"То је, најједноставније речено, мешавина гасова. Ту највише има метана, затим угљен диоксида и неких других гасова у траговима. Док је биометан, за разлику од биогаса, у ствари пречишћен биогас, ослобођен од нечистоћа и као такав је упоредив са природним гасом", објашњава Зелићева.

С обзиром на актуелну нафтну енергетску кризу свака алтернатива је драгоцена, а биогас може да се користи на два начина.

"Користи се или у процесу когенерације, за добијање електричне и топлотне енергије, што се тренутно примењује у Србији, или може да се одводи на постројење за пречишћавање биогаса до нивоа метана, тада се и добија биометан, који је одлична замена за природни гас. И све више оператера, како у Европи тако и у Србији, заинтересовано је управо за прерађивање биогаса на тај начин и добијање биометана", рекла је директорка "Удружења биогас Србија".

Недостатак законске регулативе

Зелићева је истакла да Србија тренутно има 45 постројења за биогас које раде у пуном капацитету.

"То су све постројења која раде по принципу когенерације. Док постројења за биометан још увек немамо, јер немамо заокружену законску регулативу", рекла је Зелићева.

Истиче да је основни бенефит биометана то што је готово истих карактеристика као и природни гас.

"Сва инфраструктура где се користи природни гас у саобраћају може да се искористи и за биометан", нагласила је Зелићева.

Обиље сировина у пољопривреди

Када се сагледају токови органског отпада, односно остатака из пољопривредне производње и отпада из индустрије хране, потенцијали Србије су веома велики, али слабо искоришћени.

"Ми смо пољопривредна земља и та сировина је заиста обимна. Тренутно користимо мање од 10 одсто наших потенцијала само за биогас, а биометан још није почео да се производи у Србији. Међутим, у вези са нашим потенцијалима, када нашим инвеститорима, односно нашим оператерима буде доступна и органска фракција комуналног отпада, дакле када се буде примењивала и сепарација отпада, тада ће ти потенцијали да буду знатно већи", указује Зелићева.

Инвеститори желе сигурност

Интересовање инвеститора је велико и, како каже Зелићева, охрабрује да потенцијални улагачи биогас и биометан виде као идеалан начин за збрињавање отпада и сировина у индустријама у којима они раде.

"То су углавном власници кланица, власници прехрамбених индустрија. Тако да је интересовање заиста велико, посебно за биометан. Напросто, прате се трендови из Европе и види се на који начин може да се збрине (отпад)", објашњава.

Да би енергетска постројења била и развијена, на потезу је држава.

"Капитално интензивне инвестиције планирају се за период од 15 година. Инвеститор мора да има јасан и банкабилан оквир, да би могао да предвиди све потенцијалне ризике у датом периоду. Јако је важно да наши инвеститори имају оквир који је сигуран, лако предвидив и да су подстицаји атрактивни. Тада ће се сва њихова настојања преточити у праве и конкретне пројекте", рекла је Зелићева.

*Цео разговор можете погледати у видео-запису на почетку текста

Нема повређених, потврдио је председник општине Ириг Тихомир Стојаковић.

Како је запаљен пластични материјал, дим је црн и густ, а гашење дуже и отежано због ветра.

Пожар у индустриској зони, захватио је у потпиности два објеката површине 5000 метара квадратних, саопштено је из МУ-а.

Како се додаје, у унутршњости се налази рециклажна плаастика, а пожар је избио на кровну конструкцију.

Укупно интервенише 20 ватрогасаца-спасилаца са 10 возила из ВСЈ Рума, Сремска Митровица, Инђија, Стара Пазова, Бачка Паланка и Нови Сад.

Интервенција је у току.

Одлуком је прописано да је при свакој испоруци пољопривредних производа неопходно да се закључе писани уговори у сектору житарица, и то за меркантилну пшеницу и меркантилни кукуруз, затим у сектору воћа и поврћа, за парадајз, црни и бели лук, купус, шаргарепу, краставце и корнишоне, паприку, јабуке, вишње, шљиве, малине, купине и боровнице, као и у сектору прерађевина од воћа и поврћа, и то за смрзнуте малине, купине, вишње, боровнице и шљиве.

Закључење писаних уговора неопходно је и у сектору говеђег и телећег меса за стоку за клање, у сектору млека и млечних производа, и то за сирово кравље, овчије и козје млеко, као и у сектору свињског меса за живе свиње за клање.

Одлуком је предвиђено и закључење уговора за откуп природног меда и производа пчеларства, као и за откуп меркантилног кромпира.

