На овогодишњој конференцији биће више од 1.000 учесника из више од 115 земаља, укључујући 60 шефова држава и влада, 100 министара спољних послова, и представника великих међународних организација, међу којима су шефови ЕУ, НАТО-а, АСЕАН-а, ОЕБС-а, Светске банке, Светске трговинске организације и бројних агенција УН.

Предвиђено је да изношење завршних речи у овом поступку буде окончано 18. фебруара, када ће бити одговори страна у поступку и изјаве оптужених.

Пресуда треба да буде донета у року од 90 дана од завршетка доказног поступка, а ако је због околности потребно додатно време, тај рок може бити продужен за још 60 дана.

Изношење завршних речи почело је у понедељак, а Специјализовано тужилаштво затражило је казну од по 45 година затвора за сву четворицу оптужених по свих 10 тачака оптужнице за ратне злочине и злочине против човечности.

Представници тужилаштва су нагласили да су оптужени имали снажну колективну улогу као кључни чланови главног штаба тзв. ОВК, да је постојао њихов умишљај, да су имали сазнања о кривичним делима и вршили ефективну контролу на терену и да је сваки од оптужених дао значајан допринос остваривању удруженог злочиначког подухвата.

За шта се терете вође тзв. ОВК

Бивше вође тзв. ОВК терете се по основу индивидуалне кривичне одговорности у шест тачака оптужнице за злочине против човечности и у четири тачке за ратне злочине.

У оптужници се наводи да су кривична дела за која су оптужени вршена најкасније од марта 1998. па до краја септембра 1999. године на више од 40 места широм Косова и Метохије, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији.

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су у притвору у Хагу од хапшења у новембру 2020. године, а суђење је почело у априлу 2023. године.

Тзв. ОВК је током 1998. и 1999. године извршила бројне злочине, убиства и отмице над припадницима војске и полиције тадашње Југославије, Србима и другим неалбанцима, као и Албанцима који нису прихватили да буду њени припадници или помагачи.

Ово је један од закључака који је одбор усвојио а односе се на стање у сточарству, посебно на производњу млека и тов. Закључком везаним за јунице првотелке, усвојено је да се у правилнику укине лимит од 20 грла и да се све првотелке исплате.

Усвојен је и закључак по коме би пољопривредницима требало да се исплати по 18.000 динара по хектару пре сетве, без рачуна за који је шеф кабинета у Министарству пољопривреде Марко Сарановац рекао да ће бити прихваћен.

Ристичевић је навео да ће закључке у току сутрашњег дана доставити премијеру Ђуру Мацуту и Влади Србије.

Расправа о протестима млекара

Усвајању закључака претходила је двочасовна, на моменте жустра расправа која је у највећој мери била посвећена актуелним протестима млекара у Србији а у којој су представници владајуће већине и опозициони посланици имали другачије ставове.

Посланик Српске напредне странке Драган Јовановић, истакао је да не би требало уводити прелевмане и да то на крају не би донело ништа добро. Навео је и да верује да ће у наредном периоду ситуација са откупом млека бити побољшана и указао да би требало да се подстакне потрошња млека у Србији и нађе начин да се више помогне произвођачима, посебно малим.

Посланици опозиције наводили су да је откупна цена млека у Србији премала и да се у земљу увози превише хране сумњивог квалитета, што би, како су истакли, морало да се обустави.

Посланик Странке слободе и правде Мирослав Алексић изнео је да млекари који протествују имају три захтева а то су заштита домаћег тржишта млека и меса кроз увођење прелевмана, враћање цене млека и меса на ниво пре драстичног смањења и да им се омогући загарантован откуп млека с обзиром на чињеницу да је, како је рекао, један број млекара престао да узима млеко од појединих произвођача који имају проблем да га уопште продају по било којој цени.

Одбор је усвојио и информацију о раду Министарства пољопривреде од 1.октобра до краја децембра прошле године, када је министарство према речима Марка Сарановца између осталог било усмерено на редовност исплате подстицаја, стабилност буџета као и сарадњу с пољопривредним произвођачима.

Име је добио по Манабендри Роју (1887–1954), једном од оснивача Комунистичке партије Индије и истакнутој личности Коминтерне. Године 1938, Ројев и Жоресов отац је оптужен за контрареволуционарну делатност и репресиран. Умро је 1941. у логору за принудни рад на Колими.

