"Месечна рента у Београду креће се од 300 евра па навише, у зависности од локације. Просек нормалног стана од 64 квадрата у ширем центру града је између 500 и 700 евра на месечном нивоу, а у ужем центру од 800 до 1000. Чини ми се да је код социјалног становања проблем што у туристичким местима – попут Барселоне, Париза, Лондона или Беча – због категорије издавања станова на дан, за запослене је немогуће наћи стан", истиче Пашановић, указујући на пример у Ровињу, где је општина прописала могућност субвенције за становање младим лекарима у износу од 1.000 евра, за који нису могли да пронађу адекватну некретнину.

На питање како коментарише пример Хрватске која планира да активира такозване празне станове, Пашановић одговара да му није јасан концепт "празних станова" и како би се то правно регулисало.

"Знате, приватна својина је света. Ако сам на легалан начин стекао 100 празних станова, док плаћам порез на имовину, зашто би ико улазио у то шта ја треба да радим са њима. Треба, наравно, помоћи социјалним групама које не могу себи лако да обезбеде стан, а који је загарантован европским конвенцијама и уставом. Ми смо већ имали неке сличне пројекте, попут некретнина за војску и полицију, где је цена квадрата износила око 500 евра, или кредита за младе, који је успешно прошао. Држава мора да пази које социјалне категорије треба да намири, али не и да се меша у само тржиште", наводи стручњак за некретнине.

Бранимир Јовановић са Бечког института за међународне економске студије објашњава да се престоница Аустрије већ деценијама сматра лидером успешних модела приватног становања.

"Бечки модел се заснива управо на супротним премисама од онога што је господин Пашановић навео. Град се меша у тржиште некретнина. Око 80 одсто стамбених јединица у Бечу се изнајмљују. Половина од тога су такозвани социјални станови, а још око 200.000 њих имају регулисану ренту", указује Јовановић.

Стога, како наглашава, није могуће да сам власник произвољно одреди цену, већ читаву област контролише град, због чега су ренте прилично доступне.

"Оваква политика је, заправо, почела пре једног века, а после Првог светског рата, који је за Аустрију био пораз. Тада је отпочео период 'црвеног Беча', када су социјалисти дошли на власт, и изградњом око 60.000 социјалних станова омогућили сиромашном становништву да има кров над главом. У међувремену, то су постали станови за све људе, и оне који су добро ситуирани. Идеја је да сви људи могу да живе у добрим и доступним становима, односно да се смање социјалне разлике. Град на годишњем нивоу издваја четири милијарде евра за овај модел", тврди саговорник са Бечког института за међународне економске студије.

Пашановић: У Србији није друштвено прихватљиво да цео живот проведеш као подстанар

Пашановић напомиње да је Беч занимљив и специфичан пример, али да је основна разлика између престонице Аустрије и Београда у томе што 90 одсто пунолетног становништва Србије жели да има власништво над неком некретнином.

"Такође, просечна цена закупа је ограничена, што је довело до стопирања градње у Бечу. Држава се потом договорила са банкама да обезбеде пројектно финансирање на 40 година, што је незамисливо – да за ренту не можете да повратите инвестицију кроз четири деценије. Ми немамо несташицу социјалних станова, не морају сви да траже Врачар или Дорћол. Можете да нађете стан од 400 до 600 евра у пристојном делу града", сматра Пашановић.

Верује да је културолошки највећи проблем у српском друштву живети као подстанар.

"У Европи је пракса да читав живот проведете као подстанар. Код нас то није случај и сматра се друштвено неприхватљивим. Дакле, није социјални проблем наћи кров над главом, него је проблем што је тешко доћи до поседа", уверен је Пашановић.

Јовановић: Беч има и добрих примера које Београд може да примени

Јовановић је сагласан с претходном оценом Пашановића о кључној разлици између Беча и Београда, али каже да се као добар модел за српску престницу може узети контрола ренти.

"Дакле, поновићу, нису сви станови у Бечу социјални. Око 40 одсто је социјалних, а још више од 20 одсто некретнина имају регулисану ренту – и приватни су. То се може урадити у Београду. Друга ствар је да нису сви социјални станови у власништву града, већ постоје и они у власништву такозваних задруга или приватних фирми које остварују профит. Држава субвенционише изградњу таквих станова", истиче Јовановић.

Наводи да је стамбено питање управо један од разлога што Беч многи сматрају најбољим или најквалитетнијим великим градом за живот у Европи, па чак и у свету.

"Управо та контролисана цена станова доприноси и квалитету живота. Не може се све слепо преписати од Беча на Београд, али се неке лекције могу научити", закључује Јовановић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Цело гостовање можете да погледате у видео запису на почетку текста.

Иако многи верују да резултат дугује дијаспори, део стручне јавности тврди да су превагу однели бирачи Демократског савеза Косова, партије чији је оснивач Ибрахим Ругова. Куртија су, процењује се, наградили са око 40.000 гласова, пре свега због сигнала из Брисела.

"Некако су се поклопиле коцкице да је Европски савет заседао у децембру, условно су укинули санкције али оне су заиста одлучиле исход, као и недавно признање Бахама које је дипломатским радом издејствовала Вјоса Османи, а пре тога уз помоћ Турске признања Судана и Сирије", каже Драгиша Мијачић из Националног конвента о ЕУ.

Иако је читаве године Куртијева политика била усмерена на север Косова и Метохије, аналитичари у Приштини не приписују успех односу према Србима.

"Помогао је, али није био одлучујући. Мислим да је тај економски, и социјални део програма био одлучујући фактор", каже Љеарт Хоџа, политички аналитичар.

Са готово 50 одсто гласова Курти ће имати најмање 55 од 61 мандата, колико је потребно за састав владе. Разлику ће лако надоместити посланицима несрпске мањине којима је загарантовано 10 места. Тежи задатак биће избор председника кога Скупштина бира двотрећинском већином, а у случају неуспеха иде се на нове изборе.

"Резултати сугеришу да ниједна партија не може себи да приушти блокаду и евентуално нове изборе на пролеће када дође на ред да се гласа за новог председника. Сада је ситуација предвидива, стабилнија и Курти може већ да почне да се бави саставом кабинета и политикама које је обећао", каже Љеарт Хоџа.

Срби страхују због победе Самоопредељења

Срби на Косову и Метохији, поучени искуством, страхују због убедљиве победе Самоопредељења. Претходни мандат обележила су хапшења, притисци, затварање српских институција, званично укидање динара.

"Мислим да ова победа Куртија свакако не значи ништа добро српском народу, већ ће значити континуитет његове политике коју смо видели како је изгледала последње четири године, а сада уз знатно мањи међународни притисак него што је био до сад", каже Мијачић.

Иако је премијер привремених институција дужан да понуди министарско место српској партији са највише освојених гласова, Аљбин Курти је ту праксу прекинуо у претходном мандату и у владу позвао Ненада Рашића уместо Српску листу. Прогнозе су да ће у новој влади поновити сценарио.

