Посмртни остаци 187 бораца Војске Републике Српске ексхумирани су у марту 1996. на подручју сарајевских општина које су у Дејтону припале Федерацији и пренесени на братуначко гробље.

“Порука би била да се никада не заборави завичај, да се никада не забораве они који су дали своје животе за Републику Српску, порука би била и да смо поносно изашли из Хаџића мада то многи тумаче на свој начин“, рекао је Видомир Бандука из Удружења "Сарајевски Срби".

У Братунцу је служен парастос.

Венце су положиле делегације и удружења проистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата.

У оквиру програма обележавања 30. годишњице егзодуса организована је академија сећања.

Како је наведено, због безбедносних разлога, како извођача радова, тако и учесника у саобраћају на међународном пловном путу, процењено је то да је у току радова неопходно редуковати пловидбу правцем од Ушћа узводно реком Савом, као и од правца Остружнице низводно према Ушћу.

Пловидба ће бити редукована тако што ће током радова, у зони извођења, пловидба овим делом међународног пловног пута бити онемогућена од понедељка, 9. марта до 9. септембра 2026. године, и то сваког дана у периоду од 7 до 16 часова, све према раније прибављеним сагласностима Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре и Лучке капетаније Београд, која је објавила Саопштење бродарству.

Као додатне мере обезбеђења, а како би се обезбедило то да ниједно пловило (баржа, тегљач, чамац, скутер и др.) не буде у близини места извођења радова на побијању шипова у предвиђеном временском интервалу, биће ангажоване додатне мобилне патроле и на води и на копну, које ће вршити обавештавање посада пловила и онемогућавање њиховог проласка.

Због комплексности радова на побијању шипова за нове стубове моста, као и због очувања безбедности, апелује се на све учеснике у саобраћају на међународном пловном путу да поштују обуставу саобраћаја на реци Сава, од дана 9. марта до 9. септембра, сваког дана од 7 до 16 часова, као и да поштују постављену сигнализацију којом је пловни пут обележен, наведено је у саопштењу.

Сви радови обављаће се координисано, у сарадњи Министарства грађевинсрства. саобраћаја и инфраструктуре, Лучке капетаније Београд, Дирекције за грађевинско земљиште и изградњу Београда, извођача радова и цивилне заштите града Београда.

Јавност ће у наредном периоду бити благовремено обавештавана о свим важним информацијама везаним за извођење ових радова.

У објави на друштвеној мрежи Икс коју је поставио корисник под именом Владан Велимировић се између осталог наводи: "Убити Вучића 'све приче ће се разрешити', Александар Вучић и његов брат Андреј Вучић су вође криминалне банде у Србији, као и повезане банде у Црној Гори".

Ови планирани летови биће реализовани авионима ербас А320, који примају по 180 путника.

Како се наводи, у току су све припреме за реализацију поменутих репатријационих летова, укључујући прибављање неопходних дозвола, уз константно праћење безбедносних процена за прелет и слетање на територију УАЕ и Саудијске Арабије.

Око 250 грађана Србије вратило се јуче у Београд првим евакуационим летом из Дубаија. 

Ер Србија позива све држављане Републике Србије који желе да се пријаве за наведене евакуационе летове да се, ради добијања свих релевантних информација о процедурама пријаве и редовима летања, обрате најближим дипломатско-конзуларним представништвима Републике Србије.

У новонасталим околностима повећаних безбедносних ризика, Ер Србија ће наставити да у сарадњи са надлежним институцијама Републике Србије организује повратак наших грађана у Србију, као и да предузима све неопходне мере ради очувања њихове сигурности, што представља апсолутни приоритет Србије и њене авио-компаније, додаје се у саопштењу.

У саопштењу се наводи да је током хапшења и претреса код П. Г. из Београда пронађена путна исправа БиХ у којој је био уписан "украдени" идентитет држављанина БиХ, пренела је РТРС.

"Након завршетка криминалистичке обраде, Окружном јавном тужилаштву Бања Лука биће прослеђен извештај о почињеном кривичном делу фалсификовање из члана 347 КЗ Републике Српске, а лице ће бити предато у даљу надлежност Суда БиХ", наводе из МУП-а Српске.

