Јуче је наоружана група Албанаца у подножју брда Шоп испалила 15 хитаца у правцу припадника Војске Србије и том приликом је погођен пас који се налазио у непосредној близини патроле. Наоружана група са шест џипова побегла је у правцу Косова и Метохије.

Политиколог Огњен Гогић рекао је да су о том догађају на КиМ известили само српски медији, да није било изјава албанских званачка, а да у албанским медијима није пренета ни вест о пуцњави. Гогић овај догађај оцењује као изненађујући.

Специјални представник Европске уније за дијалог Петер Соренсен посетио је Приштину прошлог месеца, главни преговарачи Београда и Приштине, Петар Петковић и Бесник Бисљими, састали су се пре тога у Бриселу у септембру.

Али без обзира на то, Гогић каже да је дијалог Београда и Приштине неактиван, а сви сусрети су формални састанци без помака.

Подсетио је да је пре три године постигнут споразум у Охриду, али да је он одмах доживео колапс. 

Гогић је рекао да је један од разлога што нема дијалога између Београда и Приштине, политичка криза у Приштини.

"Проблем је што у политици нема вакума - или се ствар побољшава или урушава. Нема договора, а и претходни догађаји се игноришу. Део проблема је што постоји и политичка криза у Приштини и та криза ће се наставити и следеће године. У најбољем случају могу се очекивати избори крајем године и да се формира нова влада почетком године", каже Гогић, али не очекује да ће се то тако брзо решити.

С обзиром на то да, како је рекао, сви знају да Курти нема већину, а опозиција може да формира владу али не жели то да уради у овом тренутку. Међутим, додао је да иако Курти нема владу, он је и даље моћан да може да настави да блокира процесе.

Политиколог је рекао да у Приштини нема легитимних саговорника, а није искључио и могућност два круга парламентарних изборе, односно да се иде из избора у изборе.

"Док је таква ситуација нема дијалога. Нужан услов да се покрене дијалог Београда и Приштине је да постоје институције, али и воља", каже Гогић и напомиње да вакум у дијалогу иде на руку Приштини јер нико не тражи никакаве уступке.

О избору новог шефа Унмика

У међувремену постављен је нови шеф УНМИК-а на Косову и Метохији Данац Петер Дуе, који је током каријере већ радио у Приштини и Београду, а има више од 30 година искуства у међународним мисијама. 

Говорећи о избору новог шефа Унмика Данца Петера Дуеа, Гогић је рекао да је после 15 година на место шефа Унмика дошао европљанин, што је необично јер је данска признала Косово, а будући да су се државе које признају Косово повукле из Унмика.

"То је изненађење, не знамо шта се крије иза тога. Можда Данска предузела мере да се ангажује више. Приштина игнорише постојање Унмика. Унмик има мањи буџет и мање запослених. Нови шеф Унмика неће имати ресурсе за рад и не може се очекивати од Дуеа превише", оценио је Гогић.

Према најновијем истраживању невладине организације ЦАСА, названом "Индекс поверења 2025", односи између Срба и Албанаца на КиМ и даље су оптерећени дубоким неповерењем и етничком дистанцом. Истраживање, спроведено међу 300 Срба и 500 Албанаца, показује да 51,7 одсто Срба очекује погоршање односа са Албанцима, док исти став дели 28,7 одсто Албанаца. 

Гогић који је радио на овом истраживању додаје да и четвртина Срба и више од трећине Албанаца одбија сваки контакт са другом заједницом, што показује да се јаз између Срба и Албанаца на КиМ повећава и да се последњих година погошање њихов однос.

"Мислим да жене знају за постојање могућности да се заштите на овај начин и да бесплатна правна помоћ то ради, али у суштини мислим да већина жена не разликује физичко и психичко насиље, односно психичко неприхвата као насиље и не пријављује, а маса њих се стиди да пријави и физичко насиље", каже Божица Букадиновић, шеф службе бесплатне правне помоћи Општине Чукарица.

Адвокатима у општинама је бесплатна правна помоћ додатна обавеза.

"Ангажујемо у оном делу када је у питању накнада материјалне или нематеријалне штете, значи у  поступку који следи након удаљавања насилника", каже Божица Букадиновић.

Притом, услови нису прилагођени за сведочење жена о преживљеном насиљу.

"Она улази у канцеларију у којој поступају два или три службеника, где нема моменат поверљивости, нити има приватност. Службеник у бесплатној правној помоћи саставља иницијални акт, али не поставља пуномоћника који ће пратити све фазе поступка, већ он искључиво покреће поступак. Притом они немају довољно времена да се баве жртвом", каже Александра Закић, адвокатица НВО "Фемина".

"Жртве свих облика насиља треба да добију бесплатну правну помоћ"

Предлог је и да право на бесплатну правну помоћ имају и жене које трпе насиље на послу, у јавном простору. На то обавезује и Истанбулска конвенција.

"Истанбулска конвенција захтева од нас, не само од нас него од свих држава које су потписале ову конвенцију да се бесплатна правна помоћ омогући жртвама свих облика родно заснованог насиља. Самим тим, ми сматрамо да једноставно овај закон треба да се промени превасходно у домену омогућавања жртвама свих облика насиља да траже и наравно да добију адекватну бесплатну правну помоћ", каже професор Вељко Турањанин.

Половину трошкова заступања на суду, за шест рочишта, финансира држава. Упркос томе, најсиромашније општине тешко могу да издвоје новац за формирање службе за бесплатну правну помоћ. Бар у таквим случајевима драгоцена би била сарадња са адвокатима НВО, који имају вишедеценијско искуство у таквим процесима.

Успех мере прошлогодишњим извозом хране вредним готово 54 милијарде евра.

"Наши пољопривредници су се прилагодили свим захтевима ЕУ у погледу модернизације, стандарда квалитета, климатских промена. Данас имамо одређене проблеме с обзиром на геополитичку ситуацију, али до решења долазимо сарадњом институција и пољопривредника. У наредном периоду радићемо још више на стабилности дохотка пољског пољопривредника", каже Јацек Черњак, заменик министра пољопривреде и руралног развоја Пољске.

Пољска има шему са више од 200 модела субвенција за пољопривреднике. Додатно се подстичу млађи од 40 година, агрономски образовани, као и они који оснивају ново газдинство.

Пољопривредници не плаћају акцизу на гориво од ЕУ су добили додатну новчану подршку током ковида, ванредних ситуација због климатских промена и рата у Украјини. Подстицаје усмерава и контролише АРМА, пољопривредна агенција за реконструкцију и модернизацију која има више од 11.000 запослених.

"Желимо да пољопривредници искористе сав новац а не да га враћамо у Брисел. Стално их зовемо, подсећамо их шта им је све на располагању. Желимо да паметно инвестирају, саветујемо их, помажемо им да направе извештаје, попуне документацију. Администрација јесте захтевна, али нема простора за грешке и малверзације“, каже Томаш Важбински из организације АРМА.

