У односу на прошлу недељу, дизел и бензин су поскупели за по један динар.

Нове цене деривата важиће до 23. јануара.

У ланчаном судару учествовало је више возила.

Како РТС сазнаје у Полицијској управи Чачак, испред тунела "Муњино брдо" на Ауто-путу "Милош Велики" видиљивост је због магле смањена на 50 метара.

Саобраћај је обустављен у смеру ка Пожеги.

"У том смислу, дијалог је у слободном паду. Приштина спроводи мере које су израз њене воље, а углавном директно погађају Србе на Косову и Метохији. Изасланик Европске уније за дијалог Петер Соренсен у Београду и Приштини припрема терен за наставак разговора, односно уклања препреке. Једна од њих је и политичко-институционална криза у Приштини. Аљбин Курти сада може да формира стабилну владу, чиме се формализују услови за наставак преговора", истиче Гогић.

Тврди да је Соренсен већ испитао постизборни терен у Приштини, наишавши на одређене услове Куртија и председнице привремених приштинских институција Вјосе Османи у вези са наставком дијалога, које су – чини се – непремостиве.

"Не видим начин на који он у својим рукама има механизме путем којих може да обезбеди конструктивност страна у процесу и више наде полажем у улогу Сједињених Америчких Држава у настојању да се дијалог оживи", сматра саговорник Јутарњег програма.

Санкције и дијалог

Говорећи о значају Вашингтона у дијалогу Београда и Приштине, Гогић наводи да су током претходне три деценије сви постигнути споразуми спроведени уз асистенцију Сједињених Држава.

"У међувремену, Бела кућа је препустила Европској унији да реши питање у њеном дворишту, али су се доношењем Закона о ауторизацији националне одбране поново активирали када је реч о читавом Западном Балкану. У оквиру тог закона, потенцирају се споразуми из Брисела и Охрида, а не онај из Вашингтона 2020. године", наглашава Гогић.

Прецизира да је најважнији инструмент овог закона могућност увођења санкција.

"То значи да би игнорисање договореног, подривање мира, подизање тензија, дестабилизација простора, као што је био случај претходних година, могло да буде кажњено конкретним мерама", појашњава политиколог.

Курти и ЕУ

Гогић указује да је Курти после ванредних парламентарних избора 28. децембра јачи него икада, узимајући у обзир исход гласања и могућност формирања стабилне скупштинске већине.

"Оно што је до сада радио, а што му је доносило резултате, радиће и даље – укључујући и одбијање дијалога. Неће бити попустљив осим ако не буде великих санкција. У том смислу је врло предвидљив", уверен је Гогић.

Оцењује да је видљиво како ЕУ жели да приближи простор Балкана свом дворишту, као и да у том контексту треба посматрати интересовање за решавање дијалога Београда и Приштине.

"Србија не прави кораке који чине Црна Гора и Албанија на том путу. Ми заостајемо због унутрашњих разлога, али и односа са Приштином. Нисам сигуран у којој мери ћемо да испратимо темпо који ЕУ жели да види, али у контексту дијалога очекујем већу улогу Американаца. Порука што пре мора да се конкретно адресира, јер потези Приштине могу да доведу до тога да још један део Срба напусти КиМ, односно да их очисте папиром, а не пушком", закључује политиколог Огњен Гогић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

"За сада се све одвија по плану, што значи да се увозе количине које су биле предвиђене. Тржиште је у потпуности снабдевено", истакао је Мићовић.

Тренутно је снабдевање стабилно, али, како је нагласио, ова ситуација не пружа дугорочну сигурност. Србија није потпуно отпорна на могуће поремећаје, посебно у регионалном или глобалном контексту.

"Ипак, залихе које су тренутно на располагању омогућавају земљи да издржи извесно време у случају било каквих поремећаја", додао је Мићовић.

Он је такође нагласио да је логистика изузетно важна, посебно у контексту ниских водостаја на Дунаву који отежавају транспорт горива преко баржи из северних делова Европе.

Цене нафте на глобалном нивоу и могући ефекти на Србију

Цене сирове нафте на светском тржишту недавно су поново порасле, али је овај скок био краткотрајан. Цена барела нафте порасла је са 60 на скоро 67 долара, али је већ следећег дана уследио пад од 4 одсто.

Томислав Мићовић указује да је од 2022. године, када је цена сирове нафте скочила на 127 долара по барелу, овај раст углавном био под утицајем психолошких фактора. Међутим, од тада тржиште је научило да не реагује драматично на сваку најаву геополитичких конфликата.

"Данас видимо да се на сваки глобални конфликт не реагује тако драматично као раније. Иран и Венецуела су и даље присутни на тржишту, иако су претрпели значајне санкције. Њихова нафта не нестаје са тржишта", објаснио је Мићовић.

Он додаје да ирански извозни капацитети нису били угрожени ни током рата Израела и Палестинаца, нити нападима на енергетске објекте у Ирану.

"Ово показује да су актери на тржишту свесни да би евентуално затварање иранских терминала изазвало значајне поремећаје на глобалном тржишту нафте. Нарочито би то утицало на Кину, која купује иранску нафту и могла би потражити друге изворе, што би довело до велике неравнотеже између понуде и потражње", указује он.

Будућност тржишта нафте и потенцијални ризици

Мићовић је такође изразио забринутост због неизвесности у погледу будућих глобалних поремећаја, али и због трендова на тржишту сирове нафте. Све већи раст потражње, који ће наставити да расте у наредним годинама, неће бити праћен адекватним повећањем производње од стране земаља чланица ОПЕК-а. Ове земље, иако су раније најављивале повећање производње, неће успети да задовоље растућу потражњу.

"ОПЕК је одлучио да не повећава производњу нафте, и то може довести до раста цена у наредним годинама. Прогнозе за 2026. годину показују да ће цене нафтних деривата поново расти, јер потражња неће бити праћена растом понуде", рекао је Мићовић.

Он је закључио да, иако не очекује значајне промене у ценама нафте у наредним месецима, зимски период и смањена привредна активност неће имати велики утицај на тржиште. Међутим, светски сукоби или неочекивани геополитички развоји увек могу изазвати велике промене на тржишту.

"Цене горива на нашим пумпама су биле у опадању, али као што видимо, у свету постоји много фактора који утичу на коначне цене. Потребно је праћење и процена ситуације из дана у дан", закључио је Мићовић.

