Катар није прецизирао природу мисије нити број људи на летелици.

Тренутно није познато да ли је овај инцидент повезан са ратом на Блиском истоку.

Катар је био мета неколико напада Техерана од почетка сукоба, који је покренуо израелско-амерички напад на Иран 28. фебруара.

Укупно 1.179 кандидата на 17 листа, укључујући 15 који се кандидују на националном нивоу, бори се за 88 места у националном законодавном телу, а још шест кандидата се кандидује за два места предвиђена за италијанску и мађарску етничку заједницу, док изборни цензус износи четири одсто.

Према оцени словеначких медија, бирачи се данас опредељују између странака Покрет Слобода који предводи актуелни премијер Роберт Голоб и Јанеза Јанше и његове Словеначке демократске странке (СДС).

На парламентарних изборима учешће су најавиле Покрет Слобода, Словеначка демократска странка - СДС, Левица и Весна, Демократе Анжеа Логара, Нова Словенија, Словеначка народна странка, Фокус Марко Лотрич, Социјалдемократе - СД, Прерод - странка Владимира Пребилича, Карл Ерјавец - Странка поверења, Зелени Словеније + Странка СГ Генерације, Коалиција Алтернатива за Словенију (странка Ништа од тога и странка За здраво друштво), Словеначка национална странка - СНС, Ми, социјалисти!, Пиратска странка Словеније, Грађански покрет Ресни.ца, Глас пензионера Павла Рупара.

Она је тиме, оцењују јапански аналитичари, успела да привуче пажњу домаћина на потребу за одвраћањем Кине од употребе силе према Тајвану и да пошаље поруку Пекингу да Вашингтон, упркос свом ангажовању у Карипском мору и Јужној Америци, Украјини и Персијском заливу, не одустаје од политике одбране Тајвана од евентуалне војне интервенције матице Кине.

Статус кво на Тајвану као витални интерес Токија

Ово је битно стога што би евентуални пад Тајвана под контролу Пекинга био велики стратешки ударац за Јапан, јер би позиционирање снага Народноослободилачке армије Кине на том острву у значајној мери угрозило линије снабдевања острвске царевине.

Оно би, такође, олакшало улазак кинеских војних бродова и авиона дубље у Пацифик, у залеђе Јапана и југ те државе, укључујући ту и групу малих острва Сенкаку (кинески Диаоју) око којих се Токио и Пекинг споре, учинило врло рањивим у војном погледу. 

Такође, крајем овог месеца председник Трамп би требало да посети Кину, па су у Токију били забринути да би амерички лидер могао да искористи Тајван, односно, понуди америчке уступке у вези са Тајваном да од владе у Пекингу издејствује економски добитак за своју земљу, нарочито у контексту великих економских потреса које су изазвале његове "реципрочне" царине и интервенција у Ирану (јер ти потреси сад угрожавају изгледе његове Републиканске странке на предстојећим парламентарним изборима).

И са те стране, дакле, за политички врх у Токију је заједничка изјава о Тајвану била једна врста гаранције да се такав, по Јапан, неповољан развој ситуације неће десити.

Муке због Доналда

Са друге стране, у Токију изражавају и забринутост ценом коју ће за ново обећање Трампове владе да неће попустити у свом ставу према Тајвану морати да плате – ово се, наравно, превасходно односи на његов захтев да се јапанска морнарица укључи у обезбеђивање пловила која пролазе кроз Ормуски теснац.

Амерички и други западни медији прошле недеље су преурањено објавили да је Јапан одбио тај Трампов захтев, ослањајући се на изјаву једног високог званичника владајуће Либерално-демократске партије који је у наступу на телевизији изразио скепсу по том питању, рекавши да су препреке за ангажовање јапанске морнарице врло високе. 

Оно што су при том занемарили је да та изјава негативног садржаја није дошла ни од једног министра, па ни од саме премијерке, те да је у том тренутку њу од пута у Вашингтон делило мање од недељу дана.

Просто је било немогуће да само недељу дана пред сусрет два лидера јапанска влада каже "не" Трампу, јер се у Јапану стационира преко 50.000 америчких војника, јер је он вишедеценијски верни војнополитчки савезник САД, јер се за своју одбрану од нуклеарних сила Кине, Русије и Северне Кореје ослања на Вашингтон и јер највећа индустријска грана земље (аутомобилска индустрија) у огромној мери зависи од тржишта Сједињених Држава.

Истина је да Јапан има устав пацифистичког садржаја у којем се земља одриче решавања међународних спорова силом. Истина је и да је било какво војно ангажовање Јапана у условима када трају непријатељства изразито непопуларно у јапанској јавности. Међутим, горе наведена реалност присилила је министра одбране Шинђира Коизумија и саму премијерку да заузму став који оставља простор да јапанска морнарица на неки начин одговори Трамповом позиву. 

Они су, наиме, током прошле недеље давали изјаве којима су куповали време: да влада није добила званичан захтев из САД, да ради на анализи одговарајућих правних оквира, да (засада) не постоји план за слање војних бродова у Персијски залив, да би само дан или два пред полазак председнице владе за Вашингтон министар спољних послова Тошимицу Мотеги у разговору са својим америчким колегом Марком Рубијом изјавио да ће његова земља сарађивати са САД у успостављању безбедности у Ормуском мореузу.

У Вашингтону немају слуха за нијансе

Према извештавању јапанских медија, премијерка Такаићи је током боравка у Вашингтону објаснила свом домаћину шта јапански устав и закони дозвољавају, а шта не када је у питању ангажовање војних снага у иностранству.

Но, како примећују поједини аналитичари у Земљи излазећег сунца, тешко је замислити да је председник Трамп запамтио шта му је речено и да ће имати стрпљења да се удуби у финесе и детаље онога што му је премијерка саопштила.

Отуд и страх у Токију да би компромисни и уравнотежени став тамошње владе у вези слања војних бродова у Персијски залив и његову околину могао бити игнорисан или погрешно протумачен, на начин који одговара америчком лидеру.