Агенција користи сателитске снимке, а у регисте животиња бележе и најмање промене на фармама.

"Морамо строго да се држимо регулативе"

Јакуб Напиерала, из Познања, власник једне од 10 највећих фарми свиња у Пољској каже да има осећај да администрација о његовом газдинству зна више од њега самог.

"Добра је ствар бити у Европској Унији. Ми, пољопривредници искористили смо јако много средстава првих 10 година и то нам је помогло да порастемо, да се проширимо. Међутим, сада ми се чини као да смо изгубили сувереност на сопственим газдинствима. Морамо строго да се држимо регулативе, не можемо да производимо шта хоћемо, када хоћемо и са чиме хоћемо“, каже Јакуб Напиерла, пољопривредник из Познања.

"Затрпани смо производима из Украјине"

Осим на администрацију, пољски пољопривредник жали се и на последице рата у Украјини.

"Затрпани смо производима из Украјине чији се квалитет не контролише. Они за разлику од нас не морају да испуњавају никакве стандарде, а њихова роба продаје се по истим ценама као наша", каже Јакуп Наперла.

Напиерла је у телевизиском шоуу “Фармер тражи жену” нашао девојку, али се свадба није десила. Каже да девојке ни у Пољској нису много опчињене животом на селу.

Иначе, рурална и пољопривредна подручја заузимају приближно 93 одсто територије Пољске или готово 14 милиона хектара ораница. За субвенције је конкурисало готово милион и 200.000 газдинстава.

Зеленски је такође истакао да су Руси за недељу дана лансирали на Украјину око 1.000 ударних дронова, скоро 980 вођених авио-бомби и 36 ракета различитих типова.

У  присуству грчког премијера Кирјакоса Мицотакиса, председника Украјине Володимира Зеленског и Кимберли Гилфојл, блиске сараднице породице Трамп у Грчкој је потписана изјава о намерама између "DEPA Commerce" и "Нафтогаса" о испоруци америчког течног гаса Украјини.

Руска противваздухопловна одбрана оборила је 57 украјинских дронова изнад руских региона, саопштило је Министарство одбране Русије.

Председник Финске Александар Стуб изјавио је да је прекид сукоба у Украјини  мало вероватан пре пролећа наредне године и да европски савезници морају да наставе да пружају подршку тој земљи упркос корупцијском скандалу који је захватио Кијев.

"На тај начин растеретиће се секундарни и терцијарни ниво здравствене заштите, а пацијенти ће брже и ефикасније добијати потребну помоћ", навео је Лончар.

Додао је да су анализе показале да се велики број пацијената у ургентним центрима јавља са тегобама које се могу адекватно збринути у домовима здравља.

"Увођењем 24-часовног рада желимо да грађанима обезбедимо сигурност и поверење да помоћ могу добити у сваком тренутку, а да истовремено лекарима у болницама омогућимо да се посвете најтежим и животно угроженим случајевима", рекао је Лончар.

У саопштењу се истиче да је Министарство здравља обезбедило све неопходне услове за спровођење ове мере – од кадровских појачања и организације дежурстава, до техничке и логистичке подршке.

"Наш циљ је да здравствена заштита буде доступна сваком грађанину Србије, у свако доба дана и ноћи, у сигурном окружењу и уз стручну подршку здравствених радника. Ово је важан корак ка стварању савременог и ефикасног здравственог система који пружа сигурност грађанима и боље услове за рад здравственим професионалцима", рекао је Златибор Лончар.

Дуваће умерен и јак јужни ветар, у планинским пределима југозападне Србије повремено и са олујним ударима.

Најнижа температура од 2 до 13 степени, а највиша од 17 до 24, у Неготинској Крајини око 10 степени.

Увече и у току ноћи очекује се јаче наоблачење, местимично са кишом и локалним пљусковима, који понегде могу бити праћени и грмљавином, а ветар ће бити у скретању на умерен и јак северозападни уз осетан пад температуре.

И у Београду умерено облачно, топло и ветровито уз умерен, повремено и јак јужни ветар и уз углавном суво време, с најнижом температуром од 9 до 13, а највишом око 21 степен.

Увече и током ноћи очекује се јаче наоблачење са кишом уз скретање ветра на умерен и јак северозападни и осетан пад температуре.

У уторак и среду очекује се облачно и осетно хладније време.

У уторак на северу, а у среду на западу Србије очекује се престанак падавина, док ће у осталим крајевима падати киша, која ће у планинским пределима југозападне и западне Србије у уторак брзо прећи у снег уз формирање снежног покривача.

На југу и југоистоку земље киша ће бити обилнија, у већини места од 30 до 60 мм, а на подручју Косова и Метохије локално и више од 80 мм кише.

Од четвртка ће бити умерено до потпуно облачно и топлије, повремено са кишом, која се у петак и недељу очекује у већини крајева, док ће у осталим данима бити углавном суво.

Наоружана група са шест џипова побегла је у правцу Косова и Метохије.

"Када је видео да аутобус који долази њему у сусрет стаје да га пропусти на пешачком прелазу, закорачио је на пешачки прелаз, дошао до половине улице, као што прописи налажу, погледао десно да види да ли из супротног смера долази возило, не очекујући да ће пијани возач да обилази зглобни аутобус дугачак 20 метара у супротном смеру. На пешачком прелазу возило које стаје да пропусти пешака ударио и усмртио на лицу места", каже Саша Станковић, отац Павла погинулог у саобраћају.

Милион људи годишње у свету погине у саобраћају - међу њима велики број деце. Сваким изгубљеним дечјим животом, изгуби се неки таленат - остаје празно место на спортском терену, у школској клупи, научној лабораторији.

"Живот није тренутак, али се у тренутку мења и управо тај делић непажње може променити живот на начин да оставља трајне последице, не само по појединце већ и по породице, по окружење, по државу. То је оно што морамо заједнички предупредити. Да не дозволимо да грешка једног појединца може остављати толике последице", каже Бранко Стаматовић, в.д. директора Агенције за безбедност саобраћаја.

Нулта толеранција на алкохол, унапређење система обуке возача, кажу упућени, само су неки од корака који ће бити унети у нови закон о безбедности саобраћаја. Према статистици, возачи који понављају прекршаје у највећем проценту изазивају трагедије.

"Сваки пут када неко одлучи да веже појас, да успори на пешачком прелазу, када одлучи да не разговара телефоном током вожње, када одлучи да не улази у возило, да вози возило под утицајем алкохола, он тада доприноси спречавању трагедије и на тај чин доприноси спашавању живота", рекао је Мирослав Алемпић, в.д. помоћника министра за друмски транспорт, путеве и безбедност саобраћаја.

Пооштравање закона

Годишње у просеку десеторо деце погине на путевима у Србији, док је свака четврта особа погинула у саобраћају млађа од 30 година. Од доношења закона о безбедности саобраћаја 2009. године до данас, 15.000 возача остало је без возачке дозволе. Нови закон биће још строжи.

