо глобалну енергетску безбедност", навео је Дмитријев.

Разговор Трампа и Путина уследио је након што је председник Русије изјавио да је око трећина глобалног извоза нафте прошла кроз Ормуски мореуз 2025. године, али да је тренутно, због акција САД и Израела на Блиском истоку, та рута фактички затворена.

"Русија је раније упозоравала да би покушаји дестабилизације ситуације у региону угрозили глобални енергетски сектор и довели до раста цена енергената", истакао је Путин.

Истовремено, због сукоба на Блиском истоку, барел нафте типа "брент" на европским берзама премашио је 110 долара, а на азијским и 120 долара.

Ово је био први разговор Трампа и Путина ове године, уједно и први након америчко-израелског напада на Иран.

Према извештајима очевидаца објављеним на сајту ЕМСЦ, потрес се осетио у више европских земаља.

Очевици кажу да се земљотрес осетио у Задру, на Малти, у Тетову, на југу Србије, швајцарском Лугану чак и у Словачкој.

За сада нема извештаја о повређенима или материјалној штети, преноси Коријере дела сера. Није издато упозорење на опасност од цунамија.

Адвокат Озрен Словић каже да годишњи одмор може да се исплати једино у случају након престанка радног односа.

Једини начин тужба

"Ако послодавац неће да исплати дане одмора добровољно, чак и после неке опомене пред утужење упућене од запосленог или од адвоката запосленог, једини начин је тужба. Ту је битно напоменути да су рокови застарелости три године, односно да запослени може да утужи послодавца за неискоришћене годишње одморе у претходних 36 месеци", рекao je Словић.

Управо је у рукама послодаваца одлука о времену коришћења одмора. На њима је одговорност да не трпе ни процес рада, ни радник.

"Послодавац је тај који доноси решење и који доноси коначну одлуку, али претходно би требало да се консултује са запосленим, да уважи његове потребе. У одређеним компанијама постоје, кад је мањак посла, колективни годишњи одмор или због процеса рада, кад би већина запослених отишла у том интервалу лети или зими - онда је боље и економичније да се одреди колективни годишњи одмор и запослени су упознати", каже Светлана Будимчевић из Уније послодаваца Србије.

Први део одмора - најмање десет дана

Треба рачунати и на то да ако се одмор узима у деловима, први мора да траје најмање десет дана. Да ли се поштују то и друга правила контролише и инспекција рада, из које кажу да су у прошлој години извршили скоро 33.000 надзора у области радних односа.

Само четири одсто решења односило се на отклањање неправилности у вези са одморима и одсуством са рада. Да ли послодавци поштују право радника на одмор прате и синдикати.

"План треба да буде дефинисан кроз колективни уговор, запослени све те информације треба да добије од овлашћеног представника синдиката. На такав начин синдикат указује послодавцу да запослени мора да користи годишњи одмор да би добио одморног радника и бољу продуктивност, да дођемо до квалитета рада", каже Слађан Бобић, секретар већа Савеза самосталних синдиката Србије.

Да би радник био одморан, закон је предвидео најмање 20 дана плаћеног годишњег одмора, на шта се додају и дани за допринос на раду, стаж, стручну спрему и услове рада. Све то важи за запослене у сталном радном односу. Онима са другим уговорима закон право на плаћени годишњи одмор не гарантује.

У току дана сунчано и топло за овај период године. Средином дана и после подне, уз дневни развој облачности. на западу и југозападу Србије понегде се очекује краткотрајна киша.

Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено јак, југоисточни, а на југу Баната и у доњем Подунављу и са ударима олујне јачине. Најнижа температура од -2 до 9, а највиша од 15 до 20 степени.

Грађани у анкети кажу да очекују да ће ситуација бити све тежа. Поједини истичу да су због тога дубоко забринути. Страхују да би лекари могли да оду, што би, како упозоравају, додатно погоршало положај српске заједнице.

"Ћерка ми је четврта година средње медицинске, не признају се српске дипломе, доктори ће да нам оду", наводи један од анкетираних грађана.

Забринутост у Косовској Митровици - како ће функционисати здравство

Одласка се боје и запослени у КБЦ Косовска Митровица. Кажу да од 15. марта неће моћи да рачунају на лекаре и медицинско особље без косовских докумената. Једнако их погађа и закон који укида коришћење возила регистрованих у централној Србији уз овлашћење.

