"То су професори који испуњавају све услове за позитиван извештај законите комисије и који заслужују да буду изабрани у наставничка звања", истакла је Бјеговићева.

Према наводима студената, професори Бајчетић и Шкиљевић постали су "жртве заједничке хајке" управе факултета и Министарства просвете, јер им је онемогућен реизбор у звање, чиме је директно доведен у питање њихов радни однос, а "све због малициозних анонимних приговора који су, као такви, законски неважећи".

Професори и студенти Медицинског факултета су испред Института за патологију организовали скуп у знак подршке двојици професора за које страхују да можда неће проћи реизбор.

Листом сви ирански медији пренели су у среду вест да је наводни шпијун Мосада обешен, јер је Израелцима преносио поверљиве информације и копије тајних докумената, те постављао електронске уређаје у неименовани објекат у Исфахану.

Вест је пренета тек недељу дана пошто је агенција Мизан, наводно блиска иранском правосуђу, објавила да је Есаелипур обешен због "шпијунаже са монархистичким тенденцијама".

Пентагон: Најбољи тренутак за напад

Фанфаре које су пратиле вешање, сматрају амерички шпијуни, показатељ су слабости режима у Техерану, који је наводно био изненађен чињеницом да су се масовни протести проширили и на регионе који су, до почетка године, сматрани упориштима ајатолаха Алија Хамнеија.

Врховни верски лидер је у ноћи између 8. и 9. јануара искључио интернет и све снаге послао у обрачун са демонстрантима, а коначан број жртава ове акције још није познат. Власти у Техерану признале су 3.117 убијених, махом полицајаца и случајних пролазника, док опозиција тврди да је страдало бар пет пута више људи.

Главни разлог побуне у Ирану су економски проблеми, јер је од јуна ирански ријал изгубио 60 одсто вредности у односу на амерички долар, што је изазвало лавину проблема, па су цене хране скочиле око 70 одсто, а држава је погођена озбиљном несташицом воде, горива и енергената.

Управо због тога, Хамнеијеви сарадници су за нереде оптужили "Американце и ционисте", те похаписли неколико хиљада људи, укључујући и педесетак наводних страних шпијуна.

Проблеми са којима се суочавају иранске власти навеле су део Трампове администрације да покушају да прогурају идеју да би брза и прецизна војна акција могла довести до слома режима и отворити врата новим, проамеричким властима у Ирану.

Последња шанса за дипломатију

Сам Трамп, који је извесно време претио новим бомбардовањем, у међувремену је предност дао дипломатији, махом због чињенице да се нападима на Иран, свако из својих разлога, противе Турска, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати. Израелски извори наводе да ни та земља, до пре недељу дана, није била спремна за могуће осветничке ударе иранске војске.

Саудијци и Уједињени Арапски Емирати су обавестили Пентагон да борбени авиони, на путу ка Ирану, не могу да прелећу њихов ваздушни простор, што у извесној мери компликује планове за напад.

Од тада, на око 500 километара од Ирана допловили су носач авиона "Абрахам Линколн", две подморнице и три разарача, док су на неколико места по Блиском истоку распоређени противавионски пројектили "патриот".

Трампова "армада", како је назвао бродове који прилазе Ирану, охрабрила је део администрације и утицајне републиканце да "притисну" председника како би, војно или на који други начин, издејствовао промену режима.

Војна опција, свакако, могла би бити на располагању Белој кући већ пре викенда, јер ће се до тада "Линколну" придружити ескадрила борбених авиона Ф-15, док су у америчким базама већ две недеље спремни бомбардери Б-2.

Ситуацију додатно компликују претње ирачких милиција да ће распалити по Американцима у случају напада на Иран, као и да ће ослободити радикалне исламисте које амерички војници последњих дана у Ирак пребацују из затвора у Сирији.

У сложену рачуницу укључила се и Турска, чији је министар спољних послова Хакан Фидан упозорио Американце да је "очајан тренутак за почетак новог рата", јер би експлозије у Ирану могле запалити читав Блиски исток.

Фидан је, како се чини, кључни посредник између Вашингтона и Техерана, који последњих дана шаље сигнале да је спреман за нову рунду преговора о нуклеарном програму – кључном проблему у односима са Израелом и САД.

Техеран је, истовремено, објавио снимке носача авиона "Абрахам Линколн" начињене из дрона, надајући се да би на тај начин могао утицати да Американци одустану од напада.

Уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић сматра да сби, када је реч о тако крупним одлукама, све чланице требало да буду сагласне. Подсећа да је шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто упозорио да ће ова одлука имати велике последице по економију Мађарске.

"Ово је прешло у отворену борбу против руских енергената, на штету европских земаља“, истакла је Путниковићева.

Указала је да Бугарска, иако је било неких претњи, неће смети да заустави испоруку гаса Србији, ако Брисел не донесе одлуку да се то примењује и на нашу земљу, Босну и Херцеговину, Македонију.

Путниковићева каже да од Европске уније не очекује ништа, али да је добро оно што се могло чути од званичника из Брисела.

"Добро је што смо чули од званичника у Бриселу да неће бити забрањен транзит руског гаса ка Србији и оно што је добро је што смо ми почели да правимо те гасоводе, што је требало још раније урадити. Значи, и према Северној Македонији, прича се о Румунији. Нова ствар је да је ових дана хрватски министар рекао да су они заинтересовани да изграде гасовод од Хрватске до Србије“, указала је Путниковићева.

Подсетила је да су, када је планиран Јужни ток, Хрвати тад рекли да њима не треба гасна конекција из Србије ка Хрватској.

"Они тад још нису имали терминал на Крку, снабдевали су се руским гасом из Украјине, али нису хтели да се повежу са Србијом. Очигледно  је сад профит опет у питању“, напоменула је.

Може ли Србија да обезбеди довољно гаса без Руса

На питање да ли Србија може да реши своје потребе за гасом без коришћења руског гаса, Путниковићева сматра да ће то бити могуће за неколико година.

"Гасовод који се гради према Северној Македонији је капацитета 1,8 милијарди кубних метара годишње. Према Бугарској имамо ону гасну конекцију, исто 1,8 милијарди. Питање је колико ће Румунија имати свог гаса да нам прода, али и ту је, чини ми се, отприлике исти капацитет. Али, Бугарска мора да повећа свој капацитет унутрашњи да би могла да нам транспортује неки гас који не иде Балканским током, јер Руси су сувласници, па ће они вероватно забранити да сад неки трећи гас ту“, рекла је Путниковићева.

Према њеним речима, најбитније је питање заправо колико на истоку има гаса који би могао да нам буде испоручен, а да није из ЛНГ терминала у Солуну.

"Азербејџан је сад потписао уговоре са Аустријом и Немачком, али нова гасна поља још нису прорадила. Добри познаваоци прилика кажу да Азербејџан купује руски гас за своје потребе, а извози оно што произведе. Чули смо да ће бити огромне казне ако неко прошверцује руски гас“, истакла је Путниковићева.

Наглашава да ће Србија моћи да обезбеди гас, али је питање колико ће он коштати.

Руси су, подсећа, говорили о томе да и без потписаног уговора и без додатних анекса неће обуставити транзит гаса ка Србији. То су, како каже, говорили из руског Министарства енергетике, поручивали из Гаспрома, као и руски амбасадор у Београду.

Србија у геополитичкој причи

Путниковићева констатује да је очигледно да смо ми у геополитичкој причи која је у вези са продајом НИС-а, али и са неким другим пројектима које би Русија можда желела да реализује у Србији. Наводи и да је очигледно да нема договора јер се не преговара само о гасу и само о оних пет посто акција НИС-а које ће прећи у државно власништво.

Спекулисало се да би одлуке које се доносе у вези са руским гасом, требало да имају последице и по будућност увоза руске нафте за Европску унију.

Јелица Путниковић каже да је најављено да више неће бити повластица које су имале Словачка и Мађарска и за своје рафинерије нафтоводом "Дружба" добијале руску нафту.

"Тај да предлог још није ушао у процедуру, тако да ме не би чудило да Европски савет ускоро расправља и о томе, по истом принципу као што је донео одлуку о гасу. И заправо, зависиће шта ће Европски суд да каже у вези са гасом да ли ће они доносити такву одлуку, јер је евидентно да је Мађарска незадовољна, да је МОЛ незадовољан транзитом сирове нафте преко Јанафа“, појаснила је Путниковићева.

Сматра да ће морати да се направи "џентлменски договор" између Јанафа и МОЛ-а, ако МОЛ постане и сувласник у нафтној индустрији Србије, док се не изгради крак нафтовода "Дружба" од Мађарске до Србије.