"Значајно ће бити пооштрене санкције за прекршаје које доводе до најтежих саобраћајних незгода. Када причамо само о једном сегменту пасивне безбедности, о сигурносном појасу, ми годишње имамо око 280 до 290 возача који смртно страдају", каже Славиша Лакићевић, начелник саобраћајне полиције МУП-а.

Према његовим речима, 50 одсто тих возача није користило сигурносни појас у моменту саобраћајне незгоде.

"Само тај један сегмент пасивне безбедности ако унапредимо и будемо тамо где јесу неке земље најбезбедније по питању безбедности саобраћаја, то су свакако скандинавске земље, ми ћемо значајно имати боље стање, то је за 100 и више погинулих мање", каже Лакићевић.

Саобраћајна незгода није само вест, ни статистика - иза сваког броја стоји име и презиме. Резолуцијом Уједињених нација од 2005. сваке треће недеље у новембру обележава се дан сећања на жртве саобраћајних незгода.

"Ханибал је слободан и има пуно право да одлучи где ће наставити живот", рекао је неименовани либански званичник агенцији Асошиејтед прес. Неколико дана раније, либанске власти одлучиле су да кауцију са 11 милиона смање на 900.000 долара и укину забране путовања за Ханибала Гадафија.

Кауцију су платили представници владе у Триполију на чијем се челу налази Абдулхамед Дбеиба.

Отмица и заточеништво Ханибала Гадафија

Група Либанаца отела је Ханибала Гадафија недалеко од сиријске границе, надајући се да би
могли доћи до каквих ваљаних информација у вези са Садровим нестанаком.

Ханибал Гадафи је, посла пада режима који је предводио његов отац, побегао из Либије и добио азил у Сирији.

У тренутку када је Садр нестао, Ханибал Гадафи је имао једва две године.

Истражитељи Хјуман рајтс воча су у неколико наврата тражили његово хитно ослобађање, наводећи да га либанске власти већ годинама држе у подземној ћелији без прозора, те да је током година заточеништва био изложен озбиљној психолошкој тортури.

Дипломатски притисци на либанске власти да ослободе Ханибала Гадафија загубили су се, некако, у сложеном замешатаљству поделе власти између бројних фракција у тој држави у којој известан утицај има и покрет Амал, чији је Муса Садр био оснивач.

Нестанак Мусе Садра

Муса Садр је у Триполи допутовао шест дана пре него што је нестао, како би замолио тадашњег либијског лидера да искористи свој утицај и заштити шиитско становништво у Либану усред хаоса грађанског рата.

Последњи пут виђен је како улази у аутомобил либијске владе, од када му се, бар званично, губи сваки траг. Власти у Триполију су, неколико дана касније, саопштиле да је Садр из Триполија отпутовао за Рим, што је Италија одлучно демантовала.

У то време, Муса Садр је већ био стрељан у једном од либијских тајних затвора.

О стрељању Садра је, одмах после пада Гадафијевог режима, сведочио пуковник Абдел Монем ел Хуни, који је магазину Тајм 2012. године рекао да је шиитски лидер стрељан по директном наређењу либијског лидера.

Ко је Муса Садр

Потомак је дуге лозе либанских свештеника који су, после побуне против Отоманске империје, побегли у Иран, где се Муса Садр и родио. Крајем педесетих Муса се "вратио" у Либан где је учествовао у мобилизацији до тада прилично маргинализоване шиитске заједнице, што је на концу резултирало оснивањем покрета Амал, чији је лидер Набих Бери тренутно председавајући парламента те државе.

"Имам Садр пробудио је успаваног џина либанских шиита", говорио је касније Акил Хамија, који је током грађанског рата осамдесетих година био војни командант покрета Амал.

За свега неколико година, махом и због чињенице да је са лакоћом газио међуверске границе, држећи повремено проповеди и у хришћанским богомољама, стекао је углед међу припадницима свих конфесија и постао једна од најутицајнијих личности у тој злосрећној земљи.

Истовремено, често се сукобљавао са представницима палестинских организација, које су, преузимајући контролу над југом Либана, покретале нападе на Израел.

Садрова судбина, о којој је Гадафи годинама арогантно избегавао да говори, изазвала је праву верску хистерију у Либану где су у следу догађаја препознали детаље приче о "скривеном имаму", који је, према предању, нестао у деветом веку и чији ће повратак означити крај света и њихово спасење.

Од нестанка, прича о Муси Садру представљала је изузетно надахнуће за либанске шиите, због чега је, невољно, много година касније постао и један од симбола Хезболаха и покрета Амал, највеће шиитске политичке снаге у тој држави.

Припадници полиције раде на утрђивању свих околности инцидента.

17.11.2025. Понедељак: Изнад већег дела мало и умерено облачно, топло и ветровито, тек понегде са краткотрајном кишом, а на истоку Србије ујутро магла и ниска облачност, која ће се задржати дуже у току дана. Дуваће умерен и јак јужни ветар, у планинским пределима југозападне Србије повремено и са олујним ударима. Најнижа температура од 2 до 13 °C, а највиша од 17 до 24 °С, у Неготинској Крајини око 10 °С. Увече и ноћу јаче наоблачење, местимично с кишом и локалним пљусковима, који понегде могу бити праћени и грмљавином, а ветар ће бити у скретању на умерен и јак северозападни уз осетан пад температуре. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

18.11.2025. Уторак: Облачно и осетно хладније. У Војводини престанак падавина, а у осталим крајевима с кишом, која ће у планинским пределима југозападне и западне Србије брзо прећи у снег уз формирање снежног покривача. На југозападу и југу се очекују обиилније падавине. Дуваће умерен и јак северозападни ветар, после подне у слабљењу. Најнижа температура од 5 до 11 °С, а највиша од 7 до 13 °С. Упозорење: Количина падавина већа од 40 l/m² за 24 h, вероватноћа 90%.

19.11.2025. Среда: Претежно облачно и хладно. На северу и западу суво уз делимично разведравање, у осталим крајевима местимично с кишом. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено јак, источни и југоисточни. Најнижа температура од 0 до 6 °С, а највиша од 6 до 12 °С. Количина падавина већа од 20 l/m² за 12 h, вероватноћа 80%.

20.11.2025. Четвртак: Умерено до потпуно облачно и топлије. У већини крајева биће суво, а краткотрајна киша биће локална појава. Ветар слаб и умерен, у доњем Подунављу и у планинским пределима повремено јак, јужни. Најнижа температура од 2 до 8 °С, а највиша од 10 до 18 °С.

Урмија на северозападу, највеће је језеро у Ирану, али је због суше углавном пресушило и претворило се у огромно слано подручје.

Сличне операције биће спроведене у провинцијама Источни и Западни Азербејџан, преноси ИРНА.

Засејавање облака подразумева прскање честица попут сребрног јодида и соли у облаке из авиона како би се изазвала киша.

Прошле године, Иран је објавио да је развио сопствену технологију за ову праксу.