"Наша санитетска возила регистрована су на Рашку или Београд, управо због немогућности да се адекватно региструју у систему привремених институција Косова. Тако да је забринутост огромна. Поставља се питање правилног и адекватног 24-часовног функционисања здравственог система", наводи Александар Божовић, специјалиста ортопедије и професор на Медицинском факултету УПКМ.

Курти крши Бриселски споразум, угрожено образовање Срба 

Упитно је и како ће функционисати Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, на којем половина наставног особља нема приштинска документа. У истој ситуацији је око 3.000 студената, углавном из централне Србије.

"Ово што ради Курти и тиме што хоће да натера здравствене и образовне институције да се региструју у косовски систем је директно кршење суштине Бриселског споразима. Бриселски споразум је потписан и прихваћен јер је ЗСО била водиља споразума", каже Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица.

Политичка криза и изборни притисци

Спорни закони почињу да се примењују у тренутку нове политичке кризе на Косову и Метохији. Председник привремених институција није изабран, скупштина је распуштена, могући су нови избори.

Стефан Сурлић, доцент Факултета политичких наука, наводи да га брине могући пораст тензија на северу Косова током изборне кампање Аљбина Куртија.

"Чак ме брине да ће у том таласу предизборне кампање Аљбин Курти, желећи да понови изборне резултате, инсистирати на још већим тензијама на северу Косова јер знамо да је то његов опробан рецепт да се дижу улози на северу Косова", наводи Сурлић.

Факултет техничких наука у Митровици под притиском

Пре тога, на удару ће бити Факултет техничких наука у Митровици - истиче рок да се исели из зграде или потпише уговор о закупу са приштинским универзитетом у косовском систему који тврди да је власник парцеле на којој се факултет налази.

Истовремено, украјинске снаге узвраћају ударе на руску територију. Према наводима руских власти војска је оборила више од 750 дрона у једном дану.

Према украјинским изворима, одбрамбене снаге извеле су снажан напад на руске циљеве на Крим, где су, како се наводи, уништиле ракетни системи "панцир", десантни брод и базу беспилотних летелица "орион".

Истовремено, дечја клиника на северу Доњецк оштећена је у нападу украјинских оружаних снага, саопштио је званичник Истражни комитет Русије.

Губернатор Херсонска област Владимир Салдо изјавио је да је у нападу украјинских снага у том региону погинула једна особа, док су две повређене.

На дипломатском плану, руски председник Владимир Путин разговарао је телефоном са америчким колегом Доналдом Трампом о ситуацији у Украјини, а током разговора било је речи и о ситуацији у Ирану и Венецуели, као и о стању на светском тржишту нафте, саопштио је помоћник руског председника Јуриј Ушаков.

Како је прецизирао помоћник руског председника, Доналд Трамп је изјавио да је заинтересован за што скорије успостављање примирја у Украјини и постизање мира.

Владимир Путин је поздравио посредничке напоре Сједињених Држава и њихове преговарачке групе.

Огласио се и председник Украјина Володимир Зеленски који је поручио да је Кијев спреман за нове мировне преговоре уз посредовање Вашингтона. Међутим, како је навео, пажња украјинских партнера тренутно је усмерена на сукоб у Ирану.

У међувремену, премијер Мађарска Виктор Орбан позвао је председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен да поново размотри санкције ЕУ против руског енергетског сектора.

"Мислим да је рат готово завршен. Они немају морнарицу, немају комуникације, немају ваздухопловство", каже Трамп.

Председник САД кажеи да је напад на Ираб био превентиван, јер се Техеран спремао за напад на Израел и суседне земље.

О новом врховном лидеру Ирана, Моџтаби Хамнеију, Трамп је рекао да нема поруку за њега. Он је истакао да има кандидата за замену Хамнеија, али није изнео детаље.

С друге стране саветник за спољну политику у канцеларији иранског врховног вође Kамал Харази изјавио је да Иран може да настави рат још дуго и да више не види простора за дипломатију.

Он је додао да Трамп "не познаје менталитет и културу иранског народа“ и одбацио Трампове тврдње да је америчка војска уништила велики део иранског арсенала.

Харази је рекао да је питање избора ајатолаха регулисано иранским уставом и да "ни Трамп нити било ко други треба да се меша у унутрашње ствари земље".

