Kим Џонг Ун је изјавио да нико не може да уништи односе и јединство између народа Русије и Северне Kореје.

Севернокорејски лидер је истакао свој понос што је, заједно са Путином, творац и чувар "велике историје корејско-руских односа, историје вечног просперитета пријатељства" између две земље.

"Желим још једном да вас уверим да ћемо ја, влада ДНРK, и сав корејски народ увек бити уз вас и братски народ Русије", наводи се у честитки.

Kим Џонг Ун је напоменуо да ће правда и истина, победа и слава увек припадати Русији.

Такође је пожелео руском председнику добро здравље и још већи успех у његовом одговорном раду заштите достојанства и интереса Русије.

Севернокорејски лидер је пожелео руском народу "само срећу и просперитет".

Убрзо након тога, срушио се, експлодирао при удару о тло и натерао сељане да побегну.

"Нисмо могли да спавамо. Никада раније нисмо видели ништа слично", поручио је Кагара.

Иако тада није схватао, оно чему је сведочио био је део америчког напада који је председник Доналд Трамп назвао "божићним поклоном" за терористе.

Недуго након напада, шеф Беле куће је изјавио да су САД извеле "моћан и смртоносан удар" против милитаната Исламске државе у региону, које је оптужио да "циљају и свирепо убијају првенствено невине хришћане, на нивоима какав није виђен годинама, па чак и вековима".

Према подацима Америчке команде за Африку, операција је неутралисала више милитаната ИД-а.

"Хришћане доживљавамо као нашу браћу, немамо верске сукобе"

Међутим, Трампово објашњење оставило је Кагару и друге мештане у недоумици. Док се делови Сокота суочавају са изазовима отмица и напада наоружаних група, укључујући нападе групе Лакурава – коју Нигерија класификује као терористичку организацију због сумње на повезаност са Исламском државом – мештани кажу да Џабо није познат по терористичким активностима и да локални хришћани мирно коегзистирају са муслиманском већином.

"У Џабу хришћане доживљавамо као нашу браћу. Немамо верске сукобе, тако да ово нисмо очекивали", рекао је Кагару.

Башар Исах Џабо, посланик који представља Тамбувал у државном парламенту, описао је село за Си-Ен-Ен као "мирну заједницу" која "нема познату историју Исламске државе, Лакураве или било којих других терористичких група које делују у том подручју".

Истакао је да је пројектил погодио поље отприлике 500 метара од дома примарне здравствене заштите у Џабу и да је, иако није било жртава, инцидент "изазвао страх и панику у заједници".

Нигеријски председник дао "зелено светло"

Нигеријско министарство информисања касније је саопштило да је Влада, у сарадњи са САД, "успешно спровела операције прецизних удара" усмерених на скровишта Исламске државе у шумама округа Тангаза у Сокоту.

Ипак, напоменуто да су "током операције, остаци искоришћене муниције пали у Џабо“ и још једном подручју у држави Квара – иако је наглашено да није било цивилних жртава.

Операција у Нигерији уследила је након поновљених тврдњи Трампа о значајној претњи хришћанима у Нигерији, а прошлог месеца је наредио Пентагону да се припреми за могућу војну акцију.

Нигеријски министар спољних послова Јусуф Тугар поручио је да је разговарао са америчким државним секретаром Марком Рубиом пре напада и да је нигеријски председник Бола Тинубу дао "зелено светло" за нападе.

Ипак, додао је да ова операција није била верско питање, већ је имала за циљ осигуравање безбедности невиних цивила широм региона.

Аналитичари кажу да је религија само један од вишеструких фактора који стоје иза сталних безбедносних изазова са којима се Нигерија суочава већ годинама. Сукоби такође настају због комуналних и етничких ривалстава, као и тензија између пољопривредника и сточара око оскудних земљишних и водних ресурса. 

У Београду јутро хладно на ширем подручју града, са слабим мразем. Ујутро и пре подне биће претежно облачно, док се од средине дана очекује разведравање.

Ветар слаб и умерен, западни и северозападни, а јутарња температура од -2 до 0, док ће највиша дневна достићи око 4 степена.

Прогноза за наредне дане

Према изгледима времена у Србији за наредних седам дана, до 3. јануара, ујутро се очекује слаб и умерен мраз, а дневна температура биће у интервалу од 1 до 6 степени.

Током дана биће променљиво облачно, у појединим данима са локалном појавом краткотрајног снега или пљуска снега, уз умерен и јак северозападни ветар.

Од последњих, одвојених сусрета руске и украјинске делегације са Американцима на Флориди, Володимир Зеленски је објавио, са Кијевом усаглашен - план у 20 тачака. Две остају спорне - територије и безбедносне гаранције. Спирала мира или трка у лавиринту - чему су ближи?

"Преговоре не видим као спиралу мира, већ више као пролазак кроз веома тежак лавиринт у ком се зидови сужавају или се повремено мало прошире, али је то и даље тежак пут", каже професор Николај Капитоњенко из Института за међународне односе у Кијеву.

Шта нуди план у 20 тачака

Код најтежег питања - територија, оригинални Трампов план у 28 тачака, предвиђао је да Русији, осим целог Крима и делова запорошке и херсонске области које тренутно контролишу, припадне и цели Донбас, што би подразумевало повлачење украјинске војске са преосталих десетак одсто територије.