31.12.2025. Среда: Осетно хладније. Пре подне на северу сунчано, у осталим пределима облачно, у области Хомоља повремено са слабим снегом. После подне ново наоблачење са севера, увече и током ноћи у Војводини тек понегде уз краткотрајно провејавање слабог снега. Ветар умерен и јак, западни и северозападни. Најнижа температура од -7 до -1 °С, а највиша од 0 до 3 °С, на југу понегде и хладније. Упозорење: Тmin < -5 °C, у планинским пределимa Тmin < -10 °C, вероватноћа 95%.

01.01.2026. Четвртак: После облачног јутра, током дана претежно сунчано и топлије. Ветар умерен и јак северозападни, после подне у скретању на јужни. Најнижа температура од -8 до -1 °С, а највиша од 0 до 4 °С. Тmin < -5 °C, у планинским пределимa, вероватноћа Тmin < -10 °C, вероватноћа 95%.

02.01.2026. Петак: Променљиво уз умерен и јак јужни ветар који ће понегде достизати и олујне ударе и осетно топлије. Киша се местимично очекује у Војводини. Најнижа температура од -5 до 2 °С, а највиша од 8 до 13 °С.

03.01.2026. Субота: Променљиво уз умерен и јак јужни ветар који ће понегде достизати и олујне ударе и топло за овај период године. Најнижа температура од 0 до 7 °С, а највиша од 10 до 16 °С.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати у ком року ће бити приведен на саслушање, наводи се у саопштењу Вишег јавног тужилаштва.

На свом налогу на мрежи Икс адвокат Чедомир Стојковић је данас написао: "Управо ме приводи полиција по наредби ВЈТ."

У саопштењу ВЈТ у Београду стоји да постоје основи сумње да је Ч. С. од априла 2022. године до децембра 2025. године путем друштвених мрежа "објављивао своје или туђе изјаве, коментаре или ауторске текстове који су својим садржајем недвосмислено указивали на намеру осумњиченог да подстакне већи број грађана или их учврсти у намери да предузму чињења којима би угрозили функционисање државних органа Републике Србије, што би за последицу имало свргавање највиших државних органа и њихових представника".

Комисије Уједињених нација за опојне дроге и Светске здравствене организације, које су 2020. године ставиле канабис у категорију материја с признатим медицинским својствима.

Према новој регулацији, производња, промет и поседовање канабиса биће допуштени искључиво у облику фармацеутских приправака на лекарски рецепт, а Агенција за лекове и медицинска средства Босне и Херцеговине биће одговорна за надзор целог процеса, од увоза до примене код пацијената.

Ова мера не значи либерализацију тржишта, већ успоставу јасног, сигурног и надзираног оквира за медицинску примену канабиса.

Министарка цивилних послова Дубравка Бошњак нагласила је да Босна и Херцеговина сада спада међу земље које канабис регулишу за медицинске сврхе, преноси Хина.

Одлука је донета након више од десет година административног процеса и усклађивања с међународним препорукама.

Босна и Херцеговина сада следи примере других земаља у којима су лекови на бази канабиса већ допуштени за ублажавање симптома код болести попут мултипле склерозе, карцинома, АИДС-а и епилепсије.

"Мислим да је то дефинитивно најзначајнији успех и то је нешто што је обележило рад владе у првом тренутку. Мислим да смо постигли добар компромис на корист и универзитета, али и државе", рекао је Мацут и додао да су у другом циклусу започети разговори са деканима да би се, како је рекао, појасниле неке недоумице које постоје у академској заједници.

Према његовим речима, трећи круг разговора је започет пре неколико дана и тиче се имплементације програма који регулише финансијску оперативност самих универзитета и факултета (СПИРИ). На питање да ли ће тај систем бити одложен, како су то тражили поједини представници академске заједнице, Мацут је казао да је већ постојао тај период одлагања.

"Тражили су одлагање за неко време или опет на дужи период, они су то дефинисали у неколико месеци, али смо схватили да са групом факултета који су више посвећени том електронском функционисању, можемо да нађемо компромис, па да кренемо са заједничким вежбањем и да направимо тимове који ће бити оперативни. То је нешто што би у првом месецу, односно у јануару, покушати да спроведемо", рекао је Мацут.

Уколико се то прихвати, онда ће се после тога систем имплементирати. "Универзитети и факултети неће изгубити ништа од своје аутономије, имаће само један систем који ће много лакше да прати финансијске токове. Бројна су била питања, али то су питања које се стално постављају", рекао је Мацут и предложио да се у следећем кругу разговара са људима који воде финансије директно на факултетима да би то могло да се спроведе.

Проблем недостајућег кадра у просвети

Одговарајући на питање како решити проблем недостајућег кадра у просвети, Мацут је казао да треба радити на томе да се промовишу наставничка занимања за које постоји опасност да могу да постану дефицитарна.

"Ја сам на разговору са деканима већ то покренуо, да покушамо и са те стране да стимулишемо упис студента", рекао је Мацут.

Србија је већ четири године спремна да отвори кластер 3, али се то још увек није догодило, а на питање шта ће влада урадити у наредном периоду да се то промени и које се реформе очекују, Мацут је указао да је Србија највише напредовала у региону у сваком смислу у европским интеграцијама.

"У економском смислу ми јесмо дефинитивно најразвијенији и можемо да се поредимо само са земљама изван зоне Западног Балкана. Чак и са њима смо негде можда егал ако не и бољи. Оно што преостаје као проблем јесу увек политичка питања, а то задире у оно што ми имамо у односима са земљама са којима смо традиционално добри партнери и са којима сарађујемо. Једна од ствари јесте и енергетска инфраструктура која нама јесте везана са истоком и ми у том смислу морамо да наставимо наше стандардне комуникације", рекао је Мацут.

Како је додао, приближавање Европи није тако једноставно како можда мисли опозиција или неко ко је са друге стране преговарачког механизма те навео да је већ, како би се убрзао европски пут, предложио да се формирају оперативни тимови, односно радне групе које би убрзале динамику.

Милка Перовановић, из Соколице, каже: "Ја сам радила, али од једне плате није могло да се живи. И онда смо кренули од једне козице, младе, коју ми је дао мој брат да је чувамо. Дошли смо на идеју да проширимо то мало, па смо куповали једну по једну. Наравно, имали смо помоћ од Жарковог брата, који нас је подржао у свему. Велики су рачуни, трошкови. Средња школа тражи своје потребе, али добро, не жалимо се."

Алекса и Митар мајци су највећа подршка, а у школи су одлични ђаци. Најмлађи, Василије, пошао је ове године у први разред. Уз редовне обавезе, чувају стоку и брину о њој.

Алекса Шарбајић, ученик 3. разреда Медицинске школе, додаје: "Стално имам праксу, тако да сам одсутан од седам ујутру до десет, најкасније до једанаест. Дођем, ако стигнем да пустим стоку и након тога затворим их и одмах идем у школу. Тамо сам до 6 увече."

Митар Шарбајић, ученик 1. разреда ветеринарског смера, објашњава: "Имам велику обавезу према животињама, поготово кад мајка ради. Ја је замењујем, ја их храним, бринем се да буду сите, да не буду жедне. Онда, кад сам ја у школи, она ме замењује и све тако у круг."