Око половина иранског уранијума чистоће до 60 одсто, што је скоро довољно за израду атомске бомбе, складиштена је у подземним бункерима недалеко од града Исфахана у централном Ирану, рекао је директор Агенције Уједињених нација за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Гроси.

"Складишта у Исфахану су углавном неоштећена америчким и израелским бомбардовањем. Верујемо да је Исфахан имао нешто више од 200 килограма уранијума 60 одсто чистоће", рекао је Гроси.

 Цена нафте скочила је на отварању берзи у понедељак на готово 120 долара за барел, али се до краја дана вратила на 90 долара за барел. Осцилације се очекују и у наредним данима због затварања Ормушког мореуза, руте којом пролази готово петина светске нафте.

Поред наших држављана на лету су били и држављани Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније, Румуније, Велике Британије, Италије и других земаља.

Авиони "Ер Србије" су на путу за Београд на кратко слетели у Каиро да наточе гориво.

Неколико година касније, усред потпуно другачијег рата, нешто веће острво у Персијском заливу постало је кључ стратегије обарања режима у Техерану, иако на њега за десетак дана рата није пала ниједна бомба.

Шест километара дугачко острво, удаљено 25 километара од иранске обале кључни је терминал за извоз нафте, те израелски и амерички планери сматрају да би заузимање или уништење објеката задало смртни ударац ионако килавој економији Ирана.

Отимање иранских ресурса и потрага за уранијумом

"Наш циљ је да огромне ресурсе отмемо из руку терориста", рекао је саветник Беле куће Џаред Еген телевизијској мрежи Фокс, поредећи Иран са венецуеланским случајем, када је контрола нафтне индустрије, после заробљавања председника Николаса Мадура, прешла у руке Американаца.

О отимању Харга, као кључне тачке за извор ресурса, бар до сада, изјашњавали су се само извори у Трамповој администрацији, који тврде да председник "размишља" о акцији специјалаца, којом би САД преузеле контролу над нафтним терминалом из руку Револуционарне гарде.

За сличну акцију, наводно, заинтересован је и Израел, чији напади ниједном у претходних десетак дана нису циљали ово острво, иако су, супротно очекивањима Пентагона, са земљом сравнили складишта горива око Техерана, након чега је иранску престоницу обавио облак црног, смрдљивог дима.

Обе државе, ипак, заинтересоване су да пошаљу специјалце на места на којима Иран чува залихе обогаћеног уранијума, који су у последњи час склонили из центара нуклеарног програма током америчких напада у јуну прошле године. Шеф Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Гроси рекао је, раније у понедељак, да се око 200 килограма обогаћеног уранијума налази у Исфахану.

"Још нисмо донели такву одлуку. Нисмо ни близу тога", рекао је Трамп Њујорк посту.

Трампова капа и седам мртвачких сандука

Оклевање америчког председника да покрене акцију специјалаца на иранској територији делимично је резултат и приличног одијума америчке јавности након што је првих седам ковчега са телима погинулих војника стигло у САД. Критике на Трампов рачун додатно су појачане чињеницом да током дочека тела није скинуо капу, као и покушајем мреже Фокс да тај гаф исправи емитовањем старог снимка.

Американци и Израелци тврде да Иран располаже са укупно 406 до 460 килограма уранијума.

Очекује се да ће Американци бити јако опрезни пре него што пошаљу специјалце на иранску територију, тим пре јер су претходни покушаји – од покушаја избављивања талаца из амбасаде у Техерану 1980. године, до обарања путничког авиона осам година касније, према благим оценама, представљали праве дебакле.

Харг је, током америчко-израелских напада прошлог јуна, такође био на листи мета Израелаца, али тек после плотуна пројектила којима је Иран засуо територију те државе. На инсистирање Американаца, тада, влада Бенјамина Нетанјахуа је одустала од напада.

Иако су Иранци, током претходне кризе, евакуисали све танкере из околине Харга, овај пут су њихови бродови остали укотвљени недалеко од острва, што војне аналитичаре наводи на закључак да не очекују нападе нафтни терминал, капацитета седам милиона барела дневно.  Пре избијања новог рата, Иран је дневни извозио до 1,7 милиона барела нафте.

Три председника САД нису напала Харг

Присуство танкера, делимично, објашњава се и спекулацијама да и даље испловљавају ка Ормуском теснацу, те настављају да, искључених транспондера, испоручују нафту купцима. Ова верзија је, међутим, мало вероватна, јер се у водама око Персијског залива налази носач авиона "Абрахам Линколн" и десетак ракетних разарача.