Према подацима са сајта Агенције за заштиту животне средине, изузетно загађен ваздух је у Шапцу, Беочину, Врању, Новом Пазару, Неготину, Лазаревцу, Обреновцу.

Веома су загађени делови Београда – Стари град, Земун, Нови Београд, Београд на води.

Препоруке Агенције за заштиту животне средине и Градског завода за јавно здравље Београда су да се избегавају све физичке активности на отвореном. Саветује се и да се уобичајене активности обављају у затвореном простору док се не побољша квалитет ваздуха.

Јако загађен ваздух може изазвати озбиљне здравствене тегобе код осетљивих група становништва, али и код здравих особа. Осетљиве групе су деца, старији, као и особе са обољењима срца и плућа.

Агенција је од почетка децембра увела европски индекс квалитета ваздуха, који подразумева примену строжих критеријума мерења.

Загађење ваздуха у Србији највеће је током грејне сезоне, а главни разлог је сагоревање у индивидуалним ложиштима, посебно дрва и угља.

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 16.1.2026. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

То је прва судска пресуда у кривичним поступцима који се воде против бившег председника због краткотрајног проглашења ратног стања. На одлуку суда могуће је уложити жалбу.

Јун је оптужен да је у јануару прошле године ометао службенике у покушају да изврше налог за његово хапшење, када се забарикадирао у свом стамбеном комплексу и наредио председничкој служби безбедности да блокира истражитеље.

Ухапшен је тек у другом покушају, у операцији у којој је учествовало више од 3.000 полицајаца, што је представљало прво хапшење једног актуелног председника у историји Јужне Кореје.

Бивши председник Јужне Кореје се суочава и са оптужбама за фалсификовање званичних докумената приликом проглашења ратног стања.

Поред тога, против Јуна се воде и други судски поступци, укључујући оптужбу за организовање побуне, по којој су тужиоци затражили изрицање смртне казне, а пресуда је заказана за фебруар.

Јуново проглашење ратног стања трајало је око шест сати пре него што га је парламент, уз подршку дела његове конзервативне странке, поништио и суспендовао његова овлашћења. Уставни суд га је у априлу прошле године сменио са функције, оценивши да је прекршио уставне дужности.

 Паљењем свећа, полагањем цвећа поред спомен обележја и пригодним говорима, чланови његове породице, бивши политички саборци, пријатељи, представници опозиционих странака и иницијатива одали су пошту убијеном Ивановићу.

Активиста у грађанској иницијативи коју је водио Оливер Ивановић и његов пријатељ, адвокат Небојша Влајић рекао је "да се после осам година показује да је Оливер и даље актуелнији, паметнији, модернији и живљи од 50 одсто мртвака српске и градске митровачке политике”.

"То што је он знао пре осам или 10 или 20 година, данас ови људи не знају. Нити ко то жели да примени. Што се тиче овога данашњег дана, видљиво је да нас је, бар за пет или 10 више него што је било прошли пут, а сигурам сам да ће то повећање у броју бити и хиљаду", рекао је Влајић.

За судске поступке, поводом убиства Ивановића, Влајић је подсетио да у Београду поступак "или није почео, значи није рођен или је на умору, а да у приштински поступак не верује нико”.

"Не знам ни једног човека који има поверење у тај поступак и који верује да су ти људи за нешто криви. Све једно, чак и да јесу, они нису инспиратори или наредбодавци овог злочина. А то је оно што народ занима", навео је Влајић, верујући да ће се једнога дана истина сазнати.

Окупљенима су се обратили и Срђан Миливојевић из Демократске странке, Саво Манојловић, из покрета "Крени промени” и други.

Помен у Храму Светог Саве

У Храму Светог Саве у Београду јутрос је одржан помен поводом осам година од убиства Оливера Ивановића.

Поред Ивановићеве удовице Милене Поповић, његовог сина, родбине и пријатеља, присуствовали су председница Скупштине Ана Брнабић, министар спољних послова Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић и повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић.

Ана Брнабић је после помена изјавила да Приштина саботира истрагу и да зато ни после осам година од убиства Ивановића не постоје информације о томе ко је организатор, наручилац и починилац тог убиства.

"Ми ћемо наставити, као што то говоримо сваке године, да инсистирамо на правди. Правда је достижна, некада јесте изузетно спора, али увек је достижна. Ми ћемо наставити да инсистирамо и да се пронађу налогодавци, организатори и убице Оливера Ивановића", поручила је Брнабић.

Убице и налогодавци атентата још нису познати

Оливер Ивановић је убијен 16. јануара 2018. године испред просторија своје странке у северном делу Косовске Митровице, са шест хитаца у леђа, што је потврдио и обдукциони налаз.

Довезен је у болницу у бесвесном стању. Лекари су покушали да га реанимирају, али је Ивановић подлегао повредама.

Истраге поводом овог убиства вођене су и у Београду и у Приштини, а из Београда је више пута саопштено да Приштина није желела да одговара на упите државних органа у вези са истрагом и доказима.

У јуну 2024. године, основни суд привремених институција у Приштини осудио Марка Рошића на 10 година затвора, Недељка Спасојевића на четири и по године и Драгишу Марковића и Жарка Јовановића на по четири године затвора за умешаност у убиство Ивановића, али убице и налогодавци убиства још нису познати.

Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је тада да је пресуда скандалозна, политички мотивисана и инструисана како би се додатно криминализовао српски народ на КиМ, а све са циљем да Приштина сакрије праву позадину и извршиоце овог мучког убиства.

Канцеларија је истакла да је пресуда донета без конкретних доказа, под снажним политичким и медијским притиском из Приштине.

Оптужница за овај случај измењена је три пута у року од три године.

Прва оптужница је подигнута почетком децембра 2019, већ крајем децембра те године тужилац је доставио другу, измењену оптужницу, а у новембру 2020. године подигнута је трећа оптужница.

Оливер Ивановић је у јануару 2014. године, заједно са још четворицом Срба, био оптужен за наводни ратни злочин над цивилним становништвом 1999. и 2000. године.

Еулекс је оптужницу подигао у новембру 2014. године, а суђење је почело 18. децембра те године.

Ивановић је у августу 2015. године започео штрајк глађу због одбијања да га пусте да се брани са слободе, а затим је, због нарушеног здравља, пребачен у болницу у Косовској Митровици.