Ирански медији су пренели да је киша падала у областима Илам, Керманшах, Курдистан и Лорестан на западу земље, као и у северозападној покрајини Западни Азербејџан.

Иранска метеоролошка служба је саопштила да су падавине ове године смањене за око 89 одсто у поређењу са дугорочним просеком.

"Тренутно доживљавамо најсушнију јесен коју је земља доживела у последњих 50 година", наводи се у саопштењу.

Државни медији су први пут ове године приказали снимак снега који пада на планини и скијалишту Точал, које се налази у области Техерана на планинском венцу Алборз.

Иран, углавном сушна земља, годинама пати од хроничних сушних периода и топлотних таласа који ће се очекивати погоршати са климатским променама.

Падавине у главном граду Техерану су на најнижем нивоу у последњих сто година, према речима локалних званичника, а половина иранских провинција није имала падавине месецима.

Нивои воде у акумулацијама које снабдевају многе провинције пали су на рекордно ниске нивое.

Раније овог месеца, ирански председник Масуд Пезешкијан упозорио је да би се Техеран, без кише пре зиме, могао суочити са евакуацијом, иако није износио детаље.

"Зато за нас не само да није прошлост, него напросто, по својој природи, по својој суштини, не може бити прошлост, него је једно вечно - сада", рекао је патријарх.

Истакао је да употреба речи "није наше", "јесте наше", "било је" или "биће" јесу речи које су текуће, а да ми знамо да тамо где је Пећка патријаршија, Дечани, Грачаница - јесте и Црква.

"Тамо где је Црква, ту постоји и јесте једно, вечно – сада", додао је патријарх.

Порфирије је загрлио све студенте, како је рекао, у Духу Светоме, у Цркви у којој су се сабрали и навео да "где је Црква, тамо је присутно и царство Божје, тамо је присутно и Царство небеско", пренео је портал радија Слово љубве.

"Летња духовна школа је израз те чињенице, јер духовност не постоји без Духа светога. Они који су имали благослов Божји, могућност да у Духу Светоме доживе лепоту Сина Божјег и да кроз њега упознају Оца његовог и нашег знају, тамо где је Црква не постоји оно што је прошло, садашње и будуће. Постоји само радост и тајна вечне љубави Христове", навео је патријарх СПЦ.

Пут искушења

Поручио је студентима да нема духовности без Светог Духа и Бога "као центра нашега постојања", као "мере и мерила нашега живота" и истакао да чињеницу не треба заборавити на путу искушења којима смо свакодневно изложени.

"Живимо у флуидном свету, који мења облике и садржаје, у којем се инсистира на перцепцијама и постоје центри или оруђа. Назовимо их онако како су међу нама позната и овде су присутни, у свету медија иза којих ипак стоји рука, који стварају глад, а онда нуде и храну којом треба та глад да се утоли. По правилу те руке нису спојене са Духом Светим и немају исти циљ који има Дух Свети", рекао је Порфирије.

Поручио је студентима да у таквом свету постисну оно што је непролазно – истина Божја откривена кроз Христа.

Порфирије се студентима обратио на сабирању у Храму Светог Саве, које је започето Светом Литургијом, коју је служио епископ новобрдски Иларион, један од предавача те школе, уз саслужење архимандрита Андреја, игумана манастрира Црна Река, али и свештеника који духовно и на сваки други начин подржавају рад Духовне академије.

Након Литургије организовано је стручно вођење и упознавање са историјатом Храма Светог Саве и том приликом студенти су сазнали све из житија Светог Саве и о изградњи и фрескописању наше највеће светиње, борби за њен завршетак и помоћи коју је у том подухвату Србији пружила братска Русија.

Призренска духовна школа сваког лета одржава се на Косову и Метохији, у окриљу епархије рашко-призренске, а од прошле године и у Хецеговини. То је прилика за студенте из Србије и региона за велико искуство упознавања српске историје, културе и вере.

Повод за инциденте били су Дани српске културе у организацији Српског културног друштва Просвјета.

Претходно, у Загребу су због ове манифестације протествовали навијачи ФК Динама – "бед блу бојси", а у Сплиту навијачи фудбалског клуба Хајдук, окупљени око групе "торцида".

Истовремено, након "безбедносно-сигурносне процене", ова манифестација је на крају отказана и у Вуковару. Повод је била изложба фотографија под називом "Српкиња, хероина Великог рата".

Све ове догађаје пратила је јасна проусташка иконографија и покличи "За дом спремни".

И док премијер Хрватске Андреј Пленковић тврди да је његова жеља да се сви, па и националне мањине у овој земљи, осећају добро, дотле је за аналитичаре обележавање Дана сећања на жртве Вуковара 18. новембра још један испит да се таква тврдња докаже и на делу.

Сећање на жртве и "ратни туризам"

Заменик градоначелника Вуковара из српске заједнице Срђан Колар каже за Интернет портал РТС да су Срби навикли да 18. новембра не буду у овом граду, јер су тада "у другачијем статусу" у односу на друге грађане Хрватске.

Додаје да ће ове године бити нешто другачије зато што су предвиђени догађаји и 19. и 20. новембра.

"Срби су ту у једном, сасвим другачијем статусу. Нема Срба на улицама, нема Срба у Вуковару. По правилу, сви они који могу, далеко су од Вуковара", каже Колар.

Не спори да долазак великог броја људи у Вуковар одражава симболику поштовања страдалих, али и да је тај дан постао и нека врста "ратног туризма".

"Она река људи која дође тих дана јесте нешто што свакако има своју симболику у смислу поштовања свих тих страдалих људи. Али чињеница јесте да је то постао и један ратни туризам и нешто где није једноставно ни бити у Вуковару тих дана, поготово ако сте Србин“, истиче Колар.

Објашњава да је у тим данима већина српских локала затворена или их чува полиција.

"Имали смо из неких претходних година ситуацију да дођу у локал и ако конобар не прича чистим хрватским језиком, а обично у тим локалима раде Срби, онда ту зна бити проблема", објашњава Колар.

Ове године је, упозорава, Дан сећања посебно "политички изражен".

Наводи да је све почело инцидентима у Загребу и Сплиту током Дана српске културе, а да је кулминирало у Вуковару забраном изложбе фотографија “Српкиња, хероина Великог рата”.

"Проблем је само наслов ’Српкиња’. Чињеница је да је проблем само зато што се та изложба зове ’Српкиња’, а не зато што говори о једном племенитој ствари и улози жене у Првом светском рату. Нико није хтео ни да чује тематику те изложбе, па да неко оправдање за њено отварање, већ напротив одмах се 'дигло'“, каже Колар.

Узроке види у јачању десног спектра странака у Хрватској, које је у Вуковару представљао Домовински покрет, а који је на последњим локалним изборима изгубио власт.

Подсећа да је управо ова политичка групација отворено била против спровођења свих оних права која Срби по Уставу Хрватске имају.