Када је реч о продаји НИС-а, напоменула је да су у МОЛ-у схватили да им је то шанса да буду још већи играч у енергетском сектору и да је та прича потврђена.

Портпарол је оценио да су измене закона припремљене "у журби, у нетранспарентном процесу без консултација са са свим заинтересованим странама, као што су Европска комисија  и Венецијанска комисија".

Мерсије је навео да се од Србије, као земље кандидата, очекује да јача независност правосуђа и аутономију тужилаштава, у складу са препорукама Европске комисије, и најавио да ће комисија реаговати на "одговарајући начин".

Посланици Скупштине Србије раније данас су, између осталих тачака, усвојили су измене и допуне сета правосудних закона које је предложио посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић.

"Од седам сведока који су изведени пред суд, четворо није препознало никога, а троје сведока која су се бавила идентификацијом су неконзистентни, нелогични и не могу бити поуздани докази по питању идентификације. Један од њих каже да га познаје на основу младежа, који често мења своје исказе: час су на челу, час на образима, час их има више, час мање. Таквом сведоку не можемо веровати. Када смо га суочили са сликама, он каже да се сада не виде, иако су му те исте слике биле приказане и раније", рекао је Миљковић.

За другог сведока тужилаштва каже да је током испитивања био непријатан и љут, и да му је бацио изјаву када га је суочавао.

"Он каже да није ни црн ни бео, него смеђ. Када сам га суочио са сликом која му је била представљена, а која је црно-бела, он је ту изјаву бацио. Такође, био је нелогичан у својој изјави. Трећи сведок га познаје само по оштром лицу, како сам каже, а оштро лице је једна од 1.000 морфолошких карактеристика које неко може имати. Тај сведок наводно познаје Срђана, не препознаје никога од других учесника за које каже да их је било десетак, не познаје полицајце који су му узели изјаву и не препознаје их. Не може препознати никога у маси, али тврди да Срђана некако препознаје", рекао је Миљковић.

Каже да сматра да су искази сведока "тотално побијени вештачењима која су донели суду".

"То су вештачења Ђузепеа Ди Фалкоа, вештака дигиталне форензике, и вештачење вештака Томаса Дуклера, вештака фотографије и препознавања лица. Оба вештака су сагласна да у својим изјавама кажу да особа представљена на слици ИД1 није Срђан Лазовић. На крају, вештачење тзв. косовске агенције за форензику наводи да слика коју тужилаштво има није довољно доброг квалитета да би се упоређивање извршило. Тај закључак значи да то није Срђан и да не можемо поуздано научно доказати да је то Срђан на фотографији. Сматрам да правда неће бити задовољена уколико Срђан буде осуђен за оно за шта га сведоци и жртве терете, јер Срђан засигурно није био 3. септембра 1998. у селу Панорце", закључио је Миљковић.

Тужилац Арменд Зенељај, у завршној речи, остао је при наводима оптужнице да је Лазовић током сукоба на Косову и Метохији, 1998. године, у селу Панорце, општина Малишево, заједно са другим припадницима српских војних и полицијских снага учествовао у "хапшењу, малтретирању и протеривању албанских цивила".

Тужилац тврди да је током судског поступка доказано да је Лазовић извршио кривична дела за која га оптужују. Са истим наративом обратила се и заступница жртава, захтевајући, као и тужилац, осуђујућу пресуду и максималну казну затвора.

На претходним рочиштима сведок одбране из Лепосавића објаснио је да је током 1998. године Лазовић био запослен код њега, у сечи шуме. Сведок је рекао да је Лазовић мобилисан у полицији почетком бомбардовања 24. марта и да у том периоду није радио, а да је током септембра, октобра и новембра 1998. године био поново запослен код њега.

Срђан Лазовић је ухапшен 27. јуна 2024. године, када се са породицом враћао из Рашке у Лепосавић, и од тада се налази у притвору.

"Посебну пажњу посветили смо енергетици и могућим решењима у вези са НИС-ом. Наставићемо да радимо на томе да обезбедимо стабилно снабдевање енергијом и одрживе аранжмане који штите интересе Србије и наших грађана, кроз дијалог и уважавање постојећих споразума и сложених међународних околности", навео је Вучић.

Како је поручио, Србија остаје посвећена отвореном разговору, заштити својих државних и националних интереса и очувању стабилности.