Усвојен Програм управљања водама за 2026. годину

На седници је усвојена Урeдба о утврђивању Програма управљања водама у 2026. години који се односи на планирање наставка радова започетих у претходној години – наставак финансирања изградње бране са акумулацијом "Ариље" профил "Сврачково", финансирање послова за потребе наставка изградње бране са акумулацијом "Селова", финансирање радова на изградњи и реконструкцији водних објеката за снабдевање водом за пиће и санитарно-хигијенске потребе, постројења за припрему воде за пиће, магистралних цевовода и резервоара са уређајима који им припадају, водних објеката који не припадају регионалним системима за снабдевање водом за наведене водне објекте и друго.

Течни нафтни гас изузет из привремене забране извоза

Чланови Владе усвојили су измењену Одлуку о привременој забрани извоза нафте и нафтних деривата, којом се течни нафтни гас (пропан, бутан, пропан-бутан смеша и ауто-гас) изузима из режима привремене забране извоза.

"Издвајамо значајна средства и за ову производњу као пчеларство. Сваке године хиљаду динара по кошници пчела, хиљаду четири стотине за оне који су у органској производњи. Ове године ће исто бити јавни позив, али од овог момента они могу да купују сву опрему која им треба за развој пчеларства и могу да остваре повраћај у крајевима као што су ова где су, са отежаним условима пословања и до 65 одсто“, рекао је Драган Гламочић са листе "Александар Вучић - Бор - наша породица".

Листа "Бор наша одговорност" истиче да о Бору треба да одлучују људи који у њему живе.

"Боримо се за поштење, боримо се против корупције, корупција треба да почне да се кажњава. Боримо се да се богатство које се ствара у Бору враћа Боранима кроз улагања у путеве, у болницу, образовање, у културу“, рекла је Ивана Ћирић са листе "Бор, наша одговорност".

Под слоганом "Своји на своме", доктор Предраг Балашевић, изборна листа ће се залагати да се стриктно поштује закон Републике Србије, да инспекције раде свој посао како би се загађење у граду смањило на најмању могућу меру.

"Када говоримо о економији, ми желимо да новац од овог рударења у источној Србији се врати грађанима овде. Да не останемо само са коповима после рударења, да не останемо само са затрованом водом, земљом, ваздухом, него да људи могу и даље да живе овде“, рекао је др Предраг Балашевић са листе "Свој на своме - др Предраг Балашевић - Влашка народна странка".

Листа "Људи у центру" није задовољна досадашњим развојем града и због тога ће у сарадњи са опозиционим листама учинити све да се градска власт смени.

"Свим бирачима поручујемо да град не чине асфалт и путеви, зграде, већ људи. А брига о људима је нула. Зато Бор враћамо грађанима“, навео је Срећко Здравковић са листе "Људи у центру - Срећко Здравковић".

Изборна листа "Борци за Бор" очекује фер изборе, велики одзив грађана и гласање за најбољу опцију.

“Наша директна порука јесте да свих ових година ово што смо радили, наставићемо и даље да радимо. Значи имали смо подршку грађана, битна су дела, а не празне речи“, рекао је Далибор Јовић са листе "Борци за Бор".

Коалиција "Нада за Бор" сматра да овај град није колонија и ако је продат странцима.

"Желимо крај тровању грађана и природе, да наши радници не буду дискриминисани за разлику од кинеских радника и спречавање да се странци богате на нашим природним ресурсима“, рекао је Ален Лалић из Коалиције "Нада за Бор".

Представници листе "Ирена Живковић - Радничка, Бор Боранима" поручују да ће водити позитивну кампању и подржати друге опозиционе листе.

"У називу листе је и парола "Бор Боранима", чиме поручујемо да се залажемо пре свега за децентрализацију и да о Бору морају да одлучују Борани. На листи имамо и студенте, и вариоце, и електричаре, и пензионера, медицинског и машинског техничара. То је такође порука да смо просто група грађана Борана“, навела је Ирена Живковић са листе "Ирена Живковић - Радничка - Бор Боранима".

Касно синоћ Градска изборна комисија у Бору прогласила је и осму изборну листу под називом "Српски Либерали за зелени Бор" чиме је заокружен број учесника на изборима 29. марта у овом граду.

„Заштићено подручје клисуре реке Градац са 1268 ха проширено је на 3402 ха. Тако да су сад дефинитивно нађени и мрки медвед и вук, видра, за њу се одувек знало, заштитни знак Граца, сури орао, велика ушара која је европска сова, сиви соко, пузгавац, дивља мачка", наводи Огњен Крнетић, из Еколошког друштва Градац.

Заљубљеници у природу воле и чувају Градац, бисер ваљевског краја:

„Боравак на Грацу доживљавам умирујуће доста и трудимо се, колико можемо, да дођемо овде и да шетамо“.

„Безмало сам сваки дан овде, а лети баш сваки дан, тако да за мене нема алтернативе - Градац, Градац и само Градац“.

„Највише волим ову природу. Највише волим овај мир који Градац са собом доноси“.