План у 20 тачака нуди алтернативе - замрзавање на линији контакта или да се од ње обе војске повуку до 40 километара, па да се на том простору успостави слободна економска зона. За Русију, међутим, ни у каквом аранжману није прихватљиво присуство страних трупа.

Игра са нултим збиром

Професор међународних односа из Кијева не види могућност компромиса. То је игра са нултим збиром, каже.

"Решење је могуће само у случају ширег контекста, макар теоријски видим да постоји неки ниво спремности у украјинској влади да замрзне територије на линији контакта, да се привремено прихвати реалност на терену то је промена у односу на позицију од претходних година, али то је и даље далеко од Путинових захтева да се повуку из остатка Доњецке области", каже проф. Николај Капитоњенко.

Шта је најважније за Русију

Руски захтеви, често окарактерисани и као црвене линије испод којих Москва није спремна да иде, руски председник, дефинисао је пре равно четири године - у виду нацрта споразума са Вашингтоном. И они се нису мењали, наглашава професор међународних односа из Москве.

"Русија није заинтересовна за територије по себи већ да би из конфликта изашла са позитивним безбедносним исходом за себе. За Русију је најважније да исход војног ангажовања одговара на руске захтеве и да се у наредних 8 до 10 година не појаве безбедносни изазови на које би морала да одговори. На то се односи руски захтев за територијама које укључују Крим, Донбас и југозападне територије Украјине. Дакле, територије су за Русију безбедносна гаранција да неће бити нових сукоба", каже проф. Максим Сучков, директор Центра за међународне студије МГИМО Института у Москви.

Кијев инсистира на безбедносним гаранцијама

На безбедносним гаранцијама, Кијев инсистира још од непотписане Истанбулске декларације на почетку рата. После августовског самита Трампа и Путина на Аљасци, у том питању иде се у смеру гаранција по узору на члан 5 НАТО споразума.

"Члан 5 који то заправо није, јер сигурно не би произвео исту реакцију, дакле напад на Украјину не би заиста био схваћен као напад на било коју НАТО чланицу. Трамп је довео у питање и одбрану својих савезника, а камоли оних који ни формално нису савезници. Оно што Русију брине је да би Америка наставила да снабдева Украјину оружјем. Америка каже да је то део пакета, како се не би десио нови напад на украјинску територију", каже Сучков.

У преговорима са руском и украјинском делегацијом, разговара се о ограничењу броја украјинских војника после рата - од 600 до 800 хиљада - велики број људи под оружјем за Украјину, како се испоставило, и током рата.

У чијем дворишту је лопта

“Решење за Украјину јесте велика војска, али истовременo, Украјина је економски слаба нарочито после рата, зато је питање новца најважније. Ко ће то да плати? Ако Европа види улагање у Украјину као део своје безбедности, онда је логично што Трамп и очекује да Европа покрије те трошкове. Лопта је сада у европском дворишту, морају да одлуче колико и колико дуго ће бити спремни да плаћају за украјинску безбедност", каже Николај Капитоњенко.

Амерички амбасадор при НАТО-у Метју Витакер, рецимо, тврди да је "лопта сада на страни Русије”.

Кремљ поручује да ће се разговори наставити, уз напомену, да су ставове о кључним питањима, већ разјаснили.

"Комунална инспекција општине Гроцка је по добијању сваке пријаве излазила на лице места, констатовала неправилност и исту пријаву проследила Грађевинској инспекцији на даље поступање које је у оквиру њихове надлежности", каже за РТС шеф Комуналне инспекције у Општини Гроцка Небојша Петковић.

Педесет пријава због новог гробља у Врчину

Комунална инспекција Општине Гроцка добила је већ педесет пријава због новог гробља, а по Закону о сахрањивању и гробљима и према општинској одлуци, надлежна је за то питање.

Према тим прописима, сахрањивање се може обављати само на гробљима у употреби.

"Ако лице врши покопавање посмртних остатака ван гробља које је у употреби, предмет се прослеђује на даље поступање судији за прекршаје. Казна предвиђена законом је од 1.000 до 50.000 динара", истиче Петковић.

Уговором о куповини поменуте парцеле, одговорност је, практично, пребачена на новог власника.

"Власник парцеле који ју је продао сачинио је уговор са новим власником, односно купцем, и у изјави се оградио да он нема сазнања шта се даље на тој парцели гради и да ли се гради", указује Петковић.

Сахрана без података о покојнику

Не само да је велика парцела ограђена, већ је пре 15 дана обављена и прва сахрана, о којој Врчином круже различите приче.

Једна од њих је да је покоп импровизован, како би се обелоданило да је приватно гробље отворено. Према другој верзији, сахрањен је бескућник о трошку општине, што у Општини Гроцка демантују.

Општина је у својим и матичним књигама града покушала да пронађе то лице, али је добила одговор да особа тог годишта не постоји.

Додуше, у питању је усмени одговор и општина чека званично обавештење. Једна од верзија је да је покојник довезен из иностранства.

Гробље је земљиште које је урбанистичким плановима или одлуком општине одређено за сахрањивање. У Јавном комуналном предузећу за погребне услуге кажу да се тим планом утврђују се локација и урбанистички услови за градњу пратећих објеката.

Астрономска цена гробних места

Власник нове парцеле Влада Кузмановић каже за РТС да у Врчину нема места за сахрањивање и да је локално гробље на приватном земљишту. Каже да је седми који је купио парцелу и да ниједан власник нема дозволу за сахрањивање.