Јер, извесно је да ће Токио покушати да му изађе у сусрет, али на начин који не би јапанске снаге умешао у рат или их изложио опасности да постану мете иранске војске. Односно, за очекивати је да ће влада у Токију настојати да издејствује модалитет сарадње у којем ће мисија војних бродова Јапанских самоодбрамбених снага бити просторно, временски и/или садржајно ограничена.

Рецимо, односити се искључиво на заштиту танкера и других бродова који плове под јапанском заставом, који су у јапанском власништву или носе енергенте за ту далекоисточну државу.

Сигурно је да у Земљи излазећег сунца већина политичара и грађана прижељкује да се јапански војни бродови нађу у Персијском заливу тек након окончања борби, а да ако већ морају да делују током трајања рата, то буде само у позадини, као логистичка подршка америчкој морнарици.

Питање је, међутим, да ли ће Трамп дозволити такав модалитет учешћа или ће кроз разне врсте притиска, рецимо, претњом подизања царина на јапанску робу или уценама у вези Тајвана, покушати да изнуди веће и опасније ангажовање јапанске морнарице. Управо то је разлог велике бриге политичара и политиколога у Јапану.

Без директне критике Трамповог (не)дипломатског гафа

Жеља да се Трамп не испровоцира да повуче неки пренагљен потез са опасним последицама је један од разлога зашто је јапанска премијерка током своје посете Белој кући непрекидно ласкала домаћину и зашто јапански медији нису критиковали његову контроверзну изјаву о томе да савезнике (укључујући ту Јапан) није обавестио о нападу на Иран, јер је желео да изненади Техеран, исто као што Јапан својевремено није обавестио њега (Вашингтон) да ће напасти Перл Харбур.

Уместо отворених критика тог поређења двеју ситуација које се не могу упоредити (јер су Токио и Вашингтон били непријатељи, а не савезници у време напада на Перл Харбур), јапански медији су, лукаво, просто пренели оцене америчких, британских и француских листова о томе како је Трамп том "неумесном" изјавом "запрепастио и увредио премијерку Такаићи", како је она у том тренутку уздахнула, заколутала очима и престала да се смеши.

Јапану везане руке

Сигурно је да у Токију, који традиционално има много боље билатералне односе са Ираном од Вашингтона, колутају очима и због Трампових немилосрдних царина и нарочито рата у Заливу и погубних економских последица које он има по јапанску и светску економију. 

Они, међутим, због своје велике војнополитичке и економске зависности од Вашингтона нису у стању да то незадовољство отворено и јасно изразе.

Тако званични Токио ни у једном тренутку није критиковао напад на Иран као кршење међународног права (већ је напротив од Техерана тражио да буде уздржан у свом војном одговору), те просто саопштава Трампу и његовом окружењу да прижељкују што брже окончање непријатељстава и нормализацију ситуације у Персијском заливу, одакле Јапан годишње увози између 90 и 95 одсто нафте коју потроши. 

Јапанце би њихових мука с америчким председником могао да поштеди управо Техеран ако би танкере чије је одредиште далекоисточна царевина просто пропустио кроз Ормушки теснац како то чини с кинеским.  

Украјински званичници су известили, такође, да је због руских напада на енергетску инфраструктуру Чернигов остао потпуно без струје. Војска Украјине преноси да је поново погодила руску рафинерију нафте у Саратову.

Председник Украјине Володимир Зеленски, у међувремену, изјавио је да је украјинска делегација одржала састанак са представницима Сједињених Америчких Држава, као и да ће разговори у Мајамију бити настављени данас, а руска страна не учествује у овим разговорима.

С друге стране, мађарски министар спољних послова и трговине, Петер Сијарто, изјавио је да Будимпешта неће подржати слање новца Украјини из ЕУ док траје, како је навео, "нафтна блокада" Мађарске.

Сијарто је истакао да Зеленски треба да "прекине лошу представу", те да обнови испоруке сирове нафте Мађарској и пружи гаранције да се блокада више неће поновити, након чега би могло да се разговара о финансијској помоћи из Брисела.

За то време, руски министар спољних послова Сергеј Лавров тврди да САД теже глобалној доминацији, док истовремено покушавају да избаце Русију са европских енергетских тржишт

Празник се обележава и у домовима младих брачних парова, јер су страдалници били младићи, па је тај дан повезан са прастарим обичајем даривања младих брачних парова, венчаних у протеклих годину дана.

Гости младенцима доносе поклоне који би требало да олакшају свакодневни живот новим супружницима.

Најочуванији обичај је прављење обредних колачића – младенчића, које млада дарује гостима.

Колачићи симболизују дуг, срећан и сладак живот. У појединим деловима земље, младенчићи се месе у свакој кући.

Младенци увек падају у време Часног поста.

Свака гозба која се спрема овог дана зато мора бити посна, због здравља и напретка деце и младих супружника.

Каже се и да време о Младенцима најављује време током целог пролећа.

Израелска војска, у међувремену, навела је да је погодила стратешки истраживачки и развојни објекат у Техерану, који Иран наводно користи за развој компоненти нуклеарног оружја.

Начелник Генералштаба Израелских одбрамбених снага, генерал-потпуковник Ејал Замир, такође, изјавио је да је војска "на пола пута" да оствари своје циљеве операције у Ирану.

Амерички председник Доналд Трамп, међутим, рекао је да се САД приближавају испуњењу циљева у рату, као и да разматрају смањење војних активности у тој земљи.

С друге стране, највиша оперативна командна јединица Ирана упозорила је Уједињене Арапске Емирате да не дозволе да се њихова територија користи као полазна тачка за нападе на иранска острва Абу Муса и Велики Тунб у Персијском заливу, јер ће се у супротном суочити са разорним и тешким нападима.

Техеран, такође, наводи да је спреман да пропусти јапанска пловила кроз Ормуски мореуз. Централна команда америчке војске, међутим, тврди да је "утицај Ирана у Ормуском мореузу ослабљен".