Манастири Лелић и Ћелије красе ову клисуру. Градац је привлачан и спелеолозима, јер има 70-ак пећина. Ваљевски планинари одржавају и маркирају стазе, које радо походе њихове колеге из других крајева.

„Такође им показујемо неке од археолошких локалитета, попут Јерининог града и војничке куле на Ћелијском брду. Поред постојећих стаза у плану је трасирање и нових стаза које ће бити намењене не само обичним шетачима, већ и правим авантуристима", истиче Александар Добрисављевић, председник ПСД „Маглеш" Ваљево.

Ове године требало би да буду постављене информативне табле о правилима понашања у пределу изузетних одлика.

„Пратимо све трендове у привреди. Сама сврха задруге је да припреми ученике за будући позив њихов, усавршавају се кроз то", наводи Дејан Антић, директор ученичке задруге Техничке школе „Раде Металац" у Лесковцу.

И у Мејкерс лабу ђаци и професори укрштају идеје, креативност и знања из електротехнике и машинства. Увек су у корак са временом. Отуда и нова роботска рука.

„Нама ће ово доста да значи за тако неке пројекте, такмичења. Можемо да учимо", каже Матеја Трајковић, ученик 3.разреда Техничке школе „Раде Металац" Лесковац.

„Да нас науче како да ми приступимо раду и да се обучимо јер су већ почеле неке фирме да набављају роботе и да траже децу која ће да дођу код њих на дуално образовање"наводи Ненад Стаменковић, професор машинске групе предмета.

Велико је интересовање ученика и за смерове у области саобраћаја. Уз симулатор тахографа до краја године добиће и ново возило за обуку. А акција „Матура без аутомобила" постала је традиционална.

Жарко Атанасковић, професор саобраћајних предмета каже да је циљ да укажу на одговорно понашање, а самим тим на саобраћајне незгоде које се могу јавити. “Кроз разговор и едукацију желим да подстакнемо да млади возачи поштују прописе”, истиче он.

Јубилеј у знаку такмичења, предавања, концерата, презентација. Прилика да се гостима основцима приближе многа тражена и атрактивна занимања.

„Лепо је, лепа је и школа, све. Интересује ме, има много занимљивих ствари", задовољан је Михајло Стаменковић, ученик 8.разреда О.Ш „Светозар Марковић", Лесковац.

Ђорђе Прокоповић, ученик 8.разреда О.Ш „Вук Караџић" Лесковац додаје: „Научили смо много разних нових ствари и могу да кажем да ми се баш свиђа овде и да је било занимљиво такмичење".

Подстичу ђаке за нова достигнућа, повезују образовање, науку и индустрију. То је стандард у свету коме тежи и лесковачка Техничка школа. У клупама је 1095 ученика.

„Могу да похвалим да су све колеге мотивисане, да раде, да осавремењавају наставу, труде се и сами да обезбеђују помоћна наставна средства, израђују сопствене макете тако да све у циљу да ученици имају боље резултате", наглашава Игор Арсић, директор Техничке школе „Раде Металац" Лесковац.

У школи свечано, али и радно. Група ученика са два пројекта припрема се за финале „Галаксија купа", републичко такмичење крајем марта у организацији заједнице Електротехничких школа Србије.

Далеко од политике, јеменски Хути, носећи цегере пуне хлеба и поврћа, полако се спремају за Рамазански бајрам, који је ове године пао у сенку рата који је, у мањој или већој мери, запалио Иран, Либан, Сирију, Ирак, Бахреин, Оман, Катар, Саудијску Арабију, Уједињене Арапске Емирате, Кипар и Израел.

Баб ел Мандеб на нишану

Свега 16 бродова прошло је кроз теснац Баб ел Мандеб у дану када је иранска Револуционарна гарда објавила да ће, без великих проблема, овај поморски пут затворити на начин на који је обустављен саобраћај кроз Ормуски теснац.

И док танкери горе на прилазима Ормуском теснацу, 26 километара широким мореузом између Јемена и Џибутија бродови још увек плове, иако су велике компаније и осигуравајућа друштва готово сигурни да је почетак ракетних напада Хута само питање дана.

Лидери Хута, чини се, не деле такво мишљење, пошто јеменски медији наводе да су ирански савезници у овој држави подељени око начина на који треба да одговоре на рат у Ирану.

Кључни лидери режима у Сани сматрају да је чување арсенала оружја, у овом тренутку, много мудрије него директна конфронтација са Израелом и Америком, тим пре јер су Хути у претходне две године прилично јасно показали колико утицај њихове ракете могу да имају на поморски саобраћај.

Хутски лидери су, недуго по почетку рата у Појасу Газе октобра 2023. године, прогласили ембарго на пловидбу бродова ка Израелу, од када су погодили стотињак бродова који су, кроз Црвено море, покушавали да доплове до Суецког канала и даље Медитерана и Атлантика.

