Предлог повећања средстава за "кредите за младе"

Образлажући предложене измене Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности, помоћник министра финансија Огњен Поповић је навео да је досадашња пракса и примена овог закона показала да је реализација програма значајно успешнија него што је то било пројектовано и у првих шест месеци је превазишла очекивања и број нових захтева је у константном порасту.

"Анализом извештаја добијених од пословних банака које учествују у програму, као и упита добијених од заинтересованих лица, дошло се до закључка да су средства предвиђена за укупан износ кредита покривених гаранцијом у износу од 400 милиона евра недовољна да се задовољи тражња за овом врстом производа", рекао је Поповић.

Предложеном изменом ова средства се увећавају за додатних 200 милиона евра, тако да укупан износ кредита покривених гаранцијом износи 600 милиона евра, како би се наставила ефикасност провођења предузетих мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности, навео је Поповић.

Порези на угљен-диоксид

Помоћник министра финансија Драган Демировић је говорећи о предложеним законима у вези са интензивним угљеником рекао да се Законом о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште, уводи порез за највеће емитере гасова са ефектом стаклене баште којим се обезбеђује систематско смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Према речима Демировића, циљ закона је смањење емисије и усклађивање с европским климатским политикама, примена принципа емитер плаћа и обезбеђивање јавних прихода за финансирање зелене транзиције.

"Закон предвиђа могућност давања подстицаја за обвезнике који спроводе пројекте у циљу декарбонизације. Уводи се порез на емисије и то угљен-диоксид, азот, субоксид и перфлуоро угљоводонике", истакао је помоћник министра финансија.

Навео је да се предлогом Закон о порезу на увоз угљенично-интензивних производа спречава неравноправна конкуренција између увозних производа и производа домаћих произвођача, који су обвезници пореза на емисије гасова са ефектом стаклене баште и да се обезбеђује стимулативно окружење за смањење емисије и унапређење заштите животне средине.

"Утврђује се порез на увоз угљенично-интензивних производа по узору на механизам за утврђивање угљеника на граници Европске уније, такозвани ЦБАМ. Дефинишу се врсте производа на које се порез односи, при чему су обухваћени производи из четири групе. То су гвожђе односно челик, цемент, ђубриво и алуминијум, према одговарајућим тарифним ознакама царинске тарифе", појаснио је Демировић.

Предложено повећање акциза

Предложеним изменама Закона о акцизама, предлаже се умерено повећање специфичне компоненте акцизе на цигарете кроз постепено повећање акциза, како би се у прописаном временском року достигао минимални ниво опорезивања акцизом.

Тај ниво опорезивања, како је речено, не може бити испод 60 одсто просечне пондерисане малопродајне цене једне паклице цигарета и најмање 90 евра на 1.000 комада цигарета у категорији просечне пондерисане малопродајне цене, односно минимум 1,8 евра по паклици цигарета.

Предложен је наставак досадашње акцизне политике полугодишњег повећања специфичне акцизе по методологији актуелног акцизног календара у јануару и јулу, сваке године у износу од 1,5 динара по паклици.

"Највећи ризик имају младе жене и девојке, чак 58 одсто њих је пријавило неки облик дигиталног узнемиравања и насиља", истакла је Бранкица Јанковић на конференцији, коју је организовало Виктимолошко друштво Србије.

Напомиње да насиље које се спроводи путем технологије, постаје средство дискриминизације и контроле и посебно је усмерено према женама и девојкама, али и другим друштвеним групама које су у повећаном ризику од дискриминизације и насиља.

Онлајн насиље кроз ширење интимних снимака

Као посебно забрињавајуће, Јанковићева је навела чињеницу да је дигитално насиље најчешће родно обојено и испољава се кроз ширење интимних снимака, снимака сексуално експлицитног садржаја.

Према њеним речима, у позадини "сајбер флешинга", прогањања, хаковања или објављивања личних података је уверење да жене треба казнити зато што су јавно проговориле, гласне су, самосталне и присутне.

Напомињући да су посебно изложене жене које делују у јавном простору, навела је да, према подацима Унеска, 73 процената новинарки широм света доживело неки облик онлајн насиља током рада, а код многих су ти напади имали тешке последице по њихове животе и безбедност.

Указала је, такође, да суочавање са феноменима онлајн насиља захтева боље законске механизме и ефикаснији институционални одговор.

Према њеним речима, борба против дигиталног насиља није питање технологије, већ правде, равноправности и људског достојанства.

"Потребна нам је сарадња свих државних органа, образовних институција, цивилног друштва, медија, академске заједнице и технолошких компанија", истакла је Јанковићева.

Испред зграде ТОК-а је поручено да "више немају ни времена ни стрпљења за одуговлачење, ћутање и притиске", истичући да њихов "скуп није протест против институција, већ за институције, владавину права и истину". 

Речено је и да "скидање заштите са зграде Генералштаба и предаја закупа тог простора америчком инвеститору ради изградње луксузног хотела, није само спорно правно и морално, већ је за многе грађане чин увреде и понижења".

Протестна шетња је кренула после одавања поште страдалима у паду надстрешнице од Правног факултета Београдском улицом, а затим су учесници наставили ка Славији, па Булеваром ослобођења, преко Аутокоманде до Устаничке улице и Тужилаштва за организовани криминал.

Учесници протеста су ишли једном саобраћајном траком, па је саобраћај од Трга Славија ка Правном функционисао.

Протестну шетњу су обезбеђивали припадници полиције у униформи и у цивилу, пренео је Фонет.

Током тишине за страдале у обрушавању надстрешнице, студенти су блокирали раскрсницу Булевара краља Александра и Београдске улице.

Они су раније на свом Инстаграм налогу навели да "случај Генералштаба није први на који ТОK ћути".

“Они ћуте већ годинама и време је да се то промени. Време је да ТОK крене неким другим током", поручили су студенти.

Андреј Јовановић и Бојан Радун сагласни су да "Имлек" има огроман потенцијал за даљи раст као водећи регионални произвођач млечних производа – кроз континуиране инвестиције, оперативну изврсност и иновације.