За то време, британска шефица дипломатије Ивет Купер тврди да Велика Британија није увучена у рат са Ираном, али да наставља да подржава одбрамбене акције против те земље.

У Београду ће јутро бити претежно ведро, током дана биће променљиво облачно са сунчаним интервалима уз слаб и умерен, источни и југоисточни ветар и највишу дневну температуру око 14 степени.

Према изгледима времена за наредних седам дана, почетком следеће седмице очекује се умерено облачно време са сунчаним интервалима и уз највишу дневну температуру од 13 до 18 степени, док се крајем недеље очекује облачно и хладније време у планинским пределима југозападне и јужне Србије са снегом.

Милерова породица је прошлог августа објавила да му је 2021. године дијагностикована Паркинсонова болест.

Милер уживао велико поверење са обе стране - када га је председник Џорџ В. Буш изабрао за директора ФБИ само неколико дана пре 11. септембра 2001. године, једногласно је подржан, а поново је заслужио пуну подршку када га је председник Барак Обама замолио да остане након свог 10-годишњег мандата, наводи Си-Ен-Ен.

На тој функцији је био 12 година и постао директор ФБИ-а са најдужим стажом од Џ. Едгара Хувера.

Подигао је политички експлозивне оптужнице као специјални саветник који је испитивао мешање Русије у америчке председничке изборе 2016. године, а затим закључио да не може ни да ослободи ни да оптужи председника Доналда Трампа за злочин.

Трамп је остао немилосрдан према Милеровој истрази чак и након његове смрти, пишу амерички медији.

Амерички председник је на друштвеној мрежи Truth Social објавио: "Добро, драго ми је што је мртав. Више не може да повреди невине људе!“.

"Ово што се десило нас је изенадило, нисмо очекивали да ће држава Србија прихватити ову ствар и рећи 'узмите ту документацију'. Ово је сада једна локална анестезија које има трајање годину дана, а након годину дана, нама ће извадити орган. Не смемо то да дозволимо", поручио је Гашић.

"Српске образовне институције нису препознате у складу са прописима такозваног Косова"

Сарадник у настави Правног факултета Универзитета у Београду Василије Марковић истакао је да ће приштински закон о странцима значајно отежати рад једине две преостале институције српског народа на КиМ - образованог и здравственог сектора, јер ће подразумевати да у поступку пријаве боравишне дозволе, професори и студенти приложие доказ о основу боравка.

"Тај доказ о основу боравка, у случају професора и студената, може подразумевати радну дозволу. Међутим та радна дозвола неће бити валидан доказ у правном поступку пријаве боравишта, зато што српске образовне институције нису препознате и нису акредитоване у саклду са прописима такозваног Косова. То је једна страна проблема", навео је Марковић.

Он смтара да је други проблем то што постоји основ за одбијање захтева за пријаву боравка јер се може десити да се за људе који улазе на КиМ може оценити и да представљају проблем по јавну безбедност и јавни поредак.

Према његовим речима, из угла приштинских власти српски универзитети су "страно тело које угрожава целовитост правног поретка Косова".

"Процес уз подршку спољнополитичких фактора"

Доцент Факултета за образовање учитеља и васпитача Универзитета у Београду Немања Каровић рекао је да српски предшколски и основношколски систем очекује иста судбина као и све друге српске институције на том простору.

"Основна тежња приштинских власти још од проглашења такозване независности била је да на све могуће начине - а то значи и насилне и репресивене и административне - уклони сваки елемент српске државности на том простору", рекао је Каровић.

Према његовим речима, то је процес који траје дуго и постепено, уз снажну подршку спољнополитичких фактора и процес на који српска власт годинама нема адекватан одговор.

"Мрачани су планови приштинских власти којима би било сасвим свеједно и да сви Срби оду са КиМ. Мрачан је и европски поглед на то питање, а мрачан је и начин на које наше власти приступају решавању и разматрају овако важних и темељних државних и националних проблема, јер они томе не приступају на један озбиљан политички и дипломатски начин, већ пре свега, медијски", рекао је Каровић.

Неки разгледају, неки купују, а једна ће се дама, по свој прилици, данас кући вратити новим колима. "Допада ми се аутомобил. Вероватно купујем", рекла је она.

Поред аутомобила овде је и велика понуда мотоцикала, квадова, пратеће опреме и моторних уља.

"Што се тиче самих путничких аутомобила и лаких комерцијалних возила, укупно је презентовано 50 брендова са чак 73 премијере, а што се тиче мотоцикала и АТВ возила имамо 82 бренда са 70 премијера", каже Борис Ћосовић из Српске асоцијације увозника аутомобила и делова.

Апсолутна звезда сајма је "астон мартин". Кошта пола милиона евра. Додуше, не продаје се, ту је само да позира и мами уздахе. Зна Џејмс Бонд шта ваља.

Највише се купују кинески аутомобили

У Хали 2 у којој су изложени кинески аутомобили, највише се купује. Одлични аутомобили за десетак хиљада евра. Јапанци су хтели да открију у чему је тајна тако повољних цена кинеских аутомобила. Годину дана су се бавили истраживањем.

"Узели су 11 најпознатијих кинеских аутомобила, расклопили их и схватили да су сви делови исти, да је материјал исти. Кинези имају посебну технологију, а технологија се заснива на томе да је фабрика на једном месту. То значи да се све производи у оквиру једне фабрике, у оквиру једне ограде и зато су њихови аутомобили конкурентни", наводи Драган Милутиновић, председник Асоцијације аутомобилских новинара.

Сајам траје до уторка, 24. марта. Ту можете пронаћи све што иде на два и четири точка, а ту су и помоћни точкићи.

"Хромозом вишка им даје и вишак љубави коју деле свуда около. Уколико сте добар човек и приђете им на нормалан начин са љубављу, ту љубав ће вишеструко узвратити", прича Марија Марјановић, мајка детета са Дауновим синдромом.