Ирачка авијација је, током рата осамдесетих година, у више наврата бомбардовала ово острво покушавајући да прекине извоз нафте. Иако су терминали били оштећени током рата, ни у једном тренутку транспорт нафте није био прекинут.

Током тих сукоба, горели су танкери у Персијском заливу, док су Иранци тврдили да су оборили најмање три ирачка "миража".

Иако је већ безмало пола века јасно да острво Харг потенцијално представља најслабију тачку Ирана у случају сукоба, власти у Техерану нису покушавале да терет извоза нафте пребаце на нека друга места.

Као један од разлога због којих је ово острво, до сада, избегло ратна разарања, помињу се односи Америке и Кине, која је управо на овим терминалима пунила танкере иранском нафтом.

Пре Трампа, упркос саветима војних званичника, на нападе на Харг нису се одлучивали ни Џими Картер, ни његов наследник Роналд Реган. За сада, у приправности су припадници 82. ваздушнодесантне дивизије у Северној Каролини. Да ли ће кренути пут Персијског залива, у овом тренутку, зависи само од процена једног човека.

Слетање у главни град Египта је и било у плану пута током евакуације српских држављана са Блиског истока.

Државни секретар у министарству спољних послова Србије Дамјан Јовић, који учествује у евакуацији, рекао је да је целе ноћи трајала евакуација наших грађана из Бахреина, Кувајта и Катара копненим путем преко границе са Саудијском Арабијом. 

"Те процедуре су прошле добро, брзо и ефикасно, захваљујући разговорима које је претходних дана министар спољних послова Марко Ђурић обавио са министрима спољних послова ових поменутих држава. Није било већих проблема. Они су нам изашли у сусрет како бисмо успели све људе у врло кратком року да пребацимо овде до Ријада", истакао је Јовић.

На лету је и генерални секретар министарства спољних послова Србије Душан Козарев истакао је да нису ту само да грађане Србије, већ за све којима могу да помогну

"Са нама су држављани Босне и Херцеговине, Црне Горе, Северне Македоније, Румуније, Велике Британије, Египта, Филипина. Данас је заиста један интернационални лет у погледу састава путника", нагласио Козарев.

Лет из Ријада претходно је требало да слети вечерас око 20 часова, али је дошло до кашњења у полетању и из Ријада.

Ово је четврти евакуациони лет који организује министарства спољних послова, Влада Србије и "Ер Србија". Први је био из Египта, затим два из Дубаија и сада из Ријада.

У међувремену било је и неколико комерцијалних летова компаније "Флај Дубаи". 

"Ер Србија" позива све наше држављане који желе да се пријаве за евакуацију да се обрате најближим дипломатско-конзуларним представништвима Србије.

Изборна листа "Александар Вучић - Кула наша породица" најављује да ће наставити радове на најбитнијим започетим пројектима, а улагање у водоснабдевање је међу приоритетима.

"Што се тиче радова који нам предстоје то је замена азбестних цеви у вредности од 300 милиона динара. То је заиста у овом тренутку нама најзначајнији пројекат и захваљујући републичкој Влади ми смо успели да добијемо та велика средства за нашу општину да решимо проблем водоснабдевања. Заиста се трудимо да уложимо и у Кулу и Црвенку и у Сивац, Руски Крстур, Крушчић, Липар. Нама је свако место битно и сваки човек нам је битан", рекла је Миљана Павков са листе "Александар Вучић - Кула, наша породица".

У изборној листи "Глас младих Општине Кула" наводе да ће им уколико буду изабрани, приоритет у раду бити сарадња са грађанима у решавању свих проблема на локалу и јавност трошења буџетских средстава.

“Након тога на инфраструктуру и заштиту животне средине, на привреду, на ефикасније здравство. На мотивисање младих да остану у нашој општини да бисмо заједно унапредили живот у самој општини.Ми нисмо професионални политичари, али уз помоћ народа, наших суграђана верујемо да можемо донети адекватне одлуке битне за нашу оптину, дакле у корист свих грађана”, рекао је Алекса Бабић са листе "Глас младих Општине Кула".

Уз изборне листе "Александар Вучић - Кула наша породица" и "Глас младих Општине Кула", на бирачком листићу наћиће се и изборне листе Група грађана "Млади за Кулу", "Русинска листа" и "Српски либерали за зелену Кулу".

