"Рејтинг агенције имају један или два извештаја годишње и свакодневно прате шта се дешава у Србији како би оценили на прави начин да ли или не правимо напредак и грешке. Њихове извештаје сви прате и они су кључ за даљи наставак убрзаног раста и развоја наше економије", истакао је министар.

Мали је подсетио да је Србија замља која има инвестициони кредитни ратинг.

"Србији иде са повећањем плата и пензија. Имали смо читав низ економских мера које су помогле и које су биле управо усмерене ка подизању животног стандарда грађана Србије, смањењу маржи, смањењу каматних стопа", нагласио је Мали.

Мали је истакао да је јуче 125. земља потврдила учешће на Експу 2027. године

"Догађај у Београду 2027. године биће највећи Експо икада по броју учесника. Огромна, највећа шанса за нас. Људи из кредитних агенција то воле да виде. Видећемо у наредних пар месеци када буду изашли нови извештаји тих агенција, где стојимо и како стојимо", рекао је министар.

Геополитички изазови

На годишњем заседању ММФ-а и Светске банке у Вашингтону разговарало се о највећим изазовима, геополитичким превирања, ратним сукобима, америчким тарифама и многим другим.

"До 2029. године, о чему је говорила директорка ММФ-а, у свету ћете имати да је износ светског јавног дуга свих земаља заједно у односу на светски БДП више од 100 одсто. Ко ће то да враћа? И с друге стране, то умногоме ће да утиче на раст и то много развијенијих економија него што је Србије, као што су Француска, Јапан на крају крајева, Немачка, Италија, Шпанија и тако даље", нагласио је Мали.

Још један велики изазов је развој вештачке интелигенције, рекао је Мали.

"То је била огромна тема, и даље је огромна тема овде у Вашингтону,. Зато што видите да на тржиште рада, превасходно, вештачка интелигенција утиче у многоме. Људи губе посао зато што долазе роботи, долази нека вештачка интелигенција, ради њихов посао и тако даље. Велики су изазови", нагласио је Мали.

Санкције НИС-у

Једна од тема претходних разговора министра са званичницима ММФ-а, Светске банке, разговарали сте и са потенцијалним инвеститорима биле су и америчке санкције уведене нафтној компанији у Србији.

"Свако ко се бавио икада инвестицијама зна да свака неизвесност поготово нешто што се зове санкције, негативно утиче на стабилност и на окружење. Оно што је добро, с друге стране, је што смо ми са инвеститорима у нашој хартији од вредности, током протеклих година, изградили један веома отворен однос, кредибилан однос и они су свесни да ће Србија сачувати своју енергетску безбедност и стабилност по сваку цену. Имате две велике суперсиле, санкције према нафтној индустрији Србије, руско власништво унутра, Ми ни криви, ни дужни трпимо притисак са те стране, али наћи ћемо решење“, закључио је Мали.

Протесту, који је почео интонирањем албанске химне, присуствовали су грађани, али и поједини посланици албанске владајуће Социјалистичке партије Едија Раме, као и Ендри Тачи, син бившег косовског председника Хашима Тачија.

Албански премијер Еди Рама на свом Фејсбук профилу поделио је видео са протеста уз натпис "Срце као планина".

Позивајући на ослобађање бивших вођа ОВК, уз повике "Слобода ослободиоцима“, говорници на протесту, међу којима и бивши чланови ОВК, оптужили су Специјални суд у Хагу да је бивше вође ОВК притворио на основу лажних доказа.

Протест у Тирани организовали су ветерани ОВК, а то је трећи протест који се организује ове године у знак подршке бившим вођама.

Хашим Тачи, Кадри Весељи, Јакуп Краснићи и Реџеп Сељими оптужени су за ратне злочине и злочине против човечности и од новембра 2020. године су у притвору у Хагу.

Суђење им је почело у априлу 2023. године, а тужилаштво је 16. априла ове године завршило изношење доказа. У том периоду тужилаштво је позвало 125 сведока у судницу и извело око 3.000 материјалних доказа. Одбрана је почела извођење доказа 15. септембра.

"У наредном периоду ћемо, после ограничења маржи, закона о легализацији, извршитеља, свим мерама које смо предузимали, снижавању каматних стопа у банкама, свим мерама које смо предузимали да бисмо омогућили бољи живот грађанима Србије, да идемо на нешто још ново, на нешто још другачије и боље, а то је, рекао бих и важније, а то је да покушамо да разговарамо са фармацеутима око снижења цена лекова", рекао је Вучић за Пинк.

Како је навео, држава ће започети те разговоре, али неће то успети одмах да уради.

"Али, верујем да ћемо до Нове године те разговоре да покушамо не репресивним или било каквим другим ограничавајућим мерама, већ кроз разговоре да то урадимо", додао је Вучић.

Он је рекао да ћемо, уколико они то не буду прихватили, онда увозити више такозваних генеричких лекова.

"Дакле исте супстанце, исти састојци, само другачија фирма, па да видимо да ли ће онда желети да чују или не вапај људи који су болесни, који желе да лекове имају по нижим ценама", истакао је председник Вучић.