Трактори ће, кажу, и даље остати на путу јер су пољопривредници који су пуштени из притвора добили — један забрану приласка сведоцима, тако да не може да оде кући јер су супруга и син сведоци у предмету, а други забрану приласка јавним окупљањима, преноси дописник РТС-а.

Најављују наставак блокаде и сутра, са већим окупљањем у 13 часова, на које су позвали и грађане.

Синоћ је Министарство спољних послова, у координацији са Владом Републике Србије и националном авио-компанијом "Ер Србија", организовало први евакуациони лет из Дубаија, којим је на београдски аеродром "Никола Тесла" безбедно допутовала група српских држављана из Уједињених Арапских Емирата, која броји 262 путника, укључујући и децу у пратњи родитеља. 

Туристички радник Андреј Тодоровић и уредник ваздухопловног портала Танго Сикс Петар Војиновић указују да је у оваквим околностима најважнија безбедност путника и организација повратка за оне који су се већ нашли на дестинацијама.

Тодоровић наглашава да је безбедност путника у овом тренутку приоритет за све у туристичкој индустрији.

"Оно што је најважније у овим тренуцима јесте да је безбедност путника на првом месту. То се односи на све учеснике у туристичкој индустрији, укључујући авио-компаније, туристичке агенције и хотелска предузећа", каже Тодоровић.

Додаје да је посебно важно да се путници који су већ на некој од дестинација безбедно врате.

"Најважније је да се у овом тренутку сви путници који се налазе на некој од дестинација и чекају евентуално свој повратак за Београд, да се то уради на што безбеднији и што правилнији начин, да не би дошли до неких евентуалних проблема", истиче Тодоровић.

Ваздушни простор под ризиком – путници у неизвесности

С друге стране, Војиновић упозорава да је ситуација у региону и даље нестабилна и да се затварања ваздушног простора дешавају изненада.

"Јутрос није било безбедно. Дакле, јутрос је забележен још један напад дрона на аеродрому у Дубаију", наводи Војиновић.

Према његовим речима, подаци о летовима показују да су поједине авио-компаније већ избегавале да уђу у ваздушни простор Уједињених Арапских Емирата.

"Имамо податке преко FlightRadara да је јутрос неколико авио-компанија избегавало улазак у ваздушни простор, што указује да је ваздушни простор Емирата био затворен око сат и по", објашњава Војиновић.

Због таквих околности, авио-компаније се суочавају са веома сложеним задатком организације летова за повратак путника.

"Све те авио-компаније имају прилично нефер задатак да организују те репатријационе летове и то ће и даље бити веома комплексно, да се тако изразим", каже Војиновић.

Трансфер путници у авио-чвориштима Блиског истока

Када је реч о путницима који су се затекли у транзиту, посебно у великим авио-чвориштима на Блиском истоку, Војиновић напомиње да су земље попут Уједињених Арапских Емирата, Катара и Бахреина ипак међу најорганизованијима у таквим ситуацијама.

"Сви људи који су се нашли у контексту трансфера у Емиратима, Катару и Бахреину су можда у најбољим земљама да им се то догоди", истиче Војиновић.

Ипак, додаје да ће повратак уобичајеном режиму саобраћаја потрајати.

"Ти трансфер путници су, дакле, нешто што ће највероватније да се, под наводницима, ‘очисти’ у неколико дана. Веома споро. Дакле, данима ће трајати", каже Војиновић.

Права путника у случају више силе

Проблеме тренутно имају и путници који се налазе на удаљенијим дестинацијама, а до Србије путују преко блискоисточних авио-чворишта.

Према речима Петра Војиновића, у случају рата или других околности више силе авио-компаније су по важећој регулативи ослобођене обавезе исплате финансијске компензације путницима. Ипак, како истиче, оне и даље имају обавезу да путницима обезбеде смештај, храну и да их преусмере на друге летове.

Међутим, у тренутним околностима то често није могуће одмах организовати, па се путници евидентирају и чекају прву прилику да се летови наставе.

Војиновић наглашава да је управо то кључна разлика у односу на мирнодопске услове — авио-компаније у ситуацији рата нису у обавези да исплаћују компензацију за штету, попут пропуштених пословних прилика или других трошкова, на које путници иначе могу да полажу право.

Андреј Тодоровић, туристички радник наводи за РТС да су туристичке агенције у сталној комуникацији са путницима и партнерима на дестинацијама.

"Последњих недељу дана све колеге у агенцији доступне су путницима 24 часа дневно", каже Тодоровић.