Тадија Пантић, вођа навијача Партизана из Земуна, убијен је усред дана у Булевару Арсенија Чарнојевића на Новом Београду.

Нека мишљење (ВСС и ВСТ) буде и негативно. Још боље, можда не би дали уопште никакво мишљење. Онда се одмах са тим иде у јавност и каже: 'Ево, гледајте људи, па ови не раде свој посао'”, рекао је Председник Уставног суда гостујући на телевизији Пинк.

Петров је додао да би посланици требало чешће да предлажу законе.

"Зашто не поведу рачуна о сваком свом кораку, јер ми на супротној страни имамо озбиљног противника? То су људи који апсолутно имају спремност да раде потпуно ван државноправног оквира. Онај ко је на страни права и правде мора да води рачуна о сваком кораку”, рекао је Петров.

Напад се догодио у месту Дубраве Горње, у близини Међународног аеродрома Тузла, где је већа група навијача Хајдука напала навијаче Црвене звезде који су се враћали са утакмице у Шведској.

Према наводима суда, осумњичени су навијаче Звезде нападали палицама, металним шипкама, бакљама и другим предметима, наносећи им тешке телесне повреде.

У сукобу је учествовало више десетина особа. Полиција је, по налогу Тужилаштва, задржала 14 навијача Хајдука, од којих једанаест има пребивалиште у Републици Хрватској, а тројица у Босни и Херцеговини.

Четворица навијача Црвене звезде тешко су повређена, међу њима и један полицијски службеник из Живиница који је интервенисао како би спречио насиље. Више особа задобило је лакше повреде током инцидента.

Суд је навео да осумњичени имају право жалбе на решење о тридесетодневном притвору Општинском суду у Живиницама.

Локална полиција је идентификовала осумњиченог као 55-годишњег Ентонија Казмерчака, који је ухапшен на лицу места и приведен у затвор округа Хенепин због напада трећег степена.

Полиција је навела да је у нападу коришћен шприц. Инцидент се догодио током јавног догађаја на којем је Омарова, демократа, позивала на укидање америчке Службе за имиграцију и царину (ИЦЕ) и на оставку министарке унутрашње безбедности Кристи Ноем.

Припадници обезбеђења су савладали осумњиченог и извели га из просторије у лисицама.

Локална полиција је саопштила да је напад на члана Конгреса "неприхватљив" и да сарађује са федералним партнерима како би осумњичени био суочен са најтежим могућим оптужбама.

Омарова је касније на друштвеној мрежи Икс објавила да је добро и да је инцидент неће застрашити у обављању посла. Напад се догодио у периоду појачаних тензија у Минеаполису након смртоносне пуцњаве агената ИЦЕ на 37-годишњег Алекса Претија што је изазвало вишедневне протесте, као и појачаног присуства федералних имиграционих агената у области Твин Ситија, истиче Си-Би-Ес њуз.

Омарова је други демократски конгресмен у Представничком дому који је физички нападнут последњих дана, након одвојеног инцидента у којем је нападнут конгресмен Максвел Фрост из Флориде.

Америчка полиција је навела да је прошле године истражила 14.938 претњи и забрињавајућих изјава против чланова Конгреса и њихових породица.

Међу погинулима су и два члана Паваровог особља и два члана посаде.

Узрок несреће још није званично потврђен.

Премијер Индије Нарендра Моди изразио је саучешће породици на мрежи Икс.

Павар, нећак ветерана политичара Шарада Павара, био је утицајни лидер у Махараштри и више пута је обављао функцију заменика главног министра.

Његова странка, Националистичка конгресна партија, била је део владајућег савеза у Махараштри заједно са Индијском Бхаратија Џаната партијом.

"Мотив за упис школе су велики потенцијал за напредовање, стручна пракса, стипендија и дом, што је мени јако битно, с обзиром на то да нисам одавде", каже Ковачевић.

Завршивши школовање за грађевинског техничара, Александри Вукићевић није било упитно где ће се запослити. Посао јој је одмах понудила фирма у којој је била на пракси. Каже да добар послодавац води рачуна о квалитетном раднику.

"Кроз дуално образовање стекла сам праксу, наставила сам да студирам, а фирма ми је то омогућила. Дуално образовање сматрам једним од веома значајних корака за све младе који треба да га искористе", наводи Вукићевић.