Године 1943, Рој Медведев је завршио средњу школу као ванредни студент и позван је у војску. Служио је у Закавкаском војном округу (1943–1946). После рата, дипломирао је 1951. на филозофском факултет Лењинградског државног универзитета, који је године.

Од 1951. до 1954. године радио је као учитељ у Свердловској области, а затим као директор школе у Лењинградској области. Године 1958. стекао је докторат педагошких наука, након чега је радио у Државној издавачкој кући за педагошку литературу и Академији педагошких наука СССР-а.

Путинов биограф

Током више од пола века јавног и научног рада објавио је више од 40 књига, оставивши дубок траг у руској и светској историографији. Посебно су запажене његове политичке биографије и анализе савремене руске историје.

Међу личностима о којима је писао налазе се руски председник Владимир Путин, као и некадашњи совјетски лидери Никита Хрушчов, Леонид Брежњев и Јуриј Андропов, затим први председник Руске Федерације Борис Јељцин, као и књижевник Михаил Шолохов, нобеловац Александар Солжењицин, физичар и дисидент Андреј Сахаров, бивши председник Казахстана Нурсултан Назарбајев и белоруски лидер Александар Лукашенко.

Од 2000. године Медведев се посебно посветио проучавању политичке каријере Владимира Путина, објавивши више од двадесет књига о њему. Његово најновије дело објављено је 2025. године, чиме је заокружен низ публикација које су пратиле трансформацију Русије у постсовјетском периоду.

Европска унија је крајем 2023. године одобрила пакет од шест милијарди евра за Западни Балкан. Због једногодишње блокаде у Скупштини, његова реализација према Приштини је у застоју већ неколико месеци.

Скупштина је такође одобрила друге међународне споразуме, укључујући и онај са Светском банком вредан око 90 милиона евра за „Финансирање развојних политика за фискалну ефикасност, конкурентност и зелени раст“.

Овим споразумом је предвиђен повраћај средстава током 12 година, без камате, а одобрен је последњег дана дозвољеног рока.

Полиција му је, у складу са Законом о спречавању насиља у породици, изрекла хитну меру забране да контактира жртву и прилази јој, а на предлог Основног јавног тужилаштва, Основни суд у Кикинди продужио му је хитну меру до 30 дана.

Тужилаштво је предложило суду да окривљеном продужи притвор да не би поновио кривично дело у кратком временском периоду.

Сумња се да је Б. С. (34) најпре ступио у емотивну везу са оштећеном када је она тек постала пунолетна, а при том је знао да је од раног детињства живела у домовима и хранитељским породицама.

Убрзо је почео да јој изнајмљује станове како би му била доступна кад то њему одговара, бранио јој да контактира и посећује породицу, као и да има пријатеље, те је довео у однос емотивне и финансијске зависности, након чега ју је врбовао да се бави проституцијом.

Искористио је фотографије на којима је оштећена нага или оскудно обучена, а које му је слала у ранијем периоду као свом емотивном партнеру, те је преко свог мобилног телефона на интернет страницама рекламирао проституцију, врсту и цене сексуалних услуга, на који начин је долазио до клијената и са њима договарао услуге и цене, а којим клијентима је оштећена пружала сексуалне услуге за новац на различитим локацијама у Београду.

При томе је Б. С. задржавао већи део новца, док је оштећеној давао новац само за храну и плаћао јој је закупнину за станове које је он претходно изнајмио.

Ограничавао јој је слободу кретања, закључавао је у стану, одузео јој и поцепао лична документа, а у периоду када оштећена не може да има сексуалне односе, он ју је вређао и пребацивао јој да губи много новца.

Такође, оштећену је приморавао да се и даље бави проституцијом и након што је извршила намерни прекид трудноће и доктор јој је забранио сексуалне односе.

Оштећену је тукао, рукама, ногама и каблом од пуњача, по леђима и бутинама, те јој претио да ће њеној браћи и родитељима показати интимне видео снимке са више различитих мушкараца, које је он без знања и дозволе оштећене сачинио док је она клијентима пружала сексуалне услуге.
Такође јој је претио да ће јој наудити ако га пријави полицији.

"Одбранили смо малу школу Ла Мариа, у засеоку општине Караколи, провинције Антиокија. Овога пута, педесеторо деце и младих из предшколског, основног и средњег образовања добило је потпуне пакете за школску сезону: ранчеве, свеске, оловке, бојице, пернице и остале потребне приборе, како би са достојанством и радошћу започели наставу", истиче протосинђел Симеон за Интернет портал РТС-а.