Укупно, за више од две године сукоба у Црвеном мору, потопљена су четири и озбиљно оштећено десетак теретних бродова.

Од тада, у нападима Американаца и Израелаца на Хуте страдали су премијер и десетак министара и њихових помоћника. У Либану су, на сличан начин, убијени лидер Хезболаха Хасан Насралах и његов наследник. У Ирану је, у првом минуту новог рата, убијен врховни верски вођа, Али Хамнеи.

Хути нису покретали осветничке нападе после ових догађаја.

Имам Мођтаба Хамнеи

Ипак, хиљаде њихових присталица преплавиле су почетком марта главни градски трг, узвикујући "смрт Америци" и "смрт Израелу", дојје лидер Хута Абдулмалик ел Хути, под утицајем масе, најавио скоро укључивање у рат.

Маса је, машући традиционалним ножевима "џамбијама", гласно одобравала његове речи, али на ретке бродове који се дрзну да прођу кроз Баб ел Мандеб није испаљен ниједан пројектил.

Донекле и због чињенице да су Американци и Израелци, до краја прошле године, нападима на лансере, магацине и командна места у великој мери умањили способност Хута да поново поремете пловидбу Црвеним морем.

Готово истовремено, Хути су похапсили неколико "шпијуна" из сопствених редова, што је западне аналитичаре навело на закључак да јединство ове групе ни изблиза није чврсто како је на први поглед деловало.

Од септембра 2024. до средине прошле године, према рачуници Уједињених нација, Хути су испалили тачно 101 пројектил на Израел, од којих се 38 распало одмах после лансирања. Исти извор тврди да су Американци и Израелци у последње две године пресрели око 80 одсто пошиљки наоружања које им је стизало из Ирана.

Серију удараца које су претрпели последњих година, бар психолошки, прекинуо је избор новог верског лидера Ирана, Мођтабе Хамнеија, кога су и Хути одмах прозвали "имамом" и заклели му се на верност.

"Према евиденцији којом располажу Агенција и Министарство, до истека рока поднето је укупно 10.672 приговора, што у односу на укупан број пријављених објеката износи око 0,42 одсто", навела је министарка Софронијевић.

Она је додала да су се грађани најчешће жалили на нерешене имовинско-правне односе, али и на ситуације у којима постоји више захтева за исти објекат или парцелу.

"Када је реч о зонинг плану, грађани су се најчешће жалили на намену парцеле која је била наведена у дигиталном зонинг плану", истакла је Софронијевић.

Део грађана имао је и техничке проблеме приликом електронског подношења приговора, посебно они који нису били регистровани у систему, или нису имали потребну документацију за отпремање у апликацију.

Како тече упис објеката

Поступак уписа одвија се тако што Агенција за просторно планирање и урбанизам, након провере података из пријаве, електронски доставља потврду Републичком геодетском заводу, који врши упис у катастар непокретности.

"Када Агенција утврди да је пријава уредна и да су испуњени услови за упис права својине, грађани добијају СМС поруку са тачним износом накнаде коју треба да уплате", објаснила је министарка.

После достављања доказа о уплати, предмет се прослеђује катастру, који у року од 24 часа врши упис непокретности. Уколико грађани пропусте рок од 30 дана за плаћање, објекат ће бити уписан, али са напоменом да не може бити у промету док се обавеза не измири.

Министарка наглашава да је један од кључних циљева закона сузбијање нове бесправне градње.

"Један од основних циљева овог закона јесте нулта толеранција на нову бесправну градњу. Инспекције ће континуирано пратити стање на терену, а уколико се појаве нови нелегални објекти, санкције ће бити одмах примењене", поручила је Софронијевић.

Истовремено, грађани који из било ког разлога до сада нису поднели пријаву за упис бесправног објекта имају могућност да то учине до 24. октобра.

У апликацији "Свој на своме" додата је опција "разлог неподношења пријаве", где је могуће навести разлог због којег пријава није поднета у законском року.

“Један савременији, другачији и свима доступан начин представљања локалне историје, за који верујем да ће бити најинтересантнији најмлађој музејској публици, али наравно да је намењен и свим осетљивим категоријама и свима који не могу из било ког разлога да посете локалитете и осете га на самом терену”, наводи Ивана Ранимиров, директорка Градског музеја Вршац.

Виртуелна реконструкција настала је на основу вишегодишњег пројекта вршачког музеја, који је подразумевао опсежна истраживања.

“У питању је идеална реконструкција замка. Не темељимо се на претпоставкама, већ на историјским изворима, сачуваним архитектонским елементима, лидарским снимањима и археолошким истраживањима која су спровођена од 1997. до 2003. године“, наводи Стефан Мавровић, кустос историчар. Објашњава: „Шетају се посетиоци кроз 3Д модел у 4К приказу, то је најреалистичнији модел где просто могу да осете и виде како им се ноге покрећу чак и ако они седе физички”.