Овај случај, вероватно, потврђује уобичајену праксу.

Када општина не сагради ново гробље или не откупи суседно земљиште, гробље се прошири на приватно имање, па постане приватно, иако по закону мора да испуњава исте услове као и градско.

Друга страна приче је што гробно место често достиже астрономску цену, баш због тога што нема места на старом гробљу.

Синехубов је додао да су бомбе пале и на један од најпрометнијих ауто-путева у Харкову, да су се аутомобили запалили, као и да у близини није било војних објеката.

Министарство одбране саопштило је да су руске снаге заузеле село Косовцево у Запорошкој области.

Председник Украјине Володимир Зеленски рекао је да ће се у недељу на Флориди састати са америчким колегом Доналдом Трампом.

Према његовим речима, биће разматран нацрт документа о завршетку рата, као и безбедносне гаранције. У овом блоку, како је рекао Зеленски, постоји неколико докумената.

У интервјуу за портал Аксиос, Зеленски је поручио да је спреман да организује референдум о плану за окончање рата, који је предложио Трамп, под условом да Русија пристане на примирје од најмање 60 дана.

У интервјуу за Политико, Трамп је нагласио да без његове сагласности не може да прође ниједна иницијатива Зеленског, додајући да очекује продуктиван састанак на Флориди

Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјапков изјавио је да су политички контакти са бројним европским земљама тренутно на чекању, али да Москва не види потребу да их "прогони" или да моли за наставак дијалога о постизању мирног решења о Украјини.

Рјапков је за телевизијски канал Росија 1 рекао да ће "то постати могуће када европске престонице промене свој приступ Русији".

Председник Владимир Путин истакао је да је домаћа производња оружја и муниције последњих година повећана више од 22 пута и напоменуо да руска војна предузећа снабдевају војску свим потребним оружјем и опремом.

Р. М. (54) зауствљен је полицијским пресретачем, јер је за само два минута у више наврата претекао шест возила преко пуне линије чиме је начинио прекршај насилничике вожње, истиче се у саопштењу.

Осим тога, како се указује, он се кретао брзином од 107 километара на час, на делу пута где је ограничење брзине 60 километара на час.

Даљом контролом, приликом алкотестирања утврђено је да Р. М. управљао возилом под дејством алкохола где је очитана вредност од 1,92 промила алкохола у организму, односно да је возио у стању веома тешке алкохолисаности.

Такође, возач није имао код себе личну карту и саобраћајну дозволу, а даљом контролом, утврђено је да му је одузета возачка дозвола због казнених поена.

Возач је искључен из саобраћаја, биће задржан у службеним просторијама уз подношење одговарајуће прекршајне пријаве, закључује се у саопштењу МУП-у.

Горан Копривица дуже од три деценије ради у медијима, а прва искуства стекао је у дописништву Телевизије Београд у Приштини.

У међувремену прелази у Телевизију Приштина која је постала саставни део Радио–телевизије Србије. Иако од 1999. живи и ради у Београду, оком камере испратио је све важне догађаје на Косову и Метохији, био сведок политичких и друштвених збивања, али пре свега живота обичних људи.

Последњих седам година стални је члан екипе емисије "Право на сутра" која бележи косовску свакодневицу. Готово да нема села и општине у коју није крочио, а са колегама указивао на проблеме и помагао да се пронађу решења.

Као сниматељ РТС-а ангажован је у свим ванредним и ризичним ситуацијама које захтевају посебну вештину и искуство. Обишао је пола света извештавајући за бројне емисије Радио–телевизије Србије, а Косово и Метохија му је, каже, приоритет међу путовањима.

Колеге кажу за њега да је професионалац, талентовани сниматељ, правдољубив човек.

Ожењен је и отац троје деце.

Све што је радио носило је јасан професионални печат. Великодушно је делио своје знање и време, испоручујући изузетно новинарство на свим нашим платформама, написале су његове колеге на сајту Радио Слободна Европа.

Када је Балкански сервис обележио 30. годишњицу, у архиви РСЕ пронађена је Драганова фотографија како извештава са грађанских протеста 1996/97. године у Београду.

Од репортера до уредника

Драганов пут водио је од репортера до уредника, а изузетан резултат је постигао када је током НАТО кампање против Србије 1999. године водио петочасовни ноћни програм Радија Слободна Европа. У тим месецима страха и неизвесности, РСЕ је у Србији достигао рекордну публику као један од ретких објективних извора информација, добијених од репортера присутних на свим странама сукоба.

Интервјуисао је светски познате личности, укључујући Леха Валенсу, Марију Тодорову, Јоргоса Папандреуа, Франсиса Фукујаму и многе друге, доказујући се као промишљен и цењен саговорник водећих гласова у политици, економији и спољним пословима. Каријеру на РСЕ завршио је као спољно-политички уредник.

Последњих година рада на РСЕ Драган Штављанин је покренуо видео-серијал "Post Scriptum", сажета објашњења глобалних дешавања – од Балкана до рата у Украјини; од демократског назадовања у Мађарској до ауторитаризма у Турској; од технолошке индустрије до ширења дигиталног утицаја Кине. Серијал је био један од најгледанијих садржаја на друштвеним мрежама РСЕ. Драган Штављанин је изградио и координирао мрежу дописника који су покривали Србију, Косово и Црну Гору. Са многима од њих остао је у професионалним и пријатељским односима и након 1999. године, баш као што је увек био радо виђен међу колегама и пријатељима у свим државама бивше Југославије.