Сеоска школа "Ла Мариа" спада у сиромашније у Колумбији и ретки су малишани који имају сву потребну школску опрему, а посебно не спортске реквизите.

Највреднија је радост деце

Протосинђел Симеон каже да је новац сакупљен међу верницима и пријатељима парохије.

"Највреднија је радост те деце када су им уручени пакети. Али, иза сваког подељеног комплета стоје недеље организације, донације верника и пријатеља парохије, као и уверење да се православна вера не затвара унутар зидова храма, већ се излива у конкретна дела љубави. Фондација 'Колумбија достојанства' наставља да плете мреже солидарности на антиокијској земљи доносећи наду онима којима је најпотребнија, уз благослов Светог Саве и сигурност да се Христос крије и у лицу детета које први пут носи нови ранац", поручује отац Симеон.

Да би дошли до овог забаченог села волонтери СПЦ су допутовали у центар Караколије, а до засеока су стигли "мотородилосом" ("motorrodillos") - јединственим, ручно израђеним возилом са дрвеним клупама и импровизованом церадом које је прилагођено вожњи на шинама.

Мештани овог дела Колумбије и даље користе делове историјске пруге којом возови одавно не саобраћају.

Железница је изграђена између 1874. и 1929. године и била је кључна за развој Антиокије, али је током друге половине 20. века изгубила значај због изградње путева и модерног транспорта.

Путовање овом пругом све више је својеврсна туристичка атракција у Колумбији.

 Митрополит Амфилохије 2014. благословио Фондацију

"Овај начин транспорта, данас претворен у туристичку атракцију и симбол домишљатости Антиокије, омогућио је волонтерима да прођу кроз планинске пејзаже и поделе са мештанима вредност железничког сећања које и даље живи на тим старим шинама", каже Лопез.

Фондација СПЦ "Колумбија достојанства" настала је у оквиру парохије Свете Тројице у Медељину, која је основана 2014. године благословом митрополита Амфилохија Радовића.

Овако нешто се не памти, не само у селу Долово, већ на читавој Пештерској висоравни. Нико не зна за још један пример, када је коза ојарила петоро јарића.

“Није се никада дешавало, да ја знам, за ово моје година. До четворо јаради коза може да се деси да роди, али петото… први пут овде, у овим крајевима”, задовољан је Сабахудин Селмановић, власник газдинства.

Још када је ова коза стигла у газдинство породице Селмановић због добре кондиције у којој је била, дали су јој име Срна, али нису ни слутили да ће им она донети оволику радост.

“Свима је чудно како се то десило. Ову сам козу купио код Зорана Сташевића, у Попе, то је један мој велики пријатељ. Летос сам је купио и ево, она је сад ојарила петоро јаради. Добро се снашла, добро се опоравља. Добро је све, нема никаквих проблема. И храни јариће добро. Не помажемо ништа, она то све сама”, додаје Сабахудиин.

Они који су сведочили овом догађају кажу да ће им ово бити успомена за читав живот.

“Стварно ми је задовољство било и част што сам баш присуствовао нечем таквим, да се деси нешто ето то човек доживи једном за свог живота. Био сам задивљен, запрепашћен, колико сам био задивљен, а било ми је радост, чисто ми је било нека, не знам, нешто сам био нешто весео, радостан за то што то јутро рано био гост у његовој кући, да кажем. И ето, да сутра рекну људи, не дај Боже да их побацала мртве или нешто било би малер. Овако драго ми је било што сам био ја јутарњи гост и што се то десило баш, баш ми је било драго”, објашњава Сенад Хот, Сабахудинов пријатељ.

До ветеринара још увек нису стигли, мајка Срна је све обавила сама, а јарићи за сада делују разиграно и срећно. Овај догађај остаће упамћен као феномен у селу Долово.

Укупан број обрађених листића је 452.219, од чега је важећих било 444.017.  

На приевремене изборе за председника Републике Српске укупно је изашло 452.219 грађана, или 35,77 одсто уписаних у бирачки списак.

Право гласа на делимично понављеним изборима одржаним, у недељу 8. фебруара, на 163 бирачка места у 17 градова и општина право гласа је имало 84.474 бирача, од којих је гласало 41.826, или 49,51 одсто.

Новоизабрани председник Српске Синиша Каран захвалио је на Иксу српском народу и свим грађанима Српске који су изашли на изборе и дали му поверење да обавља дужност председника Републике Српске.