Подсећа да закон предвиђа да туристичке агенције покрију трошкове путника у првим данима након проблема са повратком.

"Ми по закону имамо заиста то право да прве три, прве три ноћи покријемо све трошкове које путник има. А онда практично, у слободном говору, можемо да кажемо 'путник остаје сам себи'. Али то не изгледа баш на дестинацији тако", објашњава Тодоровић.

Ипак, додаје да агенције у пракси покушавају да помогну путницима и након тог периода.

Главне летње дестинације остају безбедне

Када је реч о будућим путовањима, Тодоровић наглашава да су главне летње дестинације туриста из Србије и даље безбедне.

"Проверио сам све те дестинације које су у фокусу држављана Србије – Турска, Грчка, Шпанија, Италија – и све се налазе у зеленој зони", каже Тодоровић.

Ипак, наглашава да се путовања у земље Блиског истока тренутно не препоручују.

"Препорука и нашег Министарства спољних послова је да се у те земље не путује и свакако да ми путницима то у овом тренутку и говоримо", истиче Тодоровић.

Он подсећа и да су кризе попут ове увек велики удар на туризам.

"Туристички сектор је врло рањив и ја морам да станем на страну туристичког... И увек буде први на удару", каже Тодоровић.

Ипак, поручује да путовања не треба одлагати када за то нема безбедносних разлога.

"Имамо утисак да путовања треба наставити – она су лековита и не би требало да било ко буде пољуљан да се одлучи на одлазак на неке дестинације", закључује Тодоровић.

Цело гостовање Андреја Тодоровића и Петра Војиновића у Јутарњем програму РТС-а можете погледати у видеу на почетку текста.

У јеку раста цена енергената, пажња светске јавности поново је усмерена ка Персијском заливу.

Професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић оцењује у разговору за РТС да је тренутна ситуација у том региону озбиљнија него претходне енергетске кризе.

"Садашња криза у Персијском заливу је без преседана. Ако знамо да се четири од пет највећих нафтних поља у свету налазе управо на рубовима Персијског залива, онда можемо да закључимо да је ово ситуација какву до сада нисмо видели“, каже Лукић.

Подсећа да су и раније постојали велики поремећаји на тржишту нафте – од Јомкипурског рата, преко Иранске револуције, до рата Ирана и Ирака и инвазије Ирака на Кувајт – али да сада први пут имамо истовремене и широко распрострањене поремећаје у готово свим земљама региона.

Велики део светске трговине нафтом одвија се управо кроз Ормуски мореуз, због чега свака нестабилност у том подручју носи озбиљне глобалне последице.

Према његовим речима, ризик није само у могућем прекиду поморског транспорта, већ и у потенцијалним нападима на нафтна постројења која се баве експлоатацијом и прерадом сирове нафте.

Раст цена већ се прелива на пумпе

Цена сирове нафте типа брент, која је референтна за Србију, на затварању берзи пред викенд достигла је око 92 долара по барелу. То повећање већ се одражава и на цене горива.

У Србији су, уз интервенцију државе,  бензин и дизел поскупели за три динара, али професор Лукић упозорава да би притисци на цене могли да се наставе.

"Министар финансија ће вероватно имати пуне руке посла. Потребно је правити нове пројекције и проценити колики део државних давања у цени горива може да се коригује“, каже Лукић.

Како објашњава, једна од могућности јесте корекција акциза.

"Те акцизе могу се смањивати до нивоа од 20 одсто, уз могућност да се регулатива промени и тај проценат повећа", каже професор.

Ипак, додаје да свако смањење пореских оптерећења мора да води рачуна о фискалној стабилности државе.

Истовремено подсећа да инвестициони рејтинг Србије омогућава држави лакше задуживање уколико би дошло до привременог буџетског дефицита.

Стратешке резерве као други инструмент

Државе, према речима саговорника, имају два кључна инструмента за ублажавање енергетских шокова.

Први је утицај на цену горива кроз порезе и акцизе, а други коришћење стратешких резерви нафте.

"Коришћење стратешких резерви носи одређене ризике, али може помоћи да се ублаже краткорочни поремећаји на тржишту“, објашњава Лукић.

Он додаје да је Србија последњих година унапредила логистички систем дистрибуције резерви, делимично и због проблема са компанијом Нафтна индустрија Србије.