Каријеру је започео у другој половини осамдесетих као један од најмлађих новинара у тада високо цењеном и популарном недељнику НИН, а наставио је у Радио Београду.

Привржен професионалном и етичком извештавању ту кућу је међу првима напустио одбијајући да прихвати строго контролисану уређивачку политику коју су наметали кругови власти Слободана Милошевића.

Верујући да промене у Србији могу бити изведене и у условима међународне изолације тадашње Југославије и ратова у окружењу, као помоћник министра информисања из редова нестраначких личности, прикључио се почетком деведестих тиму Милошевићевог опонента премијера Милана Панића.

Чачак, Београд, Праг

Аутор је више књига; међу његовим најважнијим делима је "Хладни мир: Кавказ и Косово" компаративна студија сукоба на простору бившег Совјетског Савеза, у којој је случај Косова послужио као кључна тачка – заснована на интервјуу који је урадио за РФЕ; као и "Балканизација интернета и 'смрт' новинара", књига о променама у новинарству у дигитално доба.

Магистрирао је на пољима међународних односа на Отвореном универзитету у Лондону и у Будимпешти.

Докторску дисертацију "Демократија и медији у ери глобализације" одбранио је 2012. на Факултету политичких наука у Београду.

Од Чачка где је рођен, преко Београда где је ушао у новинарске воде, до Прага где је живео скоро три деценије, прилагођавао се и играо разне улоге: био је супруг и отац троје деце, колега и незамењиви пријатељ.

Увек је остајао доследан, принципијелан, етичан и професионалан. Из болнице у којој се борио са најтежим изазовом, колегама на РСЕ упутио је поруку: "Наше повремене међусобне несугласице никада нису биле подстицане националном, верском или било којом групном припадношћу било кога од нас, већ различитим професионалним виђењима како да дођемо до најбољег резултата. И по томе смо оаза у свету подељеном по разним основама".

Од радио-репортера до аналитичара и писца, Драган Штављанин је до краја остао бриљантан, истиче у омажу свом колеги Радио Слободна Европа. 

Амерички председник Доналд Трамп је прошлог месеца Нигерију прогласио "земљом од посебне забринутости", истичући да је циљ удара заштита хришћана у једној од најнестабилнијих држава афричког континента.

"По мом наређењу, Сједињене Државе покренуле су снажан и смртоносан напад на терористички олош Исламске државе на северозападу Нигерије. Они су одговорни за убијање хришћана у размерама које нису виђене годинама, можда и вековима. Већ сам раније упозорио те терористе да ће паклено платити ако не престану да убијају хришћане, што се синоћ и догодило. Док сам ја председник, нећемо дозволити радикалном исламском тероризму да се развија", рекао је Трамп.

Могући нови удари

Амерички министар одбране Пит Хегсет изјавио је да не искључује могућност нових удара на положаје џихадиста. Захвалио је влади Нигерије на подршци и сарадњи током операције.

Становници подручја у близини напада сведоче о снажним експлозијама.

"Синоћ око 22.45 јавили су ми да се догодио напад у близини наше породичне фарме. Уклоњени су остаци пројектила. Људи су мислили да је пао авион, али није. Хвала Богу да нема жртава", рекао је фармер из Сокота.

У Лагосу, међутим, чују се и критички тонови.

"Већ дуже време круже гласине да Американци долазе у Нигерију. Наша војска не би требало да иде у Буркину Фасо или у друге земље да се бори, већ треба да остане овде док нам кућа гори", рекао је један становник Лагоса.

Став нигеријске владе

Нигеријска влада саопштила је да наоружане групе у земљи циљају и муслимане и хришћане, али је истакла да сарадња са Сједињеним Државама остаје важан део борбе против тероризма.

"Унапред смо обавештени о америчким нападима. То је део наше текуће сарадње са међународним партнерима, укључујући Сједињене Америчке Државе, како бисмо решили претњу од тероризма и насилног екстремизма", наведено је у саопштењу Министарства спољних послова Нигерије.

Нигерија, са око 230 милиона становника, готово је равномерно подељена на муслимане и хришћане. Земља се суочава са вишеструким безбедносним кризама, укључујући џихадистичку побуну која траје од 2009. године, као и деловање наоружаних банди на северозападу које се баве пљачкама и отмицама.

Део америчке деснице, укључујући и утицајне републиканске сенаторе, годинама указује на прогон хришћана у Нигерији и тражи увођење санкција против нигеријских званичника који, како тврде, омогућавају деловање терористичких група.

"Бирамо будућност наших породица. Бирамо сигурност за нашу децу која желе да остану овде, да раде, да се школују и да планирају свој живот на својим вечним огњиштима“, рекао је Новак Живић, градоначелник Грачанице.

Како је могло да се чује од појединих лидера за 12 година у политици научили су да се најтеже исправљају политичке грешке.

"Зато ми немамо право на грешке. Зато свако од нас има одговорност да оне који су завели, обећали им све и свашта, да их подсете да Грачаница вреди много више него фрижидер, да Грачаница нити се предала нити се продала, и да сте ви часни људи. Морамо да будемо јединствени и сложни, и понекад људи ми кажу, стално спомењате то јединство - а шта друго“, каже Игор Симић из Српске листе.