Све обавезе им не падају тешко, колико пут којим свакодневно одлазе до школе и града, као и то што немају градску воду. Улично светло, постављено пре пар година, често не ради, па је ових зимских дана неизбежно да их мрак ухвати на путу до, или из школе.

Алекса Шарбајић, ученик 3. разреда Медицинске школе, наводи: "Ја већ 15 година идем више пута до града и од града овде до куће. Дневно чак до 10 километара пређем. У град излазим само петком, ако стигнем."

Алекса, Митар и Василије хероји су који су летос од пожара спасили своју кућу и заједно са ватрогасцима гасили ватру на брду. Своје детињство не би мењали за градски живот, а жеља им је да трошни објекат за стоку замене новим, и набаве још једну краву.

Младен Младеновић из Београда, као члан, и Зоран Милитаров из Ужица, као заменик члана, предлог су посланичке група Ивица Дачић "Социјалистичка партија Србије".

На предлог посланичке групе ПУПС "Солидарност и правда" на листи су Владимир Пудар из Новог Сада за члана и Никола Радоњић из Београда за заменика члана.

Горан Вујичић из Новог Београда, као члан, и Бела Буташ из Суботице као заменик члана, на листи су на предлог посланичке групе Савез војвођанских Мађара.

На предлог посланичке групе Социјалдемократске партије Србије, кандидати су Бојана Вранеш из Новог Сада за члана и Зоран Диздаревић из Београда за заменика члана.

Посланичка група Народни покрет Србије, Ново лице Србије предложила је Небојшу Спасојевића из Ниша за члана и Дејана Стевановића из Крушевца за заменика члана, а на предлог посланичке групе Зелено-леви фронт-На давимо Београд Огњен Рашуо из Београда је кандидат за члана, а Здравко Јанковић из Београда за заменика члана.

На предлог посланичке групе Странке слободе и правде, Ана Гођевац из Београда је кандидат за члана, а Марко Димић из Београда је канидат за заменика члана.

Још два кандидата за члана и заменика члана Комисије су из редова невладиних организација које су биле акредитоване за праћење најмање три изборна процеса.

Емилија Орестијевић из Београда је кандидат за члана, а Иво Чоловић из Београда кандидат за заменика члана на предлог Центра за слободне изборе и демократију (ЦЕСИД), док је ЦРТА предложила Вуја Илића из Београда за члана и Владимира Ерцега из Београда за заменика члана.

Листа кандидата биће упућена по хитном поступку Народној скупштини, како би се она изјаснила о кандидатима и тиме омогућила што скорије конституисање и несметан рад Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности ажурирања бирачког списка.

Посланици Скупштине Србије усвојили су 7. новембра измене Закона о јединственом бирачком списку који предвиђа увођење комисије која ће имати задатак и овлашћења да ревидира Јединствени бирачки списак.

Урош Балтић, управник KУД-а Абрашевић Kраљево, каже: "Број људи који су прошли кроз Абрашевић, мислим да не може да се израчуна. Ми смо сада кренули у неку акцију прикупљања старих фотографија, старих ствари које се тичу Абрашевића. Нећете веровати колико нам се људи јавља, колико они имају година и са којим одушевљењем и жаром са 85–90 садашњих својих година причају како је било. За стогодишњицу спремамо јако пуно догађаја, пуно манифестација. Монографија је у припреми, филм. Имаћемо бар два велика концерта у Хали спортова и, искрено, једва чекамо 1. јануар да окачимо нови грб Абрашевића."

Нови грб имаће обележеје века постојања. Са њим ће Абрашевић наставити да промовише наше изворно стваралаштво на фестивалима и гостовањима широм света, јер је деценијама члан Међународне организације фолклора и смотри, под покровитељством УНЕСKА.

Драгана Гајић, уметнички руководилац KУД-а Абрашевић, додаје: "Нама је и мисија да представимо Србију, традицију, ношњу, игру и песму. Имамо и чиме да се поносимо. Абрашевић је обишао све континенте. Генерације су се мењале на тим фестивалима. Али ево, три године, и ми смо домаћини тог великог фестивала. Овог лета трећи пут, у Kраљево су дошли представници из целог света."

Данас Абрашевић има 650 активних чланова, 13 фолклорних група, хорове и велики оркестар. Старији мешовити наступио је са најмлађим, дечијим хором, током 14 дана Абрашевића.

Ана Марић, чланица Управног одбора KУД-а Абрашевић, објашњава: "Сјајна година иза нас, успешна, богата. Савршен улаз у нову годину која је пред нама, којој се нарочито радујемо јер ће у наредној години KУД Абрашевић прославити свој јубилеј - стогодишњицу, век постојања. И сви смо бескрајно поносни што смо део баштине каква је KУД Абрашевић Kраљево."

Пред Абрашевићем је и година изазова. Младе који стасавају у Абрашевићу увести у старије фолкорне и музичке секције и уписати стоту најмлађу генерацију.

Сузана Цветановић, секретар ЦK у Вршцу, каже: "Што се тиче новогодишњих и божићних празника, до 31. децембра нормално функционишемо и радимо. Свако од корисника добиће топли кувани оброк. За први и други јануар биће обезбеђене намирнице које ће им бити подељене 31. децембра, а исто тако и за дане Божића биће им обезбеђени оброци који ће бити подељени шестог. Уз то, за наше кориснике, уз подршку банке хране Војводине поделићемо и конзервирану посну храну, а уз подршку Целанова Ангро добиће и воће наши корисници током Божићних празника."

Маријана Милановић, корисница, наводи: "Већ 13 година сам корисник и значи ми много, и мени и мојој породици и деци."

Милица Петров, корисница, додаје: "Мислим да је храна лепа, добра је, све је добро, немам никакве замерке за Црвени крст, стварно је супер, за нас сиротињу, не знам сад како коме, али мени то значи."

У Вршцу прекида у раду неће бити ни током предстојећих празника. Организација и снабдевање обезбеђени су унапред. Истовремено, проверавали смо каква је ситуација и у другим градовима, односно у Зајечару.

Ирена Милошевић, секретар ЦK у Зајечару, објашњава: "Народна кухиња у Зајечару радиће и током божићних празника, осим она 3 дана које је држава прописала као нерадне дане ни ми у Црвеном крсту нећемо радити, али то не значи да наши корисници неће добити оброк. Ми смо оброке већ поделили, то је пакет намирница некварљиве робе, то је псауљ, пиринач, уље, макароне у месне конзерве, тако да смо покрили и та 3 дана и на један начин омогућили нашим корисницима да новогодишње и божичне празнике прославе у здарвљу и весељу и да знају и они да и за време празника неко брине и мисли о њима."

У данима када хладноћа и празници додатно наглашавају социјалне разлике, за стотине људи овде један топао оброк значи и осећај сигурности и достојанства.

Жалба је, како се наводи, изјављена и у делу одлуке којом је наведеним окривљенима укинута мера забране напуштања стана.