На девет година затвора је осуђен 21. јануара 2016. године, а та је пресуда затим укинута, да би августа 2017. године почело поновљено суђење у том поступку.

Ивановићу је, иначе, у јулу 2017. године запаљен аутомобил у Косовској Митровици, а 2005. године под његов службени аутомобил је подметнута бомба.

Ово стога што је руководство те компаније, након дубљег проучавања тржишта, проценило да је потражња за вештачком интелигенцијом реална, а не надувана, те да ће за дата центре на које се она ослања бити потребне велике количине сервера и самим тим чипова високих перформанси.

"TSMC" је у 2025. години извршио капитална улагања у износу од 40,9 милијарди долара, тако да би инвестиције од 56 милијарди у овој години представљале повећање од око 27 одсто.

Овај пораст ослања се на скок у приходима и профиту компаније - у 2025. години "TSMC" је остварио раст од чак 46 одсто у профиту.

Највећи део новца опредељеног за инвестиције ће отићи у Аризону како би се убрзала изградња другог и трећег по реду постројења "TSMC" у тој америчкој држави, те отпочела градња четврте фабрике за производњу најсофистициранијих чипова, чије су локалне муштерије компаније попут "Нвидије", "Епла" и "Гугла".

Односно, капиталне инвестиције тајванског гиганта биће усмерене углавном у иностранство - компанија је обећала улагање чак 100 милијарди долара у САД, а осим тога гради и две фабрике у Јапану, те планира подизање постројења у Немачкој.

Витална економска и геополитичка улога "TSMC-а"

Улагања "TSMC"-а, компаније која је у 2025. приходовала чак 120 милијарди америчких долара, у развој индустрије чипова у САД је, заправо, последица и есенцијални део економско-војне стратегије Вашингтона да се његова сопствена и економија војнополитичких савезника попут Тајвана, Републике Кореје и Јапана, што је више могуће одвоје од кинеских снабдевача и тржишта.

Тиме се жели умањити економска зависност од Кине и створити више простора за деловање против ње у форми технолошких и економских санкција, па и неког будућег кинетичког рата. 

Када је у питању привлачење или присиљавање "TSMC-а" да инвестира у привреду САД, америчка влада осим ових геополитичких, наравно, има и велике домаће економске циљеве, као што су реиндустријализација и преузимање примата у напредним технологијама од стратешке важности као што су полупроводници и вештачка интелигенција од директних конкурената Тајвана и Јужне Кореје.

Са друге стране, "TSMC" је деценијама спроводио пословну политику по којој се улагање у производњу вршило само на самом Тајвану или у матици Кини због присуства мноштва јефтине и врло квалификоване радне снаге, те малих трошкова за електричне енергију и водне ресурсе који су потребни за рад фабрика чипова.

"TSMC", по речима његовог оснивача, избегавао је САД због лошег искуства у прошлости, односно, високих трошкова и мање продуктивности тамошње радне снаге, те културних разлика између тајванских руководилаца и инжењера са једне, и америчких радника са друге стране.

Отварањем фабрика и пребацивањем својих технологија, знања и људства у САД, "TSMC" ризикује да у блиској будућности изгуби светски примат у производњи чипова највиших перформанци - он тиме практично одгаја будуће моћне противнике, јер је неизбежно да америчке компаније попут "Нвидије" или "Интела" (легалним путем или индустријском шпијунажом) преузму његове технологије и кадрове.

Такође, изградњом читаве индустрије полупроводника у САД, мада потенцијално може да добро заради ако се јагма за вештачком интелигенцијом заиста преточи у бројне дата центре (што доста зависи и од достпуности електричне енергије), Тајван заправо умањује сопствену стратешку важност за Вашингтон - мотивација САД да га војно заштите у случају да Пекинг одлучи да обори његову владу или преузме контролу над њим путем поморске и ваздушне блокаде осетно је мања сада када америчка привреда може да добро функционише и без увоза чипова са Тајвана.   

Но, упркос овим проблемима за Тајван, администрација претходног америчког председника Џозефа Бајдена почела је да врши снажан дипломатски притисак на владу у Тајпеју и посредно на "TSMC" да активно допринесу стварању ланца снабдевања чиповима који би био отпоран на трвење са Кином и евентуалне војнополитичке потресе у Тајванском мореузу, односно, инвестирају у изградњу фабрика на америчком тлу.

Мада се "TSMC" сложио да промени своју филозофију и уложи огромне своте новца у САД упркос страху од могућих губитака и других проблема, вербални и економски притисак из Вашингтона, овог пута у форми нових царина, се наставио доласком председника Доналда Трампа на чело државе. 

"TSMC" је тако обећања у вези инвестиција у САД са почетних 40 милијарди долара и две фабрике повећао на фантастичних 100 милијарди и пет постројења.

Медији у Источној Азији данас пишу да је у прошлој години тајвански извоз у САД по први пут у последњих неколико деценија претекао извоз у матицу Кину.

Такође, гласила у том региону јављају и да су власти у Тајпеју са Вашингтоном коначно успеле да постигну споразум по којем ће нове Трампове царине у односу на тајванску привреду бити смањене са садашњих 20 процената на 15, колико Трампова влада спроводи против привредних конкурената Тајвана - Јапана и Јужне Кореје.

Заузврат, Тајван се обавезао да у америчку привреду током мандата председника Трампа уложи чак 250 милијарди долара - у тим инвестицијама то пацифичко острво предводи "TSMC" улагањима поменутим на почетку овог текста. 

"TSMC" је тако не само највећи произвођач чипова на свету, поготову логичких и оних најмањих промера који су непходни за квалитетне сервере, роботе, паметне телефоне и друго, већ и субјект од којег буквално зависи читава привреда и војнополитичка судбина Тајвана, па и добро функционисање, дубина и компетитивност америчке економије.  

Председник Вучић је у уторак изјавио да ће се за два до три дана знати ко купује руски удео у НИС-у. Тај рок практично истиче данас. У исто време, министарка Ђедовић Хандановић је рекла да се настављају разговори између МОЛ-а и "Гаспромњефта" о продаји руског удела. Докле се стигло са тим разговорима и да ли ће МОЛ купити руски удео у НИС-у?

- Мислим да могу да вам саопштим добре вести, вама и вашим гледаоцима, јер МОЛ и "Гаспромњефт" су прилично брзо напредовали у својим преговорима, тако да постоји реална шанса да у року од једног до три дана постигну кључни договор, који је веома значајан из перспективе куповине већинског удела НИС-а од стране МОЛ-а.