Поглед на изборе у недељу даје и дирекор Канцеларије за Косово и Метохију.

"Победа Српске листе између осталог је и гарант наставка свеобухватне помоћи државе Србије српском народу на КиМ и наставак даљег редовног исплаћивања и плата и пензија и новог запошљавања и наставка инфраструктурних инвестиција. Победа Српске листе је брана Куртијевом терору и његовој антисрпској политици“, каже Петар Петковић.

Ово су трећи избори на Косову и Метохији ове године, други парламентарни, јер после фебруарских, странке Албанаца нису успеле да формирају владу.

Ухапшени се терете за више кривичних дела, укључујући лажно исказивање пореског кредита и прање новца, чиме су оштетиле буџет Србије за више од 389 милиона динара.

Како се истиче у саопштењу, сумња се да су од 2018. до 2024. године основали више фирми које су користили за фиктивну продају велике количине нефункционалних пумпи и агрегата и сличне робе, коју су претходно купили на илегалном тржишту.

Преко лажних рачуна, подизали су цену робе и приказивали неистинити ПДВ, на основу којег су добили повраћај од 389.702.998 динара.

Тврди се да су, с намером да прикрију порекло новца, преносили средства са рачуна својих фирми на личне рачуне, а затим их подизали и предавали Н. А.

Одређено им је задржавање до 48 сати, после чега ће бити приведени тужилаштву уз кривичну пријаву, закључује се у саопштењу МУП-а Србије.

Јавни тужилац у Вишем јавном тужилаштву у Новом Пазару Едис Арифовић и јавни тужилац у ВЈТ у Крагујевцу Душан Милосављевић поднели су приговоре у вези са бирачким местом број 9 – Крагујевац 2.

Тужиоци из крушевачког ОЈТ Иван Филиповић и Саша Аврамовић поднели су приговоре због наводне повреде изборног права на бирачком месту 10 – Крагујевац 3.

Нишка тужитељка Јелена Коцић поднела је приговор због наводне повреде изборног права на бирачком месту 13 – Ниш 3, док је Ђорђе Маховац из ВЈТ у Сремској Митровици поднео приговор у вези са бирачким местом 6 – Нови Сад 2.

Приговори су се углавном односили на повреду приватности бирача, због тога што су чланови бирачких одбора користили мобилне телефоне са камерама или због тога што се није гласало у просторијама Апелационог тужилаштва, већ у другим тужилаштвима или судовима.

У решењима која је објавио ВСТ, наводи се да је укупно осам од 11 чланова, колико је одлучивало, једногласно било против усвајања свих приговора.

Осам чланова ВСТ изјаснило се мејлом

ВСТ наводи да је осам чланова Савета одговорило мејлом на електронској седници – Тања Вукићевић, Јелена Глушица, Загорка Доловац, Мирослав Ђорђевић, Предраг Ћетковић, Предраг Миловановић, Милан Ткалац и Бранко Стаменковић.

Записником је констатовано да је министар правде Ненад Вујић јуче у медијима саопштио да је упознат са садржином мејла и прилозима, а Борис Павловић и Владимир Симић нису одговорили, наводи се у решењима ВСТ-а.

Председник ВСТ Бранко Стаменковић је јуче прво одложио седницу тог тела због непостојања кворума, а потом је, око сат времена касније, заказао електронску седницу.

Свим члановима је електронским путем послат сав материјал неопходан за одлучивање и од њих се очекивало да у року од 24 часа гласају по тачкама дневног реда, да би се испоштовао законски рок за одлучивање о приговорима.

Избори за пет чланова ВСТ-а из редова тужилаца одржани су у уторак, а у среду је стигло шест приговора. Закон о Високом савету тужилаштва налаже да Савет у року од 48 сати од пријема приговора по њима одлучи или се приговори аутоматски усвајају. То би значило да би избори морали да буду поновљени на четири бирачка места на која су се односили приговори.

Министар правде Ненад Вујић, који се јуче није појавио на ванредној седници ВСТ на којој је требало да се одлучује о приговорима, успротивио се одржавању седнице електронским путем, наводећи да то није у складу са Пословником о раду Високог савета тужилаштва.

Министар Вујић: Прекршени Закон и Пословник о раду ВСТ

После објављивања одлуке ВСТ, министар Вујић затражио је да се "хитно стави ван снаге незаконито решење председника ВСТ".

Вујић сматра да поступање председника ВСТ Бранка Стаменковића "представља отворено кршење Закона и Пословника о раду ВСТ и недопустив чин институционалне самовоље, будући да је донео решење о одбијању приговора изјављених на поступак избора чланова Савета из реда јавних тужилаца и то у ситуацији у којој није постојао ни прописани број од осам гласова чланова Савета за усвајање дневног реда".

"Предметно решење је донето без стављања те тачке на дневни ред, због чега његова одлука није и не може бити законита. Осим што такво 'решење' нема легалитет, нема ни правни легитимитет и представља грубо занемаривање обавезујућих процедура, чиме се директно угрожава законитост рада органа и нарушава поверење јавности у правосудни систем. Овде није реч о тумачењу права, већ о њиховом очигледном и свесном грубом кршењу", наводи Вујић.