Мали дистрибутери под највећим притиском

Повећање велепродајних цена посебно погађа мање дистрибутере горива.

У региону већ постоје примери затварања мањих пумпи, између осталог у Северној Македонији.

Лукић објашњава да проблем настаје када малопродајне цене остану административно ограничене, док велепродајне настављају да расту.

"У том случају одређене малопродаје могу да уђу у негативну разлику у цени и да послују са губитком", наводи гост Дневника. Тај ризик, наглашава, не погађа само мале дистрибутере већ и велике нафтне компаније.

Где Европа може да пронађе алтернативну нафту

Када је реч о надокнади недостајућих количина из Персијског залива, могућности су ограничене.

Једина значајнија алтернатива у региону јесте нафтовод који повезује исток и запад Саудијске Арабије и излази на Црвено море, али је његов капацитет већ готово максимално искоришћен.

Европа би, према Лукићевим речима, могла да се више ослони на друге добављаче. Међу њима су: Норвешка, Либија, Алжир, Нигерија, Ангола као и произвођачи из региона Каспијског мора попут Азербејџана и Казахстана.

Хоће ли се руска нафта вратити у Европу

Једно од питања које се поново поставља јесте да ли би криза могла да убрза повратак руске нафте на европско тржиште.

Европска унија је након рата у Украјини готово у потпуности обуставила увоз руских енергената. Додатни проблем представља и стање на нафтоводу Дружба, који је тренутно ван функције.

Професор Лукић сматра да се у скоријем периоду не може очекивати промена те политике.

"Европска унија се до сада чинила врло чврста у својој одлуци када је у питању увоз руских енергената и не видим да би у наредних неколико недеља могло да дође до значајног заокрета", истиче Лукић.

Изузеци за друге земље

Истовремено, поједине државе добијају изузетке како би осигурале снабдевање.

Тако су Сједињене Америчке Државе дозволиле Индији да настави увоз руске нафте због потребе великих рафинерија.

Према Лукићу, такве одлуке имају за циљ стабилизацију тржишта у земљама које без алтернативних извора не би могле да одрже индустријску производњу.

Инфлација као глобални ризик

Поред проблема у снабдевању, највећа опасност за светску економију јесте нови талас инфлације.

Цена нафте већ се приближава граници од 100 долара по барелу, а даљи раст могао би да повећа трошкове транспорта, производње и хране. 

"Када се инфлација поново покрене због раста цена енергената, врло је тешко зауставити тај процес“, упозорава Лукић.

Истовремено, Министарство просвете најављује нови инвестициони циклус и курикуларну реформу која би, како се планира, требало да промени начин учења и стави већи фокус на критичко мишљење и применљива знања.

Министар просвете Дејан Вук Станковић каже да очекује од ученика осмог разреда да на генералној проби мале матуре покажу "добро пролазно време".

"Издали смо стручно упутство о тесту који ће ђаке упознати са правилима под којима ће се одржавати онај прави и најважнији тест у јуну. Наравно, проверићемо и њихово знање. Министарство просвете се нада да ће тест проћи у најбољој могућој педагошкој атмосфери", истиче Станковић.

Говорећи о смеру у којем треба да се креће реформа образовања, ресорни министар наводи да је циљ унапређење квалитета наставе што је, како тврди, делом обавеза Министарства, а другим делом и дужност наставника и целокупне академске заједнице.

"Биологија, географија, историја, физика и хемија су предмети на којима је приметна значајна криза када је реч о упису за њихово изучавање на одговарајућим факултетима и недостаје нам наставнички кадар у овим случајевима. Приоритет је да то поправимо. С друге стране, радимо и на сређивању школа и дигиталној инфраструктури", напомиње Станковић.

Када је реч о повраћају дела школарине самофинансирајућим студентима, министар указује да је више од 52.000 студената добило могућност рефундације трошкова.

"У ово је уложено 2,3 милијарде динара, а крајњи рок за пријаву је био 6. март. Студентима смо олакшали студирање. Узмите у обзир да је студентски, ученички стандард у Србији у овом тренутку највиши у Европи. Дакле, за уложени новац добијате највише, било да је реч о смештају или исхрани. Улажемо и у студентске домове – спрема се велика инвестиција. У Нишу ће за мање од годину дана бити завршена реконструкција студентског дома, са 400 нових места. Образовање је најважнији ресурс наше земље", закључује Станковић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић указује да Европљани у почетку нису били укључени у планирање операције против Ирана.

