Поред тога, наводи се и да побољшана екстерна и фискална позиција и изграђене резерве пружају снажну заштиту од потенцијалних шокова, као и да је инфлација смањена и креће се близу централне вредности циља Народне банке Србије.

Према оцени агенције, привредни раст би у 2026. требало да убрза на 3,3 одсто, са 2,0 одсто из 2025. године, подржан убрзањем инвестиција, снажном приватном потрошњом и извозом услуга.

Бржем расту инвестиција требало би да допринесу и јавна улагања повезана са изградњом инфраструктуре за потребе одржавања међународне изложбе "Експо".

Претпоставка овакве пројекције је да ће се власничка структура у Нафтној индустрији Србије променити, с обзиром на значај ове компаније у обезбеђењу понуде нафтних деривата, нарочито ако се имају у виду повећане геополитичке тензије у свету.

Према пројекцији агенције, учешће дефицита текућег рачуна у бруто домаћем производу у текућој години требало би да се привремено благо повећа на 5,1 одсто, услед већег увоза повезаног са потребама инвестиционог циклуса, а да се потом у наредним годинама у просеку спусти на око 3,7 одсто.

Иако су приливи по основу страних директних инвестиција у 2025. били нижи под утицајем глобалних фактора, високе базе из претходне године и друштвено-политичких дешавања у земљи, они су остали високи посматрано у односу на регион. Оцењује се да ће стране директне инвестиције и у наредном периоду остати кључан извор екстерног финансирања.

Висок ниво девизних резерви

Екстерна позиција Србије остаје подржана и високим девизним резервама, које су износиле 29,4 милијарде евра на крају јануара, што је знатно изнад свих критеријума којима се оцењује њихова адекватност и служе као кључно сидро очувања стабилности девизног курса. Висок ниво девизних резерви подржан је и повољном структуром у којој значајно учешће чине резерве злата.

Поред стабилне екстерне позиције, агенција у свом извештају истиче и снажну фискалну позицију с кредибилним средњорочним фискалним оквиром подржаним и Инструментом за координацију политика Међународног монетарног фонда.

Процењује се да ће дефицит опште државе остати испод 3 одсто бруто домаћег производа до 2029. године, што ће обезбедити наставак опадајуће путање учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу и стабилизацију у средњем року на око 36 одсто.

Агенција наводи и да је инфлација у јануару смањена на 2,4 одсто међугодишње посматрано, захваљујући у највећој мери нижим ценама хране, на које је деловала примена уредбе о ограничењу маржи у велепродаји и малопродаји.

Инфлација би требало да настави да се креће у границама циља Народне банке Србије

Према процени агенције, инфлација би требало да настави да се креће у границама циља Народне банке Србије од 3 ± 1,5 одсто и да у просеку износи 3,3 одсто у 2026. години, а њена пројектована динамика у границама циља за наредни период у складу је са актуелном пројекцијом Народне банке Србије.

Према процени агенције, финансијска стабилност у Србији је очувана, уз подршку добро капитализованог, профитабилног и ликвидног банкарског сектора који се претежно ослања на домаће депозите.

Показатељ адекватности капитала се на крају трећег тромесечја 2025. налазио знатно изнад регулаторних захтева и износио је 21,0 одсто, док су проблематични кредити били на историјски најнижем нивоу, што указује на отпоран квалитет активе у условима снажног раста кредитирања привреде и становништва, закључује се у саопштењу Народне банке Србије.

Пожар је локализован. Нема повређених, а није причињена ни материјална штета.

Повређени полицајац превезен је у Здравствени центар "Студеница", где му је указана медицинска помоћ.

Полиција је обавила увиђај, а околности саобраћајне незгоде биће утврђене у даљем поступку.

Куба је на рубу колапса, рекао је амерички председник Доналд Трамп, најављујући могуће пријатељско преузимање земље.

''И Куба и Сједињене Државе желе да се постигне договор. Мислим да ћемо врло брзо имати договор или ћемо учинити оно што морамо. Али, пре Кубе морамо да решимо Иран“, поручује Трамп.

Незадовољни политиком владе у Хавани демонстранти на Куби су за викенд напали канцеларију Комунистичке партије, на северу земље.

Острво се нашло између изолације и отварања према америчком капиталу. Будућност симбола отпора америчкој доминацији на западној хемисфери зависи од политичке воље Кубанаца и способности да пристану на промене.

''Ситуација је катастрофална. Очекујем да се у разговорима с Америком нађе решење, јер верујем да нам може бити боље'', каже једна становница Хаване.

Многи Кубанци верују да ће земља кренути напред после разговора представника Кубе и САД. "И наш председник Диаз-Канел је рекао да су разговори добри за нас. Сачекајмо да се заврше", поручују.