Двојезичне табле само су један од "уставних примера" који у Вуковару "није прошао".

Селективна примена Закона о гробљима је други узрок.

"Српска обележја која на било који начин симболизирају или подсећају, како тумаче 'вређају осећаје' Домовинског рата, морају бити уклоњена“, подсећа Колар.

Проблем је, наглашава, што такве десничарске странке имају све већу пажњу и подршку у Хрватској.

"Фактичи политички циљ је да Срби што мање имају права, то је за њих већи политички успех. Нажалост, они имају све већу и већу пажњу и све већу и већу подршку, чак и ХДЗ-а који је на власти. ХДЗ је некада био ултрадесничарска странка, међутим, доласком садашњег премијера Пленковића, он се померио у 'центар' што не одговара великом броју чланства ХДЗ-а и десне опције полако преузимају бирачко тело. Сада се и сам ХДЗ враћа у тај десни спектар. Видели сте и по изјавама, правдање да је израз 'За дом спремни', нешто што се може користити само у песми Марка Перковића Томпсона иако се Уставни суд јасно ту одредио да не постоји било какав облик коришћења оваквог поздрава“, наводи Колар.

Коришћење "бед блу бојса" као уличних промотера

Резултат такве политике је, наставља, и коришћење навијачких група попут "бед блу бојса" као "уличних промотера".

"Фактички су своју улогу навијања на утакмицама пребацили да буду 'улични промотери' онога што треба да буде. А оно што треба да буде је да се нападну наши млади. Ако случајно навијају за Звезду или Партизан да су неподобни у Вуковару. Не дај Боже да неко може да носи на мајци било какво обележје Републике Србије, ова два клуба или било шта што је везано за српску православну веру. Одмах буду нападнути и одмах имају проблеме", прецизира Колар.

Каже да је као заменик градоначелника барем у Вуковару у сарадњи са српском заједницом то успео да минимализује, али да тих спорадичних инцидената још има. 

"Надам се да ће одређене институције, од полиције и судства, па и политичких актера, имати мудрости и памети да се тај део праксе заустави у Вуковару, јер мислим да овај град, после свих ових година страдања и патње, заслужује и један нормални смер деловања и рада“, каже Колар.

Раст национализма међу младима у Хрватској

Након што се супротставио наративу у коме су се негирале жртве и злочини почињени у усташком концентрационом логору Јасеновац, председник СДСС-а Милорад Пуповац почетком овог месеца добио је претње смрћу.

Иста порука, али због противљења растућем национализму, недавно је стигла на још неке адресе хрватских интелектуалаца.

Један од њих је активиста за људска права из Загреба и председник Антифашистичке лиге Хрватске Зоран Пусић.

Сматра да узроке растућег национализма, али и антисрпског наратива, треба тражити у промени јавног наратива који је уследио након што је Влада Хрватске стала иза организације концерта Марка Перковића Томпсона.

"Вече пре тога сам шетао свог пса и пролазио крај клизалишта где су изашли клинци од 14-15 година. Весели, са клизаљкама, певали су. И одједанпут сам чуо шта певају: 'Дрину ћемо прегазити, Србију запалити'. Морам признати да сам остао шокиран. Не знам да ли ти клинци знају где је Србија, шта то значи, али то је била једна од песама из вероватно Томпсоновог репертоара. И онда сам написао Пленковићу писмо да без обзира на жељу рукометаша (да им после освојеног светског сребра пева Томпсон, прим. ред.), Влада не треба да стоји иза тога. Одговорио је да се треба више веселити успеху наших рукометаша. Бојао сам се да то може покренути промену јавног мњења у лошем смеру“, каже Пусић.

Уверен је да је до промене у размишљању политичара у Хрватској дошло када је Томпсон за свој концерт на загребачком хиподрому продао пола милиона карата.

"Напросто, политичке странке када су чуле да је продато 500.000 карата онда су сви почели калкулисати са могућим утицајем на њихово бирачко тело. И ја мислим да је то било лоше“, прецизира Пусић.

Последица противљењу том концерту за Пусића су биле и претње смрћу, али и раст екстремистичких идеја и покрета.

Проблеми око Томпсонових "темеља" за Хрватску и ЕУ

Пусић напомиње да је оно што је забрињавајуће то да свако ко зна мало о историји зна "како су такви екстремистички покрети почињали".

"Увек су били ридикулозни до оног момента док нису дошли на власт. Слично је и овде. Некав певач почиње бити пресудна особа за формирање јавног мњења, јер то потврђују водећи политичари. Министар одбане Анушић који сада, када се ствар мало закотрљала, дао је изјаву да 'За дом спремни иде у вражју матер', али он је после Томпсоновог концерта рекао да је и он викао 'спремни' када је Томпсон викао 'За дом', и да оно што Томпсон заговара то треба да буду темељи и Хрватске и Европске уније. Е сада, ако вам један провинцијски певач даје темеље како мора бити организована ваша држава, онда сте уистину у озбиљним проблемима“, истиче Пусић.

Сматра да се Хрватска не може лако извући из антисрпског наратива, али да слично важи и за Србију и антихрватски наратив да је студентске протесте организовала хрватска тајна служба.

Објашњава да се истоветан наратив могао чути у емисији "Отворено“ на ХРТ-у када је градоначелник Вуковара Маријан Павличек рекао да иза догађаја са "црнокошуљашима" и инцидената у Загребу, Сплиту и Ријеци стоје "ови преко Дунава".

"Другим речима, неке тајне службе из Србије. Онда га је водитељ питао да ли има некакве доказе, а он је одговорио да нема никакве доказе, али да се 'не може отети утиску'. Тако да је то класична националистичка реторика. За радикалне десничаре најбоље је имати спољног непријатеља, а још боље ако то спољног непријатеља можеш идентификовати и унутар своје земље. Према томе, Срби су идеална групација према којој можеш усмерити нетрпељивост која се онда лако претвори у мржњу, а онда се то претвори у насиље“, наглашава Пусић.

Национализам као оправдање за злочине

Каже да је то очигледно и када је реч о збивањима деведесетих, али и касније. Посебно када је реч о ратним злочинима.

"Сви ратни злочини које су починили Срби у Хрватској и у БиХ, починиоци су се готово увек декларисали као присталице четничке идеологије", каже Пусић.

"Сви злочини који су почињени са хрватске стране, баш сви, а пратио сам, починиоци су се декларисали на основама НДХ и усташтва. И када човек размисли то није тако чудно. Ако ви правите злочин, ако малтретирате људе, ако палите куће, убијате – ви сте паликућа, убица, разбојник. Али, ако можете неку идеологију која то оправдава ставити изнад тога, е онда се можете 'продати' као домољуб. То се, нажалост, догађало и на једној и на другој страни", додаје Пусић.

Упитан да ли треба очекивати наставак спирале националистичких тензија у Хрватској, због 18. новембра и Дана сећања, Пусић објашњава да су то већ показали досадашњи инциденти.