Када се то деси, а надам се да ће се то десити за један до три дана, онда ће захтев ОФАК-у бити поднет одмах и пошто мађарска влада дипломатски подржава МОЛ у куповини удела "Гаспромњефта" у НИС-у, свакако ћемо пружити дипломатску помоћ и подршку да би оваква процедура била успешна.

Лиценца ОФАК-а ће омогућити НИС-у да настави прераду нафте, увози сирову нафту и спроводи финансијске трансакције потребне за сигурно снабдевање и техничко одржавање до 23. јануара, а рок за преговоре о продаји руског удела је продужен до 24. марта. Први циљ је продужење ОФАК-ове лиценце, што ће зависити од тога да ли ће администрација САД бити задовољна нацртом преговора о преузимању. Да ли је нацрт тог преговора послат Вашингтону?

- То се још није десило, јер ће нацрт уговора бити послат када МОЛ и "Гаспромњефт" постигну сагласност о том споразуму, тако да кажем да ће се то десити, надам се, у следећа три дана. И прилично сам сигуран да, ако америчка администрација буде задовољна нацртом уговора, да ће бити лако наћи решење за продужење рада рафинерије у Панчеву.

Желим да истакнем да је разлог за дипломатску подршку од стране мађарске владе МОЛ-у, то што у случају да МОЛ успешно откупи већински удео у НИС-у, онда ће преко МОЛ-а нафтна тржишта Словачке, Мађарске и Србије деловати интегрисано, што ће овај регион довести у тако повољан положај из перспективе енергетске безбедности, у каквом никад раније није био.

Ми смо три земље без излаза на море, три земље које нису међу онима које имају највећа нафтна налазишта у свету, да благо кажем, и та наша мана ће сад да буде увелико умањена таквим интегрисаним деловањем три тржишта.

И у том погледу, рафинерија у Панчеву ће имати кључну улогу, тако да ће три регионалне рафинерије у Братислави, затим у Мађарској и у Панчеву, деловање те три рафинерије ће дати велику, значајну нову димензију овом региону, какву никад раније није имао.

Сви знамо да, без обзира што је то веома добро, увек постоје они који су против тога, а они који су против тога се не суздржавају од пуштања лажних вести и лажи. Чуо сам да су пуштане лажне вести о томе како се Панчево затвара у будућности, што је лажна вест и желим да кажем српским гледаоцима овог програма да не верују у такве лажи. МОЛ сматра да рафинерија Панчево има кључну важност.

Председник Вучић је рекао да је и АДНОК могући купац. Да ли та компанија из Уједињених Арапских Емирата и МОЛ заједно учествују у преговорима?

- МОЛ је у тесним преговорима са АДНОК-ом и мислим да ће то бити сјајне вести уколико интегрисано деловање три тржишта у региону добије и подршку у виду сарадње са АДНОК-ом и МОЛ-ом у погледу Србије, али то је њихов посао. Ми поздрављамо њихове преговоре у том погледу и надамо се да ће бити успешни.

Председник Вучић је рекао и да би држава Србија желела да повећа свој удео у НИС-у за пет одсто. Да ли је то прихватљиво за МОЛ?

- Те детаље ћемо препустити у потпуности МОЛ-у. Колико ми знамо, за МОЛ је важно да има већински удео, тако да је математички могуће.

"Транснафта Панчево" је објавила тендер за изградњу нафтовода од мађарске границе. Да ли Мађарска планира да користи капацитете нафтовода "Дружба" за снабдевање Србије будућим нафтоводом и да ли би то смањило зависност од постојећих рута и добављача, пре свега од "Јанафа"?

- То је кључно питање, јер је недавни период показао колико је беспомоћна земља у случају када добављачи нафте или гаса шаљу своју робу преко једне руте. Нажалост, Брисел жели да доведе Мађарску сада у ту позицију овим такозваним пројектом "Repower EU", којим жели да потпуно изолује Русију од Европске уније када се ради о снабдевању енергијом, што смо ми потпуно одбацили. То би свакако погоршало ситуацију енергетске безбедности у овом региону, тако да што је више рута и нафтовода, више извора, то је боље. То није никаква посебна наука, то је веома лако разумети.

Тако да сматрамо изградњу новог нафтовода између Мађарске и Србије кључним. Због тога смо се данас договорили са госпођом Ђедовић да ћемо потписати међувладин споразум, који ће описати корисно окружење за рад МОЛ-а на нафтном тржишту Србије и укључиће приоритетни статус изградње новог нафтовода између Србије и Мађарске.

Јасно нам је да је Влада Србије већ објавила тендер за изградњу тог нафтовода и једна подружница МОЛ-а се укључила на тај конкурс.

Сада у Мађарској припремамо закон којим ће се прогласити да та инвестиција има национални економски приоритет и мислим да ће то бити брзо и реализовано у 2028. Што се тиче нафтовода, планирамо да саградимо и производни цевовод који ће повезати рафинерију у Мађарској са логистичком базом МОЛ-а у Војводини и то ће такође допринети енергетској безбедности и Србије и Мађарске.

Изјавили сте да Мађарска наставља да функционише у овим несвакидашњим условима који су велики део Западне Европе бацили на колена. Шта ова зима говори о енергетској безбедности Мађарске, Србије и целе Европе?

- Мислим да тренутна ситуација показује да третирење енергетског снабдевања као питања идеолошке природе, није само грешка, него и грех. Ако енергију сматрате идеолошким питањем, онда безбедност енергетског снабдевања целог континента доводите у опасност. Тако да треба да се вратимо на добру стару школу и да кажемо да је енергија физичко питање, а пошто је физичко питање има сопствене законе и дефиниције које немају никакве везе са идеологијом. Не треба марити одакле долази гас, све док је јефтин и све док је поуздан.

Нико не треба да буде приморан да мења јефтин и поуздан извор енергије за скупљи и непоузданији извор енергије. То је тренутна ситуација показала као лекцију из које треба извући поуку.

Верујем да се Русији допада такав одговор

- Да будем искрен, мене за то није брига, јер обично се суочавам са том врстом оптужби у Бриселу, о томе, што ви кажете, да се Русима допада. Али не занима ме, то је мој став и не занима ме коме се допада или не допада.