И док дипломате све чешће помињу сценарио меке транзиције власти на Куби наредних година, влада у Хавани најавила је да ће Кубанци који живе у иностранству ускоро моћи да оснивају предузећа на острву, у циљу оживљавања туризма, модернизације инфраструктуре, електромреже.

"Цене гаса расту и то ме веома брине, мораћу да подигнем цене неких пецива јер не можемо да поднесемо све трошкове. Крајњи потрошач плаћа", рекао је Жоњи Гомеш, власник пекаре у Португалији.

За надокнадом нових трошкова трагају и у Немачкој.

"Ово повећање цене горива које тренутно имамо резултирало би приближно 75.000 евра додатних месечних трошкова за нас, које не бисмо могли да надокнадимо од наших купаца ако не прилагодимо цене у кратком року", рекао је Улрих Бол, власник фирме за транспорт у Немачкој.

Још већи проблем је што се убрзано празне европска складишта гаса. А у Персијском заливу један заробљен танкер са течним гасом са осигурањем кошта и до 250 милиона долара.

"Високе цене горива и нагли пораст цена енергије су ратне ране које су нас захватиле. Одбрана економске добробити породица и предузећа је приоритет", навео је Никола Прокачини, члан парламентарне групе ЕЦР из Италије у Европском парламенту.

"Веома смо забринути у екстремном сценарију, ако рат даље ескалира, то би могло значити још једну рецесију за немачку економију", рекао је Марсел Фрачер, председник Немачког института за економска истраживања.

Кризу у Европи продубљује рат у Украјини

Енергетску кризу у Европи продубљује и већ постојећи проблем због руско-украјинског рата и одрицања од руских енергената. Словачка и Мађарска свакодневно инсистирају у Бриселу да утиче да Украјина поново одврне славине нафтовода Дружба.

"Не желимо да будемо у ситуацији да нас искључиво снабдева Хрватска. Апсолутно нисмо спремни да будемо зависни од једног нафтовода, од једног извора јер је то монополска позиција", нагласио је Петер Сијарто, министар спољних послова Мађарске.

И Белгија предлаже обнављање дијалога са Русијом ради увоза енергената. Али из Брисела поручују да би ублажавање америчких санкција за руску нафту и гас био опасан преседан.

"Тренутно нам не прети опасност од губитка залиха енергената, али смо, наравно, забринути због високих цена. Ми смо изабрали курс одбацивања руског горива и важно је да се тог курса држимо, упркос високим ценама енергије у Европи", истакао је Дан Јергенсен, европски комесар за енергетику.

Иако још нема прецизних анализа економских последица стручњаци упозоравају на чињеницу да свако повећање цене нафте за 20 долара подиже инфлацију за 0,6 посто.

Такође, сумња се да је извађене сировине складиштио и прерађивао у погону за сепарацију и на тај начин противправно стекао материјалну корист од 87.276.793,73 динара, наводи се у саопштењу МУП-а. 

Ухапшен је у заједничкој акцији МУП-а у Нишу, Одељења за сузбијање еколошког криминала Службе за сузбијање криминала УКП, Републичком водном и пољопривредном инспекцијом, а по налогу Основног јавног тужилаштва у Нишу.

Терети се да је извршио кривична дела неовлашћено бављење одређеном делатношћу, недозвољена производња и оштећење животне средине и уз кривичну пријаву, приведен надлежном тужилаштву. 

"Не може бити одговоран појединац"

Босиљка Јовановић, председница Самосталног синдиката предшколског васпитања и образовања за РТС каже да "не може бити одговаран појединац, него сви у систему, од директора до родитеља".

Она је зато и упитала: "Зашто капија није била адекватно обезбеђена?"

"Имамо системе обезбеђења, видео надзора и камера, имали смо и раније у неким предшколским установама картице да родитељ може да уђе, али оне нису коришћене искључиво због безбедности, него више због контроле доласка детета у вртић", каже председница Самосталног синдиката предшколског васпитања и образовања.

Адаптирани објекти за вртиће често нису безбедни

Многи објекти су, кажу упућени, наменски грађени да буду вртићи, али објекти који су адаптирани за ту намену, чешће крше безбедносне прописе.

Социјална радница Милица Марковић из Удружења стручних сарадника предшколских установа рекла је да су дворишта вртића у којима деца бораве "често врло необезбеђена" као и да постоје објекти са огромним двориштима па чак у неким случајевима "не могу да буду покривени свим мерама безбедности".

Овај вртић, у који иде 110 деце, добар је пример како се брине о њиховој безбедности. Директори понављају да је организација рада увек у служби безбедности.

Гордана Радојичић, директорка Вртића "Дечје царство'' каже за РТС да је структура објекта таква да су васпитне собе удаљене од улазних врата.