"Након детаљне анализе, Више јавно тужилаштво у Новом Саду је нашло да је решење већа Вишег суда у Новом Саду КВ 964/25 од 24. 12. 2025. године захваћено бројним битним повредама одредаба кривичног поступка, јер су разлози побијаног решења противречни изреци, нису наведени разлози о свим чињеницама које су предмет доказивања, а они разлози који су дати су потпуно нејасни и у знатној мери противречни, односно тужилаштво је нашло да је веће Вишег суда у Новом Саду у конкретном случају извело погрешан закључак да нема места оптужби у односу на наведене окривљене, а следствено томе и погрешан закључак у погледу укидања мере забране напуштања стана истим окривљенима", наводи се у саопштењу.

"Веће Вишег суда повредило кривични закон"

Осим тога, како се наводи, Више јавно тужилаштво у Новом Саду је нашло да је веће Вишег суда у Новом Саду у решењу КВ 964/25 од 24. 12. 2025. године повредило кривични закон, као и да је погрешно и непотпуно утврдило чињенично стање.

"Изјављеном жалбом Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, између осталог, указано је на битне повреде одредаба кривичног поступка, те је истакнуто да су разлози решења противречни изреци у правно релевантним чињеницама, тако да је испитивање суштине ствари немогуће, при чему су разлози потпуно погрешни. Наиме, ожалбеним решењем одлучено је да нема довољно доказа за оправдану сумњу да је шесторо окривљених учинило кривично дело које је предмет оптужбе, а у образложењу таквог става веће Вишег суда у Новом Саду је, под привидном формом образлагања да нема доказа, заправо невело да у радњама тих окривљених лица нема кривичног дела, због чега није јасна представа о битној и стварној садржини одлуке суда. Очигледно је да поступајуће веће није са посебном пажњом, како се то у решењу наводи, размотрило наводе Оптужнице или није разумело кривичноправне радње које окривљенима стављају на терет, као и узрочнопоследичну везу између њихових инкриминсаних радњи и наступања последице", истиче се у саопштењу.

Тужилаштво тражи потврђивање оптужнице и да се окривљенима одреди кућни притвор

Како се додаје, Више јавно тужилаштво у Новом Саду налази да се веће Вишег суда у Новом Саду, оцењујући доказе који се налазе у списима предмета, упустило у оцену и постојање посебних елемената који чине бића одређених кривичних дела, а што би требало бити предмет аргументоване расправе о свим чињеницама утврђеним на основу изведених доказа на главном претресу. Тек након спроведеног контрадикторног поступка суд би могао да цени питање кривице и правилне примене кривичног закона.

"Више јавно тужилаштво у Новом Саду указује да би, у случају потврђивања одлуке већа Вишег суда у Новом Саду, јавност била ускраћена, да у поступку пред судом на јавном главном претресу, присуствује извођењу свих доказа јавног тужилаштва и одбране. Такође, уколико би се прихватио став већа Вишег суда у Новом Саду, то би значило да лица иако су свесна да не поштују прописе Републике Србије и пристају на наступање штетних последица не би могла да кривично одговарају за (не)предузимање радњи на које су прописима обавезане", наводи се у саопштењу.

Како се наводи, Више јавно тужилаштво у Новом Саду сматра да је на основу свих прикупљених доказа током свеобухватно спроведене истраге, несумњиво утврдило постојање оправдане сумње да су сви окривљени извршили кривична дела за која су оптужени, због чега је Апелационом суду у Новом Саду ставило предлог да се жалба усвоји и да се преиначи решење Вишег суда у Новом Саду, број КВ 964/25 од 24. 12. 2025. године, тако да се потврдити оптужница Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, у делу који се односи и на окривљене Ј. Т., Г. В., А. Д., М. С., М. Г. и Д. Т., или да се наведено решење укине и нареди да се поновљени поступак одлучивања одржи пред потпуно измењеним већем Вишег суда у Новом Саду, као и да се према окривљенима одреди мера забране напуштања стана.

Ове фирме ангажоване су за извођење различитих грађевинских радова, углавном изградњу нове водоводне и канализационе мреже на територији Ниша, примењујући одредбе Закона о смањењу ризика од катастрофа и управљању ванредним ситуацијама и других прописа по овом Закону, а не примењујући Закон о јавним набавкама.

Како је раније саопштио МУП, у наведеним ситуацијама се није радило о ванредним ситуацијама, већ о инвестиционом одржавању, затим проширењу водоводне и канализационе мреже, изградњи нове канализационе мреже употребљених вода и изградњи потпорне конструкције.

Ови субјекти су касније испоставили привремене и окончане ситуације Граду Нишу, по увећаним ценама, чиме су, како се сумња, прибавили противправну имовинску корист већу од 460 милиона динара, а на штету Града Ниша.

Сарадници Сотировске који су такође обухваћени у овом предмету, раније су склопили споразуме о признању кривице са тужилаштвом, на основу којих су осуђени.

Вучић је рекао да је то пројекат који мења живот људи на истоку Србије. ''Замислите да за само од Београда до Голупца треба сат и 15 минута."

"Размишљамо да направимо мост да спојимо Белу Цркву где је Дунав најшири, и урадимо брзу саобраћајницу до Вршца тако бисмо Вршац и Банат спојили", додао је Вучић.

Како је оценио, изградња тог пута веома је важна за људе који долазе из дијаспоре и унапредиће живот грађана у том крају.

Вучић је представнике компаније "Шандонг", који изводе радове, питао како напредују радови на пројекту у Зрењанину и додао да постоји још једна идеја за још један велики пројекат, али да ће се видети када се буду завршила ова два пројекта.

"Морамо још видети шта ћемо урадити око брзе саобраћајнице 'Карађорђе' која иде од Лазаревца и Аранђеловца и од Пожаревца до Младеновца, има ту још много посла, али спајамо Шумадију са северним делом", објаснио је Вучић.

Председник Србије обишао је радове на изградњи дела Дунавског коридора, односно на брзој саобраћајници од ауто-пута Е75 до Пожаревца, Великог Градишта и Голупца.

Ли: Сваки инфраструктурни пројекат донеће Србији дугорочни развој

Амбасадор Кине у Србији Ли Минг рекао је након обиласка радова на изградњи дела Дунавског коридора, да је сваки инфраструктурни пројекат од великог значаја за економски развој и просперитет Србије и да ће сваки од њих држави донети дугорочни развој.

Након што је са председником Србије Александром Вучићем обишао радове, чији је извођач кинеска компанија "Шандонг", а подизвођачи су фирме из Србије, Ли Минг је рекао да се сваки пут када обилази градилиште са српским председником осећа поносно.

"То што имамо овако добре резултате и што градимо оволико искључиво је резултат доброг пријатељства и добре сарадње између кинеског и српског председника, Си Ђинпинга и Александра Вучића", рекао је Ли.

Према његовим речима, Вучићеве идеје су дугорочне и да ће пројекти донети Србији не само привремени развој већ и један дугорочни развој који ће се у будућности дуго осећати.