Увек ствари посматрам са мађарског становишта. Не могу да посматрам свој проблем са туђег становишта, јер то раде други, али ја не могу. Национални интерес је увек на првом месту и да ли се то некоме допада или не допада, то за мене није приоритетно.

Генерални секретар УН Антонио Гутерес позвао је "на максималну уздржаност свих актера, у овом осетљивом тренутку, од било каквих акција које би могле да доведу до даљег губитка живота или изазивања шире регионалне ескалације", пренела је помоћница генералног секретара Марта Поби.

Амбасадор САД у УН Мајк Волц рекао је да "ниво насиља и репресије који је ирански режим покренуо против сопствених грађана и народа има последице по међународни мир и безбедност". Сматра да "народ Ирана захтева своју слободу као никада до сада у бруталној историји Исламске Републике".

"Председник Доналд Трамп и Сједињене Америчке Државе стоје уз храбри народ Ирана. Без обзира на његове изговоре, режим је искључиво одговоран за економску беду иранског народа и биће позван на одговорност", рекао је Волц.

Заменик сталног представника Ирана УН Голамхосеин Дарзи рекао је  да је "жалосно што је представник режима САД, који је затражио овај састанак, данас прибегао лажима, искривљавању чињеница и намерним дезинформацијама како би прикрио директно учешц́е своје земље у усмеравању немира у Ирану ка насиљу".

Тврди да су САД затражиле састанак како би "прикриле своје директно саучесништво у злочинима које су њихови плац́еници починили против наше државе".

"Режим САД покушава да се представи као пријатељ иранског народа, док истовремено поставља темеље за политичку дестабилизацију и војну интервенцију под такозваним хуманитарним наративом", изјавио је Дарзи.

Стални представник Русије при УН Василиј Небензја истакао је да Вашингтон наставља да ескалира тензије и подгрева хистерију око Ирана, тврдећи да је помоћ демонстрантима "већ на путу".

"Од краја децембра, цео свет посматра како САД настављају да ескалирају тензије и подстичу хистерију око Ирана, тврдећи да је 'помоћ на путу'. Штавише, у својим званичним саопштењима, Вашингтон чак ни не покушава да камуфлира праве разлоге за своју такозвану забринутост због унутрашње политичке ситуације у земљи, претећи новим ударима против Ирана. Оно што се дешава у Ирану је још један покушај обојене револуције у којој специјално обучени наоружани провокатори претварају мирне протесте у бесмислене нереде, погроме, уништавање јавне имовине и брутална убиства припадника органа реда", истакао је Небензја.

Амбасадор Уједињеног Краљевства при УН Арчибалд Јанг рекао је да је његова земља "запањена" извештајима да су потенцијално хиљаде људи у Ирану убијене, а још много више ухапшено у ономе што описује као најбруталнију репресију протеста у последњих неколико деценија.

"Упркос готово потпуном гашењу интернета од стране режима, снимци који се појављују из Ирана указују на то да ови извештаји можда потцењују пуне размере ужаса који се тренутно дешава“, рекао је Јанг, напомињући да ће "режим тврдити да су ове протесте подстакле снаге које подржавају стране земље, али лажи и пропаганда не могу оправдати његове поступке".

Заменик сталног представника Кине при УН Сун Леј изјавио је да се званични Пекинг противи наметању сопствене воље другим земљама и враћању света "законима џунгле".

"Противимо се употреби или претњама силом у међународним односима, наметању сопствене воље другим земљама и сваком повратку света законима џунгле", нагласио је Сун Леј.

Протести у Ирану почели су крајем децембра 2025. године због девалвације локалне валуте, иранског ријала, а 8. јануара – после позива Резе Пахлавија, сина иранског шаха, који је свргнут 1979. године – протестни маршеви су се интензивирали широм Ирана.

Истог дана, интернет је искључен.

У неколико иранских градова, протести су се претворили у сукобе са полицијом и праћени су скандирањем против иранског политичког система.

Пријављено је да је било жртава и међу снагама безбедности и међу демонстрантима, а поједине америчке групе за људска права тврде да је у немирима страдало најмање 2.500 хиљаде људи, махом демонстраната, док је ухапшено више од 18.000 особа.

Иранске власти, оптужујући САД и Израел за оркестрирање немира, објавиле су 12. јануара да је ситуација стављена под контролу.

Тешка енергетска ституација је широм Украјине, а посебно у Кијеву који је ван домашаја копнених трупа, али у домету експлозивних дронова и ракета.

Снабдевање енергијом и одговор на последице руских напада на енергетски сектор, од сада ће бити под личном контролом председника. Зеленски је наложио Влади да донесе одлуку о повећању увоза електричне енергије и ублажавању полицијског часа на територијама где је уведено ванредно стање у електроенергетском сектору.

Амерички лидер Доналд Трамп каже да је Зеленски главна препрека постизању мировног споразума, а не Владимир Путин. То је, поручује Кремљ, "заиста тачно".

Путин истиче да мир не долази сам, већ да се гради, да се Москва залаже за мир и да решење за Украјину мора бити постигнуто што је пре могуће. 

Кремљ је потврдио и да ће Москву посетити специјални амерички изасланик Стив Виткоф, као и Џаред Кушнер, а да ће датум бити накнадно одређен.

Украјину потреса и најновији корупцијски скандал о "подмићивању посланика". Осумњичена је шефица парламентарне фракције Баткившчина, Јулија Тимошенко.

Специјализовано тужилаштво за борбу против корупције затражиће данас од суда да јој изрекне кауцију од 50 милиона гривни. Тимошенкова је објавила да су јој блокирани рачуни.

"Две девојке имале су невероватну срећу што су преживеле када је преко њих прешло возило. Ово је могао да уради и неко ко није имао пробну возачку дозволу. Поред непрописног превоза деце и озбиљног кршења саобраћајних прописа, дошло је и до низа других прекршаја – како за возача који је вукао санке, тако и за возача који их је наводно покривао", наводи Мирко Коковић, помоћник директора Агенције за безбедност.

Психолошкиња Кристина Брајовић Цар објашњава да су тинејџери приступили опасној активности разиграно, очекујући нешто ново и узбудљиво.

" Желели су узбуђење, новине и да упознају своје границе. Видим једну наивност, неинформисаност, једну лакоћу живљења, слабо познавање стварних ризика у свету који није виртуелан", додаје Брајовић Цар.

Лајкови и виртуелни свет

А у виртуелном свету рачуна се сваки лајк. Убрзо се након тог снимка, на мрежама појавио још један са истим сценариом.