"Ви протестујете против Дана српске културе, јер она вређа месец новембар када су ови догађаји у Вуковару. Али какве то везе има са 'десницом у ваздух' или са скандирањем 'Хрватска независна држава', НДХ“, упозорава Пусић.

Сматра да за грађане Вуковара "није здраво" да живе у "месту вечног пијетета".

"Место вечног пијетета вам је гробље. Ту се не може развити ништа. Једна ствар је обележавати некакве годишњице, а друга ствар је целу годину бити под притиском тога. А то многим радикално десним организацијама и странкама је начин да добијају гласаче или да утичу на хрватску јавност, а по мени негативно и за целу Хрватску и за Вуковар“, закључује Пусић.

Као професорка-емерита је остала на Унивезитету у Франкфурту. Ту последње две године са тимом поставља "на ноге" Центар за исламске студије, који ће деловати као истраживачки "хуб", центар за трансфере знања у немачкој и европској универзитетској мрежи. Истраживања су груписана око генералне теме, етнологије колонијалног и постколонијалног поретка.

Ауторка је бројних књига. Поред већ споменуте о новом културном рату, ту су, да споменемо само неке, "Бог је ближи од каротиса. Религиозни муслимани у Немачкој" (2016); "Норме и конфликти у плуралистичким друштвима" (2017); "Политички ислам, стрес-тест за Немачку" (2019); "Алахови каравани" (2021); "Глобално пропао? Запад између хвалисања и самомржње" (2022).

Шта Сузане Шретер говори, какве ставове заступа, чиме је изазвала академски мејнстрим да, у српској фрази би се рекло, ђоном крене на њу? Рецимо, каже да мушкарци-мигранти из муслиманских земаља морају да се прилагођавају културним правилима овдашњих друштава, а не обрнуто.

Каже да је после масакра који је извео Хамас 7. октобра 2023 и израелске реакције на њега, дошло до "узнемиравајућег савезништва" на немачким, уопште европским и америчким универзитетима, до процеса "који је ујединио десне, леве и муслиманске антисемите".

У интервјуу за бечки (углавном) конзервативни лист Ди пресе (Die Presse), она третман колега означава немачком речи "руфморд", или убијање угледа. То би била демонтажа нечије личности, са циљем да се обезвреди његов или њен професионални статус. И заиста, ако се претраже реакције на њене књиге и предавања, видеће се да се већина колега не бави резултатима њених истраживања, него се жале да она "не зна да ради".

У интервјуу за бечки лист, ауторка сматра да "канселовање" остаје велика тема међу академицима. Исто тако, да су односи унутар тог миљеа све бруталнији, до тога да мењају суштину и смисао научног рада. Једна од њених теза је да се ствара нови колективизам, и то на универзитетима, који су од настанка пре добрих осам векова увек били центри индивидуализма.

По Шретеровој, не само у овом него и у претходним наступима у јавности, на западним универзитетима се све мање учи и предаје, а све више води политика и то, још један парадокс, управо у одсуству мешања са стране државних и партијских политика. Академски интелектуални погони се данас не цензуришу ни из државе, ни из, било некада, цркве, већ из своје властите средине.

Сумирано, универзитети су постали политичке машине par excellence. На националном плану се само разликују мотивациони фактори, што добро показује случај Србије.

За гледаоце и читаоце РТС-а објављујемо превод интервјуа (14.11.) који је Шретерова дала за бечки Die Presse. Разговор је водио новинар Карл Гаулхофер:
(одавде на доле је превод из Die Presse)

Шретер: "На универзитетима влада присилно покоравање"

П: У Немачкој сте врло познати, тамо важите за "контроверзну" етнологињу. Како сте дошли до тако високе јавне препознатљивости?

О: Већ као професорка за југоисточне азијске студије сам се интензивно бавила исламизмом. Одатле се у Франкфурту 2008 развио истраживачки пројекат за читав тим. То ме је довело у конфликт са колегама, који желе да се о исламу говори само позитивним терминима, у смислу подршке одабраних личности, релативизације, чак до прећуткивања екстремистичких струјања.

Бавила сам се свим варијантама ислама – либералним, феминистичким и фундаменталистичким. Из мојих студија је 2014. настао посебан истраживачки центар, са намером да се сазнања до којих дођемо испоруче друштву. Наш циљ нису само предавања, већ конференције и јавни наступи. Тако је и почело. Против неких од тих наступа су организоване демонстрације, скупа са захтевима да ме се избаци са факултета.

П: Да ли вас је то лично погодило?

О: Наравно да ме је погодило, шта мислите. Посебно зато јер критичари ниједног момента нису покушали да разговарају са мном. Све моје понуде за сусрете и разговоре су одбијене.

А то су некад биле колеге које познајем годинама, кућни пријатељи који су долазили на рођендане и породична славља. Сад су одједном почели да потписују јавне петиције да ме се избаци с посла. То је тако подло. При томе се ишло циљано на мене као особу, без шансе да се браним.

Претпостављам да једноставно нису имали довољно аргумената против мог рада, па су дошли с леђа. Било је и оних, то сам после сазнала, који су итекако били на мојој страни, али се нису усуђивали да то јавно кажу.

Степен застрашивања који влада на универзитетима је невероватан. При томе се све догађа интерно. Подстицај долази од једне мале групе професора, активиста и студентских представника, који узимају слободу да говоре за све.

И то чине са невероватном агресијом, која иде до кампање за уништавање професионалног угледа неподобних.

Али добила сам и доста подршке, из политике, од либералних муслимана, од мигрантских организација. То ми је помогло.

Осим тога, време лечи све ране.

П: Који идеолошки фундамент стоји иза критичара ваших истраживања?

О: Постколонијална теорија, сасвим јасно. Она дели свет у злочинце и жртве. Злочинац је бели Запад, који се у тоталу види као расистички. На страни жртава стоје глобални Југ, мигранти и муслимани. "Злочинци" не смеју да кажу ништа критично о "рањивим групама".

Али та теорија, она ствара посао! Са новим академским колима које у двопрегу вуку два коња, Расизам и Деколонијализација, одједном су се у етнологији отворила многа истраживачка поља.

Од тога може добро да се живи. Може да се иде у медије, у образовање, може да се постане известилац за антидискриминизацију. Постколонијалне студије су изродиле огромно тржиште рада, које онда у повратном деловању храни читаву ту тематику. Без такве синергије се тренд не би одржао.

П: Али етнологија јесте компромитована наука, вероватно сте свесни тога. Етнологија има мрачну прошлост, још из времена колонијалних сила...

О: Да, и те мрачне прошлости би хтели да се ослободе у процесу ритуалног чишћења. Постколонијалне студије би хтеле да нас дефинитивно сврстају на страну добра, ако треба кроз застрашивање и ућуткивање. Прогласиле су се савезником потлачених и сад с те позиције религиозном жестином оптужују властито друштво.