"Све ово што градимо је искључиво резултат наше добре сарадње и нашег пријатељства. То је пријатељство не само наше две државе него и наша два народа. Оно што нас заиста радује је што смо имали прилике у овој години још једном да са председником Вучићем посетимо градилиште и мислим да ћемо у наредном периоду још много градити", закључио је амбасадор Кине.

У обиласку су били и министарка грађевинарства Александра Софронијевић, директор "Коридора Србија" Александар Антић, директор "Путева Србије" Зоран Дробњак. С њима су били и градоначелник Пожаревца Саша Павловић, председник Општине Велико Градиште Драган Милић, председник Општине Голубац Небојша Мијовић и председник Општине Кладово Саша Николић.

До Голупца за сат и двадесет минута

Реч је радовима на мосту колоквијално названом "преко јаруге", који се налази на 65. километру, а који се састоји од два паралелна моста дужине 138 метара.

Због конфигурације терена, стубови моста су променљиве висине, од 11 до 21 метар, фундирани на шиповима дужине 18 метара. Радови у конструктивном смислу су завршени, а у току су радови на изради ивичњака, пешачких стаза и хидроизолацији.

У фебруару ове године отворена је деоница Дунавског коридора од скретања са ауто-пута према Нишу до Пожаревца и од Великог Градишта према Голупцу.

Тада је пуштен у саобраћај 21 километар на првој деоници од моста преко реке Језаве, на другом километру од наплатне станице "Пожаревац" до краја Обилазнице око Пожаревца, као и 10,85 километара на трећој деоници – од почетка Обилазнице око Великог Градишта до места Поникве, што је укупно 31,85 километара брзе саобраћајнице.

У току су радови на изградњи преосталог дела трасе од око 36 километара. Брза саобраћајница је пројектована за брзину од 100 километара на сат.

Укупна дужина брзе саобраћајнице је 67,94 километра, у оквиру које се граде 62 објекта, од којих су 43 завршена, шест петљи (четири завршене, једна постојећа у реконструкцији и једна у изградњи) и 16 кружних раскрсница, од којих је 12 завршено.

Изградњом Дунавског коридора повезују се Пожаревац, Велико Градиште и Голубац са Београдом чиме ће се скратити време путовања од Београда до Голупца на сат и 20 минута, а од Београда до Пожаревца за 50 до 55 минута.

Градња брзе саобраћајнице је почела у новембру 2021. године, а радови су вредни 337 милиона евра. 

Звонко Симић, Хуманитарно удружење "Друг са друма", каже: "Циљ нашег удружења је да помажемо деци настрадалих колега, деци која су тешко болесна и деца која немају своја средства, и ми им овако на минималан начин обезбеђујемо бар пакетиће уз жељу да измамимо осмех на лицу."

Најмлађа учесница овог хуманитарног конвоја са срцем је Милица Јончески, која се ове године придружила каравану јер је желела да да свој допринос у чувању успомена па својим фото апаратом бележи сваки измамљени дечији осмех.

Милица Јончески, из Јабуке, објашњава: "Приклучила сам се јер је мој тата био возач камиона и тако сам дошла до удружења. Дечији осмеси су неописиви и не могу да се наплате. Привукло ме је да кренем са њима ове године. Моја улога је репортер са терена и све можете наћи на тик ток профилу и на сајту Друга са друма-возачи са срцем.

Захваљујући бројним спонзорима, овај весели караван има довољно пакетића за сву децу, и до Божића ће сваког дана бити на путу и, како кажу возачи, ништа им није тешко јер дечији осмех нема цену.

Посланик Зелено-левог фронта Растислав Динић рекао је како је узнемирујуће што се ниједном речју не објашњава зашто смо остали без четири изабрана члана РЕМ-а.

Он је прочитао оставке четири члана РЕМ, оценивши да је то озбиљан аларм и показује да избор чланова Савета нема никакав легитимитет.

Динић је навео да је постојала шанса да се криза у Србији реши кроз координисан процес, али да је то сада немогуће, јер су присталице власти уништиле ту шансу.

Посланик групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Небојша Бакарец казао је да је процес легитиман и легалан, а да у прилог томе говори присуство неких опозиционих посланика на седницама Одбора за културу и информисање.

Бакарец је навео да су оставке најављене из политичких разлога, да су ти чланови "зависни од Маје Стојановић", која их узела за ручицу и довела да поднесу оставке.

Он је навео да је Ира Проданов Крајишник имала другачији текст оставке, јер га је сама писала, док преостале три оставке имају исту садржинску форму, јер је њима то, како је рекао, писала Маја Стојановић.

Бакарец је навео и да је циљ оставки био саботирање европских интеграција.

Посланица групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Наташа Јовановић рекла је да процес избора РЕМ није имао никакве мањкавости, да је био транспарентан и инклузиван.

Наташа Јовановић је рекла да су студенти у блокади кроз "обојену револуцију" хтели да руше демократске инстутиције, да на улици преузму власт и да се изабере састав РЕМ-а, на који су убрзо заборавили.

"Оно што је био покушај на улици да неко делује, сада жели да то преноси на независна тела ове земље, институције система", рекла је она, додајући да су чланови који су поднели оставке злоупотребили поверње Одбора и изабрану вољу народних представника.

Јовановићева је додала да је циљ био да они покушавају да направе такву врсту већине која ће да им омогући да у кампањи за следеће изборе забране медије који се њима не допадају, а оставе оне који обмањују јавност.

Наташа Јовановић је поручила да је приоритет да се озбиљно и одговорно настави процес избора Савета РЕМ-а.

Посланик групе "Александар Вучић – Србија не сме да стане" Марко Атлагић рекао је да кандидати који су поднели оставке нису имали жељу да буду чланови РЕМ.

"Шабић је човек ког није занимао РЕМ од почетка, стално је нападао председника и власт”, рекао је Атлагић, додајући да је вређао и националне мањине, називајући их "људима са улице".

Растислав Динић је казао да најбољи доказ о стању медија у Србији јесте да студенти нису позвани ни на једну телевизију са националном фреквенцијом поводом акције коју су организовали широм Србије у недељу.

"Ви више нећете добити ниједне изборе. Ви свакако идете у пораз", рекао је Динић представницима власти, на шта је Бакарец рекао да је то прикупљање сигурних гласова уперено против опозиције и да су сада, уместо у насиље, ушли у изборни процес, чиме су показали да је обојена револуција завршена".

Атлагић је рекао да је досадашњи процес био отворенији него икада пре и да су у њему учествовали они којих се то тицало.

Четири члана Савета РЕМ-а – Родољуб Шабић, Милева Малешић, Ира Проданов Крајишник и Дубравка Валић Недељковић поднели су 19. децембра оставке, тврдећи да приликом предлагања кандидата за чланове Савета РЕМ-а није поштована процедура и да није примењен закон. 

Они су тражили да се поново гласа о кандидатима националних мањина који 12. новембра нису добили потребан број гласова. Председница Скупштине Србије Ана Брнабић поручила је, након што је четворо чланова поднело оставке да институције Србије неће бити блокиране и да ће се наставити са процесом избора преосталих чланова Савета РЕМ-а.