Целокупна грађевинска привреда бивше Југославије школовала се у Грађевинској школи у Београду. Бивши и садашњи ученици градили су капиталне објекте у земљи и свету.

Знања са градилишта и стипендије

Данас ова школа образује децу из 14 округа Србије и Републике Српске. Наставни програми прате нове технологије, примењује се дуално образовање и остварује сарадња са више од десет фирми.

"Чињеница је да су сви кадрови дефицитарни, да постоји потреба на тржишту и велика потражња за школованим кадром. У грађевинарству често раде обучени људи који немају сва потребна знања као ученици који завршавају нашу школу", истиче Раде Зејак, директор Грађевинске школе у Београду.

Додаје да је дуално образовање начин на који се школа повезује са фирмама и омогућава ученицима да директно на градилиштима стичу знања, што је од непроцењиве вредности.

Директор компаније "Вплус конструкције доо" из Београда Рада Милић наводи да се бира кадар који је најпотребнији: армирачи, тесари, зидари, гипсари и електричари.

"Кроз њихов рад на терену пратимо и усавршавамо ученике. Неопходно је да имају менторе и подршку која ће им указати како да се радови изводе исправно и у складу са струком. Све се прати у сарадњи са техничком школом, кроз обавезно вођење грађевинских дневника", указује Милић.

Напомиње да ученици који су код њих на пракси добијају стипендију, чиме им се омогућава даљи наставак школовања.

Улагање у образовање траје годинама, али даје сигурне резултате. У време када стручних кадрова нема довољно, млади мајстори данас бирају послодавце. Дуално образовање, у које је укључено више од 1.100 фирми, показује да се знање исплати и младима и привреди.

Помоћник министарке енергетике Радош Попадић рекао је за РТС да je проширена листа грађана који могу да стекну статус енергетски угроженог купца.

"Изменом уредбе о енергетски угроженим купцима, коју је Влада донела у септембру прошле године, омогућили смо да неке нове категорије добију тај статус. Пре свега, пензионери са минималним пензијама који имају рачун за електричну енергију или бројило на своје име“, каже Попадић.

Како је рекао, први пут је уведена и нова група корисника - то су борци, војни инвалиди, цивилни инвалиди рата и примаоци породичне инвалиднине који имају рачун за електричну енергију или бројило на своје име.

"Обе ове групе остварују умањење рачуна за електричну енергију у износу од 1.000 динара", навео је  Попадић.

Поред њих, право на попуст имају и домаћинства која примају социјалну помоћ, увећану новчану социјалну помоћ, дечји додатак или додатак за помоћ и негу другог лица, као и породице лошијег материјалног статуса.

"Ове категорије остварују право на умањење рачуна за електричну енергију, или природни гас или топлотну енергију“, каже Попадић.

Наводи и да су током ове грејне сезоне уведене додатне повољности.

"Омогућили смо да се на енергетски угрожене купце не односи промена границе између црвене и плаве зоне, да остварују права без обзира на количину утрошене енергије и да имају додатни попуст од пет одсто уколико благовремено плате рачун, до 28. у месецу за претходни месец", каже Попадић.

Како се остварује право на попуст

Процедура за остваривање права на попусте је, како каже Попадић, поједностављена.

"Што се тиче пензионера, они не треба да подносе никакав захтев. Јединице локалне самоуправе покрећу поступак по службеној дужности, разменом података са надлежним институцијама. Пензионери само добију умањење на рачуну за електричну енергију у износу од 1.000 динара“, објаснио је Попадић.

За остале категорије, процедура је другачија.

"Борци, инвалиди и лица која примају неку врсту помоћи или на основу материјалног положаја остварују статус, треба да поднесу захтев у општини где имају пребивалиште. Пријављивање траје током целе године, а посебно у јануару јер су истекли статуси за одређена лица", рекао је Попадић.

На питање да ли локалне самоуправе треба да шаљу мобилне екипе до старих и болесних лица која не могу да дођу да се пријаве, Попадић истиче да је то обавеза свих нивоа власти.

"Задатак свих нас, и државне и локалне самоуправе, јесте да ове активности спроводимо максимално ангажовано. Важно је да приме грађане који долазе у општину, али и да изађемо на терен и завршимо то са њима. Ми смо сервис за наше грађане и треба да им помогнемо да што већи број њих оствари право", каже Попадић.

Додаје да је Влада обезбедила довољно средстава.