"У партнерству са Андрејем Јовановићем, сигуран сам да можемо да откључамо додатну вредност и додатно учврстимо позицију 'Имлека' као најпоузданијег млечног бренда у Србији и региону", поручио је Радун.

Очекује се да ће трансакција бити завршена у првом кварталу 2026. године, уз стандардна регулаторна одобрења и услове затварања.

Андреј Јовановић је суоснивач и бивши власник компаније "Марбо продукт“, водећег произвођача грицкалица у Србији којег је касније преузео "Пепси", као и извршни директор и сувласник групације "Моји брендови", која је обухватала "Бамби", "Kњаз Милош" и "Имлек".

Бојан Радун је од 2018. године на челу компаније "Имлек", а био је и генерални директор компанија "Бамби" и "Нектар".

Kомпанија "Имлек", са седиштем у Падинској Скели – Београд, поседује и две млекаре у Северној Македонији и Босни и Херцеговини, са најсавременијим производним погонима и откупљује млеко од више од 3.500 фармера, прерађујући готово 400 милиона литара сировог млека годишње.

Захваљујући широком портфолију производа и снажним брендовима, међу којима се посебно истиче култна "Моја Kравица", "Имлек" је препознат као стуб млечне индустрије региона и један од најпоузданијих брендова у домаћинствима широм Западног Балкана, закључује се у саопштењу.

"Још више забрињава што смо забележили рекордан број прекршаја Кодекса новинара Србије приликом извештавања о деци. Пратили смо телевизије са националном фреквенцијом, централно-информативне емисије, девет дневних листова и 20 најпосећенијих портала у земљи", истиче Марко Недељковић из ЦЕПРОМ-а.

Према његовим речима, телевизије објаве, у просеку, један прилог о деци сваких пет дана у централно-информативним емисијама, у дневној штампи је то 1,4 текста на дневном нивоу по медију, док код портала тај проценат износи 5,3 одсто.

"То не значи да је ситуација код портала боља, већ је најпроблематичније извештавање о деци управо у тим медијима", додаје Недељковић.

Глас деце се ретко чује

Деца су највише заступљена у телевизијским прилозима, али је проблем што се њихов глас ретко чује, јер их новинари не питају за мишљење о темама које их се тичу.

"Највећи број појављивања деце забележен је у телевизијским прилозима, конкретно на РТС-у. Од свих информативних емисија које смо пратили, у периоду од 70 дана емитовано је 63 прилога о деци, од чега 49 на РТС-у. У тих 49 прилога, у 12 су деца била саговорници", указује Недељковић.

Говорећи о сензационалном извештавању о деци, он наводи да су најпроблематичнији портали, јер 70% објављених текстова има негативну конотацију, попут насиља, инцидената и злостављања.

Проблем је и то што се у сваком петом тексту на порталима крши Кодекс новинара Србије, а у сваком десетом у дневној штампи, што показује да се деца често злоупотребљавају у циљу сензационализма.

"Подаци показују да чак и када се извештава о деци, врло често им се наноси додатан проблем, уместо да медији доприносе конструктивном решавању проблема које имају. Деца су врло осетљива категорија и о њима треба извештавати са посебном пажњом", закључује Недељковић.

"У складу са Уставом и важећим законодавством, а након што је данас прихватила одлуку Скупштине Косова о немогућности формирања владе од стране другог мандатара, председница је данас распустила девети сазив Законодавне скупштине", наводи се у декрету који је Вјоса Османи потписала.

Османијева је одлуку објавила након састанка са лидерима парламентарних странака у Приштини, на којем су разговарали о датуму нових избора.

Након тог састанка, председник покрета Самоопредељење Аљбин Курти и и лидер странке Смело, Фатон Пеци, рекли су медијима да су предложили 28. децембар као датум одржавања избора.

Председници Демократске партије Бедри Хамза, Демократског савеза Љумир Абдиџику, и председник Алијансе за будућност Рамуш Харадинај предложили су 21. децембар.

Одлуку о датуму одржавања избора, трећих по реду ове године, донеће накнадно Вјоса Османи.

"Истовремено, апелујемо на пешаке да коловоз прелазе само када се увере да то могу урадити на безбедан начин, уз напомену да ноћу и у условима смањене видљивости на путевима ван насеља морају бити осветљени или означени рефлектујућом материјом", истиче се у саоштењу.

Упозорава, такође, на податак да је од почетка године, у саобраћајним незгодама у Републици Србији погинула су 94 пешака, од чега 19 у саобраћајним незгодама на пешачким прелазима.

"Ја бих, рецимо, волео, а верујем да ви Британци можете да нам помогнете по том питању, да уредимо брзу пругу. То би био Београд, Рума, али пре свега Рума, Бијељина, Тузла. Тиме бисмо повезали Београд и са Семберијом, али и са Тузлом као другим највећим градом, дели друго и треће место са Зеницом, у БиХ Федерацији. То је за нас од изузетног значаја. Тада би нам, уколико возови иду до 200 на сат, за Београд-Тузла било потребно сат и по времена, не више од тога. Ближе и брже него Тузла-Сарајево", рекао је Вучић.

Он је истакао да су нам веома потребни кредити и финансирање пројеката крос-бордер сарадње.

"Ви сви знате колико сам енергије и труда у претходних скоро 14 година уложио у изградњу инфраструктуре наше земље. Колико смо желели да се спајамо са свима у региону, да направимо јединствен систем инфраструктурних комуникација, да бисмо могли да имамо јединствено тржиште и да људи боље живе у целом региону, не само овде у Србији. Нешто смо успели, много тога нисмо. Увек су постојале политичке препреке", подсетио је он.

Потреба за развојем веза са Северном Македонијом

Он је истакао да нам је потребно да даље развијамо и инфраструктуру и према Северној Македонији.

"И не заборавите да смо према Босни и Херцеговини било којем њеном делу имали увек неразвијену и путну и железничку инфраструктуру. Као да је неко желео још од пре Првог светског рата, после Првог и Другог светског рата, да ту не постоје комуникације. Све је било везано и нама и њима за Загреб. Само никако се нисмо ми међусобно повезивали. Ми смо подигли неке мостове, обновили Каракај, подигли Братуљуб у Братунцу, отворили за малогранични промет те прелазе, направили неке промене", рекао је председник Србије.