У вртићким групама буде и педесеторо деце

"Близу врата су канцеларије и неке просторије где раде и бораве одрасле особе, тако да не може нико непримећено да приђе вратима. Ако већ до самих врата дође, ми имамо систем где се налази електронски тастер, у висини коју деца не могу да дохвате", објашњава директорка вртића "Дечије царство".

Често је и број деце у вртићима већи него што је дозвољено. У вртићким групама, кажу упућени, буде и по педесеторо деце, а програми су писани за максимално седамнаесторо деце по групи.

Председница Самосталног синдиката предшколског васпитања и образовања Босиљка Јовановић каже и да је проблем уписа деце преко норматива то што не постоји довољан број радних соба.

"Имамо примере да су у једној радној соби смештене две групе деце, или група и по деце, то су начини на који покушавају да смање листе чекања - што не доводи до добрих услова рада", закључује председница Самосталног синдиката.

Упућени додају да деца долазе из различитих породичних околности и да је задатак васпитачица да препознају њихове потребе, али и потешкоће. Одговорност, међутим, не виде као једносмерну.

У вртићима је мање васпитача него што је заиста потребно

Далиборка Месар из Удружења васпитача Београд у разговору за РТС истиче и да су вртићи и васпитачи који раде са децом и брину о њима заправо "продужена рука породице" те да оно што се дешава у породици треба и они да знају.

"Управо због детета треба да имамо информације и о њиховом породичном животу јер неки односи, животне прилике утичу на дете. Родитељима бих саветовала да о свему што се дешава разговарају са својом децом о томе, да ситуације које могу да изазову неку промену у понашању свакако поделе са васпитачима", закључује Далиборка Месар.

Из синдиката тврде и да недостају васпитачи. Кажу да поред тешких услова рада, ниских зарада млади немају много мотива за овако одговорну и тешку професију.

"Било какав вид измена ових закона или њихових допуна, само да би се рекло да се поступало према мишљењу Венецијанске комисије, био би чист криминал", поручила је у изјави ФоНету након састанка посланица Еколошког устанка Данијела Несторовић.

Оценила је да је "тужно то што Венецијанска комисија долази након усвајања и ступања на снагу закона који су потпуно противуставни".

"Сви представници опозиције су им то нагласили. У име Еколошког устанка сам наговестила да треба да имају у виду да ће њихово мишљење служити као алиби режиму Александра Вучића и да је једина права солуција, уколико буду давали било какве препоруке, стављање ван снаге ових закона", навела је Несторовићева.

Опозиција очекује стављање ван снаге сета закона

Према њеним речима, представнике Венецијанске комисије посебно је занимала иницијатива опозиционих посланичких група које су од Уставног суда затражиле процену уставности такозваних "Мрдићевих закона".

"Претпостављам да ће им текст те иницијативе бити и достављен од стране посланичких група које су предале тај документ. Један од представника Венецијанске комисије питао је да ли постоје било какве шансе да Уставни суд то реши у што краћем року, а ми смо напоменули да још нису донете одлуке које се тичу ванредног стања у време короне. Наш Уставни суд функционише као тром систем који доноси одлуке у корист Александра Вучића", рекла је Несторовићева.

Несторовићева је навела да не може да прејудицира одлуке и препоруке Венецијанске комисије, али да као епилог очекује стављање ван снаге сета измена правосудних закона.

"Мислим да они јако добро знају о чему се овде ради и шта је покушао режим Александра Вучића, а то је директно мешање извршне власти у рад правосуђа... Рекли су нам да има доста питања, али да нема довољно времена, па су предложили даљи наставак комуникације у писаној форми", казала је Несторовићева.

Очекује се оглашавање Венецијанске комисије у што хитнијем року

Посланица Зелено-левог фронта као позитиван исход састанка истакла је то што су представници Венецијанске комисије затражили писане поднеске у којима би биле детаљније објашњене све замерке у вези са тим законима, као и читав политички контекст.

"Мислим да је то доста важно, јер ће и њима помоћи да што ефективније донесу то мишљење које се очекује", рекла је Ђорђевићева ФоНету, додајући да се не зна конкретан рок када ће се Венецијанска комисија огласити, али да се то очекује у што хитнијем року.

"Уколико Венецијанска комисија да мишљење каквом се надамо, властима ће бити тешко да се о то оглуше", констатовала је Ђорђевић.

Скупштина Србије је 28. јануара, на предлог посланика Српске напредне странке Угљеше Мрдића, усвојила измене Закона о јавном тужилаштву, Закона о Високом савету тужилаштва, Закона о организацији и надлежности државних органа у борби против високотехнолошког криминала, Закона о судијама и Закона о седиштима и територијалним надлежностима судова и јавних тужилаштава.