"Американци и Израелци су, чини ми се, ову акцију планирали месецима унапред, можда и годинама. Европљани нису били укључени у то, што се видело и по изјави Емануела Макрона да то ‘није наш рат’", наводи Зечевић.

Према његовим речима, управо та чињеница довела је до тога да европске земље у првом тренутку покушају да остану по страни.

"Када је избио рат, практично прошлог викенда, Европљани су желели да буду изван те приче", објашњава Зечевић.

Међутим, ситуација се брзо променила када је Иран почео да гађа војне базе западних савезника на Блиском истоку, па чак и у Европи.

"Тада су Европљани посредно увучени у сукоб, јер су на мети били и објекти повезани са европским земљама, попут британске базе на Кипру", истиче он.

Суверенитет држава важнији од заједничке политике

Зечевић наглашава да Европска унија нема јединствену спољну политику, што се јасно показало током ове кризе.

"Свакa европскa државa је задржала суверенитет у области спољних послова. Видели сте како је Шпанија одбила да стави своје базе на располагање Американцима", указује Зечевић.

Према његовим речима, то је последица структуре саме Европске уније.

"Европа нема једног човека који одлучује о спољној политици као што имају Американци или Руси. Свака држава има своје интересе и своју позицију", објашњава он.

Због тога, додаје, реакције европских држава на рат у Ирану нису биле унапред координисане са Вашингтоном.

"Није постојала координисана акција између Американаца и Европљана. То је тренутно стање", каже Зечевић.

Европа између дипломатије и безбедности

Према оцени директора Института за европске студије, већина европских земаља је раније подржавала дипломатско решење са Ираном.

"Европљани су били за споразум из 2015. године који је постигнут у Бечу. Међутим, доласком Доналда Трампа на власт та политика је напуштена јер су САД и Израел сматрали да је Иран и даље претња", подсећа Зечевић.

Због тога се Европа данас налази у сложеној позицији.

"Европљани су били за дипломатско решење, али до њега није дошло. Са друге стране, Иран их сада увлачи у рат нападима на војне базе", истиче он.

Истовремено, поједине европске државе покушавају да кроз регионалне иницијативе утичу на деескалацију сукоба. Француска, на пример, настоји да ојача либанску војску како би се смањиле тензије између Израела и Хезболаха.

"Идеја Емануела Макрона је да се ојача либанска армија која би могла да контролише читаву територију, укључујући и југ Либана где делује Хезболах", каже Зечевић.

Јачање европских војски уместо европске армије

Према Зечевићевој оцени, тренутна криза вероватно неће довести до стварања заједничке европске војске, али ће подстаћи повећање издвајања за националне армије.

"Оно што Трамп од Европе очекује јесте да свакa држава повећа издвајања за војску. То се већ дешава – Немачка, Француска и друге земље значајно повећавају буџете за одбрану", наводи он.

Циљ би, како објашњава, био јачање националних војски и боља међусобна координација.

"Европљани желе да имају већу аутономију, да могу заједно да делују без НАТО-а и без директног ослањања на Американце", каже Зечевић.

Економске последице и нови глобални односи

Зечевић упозорава да ће трајање рата и његове економске последице зависити од развоја војних операција.

"Од успеха Израелаца и Американаца у Ирану зависиће колико ће рат трајати и какве ће економске последице имати", истиче он.

Истовремено, додаје, Европа пажљиво прати и рат у Украјини, који за европске земље остаје главни безбедносни изазов.

"Рат у Украјини је за Европљане главни проблем. Сукоб у Ирану је важан, али Европљани нису главни актери у тој причи", закључује Зечевић.

Маћедонци је раније јуче тврдио како резолуција 1244 након дугог временског периода "нема исту релевантност", али и додао да се промена тог документа може извршити само консензусом свих чланица СБ УН.

Најнижа температура од минус два до четири степена, а највиша дневна од 16 до 20 степени.

У Београду ће после хладног јутра са приземним мразем бити сунчано и релативно топло, са највишом дневном температуром око 19 степени.