Скупштина је 12. новембра изабрала осам од девет чланова Савета РЕМ-а, а Одбор за културу и информисање је 23. децембра утврдио нову листу кандидата које су предложили национални савети националних мањина, а то су Иштван Боџони и Сретен Јовановић.

"Та победа је јасна. Огледа се у прилично великим цифрама, тако да заиста можемо сматрати да је Курти апсолутни победник ових избора", рекао је Мијачић.

Оценио је да кључ Куртијевог успеха није у времену одржавања избора, већ у пропасти Демократског савеза Косова, који је изгубио око 50.000 гласова који су се прелили на Куртијеву страну.

"Цела мистификација око дијаспоре није променила односе у поређењу са фебруарским изборима. Кључ је у томе да је Демократски савез Косова заиста изгубио јако пуно гласова", навео је Мијачић.

Мијачић је рекао да су у октобру били локални избори, затим три признања једнострано проглашене независности КиМ и укидање санкција Европске уније.

"То је донело неку превагу, нарочито код гласова Демократског савеза Косова, који цене стабилност коју Курти доноси са својом владавином. Највећи проблем Куртија су биле санкције ЕУ", навео је Мијачић.

"Укидање санкција ЕУ свакако утицало на исход избора"

На питање да ли је ЕУ укидањем санкција фаворизовала Куртија, Мијачић је одговорио да није, већ да су се поклопиле коцкице да је Европски савет заседао у децембру, али да је тај потез Брисела свакако утицао на исход избора, као и недавно признање Бахама, а пре тога и признања Судана и Сирије.

"Ви имате три признања, плус укидање санкција, најава великих инвестиција након формирања институција. И Курти је јуче рекао да се очекује преко милијарду евра инвестиција. Кад имате такву залеђину, наравно да они гласачи који нису стриктно везани за политичке субјекте, а то се показало код гласача ДСК, да су они прешли на страну Куртија и он је добио такве резултате да може самостално да влада", рекао је Мијачић.

Говорећи о резултатима српских странака, Мијачић је рекао да, према тренутним резултатима, Српска листа има девет од десет мандата, а да је један мандат припао Рашићевој странци.

"То се показује у сваком новом ажурирању података да просто неких 300-400 гласова Рашић има више него што му је потребно за тај један мандат. Тако да ја нисам сигуран да Српска листа може да освоји 10 од 10. Она може да поднесе жалбу правосудним органима на Косову имајући у виду да је Рашић освојио неке гласове у албанским срединама, а постоји правна пракса када су такви гласови одузимани, јер гласови националних мањина могу да се рачунају само тамо где постоје те националне мањине. Да ли Српска листа има снагу да се избори за своје мандате испред правосудних органа, ја лично не верујем, до сада је пракса показала да они заиста нису нашли могућности да поднесу ваљану тужбу за такве акције", навео је Мијачић.

Према закону, како је објаснио Мијачић, премијер мора да позове субјекте из невећинских заједница који су освојили највише гласова да партиципирају у влади са најмање једним министром.

"Аљбин Курти је прекинуо ту уставну праксу. То је апсолутно противуставна пракса, кршење устава", рекао је Мијачић и додао да се Српска листа до сада није жалила на те потезе.

Мијачић је истакао да је Српској листи и српском народу потребан неко ко зна да води правну борбу.

"Нама више нису толико неопходни политичари, нама су потребни правници који познају косовски правни систем и који ће се борити за права косовских Срба испред косовских институција. Уколико Српска листа учини нешто по том питању, можемо се надати нечем бољем, али за сада они то заиста нису показали, ни минимум интересовања за такву врсту борбе", рекао је Мијачић.

"Победа Куртија не значи ништа добро српском народу"

Истакао је да је Курти међународној заједници показао да има кредибилитет да влада на КиМ.

"Међународна заједница је покушала неку врсту санкција и казнених мера за његово понашање. То није дало резултат, тако да ја верујем да ће се ући у једну летаргију, нарочито имајући у виду све оно што се дешава у Србији, што се дешава са европским интеграцијама Србије и међународним кредибилитетом Србије. Мислим да ова победа Куртија свакако не значи ништа добро српском народу, већ ће значити континуитет његове политике коју смо видели како је изгледала у последње четири године, а сада уз знатно мањи међународни притисак него што је био досад", навео је Мијачић.

Говорећи о дијалогу Београда и Приштине, Мијачић је рекао да је Курти дао јасне премисе о томе шта очекује од дијалога, а да му изборни резултат му даје ветар у леђа.

"Питање је шта у ствари Србија жели. Курти је и раније наговестио да он од Заједнице српских општина очекује решења као што су виђена у Хрватској. Она ни уставно нити у складу са природом тих споразума не треба да личе на оно што имамо у Хрватској, али он ће свакако гурати своју политику, а питање је колико ће Србија наћи снаге и воље да се одупре таквим притисцима", навео је Мијачић.

"Здравство и школство биће на највећем удару"

Додао је да ће здравство и школство бити на највећем удару.

"Видели смо и саопштење Европског савета, који каже да здравство и школство треба да се интегришу у складу са косовским законодавством. Како ће то ићи, како ће српска страна реаговати на то, то заиста у овом тренутку није једноставно предвидети, али свакако неће бити решења, као што се очекује, да буду прихватљива, било Београду, било Србима на Косову", истакао је Мијачић.

Додао је да Курти нема ни новца ни воље да интегрише здравство и школство на начин на који он жели.

"На начин да то буду косовске институције да пружају здравство и школство српском становништву. По Ахтисарију, Срби на Косову имају право да имају своје институције које се финансирају преко централног буџета Косова од стране Републике Србије. Сад, да ли је старија кокошка или јаје, то све зависи од притисака међународне заједнице да се статут Заједнице српских општина пошаље на разматрање, који предвиђа одредбе за решавање тог питања. Да ли ће Курти наставити са тим, са праксом одбијања или ће нешто попустити како би добио значајна средства од међународне заједнице. То у ствари значи да ли ће бити флексибилнији у наредном периоду или ће задржати једну чврсту руку владања као што је било досад. И владе Курти 1 и Курти 2 су се разликовале, можда Курти 3 буде нешто између та два, али свакако његова политика према српској заједници је јасна и мислим да ту неће бити неких изненађења", рекао је Драгиша Мијачић.

Предраг Милановић, председник Општине Свилајнац, објашњава: "У петак је потписан уговор између Министарства грађевине, Путева Србије и конзорцијума које предводи Србија аутопут. Уговорили су обилазницу око Свилајнца са новим мостом на Морави, 4,5 километара пута и овим уговором дефинисан је и нови мост преко реке, тако да ја очекујем да до краја 2026. године Свилајнац добија нови мост. Ово је велика вест која се чекала преко 50 година у Свилајнцу."

Мост на Великој Морави грађен је средствима ратне репарације у време краља Александра Kарађорђевића. Делом је порушен у време другог светског рата, а потом обновљен и, од половине прошлог века, изградњом пруге, постао и железнички. Одавно је већ био преоптерећен. Нови мост на великој Морави решиће проблем друмског саобраћаја за наредних неколико деценија.Овај друмско железнички мост, који је био најкраћа веза између аутопута Београд-Ниш и општина Свилајнац, Деспотовац и Петровац на Млави, полако ће у историју."