Нови мост код Сремске Раче и енергетски пројекти кључни за будућност Србије

Он је рекао да смо изградили нашим средствима мост код Сремске Раче.

"Прелеп мост и видећете га ускоро, биће у потпуности отворен заједно са 19,5 километара аутопута Кузмин-Сремска Рача. Настављамо и помажемо изградњу аутопута према Бјељини и то ћемо да урадимо са свим обавезама које смо имали. Али то су ствари које нам заиста чине будућност. Енергетика је од суштинског значаја. С поносом могу да кажем да смо у нашем оквиру, у нашем систему ЕПС, у наредних два или три дана пуштамо 74 мегавата потенцијалне енергије. Дакле, у Костолцу ми имамо оних 350, што смо кроз нову термоелектрану недавно пустили", рекао је Вучић.

Како је рекао, то је први пут да нешто озбиљније урадимо унутар нашег система, а не само кроз приватне инвестиције.

Обновљива енергија приоритет будућег развоја

Председник Вучић је истакао да Србија ради на развоју обновљивих извора енергије.

"Радимо на обновљивим изворима енергије. Кроз велике пројекте у енергетици такође видимо могућност подршке у британском финансирању, али такође смо спремни да уз подршку Европске инвестиционе банке и ЕБРД, али и УК Финанце и других банака Уједињеног Краљевства финансирамо све пројекте у региону, крос-бордер пројекте, јер је то за нас од кључног значаја", рекао је Вучић.

Велике могућности сарадње са ВБ, треба да се угледамо на њихово образовање

Поручио је, да су могућности сарадње са Великом Британијом велике и да није случајно што је баш она у светском врху у многим областима, захваљујући пре свега свом образовном систему на који треба да се угледамо.

"То долази из система образовања и то је једна од ствари о којој ћемо морати да разговарамо у будућности са нашим партнерима из УК, да видимо како да себе променимо, како да учимо и радимо више и како да будемо припремљени за будућност вештачке интелигенције, нових технологија и иновација, јер без тога будућности нема", истакао је председник Србије.

Он је захвалио амбасадору Велике Британије Едварду Фергусону на томе што је инсистирао на економској сарадњи две земље и истакао да сарадња две земље данас најбоља у нашој историји, као и да је уверен да може да буде још много боља.

"Србија ће се понашати одговорно и озбиљно, чуваћемо стабилност и мир и истовремено гледати да још брже растемо заједно са свим нашим комшијама и пријатељима у региону", поручио је Вучић.

Морган: Заједничка сарадња кључ стабилне енергетске безбедности на Западном Балкану 

Трговинска комесарка за Европу Уједињеног Краљевства Кери Морган изјавила је, на регионалној пословној конференцији Уједињеног Краљевства и Западног Балкана "Building Futures" у Београду, да ће сарадња између Велике Британије, Европске уније, Србије и ширег региона Западног Балкана омогућити енергетску сигурност у целом региону, као и отварање нових радних места.

"Ако то постигнемо онда ћемо заиста успети да се изборимо са изазовима који нам предстоје. Велика Британија води пројекте који се односе на инфраструктуру, имамо различите пројекте и ми смо други највећи извозници различитих услуга, имамо искуство у изградњи инфраструктуре с дигиталним иновацијама и комплексним системима и различитим инфраструктурним пројектима", рекла је Морганова.

Она је на конференцији у Ложионици, која је посвећена иновацијама у области зелене енергетике, инфраструктуре и напредних технологија рекла, да Велика Британија има различите компаније и ради као један тим.

"Оно што можемо да испоручимо је заиста знање и искуство у целом ланцу вредности и веома је важно да имамо систем који може то да испоручује. Наша држава, наша влада помаже различитим привредним актерима и компанијама", рекла је Морганова.

Указала је да је Велика Британије прошле године подржала извоз на пет различитих тржишта и истакла да подржавају капитална улагања у различитим секторима што се види из тога да је 15 милијарди евра одвојено за земље Западног Балкана.

Потенцијал региона у области вештачке интелигенције

Навела је да је јуче присуствовала конференцији о вештачкој интелигенцији и оценила да се тада уверила у потенцијал овог региона уз све економске могућности и напредак.

"Задовољство ми је што сам у овој згради зато што ми је драго што је сачувано индустријско наслеђе и заиста инспирише реновирање ове зграде", рекла је Морганова о Ложионици.

Подсетила је да је Велика Британија прошлог месеца организовала састанак са представницима земаља западне Европе са којима су разговарали о јачању регионалне сарадње и унапређењу конективности, као и о убрзавању улагања у инфраструктуру што ће даље омогућити унапређење одрживог развоја.

"Велика Британија је и даље посвећена развоју регионалног тржишта колико општинама, трговини и енергетској транзицији и наравно, и јачању пословања жена", рекла је Морганова.

Декарбонизација и зелена агенда као приоритет

Она је у свом обраћању на конференцији говорила и о декарбонизацији и зеленим агендама које су, како је рекла, од велике важности за Велику Британију.

"Велика Британија је објавила стратегију декарбонизације и улажемо у смањење угљеника, чисту индустрију и имамо четири кластера која већ раде на тржишној основи. Такође омогућавамо више од 10 милијарди финансирања за чисту енергију и улажемо у чист ваздух и у декарбонизацију. Тако да нас то чини добрим партнером у зеленој агенди", рекла је Морганова.

Улагања у технологију и дигиталну инфраструктуру

Додала је да Велика Британија улаже три милијарде за технолошке процесе и да та земља има развијену технологију и глобално пружају услуге које чине 45 одсто њиховог укупног извоза.

"Хоћемо да будемо бољи, хоћемо да будемо паметнији и ефикаснији. Дигитална инфраструктура, њена улога и 5Г технологија су веома битне у глобалној агенди и ми регулишемо стандарде, регулативе и норме. Желимо да урадимо ово заједно са вама", рекла је она.

Истакла је да је Велика Британија лидер у инфраструктури, зеленим технологијама и дигиталним иновацијама.