“Он је био и просјак и Ром, али и џентлмен, био је човек кога смо радо сретали овде, који је био колпортер Сремских новина, значи радио је у медијима, и био је врло поштен, више пута је проланазио изгубљене ствари и пријављивао овде у СУП”, каже Слободан Симић, из Иницијативе за постављање споменика.

Иако је живео у оскудици, кажу да је Јуса милостињу делио са другима, а о својим мукама није много говорио осим да само сиромах разуме сиромаха.

“Нас има деветоро, он је најстарији брат био међу нама, само што није сарађивао са браћом и са сестрама, он је живео свој живот. Мени је пуно срце и ја не могу толико ни да причам”, наглашава Реџеп Алимановић, Јусин брат.

“Динар-два је тражио. Није тражио, него да руку, ми смо знали, динар-два, ја дам десет, он каже - Станге, брате, не толко; рекох - за целу недељу. Може! Мени је у Макарској 1977.године помогао да поправим Ладу специјал”, сећа се Радослав Станојчић из Сремске Митровице.

Скулптура у бронзи висока 152 цм слична Јусиној висини, вајарско је дело академског уметника Владимира Товића, који му је био савременик.

“Ово сам првенствено радио везано за скулптуру будућности. Неко у будућности неће знати о коме се ради, али да скулптура и даље има тај неки дух доброте”, истиче Владимир Товић, аутор скулптуре.

Ове скулптуре добродошлице оспоравано је од дела јавности у сремској равници. Ипак, добијање дозволе, кажу иницијатори, победа је толеранције у древном граду где се некада орило Јусино ,,Динар, динар!”, јер идентитет неког места, одређују мали, обични људи.

Према његовим речима, ни Бојовић нити Милошевић нису процесуирани зато што их, каже, штити Младен Ненадић и сви њихови пријатељи у тужилаштву.

"Сведоци смо да је део тужилаштва и део судства отет од државе. Сада је велика борба за то да имамо ефикасно правосуђе", рекао је Мрдић.

Истакао је, такође, да Тепићева "годинама износи неосноване оптужбе, а да потом ни тужилаштво не уради ништа поводом њих, те да се на тај начин наноси велика штета, најчешће члановима породице председника Србије Александра Вучића или председника СНС Милоша Вучевића".

"Из дана у дан, из недеље у недељу, из месеца у месец, из године у годину, Мариника Тепић и њени саборци и ментори износе неосноване оптужбе. Пошто немају никакав план и програм како виде Србију, битне су им само фотеље и да се бивши режим врати на власт, онда нападају чланове породице", рекао је Мрдић.

Мрдић је тражио да Тепићева одговори на питања: да ли је повезана са извесним особама у ЈТОК, да ли је њен сарадник, виши тужилачки помоћник и тужилац у ЈТОК-у, да ли заједно са адвокатом који је повезан са тим лицима учествује у монтирању афера.

"Која је улога Тепић у свему томе и да ли је учествовала у монтирању афере Генералштаб, монтирању афере везане за пад надстрешнице и у томе да моја кривична пријава не буде процесуирана, а да буду заштићени најодговорнији за пад надстрешнице", упитао је Мрдић.

Упитао је и да ли је Тепић са тим лицима из ЈTOK и адвокатом, учествовала не само у монтирању процеса, већ и у претњама и уцењивањима одређених људи који су јој се замерили или јој политички не одговарају.

"Да ли је тачно да је Мариника Тепић у свему томе остварила озбиљну имовинску корист и узимала новац од тих људи пошто је, тврди, средила са својим људима из ЈТОК-а и тим адвокатом да више не буду ни предмет медијских напада и истраге", питао је Мрдић.

Мрдић је упитао и да ли је тачно да јој информације из истраге достављају одређени људи из Јавног тужилаштва за организовани криминал.

Према његовим речима, у току је велика борба за Србију, државне и националне интересе, коју успешно води председник Вучић. 

Мариника Тепић је претходно одржала конференцију за новинаре у парламенту на којој је поново изнела оптужбе на рачун појединаца из врха власти и СНС-а, помињући афере везане за Генералштаб и пад надстрешнице.

Тридесетосмогодишњи мушкарац преминуо је после операције, као и четворогодишња девојчица која је прошле недеље такође имала операцију крајника у истој болници.

Грађани, међу којима и мајка преминуле девојчице, протестовали су испред болнице, а директор Дејан Дабић поднео је оставку.

Наложена је обдукција, а из чачанске болнице истичу да се утврђује да ли је било пропуста у лечењу.