Министар правде наводи да, као члан ВСТ по функцији, сматра такво поступање "апсолутно неприхватљивим", јер, како истиче, "нико, без обзира на функцију коју обавља, нема право да доноси одлуке мимо прописаних процедура и да тиме фактички суспендује Закон и Пословник".

Због тога, како је истакао, захтева да се предметно решење без одлагања стави ван правне снаге и да се "хитно испита комплетно поступање господина Стаменковића и да се утврди његова одговорност за доношење противправног акта".

С друге стране суд је усвојио жалбе пуномоћника С. Д, Д. Ш. и Д. Н. Ш. у целости и Н. Ш, у делу који се односи на одузимање гараже површине 22,67 квадратних метара, и укинуо првостепено решење и у том делу предмет вратио првостепеном суду на поновно одучивање, објављено је на сајту тог суда.

Претходно је Виши суд у Београду усвојио захтев Јавног тужилаштва за организовани криминал и од Шарића је трајно одузета имовина проистекла из кривичног дела.

Од Шарића је одузета породична стамбена зграда у Крагујевцу, стамбени објекат са гаражом и базеном у Сремској Каменици, неколико плацева и објеката у истом месту, као и новац на динарском рачуну од 1.764.533,73 динара, и на девизним рачунима од 5.435,48 евра и од 3.162,69 евра, као и све покретне ствари пронађене у непокретностима.

Поред тога, првостепеним решењем од трећих лица је одузето и то од Т. А. стан у Београду, од Н. Ш. такође стан у Београду и један на Златибору, од Д. Ш. два стана и гаража у Београду, док је од И. Ш. одузета стамбена зграда у Београду, од Д. Ш. стан у Београду, од Л. П. један стан, објекат, путничко возило марке "бмв", 17.250 евра и покретне ствари, од С. Д. је одузет стан у Шапцу, од М. Ш. 110.000 евра и од Д. Ш. са девизног рачуна 30.922 евра.

Првостепеним решењем одбијен је захтев тужилаштва да се од Шарића трајно одузме неколико парцела и објеката у Сремској Каменици, као и од трећег лица Н. Ш. стан у Београду.

Дарко Шарић је иначе правоснажно осуђен на казну затвора од 15 година због кријумчарења 5,7 тона кокаина Јужне Америке у Европу, док се против њега пред Специјалним судом воде још два кривична поступка.

Она додаје да проблеми у пословању нису специфични само за Београд или Србију, већ да су карактеристични за велики број јавних система. Посебно указује на чињеницу да закон о апотекарској делатности, иако је био у нацрту, никада није усвојен, што је додатно допринело тренутном стању.

"Неусвајање закона о апотекарској делатности сигурно је утицало на лоше стање, али са економске тачке гледишта нисам сигурна да би и његово усвајање само по себи довело до тога да апотеке послују профитабилно", истиче професорка Ћирковић.

Концесија није приватизација

У јавности се често изражава бојазан да би увођење концесије значило приватизацију "Апотека Београд" и угрожавање доступности лекова. Ћирковићева наглашава да је реч о погрешном тумачењу.

"Јавно-приватно партнерство са елементима концесије је потпуно супротно од приватизације. Власништво остаје у рукама града, а приватном партнеру се даје само право управљања на одређени број година", објашњава професорка.

Према важећој регулативи, концесија може трајати од 5 до 50 година, након чега се управљање поново враћа граду Београду. У том периоду, град задржава право надзора и одлучивања, и остаје активан учесник у целом процесу.

"Град не губи контролу, већ од самог почетка дефинише услове које ће приватни партнер морати да поштује – од доступности лекова са основне листе, преко маржи, до наставка производње појединих препарата које су Апотеке Београд и до сада правили", каже Ћирковић.

Улога града и заштита јавног интереса

Једно од кључних питања је шта ће бити са мањим, мање профитабилним апотекама које су грађанима често једини доступан извор лекова. Према речима Веселе Ћирковић, управо је град тај који има механизме да заштити јавни интерес.

"Град Београд је тај који прописује услове и може да обавеже концесионара да задржи и мање профитабилне апотеке. Финансијска конструкција може да се направи тако да профит са атрактивних локација надомести губитке на мањим", објашњава професорка економије.

Она признаје да је надзор често најслабија карика у пројектима јавно-приватног партнерства у Србији, али сматра да град има могућност да тај проблем превазиђе.

"Немамо довољно развијене механизме надзора, али сам сигурна да ће град Београд имати то у виду и обезбедити контролу. И сами грађани могу да учествују у надзору, да укажу на проблеме и обрате се локалној власти", наглашава Ћирковић.

Уколико приватни партнер не поштује уговор, град има право да га раскине, иако, како каже, ни приватнику није у интересу да ризикује прекид уговора након улагања у просторе и пословање.

Професорка Ћирковић подсећа да је у већини европских земаља присутан комбиновани модел управљања апотекама.

"Апотеке јесу стратешки важне за сваку државу, али и у Европи постоје модели у којима јавни сектор задржава власништво и надзор, док приватни партнер управља. То је модел који се разматра и код нас", закључила је у разговору за РТС професорка Весела Ћирковић.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

27.12.2025. Субота: Јутро хладно местимично са слабим мразем. Ујутру и пре подне претежно облачно и суво, а после подне разведравање. Ветар слаб и умерен, на истоку и јак, западни и северозападни. Јутарња температура од -3 до 3, највиша дневна од 2 до 6 степени. Упозорење: Поледица или залеђивање мокрих површина, вероватноћа 80%. Топљење снега (на истоку Србије), вероватноћа 80%.