"Велика Британија даје прилике које се до сада никада нису пружале како би трансформисали економију, отворили нова радна места и обезбедили дигиталну одрживу будућност", навела је Морганова.

Лорд Ренџер: Србија и Велика Британија посвећене развоју зелене енергије и технологија

Лорд Ренџер од Нортвуда, председник Британско-српске Привредне коморе изјавио је да Србија и Уједињено Краљевство деле посвећеност за напредак у области зелене енергије, инфраструктуре и напредних технологија.  

Истакао је да регион Западног Балкана има могућност напретка и да је забележен раст, упркос глобалним изазовима.

''У последњих 12 месеци показали смо велику отпорност и раст. Суочавали смо се са великим глобалним изазовима'', додао је он.

Како је навео, када се говори о будућности, не говори се само о расту, већ и о добростању становништва.

"За раст су нам потребне јаке институције и пројекти у области зелене енергије", додао је он.

Говорећи о раду Британско-српске Привредне коморе, рекао је да му је да му је задовољство што су Србија и Велика Британија изградиле партнерство и додао да Привредна комора ради на развоју у области зелене енергије.

"Пружамо вам знања и искуства британских компанија како бисмо допринели развоју домаћих компанија", навео је он.

Конференција о зеленој енергији окупила 400 учесника

Конференција, у Ложионици, посвећена је иновацијама у области зелене енергетике, инфраструктуре и напредних технологија.

На конференцији су се, поред председника Србије Александра Вучића, обратили и амбасадор Велике Британије Едвард Фергусон, заменик председника Привредне коморе Србије Михајло Весовић и трговински комесар за Европу Уједињеног Краљевства Кери Морган.

Око 300 пословних представника из целог региона, као и стотинак делегата из британских компанија активних из области зелене енергетике, инфраструктуре и напредних технологија учествује на конференцији.

Конференцију организују Британска амбасада у Београду, Министарство привреде и трговине УК (ДБТ), Британско експортно-кредитна агенција и Британско-српска привредна комора, уз подршку Привредне коморе Србије (ПКС) и спонзора.

"Ја знам за три партнера са којима они преговарају. Да ли ће да заврше посао са неким или не, видећемо, ја се надам да хоће, јер што пре они завршавају тај посао (то боље). Све што су тражили, ми смо прихватили и потписали", рекао је Вучић новинарима у Ложионици, где је учествовао на регионалној пословној конференцији Уједињеног Краљевства и Западног Балкана "Building Futures".

Председник је тако одговорио на питање новинара о коментарима у јавности да ће неко други нашим парама узети НИС.

"Па што би нашим парама узео неко други ? Ако неко други купи, онда ће да узме својим парама, а не нашим парама. Тиме нећемо да имамо тај трошак, али то је руски избор. Ми не можемо чак ни да инсистирамо на праву прече куповине, што увек као мањински партнер имате право зато што ће вам Руси рећи – па слушајте, људи, није ово добровољна продаја, већ је принудна продаја. Дајте нам бар могућност да продамо коме хоћемо", објаснио је Вучић.

Напомиње да би Србија имала новца за куповину, али да ипак нема новца за бацање.

"Да ли сам ја тужан, нисам тужан због овога или због онога, имамо ли ми довољно новца или немамо, нећу о томе да говорим. Никад немате новца за бацање, код одговорних и озбиљних људи немате новца за бацање. Да ли бисмо имали, имали бисмо, али је суштина да преговарају са неким другим", рекао је Вучић.

О исходу преговора са САД: Обавестићу вас у наредних 48 сати

Председник je изјавио да ће се у наредна два до три дана разговарати са САД о добијању лиценце за омогућавање несметаног пословања НИС-а.

"У наредна два до три дана мораћемо да разговарамо са Америком. Ја ћу лично да молим све у Department of the Treasury да нам помогну да добијемо лиценцу да би рафинерија могла да ради. До сада нисмо успели, али да ли ћемо успети, видећемо. Ја ћу да радим и да се трудим, обавестићемо вас у наредних 48 сати", додао је Вучић.

"Од геополитике све постаје геобизнис"

Вучић је указао да је, откада су уведене санкције НИС-у 9. октобра, прошло више од 40 дана и да нико није осетио да ми не добијамо нафту преко нафтовода Јанаф.

Истакао је да су САД најавиле увођење санкције и да су девет месеци на његове молбе америчкој држави они то померали.

"Унапред сам вам најавио и рекао када више померања неће бити. Јер су ти односи дошли до такве границе да је геополитика постала и геобизнис, уосталом, видите како то сада иде са Украјином. Океј, помоћи ћемо, али ћете да купите наше 'грипене', али ћете да купите наше 'рафале'... а пошто знамо да немате паре да то узмете, то ћете да узмете из оних резерви које ћемо ми да отуђимо Русима, од оних 200 милијарди евра који стоје у Европи, па ћете тиме да платите. Тако да вам од геополитике све постаје геобизнис", рекао је Вучић.

Нагласио је да смо ми у свему томе мали, као и да Србија у овом случају апсолутно ништа није крива, а посебно не руководство Србије, које није учествовало ни у продаји, ни у куповини, ни у чему што се тиче НИС-а.

"И трудите се и борите се даноноћно, буквално се боримо даноноћно, да бисмо обезбедили довољно горива, да бисмо обезбедили нормалан живот грађанима Србије", рекао је Вучић, и додао да је и јуче имао разговоре са Американцима, као и сваког дана.

"Видели смо да је вода надошла, малтене десетак метара од куће. Ми смо отишли у Ватрогасну службу и пријавили то. Све се дешавало за једно пола сата. Када смо дошли вода је већ надошла до зида", наводи Горан Максутовић, чија је кућа поплављена.

Обустављен саобраћају према Ћуковцу

Исмет Куртић захваљује ватрогасцима јер су врло брзо стигли на лице места и започели евакуацију.

Због повећања водостаја на Јужној Морави, на путном правцу од Железничке станице према селу Ћуковац, обустављен је саобраћај.

Ситуација на терену се стабилизује, вода се повукла из дворишта, а поплављени су подруми у кућама одакле су евакуисани.