До краја 2026. године могла да буде доступна вакцина за онколошке болести

Вучић је подсетио да је јуче разговарао са директором Националног истраживачког центра за епидемиологију и микробиологију "Гамалеја" Александром Гинцбургом и генералним директором Националног медицинског истраживачког центра за радиологију Андрејем Каприном, који су га упознали са развојем револуционарне вакцине против онколошких болести и истакао да Руси развијају вакцину која се разликује од свих осталих вакцина против рака.

"Они су ми објаснили одређене ствари. Пошто смо ми сад радили тестове и прегледе на истоку Србије, видимо да имамо велики број људи који оболе од рака. Заиста процентуално велики број људи са малигним обољењима. И како то Руси развијају сада? Свеједно, они већ имају 15 плус 15 људи који се налазе у терминалној фази, којима покушавају да помогну. Разлика је с овом вакцином у томе што она помаже болесним људима. Она није превентивна, већ је нешто што треба да делује на оне код којих је болест установљена. Они су убеђени да би то могло да буде до 80-85 одсто успешно", рекао је Вучић за Пинк.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

18.10.2025. Субота: Oблачно, ујутро и пре подне местимично са слабом кишом, после подне и увече престанак падавина и делимично разведравање. На северу Војводине суво, пре подне претежно сунчано, после подне променљиво облачно. Ветар слаб и умерен, на северу понегде краткотрајно и јак северозападни. Најнижа температура од 4 до 11 степени, а највиша од 12 до 17 степени. 

19.10.2025. Недеља: Јутро хладно, понегде са слабим приземним мразем. Током дана претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, на истоку и јак северозападни, крајем дана у слабљењу и скретању на југоисточни. Најнижа температура од 2 до 8 степени, а највиша од 13 до 16 степени.

20.10.2025. Понедељак: Јутро хладно уз слаб приземни мраз, понегде и на два метра висине. У току дана претежно сунчано и топлије. Ветар слаб до умерен, источни и југоисточни, увече на југу Баната и у Подунављу у појачању. Најнижа температура од -2 до 4, а највиша од 14 до 17 степени. Упозорења:  Tmin < 0 °C, вероватноћа 90%.

21.10.2025. Уторак: Претежно сунчано и топлије Ветар слаб и умерен, повремено и јак, југоисточни, а на југу Баната и у планинским пределима пре подне повремено и веома јак. Најнижа температура од 3 до 9 степени, а највиша од 16 до 20 степени.

Биљана Цветковић из Црвеног крста каже та хуманитарна организација координише 77 народних кухиња, уз подршку Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Објашњава да Црвени крст одговара на потребе отприлике 33.000 корисника, а да се програм народних кухиња у неким местима спроводи и 12 месеци.

"У неким срединама корисници добијају кувани оброк шест дана, а седмог дана суви оброк", каже Цветковић.

Црвени крст Србије преко Министарства обезбеђује 10 артикала. Наглашава да је значајна и улога јединица локалне самоуправе које могу да помогну донацијама намирницама и подршком народним кухињама.

Црвени крст током целе године организује акције солидарности у којим позива појединце и друштвено одговорне компаније да донирају најугроженијим.

Цветковић наглашава да те намирнице морају да буду запаковане и у року трајања јер је безбедност корисника најважнија, односно да то не може да буде оброк спремљен у домаћинству.

Објашњава и да упућују појединце и породице да се обрате својим организацијама Црвеног крста на територији општине где живе да би се проценило чега има недовољно и шта је потребно.

Изградња прихватилишта

Прихватилиште у Кумодрашкој је раније срушено, а Јована Костић из Секретаријата за социјалну заштиту Београда најавила је изградњу потпуно новог прихватилишта које ће задовољити апсолутно све стандарде социјалне заштите.

"Биће повећани капацитети са 80 на 142 места и прихватилиште ће се простирати на 3.000 квадрата", каже Костић.

Сви тренутни корисници прихватилишта у Кумодрашкој измештени су у одељење Генотолошког центра Београд.

"Услуга није прекинута. Ми смо наставили да примамо нове кориснике, заправо све оне којима је овакав вид подршке и помоћи потребан", каже Костић.

Очекује да ће крајем 2026. године, односно почетком 2027. радови на новом прихватилишту бити завршни.

Случај четворочлане породице

Завод за статистику објавио је податак да је четворочлана породица међу најугроженијима, у ризику од сиромаштва. Као пример може се узети породица са двоје деце која има месечно примање 74.773 динара.

Град Београд кроз систем социјалне заштите обезбеђује помоћ таквим породицама, каже Костић.

Податак из 2024. године показује да је меру материјалног обезбеђења, односно новчане социјалне помоћи, користило 9.340 породица, од чега су 56 одсто једночлане породице, наглашава гошћа Дневника.

Позвала је гледаоце на акцију хуманости и солидарности.

"Када год видимо човека који је у стању социјалне потребе – да ли је то на улици, да ли је то у нашем комшилуку, позовите стручне раднике Градског центра за социјални рад. Обавестите комуналну полицију, изаћи ћемо на терен, проценићемо потребе и у складу са тим сви ћемо урадити једно добро дело", каже Костић.