Топло време за ово доба године задржаће се и у наредних седам дана, а само је у брдско-планинским пределима југозападне и јужне Србије уз више облачности, могућа ретка појава краткотрајне кише,

У недељу и почетком наредне седмице у кошавском подручју дуваће умерен и јак југоисточни ветар, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено и са олујним ударима.

"Оно где данас већ можемо да видимо примену вештачке интелигенције у људским ресурсима јесу процеси развоја, тренинга и едукације. Чак и ‘коучинг’ може да се ради уз помоћ вештачке интелигенције“, рекла је Јевђенијевићева.

Биографије почињу да личе једна на другу

На питање да ли кандидати данас морају да науче како да се "допадну" алгоритму, Јевђенијевићева каже да то није нова мука, већ нова вештина.

"Некада смо писали биографије оловком и папиром, затим на машини, па на рачунару – сада смо у новом тренутку и времену када је неопходно имати дигиталну писменост и припремити се добро и за разговоре и за аплицирање на нове позиције“, наглашава.

Истовремено, упозорава да коришћење алата вештачке интелигенције може довести до тога да биографије почињу да личе једна на другу.

"Савет је да задржите аутентичност. Дајте неке конкретне примере из своје биографије, немојте понављати неке речи које су захтеване у самом огласу, већ гледајте да заиста изнесете нешто што је везано за вашу биографију. Па тако, ако на пример аплицирате за продавца, наведите где сте радили као продавац, колики је раст продаје био, колико сте нових клијената отворили. Дајте неке увиде где ће послодавац моћи да препозна да сте то ви, а не неко други ко је писао вашу биографију“, објашњава Јевђенијевићева.

Могу ли алгоритми бити пристрасни

Ипак, истиче да су се у пракси већ дешавали случајеви дискриминације.

"На пример, када су тражили запослене у ИТ-у у Америци, аплицирали су наравно кандидати различитог пола. Они су просто рангирали биографије и доминантно су примљени мушкарци. То је био велики случај и било је тужби након тога“, каже Јевђенијевићева.

Истиче да када на крају дођете на посао све што сте навели од особина постане евидентно.

"И то на који начин ви комуницирате, да ли сте елоквентни, да ли заиста то што сте навели у својој биографији поседујете од знања", додаје Јевђенијевићева.

Поручује и да је врло важно да освестимо да није тема само како екстерне кандидате запошљавамо, већ и на који начин бирамо квалитетне људе из компаније, који су већ ту.

Како истиче, алгоритми уче на основу података и начина на који су тренирани.

"Алгоритми уче – то је процес машинског учења. Временом се коригују и унапређују како би доносили боље препоруке“, додаје Јевђенијевићева.

Правила и транспарентност

Говорећи о европској регулативи, Јевђенијевићева наводи да се правила Европске уније још увек не примењују у потпуности у Србији.

"Ми нисмо део Европске уније, па та правила код нас још нису заживела. Али мултинационалне компаније које послују у Србији често их примењују, јер долазе из њихових централа“, објашњава Јевђенијевићева.

Ипак, наглашава да је транспарентност у процесу запошљавања кључна.

"Није довољно само пронаћи најбољег кандидата, него и тај човек осећа комфорно у оквиру те организације и остане на крају и донесе неке бенефите и резултате због кога смо га ангажовали. Тако да, транспарентност је важна“, истиче Јевђенијевићева.

Алгоритам као помоћ, не као замена

За крај, Јевђенијевићева наглашава да алгоритми не доносе коначну одлуку о запошљавању.

"Алгоритам само помаже да се велики број пријава брже анализира. Оно што је раније трајало недељу или две, сада може да се уради за два сата. Али коначну одлуку и даље доносе људи. Та жива реч и одлука менаџера, одлука руководиоца је кључна, јер без тога тешко можемо проценити уклопивост у културу и све остало“, наглашава Јевђенијевићева.

На питање да ли страхује да ће вештачка интелигенција заменити људе у људским ресурсима, она одговара да се природа посла мења, али да људски фактор остаје важан.

"Репетитивни послови се замењују. Важно је да учимо, важно је да улазимо у дигитални свет и да не чекамо да то донесе генерација Зед, већ да будемо они који предњаче у свему томе. Тако да се ја за свој посао још увек не бринем", закључила је Јевђенијевићева.

Амерички председник Доналд Трамп каже да неће бити споразума с Техераном без "условне предаје режима", који такође није расположен за разговоре са Сједињеним Америчким Државама. Трамп уверава и да свет не треба да брине за нафту, јер је скок цена "краткорочан".