28.12.2025. Недеља: Променљиво облачно, хладно и ветровито са локалном појавом краткотрајног снега или пљуска снега. Ветар умерен и јак, у источној Србији повремено и олујни, северни и северозападни. Најнижа температура од -5 до 0, а највиша од 2 до 7 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 85%.

29.12.2025. Понедељак: Променљиво облачно, хладно и ветровито. Ветар умерен и јак, у источној Србији повремено и олујни, северни и северозападни. Најнижа температура од -4 до -1, у Неготинској краини око 2, а највиша од 1 до 6 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 80%.

30.12.2025. Уторак: Променљиво облачно, хладно и ветровито са локалном појавом краткотрајног снега или пљуска снега. Ветар умерен и јак, у источној Србији повремено и олујни, северни и северозападни. Најнижа температура од -7 до -3, у Неготинској крајини око 0, а највиша од 2 до 6 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 75%, Тмин < -5 °C, вероватноћа 90%

Прогноза временa за наредних пет дана (од 31.12.2025. до 04.01.2026.)
Ујутру слаб и умерен мраз, а дневна температура у интервалу од 1 до 6 степени. Током дана променљиво облачно са локалном појавом краткотрајног снега или пљуска снега уз умерен и јак северозападни ветар.

"Информацију званичну немамо, а незванично је да ће примена бити одложена до половине јануара“, каже Александар Спасић, секретар Пословног удружења "Међународни транспорт“.

Председник Удружења послодаваца друмског саобраћаја Србије "Србијатранспорт“ Горан Алексић наводи да превозници немају информацију да је правилник донет, нити да најављена наплата путарина на магистралним путевима за комерцијална возила ступа на снагу. Сматра да би сарадња државних институција и привреде требало да буде квалитетнија.

"Само квалитетан јавно-приватни дијалог може изнедрити решења која су у општем интересу. У том смислу би било добро да се доношење овог правилника који ишчекујемо, одложи на неко време. Треба да седнемо и заједно видимо како ће се примањивати и сагледамо добру праксу и моделе наплата путарина према комерцијалном сектору у ЕУ, како бисмо применили европску регулативу и још боље се ускладили са окружењем“, додаје.

Више извора финансирања за одржавање путева

Инфраструктура земље је, каже, последњих година значајно унапређена, а одржавање путева се мора финансирати из различитих извора.

"Јако је важно да мере које се односе на јавни превоз путника као важној услузи мобилности и на теретни транспорт као сервису привреде, буду одмерене и пројектоване тако да се добије конкурентан и квалитетан сервис за грађане и привреду“, сматра Алексић.

Путарине за магистралне путеве треба увести само тамо где постоје ауто-путеви

Одлагање увођења путарине на магистралним путевима одговара превозницима, јер их за сада ослобађа трошкова које би ова обавеза наметнула, а коју би, како кажу, на крају плаћали приврада и грађани. У Пословном удружењу "Међународни транспорт“ сматрају да путарине на путевима другог реда не треба увести на територији читаве земље.

"Става смо да тамо где постоји ауто-пут који је и осмишљен, пре свега, за транзит и кретање тешких теретних возила, заиста треба увести наплату путарина на магистралним путевима, јер онда враћамо сва теретна возила на ауто-пут. Међутим, тамо где нема алтернативе у виду ауто-пута, ту не би требало уводити путарине, јер превозници немају могућност да возе другим путевима“, каже Спасић.

Превозници схватају да је одржавање пута скупо и да су за то потребна озбиљна средства, али сматрају да се за то већ издваја значајан новац.

"Ми већ плаћамо одређене таксе и накнаде, свако у свом месту, свако приликом регистрације возила, тако да постоје већ одређена средства која се одвајају за одржавање путева. Мислимо да је то можда и довољно“, објашњава.

Строжа контрола страних возила и оних која су претоварена

Већу пажњу, наводи, треба посветити страним теретним возилима која иду кроз Србију, а за која би требало да постоје тачно утврђени коридори кретања. Такође, потребна је додатна контрола претовара возила који користе локалне и магистралне путеве.

"То наши чланови немају, јер они пролазе две ваге. Једну у земљи и једну ван земље, а имају контроле и на европским путевима и ту играња нема. Проблем постоји код унутрашњег превоза, код расутих материјала. Локални превози са возилима који технички могу да носе много више од дозвољене носивости, нажалост, немају контролу. Товаре и двоструко више од дозвољене носивости и то треба кажњавати, јер то уништава путеве“, истиче Спасић.

Србија није једина земља која планира наплату пурарина на магистралним путевима. Ова пракса постоји код неколико земља у Европи, док се у већини путарина наплаћује само на ауто-путу.

Према доступним подацима за мото путеве тј. путеве прве М категорије у Србији путарина би требало да износи 29,3 динара по километру, док би за путеве прве Б категоије односно регионалне саобраћајнице то требало да буде 26 динатра по километру.

Превозници кажу да у овом тренутку постоје много озбиљнији проблеми са којима се суочавају и које би требало решити, пре увођења путарина на магистралним путевима. То су финансије, дуга гранична задржавања, ограничено време рада возача у ЕУ, сива економија.