Прилику да први испробају виртуелну шетњу кроз замак имали су студенти Високе струковне васпитачке и медицинске школе у Вршцу, али и најмлађи посетиоци музеја:

“Баш је лепо и реалистично било. Мало је чудно, као да сам ту, а нисам ту”.

“На почетку је збуњујуће, али после улазимо у тај свет и можемо све да разгледамо”.

“Било ми је нестварно, занимљиво искуство, некако као да сам стварно била тамо и свидело ми се”, кажу анкетирани.

Тако је после неколико година планирања, истраживања и кројења дигиталних светова, овај важан пројекат коначно добио свој дом у градском музеју у Вршцу. На овај начин вршачки музеј се сврстао међу ретке који не само да има ВР садржај и опрему већ има и наменску просторију за то, са циљем да културно наслеђе буде доступније и занимљивије новим генерацијама посетилаца.

"Водимо евиденцију коју парцелу које године ђубримо стајњаком и гледамо да то обично буду парцеле које су мало проблематичније, али исто тако и неке парцеле које имају неки потенцијал за већи принос и да буду неке песковитије површине", наводи Софија Плавшић, са фарме крава "Плавшић" из Бачке Паланке.

Анализа земљишта у већем делу Војводине неретко покаже вишак хемијских материја и пестицида, а мање хумуса. Одговор на деградацију земљишта је примена биолошких средстава за разградњу жетвених остатака и потом за поспешивање раста биљке.

"Након сетве идемо још један биолошки третман, рецимо кукурузу после другог-трећег листа, трећи биолошки третман и од прошле године третирамо и дроном пред само метличење. Поред ових биолошких третмана ја свакако користим минерална ђубрива, али не у толиком обиму и ја сам неких последњих година добио неку стабилност приноса", каже Дејан Батало, пољопривредник из Бешке.

У свету се мења однос према земљишту, класичне активне материје у хербицидима, пестицидима или инсектицидима се мењају биолошким препаратима.

"Видимо да се заправо регулативама одређени пестициди скидају са листе дозвољених, а са друге стране не видимо неки значајнији развој у новим активним материјама и у неким новим решењима. Дефинитивно биологија преузима примат, годишње на глобалном тржишту она расте 15 посто поготово у заштити биља", истиче Урош Ђорђевић, стручњак за биолошку заштиту биља,

Основни циљ је сачувати хумус, који је основ за плодност земљишта. На више локација у Војводини га је критично мало, испод 2,5 одсто. Компанија Агроуник у Шимановцима изолују добре бактерије из природе, умноже их и враћа биљкама и земљишту кроз биолошке препарате. Неке од њих помажу стварању хумуса.

Др Снежана Ђорђевић, из Агроуника каже да су у деградираним земљиштима, земљиштима где је смањена микробиолошка активност ти процеси хумификације јако успорени. “Да бисмо те процесе стимулисали, побољшали, неопходно је додати ефективне сојеве бактерија. То су бакретије које разлажу целулозу, разлажу протеине, хемицелулозу и на тај начин жетвене остатке разлажу и хумификују што наравно представља један од процеса стварање хумуса у земљишту", наглашава Снежана Ђорђевић.

Колекција до сада броји 700 изолованих добрих бактерија за разградњу биљних остатака, заштиту биља, биостимулаторе и инсектициде.

Директор Канцеларије за ИТ и Е-управу Михаило Јовановић рекао је у Јутарњем програму да је направљен веома амбициозан план у тренуцима када се цео свет бори да доминира у ери вештачке интелигенције, свесни да је битно да Србија буде дигитално суверена.

"То значи да сами чувамо своје податке, да имамо своје системе и да сами развијамо софтвере базиране на вештачкој интелигенцији. Србија је у претходних десетак година направила добру основу изградњом државног дата центра у Крагујевцу и набавком првог суперкомпјутера, који се такође налази у Крагујевцу", истакао је Јовановић.

У складу са стратегијом, 2027. године планирано је значајно проширење капацитета и у Крагујевцу и у Београду, али и изградња два нова државна дата центра у Нишу и Новом Саду.

"Наш циљ је да до 2030. године снага, пошто се тренутно дата центри мере по снази електричне енергије коју могу да дају, да снага свих наших државних дата центара буде негде изнад 200 мегавата, што је значајно повећање капацитета", истакао је Јовановић.

Србија, додаје, има свој први суперкомпјутер, а наредног месеца се очекује инсталација новог, другог по реду.