Због безбедности грађана, за саобраћај су затворени мостови преко Јужне Мораве у Ратају и Ћуковцу, јер постоји ризик од прелива и потенцијалног оштећења конструкција.

Постављена је саобраћајна сигнализација, али поједини мештани не поштују забрану.

Ванредно и у Лебанима

И у Општини Лебане због обилних падавина у претходна два дана излили су се потоци и канали, а у неколико равничарских села као и на улазу у само Лебане река Јабланица.

Тренутно је ситуација под контолом, ниво Јабланице је у опадању, али је ова општина прогласила ванредну ситуацију која остаје на снази док се не отклони сва штета.

Велика количина падавина донела је проблеме и лесковачком крају, а најкритичније је било у неколико поречких села.

Притвор је одређен за С.С, Б.Г, Љ.О, Б.С, М.М, Л.Т, Р.Ж, М.Ж и Д.Д,  услед постојања особитих околности које указују да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело, саопштено је из Вишег суда.

Поред тога притвор је за С.С, Б.Г, Р.Ж, М.Ж, Д.Д. и М.М. одређен и због опасности од бекства, а М.М, Л.Т, Б.С и Љ.О. и да не би ометали поступак утицањем на сведоке.

Свим окривљенима, и то С.С, Б.Г, Љ.О, Б.С, М.М, Л.Т, Р.Ж, М.Ж и Д.Д, на терет је стављено извршење по једног кривичног дела фалсификовање исправе у продуженом трајању и кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела, а Б.С., поред наведених кривичних дела и злоупотреба службеног положаја у продуженом трајању.

Ова организована криминална група осумњичена је да је од децембра 2024. до данас фалсификовала и направила више од 300 различитих докумената - сведочанстава, дипломе разних средњих, виших и високих школских установа, уверења о положеним испитима, потврде о завршеној стручној пракси, потврде о положеним државним испитима, како на српском тако и на страним језицима који су оверени апостилима.

Припадници групе су, како се сумња, стекли противправну имовинску корист, од око 132.000 евра.

Био је члан Социјалистичке партије Србије од 1992. године, где је обављао функције председника Београдског одбора, као и члана Извршног и Главног одбора странке.

Рођен је 7. августа 1952. године у Бијељини, где је завршио гимназију, а потом је 1979. године дипломирао на Грађевинском факултету у Београду, на којем је касније био и редовни професор.

Преговарао је, у име СПС-а, са новим властима током догађаја који су претходили хапшењу бившег председника СРЈ Слободана Милошевића 1. априла 2001. године.

Социјалистичку народну странку, чији је био председник, основао је 2002. године. Био је кандидат за председника Србије 2002. и 2004. године.

Време и место сахране биће накнадно објављени.

Дачић: Памтићемо га као великог зналца, који се предано бавио и политиком

Поводом смрти Ивковића, председник СПС-а Ивица Дачић упутио је саучешће породици и пријатељима и поручио да ће га памтити као великог зналца који је живот посветио професионалном раду и науци у области грађевинарства.

Ивковић се, каже Дачић, исто тако предано бавио и политичким радом, док је у два мандата био и министар.

"Своја инжењерска знања несебично је кроз менторство преносио млађим генерацијама, чиме је дао још јачи смисао професорске делатности, изнедривши квалитетне кадрове у области грађевинарства. Његовој породици и пријатељима изражавам најдубље саучешће" навео је министар Дачић у телеграму.

Празник је установљен у знак сећања на оснивање Земаљског антифашистичког вијећа народног ослобођења Санџака (ЗАВНОС) у Пљевљима 1943.

Дан Санџака обележава се низом културних манифестација.

Бошњачко национално вијеће (БНВ) у Србији је 2005. године донело одлуку да се 20. новембар уврсти као национални празник.

Ову одлуку верификовао је и тадашњи Савет за националне мањине Републике Србије.

У општинама где већину чини бошњачко становништво, 20. новембар је за Бошњаке нерадни дан, а на зградама институција и установа истакнута је бошњачка национална застава.

"Обрадовала нас је информација да постоји потенцијални купац и да је садашњи већински власник пристао да прода већински удео својих акција. То је позитиван корак ка решавању проблема, јер ће омогућити поновни транспорт сирове нафте Јанафом и наставак рада рафинерије пуним капацитетом. Наравно, све зависи од одобрења америчке стране, ОФАK-а, да дâ зелено светло за реализацију овог аранжмана, што је изузетно важно за нашу енергетску безбедност и стабилност и омогућава да тржиште буде у сигурној зони по питању снабдевања нафтним дериватима. У сваком случају, очекујемо позитиван исход од ОФАK-а за ову трансакцију", наводи Kојчић. 

Порекло купца није пресудно, важна је брзина решења

На питање о потенцијалном купцу, Којчић наглашава да за Србију није пресудно одакле купац долази – Европе, Азије или са Блиског истока – већ да се што пре обезбеди стабилно снабдевање тржишта, иако резерве тренутно обезбеђују одређени период сигурности.

"За нас је најбитније да дође до решења и да до тог решења дође што пре. У овом случају, мање је важно да ли је купац из Европе или Азије. Далеко је битније да се настави стабилно снабдевање нашег тржишта, иако постоје резерве и имамо ту комфорну зону још извесно време, али је кључно да се што пре нађе решење", наводи гост Јутарњег програма.

Модел плаћања и санкције: договор купца, продавца и ОФАК-а

Говорећи о могућности да новац од продаје заврши на замрзнутом рачуну, по моделу "Лукоила", Којчић истиче да ће то зависити искључиво од договора купца, продавца и америчких власти.

"У нашем интересу је само да се што пре дође до решења и да нафтна индустрија Србије настави да ради несметано", наглашава он.

Обавезне резерве нафте: усклађивање са ЕУ и додатна сигурност

На јучерашњој ванредној седници Владе Србије донета је одлука да се управљање гасном инфраструктуром повери новом предузећу, док ће "Србијагас" наставити да снабдева тржиште гасом и у будућности.