"Мандић је функционер СНС-а, бивши спортиста и осумњичен за покушај убиства, али најуспешнији у изборним и насилним операцијама за картел на власти, за шта је награђен милијардама кроз намештене послове са државом", рекла је Мариника Тепић читајући "оптужницу број шест", у оквиру кампање ССП “Пут за затвор - правда за Србију”.

Она је рекла да се Мандић повезује са изборном крађом 17. децембра 2023. године, пријавом “фантомских” бирача из Републике Српске и организованим довођењем у Београдску арену.

Мариника Тепић је објаснила да је "на адреси Краљевића Марка 9 у Београду, која је у његовом власништву, фиктивно било пријављено 154 бирача за градске и 121 бирач за репубичке изборе, као и да су то људи који на тој адреси уопште не живе, а који су ту лажно пријављени ради гласова за СНС".

Према њеним речима, Мандић за те и друге сврхе добија новац кроз систем "Т&М" фирми и осталих са њим повезаних фирми преко намештених послова са Електропривредом Србије, ПИО фондом, Републичким фондом за здравствено осигурање, Градом Београдом.

Она је рекла да је као "власник-параван" Т&М фирми означен Мандићев кум Дане Шијан, док се стварни власници крију и воде на нека правна лица из Дубаија.

"Важан доказ је и метеорски раст прихода Т&М система. За само две године, од 2022. до 2024. године, са 428.000 на чак 14 милијарди динара", истакла је Мариника Тепић.

Она је рекла да је прва Мандићева фирма била “Т&M Group Solutions” за обезбеђење и чишћење, а да су затим отваране и друге, а најновија је агенција за привремено запошљавање "T&M Group HR“.

Мариника Тепић је рекла да је авио-компанија “Т&M Aviation” , иако нема оперативну дозволу, већ приходовала 86.959.000 динара. Она је истакла да је "Мандић један од кључних оперативаца силе у парасистему браће Вучић, а систем Т&М фирми је буџетска пумпа за извлачење јавног новца у циљу плаћања изборне машинерије браће Вучић, насиља и за друге прљаве послове".

Мариника Тепић је рекла да Мандић, који је "један од кључних извршилаца Андреја Вучића, брата председника Србије Александра Вучића, и његових батинаша који спроводе партијску репресију тамо где институције не смеју, ниједном није приведен након физичких напада на мирне грађане, упркос бројним доказима". 

Нинослав Тадић, корисник из Ниша, каже: "Годину дана сам овде, да нисам овде био бих на улици. Овде сам добио смештај, храну, гардеробу. Био сам у тешкој материјалној ситуацији, без крова над главом, оперисан. Задовољан сам, имамо лекарску негу, доктора, сестру. Имамо особље које брине о нама."

Нарочито су захвални јер током ледених дана не морају да траже скровита места на улици, а празнике дочекују, кажу, у правој домаћинској породичној атмосфери.

Саша Јосифовић, корисник из Ниша. додаје: "Ове температуре не би могле да се издрже напољу, нигде вани. Овде је топло, имамо грејање, имамо топлу воду. Да нисам овде био бих вероватно на улици где сам и био."

Прихватилиште може да прими 15 особа. Попуњено је током читаве године, а потребе су веће од капацитета, нарочито у зимским данима.

Горица Цветковић, руководилац Прихватилишта за одрасла и стара лица Ниш, објашњава: "Нажалост, имамо и листу чекања, што значи да нисмо тренутно у могућности да збринемо све кориснике којима је ова подршка потребна. Kорисници се задржавају до шест месеци, неки и дуже, зависно од тога да ли се у том периоду нађе адекватна мера збрињавања или не."

Свакодневна занимација је по личном избору корисника, од друштвених игара и дружења у овој установи, до тражења посла и активности ван прихватилишта које функционише у оквиру Центра Мара, где о њима даноноћно брину здравствени и социјални радници.

Милијана Станковић, директорка Центра Мара Ниш, наводи: "Прихватилиште је услуга социјалне заштите, смештајна услуга, то је тренутно збрињавање корисника, привремено, хитно и свеобухватно, што значи да овде корисници имају смештај, храну и здравствену негу, а такође и психосоцијалну и правну подршку."

Збрињавање у овој установи је привремено, до проналажења трајног смештаја у дому за старе, или у породици, када год је то могуће.

Одлуци о укидању притвора претходио је и налаз вештака кој показује да Јовичић пати од пострауматског синдрома који утиче на његово здравље.

"Богдан је захвалан новинарима кој су пратили његов случај и држали тежиште на томе. Захвалан је колегама студентима", казала је Љиљана Боровић.

Јовичић се са још две особе терети за кривично дело насилничко понашање на спортским приредбама и јавним скуповима. Они се терете да су у Косовској улици у Новом Саду поломили излоге на просторијама Српске напредне странке и да су оштетили једно возило.

Он је ухапшен 14. августа, након великог протеста студената и грађана у Новом Саду.

За време боравка у притворској јединици Окружног затвора у Новом Саду, Јовичићу је преминуо отац, а на сахрану је доведен са лисицама на ногама.

Управа за извршење кривичних санкција одбацила је оптужбе о понижавању, тврдећи да су процедуре испоштоване и да му је учињен и уступак како би могао да прими саучешће.