Измене су усвојене по хитном поступку, без јавне расправе, што је изазвало оштру критику стручне јавности, опозиције и ЕУ.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић је писмом од 10. фебруара затражила хитно мишљење Венецијанске комисије о тим законима, која је саопштила да ће га израдити у догледно време и доставити на потврђивање на пленарној седници Венецијанске комисије у јуну 2026. године.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

17.03.2026. Уторак: На северозападу, западу и југу Србије претежно облачно, местимично с кишом. Више падавина очекује се после подне и увече. У брдско-планинским пределима југозападне Србије киша ће прећи у снег уз стварање снежног покривача висине од 5 до 10 cm, локално и више. У источној половини земље, након делимично ведрог јутра, у току дана умерено до потпуно облачно и углавном суво, а слаба краткотрајна киша биће локалног карактера. Ветар слаб до умерен, северних и источних смерова, током дана у појачању, нарочито у источној Србији. Најнижа температура од -2 до 5 °С, а највиша од 8 °С у Подрињу до 15 °С на истоку и југоистоку земље. Упозорење: Снег, формирање мањег снежног покривача (на планинама југозападне и јужне Србије), вероватноћа 80%.

18.03.2026. Среда: Ветровито уз престанак падавина. Ветар умерен и јак, источни. средином дана и после подне понегде и са ударима олујне јачине. Најнижа температура од 3 до 7 °С, а највиша од 12 до 17 °С. Упозорење: Удари ветра > 17 m/sвероватноћа 80%.

19.03.2026. Четвртак: Променљиво облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб и умерен, у Војводини и у брдско-планинским пределима повремено и јак источни и североисточни. Најнижа температура од 0 до 5 °С, а највиша од 12 до 16 °С.

20.03.2026. Петак: Променљиво облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб и умерен, у планинским пределима повремено и јак источни и североисточни. Најнижа температура од 0 до 4 °С, а највиша од 10 до 15 °С.

Његову оставку подржало је 49 посланика, а на седници није било расправе, преноси РТРС.

Саво Минић је раније данас поднео оставку на ову функцију и поручио да ће ово бити само један формалан део.

"Изабраћемо поново нову владу, подносим оставку. Показујемо политичку снагу, озбиљност и моћ“, поручио је Минић, наглашавајући да је ово само формални део, који ни њему није угодан да ради.

Друштво судија, у данас издатом саопштењу, истовремено позива ВСС и да одустане од праксе одржавања електронских седница.

Имајући у виду да је Прва редовна седница ВСС, заказана за 5. март 2026. године, отказана, иако Пословник о раду ВСС не прописује ту могућност, као и да наредна седница није заказана, Друштво истиче да је Пословником о раду ВСС прописано да се седнице ВСС, по правилу, одржавају једном недељно.

Указује се и да од почетка године Високи савет судства није одржао ниједну седницу.

Прва редовна седница, првобитно заказана за 15. јануар 2026. године, није одржана због недостатка кворума за рад, као ни 13. седница заказана за 11. децембар 2025. године.

Одржано шест електронских седница

Пошто је Прва редовна седница заказана тек за почетак марта, а онда и она отказана без правног основа, а да наредна није заказана, указује на то да ВСС не обавља своју основну уставну и законску надлежност да спроведе избор судија, наводи се у саопштењу.

У међувремену, од почетка године, ВСС је одржао чак шест електронских седница, а последња редовна седница одржана је 13. новембра прошле године, док је избор судија последњи пут спроведен 23. октобра 2025.

Друштво судија наводи и да је у 2023. години ВСС одржао 24 редовне и три ванредне седнице, у 2024. години 23 редовне и три ванредне, у 2025. години свега 12 редовних и једну ванредну, док у 2026. за три месеца није одржао ниједну.

Друштво судија подсећа да је у 2025. години изабрано свега 25 судија.

Услед тога, велики број судова се суочава са проблемом превелике оптерећености судија, поједини судови и са проблемом формирања већа, а грађани са повредама права на суђење у Србији, док је на име накнаде штете због повреде права на суђење у разумном року у 2025. години из судског буџета исплаћено око 2,5 милиона евра, закључује Друштво судија у саопштењу.

Банка Америке је саопштила да је само пружала рутинске услуге људима који у то време нису имали познате везе са Епстином и да је свака сугестија да је дубље умешана у Епстинове злочине "неоснована".

Судија Окружног суда на Менхетну Џед Ракоф, пресудио је у јануару да Банка Америке мора да се суочи са оптужбама да је свесно остваривала користи од Епстинове трговине људима и сексуалне експлоатације ометањем спровођења савезног Закона о заштити жртава трговине људима.

Нагодба ће ступити на снагу ако је судија Ракоф одобри. Адвокати обе стране у поступку требало би да поднесу документа о нагодби до 27. марта, а за 2. април заказано је рочиште на којем би судија требало да је потврди.