"Важно је да сви који имају право, то право и остваре, посебно старији и немоћни грађани. Свакоме од њих је важан сваки динар да би могли да уштеде и покрију редовне потребе", истакао је Попадић.

Која документација је потребна

Попадић каже да је документација сведена на минимум.

"Пензионери не подносе никакве захтеве. Борци и инвалиди долазе у општину са личном картом, доказом о статусу и рачуном за електричну енергију на своје име. Лица која примају помоћ или остварују право по основу материјалног статуса такође долазе са личном картом и подносе захтев, где бирају попуст да ли за струју, гас или топлотну енергију“, објаснио је Попадић.

Додаје да је за лица која већ имају статус довољна изјава да није било промена.

"Уколико није било промена, довољно је да дају изјаву, а ако јесте, подносе доказе о тим променама", каже Попадић.

На питање о таксама, Попадић каже да је то у надлежности локалних самоуправа.

"Колико смо упознати, има још неких градова који наплаћују таксе. Ми апелујемо да се оне не наплаћују и да се поступак максимално поједностави како би сви грађани могли да остваре право", каже он.

Колико грађана користи попусте

Попадић је рекао да, према последњим подацима, има 191.000 енергетски угрожених купаца, од тога је приближно 100.000 пензионера, 20.000 бораца и инвалида и око 71.000 осталих.

"Пре три године имали смо 68.000 енергетски угрожених купаца, сада их имамо 191.000 и верујем да идемо ка томе да тај број буде три пута већи. Важно је да имамо сталну кампању у медијима и да позовемо грађане и општине да се ангажују. Често су то људи скромних примања који немају приступ медијима и интернету. Важно је да изађемо на терен, да их пронађемо и објаснимо поступак", истиче Попадић.

Додаје да су средства обезбеђена и да је важно да се искористе.

"Имамо довољно средстава, Влада је то омогућила и важно је да их искористимо", каже Попадић.

"Мислим да је 30 минута мало, поготово за часове који се полажу за завршни испит. За већину часова није довољно, јер нам 15 минута треба да обновимо градиво, а остаје 15 минута за ново градиво, што је искрено мало", наводи ученица ОШ "Бранко Миљковић" у Нишу.

Друга ученица исте нишке школе сматра да зависи од предмета, али да не могу све наставне јединице да ураде за 30 минута. На питање због чега долази до пада концентрације после тих 30 минута, одговара да је разлог велики број часова или досада.

Расипање пажње

Да је многима досадно и да им се пажња расипа, примећују и наставници, али тврде да се тај проблем не би решио само скраћивањем часова.

"Да ли ће час од 30 минута значити да ће дете у радном дану имати десет часова, уместо садашњих шест, или је намера министарства да завршавају школу у пола 11? Такође, да ли нам се повећава број потребних одељења да бисмо имали пуну норму? Много је ту непознаница", пита Снежана Романдић из Савеза самосталних просветних синдиката.

Александар Марков из Удружења наставника "Еду форум" каже да се поставља питање колико објективно може да се посвети пажња ученицима током 30 минута, јер често ни 45 минута није довољно, ако се узме у обзир да у већим школама број ученика по одељењу износи 30.

"Проблем пажње се не може решити тако што се подилази ученицима и тако што се од часа прави скраћени час. Морамо да видимо како да поправимо квалитет наставе", истиче Марков.

Преобимни наставни програм

Унија синдиката просветних радника саопштава да би скраћење часова негативно утицало на образовни систем. Наводе да се суштински проблеми не решавају без измене наставних садржаја и без смањења броја ученика по одељењу.

"Прво морају да се ревидирају преобимни наставни планови и програми: шта нам је од тога потребно, колико деца то могу да примене у савременим технологијама, каква је опремљеност школа, да смањимо број ученика у разредима да би настава била прилагођена њиховој смањеној пажњи", прича Снежана Романдић из Уније синдиката просветних радника.

Завод за вредновање образовања каже да одлуку не би требало донети без озбиљних истраживања.

"Детаљна и подробна анализа психолога, педагога, наставника и професора, директора свих који су укључени у образовни процес, је неопходна", сматра Борис Стојковски, в.д. директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања.

Александар Марков из "Еду форума" указује да би било логичније да час траје дуже ако је циљ пажња ученика, јер би на тај начин могли да се фокусирају на одређене проблемске ситуације. Такође, као што је тренд у западним земљама, може се разматрати и блок настава.