"И наравно, очекујемо ратификацију споразума у Скупштини за трећи суперкомпјутер, очекујемо га до краја године. Са та три суперкомпјутера Србија ће имати значајне, рекао бих можда и највеће капацитете у овом делу Европе, и то јесте база за примену вештачке интелигенције", рекао је Јовановић.

Како ће Србија развијати свој језички модел ВИ

Веома је значајно, додао је, што Србија има своје суперкомпјутере и стручњаке, што значи да сама може да развија језички модел.

"У том приступу користићемо помоћ и француског Мистрала који долази, то је велики француски стартап који је у међувремену значајно порастао, и користићемо ресурсе и њихових инжењера. Али да објаснимо грађанима зашто је битно. ChatGPT и остали слободни алати користе ону дозу српског језика коју могу да нађу на интернету. Нама је битно да наше културно благо, нашу литературу, наше књиге сачувамо и пребацимо у нешто што би звали српски ChatGPT, односно српски језички модел, који би се налазио у Србији на нашем суперкомпјутеру", рекао је Јовановић.

Циљ је да до изложбе Експо буде представљено како ради тај српски језички модел.

"Наш циљ је да све оне податке које имамо у Народној библиотеци, Универзитетској библиотеци, па и у Радио-телевизији Србије, Радио-телевизији Војводине, и сви остали који имају дигиталну архиву, сачувамо у државном дата центру у Крагујевцу и искористимо за прављење српског језичког модела", објаснио је Јовановић.

Тренер у тој школи Срђан Крсмановић каже да имају лиценцираног клупског лекара који дужи низ година прегледа децу у школи.

"Поред телесне висине и масе ради се ЕКГ срца у миру и након напора и мери се крвни притисак", рекао је Крсмановић.

Деца старија од дванаест година раде тест оптерећења како би се оценио одговор срца на повећане напоре.

Специјалиста спортске медицине др Милош Малетић објашњава да се ЕКГ-ом у миру и напору може испратити да ли неко има поремећаје у самом срчаном мишићу.

Председница Удружења спортске кардиологије др Ивана Недељковић указује да се највећи проблем налази на нивоу школских диспанзера, где су систематски прегледи понекад рутински.

"Када дође млади спортиста који је већ сада са неких двадесетак година, може да се открије срчана мана на прегледу код нас кардиолога, а да се пре тога, рецимо, није открило у школском диспанзеру", истиче Недељковићева.

Кључна улога родитеља

Поред лекара и тренера, кључну улогу у превенцији имају и родитељи, кажу кардиолози.

Недељковићева додаје да родитељи данас често форсирају децу да се баве спортом за који немају предиспозиције.

"И ти први прегледи су некада и до самог родитеља. Они добију сигнал лекара да дете није спремно за одређену врсту спорта, али се врло често оглуше о додатне прегледе и не појаве се поново", наглашава Недељковићева.

Да би тренинзи утицали на правилан развој деце без последица, неопходно је, кажу лекари, ускладити термине тренинга са школским обавезама.

Малетић указује да касни вечерњи тренинзи нису физиолошки најповољнији. "Углавном сви су у периоду од 21 до 23 часа, а тај период је по физиологији више време за припремање за сан него за максимални физички напор. То није здраво, јер је боље прилагодити спортисту да тренажни процес буде у периоду када се отприлике јављају и такмичарске утакмице", каже Малетић.

Редовни систематски прегледи смањују ризик од изненадне срчане смрти за више од 80 одсто, показују истраживања.

Он је осумњичен за кривично дело тешко убиство у покушају, саопштено је из Полицијске управе у Сомбору. Сумња се да је он јуче ножем задао више убода женама старости 70 и 83 године, док је једну од њих и полио бензином. 

Повређене жене превезене су у Општу болницу у Сомбору. 

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Вишем јавном тужилаштву у Сомбору.

"Верзија није предвиђала уплату пореза и доприноса, самим тим родитељи-неговатељи не би остварили правно на пензионо осигурање. Наша логика је била да ми већ у нашем постојећем Закону о социјалној заштити имамо одредбу која предвиђа да уколико родитељ у трајању од 15 година негује дете, дакле није радно ангажован, које је корисник увећане туђе неге и помоћи, он када испуни старосне услове може остварити право на минималну пензију", рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Министарка је рекла да ће држава давати месечно на родитеља-неговатеља износ већи од 100.000 динара.

"Предлогом са којим ћемо сада изаћи имаћемо уплату пореза и доприноса за сваки месец. Њима ће бити урачуната свака година стажа, а не да они морају 15 година да негују дете да би се тих 15 година препознало као услов за остваривање права на пензију", истакла је Ђурђевић Стаменковски.

Кључни капитал - препознавање као категорија

Министарска наглашава да је кључни капитал овог закона то што ће родитељи-неговатељи бити препознати као категорија.