Према њеним речима, искуство са дететом са сметњама у развоју је специфично.

"Не могу да кажем да је лако, изискује пуно труда целе породице. Особе са Дауновим синдромом нису много различите од нас – више смо слични него различити", каже Марјановићева.

Симбол различитости су и распарене, шарене чарапе. У знак подршке носили су их и родитељи деце са другим сметњама у развоју, који су организовали пријатељску утакмицу на Ади. Подршку су пружали и плетењем чарапа.

Да могу и да глуме и певају, доказали су представом изведеном у Књажевско-српском театру „Јоаким Вујић“ у Крагујевцу.

"Битно нам је да покажемо шта све могу, као и да анимирамо људе који своју децу остављају у домовима и не воде их у удружења нити их активирају", истиче Биљана Радовановић, председница удружења "Даун" Крагујевац.

Председница Савеза удружења за помоћ особама са Дауновим синдромом, Снежана Миливојевић, указује да они изгледају као деца која добро функционишу, али им је потребна помоћ и изискују асистента уз себе.

"Особе које заврше школу остају код куће јер, нажалост, дневни боравци су у минусу и тамо се чека на ред", каже Миливојевићева.

Када остану код куће, губе потенцијал да раде и буду активни чланови друштва. Да су за то способни доказује кафић "Даун" у Крагујевцу, у коме посетиоцима измамљују осмехе већ две године.

Еди Рама наводи да су, примера ради, 2027. године избори у Француској и указује на неизвесност будућих политичких ставова.

"Француска је кључна држава и она мора да ратификује чланство нове државе. Не зна се какав ће став имати следећи председник. Због тога сматрам да треба размишљати и о алтернативним моделима интеграције, док земље кандидати чекају пуноправно чланство. Та идеја не подразумева промену европских уговора, нити укидање права вета. Ради се о могућности привремених билатералних аранжмана између ЕУ и нових чланица", каже Рама.

Истраживач у Центру за међународне стратешке студије у Тирани Герта Заими сматра да предлог премијера Албаније Едија Раме, који је раније изнео да Тирана одустане од права вета ако је Европска унија прими у чланство, није случајан, јер се појавио у моменту када се Европљани суочавају са великом дилемом шта да раде са малим земљама Западног Балкана.

Герта Заими објашњава да постоји дилема да ли ове земље треба да уђу у ЕУ са правом вета или да се тај принцип заобиђе.

"Рамин предлог није нешто лично, тако да не верујем да је направљен без консултација са ЕУ. Мислим да је његов предлог одговарајући начин да се избегне велики европски проблем, док земље Западног Балкана имају интерес за интеграцију. Не мислим да је то лоша идеја", каже Герта Заими.

С друге стране, поједини аналитичари сматрају да питање чланства без права вета треба пре свега да решавају саме државе чланице Уније, док земље кандидати треба да се фокусирају на достизање европских стандарда.

Бледиан Кока истиче да циљ није формално чланство без суштинског напретка.

"Циљ није да имамо чланску карту и да то покажемо као изборну победу, а да се не постигне бољи квалитет живота наших грађана. То не служи Европској унији, а још мање земљама које теже чланству попут нас. Стога, притисак не би требало да буде на питању вета. Не верујем да Албанија има снагу да промени одлуке Немачке или Француске са правом вета, а ни Црна Гора, Северна Македонија или чак Србија, ако би предузеле овај корак", каже Бледиан Кока, главни и одговорни уредник СИРИ ТВ.

И док траје дебата међу аналитичарима и политичким актерима, влада у Тирани поручује да је на истом правцу – пуноправно чланство Албаније у Европској унији.

Европске интеграције остају део дугорочног плана развоја земље и централна политичка тема владе премијера Едија Раме, који је на претходним изборима освојио четврти мандат под слоганом "Албанија до 2030. у ЕУ само са Едијем". 
 
 
 

"Преживели смо много тога и ово ћемо највероватније. Биће поскупљења, морамо да издржимо некако. Не знам шта ће бити", кажу грађани.

Снабдевеност и контрола цена је и циљ мера које је држава до сада предузела, а то су привремена забрана извоза нафте, бензина и дизела, повлачење за сада првих залиха – 40.000 тона најпродаванијег дизела и додатно смањење акциза.

Професор Економског факултета Велимир Лукић каже да су мере државе са акцизама примерене и усмерене на ублажавање удара на грађане и привреду.

Објаснио је да ако се држава одрекне 61 одсто од нечега, што прерачунато у евре износи око 2 милијарде на годишњем нивоу, то је веома крупан издатак за буџет.

Међутим, како каже, упркос томе стање нашег јавног дуга говори да ми имамо слободног простора за додатно задуживање, а да тај дуг превише не поскупи.

Љубодраг Савић, економски стручњак, каже да ништа не зависи од нас и да је све тешко дугорочно предвидети.

"За данас до сутра је могуће планирати, за месец дана можда реално, преко тога врло тешко“, рекао је Савић.

Цена барела 112 долара

Нафта типа "брент", која уз вишеструко увећане цене увоза готових деривата и курс долара утиче и на ценовнике на пумпама и у Србији, ову седмицу завршила је са ценом барела од 112 долара. Даља кретања на светском нафтном тржишту тешко је предвидети, а Србија има и додатну муку због нерешеног питања санкција НИС-у.

Жељко Марковић указује да резерве треба чувати док постоји производња.

"Причали смо да је веома важно да рафинерија ради, јер кад рафинерија ради онда имамо нове деривате који су прерађени, који излазе на тржиште, а резерве можемо чувати. Резерве се управо и чувају за овакве ситуације када имате отежано снабдевање", рекао је Жељко Марковић, стручњак за енергетику из Савеза енергетичара.