Председник Вучић обишао је фабрику "Милан Благојевић-Наменска" у Лучанима након чега је одговарао на питања радника.

На питање, шта ће држава урадити за даљи развој фабрике, Вучић је поручио да држава планира да издвоји значајна финансијска средства за српску наменску индустрију, додајући да ће се подићи технолошки ниво производње у свим фабрикама наменске индустрије.

"Увек смо се довијали, гледали да не угрозимо стопу јавног дуга, гледали да не угрозимо буџетски дефицит, али ћемо наћи начине, зато што су се времена у свету променила. Ми не можемо да се правимо наивни и да не разумемо шта је то што се дешавало у свету око нас. И зато ћемо гледати да подигнемо технолошки ниво, уз употребу што је могуће више вештачке интелигенције, дигитализацију и све друго у свим нашим фабрикама, да имамо и модерније управљање, али да имамо и модернију технологију. И за то смо спремни да платимо цену. Ми не очекујемо да то фабрика може да финансира из својих средстава. Знамо да то мора да буде заједнички и то већинским делом да долази из државе и то ћемо и да урадимо", рекао је Вучић.

"Држава ће за развој фабрике издвојити 100 милиона евра"

Вучић је навео да ће држава за развој те фабрике издвојити 100 милиона евра, јер је она, како је рекао, од стратешког интереса за Србију и доприноси очувању мира.

"Желимо да технолошки унапређујемо компанију, како бисмо обезбедили квантни скок, бржи и значајнији напредак у будућности. За нас је ово кључна фабрика, јер све што ви овде радите и производите директно допринопси побољшању система одбране Републике Србије и помаже нам да сачувамо мир", поручио је Вучић.

Вучић је указао да би запослени у фабрици требало да покушају у будућности да пројектују и да гледају како да технолошки унапређују компанију, без обзира да ли имају довољно средстава за то.

"Ми ћемо да видимо да се у једном тренутку паре појаве, али ако немамо пројекте ако не знамо шта да радимо, џабе нам и паре. Ми имамо око 100 милиона да вам дамо, не знамо баш тачно на шта да потрошимо 100 милиона, а нећемо да потрошимо тај новац на повећање ликвидности или на враћање неких старих дугова. То хоћемо да радимо на неке друге начине. За овај новац хоћемо да обезбедимо бржи и значајнији напредак у будућности", навео је Вучић.

"Плате радника веома добре, надам се да ће моћи да буду и више"

На питање шта радници могу да очекују када је повећање плата у МБ Наменска, Вучић је одговорио да сматра да су плате радника веоме добре, али да се нада да ће моћи да буду и више.

"Што се нас тиче, ја само хоћу да ми дамо паре за технолошки напредак, а кад ми дамо паре за инвестиције веће, онда ће њима остати мало више, да могу да вам подижу плате. Али ја хоћу да држава да директно за инвестициони напредак, за технолошки напредак, а ви свакако на тржишту после тога ћете пролазити лакше боље и руководство ће моћи да вам подиже плате", рекао је Вучић. Вучић је навео и да је финансијско стање фабрике боље него у неким другим фабрикама наменске индустрије Србије и да је за Србију "Милан Благојевић-Наменска" темељ одбрамбене индустрије. "Верујем да ћете и током ове године имати повећање плата", рекао је Вучић.

"Држава ће помоћи два нова инвестициона циклуса"

Вучић је најавио да ће држава помоћи два нова инвестициона циклуса у фабрици "Милан Благојевић-Наменска" у Лучанима која су, како је рекао, од великог значаја за наменску индустрију, као и да неће одрећи већинског удела у компанији.

"Разговарали смо о два нова инвестициона циклуса, која се тичу пре свега тробазног барута, јер нам је тробазни барут од кључног значаја за целу наменску индустрију, од кључног значаја и за нашу војску. Неће то ићи брзо, не иде једноставно. Ако сам ја то добро запамтио, то је на нитроглицерин када се дода и нитрогванидин, а пре тога је нитроцелулоза у једнобазном. Дакле, да то пробамо да помогнемо и ми смо се договорили и обећао сам и рекао сам вашем руководству да можете да рачунате на додатну подршку државе Србије у финансирању", рекао је Вучић у разговору са радницима током посете фабрици.

Како је рекао, компанија није у лошем стању, а држава ће помоћи да се реши дуг према ЕПС-у од око 35 милиона евра.

"Те ту дуг ЕПС-у по судској пресуди око 35 милиона евра. Ми ћемо да видимо можемо ли да помогнемо да се плати главница и део припадајућих камата, да би нешто мање коштало вашу фабрику и да бисте имали више слободних средстава за неке друге инвестиције", додао је Вучић.