Министар здравља наложио је привремене мере, руковођење ОРЛ одељењем у Општој болници Чачак преузели су лекари УКЦ Србија и УКЦ Крагујевац, док се не утврде све околности које су довеле до два смртна исхода.

До наредног избора, функцију вршиоца дужности главног и одговорног уредника обављаће Бојана Млађеновић, која је до сада била заменица в. д. главног и одговорног уредника Информативног програма.

Још једном захваљујемо Ненаду Љ. Стефановићу на дугогодишњој успешној сарадњи.

"Заједно смо ушли у еру коју обележавају моћ и политика великих сила. Пре свега, видимо насилни ревизионизам Русије, њен брутални рат против Украјине, нашег политичког поретка са свакодневним окрутним ратним злочинима. Дакле, ово је само најпроницљивији израз који видимо свакодневно. Видимо и друге догађаје у свету који се разликују од онога о чему смо у овој просторији често разговарали", рекао је Мерц.

Право САД на лидерство је оспорено и могуће изгубљено

Према његовим речима, Кина жели да буде лидер у обликовању света и за то је годинама припремала терен стратешким стрпљењем, а у догледној време, Пекинг би могао да буде равноправан са САД у војном смислу.

"Кина систематски користи туђе зависности и редефинише међународни поредак у своју корист. Ако је након пада Берлинског зида постојао униполарни тренутак, одавно је прошао. Право САД на лидерство је оспорено и могуће изгубљено. Повратак политици моћи, међутим, није укорењен само у ривалству између великих сила, то је такође одраз немирних, узнемирених друштава у временима револуционарних промена. То је израз жеље, такође у многим демократским државама, жеље за снажним лидерством у глобализованом свету у којем се посебно демократске државе приближавају границама своје способности деловања", рекао је Мерц.

Додао је да се чини да политика великих сила даје снажне и једноставне одговоре, "барем великим играчима и барем на први поглед". "Нажалост, политика великих сила се окреће од света у којем се све већа повезаност преводи у владавину права и мирне односе између држава", рекао је Мерц.

Сматра и да политика великих сила има своја правила – брза, оштра и често непредвидива, боји се властитих зависности, али користи зависности других и, ако је потребно, чак их и искоришћава.

"Ово је опасна игра"

Према његовим речима, у средишту овога стоји битка за сфере утицаја, зависности и покорност, где природни ресурси, технологије и ланци снабдевања постају алати за преговарање.

"Ово је опасна игра. У почетку за мале играче, али касније вероватно и за велике играче. И наши пријатељи у САД се томе прилагођавају брзим темпом. Схватили су властиту потребу да у неким областима сустигну Кину и извлаче радикалне последице у својој стратегији националне сигурности. То раде на свој начин који не успорава овај тренд, већ га убрзава. И ми, Европљани, се такође припремамо за ово ново доба. И долазимо до другачијих закључака него, на пример, администрација у Вашингтону. Наш примарни задатак као Европљана, а наравно и као Немаца, јесте да прихватимо ову нову стварност, али то не значи да је прихватамо као неизбежну судбину", рекао је Мерц.

Нагласио је да је немачка спољна политика последњих деценија имала нормативни вишак и да је са најбољим намерама, критиковала кршења међународног поретка широм света.

"Често је опомињала, захтевала и грдила, али није била довољно забринута због чињенице да јој често недостају средства за решавање проблема. Овај јаз између амбиције и могућности постао је превелик", рекао је Мерц.

"Постоје наводи да су из Вучевићевог кабинета вршени притисци да се радови убрзају и да је у то умешана и садашња министарка привреде Адријана Месаровић, те да их треба обоје испитати," навела је Мариника Тепић.

Према њеним речима, друга тачка њене "оптужнице" односи се на случај Генералштаб, јер је Влада Србије, на чијем челу је био Вучевић, донела одлуку о скидању споменичке заштите са Генералштаба.

Мариника Тепић је као трећу тачку "оптужнице" против Вучевића навела "грађевинске малверзације са Слободаном Милићем, званим Боцара, додавши да је Милић куповао њиве око Новог Сада, а да је потом град, са Вучевићем на челу, то земљиште откупљивао по знатно вишим ценама".

"Вучевић је у августу 2024. године авионом Владе Србије са пријатељима, међу којима је био Милић, летео у Грчку, а чланови њихових четирију породица летели су приватним авионом 'фалкон'", рекла је Мариника Тепић и додала да је реч о луксузном авиону који у једном правцу кошта око 30.000 евра.