Којчић објашњава да правила Европске уније захтевају јасно раздвајање снабдевача, дистрибутера и транспортера енергената. Он истиче да је одлука Владе корак ка усклађивању са тим регулативама, како би се постигла већа транспарентност и обезбедило поузданије снабдевање тржишта.

"Према правилима ЕУ, неопходно је да снабдевач, дистрибутер и транспортер буду јасно раздвојени. Ова одлука представља усклађивање са регулативама ЕУ како би се повећала транспарентност и обезбедила боља снабдевеност тржишта. То је још један корак ка приближавању наше регулативе Европској унији", наводи Kојчић. 

Интерконекције и инфраструктурни пројекти – кључ енергетске сигурности

Коментаришући критике на рачун "Србијагаса", Kојчић подсећа да су инфраструктурни пројекти велике инвестиције и да се не могу реализовати за неколико месеци. Интерконекције су, каже, неопходне јер омогућавају више извора снабдевања и већу енергетску сигурност.

"То нису пројекти који могу да се заврше за месец или два. И најједноставнији трају најмање годину до две, док сложенији могу да потрају и дуже. Наравно да је важно што пре изградити интерконекције са суседним гасним системима, јер нам то омогућава да у сваком тренутку обезбедимо гас из више различитих извора. Посебно сада, када је под знаком питања снабдевање са руске стране због додатних санкција ЕУ. Када имате више могућности снабдевања, ваше тржиште је енергетски сигурније. То важи не само у оваквим ситуацијама — технички проблеми могу увек да се појаве, а интерконекције обезбеђују резервну опцију и непрекинуто снабдевање", наводи он.

Којчић додаје да је, када је реч о снабдевању гасом, увек важно имати довољне резерве. Подсећа да Србија већ има подземно складиште у Банатском двору, које се тренутно проширује, али наглашава да би изградња још једног складишта обезбедила још већу сигурност.

Обавезне резерве нафте – усклађивање са ЕУ и додатна сигурност

Влада Србије је на јучерашњој ванредној седници усвојила и сет предлога закона из области енергетике, закона о нафти, о гасу и предлога закона о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса. 

Kојчић објашњава да се нови закони усклађују са правилима Европске уније.

"Према правилима Европске уније, а ови закони се усклађују са тим, обавеза је да имате 91 дан просечне потрошње према просечном дневном увозу или 61 дан да имате у резерви деривата за несметано снабдевање тржишта према просечној потрошњи. Који је од ова два фактора виши, тај се узима као репер и тачка колико треба да имамо резерви", наводи он.

Подсећа да је Србија још пре више година започела формирање обавезних резерви сирове нафте и деривата, како би у кризним или непредвиђеним ситуацијама могла да обезбеди стабилно снабдевање тржишта.

Истиче да се у актуелној кризи управо показало колико су те резерве значајне, јер представљају додатну сигурност док се не оконча ситуација око Нафтне индустрије Србије.

Гасни аранжман са Русијом: нема бојазни за снабдевање

Наглашава да нема разлога за забринутост у погледу снабдевања природним гасом и додаје да је питање новог гасног аранжмана ствар преговора између "Србијагаса" и "Гаспрома".

Важећи споразум важи до краја године, снабдевање тече несметано, подземно складиште у Банатском двору је пуно 100 одсто, а Србија има и додатне резерве у мађарским складиштима. Због тога, наглашава он, не постоји опасност да земља остане без природног гаса без обзира на исход преговора.

Додаје да Србија већ има диверсификоване правце снабдевања: поред гаса који стиже Балканским током из Русије, ту је и азербејџански гас који долази преко Бугарске.

Поред тога, каже он, постоје техничке могућности да се гас у случају потребе допреми из више смерова – преко Мађарске, која је чвориште различитих гасовода, из Аустрије, са ЛНГ терминала на Крку или из правца Румуније.

Мирјана Кнежевић указује да нам предстоји викенд и велика слава, као и да тренутно имају само једну акцију на терену – у Црвеном крсту Коцељева, док ће у суботу бити отворена само врата Института.

"Не знамо какво ће стање бити у понедељак. Улазимо у недељу са дозом страха јер не знамо са колико ћемо јединица крви располагати", наводи Кнежевићева, додајући да су за нормално функционисање здравственог система потребне резерве за бар три дана.

Институт зато позива све здраве, пунолетне грађане млађе од 65 година да дају крв.

Свако дете заслужује да одраста у породици окружено љубављу и сигурношћу.

Ипак, Данијела Барјактаревић из СОС Дечјих села Србија наводи да у пракси виде да постоји хиљаде породица које су са бројним и сложеним тешкоћама, које их просто онемогућавају да адекватно брину о својој деци и којима је потребна системска подршка, као и да се ту не мисли на новчану, тј. материјалну подршку.

“Новац може да закомпликује, али сиромашне породице могу јако добро и адекватно да се старају о својој деци. Значи, то није примарни проблем, али може да усложни неке друге проблеме које породице имају. Оне породице које до нас долазе суочавају се са различитим тешкоћама. Углавном су то породице које су искључене из заједнице, које јако слабо разумеју које су то ситуације и на који начин они могу доћи до одређених видова подршке”, објашњава Барјактаревићева.

Истиче и да су 2022. године била 5.443 детета која су била на смештају током године, односно на неком домском или породичном смештају.

“Ми углавном стављамо фокус на ту децу која су већ измештена. А оно што наша организација покушава јесте да стави фокус на ону децу која јесу у некој ситуацији занемаривања, запуштања, да не кажем насиља, злостављања у оквиру своје породице. Морам да подсетим да управо члан 19. Конвенције налаже државама да креирају мере које ће подржати те породице, односно децу која се налазе у породицама, њихове родитеље, старатеље, законске заступнике”, додаје Барјактаревићева.

Важно је реаговати пре него што дете буде измештено из породице

На питање који су изазови са којима се суочава то дете, Барјактаревићева напомиње да су бројне тешкоће којих дете можда и није свесно, па чак нису ни родитељи.