"Сутра важни састанци са Војском, хоћу да се људи осећају сигурно"

Раније данас, приликом посете селу Котража у Лучанима, Вучић је рекао да Србија има озбиљну и вишеслојну одбрану свог ваздушног простора и да ће у циљу даљег снажења Војске Србије већ сутра имати важне састанке по питању набавке, како је рекао, нечег новог. 

"Много је тешко ући на небо Србије, имамо постављену врло озбиљну вишеслојну одбрану и даље радимо на томе, од електронских ометања до свега другог. Ја сутра имам важне састанке за набавку нечег новог, није то више наивно. Није то више наивно ни за кога. Само хоћу да се људи  осећају сигурно и ми сад штитимо велике зоне, велике градове и не штитимо само Београд и Нови Сад, већ и Ниш и Крагујевац, али штитимо и рубна подручја.Тако да, ми ћемо да наставимо да снажимо нашу војску, а они што се Србије тиче не морају да брину. Слободно могу да се не свађају, ми да их нападамо нећемо", рекао је Вучић у селу у селу Котража код Лучана.

Прву изборну листу, коалиција "Александар Вучић - Кладово, наша породица" чине Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије и Српска радикална странка.

Бирачима поручују да ће се као и до сада залагати за даља улагања у путну инфраструктуру, унапређење услова локалне привреде и отварање нових радних места.

"Позивам грађане Кладова да изађу на предстојеће локалне изборе 29. марта, да заокруже број један и подрже коалицију 'Александар Вучић - Кладово, наша породица'. На листи су одборници који су остварени у својим професијама и који ће наставити да раде за добробит свих грађана Кладова", наводи Снежана Ђуришић са листе "Александар Вучић - Кладово, наша породица".

Друга изборна листа са, такође, 28 предлога за одборнике је студентско-грађанска листа, "Група грађана - Кладово има нас". Листу чине студенти и грађани уз подршку дела опозиције која се повукла из изборне трке и подржала ову грађанску иницијативу.

"Ми смо студентско-грађанска листа окупљена око идеје за бољим животом у Кладову и да наше Кладово поново буде најлепше мало место на Дунаву. Сви који нам буду указали поверење могу апсолутно да буду сигурни да ће страначко запошљавање, непотизам и уцене отићи у историју. Стручност и знање дефинитивно морају бити изнад страначке припадности", каже Вања Берић, студент, први на листи "Група грађана - Кладово има нас - Време је за промене!".

Под бројем три на изборном листићу у Кладову биће група грађана "Српски либерали - За зелено Кладово". Као главне циљеве истичу поправак економских прилика, пошумљавање и уређење бујичних токова,унапређење здравственог система и сарадњу са националним мањинама.

"Унапређење економске ситуације видимо кроз ангажман и сарадњу са људима у дијаспори. Српски либерали не виде стране улагаче као ултимативно решење, већ то виде кроз рад и сарадњу са људима који су своје искуство стекли у другим срединама. Све то не би било могуће без сарадње са мањинама", поручује Дејан Поповић из групе грађана "Српски либерали - За зелено Кладово".

На дан локалних избора у Кладову ће се гласати на девет бирачких места у граду, и на 22 места у селима.

Према тврдњи Морине, кључни сведоци су идентификовали Драгана Ристића на основу фотографија.

Он је изјавио да је у изјавама сведока дошло до, како је рекао, одређених неслагања и да сећања сведока могу бити нетачна у вези са ситним детаљима, али, према његовом мишљењу, то не може утицати на њихов кредибилитет у потпуности.

Морина је изнео тврдњу да, како је рекао, теорија одбране у вези са представљеним алибијем и заменом идентитета и нема основа и захтевао је од судског већа да Ристића прогласи кривим и најстрожије га казни.

Бранитељка Драгана Ристића, адвокатица Јована Филиповић истакла је у завршној речи да одбрана током овог поступка није доказивала алиби и навела да одбрана у целости остаје при уводној речи, указујући да је доказано да је у питању замена идентитета.

"Није било потребе да ми као одбрана било шта доказујемо. Могу да кажем да ми у целости остајемо при оном што смо тврдили у уводној речи, а то је да на овом месту не би требало да буде Драган, него Драгољуб", рекла је Филиповић.

Она је навела да су се сведоци у поступку сложили да се тачке оптужнице 1, 3 и 4 у потпуности не односе на оптуженог Ристића.

"Оно што је неспорно утврђено јесте да су саслушани сведоци тужилаштва изјавили да је тај Драган који је вршио раздвајање на мосту био радник робне куће ‘Агими’ и да га они тако познају. У овом судском поступку, од Агенције за приватизацију добили смо доказ у којем се констатује да у овој робној кући никада није радио оптужени Драган Ристић, већ Драгољуб Ристић", указала је Филиповић.