Према његовим речима, шест дежурних екипа је изашло на терен. Мирнић је истакао да међу повређенима  има и теже повређених и лакше повређених, али да су пацијенти углавном теже повређени. Напоменуо је да је један пацијент превезен у КЦ Војводине.

Градоначелник Сремске Митровице Бранислав Недимовић изјавио је саучешће породицама погинулих и пожелео брз опоравак свима који су повређени у овој аутобуској несрећи. Недимовић је истакао да је задивљен како је 70 здравствених радника одмах дотрчало на своја радна места како би се збринули сви повређени.

Навео је да ће предложити да недеља буде Дан жалости у Сремској Митровици. Најавио је да ће бити још једно додатно даваље крви, иако крви има давање.

Ухапшен возач аутобуса

Припадници Министарства унутрашњих послова у Сремској Митровици, у сарадњи са Основним јавним тужилаштвом у овом граду ухапсили су Д. К. (1955) возача аутобуса превозника "Сирмиум бус“, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело тешка дела против безбедности јавног саобраћаја, наводи се у саопштењу.

Како се додаје, он се сумњичи да је управљајући аутобусом на деоници Јарак - Сремска Митровица изазвао саобраћајну незгоду у којој су живот изгубиле три особе. Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова након чега ће уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву.

Министарство унутрашњих послова истиче да је у претходне две године три пута извршило надзор над радом превозника "Сирмиум бус“ и утврдило више од 60 неисправности које су процесуиране издавањем прекршајних налога односно подношењем захтева за покретање прекршајног поступка надлежном прекршајном суду.

Министарство унутрашњих послова апеловало је на све учеснике у саобраћају, а нарочито на превознике радника и организаторе групног превоза, да строго поштују све прописе из области безбедности саобраћаја, укључујући техничку исправност возила, придржавање ограничења брзине и поштовање времена одмора професионалних возача.

"Министарство унутрашњих послова ће у сарадњи са надлежним институцијама спровести свеобухватну истрагу овог догађаја и утврдити све околности које су довеле до незгоде", истиче се у саопштењу.

Саобраћајна несрећа догодила се око 14.45 часова на путу Сремска Митровица - Јарак. Аутобус превозника "Сирмиум бус" који је превозио раднике фирме "Heltcare", из за сада непознатих разлога, слетео са пута и преврнуо се на кров.

Студенти са мањим бројем ЕСПБ бодова рангирани до укупног броја студената чије су студије финансирају из буџета, остварују и права на смештај и исхрану у установама студентског стандарда и на студентске стипендије и кредите на исти начин и под истим условима као остали студенти који се финансирају из буџета.

Том одлуком уважен је захтев Студентске конференције универзитета Србије и Студентске конференције академија струковних студија и високих школа Србије, имајући у виду најбољи интерес студената и неповољне околности у којима су организовани настава и полагање испита у школској 2024/2025. години, а циљу спречавања негативних последица по систем високог образовања и студенте.

Ива Петровић, репрезентативка Србије, каже: "Цело лето смо имали припреме и путовали смо ван Србије. Имали смо баш јаке тренинге, сваког дана два пута дневно, таква нам је била и исхрана. Дакле, професионализам да би се спремили на том нивоу."

Ива Брајовић, репрезентативка Србије, додаје: "Ја сам раније била у кадетским и јуниорским репрезентацијама Србије, први пут сам сада у сениорској и најмлађи сам члан, имам 17 година и наравно да питам старије за савете."

Рад клуба Астерикс, одакле потичу, још од летос је прилагођен њиховим потребама и припреми за Светско првенство.

Владан Никодијевић, тренер, објашњава: "Нама су раније, када смо почињали, идоли били Милица Мандић и Тијана Богдановић, али сада и ми правимо резултате, па су деци идоли обе наше Иве и такмичари репрезентације Србије."

Ива Брајовић се такмичи у категорији до 47 килограма, а Ива Петровић у категогорији до 67 килограма.

Ива Петровић, наводи: "Сви се надамо најбољем, медаљи. Да се склопе све коцкице, да будемо задовољне својим наступом, па ћемо да видимо."

Ива Брајовић, каже: "Треба бити фокусиран кроз целу борбу. Првенствено гледам шта ја радим и шта ми најбоље иде, а тактика се спрема дужи временски период."

Наша репрезентација у Kину путује данас, а такмичење, на коме је више од 2000 учесника из целог света, у граду Вуси одржава се наредне недеље.

"Демократска партија Косова" освојила је 2,15, а листа одлазећег председника општине Љуљзима Хетемија из покрета Самоопредељење је претпоследња са 1,45 одсто или 98 гласова. Последња је "Нова демократска странка" са 1,07 одсто.

У Грачаници је Српска листа добила 63,98 одсто гласова за будући састав скупштине, Албански савез 22,95, "За слободу, правду и опстанак" 10,08, Српски Народни Покрет 2,01, а "Косовски савез" 0,98 одсто.