Паковање резаног белог хлеба у маркету кошта 111 динара. Цена по којој трговац купује хлеб од пекара је 100. Маржа, разлика између улазне и излазне цене, 11 је динара, односно 11 одсто. Ипак, међу кришкама хлеба за трговце се обично крије много већа зарада и ту, заправо, почиње прича о оф рабату.

Рабат значи попуст, а трговци код произвођача хлеба често имају неколико попуста. Први добијају на лицу места, такозвани он рабат, који на истом резаном хлебу износи 10 процената. За произвођача хлеба, продајна цена више није 100, већ 90 динара, али попустима за трговце ту није крај.

Постоји још један попуст – оф рабат. Њега трговац обично добије после неколико месеци, тек онда кад треба да плати робу произвођачу. Може да износи и 30 одсто. На примеру, то значи да на ону цену од 90 динара трговац одбије још 30 и произвођачу на крају један хлеб плати 60 уместо 100 динара, а прода га за 111. Скоро двоструко више.

Трговац произвођачу тако поједе 40 одсто цене хлеба. Разлика између цене од 60 и 111 динара је чак 85 процената и то је скривена маржа, иако у књигама пише да је само 11 одсто. У Србији се тако зидају цене.

Влада Србије прошлог четвртка усвојила је нови предлог закона о трговачким праксама. Уколико га Скупштина усвоји, овакав оф рабат могао би да оде у историју и нефер пословне политике биће законом забрањене. Ако јачи играчи у ланцу трошкове пребацују на оне слабије, плаћаће новчану казну. Овај закон из темеља би могао да промени пословну праксу трговинских ланаца.

За трговце то би био много већи трошак од уредбе о ограничењу маржи, која је истекла пре девет дана. Због ње и губитака које је компанија имала, Делез је тужио државу пред међународним центром за решавање инвестиционих спорова. За ову арбитражу најважније је у којој је фази, јер пре него што арбитража почне, постоји период мировања који обично траје од три до шест месеци и зове се cooling off период када две стране у спору могу да се нагоде и проблем реше на миран начин.

Из седишта компаније "Ахолд Делез" из Холандије за Око одговарају да је период мировања истекао. У допису који је потписала Елвира Бос, портпаролка компаније, наводи се следеће: "Период мировања почео је 9. септембра нашим првим формалним писмом. Након тога уследили су бројни покушаји да се нађе споразумно решење, али они нису били успешни. Поступак је започет и следећи корак је именовање арбитражног трибунала."

Док држава Србија чека позив за арбитражу, Делез чека епилог једног другог процеса. Оног који је против четири велика трговца у јесен 2023. покренула антимонополска комисија због сумње да су договарали цене.

Вест дана када је о трговини реч је да је тужба компаније Делез 3. марта и званично прихваћена. Нотификована је у Вашингтону, пред међународним центром за решавање инвестиционих спорова, што се види и на њиховом сајту. Судски процес и формално је почео.

Министарка Лазаревић: Србија има доста аргумената у процесу

Министарка унутрашње и спољне трговине Јагода Лазаревић каже да ће Републику Србију у арбитражном поступку који је покренула компанија "Делез" заступати Републичко правобранилаштво, јер је то институција која је формално надлежна за такве спорове.

"Комуницирали смо са Делезом, имали значајан број састанака и са централним менаџментом из Холандије и са њиховим менаџментом у Србији. Позивају се на своја права као инвеститора на основу споразума о заштити и промоцији инвестиција, билатералном споразуму са Краљевином Холандијом. Држава је била прилично чврста у томе да доведемо ред на тржишту", напомиње ресорна министарка.

Нагласила је да Србија нема намеру да одустане од било чега у овом случају.

"Држава има доста аргумената на својој страни. Они су велика и моћна компанија, али, просто, ово су интереси државе и апсолутно не бих желела да правим никакву аналогију као што неки медији чине са неким претходним арбитражама, као да је то унапред изгубљен процес", подвлачи Лазаревићева.

Наглашава да нови закон о нефер трговачким праксама не би требало да буде додатни мотив компанији "Делез" да тужи Србију, пошто је у питању "европски закон", који постоји већ неколико година међу бројним државама чланицама.