Државни секретар САД Марко Рубио тврди да Америка не жели промену система већ "другачије лидере", пише портал Аксиос. Ипак, пре неких нових вођа Иранаца, Рубио хоће да уништи целокупан непријатељски ракетни систем и сва њихова војна складишта.

На терену, више хиљада курдских бораца припрема се за офанзиву против Револуционарне гарде, преноси Ројтерс. Истичу да се радују сарадњи са САД, али и страхују да би у неком тренутку могли да буду "остављени на цедилу", као у Сирији.

За то време, страдају цивили. Иранске власти саопштиле су да је од почетка бомбардовања погинуло 200 малолетника, док је либанско Министарство здравља потврдило смрт више од 215 цивила. Жртава има и око Голанске висоравни и Манами, уз на десетине рањених.

"Оно што можемо да очекујемо у том случају ако се догоди јесте да ће се те ракете пресрести изнад Грчке или изнад Бугарске и онда ће падати на југ Македоније, у Епиру, око Пловдива, али ако заиста стигну до КиМ, до Бондстила онда може да се догоди да наше противваздушне снаге морају да буду измештене са тренутних позиција мало јужније како би зауставиле и те отпатке", каже истраживач студија безбедности Никола Вујиновић.

Иако је Немачка главни центар америчке војне моћи у Европи, последњих деценија штит се ширио ка југу и истоку. Грчка, у којој су три ваздухопловне и поморске базе најављује да ће пребацити део противракетне одбране на север земље, како би штитила Бугарску. Осим Бугарске, у нашем непосредном окружењу, амерички штит стигао је и до Румуније.

"Због иранског балистичког програма Американци су годинама радили на развоју противракетног штита за Европу и САД. Због тога су базе за противракетну одбрану постављене у Румунији у бази Девеселу бившем војном аердрому, једна у Пољској близу Балтичког мора и недалеко од руске калињинградске области. Осим америчке базе у месту Девеселу у Румунији не постоји ниједан стратешки циљ који је важан за војску САД или НАТО у региону", каже Горан новинар РТС-а и уредник емисије "Дозволите" Горан Јанићевић.

Према америчким обавештајним проценама, иранске ракете имају највећи домет од око 2.000 километара. До нашег региона, каже Јанићевић, могли би да добаце једино балистички пројектили на погонско гориво.

"Поступак лансирања таквог пројектила је да возило са пројектилом изађе из подземног бункера, онда се у њега сипа гориво као у ауто, само што то није 50-60 литара, већ неколико тона. И то је поступак који траје пре лансирања. Иран у овом тренутку нема луксуз да пола сата или сат припрема ракету за лансирање", истакао је Јанићевић.

Стручњаци не искључују могућност терористичких напада

У овој фази рата, према речима стручњака, Европа је у целини безбедна. У случају пораза Ирана и пада режима, не искључују терористичке нападе.

"Нажалост или на срећу, већи одјек има бомба у Берлину него у Београду. Тако да Западни Балкан је сигуран што се тога тиче, али ако рат буде кренуо баш негативно по Иран можемо очекивати у Бечу, Паризу, Берлину па чак бих се усудио да кажем у Прагу терористичке нападе да ли усамљених радикала подржаваоца ајатолаха или послатих као што смо видели у Вашингтону да тврде да су погубили једну групу која је покушала да нападне Трампа, послатих војника Револуционарне гарде из Ирана", рекао је Вујиновић.

Већ другог дана рата, ирански дронови стигли су до обала Кипра, а у сукоб Израела и Америке против Ирана, укључено је више од 10 држава.

Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је да није лично забринут због претњи смрћу које му је, како тврди, упутио председник Украјине Володимир Зеленски, напомињући да неће дозволити да његова домовина буде угрожена.

Словачки премијер Роберт Фицо поручио је Зеленском да је прешао све црвене линије када је почео да прети мађарском премијеру.

Портпарол Европске комисије Олоф Гил истакао је да су претње "неприхватљиве".

Седам украјинских држављана који су били притворени у Будимпешти ослобођени су, обавестио је украјински министар спољних послова Андриј Сибига председника Зеленског. 

Против украјинских држављана мађарска Национална пореска и царинска управа је била покренула кривични поступак због сумње на прање новца.