У скупштини северног дела Косовске Митровице највише одборничких места имаће Српска листа са добијених 62,57 одсто гласова. Друга је грађанска иницијатива "Север за све" са 11,04, покрет Самоопредељење има 7,77, Српска демократија 6,59, "Демократска партија Косова" 4,25, Иницијатива за северну Митровицу 2,83, странка "За слободу, правду и опстанак" 1,44, Иницијатива грађана Митровице 0,89, Српски Народни Покрет 0,84, "Демократски савез Косова" 0,64, Нова демократска странка 0,48, Ново лице – народна правда 0,33 и Алтернатива 0,32 одсто.

У Новом Брду Српска листа има 62,08 одсто гласова за одборнике, док је "Демократски савез Косова" други са 19,14 одсто. Покрет Самоопредељење има 8,78, Покрет за уједињење Албанаца 4,39, Алијанса за будућност 3,74, а "Демократска партија Косова" 1,87 одсто.

И у Зубином Потоку су пребројани сви гласови за одборнике. Српска листа добила је 75,56 одсто гласова, покрет Самоопредељење 5,42, Српски Народни Покрет 5,08, "Демократска партија Косова" 4,77, странка "За слободу правду и опстанак" 3,24, "Косовски савез" 2,23, Српска демократија 1,40, Иницијатива "Ново лице – народна правда" 1,27, а "Демократски савез Косова" 1,01 одсто.

У Штрпцу су кандидати Српске листе освојили 62,33 гласова, Демократске партије 8,05, "За Слободу правду и опстанак", 7,57, Демократског савеза 6,75, Иницијативе за "Правду и једнакост" 5,71 одсто. Кандидат Беким Авдиу је добио 5,16, покрет Самоопредељење 3,95, а кандидат Љубиша Ракинац добио је 0,47 процената гласова.

У Звечану, Српска листа добила је 86,82 гласова у локалном парламенту. Српска демократија освојила је 6,90 одсто гласова, "Демократска партија Косова" 3,32, покрет Самоопредељење 2,41, а иницијатива "Уједињење" 0,55 одсто.

У Ранилугу, Српска листа ће имати 81,35 одсто одборника у скупштини. Странка "За слободу, правду и опстанак" освојила је 11,99 одсто гласова, Српски народни покрет 5,77, а "Косовски савез" 0,90 одсто.

У Партешу су на изборима наступиле две листе кандидата – Српска листа је добила 96,08 одсто гласова, а "Косовски савез" 3,92 процената.

У Клокоту ће у локалној скупштини Српска листа имати 32,47 одсто одборничких места, Српска Народна Слога 23,38, "Демократски савез Косова" 13,08, "Демократска партија Косова" 11,13, покрет Самоопредељење 9,37, "Алијанса за будућност Косова" 4,08, Иницијатива за Могилу 2,97, Албанска иницијатива за Могилу 2,13 И "Косовски савез" 1,39 одсто гласова.

Централна изборна комисија је након локалних избора 12. октобра прво објавила резултате гласања за председнике општина, а онда је у бирачким центрима почело бројање гласова за одборнике.

Према прелиминарним резултатима, у девет од 10 општина са српском већином председнички кандидати Српске листе добили су највише гласова и изборе окончали већ у првом кругу. У Клокоту ће бити поновљени избори 9. новембра, а кандидати су Божидар Дејановић и Срећко Спасић.

У 16 од од 28 општина са албанском већином, избори за председнике биће поновљени.

У првом кругу гласања Приштина и остали већи градови на Косову и Метохији нису добили председнике општина.

Након допуне истраге, ВЈТ је данас подигло оптужницу против Драгане Сотировски.

Бивша градоначелница Града Ниша, која је и бивши командант Штаба за ванредне ситуације тог града, терети се за продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја.

Д. Н. из Лалинца је осумњичен за кривично дело злоупотреба службеног положаја у помагању, а З. С. из Малошишта је осумњичен за исто кривично дело.

Сумња се да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја тако што је Д. С. од 16. марта 2022. до 9. јула 2024. године, супротно закону, ангажовала ПР "Водомонтери" из Лалинца и ПД "Сим пук градња" Малошиште за извођење различитих грађевинских радова.

Углавном су, сумња се, били ангажовани на изградњи нове водоводне и канализационе мреже на територији Ниша, примењујући одредбе Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама и других прописа по овом закону, а не примењујући Закон о јавним набавкама.

МУП је раније саопштио да се није радило о ванредним ситуацијама, већ о инвестиционом одржавању, те проширењу водоводне и канализационе мреже, изградњи нове канализационе мреже употребљених вода и изградњи потпорне конструкције.

Ухапшени су ангажовани по понудама које су дали и које су знатно веће у односу на тржишне вредности претходно дате у предрачунима које је израдило ЈКП "Наисус" Ниш.

На тај начин ухапшенима је прибављена противправна имовинска корист од 460.322.637,17 динара, а на штету Града Ниша.