У Љубљани на пумпама нема дизела

И поред оштрих мера, укључујући све чешћа ограничења точења до 30 литара, европске земље све теже обуздавају цене на пумпама. Због све веће потражње, пумпе широм Словеније овог викенда суочавају се са несташицама горива – пре свега дизела. Словеначка влада тврди да горива има довољно, али да је проблем са транспортом и да ће за те намене ангажовати војне капацитете.

Дописник РТС-а из Словеније Владимир Банић каже да је у Љубљани забележена неуобичајена ситуација – на пумпама нема дизела.

"На пумпама су, готово свим у Љубљани, тачније на пиштољима за дизел гориво пребачене жуте заштитне навлаке што је знак да дизела нема. Возачи су развили апликацију преко које сазнају на којим пумпама има још увек дизела, на којим нема дизела, где има бензина“, рекао је Банић и додао да је то за сада једини начин информисања у ишчекивању одлука владе о стабилизацији тржишта.

Британски медији преносе да возачи на шкотским острвима овог викенда нису могли да напуне резервоаре јер су пумпе остале без горива. Због кризе расте потражња, залихе се троше, а лоше време успорило је танкере.

Национални план за несташицу горива у Великој Британији предвиђа могућност скраћења радног времена пумпи, снабдевање приоритетних потрошача, ограничење количина за грађане, смањење брзине на путевима и рад од куће.

Шпанија снижава ПДВ на гориво

Шпанија је донела 80 мера за сузбијање кризе као последице све скупљег горива.

Премијер Педро Санчез каже да ће Шпанија снизити ПДВ на гориво на минимум.

"То ће резултирати смањењем до 0,30 евра по литру, у зависности од врсте горива. Укратко, веома, веома сам љут због ситуације са којом се свет суочава и ситуације у коју нас воде одређене одлуке и одређене владе“, рекао је Педро Санчез.

"Цене стално расту и расту, и постаје све скупље и скупље. Све што могу да ураде да помогну је одлично. Плашимо се да мере неће покрити сва повећања. Дакле, наставићемо да трошимо више", кажу грађанои Шпаније.

Сједињене Америчке Државе на месец дана су укинуле санкције на куповину иранске нафте на мору, што ће омогућити пуштање око 140 милиона барела и смањен притисак на снабдевање глобалног тржишта.

Уз оцену да је то "амерички психолошки трик", Иран одбацује те тврдње и негира поседовање нафте у међународним водама.
 
 

22.03.2026. Недеља: Ујутру хладно са слабим приземним мразем, а понегде се очекује и слаб мраз на 2m висине, у већем делу земље претежно ведро, само на истоку облачно, местимично са слабом кишом. Током дана променљиво облачно са сунчаним интервалима, а слаба краткотрајна киша се очекује тек понегде у брдско-планинским пределима, док ће у вишим планинским пределима провејавати слаб снег. Ветар слаб и умерен, на истоку Србије повремено и јак источни и југоисточни. Најнижа температура од -1 до 6, а највиша од 10 до 15 степени.

23.03.2026. Понедељак: Умерено облачно са сунчаним интервалима, а слаба краткотрајна киша се очекује понегде у брдско-планинским пределима, док ће у вишим планинским пределима провејавати слаб снег. Ветар слаб и умерен, на истоку Србије повремено и јак источних праваца. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 13 до 16 степени.

24.03.2026. Уторак:Умерено облачно са сунчаним интервалима, а слаба краткотрајна киша се очекује понегде у брдско-планинским пределима, док ће у вишим планинским пределима провејавати слаб снег. Ветар слаб и умерен, у планинским пределима краткотрајно и јак северни и североисточни. Најнижа температура од 2 до 6, а највиша од 13 до 17 степени.

25.03.2026. Среда: Мало до умерено облачно са дужим сунчаним интервалима. Ветар слаб и умерен, северни и североисточни, увече у скретању на југоисточни. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 14 до 18 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 26.03.2026. до 30.03.2026.)
У четвртак пре подне претежно сунчано, после подне и увече постепено наоблачење које ће на северу и западу условити кишу. Затим умерено до потпуно облачно и хладније, местимично са кишом, у планинским пределима југозападне и јужне Србије са снегом.

Вучић је на скупу Српске напредне странке у Београдској арени, уочи локалних избора у 10 локалних самоуправа, рекао да је прошле године било тешко време.

"Било је тешко време пре више од годину дана, велико бреме за Србију, нападнути смо били и споља и изнутра. У дану када су хтели да коначно сруше Србију, када су желели да изврше државни удар, када су многе државне институције прешле на страну против државе, када су многи мислили да ће страни интереси бити остварени и Србија бити на коленима, ви сте стали у центар града и рекли ми смо на бранику отаџбине, не дирамо никога али смо ту. Хвала што сте сачували и одбранили Србију и трактористи који су остали без машина и ви који сте само гледали. Хвала вам, Србија вам то никада неће заборавити", рекао је Вучић.

Александар Вучић је додао да је обишао целу Србију, да је путовао по свету где се састао са многим светскум лудерима, али да је увек највоше волео када слети на један од аеродрома у Србији, када разговара са људима, слуша људе, шта говоре и сазна о њиховом проблемима како би се они смањили.

Истовремено он се присутнима захвалио на дочеку и истакао да такву атмосферу "никада у каријери није доживео".

"Никада овакву атмосферу нисам видео и хвала вам много. Хвала вам на величанственом дочеку", рекао је Вучић.

Вучић је истакао да је политика СНС-а интерес Србије, а то су су добри односи и са Истоком и са Западом.

"Наша политика је политика мира, стабилности, безбедности. Наша политика је политика земље која се налази на европском путу. Морамо да будемо посвећени тим вредностима и морамо још много тога да урадимо", рекао је Вучић.

Председник Србије је истакао да ће држава свакога дана напорно радити на подршци српском народу на простору Косова и Метохије, истичући да је КиМ српска земља, коју нам нико не може отети без обзира на све што говоре светски моћници.