На фронту сукоби не престају. Министарство одбране Русије саопштило је да је ПВО оборила је 84 украјинска дрона изнад руских региона.

Како је раније изјавио председник Вучић, план ''Србија 2030-2035'' подразумева не само изградњу инфраструктурних објеката, већ и очување мира.

"Није само изградња земље и инфраструктурних објеката део онога што ће бити у плану 'Србија 2030-2035', већ и очувања мира и, пре свега, нагласио бих образовање", рекао је раније Вучић.

"Пре много година се заправо десио проблем, то је ограда од терасе у Јурија Гагарина, чији се део благо накривио, мало, пар сантиметара, тада је још Војно-стамбено одржавало ту зграду и урадило санацију и то је једини начин и могућност да се то уради. Шта то значи - ојачање челично, које је постављено на то место, и после тога само треба посматрати да ли се нешто дешава или не“, рекао је управник Игор Љубенковић.

Зграде у блоковима су старе и већина има сличне проблеме. Како управник каже, оваква оштећења проверавају се сваког месеца. Вештак је и пре десетак дана излазио на терен.

Грађевинска инспекција у контроли

"Грађевинској инспекцији је предато, грађевинска инспекција је тражила налог за вештака. Вештак из струке статике, грађевинске струке, је дао своје вештачење и рекао да треба само пошто је мало  кренула корозија на том металном делу, да се офарба и да се утврди да ли су шрафови затегнути", објашњава управник Љубенковић.

Екипа РТС-а се попела на кров зграде да провери на који начин је причвршћен део ограде. Причвршћена је челичним конструкцијама, а станари ову ситуацију прате већ 10 година.

У контролу не долази само грађевинска инспекција. Стање проверавају и они који најбоље познају сваки ћошак зграде. Данас смо на крову разговарали са Бобаном Милановићем, који овде живи од када је зграда направљена.

"Значи све су зграде такве, кад би човек ишао и гледао по свим овим блоковима, који су исто прављени, сви су на неки начин оштећени - негде се види арматура, негде се направила рупа у зиду, то је старење, 50 година је то“, истакао је станар Бобан Миловановић.

Станари не морају да буду стручњаци да би пратили промене на зидовима и бринули о одржавању. То је њихово право, у ствари - обавеза. Како стручњаци кажу, највећа оштећења су на зградама старијим од 40 година.

Одржавање зграда кошта

Судски вештак, грађевинац и статичар Жарко Мишељић рекао је да је сигурно да станари стамбене зграде заједно са професионалним управником могу да воде рачуна и треба да воде рачуна о згради.

Према његовим речима, не морају бити стручњаци, могу да виде неке неправилности, односно недостатке који су уочљиви голим оком.

"Век трајања стамбених зграда је између 50 до 100 година, а шта утиче на век трајања зграде? Па утиче сам пројекат, утиче одржавање зграде, климатски услови и низ других фактора. Да би зграда што дуже трајала, сигурно да је основни услов редовно одржавање зграде. Имамо хитне интервенције, редовно одржавање и текуће одржавање“, каже Мишељић.

Старе су то зграде, а одржавање кошта. Када се оштете заједнички делови, степениште, фасада, кров, поправку плаћају сви станари заједно.

Државни секретар у Министарству спољних послова Србије Дамјан Јовић истакао је да се евакуационим летом "Ер Србије" из Дубаија, у организацији тог министарства, враћа око 250 грађана Србије из ратом захваћеног подручја на Блиском истоку.

Указао је да чим су се отворили безбедни ваздушни коридори до Уједињених Арапских Емирата, национална авио-компанија "Ер Србија" је међу првим компанијама на свету која реализује евакуациони лет.

До сада су летеле само домаће компаније из Уједињених Арапских Емирата, а тим летовима је већ евакуисано више стотина наших грађана.

Истакао је да је данас реализован први лет у ратној зони на Блиском истоку, као и да ће их наредних дана бити још.

"Мислим да ће наредних дана бити још летова, зато што имамо велико интересовање наших држављана који су се затекли у невољи у Уједињеним Арапским Емиратима и суседним државама и потрудићемо се да у наредним данима сваког нашег држављанина који има потребу и жељу да се евакуише из ратом захваћеног подручја пребацимо безбедно у Србију", поручио је Јовић.