Тијана Марић, академски уметник из Ваљева, каже: "Kад смо добили већ ту прилику да покажемо свој рад, они су били одушевљени том причом са Баира. Ми смо онда узимали оно што нас инспирише. Ја волим да стварам са разним неким предметима, а Марић је прави сликар, тако да је кренуо да слика те мурале. А ја сам, пошто волела сам тај шумарак багрењак који је постојао на Баиру, ја сам са неким материјалима, рецимо бакар, који је онако интересантан за нашу заједницу и порцелан у који сам ја заљубљена, ја сам направила тај багрењак од тих материјала. Тако да смо после октобарца желели да пренесемо све ово нашим суграђанима и да могу да виде шта смо радили прошле године."

Изложбу "Господа цигани" чине радови који повезују уметност, заједницу и идентитет. Уз бројне фотографије баирских музичара и документарни филм, најупечатљивији део изложбе су просторна скулптура "Багрењак" и осликана капија "Два брата", која ће подсећати на једну од чувених баирских музичарских породица.

Драган Марић, академски сликар из Ваљева, објашњава: "Доста је било уметничко дело, сад треба да добије употребну вредност и да постане стварна капија на поридичној кући Обрадовић. Ово су два брата, Брано Мингеј и Слоба Трупче, они су Обрадовићи и ево њихов унук тренутно свира на отварању хармонику, тако да кућа је и даље музички активна."

Негица Kостадиновић из Ваљева, наводи: "Хтела бих да нагласим да је Kараван са Баира Ваљеву по први пут донео награду са Октобарског салона и то са причом и судбинама аутентичних људи, и зато треба да будемо поносни као град и као заједница. Kараванци, то су људи који су уметност вратили тамо где припада, међу људе на улице, у куће, у срца. Они чувају музику, сећање и душу ромског насеља Баир. Њихови мурали причају приче, њихове радионице спајају генерације."

Тијана и Драган Марић настављају свој уметнички рад. Биће осликани и нови мурали у ваљевском насељу Баир, које постаје галерија на отвореном о надалеко познатим врхунским ромским музичарима.

Како су раније најавили из два синдиката, протест "Изађи Мали" организују због општег стања у култури и тешког положаја радника у тој области.

Колону је обезбеђивала саобраћајна полиција.

Александар Цветковић, мајстор из Печењевца, каже: "Има доста тога да се ради. Има кнауф, подови, плафони, има након тога купатило ,равнајући слојеви. Радо сам се прикључио акцији у сређивању Томине куће. Ја сам његов велики поштовалац, обожавалац."

Филип Цветановић, из Печењевца, додаје: "Решио сам да помогнем колико је у мојој моћи, да почистим, пометем, пренесем, донесем, у мом домену што је. Слушао сам доста тога о њему и мислим да он то заслужује."

Руке веште и са грађевинским и са жицама на гитари. Пуно је срце и младом Микици што помаже. Задужио их је, каже,Тома, велики човек, кантаутор, боем.

Микица Новаковић, музичар из Печењевца, објашњава: "Цела околина зна све Томине песме јер Томине песме у себи имају душу, емоцију, срећу, радост помешано. И то је једна стварно искрена његова емоција која га је целог живота држала. Он је то живео, живео је кафану, живео је те песме које је певао."

Акцију је покренуо Станиша Цветановић који уз рад и труд у реновирање Томине породичне куће улаже и сопствена средства.Све би ишло брже и лакше када би се одазвали позиву и са донацијама прикључили обнови куће бројни пријатељи и поштоваоци Томе Здравковића.

Станиша Цветановић, иницијатор акције за обнову куће Томе Здравковића, наводи: "Kо је колико у могућности да нам помогну јер ми имамо воље, снаге, све имамо само нам мало фали финансијска помоћ да би могли да доведемо све то до краја. Значиће и селу, значиће и граду. Хоћемо и двориште да средимо, да направимо концертно двориште, да одржимо један концерт у знак нашег боема, да се ту направи да све то буде лепо, да могу да дођу људи."

Прославио је Тома своје Печењевце. И мештани се Томи одужују. Има спомен чесму у центру села поред кафане где се преплићу Томини стихови, ангдоте и приче. Станишина идеја је и оснивање Удружења "Печењевце-центар света" које ће чувати сећање на Тому Здравковића.

Санкције Европске уније и затварање ваздушног простора после напада Русије на Украјину у фебруару 2022. године онемогућиле су руским државним авионима пролаз кроз већину европских земаља, посебно оних у Европској унији. Рестрикције су уведене као део ширег пакета мера које обухватају финансијски сектор, енергетику и трговинску размену. За руске званичнике који путују у иностранство, то значи да је готово сваки пут кроз Европу препрека, осим када постоји изричита политичка сагласност земаља на рути.

У августу је Путин успео да стигне до Аљске и Сједињених Америчких Држава на први самит са Трампом, што показује да рестрикције нису апсолутне када постоји воља домаћина и дипломатски договор. По други пут за мање од три месеца, амерички и руски председник покушавају барем формално покушавају да пронађу начин за окончање рата који траје готово четири године.

Будимпешта, "острво мира"

Кључ овог самита јесте избор домаћина. Мађарски премијер Виктор Орбан, који негује блиске односе и са Трампом и са Путином, одмах је после најаве самита поручио да је "Мађарска острво мира".