Општина Свилајнац већ је променила план детаљне регулације и створила услове за издавање грађевинских дозвола.

Предраг Милановић, председник Општине Свилајнац, додаје: "Спремили смо се и чим прођу празници крећемо прво са експропријацијом. Док ми радимо експропријацију, радиће се пројектна документација, издаваће се дозволе. Ја очекујем, чим дозволи време, да крене градња."

Док се не направи нови мост на Великој Морави, сви који ка Свилајнцу путују из Велике Плане, Марковца, Баточине и Kрагујевца, мораће обилазним путевима или пешке преко моста направљеног пре стотину једне године.

Некадашње војно складиште ЈНА налази се у близини Уне и изворишта Млаке, на свега 800 метара од границе са Босном и Херцеговином и у непосредној је близини две српске општине: Двора у Хрватској и Новог Града у Републици Српској.

Заменик председавајуће Савета министара Сташа Кошарац потврдио је прошле недеље да је Имплементациони комитет ЕСПОО конвенције затражио од Хрватске да званично и детаљно објасни своје поступање у односу на БиХ поводом плана изградње одлагалишта нуклеарног отпада на Трговској гори.

“Из Имплементационог комитета Еспо конвенције стигла нам је охрабрујућа вест у вези са проблематиком изградње спорног одлагалишта на Трговској гори. Наиме, овај комитет је на прошлој седници затражио од Хрватске да званично и детаљно објасни своје поступање у односу на БиХ поводом Трговске горе”, рекао је Кошарац.

Прозивке на релацији Сарајево - Бањалука

Без обзира на ову "охрабрујућу вест", али и чињеницу да је еколошки проблематика успела да уједини све нивое власти у БиХ, није могло да прође без политичких прозивки на релацији Сарајево-Бањалука.

Најпре је посланик Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ Саша Магазиновић из СДП-а оптужио  званичнике Републике Српске да се "нису довољно потрудили".

Из Бањалуке је стигао одговор да је министар спољних послова БиХ Елмедин Конаковић "држао у фиоци" протесну ноту Хрватској коју је написало Министарство спољне трговине и економских односа на чијем челу је Кошарац. 

Координатор Правног и експертског тима БиХ за Трговску гору Борислав Бојић каже да РС критикују они који нису ништа урадили, али да су сви нивои власти у БиХ против градње складишта са опасним отпадом у близини границе. 

Као доказ нуди управо одговор ЕСПОО-а коме су се обратили средином године. 

“Пре пола године смо се обратили ЕСПОО комитету и сада од нас траже да се изјаснимо о два питања, а Хрватска је добила задатак да да одговор на десет питања. Из тога је потпуно очигледно да Хрватска овај поступак нити води транспарентно, нити води у складу са доброкомшијским односима”, каже Бојић.

Хрватска одбила сарадњу са БиХ

Наводи да је БиХ понудила своје стручњаке у испитивању локације Трговска гора, али да је Хрватска то одбила.

Одлуком Сабора, тврди, прејудицира се одлука да се на граници са БиХ гради складиште радиоактивног отпада.

“Знали смо да ће то ићи у овом правцу и имамо довољно снаге и експерата. Ангажовали смо међународну правну експертску консултантску кућу из Париза која нам помаже да правним путем онемогућимо Хрватску да гради нуклеарни објекат практично у Републици Српској. Две  трећине места где се има намера градити, налази се у РС, у долини реке Уне, непосредно од изворишта Млаке одакле се Нови Град снабдева водом”, наводи Бојић и додаје да ће се у мају у Женеви одржати рочиште на коме ће и Сарајево и Загреб изнети своје ставове поводом градње Центра.

Струка против одлагалишта у Двору

Бојић упозорава да би изградња одлагалишта радиоактивног отпада код Двора угрозило око 250.000 становника како у Републици Српској, тако и у Федерацији БиХ. 

“У међувремену смо урадили велики број анализа које показују да је са аспекта струке такво одлагалиште неприхватљиво. Али, Хрватска у последње време приступа томе тако што каже да неће градити одлагалиште, већ складиште. Услови нису исти јер је складиште привременог, а одлагалиште трајног карактера. Пракса у свету, у Европи - свугде где постоје нуклеарни објекти је да се отпад који настаје производњом електричне енергије одлаже тамо где настаје. То значи у Кршком”, прецизира Бојић.

Нуклеарна електрана Кршко - једина је те врсте још из периода ондашње Југославије. У комерцијалну употребу пуштена је у рад 1983. године, а Хрватска и Словенија имају по 50 одсто удела у власништву.

Бојић каже да Словенија у Врбнику већ гради ново подземно складиште и да је првобитно ту требао да се одлаже и “хрватски део” отпада, али да су проблеми настали када је Загреб одлучио да ту пребацује и свој “институционални отпад”.

Селидба у Двор, на границу са Републиком Српском наглашава, неприхватљива је, тврди - за све нивое власти у БиХ.

“Република Српска и БиХ немају никаквих бенефита од електричне енергије настале из нуклеарних потенцијала. Ми бисмо практично добили последице. Добили бисмо катастрофу у долини најлепше реке у овим крајевима што је потпуно неприхватљиво ни за један ниво власти у БиХ. Ни за РС, Федерацију, Унско-сански кантон, нити је прихватљиво за Парламентарну скупштину БиХ, нити за Председништво”, наглашава Бојић.

Најављује да ће се овом темом ускоро бавити и чланови Председништва БиХ.

“Ових дана члан Председништва Жељка Цвијановић заказала је седницу Председништва на којој ће бити разматрана ова тема како би се Европској комисији која је већ сугерисала Хрватској да не води одређене поступке у складу са правилима које прописују. Уверен сам да са аргументацијом са којом располажемо можемо да онемогућимо Хрватску да гради такав објекат”, сматра Бојић.

Строга правила и позитивна светска пракса

С друге стране границе, из Фонда за финансирање разградње нуклеарне електране Кршко одговарају да “оштре реакције” долазе “из низа неистинитих и лажних информација које се пласирају у јавност”.

“Пројект успостављања Центра за збрињавање радиоактивног отпада спроводи се уз примену строгих правила, поштовања свих закона и позитивне светске праксе. Сврха изградње складишта је да се на контролисан и сигуран начин изолује радиоактивни отпад из околине са циљем заштите околине и људи”, тврди Шеф Одељења за односе са јавношћу Фонда за финансирање разградње нуклеарне електране Кршко Сања Кукмановић.

Додаје да ће се више детаља сазнати када буде доступна Студија утицаја на околину која се очекује у првом кварталу следеће године.

“Студија ће бити упућена Министарству заштите животне средине и зелене транзиције, након чега оно покреће поступак процене утицаја на околину у оквиру које ће бити покренута и јавна расправа доступна како у Хрватској, тако и у БиХ”, прецизира Кукмановић.