Када је реч о антимонополској комисији, која треба да утврди да ли су Делез и још три трговинска ланца договарали цене, ресорна министарка наводи да истрага и доказивање нису једноставни поступци.

"Са истрагом се одмакло и мислим да можемо да очекујемо ускоро резултате, али нисам надлежна", сматра саговорница.

Говорећи о оф рабату, ресорна министарка истиче да нови закон неће довести до ситуације да такви рабати оду у историју, али ће бити класификовани у две категорије.

"Неки ће бити апсолутно забрањени, а неки ће бити условно дозвољени. Дакле, црна и сива листа. Непоштене трговачке праксе су и препознате управо због неравноправности која постоји између актера у ланцу – од примарног пољопривредног произвођача, преко прерађивача, произвођача, велетрговца и трговца на мало. Слбија страна морала је да попусти", оцењује Лазаревићева.

Емисију у целости можете да погледате у видео запису.

Жалбу уставном суду поднео је премијер Аљбин Курти у име владе у Приштини.

"Суд наглашава да је изрицање привремене мере у функцији спречавања наношења непоправљиве штете уставном поретку Косова и демократском функционисању кључних институција на Косову", наводи се у одлуци објављеној на сајту уставног суда.

Такође је наведено да је забрана било каквих даљих одлука и радњи институција у јавном интересу и неопходна за очување уставног поретка и најбољег интереса.

Скупштина у Приштини је 5. марта 2026. године, на основу захтева 42 посланика парламентарне групе Покрета Самоопредељење, одржала ванредну седницу са једином тачком дневног реда "избор председника".

Предложени кандидати за председника били су Гљаук Коњуфца и Фатмире Мулаџа Колчаку.

Вјоса Османи је декретом распустила централну скупштину након што председник није изабран до 5. марта у поноћ, а потом се са представницима странака консултовала о датуму превремених избора.

Пре декрета о распуштању, скупштина није успела да изабере председника јер у сали није било обавезне две трећине посланика.

Због одсуства посланика опозиције, покрет Самоопредељење је пре поноћи поднео жалбу уставном суду о обавези присуства посланика на седници и продужења рока за избор председника за два месеца.

Вјоса Османи још није потписала одлуку о датуму избора, пошто је чекала да ли ће уставни суд издати привремену меру или не за њен декрет о распуштању Скупштине. Саветник за медије Вјосе Османи Беким Капина, рекао је да акоуставни суд сматра да је потребно издати привремену меру, председништво ће то поздравити.

Лучани

У Лучанима је до сада проглашено шест изборних листа. Прва је проглашена листа ''Александар Вучић - Лучани, наша породица'' на којој су СНС, СПС, ПУПС, СРС и Јединствена Србија.

Проглашене су и изборне листе ''Звук правде - Заједно за студенте'' групе грађана ''Један тим'', као и листа ''Заједно за Лучане'' коју је поднела странка БУНТ - Права Србија, а која је проглашена као изборна листа националне мањине.

Учествују и листе ''Радомир Ивановић - Саборно, а не поделе'' коју је поднела Социјалдемократска партија Србије и листа ''Зелени фронт за студенте - Драгачево'' коју је поднела група грађана Зелено Драгачево.

У тој општини проглашена је и изборна листа ''Нада за Драгачево - Монархисти - Нови ДСС - Национално демократска алтернатива ''.

У Лучанима се чека одлука о проглашењу још две изборне листе.

Бор

У Бору је проглашено пет листа - ''Александар Вучић - Бор, наша породица'', коју чине Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије, Српска радикална странка и Српска народна партија.

Проглашене су и листе ''Бор, наша одговорност'' групе грађана ''Време је да се Бор пита'', листа групе грађана ''Борци за Бор'' и листа ''Људи у центру - Срећко Здравковић'' коју је поднела група грађана ''Људи у центру''.

На изборима ће учествовати и листа ''Своји на своме - др Предраг Балашевић - Влашка народна странка''. Чека се прогласење јос две листе, ако у законском року отклоне утврђене недостатке.

Кула

У Кули је, такође, проглашено пет изборних листа,

''Александар Вучић - Кула, наша породица'' коалиције СНС, СПС, Савез војвођанских Мађара, СРС и Заједница Срба - Бранислав Швоња.

Учествује и листа ''Глас младих општине Кула'' коју је поднела истоимена група грађана, као и изборна листа групе грађана ''Млади за Кулу''.