Иако је Мађарска чланица НАТО-а од 1999. и ЕУ од 2004. године, Орбан доследно заговара прекид постојећих и увођење нових санкција Русији и дијалог уместо ескалације.

Орбанова позиција унутар ЕУ је контроверзна – Брисел га често критикује због демократског заостајања, али његова блискост и са Москвом и са Вашингтоном чини га ретким посредником који ужива поверење обе стране.

Будимпешта тако постаје не само симболички погодан, већ и логистички најпрактичнији избор за самит који би многе западне престонице одбиле да организују.

Коридор "Балкан" и пут преко земље Србије

У теорији, најкраћа рута из Москве до Будимпеште водила би директно преко Украјине, али та опција није реална – не само због рата који траје, већ и због очигледних безбедносних ризика. Путинов авион изнад украјинских територија био би – из перспективе Кијева – легитиман војни циљ.

Друга теоретски директна рута водила би преко руске Каљинградске области или Белорусије, затим Пољске и Словачке до Мађарске. Словачки премијер Роберт Фицо био би, у теорији, сарадљив домаћин – отворено је блокирао нове пакете ЕУ санкција против Русије и заговара "разумна решења" која не угрожавају словачке интересе, посебно у енергетском сектору. Братислава одржава прагматичне односе са Москвом упркос чланству у ЕУ и НАТО.

Међутим, ова рута има критичну препреку – Пољску. Варшава је, уз балтичке земље, најжешћи критичар Русије у Европи. Пољска не само да је међу водећим заговорницима стриктних санкција и војне помоћи Украјини, већ Руси у Пољској изазивају и дубоке историјске трауме. Идеја да руски државни авион прелети пољски ваздушни простор била би политички ризична за било коју владу у Варшави.

Следећа географски логична опција била би преко Црног мора и Румуније, али ни та варијанта није изгледна. Букурешт је, када је у питању владајућа политичка елита, међу најгласнијим критичарима Москве у региону. Недавно одражни председнички избори у Румунији додатно су појачали антируску реторику у проевропском табору румунске политике, који је тесно победио проруску страну после три циклуса гласања и једних поништених избора. Румунија је међу најжешћим заговорницима стриктне примене санкција, што чини дозволу за прелазак руског државног авиона готово немогућом.

Бугарска, с друге стране, представља занимљивију опцију. Иако је чланица ЕУ и НАТО-а, Бугарска традиционално негује пријатељске односе с Русијом због историјских, културних и православних веза. Упркос формалној усклађености са ЕУ политикама, Софија је у пракси често прагматичнија када је реч о односима с Москвом. Ако би било политичке воље, бугарски ваздушни простор могао би бити део руте – поготово уз дискретне дипломатске договоре.

Србија би у том случају била следећа кључна карика. Београд није увео санкције Русији, није део чланства ЕУ, док "Ер Србија" већ одржава редовне летове до Москве за цивилно становништво, и традиционално негује пријатељске односе са Москвом. Још важније, Србија није чланица НАТО-а, што Београд ослобађа додатног притиска у доношењу оваквих одлука.

Живи штит и гаранти

Постоји и мање конвенционалан, али дипломатски интригантан сценарио – да неки од високих америчких званичника, попут државног секретара Марка Рубија или потпредседника Џејмса Дејвида Венса, путује заједно са Путином, било из Москве или са америчке територије.

Присуство америчког званичника у истом авиону деловало би као гарант безбедности лета, али и јасан сигнал озбиљности преговора, смањујући политичке ризике за земље на путу. То би било необично, али не и немогуће када су преговори важни и могу да реше дугогодишњи сукоб који релативно лако може да прерасте у европски или светски.

Према најави Трампа, високи званичници САД и Русије прво ће се састати следеће недеље да припреме терен, при чему ће америчку делегацију предводити управо Марко Рубио, а руску највероватније шеф дипломатије Сергеј Левров.

Локација тог састанка још није одређена, али би могла дати наговештај како ће изгледати логистика главног самита.

Преседан "Аљаска" и нови Трампов елан

Август 2025. већ је дао одговор на питање да ли су таква путовања могућа. Путин је тада стигао у Енкориџ, где му је Трамп простро црвени тепих, што је потез који је изазвао жестоке критике у ЕУ.

Тај сусрет, иако визуелно и симболички упечатљив, није донео конкретне резултате у преговорима око Украјине. Трамп је тада најавио брзи договор, чак и састанак Путина и Зеленског, али се то до сада није догодило.

Руске снаге су наставиле са жестоким бомбардовањем украјинских градова и инфраструктуре, док је Кијев жестоко одговарао и тражио све већу војну помоћ од Запада. Трамп је у међувремену постајао све фрустриранији Путиновом тврдоглавошћу, јавно изражавајући разочарање тврдњама да га је руски председник "изневрио".

Међутим, успешан договор о примирју у Појасу Газе, постигнут уз Трампово посредовање, променио је тон. Путин је, према Трамповим речима, честитао на том успеху током недавног телефонског разговора који је трајао скоро два и по сата. Амерички председник сада верује да би успех на Блиском истоку могао да му помогне и у решавању украјинског сукоба.