"Ово су јако опасне радње и једноставно тај лајк на друштвеним мрежама може некога коштати живота. Апелујемо да се за санкање користе површине и паркови који нису у близини путева, коловоза", наводи Мирко Коковић, помоћник директора Агенције за безбедност.

Родитељски надзор и утицај вршњака

Увек када се догоде овакве несреће, покрену се и питања колико родитељи знају шта им деца раде кад им нису пред очима. Психолози тврде да често нису у стању да предвиде шта се мота у главама деце и до каквих идеја могу да дођу. Додатни проблем је утицај вршњака на њихово понашање.

"Нажалост, ова деца су заложила своју главу, и након тога можемо очекивати да ће друга деца нешто научити. Родитељи треба да предвиде да проблеми у које ће њихова деца улазити наредних година нису ни налик онима са којима су се сами суочавали и да своје искуство не могу увек пренети као раније. Њихова деца иду корак испред, чак и у смислу ризика", каже психолошкиња Кристина Брајовић Цар.

Природно је, кажу, да деца желе да их у процесу одрастања воде одрасли, чак и ако својим поступцима то не наговештавају.

Кад родитељи схвате како да усмере своје напоре, ствари се у васпитавању могу променити.

На северу и истоку облачно, местимично са слабом кишом, а у Источној Србији хладно и повремено слаб снег.

Ветар слаб, променљив, после подне и увече, посебно у кошавском подручју, у појачању на умерен и јак источни и југоисточни.

Најнижа температура од -5 до 4, највиша дневна од 4 степена до 10 степени, на северу и у Неготинској Крајини до 3 степена.

У Београду мало до умерено облачно, суво и релативно топло. Ветар слаб до умерен, југоисточни, крајем дана у појачању. Најнижа температура око 4 степена, највиша дневна до 9 степени.

У Србији ће у наредних седам дана бити суво и хладно.

Почетком следеће седмице у већини крајева ледени дани, а до средине у седмице у кошавском подручју умерен и јак јогоисточни и источни ветар, на југу Банта и у доњем Подунављу са ударима олујне јачине.

Крајем периода наоблачење са југозапада и местимичне слабе падавине.

Тренутно у њима гаји спанаћ и келерабу, а део користи и за складиштење целера.

"Биљке су покривене агрилом тј. фолијом која их штити да не смрзну. Пластенике не грејемо. Пре овога у пластенику смо имали парадајз, а инсекти хоће да се увуку у земљу. Боље је када је хладнија зима, јер они теже презимљавају", објашњава Нађ.

Пре десетак или петнаест година снега је, сећа се повртар из Михајлова, било много више. То је била претња за пластенике.

"За сада снега, бар код нас, није било толико да смо морали да га скидамо са фолије, као што је то било ранијих година. Ово што је пало је само склизнуло или га има толико да не утиче на конструкцију пластеника да би направио штету", истиче Нађ.

Грејање пластеника кад почне производња расада

Због ниских температура системи за наводњавање су смрзли, али биљкама и није потребно заливање јер је хладно, истиче Нађ.

Грејање пластеника потребно је када се припрема расад, а за ту производњу је још рано.

"Парадајз и краставац сејемо почетком фебруара и догревамо док је расадничка производња. Расађујемо крајем марта, почетком априла и тада већ није потребно грејање. Не знам колико је уопште исплативо јако рано стављати нешто и догрејавати, јер су енергенти јако скупи", наводи Нађ.

Снег заштитио пшеницу од измрзавања

После неколико година њиве у Средњем Банату су коначно под снегом и то је јако добро за пшеницу која се развијала током јесени.

Серђо Околишан, руководилац производње у Земљорадничкој Задрузи "Yuko Begejci" из Торка рекао је да је претходних дана мило чак и до -11 степени, а да је снег заштитио пшеницу од смрзавања.

"Код нас је било у просеку око 25 центимерата снега. Било би добро да га је било више. У претходном периоду смо имали велики недостатак влаге у земљишту. Колико год зими да има падавина то је добро за све ратарске културе, и јесење и пролећне”, рекао је Околишан.

Анализа земљишта, па прихрана пшенице

Чим су престали велики минуси са парцела задруге узимају се узорци земљишта за анализу.

"Предстоји нам прихрана пшенице. Пре тога потребно је урадити Н-мин анализу да би се видело колико азота има у земљишту и да би се израчунале тачне количине које је потребно додати. Ми сада узорукујемо земљиште и наредне недеље ћемо, ако нам временске прилике буду дозволиле, кренутли са прихраном", наводи Околишан.

Ниске температуре, објашњава, требало би да смање број штеточина.

“Мишева је на луцериштима било доста. После овог снега и мраза видећмо да ли их треба сузбијати или не", рекао је Околишан.

Прва половина јануара ове године значајно хладнија од прошлогодишње

Од почетка године у Средњем Банату је пало у просеку више од 42 литре падавина по метру квадратном.

Просечна средња дневна температура ваздуха била је -2,3 степена. Истовремено просечна средња максимална температура достизала је 0,4, а минимална -5,09 степени.

“У поређењу са истим периодом прошле године температуре су овог јануара ниже, а падавина је више. Прошлогодишње просечне средње дневне температуре ваздуха су биле 2,61 степен, просечна средња максимална температура 7,2 и минимална -1,17 степени. Падавина је било свега 11 литара по квадрату”, каже Снежана Парађеновић из Пољопривредне стручне службе Зрењанин.

Снег је изолатор и извор влаге у земљишту

Снег је одличан термоизолатор за усеве уљане репице и пшенице. Истовремено спречава избацивање биљака пшенице из земљишта до чега долази у случају голомразице.

"Температура испод снега,у односу на температуре ваздуха повећава се за неколико степени, зависно од дебљине снежног покривача. Ако је температура ваздуха -3 степена, а снег дебљине 10 до 20 центиметара, температура у зони биљака се креће између 1 и 3 степена", објашњава Парађеновићева.

Минус може да смањи број инсеката и штеточина

На појаву биљних штеточина ниске температуре и снег могу имати утицаја. Међутим, како је температура испод снега већа, то неке инсекте штити од негативног утицаја спољне средине.

"Кукурузни пламенац презимљава као одрасла ларва у жетвеним остацима и има материје у телу које је штите од измрзавања. Инсекти који презимљавају на дубини већој од пет центиметара, као што су жичари, налазе се у зони термостабилности", прецизира Парађеновић.