“Наша организација спроводи програм јачања породице у девет заједница широм Србије и у сваком тренутку подржавамо 320 породица и преко 1.350 чланова тих породица. Оно што радимо кроз тај програм, то није једнократна подршка, већ је програм подршке који траје 18 месеци, где се врло интензивно ради на подршци самим родитељима, да просто они уоче које су то потребе деце, на који начин, где их могу задовољити, који су њихова права. А с друге стране, ради се врло интензивно са децом, да они изграде механизме помоћу којих могу боље да се интегришу у своју вршњачку групу, да се заштите”, објашњава Барјактаревићева.

Указује да су ангажовани психолози, педагози, социјални радници, који своју подршку пружају управо на терену, у дому где се дете налази.

“То је најважније, не да сместимо дете у неку хранитељску породицу или дом, па онда реагујемо, већ да реагујемо када се нешто може спречити, односно да уђемо у породицу, да сагледамо каква је та њихова ситуација, да разумемо, да подржимо”, поручује Барјактаревићева.

Фокус је на разговорима са децом, али родитељи су често кључ решења

Говорећи о томе како се приступа деци, каже да фокус јесте на разговорима са децом, али да са друге стране базирају се и на родитеље, јер су често они кључ решења.

“И оно што могу да кажем јесте да управо држава својим корацима би могла у томе да помогне, у смислу да усвоји подзаконска акта која би у ствари регулисала услуге интензивне подршке породицама, дала минималне стандарде тако да би се те услуге могле пружати у свим заједницама и биле доступне деци. У овом тренутку оне нису доступне у тој мери”, додаје Барјактаревићева.

Истиче да није мали број деце која се издвајају из породица – више од 5.000 деце годишње.

“Оно што истраживања показују, не само истраживања у Србији, већ просто и шире, да је тај број деце значајно већи. Нека цифра може бити чак и 10 пута већа. Односно да нека деца нису можда ни дошла у прилику да им буде пружена подршка, чак постоје нека истраживања која указују да највећи број деце који бива измештен, нити они нити њихове породице нису добили пре тога подршку”, поручује Барјактаревићева.

Поред тога, веома мали број деце се након издвајања врати у биолошку породицу, а наглашава да би то требало да буде императив.

“Зато смо данас овде да просто осветлимо то поље. Ова деца не могу да говоре у своје име, немају прилику да се обрате, можда немају ни свест о томе да постоји нека шанса да се њиховој породици помогне, тако да просто позивам нас одрасле одговорне које могу да допринесу томе да деца остану у породици, али не у било каквој породици, већ просто окружени љубављу да буду сигурни у својој породици, јер породица јесте најбоље место за одрастање сваког детета”, закључује Барјактаревићева.

Трамп се раније противио објављивању докумената, али је прошле недеље променио курс након што се суочио са отпором Епстинових жртава и чланова сопствене Републиканске странке.

"Немамо шта да кријемо", поручио је Трамп пре гласања Конгреса.

Закон је у уторак огромном већином усвојен у оба дома Конгреса – Представничком дому и Сенату.

Трамп: Ова превара ће се обити о главу демократама

У објави на друштвеним мрежама, шеф Беле куће је оптужио демократе да се залажу за ово питање како би одвукли пажњу од достигнућа његове администрације.

"Можда ће истина о овим демократама и њиховим везама са Џефријем Епстином ускоро бити откривена, јер сам управо потписао закон о објављивању Епстинових досијеа“, написао је Трамп.

Иако гласање Конгреса није било потребно за објављивање досијеа – Трамп је могао самостално да наложи објављивање – посланици у Представничком дому су усвојили закон са 427 гласова "за" и једним "против". Сенат је једногласно изгласао да се закон усвоји, пославши га Трампу на потписивање.

"Ова најновија превара ће се обити о главу демократама, баш као и свима осталима", поручио је Трамп.

Шта су Епстинови досијеи

Епстинови досијеи, који подлежу објављивању, према закону су документи из кривичних истрага против финансијера, укључујући транскрипте разговора са жртвама и сведоцима, као и предмети заплењени током претреса његове имовине.

Ти материјали укључују интерну комуникацију Министарства правде, дневнике летова и људе и ентитете повезане са Епстином.

Фајлови се разликују за више од 20.000 страница докумената са Епстиновог имања које је Конгрес објавио прошле недеље, укључујући и неке који директно помињу Трампа.

Ипак, Трамп је рекао да републиканци "немају никакве везе са Епстином".

"То је заиста проблем демократа“, рекао је Трамп и додао да су "демократе били Епстинови пријатељи, сви до једног".

Џефри Епстин је пронађен мртав 2019. године у својој затворској ћелији у Њујорку, што је проглашено самоубиством. Био је притворен под оптужбом за трговину људима у сврху сексуалне експлоатације. Претходно је био осуђен због уговарања проституције малолетнице. Имао је везе са бројним познатим личностима.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић саопштила је да су руски власници пристали да продају свој део власништва у Нафтној индустрији Србије, који износи 56,15 одсто.

Ресорна министарка је истакла да се име треће стране не саопштава зато што је, како тврди, реч о пословним разговорима озбиљних компанија и, како је рекла, док се они не заврше – или бар најважнији детаљи не буду дефинисани – није ни озбиљно да се о томе прича.

Претходно је НИС, 18. новембра, упутио Канцеларији за контролу стране имовине (ОФАК) Министарства финансија САД нови захтев за издавање посебне лиценце, којим се тражи омогућавање несметаног пословања компаније.

За то време, гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић изјавила је да је централна банка Србије добила упозорење о могућности увођења такозваних секундарних санкција због НИС-а и нагласила да је то упозорење озбиљно схваћено. 

На јучерашњој ванредној седници Владе Србије донета је одлука да се управљање гасном инфраструктуром повери новом предузећу, док ће "Србијагас" наставити да снабдева тржиште гасом и у будућности.

Поред Предлога закона о гасу, Влада Србије је на седници усвојила и Предлог закона о нафти и Предлог закона о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса, у склопу сета предлога закона из области енергетике, имајући у виду, како је саопштено, актуелну ситуацију у том сектору.

У контексту америчких санкција које су погодиле и "Лукоил", још једну руску нафтну компанију, Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАК) нагласила је да у сваком тренутку може да опозове лиценцу која омогућава припреме за продају међународне имовине те фирме.