"Томахавк" ракете, Зеленски у Белој кући

Тајминг најаве самита није случајан. После разговора са Путином, Трамп данас прима у званичну посету украјинског председника Володимира Зеленског на састанак који ће бити организован у Овалној канцеларији. Тема разговора, предвиђају аналитичари, биће управо нешто што је покренуло ову нову рунду дипломатије – могућност да САД испоручи Украјини ракете "томахавк", са дометом од око 1.600 километара, што би омогућило гађање циљева дубоко у Русији, укључујући Москву.

Зеленски је у својим изјавама нагласио да би Москва требало да "пожури са обновом дијалога" чим чује реч "томахавк".

Кремљ је, с друге стране, упозорио да би таква испорука представљала "потпуно нови ниво ескалације".

Трамп је, међутим, током разговора са новинарима показао резерву: "Томахавк ракете су потребне и Америци. Не можемо да исцрпимо залихе." Изјава сугерише да нови самит у Будимпешти може бити Путинова прилика да одврати Трампа од значајне војне помоћи Украјини.

Где Будим љуби Пешту

Избор Будимпеште није случајан. Град је већ био у финишу избора локације за августовски самит, али је на крају предност дата Аљасци. Сада, са Орбаном као активним посредником и гарантом безбедности, Мађарска постаје логично решење – и то унутар европског континента, што шаље другачију поруку од периферног састанка на Аљасци.

Географски, Будимпешта је довољно близу западној Европи да симболизује озбиљност преговора, али довољно изолована у политичком смислу – највише захваљујући Орбану – да нуди неутралан терен.

За Балкан, овај самит има посебан значај. Регион се већ годинама налази у геополитичкој "сивој зони" између Запада и Истока, а Путинов могући пролаз кроз српски ваздушни простор додатно би нагласио балканску улогу као моста – или барем заобиланог пута – у односима великих сила.

Како год да Путин стигне, а рута ће ускоро бити позната и гарантована, Будимпешта ће за недељу или две постати центар светске пажње. Ипак, питање је да ли ће овај самит бити различит од августовског неуспеха.

Трамп је током председничке кампање 2024. обећавао да ће "окончати рат у Украјини за 24 сата". Девет месеци након инаугурације, рат и даље траје, а наговештаји брзог решења давно су распршени. Ипак, амерички председник није одустао. Његов посредник Орбан, фрустрација и(ли) опсесија Путином и недавни успех у Гази чине атмосферу другачијом него у августу.

Остаје да се види да ли ће динамика преговора донети помак или ће Будимпешта бити само још једна фотографија без резултата.

Ненад Симић, МУП Kанцеларија за координацију активности у борби против трговине људима, каже: "Тај закон јесте и у такозваном плану раста за Западни Балкан где самим усвајањем, не само тог закона већ и других закона, зависи једна велика финасијска помоћ Републици Србији од стране Европске комисије, односно Европске уније."

Сарадња градова, општина и средина, поготово који се налазе на такозваној мигрантској рути, али и средина и општина на такозваном трусном пограничном подручју јако је битна, поготово у планирању и усвајању стратегије рада на терену али и ширењу мреже локалних тимова.

Јован Kнежевић, помоћник министра државне управе и локалне самоуправе, објашњава: "Пратећи ове извештаје што нам МУП поставља видимо да ти тимови раде јако добро свој посао и све боље како време протиче и како схватају значај своје улоге, што у почетку можда није било свима јасно. А сада дефинитивно је јасно, макар у ових 18 тимова, да се многе ствари оперативно решавају и правимо заштиту како појединца тако и породице која је била угрожена."

Србија је усвојила низ реформских закона који регулишу ову област, што је довело до тога да су позитивно мишљење о напретку Србије у овој области већ дали Стејт департмент и Европска Комисија. И овај редован годишњи састанак локалних тимова подржан је од стране ЕУ кроз пројекат ЕУ4ФАСТ и од стране федералних министарстава Холандије, Немачке и Италије.

Радним данима корисницима се деле кувана јела, свеже припремљена разноврсним намирницама, тако да редовно имају различити састав оброка.

Драгана Kарна,куварица народне кухиње у Прокупљу, додаје: "Сваки дан је различито кувано јело, данас грашак, сутра је боранија, пасуљ, макарона, пиринач."

Марија Лазић, заменик секретара Црвеног крста у Прокупљу, објашњава: "Пет дана у недељи кува се по утврђеном јеловнику, петком обично за дане викенда делимо суви оброк, или за празнике. Основне артикле хране обезбеђује Министарство за рад, борачка и социјална питања.Овим путем апелујемо на домаће произвођаче хране, односно предузетнике, на пољопривредне произвођаче да све што могу донирају народној кухињи."

Намирнице за народну кухињу Црвени крст Прокупља обезбедио је за једанаест месеци, а Град је из буџета издвојио 16 милиона динара за бољи квалитет исхране и остале најосновније потребе. Осим хране, обезбеђена је и топла одећа и огрев за предстојећу зиму.

Министар пољопривреде Драган Гламочић истакао је да је у постројење уложено 1,2 милијарде динара и изразио задовољство што грађани Зрењанина после више од 20 година имају воду.