"Први пут овако нешто уводимо у систем социјалне заштите. На износ од 40.000 динара, које је право које остварују њихова деца, родитељи-неговатељи остварили би накнаду од 65.000 динара нето сваког месеца и уплату пореза и доприноса, чиме би та бруто плата била преко 90.000 динара током сваког месеца. Они би имали наравно пензијско и здравствено социјално осигурање", истакла је Ђурђевић Стаменковски.

Ђурђевић Стаменковски сматра да ће Нацрт закона бити завршен и пре јуна.

"Дубоко верујем да ће ангажман свих у Радној групи, где су и удружења која заступају интересе родитеља, а не само представници институција. Апсолутно је била инклузивна Радна група са широким приступом и са могућношћу да свако може да изнесе своје мишљење. Сматрали смо да ово треба да буде питање општег договора и консензуса пре свега са њима, родитељима, који треба да буду корисници овог закона", рекла је министарка.

Шта након пунолетства?

Кад деца напуне 18 година постоји могућност да, уколико имају најмање једну годину стажа, добију инвалидску пензију, наводи министарка.

"Они и данас имају право на процену комисије на личну инвалиднину. Већина родитеља жели да њихова деца буду радно ангажована. Много њих је физички слабо да помогне себи, али је ментално очувано и способно, самим тим за неке врсте радног ангажмана. Министарство се бави унапређењем положаја особа са инвалидитетом", рекла је у Јутарњем дневнику РТС-а Ђурђевић Стаменковски.

Постојећа оперативна лиценца истиче 20. марта.

Подсетимо, НИС до 24. марта има и лиценцу за преговоре о изласку руског власништва из компаније.

Већински власник "Гаспромњефт" још у јануару је предао нацрт купопродајног уговора за продају свог удела мађарском МОЛ-у.

Чека се одговор ОФАК-а.

"Дечје срце" на томе ради пружањем услуга социјалне заштите, камповима за особе са сметњама, а од 2019. године и отварањем кафића "Звуци срца".

Директор организације "Дечје срце" Горан Ројевић рекао је да се живот младих са сметњама у развоју значајно побољшао јер је друштво почело да инклузију живи на другачији начин."

Прерада старих пилотских униформи

"Да организујемо активности које доводе до тога да становништво има прилику да долази у контакт са младим људима са сметњама у развоју, да размишља о њиховим потребама, да се укључују у живот заједнице и у ствари показују да могу да буду не терет друштва него корисни чланови ове наше заједнице", истиче Ројевић.

Уз препознатљив рад на штампи на мајицама, шољама и беџевима, однедавно се баве и рециклажом. Захваљујући сарадњи са компанијом "Ер Србија" сада продају и производе који су настали прерадом старих униформи пилота и стјуардеса.

Координаторка иновативних активности Кристина Живковић објашњава да им је било важно да све оно што заједница назива "сметњом" ставе у функцију.

"Да бисмо добили ове предмете који прате дизајн униформи Ер Србије који је једноставан и елегантан, ми смо читав процес поделили на више сегмената. Имамо Вукашина, који има Аспергеров синдром и воли да напредује и да константно размишља о неким следећим корацима и како се шта ради, он нам је на машини за вез", наводи Живковићева.

Када се споје љубав и посао

Немања Јовић има аутизам и задужен је за крој униформи јер воли да све буде прецизно. Сарадња са авио-компанијом за њега је посебно важна јер је страствени љубитељ авијације.

Више од 15 година члан је организације "Дечје срце", а у кафићу је запослен за стално од отварања, па је тако уписао већ седам година стажа.

Јовић каже да му посао доноси осећај самосталности. "Доноси ми то да и ја имам неки приход и ја да плаћам рачуне у свом дому у Панчеву где живим, да плаћам и ја неке рачуне, да купујем намирнице и тако даље", истиче Јовић.

То сада може више од 60 младих са сметњама у развоју који су запослени у "Звуцима срца". Кафеји су отворени у Београду, Суботици, Нишу, Панчеву, Новом Саду и на Златибору, а посебни су и по томе што се уместо обавезног плаћања пића добровољно оставља донација.

Како се сумња, он је јуче око 17 часова, у месту Белотић, општина Владимирци, управљајући "ситроеном", приликом скретања на споредни пут, пресекао пут тридесетдвогодишњем возачу мотоцикла који се кретао из супротног смера, након чега је дошло до саобраћајне несреће.

Од задобијених повреда возач мотоцикла је преминуо на путу до болнице.

По налогу тужилаштва, В. К. је одређено задржавање до 48 часова након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Основном јавном тужилаштву у Шапцу.

Медији преносе да је страдали мотоциклиста рођени брат певача Дарка Лазића.

Заменик члана Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка Иво Чоловић рекао је за РТС да иза прве две седнице тог тела стоји и више мукотрпних састанака на којима су покушали да одраде, како је рекао, једну врсту пионирског посла.