Проглашене су и листе Групе грађана ''Српски либерали за зелену Кулу'', као и ''Русинска листа''.

Смедеревска Паланка

У Смедеревској Паланци шест изборних листа. "Александар Вучић - Смедеревска Паланка, наша породица'', а на којој су СНС, СПС, СРС, ПУПС, Заветници и Здрава Србија.

''Студенти Паланке'' коју је поднела група грађана ''Ослободимо Паланку''. Те изборна листа ''Уједињени за Паланку - Мирослав Алексић НПС - Милош Парандиловић НЛС - Нада за Паланку".

На изборима учествује и листа групе грађана ''Излечимо систем - Да Паланка оздрави'' и "Млади за паланку - сами против свих" и шеста "Народна листа - Зоран Милојковић".

Бајина Башта

У Бајиној Башти су проглашене четири изборне листе - ''Александар Вучић - Бајина Башта, наша породица'' коју чине СНС, СПС, СРС, ПУПС и СНП, ''Здрава Србија - Милан Стаматовицх'', листа коалиције ''Уједињени за Бајину Башту'' и листа ''Социјалдемократска партија Србије - Марија Милосављевић''.

Још две листе треба да отклоне уочене недостатке.

Аранђеловац

И у Аранђеловцу су проглашене четири изборне листе, а прва је листа ''Александар Вуццицх - Аранђеловац, насса породица'' на којој су СНС, СПС, Заветници, СРС, Покрет социјалиста и ПУПС.

Листа групе грађана ''Студенти за Аранђеловац - Младост побеђује''. листа ''Коалиција 381 - Уједињени подржавамо младе'', коју чине Бошњачка грађанска странка и Странка Црногораца, као и листа ''Руска странка - За бољи Аранђеловац''.

Књажевац

У Књажевцу су, за сада, проглашене две изборне листе - ''Александар Вучић- Књажевац, наша породица'' у којој су СНС, СПС, СРС, ПУПС и Заветници, као и листа коалиције ''Промене - Др Игор Милосављевић - Марко Игњатовић''.

Кладово

И на локалним изборима у Кладову учествоваће две листе - ''Александар Вучић - Кладово, наша породица'' на којој су СНС, СПС и СРС и листа групе грађана ''Кладово има нас - време је за промене''.

Мајданпек

У Мајданпеку је проглашена изборна листа - ''Александар Вучић - Мајданпек, наша породица'' на којој су СНС, СПС и СРС.

Градска општина Севојно

У ужичкој градској општини Севојно учествују листе "Александар Вучић, Севојно, наша породица" на којој су СНС, СПС, СРС, ПУПС и Заветници, листа ''Милан Стаматовић - Аврам Илић, председник ГО Севојно - Здрава Србија - Здраво да победи" и листа групе грађана ''Уједињени - Севојно''.

Чека се одлука о проглашењу још једне листе.

11.03.2026. Среда Претежно сунчано, а после подне у брдско-планинским пределима југозападне Србије променљиво облачно. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у доњем Подунављу још ујутро јак, југоисточни. Најнижа температура од -2 до 9 °С, а највиша од 16 до 20 °С.

12.03.2026 Четвртак У већини места претежно сунчано. У Војводини, на западу и југозападу Србије, уз локални развој облачности, понегде се очекује краткотрајна киша или пљусак. Ветар слаб до умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -2 до 8 °С, а највиша од 17 до 20 °С.

13.03.2026. Петак Претежно сунчано, а после подне у брдско-планинским пределима југозападне и јужне Србије уз променљиву облачност понегде краткотрајна киша. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -1 до 9 °С, а највиша од 16 до 20 °С.

Александар Ђедовић, директор Фонда за избегла и расељена лица, рекао је да памти добро која је била улога Спенса током злочиначке акције Олуја, а да у просторијама Фонда постоје и фотографије које су болно сведочанство за све прогнане Крајишнике.

"Безмало између 5.000 и 7.000 људи је привремено нашло спас на платоу Спенса, и на самом Спенсу. После тога су ишли у прихватне центре. Све остало је просто смешно и немам неки озбиљан коментар да вам кажем", рекао је Ђедовац.

Ђедовац је истакао да је од јуче било различитих реакција људи и да су били збуњени. 

"Људи подржавају ако је у том контексту он рекао да се саосећа са тим људима и признаје да је то била злочиначка акција хрватска Олуја. Међутом, видимо да то није, да је то нешто сасвим друго, али добро њихов проблем", истакао је Ђедовац.