Поручио је кандидатима коалиције окупљене око те странке за локалне изборе 29. марта у 10 градова и општина да се боре, раде и слушају људе и навео да сваки грађанин жели промене који може Србију и његов град, општину, село, да доведе на виши квалитет живота.

Министарство унутрашњих послова саопштило је данас да на "пријављеном јавном окупљању у Београдској арени учествује око 70.000 грађана, од чега је у хали присутно око 32.000 грађана, док је у непосредној зони хале присутно око 38.000 грађана".

Окупљени су одали пошту 16-минутном тишином и позвали још једном на утврђивање одговорности.

Окупљање у Новом Саду почело је у 11:52 часа испред зграде Велике економске школе "Светозар Милетић". Након тишине, одржани су говори ожалошћених и оних који су познавали Црнчевића.

У Београду, студенти у блокади и грађани окупили су се на раскрсницама испред Правног и Пољопривредног факултета. Скупу испред Правног факултета су се прикључили и бајкери.

У Новом Саду се, 1. новембра 2024. године, урушила бетонска надстрешница реконструисане Железничке станице у Новом Саду.

На лицу места страдало је 14 особа, а 16 дана касније Ања Радоњић изгубила је битку у болници.

Четири месеца након несреће, Вукашин Црнчевић подлегао је повредама и постао 16. жртва ове трагедије.

После несреће уследили су протести, свакодневно одавање поште страдалима и студентске блокаде и акције широм земље, којима се тражи одговорност за пад надстрешнице у Новом Саду и погибију 16 људи.

Због наглог повећања потражње неке бензинске станице широм Словеније повремено остају без горива, најчешће дизела и лож уља.

Голоб о могућности активирања војног транспорта горива

У интервјуу за ПОП ТВ словеначки премијер Роберт Голоб најавио је могућност активирања војног транспорта горива до бензинских станица и ограничавања продаје горива странцима у случају пуштања на тржиште горива из стратешких резерви, али, како је рекао, влада се још није одлучила на овај корак. 

Премијер Голоб је такође најавио да ће од недеље Влада Словеније ограничити пуњење горива на бензинским пумпама на 50 литара по физичком лицу и 200 литара по правном лицу дневно. Ограничење важи свуда, али фокус је на аутопутевима, додао је.

Возачи преко апликације сазнају где још има дизела

Дописник РТС-а из Словеније Владимир Банић је од јутрос на пумпама у Љубљани забележио помало изненађујућу ситуацију. Наиме, на пумпама су, готово свим у Љубљани, тачније на пиштољима за дизел гориво пребачене жуте заштитне капе што је знак да дизела нема.

"Возачи су развили апликацију преко које сазнају на којим пумпама има још увек дизела, на којим нема дизела, где има бензина", рекао је Банић и додао да је то једини начин обавештавања за сада у ишчекивању Владе Словеније да каже шта је њихова одлука у вези са стабилизацијом на тржишту.

Пар је ухапшен пошто је покушао да уђе у војну базу Фаслејн на западу Шкотске.

За образовање каже да је компликованије и теже и да писмо које је пре месец дана уручено Техничком факултету у Северној Митровици о нелегалном коришћењу просторија, само писмо а не и одлука.

"Универзитет овде (у Приштини) није тај који може да доноси одлуке о томе шта ће се десити са Универзитетом у Митровици. У случају да буде неке званичне одлуке, то је друга прича, али таква одлука не постоји – барем ја не знам за њу", навео је Орав.

"Универзитет на српском језику са седиштем у Косовској Митровици - паралелна структура"

Он је за универзитет на српском језику у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици рекао да се ради о "паралелној структури" и да ће доћи до његове интеграције у систем владе у Приштини.

"Те ствари су врло сложене и захтевају време, много анализа и разговора између различитих актера. Ми смо спремни да помогнемо да се то одради. Нећу рећи да ће се то десити сутра, прекосутра или за неколико месеци. То је врло компликована прича. Можда је у здравству ситуација мало лакша, али у просвети је заиста потребно много времена. Потребан је консензус о томе како да се са тим носимо у будућности. То нису лаке теме, али добро је што дискусија тече", рекао је Орав.

Академској заједници поручује да Европска унија питање универзитета у Митровици "држи у добрим рукама".

"Наравно да желимо да здравство, просвета и све те структуре опстану. Опет кажем, то су тренутно паралелне структуре и њихов статус треба да се решава кроз дијалог. Сигурно ће једног дана постојати решење. Тај дан није баш близу јер процес захтева време, то је врло тешко и сложено питање. Али желим да вас уверим да Европска унија то држи у добрим рукама – у рукама Петера Соренсена и он ће се бавити тим питањима како би се дошло до решења прихватљивог за све", рекао је Орав.

"Дијалог значи и Заједница српских општина"

На питање где је Заједница општина са српском већином, пре отварања теме о интеграцији школства и здравства, Соренсен каже да она није нигде нестала.

"Ако још једном пажљиво читате ‘између редова’ изјаву представника ЕУ, господина Соренсена, ми смо примили к знању да мора бити извршено без прекида, са српском заједницом, и то у оквиру дијалога. Дијалог такође значи и Заједницу српских општина. Да ли ће то доћи раније или касније – то није нестало. Чак и ако није артикулисано јасно, Асоцијација је ту. То зна и Влада, зна и Београд, а зна и специјални представник Соренсен", рекао је Орав.

То што статут не само што није још увек послат Уставном суду, већ и да се уставни суд прогласио ненадлежним да оцењује исти, објашњава да је ствар дипломатије како ће се то решити.

"Ако знамо да се то и даље неће десити, мислим да такав приступ никоме не помаже. У дипломатији морамо пронаћи начине како да се носимо са овим процесима. Дакле, Асоцијација је ту. Видећемо да ли ће бити у ‘паралели’, прво, како ће се тачно урадити, да ли ће се ствари померити напред – не могу вам сада казати. Понављам, то су питања за мог колегу Петера Соренсена уколико дође време, али још нисмо тамо, јер се ради о врло почетним разговорима", подвукао је Орав. 