Она је истакла да је сведок Љорије Дуља рекла да је Драгана Ристића познавала пошто је радила у секретаријату за издавање возачких дозвола и да је Ристић наводно долазио како би поднео захтев за издавање возачке дозволе.

"Ми смо у судском поступку утврдили да за овде оптуженог Ристића не постоји било какав доказ да је имао било какву возачку дозволу", нагласила је Филиповић.

Он је додала да је један од сведока навео погрешну адресу становања Драгана Ристића, истакавши да је доказима које је доставила одбрана утврђено да оптужени није Драган Ристић.

“Надамо се да ће и пресуда бити правична, као и што је судско већ имало у виду, све захтаве које смо ми упутили као одбране је прихватило и као што сам рекла прибавили смо доказе које се тичу тога да оптужени Драгар Рисић није тај за којег тужилаштво треба да трага”, навела је Филиповићева након суђења.

Драган Ристић се терети да је наводно у Ђаковици, у саучесништву са другим припадницима српских полицијских снага, учествовао у убиствима, малтретирању, уништавању имовине и протеривању албанског становништва 10. маја 1999. године.

Ухапшен је 25. фебруара прошле године на административном прелазу Јариње, када је са сином кренуо у Ђаковицу како би продужио важење докумената.

"Ова тема остаје актуелна јер бриселска бирократија јасно разуме да се Србија нашла у тако тешкој ситуацији. Не сумњам да, захтевајући пуну подршку спољнополитичким и безбедносним акцијама ЕУ, бриселска бирократија захтева исто и од Србије, и да, пре свега, то схвата као придруживање рату против Украјине", рекао је Лавров, преноси ТАСС.

Он је поред тога указао на неприхватљивост пребацивања српског оружја у Кијев.

Како је навео, Москва претпоставља да се Београд придржава споразума о спречавању испоруке српског оружја Кијеву и да је тај документ и даље на снази.

"Постојале су информације о српском оружју, оружју произведеном у Србији, које је пало у руке режима (украјинског председника Володимира) Зеленског и коришћено је у његовим напорима да оствари своје нацистичке, русофобне циљеве", истакао је шеф руске дипломатије.

Он је навео да је ове податке објавила руска Спољна обавештајна служба (СВР) и да је о томе вођен разговор са представницима српских власти.

"Постигнут је договор о овом питању. Полазимо од претпоставке да споразуми постигнути са нашим српским пријатељима остају важећи", рекао је Лавров, одговарајући на питање о билатералним односима између Москве и Београда.

Руска Спољна обавештајна служба (СВР) прошле године је известила да Србија користи тајне руте за извоз војне опреме у Украјину. Истог дана, Србија је обуставила извоз муниције, наводи ТАСС.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је након тога да Београд, према локалним законима, не може да испоручује оружје Кијеву и да српско оружје може да уђе на украјинску територију само преко других земаља.

Он је крајем јуна прошле године саопштио да је Србија обуставила извоз граната, захтевајући посебне дозволе за њихов транспорт у иностранство.

"Догађај је квалификован као кривично дело изазивања опште опасности, а полиција наставља интензиван рад на идентификацији извршиоца", наводе у Основном јавном тужилаштву у Суботици.

"Полиција наставља рад на расветљавању догађаја, док се пред Вишим јавним тужилаштвом у Суботици и даље води поступак против лица за која постоји сумња да су учествовали у паљењу возила јавног тужиоца", наводи се у саопштењу ОЈТ.

Суботичка полиција је 10. децембра ухапсила четири особе, од тога два малолетника које је сумњичила да су извршили кривично дело изазивања опште опасности.

"Уз подршку Министарства здравља је у Бору реновирано породилиште и унапређена медицинска опрема – набављени су гастроскоп, колоноскоп и ласер за разбијање камена у бубрегу, а болница је ове године добила и нов мамограф, који ће ускоро бити у употреби", поручио је премијер.

Истакао је да је планирана изградња нове болнице у Бору, чији се почетак радова очекује ове године, један од најзначајнијих пројеката у наредном периоду и једна од најважнијих инвестиција у здравствени систем у овом делу Србије.

Мацут је додао да су у Бору већ видљиви резултати развоја, пре свега кроз раст плата и повећану привредну активност, и поручио да Влада наставља да улаже у путну инфраструктуру, привреду и туризам. 

"Читава замисао јачања источне Србије која траје већ годинама требало би да у наредном периоду још више заживи и у оквиру програма интегралног развоја Србије и надам се да ћемо успети да остваримо планове који су везани за овај крај Србије", поручио је Мацут.

Премијер је истакао да нема снажне и стабилне државе уколико се развија само један њен део и најавио наставак интензивних улагања у градове источне Србије, и то у инфраструктуру, здравство и развој привреде.