Ђекић: Спенс је новосадски храм спорта, младости

Након објаве певача да је оклуку донео након болних сведочанстава људи за које дворана носи тешке успомене из рата деведесетих, затечен је и челни човек Спенса Драган Ђекић, који каже да је од краја рата, певач одржао бар три концерта на овом месту.

"На неке неиститне, које су ноторне, врло је тешко, можда чак можда и беспотребно одговоратати. Спенс као такав, и сви који га знају и чули су за њега, никад и неће бити и не може бити нити логор, нити неко место мучилишта, него напротив. Ми волимо да кажемо да је Спенс новосадски храм спорта, младости", истакао је Ђекић.

Постоји могућност, да ће се, како наводи, спорна питања у вези са овом ситуацијом решавати судским путем.

"Евентуалан спор можемо да, пре свега, покренемо према организатору јер са њим имамо сигуран чврст доказ да није урадио послове како треба, што се тиче клевете према Тонију Цетинском ту бисмо исто у некој мери могли да размислимо о покретању неког спора за клевету", рекао је директор ЈКП "Спортски и пословни центар Војводине - Спенс.

Овим поводом се огласио градоначелник Новог Сада Жарко Мићин, који је на свом Инстраграм профилу поделио и старе новинарске чланке о прихватном центру за избеглице који се у то време налазио управо овде испред Спенса.

"Истина је потпуно другачија. У Спенсу је постојао прихватни центар за избеглице, у највећем броју Србе, који су на почетку ратног сукоба побегли из Хрватске. У Спенсу су свој привремени дом нашле хиљаде српских породица које су бежале из Хрватске да не би били убијане и ловљене, као што су били ловљене током целог ратног сукоба, а посебно у Бљеску, Олуји и другим акцијама. То није било тешко проверити. Вести о томе постоје у новинским архивама". написао је Минић.

Док је Мићин осудио овакво тенденциозно и злонамерно ширење дезинформација, након објаве Тонија Цетинског, певач није даље образлагао своју одлуку.

Овај случај не сме постати повод за ширење мржње, апелују из Спенса, и надају се да ће као и раније Спенс, као и увек, дочекати све уметнике из региона као своје драге госте.

Пожар је гасило 12 ватрогасаца-спасилаца са четири возила.

Горео је напуштени зидани објекат површине 150 квадрата .

Брзом интервенцијом крагујевачких ватрогасаца, спречено је ширење на околне објекте.

Пожар је угашен и нема повређених.

"Драги пријатељи, први пут вам се обраћам после тог страшног дана 25. фебруара. Конзилијум који је формирао министар (здравља Златибор) Лончар ми је најавио да бих ових дана требало да изађем и лечење наставим у кућним условима. Тај црни дан ми је јасно указао шта и ко би требало да буду моји приоритети. Дан у којем сам уснуо на одласку из живота, пет дана без свести на ивици између живота и смрти, и мог поновног буђења на дан рођења мога покојног оца Десимира, 2. марта", рекао је Дачић.

Захвалио је свима који су, како је навео, били уз њега током опоравка.

"Хвала свима који сте веровали, стрепели и молили се за мене. Нека вам се добрим све врати. Хвала дивним лекарима и медицинском особљу Клинике за пулмологију Универзитетског клиничког центра. Хвала онима што су били уз мене, хвала и онима који нису, јер су ми помогли да схватим да моју пажњу нису ни заслуживали", навео је председник СПС-а.

Подвукао је да захвалност дугује и породици, пријатељима и институцијама.

"Хвала мом брату Александру Вучићу, мојој породици, пријатељима и партијским друговима и другарицама, државним органима, цркви, свима који сте се молили да ме Господ сачува и заштити", закључио је Дачић.

Подсетио је и на песму коју је, како је навео, пре више од 15 година певао са Кемалом Монтеном.

"Пре више од 15 година Кемал Монтено и ја смо заједно певали његову песму, за коју нисам ни слутио да ћу је живети. Вратио сам се, животе! Хвала свима који су помогли да ми не буде суђено, јер нема смрти без судњега дана. Хвала свима", поручио је Дачић.

Дачић је 25. фебрурара увече хоспитализован на Клиници за пулмологију Клиничког центра Србије због тешке обостране упале плућа.