У пластеницима се тренутно узгајају усеви који одлично подносе ниске температуре попут салате, спанаћа, келерабе и младог црног лука.

Када су биљке у пластеницима не долази до додатног хлађења спољним температурама, па одређени инсекти, попут трипса, могу да презиме без смањења бројности.

"Парадајзов мољац је осетљивији на ниске температуре. Презимљава у различитим стадијумима. Када земљиште није покривено и нема биљних остатака ниске температуре могу значајније смањити бројност инсеката и штеточина", рекла је Парађеновићева.

За каснију производњу окопавина присуство снега је веома важно. Постепеним топљењем вода се спушта у дубље слојеве и представља резерву за корен окопавина касније током вегетације, што је много боља дистрибуција воде него код киша.

Марија Корина Мачадо је рекла да је Трампу испричала анегдоту о латиноамеричком револуционару Симону Боливару.

"Пре двеста година генерал (маркиз де) Лафајет је Симону Боливару дао медаљу са ликом Џорџа Вашингтона. Боливар је чувао медаљу до краја живота. Двеста година касније, народ Боливара враћа наследнику Вашингтона медаљу, у овом случају медаљу Нобелове награде за мир, као признање за његову јединствену посвећеност нашој слободи", истакла је Мачадо.

Она је навела да је разговор са Трампом био "одличан" и да је прошао "веома добро". 

Амерички председник у објави на друштвеним мрежама написао је да му је Мачадо предала своју награду за његов рад.

"Тако диван гест међусобног поштовања. Хвала ти, Марија", поручио је.

Мачадо је прошле недеље рекла да би уступање награде Трампу био чин захвалности венецуелског народа за уклањање председника Николаса Мадура.

Трамп је након тога изјавио да ће разговарати о понуди Мачадо "када следеће недеље буде посетила САД".

Он је додао да би му била "част" да прихвати награду, а раније је критиковао Нобелов комитет што га је заобишао и доделио награду Мачадо.

Нобелов институт, међутим, објавио је у суботу да се Нобелова награда за мир не може пренети, поделити или опозвати.

“Чули смо да се бивши конгресмен Били Лонг, Трампов кандидат за амбасадора на Исланду, синоћ нашалио са представницима у Конгресу да ће Исланд бити 52. држава и да ће он бити гувернер“, пренео јеПолитико.

Реакција у Рејкјавику била је муњевита. У саопштењу за Гардијан, исландско Министарство спољних послова је навело да је контактирало амбасаду САД ради појашњења.

“Министарство спољних послова контактирало је амбасаду САД на Исланду како би проверило веродостојност наводних коментара“, истичу из Министарства.

Петиција којом се захтева да Били Лонг не буде амерички изасланик на Исланду

Били Лонг је бивши републикански конгресмен из Мисурија кога је Трамп номиновао за новог америчког изасланика на Исланду, како би заменио Карин Патман. Након наводних Лонгових коментара, Исланђани су покренули петицију којом позивају министарку спољних послова Катрин Гунардотир да не прихвати његово именовање.

“Ове речи, које је изговорио Били Лонг, кога је Доналд Трамп номиновао за амбасадора у Исланду, можда су изговорене у шали. Ипак, оне су увредљиве за Исланд и исландски народ, који је морао да се бори за своју слободу и увек је био пријатељ Сједињених Држава“, истиче се у петицији.

У року од неколико сати од објављивања, више хиљада људи је потписало петицију, подржавајући позив да "САД номинују другу особу која показује веће поштовање према Исланду и исландском народу".

Лонг: Извињавам се ако се неко увредио

Били Лонг се наводно извинио због изјава у интервјуу за Arctic Today, новински веб-сајт који прати тај регион. Овај портал га је цитирао како каже да су коментари изнети у шали, јер су се други шалили на рачун Џефа Лендрија, Трамповог специјалног изасланика за Гренланд.

“Није било ништа озбиљно у вези с тим, био сам са неким људима које нисам срео три године и они су се шалили да је Џеф Лендри гувернер Гренланда, а затим су почели да се шале на мој рачун. Ако се неко увредио због тога, онда се извињавам“, цитирали су Лонгове речи.

Иако је Лонг рекао да може да разуме зашто би коментари изазвали реакцију, био је непоколебљив да је у питању шала и да је не треба озбиљно схватити.

“Извињавам се и то је мој једини коментар. Радујем се сарадњи са народом Исланда и извињавам се што је то тако схваћено. Био сам са групом пријатеља и није било ништа озбиљно у вези с тим“, поручује Лонг.

Амерички председник Доналд Трамп је након састанка поновио да је "Гренланд потребан САД-у због националне безбедности", након чега је Данска почела са размештањем додатних војних снага на том острву.

Данска премијерка Мете Фредериксен изјавила је да је одбрана Гренланда "заједничка брига" целог НАТО-а. Додала је да су војне снаге неколико чланица НАТО-а на путу ка Гренланду, који је аутономна територија у саставу Краљевине Данске, док је Копенхаген најавио и повећање сопственог војног присуства.

На војну вежбу ће, осим нордијских земаља, своје војнике послати и Холандија, Немачка и Француска.

Председник Француске Емануел Макрон поручио је да Европа има посебну одговорност према Гренланду и да су први припадници француске војске већ стигли на острво.

"У наредним данима биће појачани копненим, ваздушним и поморским снагама", рекао је Макрон у новогодишњем обраћању француским војницима.

Подршку пружа и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен која је обећала нову безбедносну стратегију за Европу и поручила да ЕУ удвостручује своју економску подршку Гренланду.

"Јасно је да Гренланд може да рачуна на нас у политичком, економском и финансијском смислу. А када је у питању његова безбедност – дискусије о арктичкој безбедности су пре свега кључно питање НАТО-а", поручила је Фон дер Лајен.

Бела кућа: Трамп и даље жели да има контролу над Гренландом

Портпаролка Беле куће Керолајн Левит је у последњем обраћању медијима поручила да број војника из Европе на Гренланду неће променити Трампов став.

"Доналд Трамп и даље жели да има контролу над Гренландом. Више војника на Гренланду вероватно неће направити разлику", истакла је Левит. 

Додала је да је састанак у среду био добар и најавила наставак разговора између САД и Данске.