Дала је рок Вучевићу до краја радног времена да се сам пријави у тужилаштву и додала да би тужилаштво о томе могло да пита и председника Србије Александра Вучића, јер и њему блиске особе користе тај авион.

Предлог је поднео један од бранилаца оптужених.

Суђење је требало да почне у новембру, али је одложено јер су браниоци тражили изузеће тужилаца, што је одбијено.

Наредно суђење, заказано за 2. фебруар, такође је одложено за 5. мај због изостанка поступајућег тужиоца.

Оптужницом је обухваћено 12 особа, а на терет им се ставља извршење кривичног дела припремање дела против уставног уређења и безбедности Србије у саизвршилаштву, у вези са кривичним делом напад на уставно уређење и кривичним делом позивање на насилну промену уставног уређења.

Оптужени су М. Ц, С. Ђ, Л. Д, М. В, Л. Ј, Д. С, Б. Ђ, Д. Б, М. П, Д. А, А. П. и Ј. Д.

Донето је правоснажно решење да се оптуженима који се налазе у бекству (њих шесторо) суди у одсуству.

Тужилаштво је у оптужном предлогу суду предложило да, након суђења, окривљене огласи кривим и да им изрекне максималне законом прописане казне за кривична дела која им се стављају на терет.

Ухапшени  су14. марта прошле године, након што су медији објавили аудио-снимак у којем се чују особе за које је наведено да су чланови ПСГ-а како планирају упад у зграду РТС-а и поједине институције током протеста студената у блокади одржаног 15. марта у Београду.

Уколико би, како је додао, ВСТ данас доносио одлуку о изборима у ЈТОК, могло би доћи до дикскриминације.

"Или бисмо заковали тих девет места на оне који су већ упућени или бисмо изабрали неке друге, па би се људи жалили, па би они који раде на предметима престали… и изазвали бисмо конфузију. Боље је да изборе решимо касније, а да на седници 27. фебруара решимо о упућивању јавних тужилаца, до када би могле да се обаве и безбедносне провере свих који желе да буду упућени у ЈТОК, а које су обавезне по закону", нагласио је Вујић.

Такође је указао да упућивање не треба да буде нешто уобичајено, већ да по логици и по упоредном праву, неко ко је започео предмет у једном тужилаштву треба да га отпрати до краја, јер је то "нешто што је добро за конкретан предмет".

"Имамо ту велику заплену марихуане, коју је колико видим радио тужилац (Вишег јавног тужилатва у Београду Жељко) Јовановић, па би било добро да он, као што је у добром делу земаља Европске уније, иде у специјализовано тужилаштво са својим предметом", навео је министар Вујић.

Поздравио је ново законско решење према којем о упућивању више не одлучује дискреционом одлуком Врховни јавни тужилац, већ ВСТ.

"Добро је ово решење које је предлагала и Венецијанска комисија 2022. године - да о упућивању одлучује ВСТ, који одлучује о избору и напредовању јавних тужилаца", додао је министар.

Осврћући се на питање упућивања јавног тужиоца у Евроџаст, министар је рекао да је члановима ВСТ већ предложено име једног тужиоца уз његову сагласност, али је истакао да је изостао јавни позив тужиоцима да се јаве уколико би они желели да буду упућени.

"Имако квалитетних тужилаца, као што је Светлана Ненадић. Иако се у многим дебатама нисмо слагали, она је врхунски стручњак, доктор кривичног права, говори енглески језик итд... Можда је она заинтересована, али није добила позив, као ни други тужиоци у Врховном јавном тужилаштву", рекао је министар правде.

У том смислу дефинисане су конкретне мере и задаци у циљу праћења развоја безбедносне ситуације и спремности Војске да благовремено реагује и заштити грађане и националне интересе Србије.

"Војска Србије остаје посвећена очувању мира и стабилности у региону и даљем развоју способности за одвраћање од потенцијалног војног угрожавања. У ту сврху, у складу са наређењем врховног команданта и председника Републике и задацима проистеклим из анализе стања, оперативних и функционалних способности, Војска Србије је интензивирала активности којима ће у блиској будућности значајно унапредити одбрамбену моћ и обезбедити способности веће од укупних способности овог војног савеза", наводи се у саопштењу.

У Скадру је 11. фебруара одржан састанак начелник Генералштаба оружаних снага Албаније и Хрватске и команданта тзв. КБС, а начелник генералштаба оружаних снага Албаније Арбен Кингџи навео је да је фокус састанка на продубљивању војне сарадње кроз конкретне планове. 