"Сваки будући уговор мора садржати клаузулу о важењу тек након засебне дозволе америчког министарства финансија. Вашингтон ће сваки предлог продаје оцењивати на основу безбедносних и спољнополитичких интереса САД, уз посебан услов да трансакција у потпуности прекида везе са 'Лукоилом'. У случају да до продаје дође, купац не сме да уплати новац 'Лукоилу', већ на блокирани рачун, где ће средства остати све до укидања санкција", наводи се, између осталог, у саопштењу ОФАК-а. 

Из "Лукоила" су поручили да ће наставити да поштују све прописе и да очекују да "привремени спољни администратор у Бугарској обезбеди непрекидно функционисање рафинерије, мреже пумпи и пратећих компанија".

"Предузимамо све кораке неопходне за припрему и завршетак продаје бугарске имовине новом власнику, у складу са привременом ОФАК-овом лиценцом која важи до 13. децембра. Наглашавамо да спољно управљање не би смело да успори или угрози тај процес и задржавамо право да судским путем заштитимо своја права и интересе уколико буду нарушени", закључује се у саопштењу "Лукоила".

Од Београда до Лондона жене повезује иста мисија, да бизнис више не буде ствар пола, већ идеје. На истом месту различите приче, али исти циљ – да се женски глас у бизнису чује још даље.

Виолета Јовановић из НАЛЕД-а истиче да ће се у наредним конкурсима посебно вредновати ако су се на њих пријавиле жене.

"Договорили смо да желимо даље да унапређујемо родне критеријуме, да се конкурси које расписују пре свега различите државне институције унапреде тако да обухвате родну компоненту. Када се предузетници јављају на конкурсе, да се у бодовању додатно вреднује ако су подносиоци тих апликација жене", рекла је Јовановићева.

Родне статистике новина код домаћина. Од марта примењују регулативу која обавезује компаније са више од 250 запослених да објављују податке о разликама у заради мушкараца и жена.

У Србији, и привреду и јавне институције обавезује Закон о родној равноправности да воде статистику.

"Ту би требало видети како стојимо, да ли се ти извештаји подносе, јер би то био јако важан инпут за све доносиоце одлука када доносе даље политике и програме подршке да се управо ослоне на такву врсту података. И трећа ствар би био портал који би објединио информације у овој области", навела је Јовановићева.

Формирање платформе Е-жена

Иницијатива долази из ресорног министарства, формирање платформе са националним карактером – Е-жена.

Министарка без портфеља задужена за област родне равноправности и спречавање насиља над женама Татјана Мацура рекла је да би у реализацији сарађивали са Канцеларијом за ИТ и електронску управу, а та платформа би била једно место за све информације које су потребне за живот једне жене.

"Ту би биле информације од подршке у одржавању трудноће или за време породиљског одсуства, па до тога шта све држава нуди од могућности и погодности када је у питању подршка женама које желе да се осамостале у бизнису", нагласила је Мацура.

У Србији је проценат жена које се одлуче да покрену посао 30 одсто, у Британији дупло мањи. Међутим, бележе тренд раста, подстакнут различитим програмима Владе, пре свега са банкама.

Три пута већи кредити за мушкарце, него за жене 

Самах Криша из "UK Womens Budget Group" је рекла да утицај ових програма није био једноставан нити директан, зато што се и даље види веома велики јаз када је реч о приступу кредитима између жена и мушкараца.

"Просечан кредит до ког жене у Уједињеном краљевству дођу износи око 117.000 фунти, док мушкарци у просеку добијају око 500.000 фунти. Дакле, мушкарци и даље узимају три пута више средстава него жене", навела је Криша.

Сагласне саговорнице да доминира и сличан наратив – жене се теже одлучују на ризик, преовладава страх од неуспеха.

"Велики је јаз и у уштеђевини коју жене имају у поређењу с мушкарцима, као и у нивоу имовине које поседују на своје име. То значи да имају мању ′сигурносну мрежу′ ако ствари крену лоше – ако бизнис не почне да остварује профит недостаје им сигурносна резерва", закључила је Криша.

Пресудно је, закључују, подстицати сарадњу преко граница, јер су многа питања с којима се жене суочавају заправо заједничка.

Руске снаге погодиле су и стамбену зграду у Харкову, где је рањено више од 30 људи. Експлозије су одјекивале у више украјинских региона.

Председник Сједињених Држава Доналд Трамп поновио је своје тврдње да ће решити украјински сукоб, подсећајући на своје разочарање приступом Москве том процесу.

"Решио сам осам ратова, а имам још један да решим. Мислио сам да ће ово бити најлакши рат за решавање, јер имам добар однос с руским председником Путином. Али сам се мало разочарао у Путина. И он то зна“, рекао је Трамп. 

Русија је спремна за преговоре о украјинском решењу, саопштава Кремљ.

"Москва је отворена за преговоре. Пауза која је настала заправо је последица невољности кијевског режима да настави овај дијалог", нагласио је портпарол Кремља Дмитриј Песков. Међутим, наводи да Кремљ нема иновација на ту тему од самита у Енкориџу.

Такође, указује и да треба обавити одређени посао пре самита Русија–САД.

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган, који је с украјинским колегом Володимиром Зеленским разговарао о постизању мира, поручује да истанбулски процес мора да буде поново активиран.

"Верујемо да истанбулски преговори представљају важну прекретницу у напорима ка дипломатском решењу у време када разарајуће последице рата постају све дубље", истакао је Ердоган у Анкари.

Нови амерички план за окончање украјинског сукоба укључује предају Донбаса Русији и стварање демилитаризоване зоне у замену за безбедносне гаранције Вашингтона за Украјину, преносе медији позивајући се на изворе. САД и друге земље биће обавезне да признају Донбас и Крим као део Руске Федерације, али неће тражити од Украјине да то учини.

Размештање било каквих страних трупа неће бити дозвољено на територији Украјине, преноси Фајненшел тајмс и додаје да нацрт плана претпоставља да се Кијев више неће снабдевати западним оружјем дугог домета.

Политико, такође, сазнаје да Бела кућа очекује да ће се до краја новембра договорити о оквиру за будући споразум о украјинском решењу.