Тако је наша професија од науке постала политика. Праве се фундаменталне грешке, губе се стандарди научног рада.

У првом плану више не стоје емпирија и транспарентна методика, већ добре намере, што је у суштини један активистички програм. Без престанка се конструишу рањиве групе, док су у стварности сваки мигрант, муслиман или транс-особа сасвим различити.

Покушава се да се комплексне и хетерогене групе вештачки згурају у хомогене, и то на основу малог броја гласова који се великом буком проглашавају за репрезентативне, иако нису оправдани емпиријом.

Ко се из "рањиве групе" усуди да изрази сумњу у свој произвољно склепан неравноправни положај, тај се одмах проглашава колаборатером, тај је "кућни роб".

Моје муслиманске колеге ми се жале да стално морају да понављају како су потлачени и обесправљени, иначе добијају назив мојих "кућних муслимана".

П: Жалите се да читава истраживачка поља нестају, или се прећуткују. Која на пример?

О: Историја робовласништва, рецимо. Робовласништво се обрађује у постколонијалним студијама искључиво као трансатлантска трговина робљем, где бели поробљавају црне. У међувремену постоје јако добри радови о трговини људским робљем унутар Африке.

На пример у Краљевини Бенин, чију палату су некад красиле Бенинске бронзе, предмети чувени у историји уметности и колонијализма.

Бенин је поробљавао своје суседе и успут добрано рушио и уништавао. Али у постколонијалној теорији се то само избленда и прећути. Код презентације Бронзи у музејима никад се не спомене да је Бенин материјал набављао од продаје робова Европљанима.

И арапско робовласништво је добро документовано. Али о томе се не дискутује, то се не спомиње, зато што постоји жеља да се сачува чиста доктрина. А она гласи: Варвари су били само белци.

Прећуткује се такође и да су први који су забранили робовласништво били Енглези. Тако се свесним радом стварају празни простори у академским истраживачким пројектима. За критичка миграциона и исламска истраживања ви данас не можете да осигурате финансије. Резултати ће се тек осећати, јер нестаје научни подмладак.

Ко је млад и има намеру да се тиме бави, већ је у старту изгубио каријеру. Онда се радије оде на другу страну. Кад западна наука више не обрађује важне теме, уништава саму себе. То је тако глупо, јер је наука један од наших најважнијих ресурса.

П: Али Немачка и Аустрија добијају најбоље оцене у рангирању научних слобода...

О: Да, зато што се мери уплитање државе у универзитетске политике. Овде држава не захвата у науку, и то је оно што се показује у рангирањима. Али таквим рангирањем није обухваћено да ли академски свет цензурише сам себе и којим методама.

Не гледа се да ли је неко интерно канселован из академског система, тако да му се дисертација не прихвата, или истраживачки уговор не одобрава, јер не одговарају политичкој агенди академског мејнстрима.

П: У САД Трамп масивно захвата у слободу науке на универзитетима. То вам не смета?

О: Наравно да ми смета! Али то што он ради је за све видљиво, док се канселовање из академског система одвија сакривено од ока јавности. Било је канселовања и у САД, често потпуно абсурдне ствари, које су се испоставиле као прави поклони за Трампа.

Осим тога, многи Американци прихватају Трампове интервенције, јер кажу: "Па ни пре није било боље". Када клатно превише оде на леву страну у подрезивању слободе, онда је нормално да крене у десно. Једно није боље од другог.

П: Woke-покрет је и код нас у Европи у повлачењу. На насловници најновијег "Фалтера", који је некад био његова перјаница, стоји "Woke is mom". Зар се тема није самим тим одјавила?

О: На универзитетима сигурно не! Они и даље иду с тим. Притисак за правилно гендер-обраћање, за лепезу заменица и полова, тај притисак је непромењен. Ако постоји контрапокрет woku, онда ће универзитети, на којима је све почело и где се развијало, бити последње институције које ће се повући из woka, или показати било какву самокритику.

Такође и зато што је ситуација младих људи у науци реално осетљива – ако се о њиховим публикацијама не говори на позитиван начин, ако им се уговори са факултетима не продужавају, онда су они готови. Они су напољу, истерани. Зато је на универзитетима тај унутрашњи притисак да се остане уз мејнстрим-идеологију екстремно велики.

За многе области то не игра никакву улогу. Али хуманистичке науке плаћају страховиту цену.

П: Ви сматрате да су случајеви обесправљености за мигранте у Немачкој "појединачни" и сумњате у испитивања према којима се 73 одсто миграната среће са расистичким третманом. Зар то није логично, ако се погледају велики успеси АфД и ФПÖ?

О: Знате ли ви да АфД у све већем броју бирају мигранти? Међу њима такође и доста муслимана, пре свега тврдо конзервативне присташе Ердогана.

Једно крило АфД-а се врло труди око тог дела електората. На екстремно десној страни нису само оне снаге које мисле да је ислам дошао из пакла. И Националсоцијалисти су добро сарађивали са муслиманима.

АфД и муслимански фундаменталисти данас у много чему деле поглед на свет. Непријатељи су им заједнички: феминизам, хомосексулаци, лезбијке, и наравно либерална мисао.

П: Какви су вам планови за даље?

О: Управо радим на томе да у Франкфурту оснујем експертску Академију за демократију и ислам, која би се бавила темељним истраживањима, организовала наступе и конференције, посредовала у преносу знања друштву.

П: Ви дакле и даље имате намеру да останете контроверзни?

О: У међувремену је то атрибут кога не желим да се одрекнем.

"Пензије се већ три године повећавају двоцифрено, а колико се стање са новцем за пензије поправило говори податак да је 2012. године 48,2 одсто пара за пензије долазило из буџета, а сада је то 20 одсто. Просечна пензија ће следеће године износити око 490 евра. Повећање плата у просвети за последњу годину дана износило је 28,6 а у здравству 19,2 одсто", рекао је Мали.

Навео је да ће повећање минималне зараде за годину дана износити 37 одсто и изнео податак да је стопа незапослености рекордно ниска и износи 8,5 одсто.

Мали је навео да је пројектовани раст за следећу годину 3,0 одсто, а да се очекује да ове године буде између два и 2,5 одсто те да ће фискални дефицит у следећој години, у договору са ММФ-ом, износити три одсто.

Инвестиције неће стати ни следеће године

Оценио је да је Србија упркос глобалним кретањима и догађањима у земљи успела да сачува макроекономску стабилност и да инвестиције неће стати ни следеће године.

Када је реч о инвестицијама, Мали је рекао да је предвиђено да се настави са великим инвестицијама у капиталне пројекте, који потпуно мењају квалитет инфраструктуре у Србији.

Како је рекао, ове године издвојено је око 7,3 одсто БДП-а за капиталне инвестиције, а следеће године биће мање, односно 6,7 одсто јер су неке ствари, када је пројекат "Скок у будућност", већ урађено.