Албанија, Хрватска и Приштина потписале су 18. марта 2025. године у Тирани меморандум о сарадњи у области одбране и безбедности.

Према Резолуцији 1244 СБ УН, Кфор је једина оружана сила на Косову и Метохији, али је Приштина 2009. године формирала тзв. косовске безбедносне снаге (КБС).

Процењује се да ће Законом о странцима бити погођено око 10.000 Срба на Косову и Метохији, а међу њима је и око 3.000 студената који долазе махом из централне Србије и Црне Горе. Дакле, то су студенти који немају косовска документа. Ту је и наставно особље, готово половина наставног особља ће бити погођена том мером. И чини се да је Приштина некако нашла један посредан начин да уздрма школство без икаквог физичког заузимања. Да ли то значи да ће прва жртва примене закона о странцима бити Универзитет у Митровици?

Тако је. Логично је да ће прва жртва бити Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици због тога што је то по својој природи најотворенија институција. То није локални универзитет, то није ни покрајински универзитет, дакле то је универзитет који делује у јединственом академском простору читаве Републике Србије. Према томе, ми имамо студенте из свих крајева Србије, и са севера Црне Горе.

Како сте рекли, добар део наставника и сарадника није са Косова и Метохије. Добар део наставника и сарадника, па и студената, иако јесу са Косова и Метохије, не могу да имају личне карте због бирократских препрека које им Приштина ствара. Тако да би евентуална пуна примена овог, назовимо га прописа, имала фатално, апсолутно фатално дејство по Универзитет у Приштини.

Ја желим ради јавности да кажем да постоји такозвана индиректна дискриминација. То је онда када пропис налик буде упакован у општу правну норму, али који даје једну ужасну и масовну дискриминацију. Ту је овде реч управо о закону о странцима, када се он стави у контекст неких других прописа, о матичним књигама, о држављанству, ви ћете видети да највећи број, да велики број Срба заправо неће моћи да оствари те њихове услове и да ће бити странци иако нису странци. Тако бићу, примера ради, и ја странац иако је мој чукундеда, аскурђел рођен у Приштини.

То значи да ви нећете моћи да боравите на територији Косова и Метохије без пријаве, без боравишне дозволе. То је другачија пракса у односу на ону коју смо до сада познавали. Шта би то конкретно значило за Митровицу и за Универзитет? Ево, можете да нам кажете из прве руке, ви радите на Правном факултету приштинском са седиштем у Митровици. Шта кажу ваше колеге, шта кажу студенти? Какво је расположење?

Па помешана су осећања и расположење. Морам да кажем, велику узнемиреност је унела најава примене ових прописа. Дакле, од осећања узнемирености до једне врсте страха и неизвесности. Рекао бих да неизвесност преовлађује, нарочито код студената, па и код наставника. Ја бих могао да кажем, све и када би се ова прича завршила на најповољнији начин, она је већ произвела негативно дејство. Ми ћемо то већ осетити у првом уписном року, знате. Већ имамо и најаве да, преласка студената, што је сасвим нормално.

Питали сте какве би последице произвело. Наравно да не би произвело последице само по Универзитет у Приштини у Косовској Митровици. То је систем спојених судова. Значи, ако вам неко онемогућава право на образовање, онда ће и она деца која иду сада у средњим школама на Косову и Метохији и њихови родитељи размишљати о томе на који ће универзитет уписати своју децу.

Сигурно га неће уписати тамо где постоји једна неизвесност: да ли ће бити нормалне школске године, је ли неко ће тој деци предавати, какве ће дипломе добити, који ће курикулуми бити, шта ће бити садржина програма. Сва та питања се отварају, није овде сада само реч о закону о странцима.

Кажете, чак и када би се прича завршила на најповољнији могући начин, шта би био најповољнији могући начин? Ево паралелно са овим законом имамо и ситуацију од пре неколико дана, да је стигао допис на Технички факултет у Митровици – тражи се или исељење или склапање уговора о закупу са приштинским универзитетом при косовском систему. Вероватно ће таквих захтева бити и у наредном периоду. Шта је онда најповољнији могући исход за статус Универзитета?

Па наравно, чаробног штапића нема. А овај проблем није од данас, он данас ескалира. Овај пропис је донет 2013. године. Значи он и са становишта неког, под знацима навода, унутрашњег правног поретка је јако проблематичан. Није у сагласности ни са међународним стандардима о људским правима. Његова примена ускраћује стечена права.