Копенхаген се припрема за петак и састанак америчких и данских парламентараца, а према најавама из Вашингтона, делегација ће се састојати од 11 конгресмена из обе странке. Састанку ће присуствовати и чланови гренландског парламента.

Осим са данским и гренландским парламентарцима, амерички конгресмени састаће се и са данском премијерком Мете Фредериксен и представницима данских компанија.

Из Фолкетинга, данског парламента, најављено је да ће се испред Кристијансборга, седишта данске владе и скупштине, осим данске вијорити и застава Гренланда.

Данска и Гренланд – мање од независности, више од аутономије

Гренланд, на којем живи око 56.000 становника, ужива велику аутономију у оквиру Краљевине Данске, односно, како се то у данској јавности назива rigsfællesskabet – у буквалном преводу, заједница краљевине, коју чине још Данска и Фарска Острва.

Од проглашења независности Исланда од Данске 1944. године, почиње да се говори и о промени статуса других данских прекоморских територија. Фарска Острва добијају широку аутономију 1948. године, а Гренланд 1953. године постаје равноправни део Данске.

Када је Данска ушла у Европску заједницу 1972. године, Гренланд је такође постао њен део, упркос противљењу локалног становништва, док су Фарска Острва због раније стечене аутономије остала ван Заједнице.

Након стицања аутономије 1979. године, становници Гренланда су на референдуму 1982. изгласали напуштање Европске заједнице, што се и остварило три године касније.

Нови референдум на Гренланду одржан је 2008. када су се грађани већином од 75 одсто изашлих бирача изјаснили за додатно проширење овлашћења острвских власти.

Локалне институције су након тога постепено стекле контролу над свим областима изузев одбрамбене, спољне и монетарне политике које су остале у надлежности Копенхагена.

Осим тога, однос унутар државне заједнице Данске, Гренланда и Фарских Острва има доста специфичности. Примера ради, Гренланд и Фарска Острва имају по два представника у парламенту Данске, док нема данских представника у тамошњим парламентима.

Некадашњи шеф косовске верификационе мисије ОЕБС-а био је бржи и од истражних органа, а своје закључке изнео је на хитно сазваној конференцији за новинаре.

"На тој конференцији је рекао да је оно што се догодило у Рачку злочин против човечности и на тој конференцији сам схватио да ће реч - злочин против човечности бити код за почетак НАТО агресије", каже Александар Митић, некадашњи дописник агенције Франс прес.

Митић је у то време био дописник Франс преса. На Косово и Метохију стигао је управо 15. јануара и остао до краја бомбардовања. Сећа се да су, обилазећи више од 40 тела у Рачку, Вокер и Албанци тврдили да је реч о недужним цивилима, док су истражни органи и званични Београд саопштавали да су у питању терористи убијени у борби.

Након размене ватре, Рачак је остао без надзора, а српски тим је током увиђаја утврдио да су припадници ОВК пресвучени у цивилну одећу. На лицу места пронађени су спискови, распореди страже, оружје, бомбе и обимна документација такозване ОВК.

Притисак на Хелену Ранту

Ипак, прихваћена је другачија истина о Рачку — она коју је, недељу дана уочи бомбардовања, изнела Хелена Ранта, шеф финског тима форензичара.

"Седео сам преко пута ње у тренутку када је Вокер на њу вршио притисак, јер је током целе конференције избегавала да употреби термин злочин против човечности. На крају, под притиском западних новинара и након што је Вокер сломио оловку и упозорио је, изговорила је ту формулацију - злочин против човечности. Тада је Вокер одахнуо, као и многи у НАТО-у", рекао је Митић.

Такав сценарио био је, сматрају саговорници, готово неизбежан, а Рачак га је само убрзао.

"Нисам сигуран да је морало баш тако да се догоди, али је подигао температуру колико је било потребно да ствари крену тим током. Чињеница да се десетак дана касније догодио сличан случај у Рогову, где је убијено двадесет припадника ОВК, прилично јак доказ да је био потребан тај мали корак да би се ситуација подигла на ниво на којем ће се решавати на другачији начин", каже Раде Мароевић, уредник Интернет портала РТС-а.

Оптужница против 21 особе у одстуству

Иако је Рачак био прва тачка оптужнице на суђењу Слободану Милошевићу, од те тачке се одустало због спорних сведока и доказа.

Крајем прошле године, Тужилаштво у Приштини подигло је оптужницу у одсуству против 21 особе за наводни ратни злочин против цивилног становништва.

Познаваоци прилика не искључују могућност да се поступак, у којем је изјаву дао и Вилијам Вокер, заврши осуђујућом пресудом.

"Верујем да таква пресуда не може да опстане у међународном правном поретку, јер би се заснивала на доказима који нису валидни, посебно ако се има у виду да о томе не постоји ниједан материјални доказ који би поткрепио такве наводе, без обзира на исказе сведока тужилаштва", каже Драган Пашић, адвокат и бивши војни тужилац.

Село Рачак налази се на путу Урошевац-Призрен, а полиција тадашње СР Југославије није имала дилему да се у том месту налази снажно упориште албанских терориста. У тој области су од јула 1998. до јануара 1999. године убијене 24 особе – полицајци, војници и цивили, док је 25 људи рањено. Управо су учестали напади били непосредан повод за антитерористичку акцију.

Здравствени званичници су изјавили да је међу шест погинулих и један шеснаестогодишњак. Раније су здравствене власти у Гази саопштиле да је петоро људи, укључујући једног шеснаестогодишњака, убијено данас у два израелска ваздушна напада у Деир ал-Балаху, саопштиле су здравствене власти у Гази.

Више од 400 Палестинаца и три израелска војника погинули су откако је на снагу ступило крхко примирје у октобру прошле године, додаје Ројтерс.

Израел је наредио становницима да напусте више од половине територије Газе где су распоређене израелске снаге. 

Више од два милиона људи на овој територији сада живе у импровизованим домовима, или оштећеним зградама на делу територије одакле су се израелске трупе повукле, а Хамас поново успоставио контролу.

Агенција Уједињених нација за децу саопштила је у уторак да је преко 100 деце убијено у Гази од примирја, укључујући жртве напада дронова и квадрокоптера.

Ројтерс подсећа да се Израел и Хамас узајамно окривљују за кршење примирја и имају удаљене ставове по кључним питањима, упркос томе што су Сједињене Америчке Државе у среду објавиле другу фазу примирја.