Објашњава да је локација Черкезовац одређена Националним програмом спровођења Стратегије збрињавања радиоактивног отпада, истрошеног нуклеарног горива и искориштених извора за изградњу складишта ниско и средње радиоактивног отпада.

“Почетком 90-тих година покренут је поступак избора локације за збрињавање хрватског дела ниско и средње радиоактивног отпада насталог радом НЕ Кршко. Избор локације темељио се на критеријима одобреним од стране Владе Републике Хрватске, а у избору су суделовали домаћи и међународни стручњаци”, прецизирала је Кукмановић.

“Пречице” и трансфер ризика

Међутим, из еколошких удружења у БиХ тврде сасвим другачије.

Активиста из Удружења Греен Теам из Новог Града у Републици Српској Марио Црнковић каже да је саборска одлука о градњи Центра у Двору спорна на више начина.

“Пре свега обесправљује право грађана у Хрватској да кажу ишта на ту тему. Грађане Двора нико ништа није питао када је реч о изградњи тог нуклеарног објекта, а још мање грађане Републике Српске и БиХ. На овај начин Хрватска прави пречицу јер у просторном плану нема уцртан тај нуклеарни објекат и дословно на тај начин, везујући се за политичке одлуке из 1997. и 1999. прави континуитет и гура радиоактивни отпад на границу”, каже Црнковић.

Тврди да је реч о „класичном примеру трансфера ризика са једне државе на другу”.

„Хрватска и Словенија су имале и енергетске и економске бенефите од рада нуклеарне електране Кршко. Међутим, шта се нуди Републици Српској? Нуде се последице тог коришћења нуклеарне енергије која и овде, али регионално изазива читав низ негативних последица. Сада буквално имамо одбојност према нуклеарној енергији зато што осећамо само последице. Али, последице су резултат искључиво политичке одлуке”, истиче Црноковић.

Овај еколошки активиста наглашава да складиштење радиоактивног отпада није проблем уколико се спроводи на ваљан и транспарентан начин.

“Али, уколико имамо случај да политика доноси одлуке тамо где би се струка требало питати, онда имамо озбиљан међудржавни проблем, онда имамо отварање једне Пандорине кутије и покушај успостављања нове светске праксе. Уколико се ово деси Републици Српској и БиХ, свака земља на свету ће имати сасвим легитимно право да све своје, како радиоактивне, тако и друге опасне отпаде гура на границу са другим земљама”, тврди овај еколошки активиста.

Црнковић каже да се БиХ средином ове године обратила Секретаријату ЕСПОО конвенције, а да је пре пар дана отишла притужба и телима ЕУ.

“Почетком наредне године НВО из БиХ обратиће се Архуској конвенцији. Читав низ корака је пред нама, имамо механизаме да бранимо право на живот”, наглашава Црноковић.

Истиче да једино добро у намери Хрватске да одлаже опасни отпад на граници са БиХ, то што су већ довољно посвађани и подељени ентитети и народи успели да се уједине око ове теме.

“Као неко ко живи уз ову реку, иако сам више и тужан и љут зато што се ово дешава мом граду и реци Уни, опет ми је с друге стране драго да имамо барем једну тему око које се можемо сложити, а у овом случају то је одбрана права на живот”, поручује Црнковић.

Коментаришући тврдње из Фонда за финансирање разградње нуклеарне електране Кршко, Црнковић каже да је једино тачно да су на почетку биле четири могуће локације, а да је Двор “изабран” тако што није било никога да гласа против.

“Локације Слуњ и Папук су одбачене гласањем 1997, а трећа локација Мословачка гора, након што је утицајни хрватски генерал (Јанко Бобетко) 1999. обећао својим суграђанима из Сиска да се ту неће ништа градити. Против градње на Трговинској гори није било никога да гласа”, објашњава Црнковић.

Мештани Двора уморни од свега

То потврђује и начелник општине Двор Никола Арбутина.

Признаје да онда када је требало, није било никог да гласа и одбаци могућност да се радиоактивни отпад складишти у овом делу Хрватске.

Отуда усвајање закона о изградњи центра за складиштење радиоактивног отпада из нуклеарне електране Кршко на локацији Черкезовац види као “техничко решење”.

“Тај закон је донет уместо измена и допуна Просторног плана Републике Хрватске, а политичке одлуке су давно донешене: 1999. Просторни план, а 2014. Стратегија збрињавања радиоактивног отпада и 2018. Национални план за збрињавање националног отпада”, каже Арбутина и додаје да је преостало још само да се изради Студија утицаја на околину, а предуслов за то је био да се дефинише простор на коме ће се Центар налазити.

“Имамо обрнути случај. Уместо да је струка прво рекла да је локација погодна, код нас је најпре политика одредила локација, а после струка потврђује да ли је добра или није”, објашњава Арбутина.

Каже да мештани Двора већ 15 година живе са питањем да ли ће бити “домаћини” нуклеарног отпада и да су од свега уморни.

“Наш став је да сваки, па и овај радиоактивни отпад треба да се складишти на месту настанка. Сви ми у Хрватској смо имали бенефите од те нуклеарне електране, добијали смо струју. Али, само једна јединица локалне самоуправе добија и негативну страну. Зашто баш општина Двор”, пита начелник овог места.

Каже да ово питање стално поставља, а да сви одговарају да је то политичка одлука.

Подсећа да су 1999. постојале две потенцијалне локације: Мословачка и Трговска гора.

“Када се доносио просторни план снагом прстију је политичком одлуком одређено да то буде Трговска гора. Нажалост, у том тренутку није имао ко за нас да лобира и диже руку. А сада кад погледамо, после толико година, не знам која држава има друге солуције за збрињавање радиоактивног отпада. Тешко ми је сада о томе полемисати”, наводи Арбутина.

Проблеми око складиштења радиоактивног отпада из нуклеарне електране Кршко датирају још из периода ондашње СФРЈ зато што је једино складиште отпада било у Словенији.

Равноправно управљање нуклеарком Кршко договорено је 2001, а подразумевало је и заједничку одговорност за нуклеарни отпад.

Овом процесу претходио је низ контроверзи насталих након што је Влада Словеније 1998. национализовала НЕ Кршко и прекинула испоруку струје Хрватској.

Уследио је дуг судски спор који је окончан 2015. када је Међународни центар за решавање инвестиционих спорова пресудио у корист Хрватске и одредио оштету од 40 милиона евра.

Обе земље су заинтересоване за проширење производних капацитета у Кршком, а одлуком из 2023. рад нуклеарне електране је продужен до 2043. године.

Како се додаје, циљ ових активности је заштита здравља потрошача и спречавање стављања у промет здравствено неисправне хране или хране која би својим декларисањем или начином излагања могла довести потрошаче у заблуду у погледу порекла, састава и особина производа.

Министарство апелује на све произвођаче и дистрибутере хране да се строго придржавају важећих прописа, да посебну пажњу посвете хигијени објеката и опреме, систему следљивости, правилном декларисању и обележавању рокова трајања производа.

Свако непоштовање прописа биће санкционисано у складу са законом, док се потрошачима препоручује да храну набављају искључиво у регистрованим и контролисаним објектима.