Примера ради да кажем, свако ко је закључио брак пред матичарем у систему Србије – а они су деловали до прошле године док није матична служба просто угашена, протерана – није препознат у правном систему Приштине. Деца рођена у таквим браковима, она су невидљива. Сви интерно расељени, прогнани, а њих је преко 200.000, такође су невидљиви по овом закону. Дакле, он је са више аспеката, најблаже речено, проблематичан.

Како видим решење? Па решење видим, свестан чињеница да су средства Србије ограничена у овом случају да делује на територији Косова и Метохије и могућности, је ли... Решење видим да међународна заједница изврши притисак на Приштину да престане системска дискриминација. Дакле, овде није реч о олакшицама које ће се на кашичицу давати Србима, него је реч о једној системској дискриминацији према Србима у свим областима. Ово је сад испливало на површину, овај проблем са законом о странцима, али ми имамо отворену дискриминацију, дакле различито поступање органа из Приштине према Србима и имамо ону такозвану индиректну дискриминацију, где су прописи формално у реду, али њихова примена даје масовну дискриминациону последицу у односу на Србе на Косову и Метохији. И ту морам да кажем да очекујем једну много активнију улогу државе.

Док се чека та улога државе, делује се и на локалу. Представници Срба на Косову и Метохији јуче су усвојили декларацију коју сте управо поменули. Данас су у Приштини на састанку са тамошњим министром за локалну самоуправу и тема је управо примена закона о странцима и закона о возилима. Негде је то најавио и Бесник Бисљими, познат у српској јавности као приштински преговарач, да они зову градоначелнике општина са српском већином јер они имају велика овлашћења на локалу и биће кључни у примени тих закона. Да ли градоначелници српских општина на Косову и Метохији, с обзиром на овлашћења која имају, могу на неки начин да спрече примену ових закона или имају неку моћ преговарања да исход буде повољнији за Србе?

Па врло је тешко рећи и оптимистички рећи да могу да спрече примену ових закона. Рекох малочас, то може учинити само међународна заједница која има пресудни утицај генерално на збивања на Косову и Метохији, с једне стране. А с друге стране, ми смо видели да је господин Бисљими говорећи о припремама за овај састанак поменуо састанак у контексту интеграције, такозване је ли, образовног и здравственог система који делују у систему Републике Србије.

Ја желим с овог места да кажем да градоначелници у том погледу немају никаква овлашћења. Дакле, оснивачи ових институција је Република Србија. Онај ко врши оснивачка права је Влада Републике Србије. Према томе, место за евентуалне разговоре је Влада Републике Србије. Тако да ја не очекујем од овог састанка неке епохалне резултате, осим ако нису део неке шире акције, да кажем, и државе Србије и међународне заједнице.

Поменули сте сада интеграцију. То је заправо одвојен процес у односу на поменуте законе о странцима и о возилима. Али се идеја о интеграцији школства и здравства у косовској јавности покренула управо почетком примене ових закона. Дакле, они су у некој пробној фази примене. Да ли заправо интеграција у пракси значи гашење школства и здравства, ако смо чули све последице које ће произвести у пракси?

Интеграција је еуфемизам, лепши назив управо за то – за престанак, нестанак преосталих српских институција у образовању и здравству. Значи, дакле, ако вас нека средина не жели, показује непријатељски однос према вама – не само да вас не жели, не само да вас игнорише, не само да вас дискриминише, него показује непријатељски однос према вама – онда интеграција у такав систем значи нестанак.

Ја бих желео са овог места да, ево и јавности Србије, јасно и гласно то поручим. Да позовем и академску јавност Србије на солидарност, да позовем и Владу Републике Србије као оснивача, да се активније укључи у ове проблеме и да покуша да их реши или да упути одговарајућу поруку свима нама који радимо у тим институцијама чији је оснивач Република Србија.

Дакле, мислим да није пут интеграција, него је пут очување ових институција. Без њих неће бити Срба. Рекао сам да то значи систем спојених судова. Сутрадан ће без студената Косовска Митровица бити град духова, град пензионера. Онда ће то бити и север, а онда ни на читавом Косову и Метохији више неће бити Срба.

Косово и Метохија неће бити мултиетничко друштво и то треба да зна и међународна заједница која се заклињала у мултиетничност, а треба да зна и Република Србија која има одговорност и у смислу очувања права, људских права својих грађана на Косову и Метохији, али и у смислу државних права која Србија као држава има на територији АП Косово и Метохија.