"У име Владе Републике Србије желим да кажем да ми је заиста велико задовољство што сам након пет месеци, тачније 21. маја сам био овде када је пуштан пробни рад, данас овде и што грађани Зрењанина после више од 20 година имају воду“, рекао је Гламочић.

Указао је да фабрика воде није отворена данас већ је у Зрењанин дошао да види како она функционише.

"Желим да кажем да оваква једна инвестиција не би била могућа да није добре сарадње председника Србије и председника Уједињених Арапских Емирата“, истиче Гламочић.

Подсетио је да је у питању велика инвестиција, да је Република Србија заједно са Покрајином и локалном самоуправом издвојила 1,2 милијарде динара, а да су приватни партнери из УАЕ издвојили 18,5 милиона евра.

"Ове паре су уложене у нове бунаре, реконструкцију постојеће мреже и тренутно је у плану да се прикључе и сеоске јединице на водовод", објаснио је министар.

Гламочић је навео да се размишља и о другој фази радова на Фабрици воде, ради повећања капацитета.

Покрајински секретар за здравство др Милан Попов указао је да је из Покрајине у последње три године уложено око 650 милиона, а пре месец и по дана одобрено је још 195 милиона за аутоматизацију изворишта воде.

Попов је напоменуо и да се улаже у још 10 километара мреже која треба да се заврши, а километар кошта око 25 милиона динара.

Шеф букурештанске јединице за хитне случајеве и мобилну реанимацију Богдан Оприца рекао је да је повређено 17 људи, од којих је 12 пребачено у болницу.

Две особе су тешко рањене, младић од 17 година са вишеструким повредама је интубиран, а једна жена је задобила тешке опекотине, преноси Ађерпрес.

"Мобилисали смо 30 тимова прве помоћи, четири мобилне јединице интензивне неге и пет возила за одржавање живота, од којих су два била опремљена додатним лекарима и медицинским сестрама из болнице Флореаска", рекао је Оприца.

Претходних дана у јавности су се појавили детаљи из приватног живота бившег фудбалера и фудбалског тренера Вујадина Савића, који се полицији обратио за помоћ због уцене.

Председник Србије Александар Вучић је данас замерио полицији због поступања у вези са случајем Вујадина Савића када су, како је рекао, злоупотребили своја овлашћења јер су "давали снимке свуда по граду, на сваком месту, од новинара до политичара око породице Савић".

"Тиме су заједно са медијима пре свега уништили или покушали да униште једну породицу, то је проблем, јер тај човек се јавио полицији желећи да га држава заштити, а не да му држава уништи живот. Е то је мени проблем у деловању полиције", рекао је Вучић.

За њихову реализацију је према рецима министра Глишића у републичком буџету издвојено 410 милиона динара.

Наташа Станисављевић је навела да се на овај начин даје могућност стамбеног збрињавања 328 породица избеглих, интерно расељених и повратника.

"У протекле три деценије Влада Србије и Комесаријат за избеглице заједно континуирано раде на решавању проблема избеглих током оружаних сукоба на простору бивше Југославије. Од 2022. године до сада је кроз стамбена решења, тј. станове, куће и грађевински материјал, збринуто близу 2.000 породица", навела је.

Додала је да је кроз пакете са храном и огревним дрветом помогнуто 15.000 породица.

Према њенима речима Министарство за јавна улагања тренутно финансира радове на изградњи стамбеног објекта за 173 избегличке породице у улици др Ивана Рибара, а план је да се грађевински радови заврше до фебруара 2026. године.

"Овај пројекат представља конкретан пример посвећености Србије да обезбеди трајна стамбена решења за угрожене породице које су због ратног разарања биле приморане да напусте своје домове, Наш посао је да тражимо решења, да их збринемо, да не тражимо изговоре, да нешто не урадимо", навео је Глишић.

Нагласио је да је жеља Владе Србије да се решавање овог питања не развлачи из године у годину, из деценије у деценију и да је време да се стави тачка на то и заврши посао бриге о људима који нису својом вољом напустили своја огњишта.

Уговори за куповину кућа и грађевински материјал

Комесар за избеглице и миграције Наташа Станисављевић за Танјуг је појаснила да се од уручених уговора, 143 односи на уговоре за куповину куће и да вредност по једној кући износи 2,1 милион динара.

"То су бесповратна средства, а додељени су и уговори за доделу грађевинског материјала, укупно 185 уговора а максимална вредност по једном пакету износи 800.000 динара", рекла је она.

Истакла је да су средства додељена јединицама локалних самоуправа, које ће касније расписати јавне позиве на које избегла, интерно расељена лица и повратници могу да се пријаве и тако обезбеде себи стамбену подршку.

"Очекујемо да ће веома брзо након овог данашњег потписивања градови и општине кренути са својим јавним позивима, а са циљем што боље реализације овог пројекта", навела је она.

Додала је да ће Комесаријат за избеглице и миграције наставити и у наредном периоду да подржава и пружа стамбену подршку избеглим и интерно расељеним лицима којима је та помоћ потребна.