Мацут је рекао да Борски округ има велики потенцијал, као и да сарадња са инвеститорима доприноси развоју овог краја, уз јасан фокус на заштиту животне средине и унапређење квалитета живота грађана. 

Премијер је са градоначелником Александром Миликићем и представницима привреде разговарао о даљим развојним пројектима, а састанку су присуствовали представници неколико борских предузећа.

"Дакле, у ноћи између 15. марта и 16. марта 1981. се догодило нешто што никада пре није у Пећкој патријаршији, макар не на тај начин. А реч је о подметнутом пожару. Оно што је у ствари врло занимљиво јесте да је одабир датума крајње симболичан, јер је био на празник Недеље православља. Пожар се догодио на празник који литургијски помиње и прославља храмове и свете иконе", навела је Ћирићева.

Према њеним речима, пожар је избио око четири сата ујутру, у присуству око 30 монахиња и неколико гостију у манастиру.

"Међу њима је био и професор призренске богословије Дамаскин Давидовић", рекла је она.

Захваћен стари и нови конак

Како је истакла, ватра је била подметнута на више места у старом конаку.

"Подсетићу да је у питању конак импозантних димензија дужи од 63 метра", нагласила је Ћирићева.

Пожар је захватио и нову дрвену конструкцију конака који је тада био у изградњи.

"Пожар су регистровали најпре у горњим структурама самог конака, дакле у кровној конструкцији, и оно што је још била већа штета јесте што је тај пожар захватио и тек постављену нову дрвену конструкцију новог конака. То се све налазило на западној страни", навела је Ћирићева.

Велика материјална штета и спас ризнице

Пожар је нанео велику материјалну штету – изгореле су одаје тадашњег српског патријарха Германа, собе монахиња, магацин и радионице за иконопис. Ипак, захваљујући благовременој реакцији монахиња и Дамаскина Давидовића, спасен је значајан део манастирске ризнице.

"Иконе, богослужбени предмети и текстил из 15. и 17. века били су сачувани", истакла је она.

Ипак, највећи губитак представља уништена архива пећких патријараха, нагласила је Ћирићева, додајући да је у питању била изузетно важна документација која је сведочила о историјским догађајима од средњег века, нарочито у периоду османске власти.

Саботажа и спорне званичне верзије

Она је подсетила и да су на гредама након пожара пронађени трагови бензина и других запаљивих материја, а реакција ватрогасаца није била правовремена. Званични налази као узрок пожара навели су неисправне инсталације и димњак.

"Врло је важно овим поводом поменути и да је патријарх Герман непосредно након пожара, а то је једини документ који имамо сачуван с тим у вези, послао један врло важан допис председнику тадашњег Савезног извршног већа Добривоју Видићу у вези са пожаром, управо демантујући наводе који су везани за неисправност димњака. Он каже у једној реченици – да је заиста реч о томе, тај би се пожар догодио и 1974. '75, '76. итд. Интересантно је у читавом том догађају да су као главни кривци навођени заправо урбаниста града Призрена професор Микић и Андрија Костић, који је био извођач радова, што је наравно касније одбачено у поступку јер је било јасно да апсолутно нису одговорни за тако нешто", објашњава Ћирићева и додаје да је "монаштво било под одређеним политичким притисцима".

Протести и контекст

Пожару су претходили велики протести на Косову и Метохији, који нису били ограничени само на Приштину, већ су се ширили и у другим градовима.

"Али опет, треба поменути да је подметању пожара претходио низ протеста, који нису били само у Приштини, већ су били у Урошевцу, Ђаковици, Подујеву, дакле у неколико градова се ширили", рекла је Ћирићева.

Након пожара, додаје она, протести су се наставили, а у јавности су се појављивали и политички захтеви.

Значај очувања културног наслеђа

Историчарка уметности указује да се пожар у Пећкој патријаршији често посматра као један од раних показатеља каснијих напада на српске светиње, укључујући и погром из марта 2004. године, када је страдало више од 150 сакралних објеката.

"Ми говоримо о простору који, по квадратном километру, има највећи број сакралних здања и значајних споменика", истакла је Ћирићева.

Због тога, додаје, очување тих задужбина није важно само за српску историју:

"Одбраном оваквих задужбина којима се бавимо, бранимо и оно што је европска и хришћанска цивилизација", поручила је она.

Докле год је сведока и јавног дискурса, указује она, тема ће бити доступна и разумљива.

"Докле год је нас који о овоме сведочимо, биће и ове теме доступне у јавном дискурсу. Ако престанемо да о томе говоримо јавно, аргументовано и тачно, неће нестати само материјални трагови, већ и сам дискурс", закључила је Ћирићева.

Цело гостовање Јасмине Ћирић можете погледати у видеу на почетку текста.