"Када саберете, то је већ негде 740 милијарди динара само за капиталне инвестиције, када узмете у обзир локалне самоуправе и државу, тако да су то огромне, огромне инвестиције", рекао је Мали и додао да свака нова инвестиција мења квалитет живота у локалним самоуправама и генерално у Србији, привлачи стране инвеститоре или мотивише домаће инвеститоре.

Мали је навео да дефицит који је у плану је такав да омогућава даље смањење јавног дуга у односу на БДП.

"Оно што је посебно важно је да смо и даље једина земља на територији Западног Балкана и једина земља која је кандидат за пуноправно чланство у ЕУ, а која има инвестициони кредитни рејтинг и упркос изазовима и споља и изнутра, управо снагом својих јавних финансија и стабилношћу коју показује и фискална и монетарна политика, ми смо тај рејтинг и до дана данашњег сачували", рекао је Мали.

Према његовим речима, Предлог буџета за 2026. годину детаљно су анализирали представници ММФ-а, који су сагласни са начином на који је постављен.

Министар је поручио да ће се наставити са растом економије и у наредном периоду и у наредној години, као и да предложени буџет то омогућава.

Истакао је да ће се трудити да сачувају пуну запосленост, као и да је императив очување макроекономске стабилности и даљи раст и развој српске економије.

Указао је и да су мере када је ограничење маржи малопродајним ланцима у питању директно утицало на значајно смањење стопа инфлације у Србији, која је у јулу била 4,7 одсто, а већ у септембру 2,8 одсто.

Програм кредите за младе треба наставити 

Мали је подсетио и на јефтине стамбене кредите за младе и казао да данас има више од 5.000 младих који су свој први стан, своју прву стамбену јединицу, управо купили уз помоћ гарантне шеме коју би обезбедила држава.

"Веома је важно да наставимо тај програм који је грађанима веома битан", рекао је Мали и подсетио и на усвајање Закона о извршењима, као и о Алиментационом фонду.

Према његовим речима, размишљући о томе шта је важно за грађане Србије, држава је тако и реаговала, управо показујући бригу према грађанима паралелно са подизањем плата, пензија, минималне зараде и пуне запослености.

Из чачанске болнице потврђено је да су на ургентно пријемно одељење примљене четири особе повређене у судару који се догодио у Овчарско-кабларској клисури.

Дежурни лекар др Марија Страњанац рекла је да су жена старости 43 године и њена седмогодишња ћерка примљене у јединицу интензивне неге са констатованим тешким телесним повредама екстремитета.

"Мушкарац старости 44 године са серијском фрактуром ребара примљен је на Одељење опште хирургије, а девојчица старости три године са констатованим лаким телесним повредама примљена је на одељење дечје хирургије ради даљег праћења и опсервације", рекла је др Страњанац.

После увиђаја биће познато више детаља о томе како је дошло до несреће.

Због судара два путничка возила, саобраћај је био обустављен од поднева до 13.45, па су се створиле километарске колоне возила.

"Ми ћемо те разговоре подржати, само они морају бити веома брзи. Морамо се обратити америчкој влади брзо како бисмо добили нову лиценцу за наставак рада НИС-а, зато што је рафинерија у Панчеву од виталног значаја за нас, јер рафинерија мора да ради. И у случају да дође до кратког прекида рада рафинерије, ми резерви имамо довољно", рекла је министарка.

Ђедовић Хандановићева каже да у резервама имамо 188.334 тоне дизела, без војних резерви.

"Што се тиче мазута, имамо 68.000 у државним резервама, плус 60.000 тона које има ЕПС. Бензина 19.145 тона, такође државне и робне резерве", рекла је Ђедовић Хандановићева.

Додала је да очекујемо нове испоруке током децембра од 35.000 тона дизела и 5.300 тона керозина, које су уговорене раније.

"Размишљамо дугорочно, да не угрозимо нашу државу. Имамо свега довољно, али решење се мора наћи, и мора се брзо наћи. Зато што не смемо да угрозимо интересе наше државе и грађана. Остаћемо добри партнери, пре свега Руској Федерацији. Били смо стрпљиви и урадили смо све што су тражили од нас, у смислу преноса одређених акција и промена менаџмента. Надамо се да ће нам они помоћи да нађемо трајно решење, зато што ми нашу земљу не смемо да угрозимо. Морамо бити одговорни и понашати се у складу са интересима наше државе", рекла је министарка.

Додала је да одлуке треба доносити у складу са интересима наше државе, као и да треба штитити Србију.

"Наравно, да ником ништа не отимамо, јер то није одлука коју наша земља жели да донесе, да било шта икоме отимамо, без обзира на то што је Нафтна индустрија Србије продата 2008. године, без обзира на то што је то критична инфраструктура која, ја сматрам, никада не сме бити продата, бар не већински, и да држава мора да задржи контролу над својом критичном енергијском инфраструктуром, међутим, ту смо где смо и због тога морамо и наћи ћемо решење и наставићемо посвећено да радимо да би то решење било и одрживо, да би било задовољавајуће, пре свега да НИС настави да ради, а онда и да буде скинут са листе санкција", рекла је Ђедовић Хандановићева.

Грађани Kрагујевца су, после једночасовне протестне шетње градским улицама, у знак подршке Јаћимовићу блокирали главну aутобуску станицу.

Блокада је трајала од 13 часова до 14.30 и у том периоду није био допуштен улазак аутобуса у aутобуску станицу, као ни излазак аутобуса са станичних перона.

Разлог за одржавање протеста је, како кажу, подршка превознику Миломиру Јаћимовићу, који седам дана штрајкује глађу испред зграде Владе Војводине у Новом Саду, јер му је, како је раније изјавио, полиција "одузела све аутобусе због његове подршке грађанима и студентима који протестују", јавља дописник РТС-а.

Окупљени овим скупом пружају подршку и Дијани Хрки, мајци настрадалог Стефана у новосадској трагедији, која штрајкује глађу већ 15 дана.

Ауто-превозник Миломир Јаћимовић и његов 16-годишњи син штрајк глађу започели су 10. новембра у шатору испред зграде Владе Војводине. У међувремену, његов син је одлучио да прекине штрајк.

И вечерас је отишла до приватне клинике како би примила инфузију.

Грађани су и данас у 11.52 акцијом 16 минута тишине испред Дома Народне скупштине Србије одали пошту жртвама пада надстрешнице у Новом Саду, али и пружили подршку Дијани Хрки.

Током трајања тишине за саобраћај је била затворена Таковска улица у оба правца.

Ветеран Ненад Станић јуче је рекао да су забринути за Дијанино здравствено стање, али да крајњу одлуку доноси она.

Мајка страдалог Стефана у паду надстрешнице у Новом Саду, протекле недеље више пута је добијала медицинску помоћ у приватној здравственој установи, а потом настављала штрајк глађу.

Дијана Хрка штрајкује глађу од 2. новембра тражећи одговорност за пад надстрешнице и смрт 16 људи, пуштање на слободу свих студената ухапшених током протеста и расписивање ванредних избора.