"Мукотрпних зато што, знате, кад радите нешто први пут, то је заиста пионирски посао, он никад није лак. Можда је та реч мукотрпни била можда мало претешка, али заиста ми се трудимо да успоставимо неке основе на којима ће та комисија, а и оно што се дешава после ње, функционисати у наредних пет година", рекао је Чоловић.

Истакао је да је одржано шест или седам састанака, што се одразило кроз прве две седнице, а за сутра је заказана и трећа на којој ће, како је објаснио, успостављати одређене механизме који ће омогућити да се баве контролом и верификацијом бирачког списка у наредном периоду.

Чоловић је навео да је први корак комисије верификација бирачког списка и да одреде какво је заиста стање у самом бирачком списку.

"Када то одредимо, ми ћемо на основу тога можда моћи мало прецизније да кажемо какви су наши циљеви, јер, знате, не можете да одредите индикаторе без знања почетног стања. Када будемо знали како то изгледа, можда ћемо на основу тога моћи да кажемо 'ми желимо да процентуално побољшамо бирачки списак за неких 10 или 15 посто' и мислимо да је то реална ситуација", рекао је Иво Чоловић.

На почетку рада о преминулима у бирачком списку и такозваним фиктивним пребивалиштима

Истакао је да на самом почетку могу да почну од ствари које се најчешће појављују јавности, као што су постојање преминулих људи у бирачком списку и постојање такозваних фиктивних пребивалишта.

"Можемо да утврдимо какво је реално стање у бирачком списку по питању људи који су уписани у бирачки списак, а не живе у Србији, рецимо. Да покушамо да решимо неке такве проблеме који утичу на поверење грађана у бирачки списак", истакао је Чоловић и најавио да је први пресек планиран за девет месеци.

Навео је и да седницама, осим 10 чланова и 10 заменика, присуствују и представници Министарства за државну управу и локалну самоуправу и повереника за информације од јавног значаја.

"Сви су они ту, послали су своје представнике како би нам помогли у раду и за сада, кажем вам, још увек смо у тим пионирским корацима. Не знамо како ће та сарадња функционисати даље, али то до сада делује доста ефикасније него што смо имали прилике да гледамо у неком претходном периоду", истакао је Чоловић.

"Врло је реално да ће пресек бити можда пред саме изборе"

Објаснио је да се пресек након девет месеци случајно поклопио са изборима који ће евентуално бити расписани у том периоду, пошто то нису могли да знају, као и да се на формирању комисије радило 18 месеци.

"Врло је реално да ће тај пресек бити можда пред саме изборе, што на неки начин и није лоша ствар. Међутим, поред тога што ћемо имати тај неки извештај главни, имаћемо и неке паралелне извештаје зависно од наших активности у наредном периоду", истакао је Чоловић.

На питање постоје ли конкретни механизми да њихов посао буде мерљив и врати апсолутно поверење у бирачки списак, Чоловић је одговорио да имају више од 30 надлежности и да ће, уколико их буду практиковали, сигурно доћи до неког резултата, али да остаје питање како ће сарађивати када дође до конкретних проблема са државним институцијама.

Међу темема вечерашњег разговора биће и питања да ли је у времену опредељивања могућа неутрална политика.

Како ће све ово да се одрази на економију Србије, сада а како све до 2035? Шта доносе локални избори у 10 општина 29. марта? Како председник гледа на неке мартовске дане који су заувек променили Србију?

На ова и остала питања, од 21 час на Првом програму РТС-а одговараће председник Србије.

Јуче поподне, одржан је родитељски састанак у вртићу који је сазвала директорка Предшколске установе "Радост" Вера Јовановић а састанку су присуствовали родитељи вртићке групе коју похађа поменути дечак као и педагог.

Директорка је родитеље упознала са детаљима догађаја и корацима који су након тога предузети.

Подршка суспендованој васпитачици

После родитељског састанка саопштењем су се огласили родитељи три вртићке групе, њих 60. Они су потписали и петицију подршке суспендованој васпитачици.

"Сматрамо да се одговорност за овакав догађај не може једнострано приписати једној особи, посебно имајући у виду њен дугогодишњи предан и професионалан рад. Реч је о особи са великим искуством, која свој посао обавља савесно, брижно и професионално, уз много љубави, већ 29 година. Ми, као родитељи, имамо апсолутно поверење у њен рад", истиче се у саопштењу родитеља.

Сматрају да је одлука о суспензији неправедна и апелују на надлежне органе да још једном преиспитају ову одлуку.

Догађај се детаљно преиспитује, а анализирани су и снимци сигурносних камера које се налазе у вртићу и околини. Прекопута вртића је и Основна школа "Ратко Митровић".