- Такви сукоби готово неизбежно воде до даљих сукоба. Свакако нисам детаљно информисан о свему, али много тога се може објаснити једноставном логиком. Када видите да је Иран у стању да се супротстави Сједињеним Државама - упркос великим губицима и огромној војној надмоћи најјаче светске силе - то шаље сигнал другим државама. То им показује да и оне могу да се супротставе силама које на папиру делују знатно јаче.

Такође се не назире крај сукобу између Русије и Украјине. Трезвена анализа ситуације открива да Русија можда неће добити овај рат, али га тешко може и изгубити. Држава са нуклеарним оружјем не може бити војно поражена. Свако ко то не препознаје, по мом мишљењу, погрешно процењује.

Такође сте поменули могућност нуклеарне ескалације. Колико је такав сценарио реалан?

- Важно је запамтити да ће догађаји у Заливу имати дугорочне последице по цео Блиски исток. Регион тренутно пролази кроз период престројавања. Многе државе Залива пажљиво прате како су се земље Магреба – односно Северне Африке – као и друге државе позиционирале у овим сукобима. Њихова будућа политика ће зависити од тога.

Док Кина наставља да напредује, она је такође под притиском због покушаја да је одсеку од одређених ресурса – на пример, од Венецуеле и Ирана. Сви ови догађаји се интензивирају. Многи актери тренутно првенствено покушавају да купе време, док се истовремено припремају за веће и свеобухватније сукобе. Стога, нажалост, не могу искључити могућност да ће тактичко нуклеарно оружје на крају бити употребљено у таквим сукобима.

Многе државе Залива пажљиво прате како су се земље Магреба – односно Северне Африке – и друге државе позиционирале у овим сукобима. Да ли се суочавамо са Трећим светским ратом?

- Спречавање Трећег светског рата биће тешко. Можда је већ почео – само још увек званично не говоримо о томе на тај начин. Борба за нафту, гас, минерале, ретке метале и друге сировине је одавно почела. Ако погледате Први и Други светски рат, видећете да су оба у почетку почела регионалним сукобима. Тек касније су се формирали већи војни и политички савези, који су се на крају директно сукобили.

Данас поново посматрамо нешто слично. Геополитички блокови се све више појављују на главним континентима – у Азији, Америци и Европи. Наравно, постоји нада да се ескалација може избећи, али тренутно не видим лак начин да се то постигне. Интереси великих сила су превише различити и превише значајни да би једна страна једноставно попустила. Управо то често доводи до ескалације на крају. Да ли ће сви постати потпуно свесни овог развоја за три месеца, шест месеци или чак годину дана, на крају је од секундарног значаја.

Често вас описују као геополитичког шахисту, јер одржавате добре односе са Русијом и Кином, али и са важним европским политичарима попут Емануела Макрона и Урсуле фон дер Лајен. Само однос са Вашингтоном остаје тежак. Да ли је овај утисак тачан?

- Свакако имамо пристојне односе са Трамповом администрацијом. Међутим, Србија је мала земља и разумљиво је да нисмо у центру америчке пажње. Пажња је усмерена на Србију. Сједињене Државе тренутно имају много других приоритета.

Верујем да је Србија данас поштована у многим деловима света. Истовремено, великим силама се ретко свиђа када мале државе делују превише независно. Управо зато сам често мета критика - у Европи, у Русији, па и у Сједињеним Државама. Мала земља која сама доноси одлуке и не потчињава се у потпуности ретко наилази на ентузијазам великих играча.

С друге стране, председница Косова Вјоса Османи, изгледа да се веома добро слаже са Доналдом Трампом. Косово се чак придружило новооснованом Трамповом Савету за мир. Шта ви мислите о томе?

- Да будем искрен, цела ова ствар ми се учинила помало гротескном. Не бих пратио ниједног председника - чак ни америчког. Лично сматрам да је оно што је госпођа Османи урадила недостојанствено. Нешто такво за мене не би долазило у обзир.

Након избијања рата у Ирану, рекли сте да су Уједињене нације углавном изгубиле своју сврху. Да ли то значи да би Трампов Савет за мир могао бити нека врста алтернативе?

- Уједињене нације су почеле да губе свој значај када се након завршетка Хладног рата појавила јасна западна политичка доминација. У то време, многи у Вашингтону и Европи су веровали да могу тумачити правила међународног права како им одговара.

Време је само сетити се рата у Ираку, оправданог наводним оружјем за масовно уништење – оружјем које никада касније није пронађено. Или бомбардовања Савезне Републике Југославије. Лакоћа којом су међународне норме тада кршене била је изванредна.

По први пут, суверена држава је нападнута и бомбардована 78 дана без резолуције Савета безбедности. Истовремено, дошло је до масовног мешања у унутрашње послове наше земље и подршке наоружаним групама на нашој територији.

На Западу се тврди да је НАТО бомбардовање 1999. године била легитимна интервенција како би се спречила хуманитарна катастрофа и зауставили ратни злочини над албанским становништвом на Косову.

- Да, то је било званично оправдање. Међутим, резултат је био покушај отцепљења дела српске територије. Данска је била једна од првих земаља које су признале независно Косово. Данас, Данска истовремено очекује од Србије и других држава да поштују њен територијални интегритет у случају Гренланда.

Често се каже да је Пандорина кутија отворена тек руским нападом на Украјину. Ја то видим другачије. Већ је отворена нападом на Србију. Када је Запад тада војно деловао, људи су говорили о демократији и људским правима. Када се друге државе данас понашају слично, одједном је то кршење међународног права.

Велике силе би бар требало искрено да признају да више не желе постојећи поредак Уједињених нација и да је тренутно у току борба за нови међународни поредак.

Признали сте да је Србија недавно купила кинеске балистичке ракете ваздух-земља ЦМ-400АКГ. Хрватска је, посебно, критиковала ово као претњу регионалној стабилности. Какав је ваш одговор на примедбе из Загреба?