Постоје и земље у којима часови трају и дуже од 45 минута, као што су Италија и Француска, које имају флексибилне моделе образовања са часовима који трају до једног сата.

"Велике количине снега које су биле на обронцима падина и планина у окружењу, и до преко 70 центиметара, нагло су се отапале, а такође је пала и велика количина киша - мештани кажу да од 80-их година нису запамтили такву стихију, односно толике количине падавина", рекао је шеф Штаба за ванредне ситуације у Прибоју Борис Мрдовић.

Указао је и да су се излили велики бујични потоци и река Поблаћница у деловима четири месне заједнице и да су углавном поплављени помоћни објекти, као и да су у месној заједници Забриница угрожена три моста - у центру и на на потезима Варда и Маснице.

Он је додао да су водостаји у стагнацији, да су углавном поплављени помоћни објекти и да се ради на санацији штете на путној инфраструктури, која је највише погођена.

"Било је плављења и домаћинстава, али штале и помоћни објекти су углавном били на удару јер су били у близини река које су направиле озбиљну штету, пре свега на путној инфраструктури, што отежава свакодневни живот", навео је он.

Мрдовић је рекао да су се због бујичних покренула и клизишта на локалном путу између месне заједнице Саставци и Крајчиновићи.

"Данас ћемо имати процене стручних екипа, пре свега инжењера грађевинске струке који се баве бујичним ерозијама, да видимо какве су процене и каква ће бити динамика санирања тих штета. Рачунамо да ћемо за десетак дана то санирати", рекао је Мрдовић.

Навео је да су на терену екипе Штаба за ванредне ситуације, као и ЈП "Србијашуме".

Цело гостовање Бориса Мрдовића у Јутарњем програму РТС-а можете погледати у видеу на почетку текста.

КУРСНА ЛИСТА БР. 16

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић одредила је 28. јануар као дан за гласање.

Посланици су се током јучерашњег дана држали дневног реда и расправљали о поднетим амандманима, а у расправу се више пута укључио министар правде Ненад Вујић.

Вујић је током расправе истакао да се изменама правосудних закона које је предложио посланик СНС Угљеша Мрдић не смањују надлежности Високог савета тужилаштва, већ да се надлежности и повећавају и одбацио наводе опозиције да се предложеним изменама закона смањује надлежност Високог савета тужилаштва.

Посланици опозиције оценили су да су се Министарсво правде и Влада сакрили иза предлога правосудних закона посланика Српске напредне странке Угљеше Мрдића да би избегли јавну расправу и навели да је циљ измена закона да се повећа централизација и контрола.

Председница Скупштине Ана Брнабић одбацила је тврдње опозиционих посланика да ће правосудни закони бити повучени из процедуре и истакла да се то неће догодити, али је позвала Владу и посланике да убудуће поштују институт јавне расправе.

Након руских напада, око 80 одсто потрошача у Харкову и Харковској области је остало без струје. У Кијев je стигла прва количина од укупно 447 генератора из Европске уније, како би се обновило снабдевање струјом.

Начелник Генералштаба оружаних снага Русије Валериј Герасимов известио је да руска војска напредује ка Славјанску у Доњецкој области, као и у источном делу Запорошке области.

Шеф украјинске дипломатије Андриј Сибига каже да је председник Володимир Зеленски спреман да се састане с руским лидером Владимиром Путином како би решили два кључна питања, територију и контролу над Запорошкој нуклеарној електрани у оквиру мировних преговора.

Амерички председник Доналд Трамп поново саопштава да је на помолу решење за Украјину и поручује да се веома добре ствари догађају у мировним преговорима.

Специјални изасланик Кремља Кирил Дмитријев истиче да је повлачење Кијева из региона Донбаса пут ка миру.

Русија контролише око 90 одсто региона Донбаса, а Путин је више пута рекао да, ако Украјина не одустане од остатка, онда ће га Москва узети силом.

Током дана се очекује постепено повећање облачности са запада уз пролазну кишу.

Дуваће ветар умерен и јак, на југу Баната и с ударима олујне јачине, јужни и југоисточни.

Најнижа температура кретаће се од минус четири до четири, а највиша од пет степени на истоку и југоистоку до 14 степени на западу Србије.

У Београду ујутру сунчано, а поподне с кишобраном у руци, уз кошаву. Температура до 13 степени.