Хрватска је формирала војни савез са Приштином и Тираном, на који Србија још није одговорила - иако су нам разлози за овај савез несхватљиви.

Србија је суверена држава и има право да модернизује своју војску како би гарантовала сопствену безбедност и територијални интегритет. Све што радимо је у складу са међународним правом и нема намеру да нанесе штету било којој земљи у региону. Напротив, Србија је једна од стабилизационих снага на Западном Балкану, што свакодневно показујемо кроз политику мира, сарадње и економске интеграције.

Разумем да вести о модернизацији војске често изазивају снажне емоције у региону, али скоро све земље спроводе сличне мере – укључујући и Хрватску, која набавља модерне системе наоружања. Србија никада никоме није претила и нема агресивне планове према својим суседима. Наш једини циљ је да гарантујемо безбедност наше земље и наших грађана.

Када сте последњи пут разговарали са Владимиром Путином?

- Након нашег сусрета у Пекингу у септембру, током прославе 80. годишњице победе кинеског народа у Другом светском рату, поново смо разговарали телефоном.

- Многи људи у Немачкој сматрају Путина ратним злочинцем и називају га чудовиштем. Можда га познају боље од многих других европских политичара. Да ли је он чудовиште?

- Углавном избегавам да користим такве изразе. Нисам таква особа. Наш став о територијалном интегритету Украјине је јасан и није се променио од почетка рата. По овом питању делимо став многих европских земаља.

Међутим, верујем да је управо оваква врста међусобног оптуживања и етикетирања довела до ситуације у којој готово више нема дијалога. Зато се рат наставља. Било би боље да пажљивије бирамо речи и држимо врата отворена за разговоре. Дуго је у Европи преовлађујуће расположење било да не желимо да разговарамо са Русијом. Овај став се полако мења.

На крају, дијалог је увек једина опција. Одрасли не решавају сукобе песницама, већ разговором. Ако се ово поново схвати широм света, постоји шанса за решење - али нажалост, то се неће догодити ускоро.

Прошле године, масовни студентски протести који захтевају нове изборе доминирали су вашом земљом. Ове године сте најавили превремене парламентарне изборе на којима студенти који протестују намеравају да учествују. Да ли ово видите као напредак за демократију у Србији?

- Када људи протестују и потом одлуче да се политички активирају и учествују на изборима, то је сасвим природан и легитиман део демократског процеса. Избори су место где се политичке идеје и програми такмиче једни против других, и где грађани одлучују коме верују.

Зато сам најавио превремене парламентарне изборе – како би све политичке снаге, укључујући и оне које су настале из протеста, имале прилику да тестирају своју подршку међу становништвом. На крају крајева, није важно ко је најгласнији на улицама, већ ко осваја поверење грађана на изборима.

Недавно је потписан пакет закона за реформу правосуђа. Европска комисија га је критиковала, тврдећи да би то могло да угрози независност јавног тужилаштва за организовани криминал. Да ли се слажете са овом проценом?

- Што се тиче правосудних закона, чекамо извештај Венецијанске комисије и поступићемо у складу са тим.

Постоји и спор око избора чланова регулаторног тела за медије. Сама слобода медија се сматра проблематичном. Да ли се Србија дистанцира од Европске уније?

- Наведите ми једну земљу на свету где опозиција има већину у регулаторном одбору за медије. Нема ниједне. У нашој земљи се бира девет чланова, и сви су формално независни. Према правилима, која прихвата и Европска унија, састав би требало да одражава резултате избора. Ипак, направили смо значајне уступке и доделили опозицији више места него што заправо морамо. Али чак ни то није довољно за неке људе.

Од нас се тражи да урадимо нешто што не постоји нигде другде. Направили смо много компромиса, али захтеви су се стално проширивали. У једном тренутку сам рекао: Доста је било. Ово више нема смисла.

Једна од главних критика је да телевизијске станице близу вас имају националне фреквенције, док станице које критички гледају на владу немају.

- Када говоримо о националним фреквенцијама, ту је пре свега државни емитер РТС, који је неутралан. Затим постоје канали попут Хепија, који су некада били више усклађени са нама, али нам се сада често противе. Пинк је углавном на нашој страни. Преостали канали првенствено емитују забавне програме. Наши политички противници имају своје мејнстрим медије – Н1 и Нова С – са огромним рејтингом. Ови канали су више пропагандне машине него што су телевизијске станице, које буквално 24 сата дневно обмањују јавност.

Када говорите о слободи медија, требало би да знате шта тврде њихови водећи медији. Кажу да моја ћерка живи у вили коју су купили у Берлину, иако је тамо само студирала и живела је у сасвим нормалној соби у заједничком стану. Када сам видео тоалет, скоро сам заплакао због таквих услова. Такође су тврдили да мој најмлађи син не постоји и да је само холограм. Рекли су да је моја мајка била проститутка и да ми је отац Албанац.

Увек сам спреман да разговарам о томе како побољшати слободу медија. Не кажем да је све савршено, али желим да се чује и ова страна, која се ретко чује.

Многи посматрачи признају да је Србија остварила значајан економски напредак. Истовремено, политичке и друштвене тензије у земљи стално расту.

- Зар нема тензија у Немачкој? Или у Француској, Великој Британији или Шпанији? У којој земљи данас нема друштвених сукоба? Ово је глобални феномен. У мањим земљама, међутим, често постоји јак спољни утицај који погоршава такве тензије. Овде се педесет или стотину људи понекад окупи на протестима, и одмах то постаје велика вест.

Да ли је ово само глобални феномен, или има везе и са вашим стилом владавине и вашом реториком?

- Немам проблем да признам да и ја сносим део одговорности. Можда понекад показујем превише нестрпљења, јер желим да што више ствари покренем напред, што је брже могуће. Свако ко свакодневно доноси много одлука неизбежно прави грешке. Али ја не вређам људе онако како они вређају мене. Такође не нападам њихове породице, као што се често дешава са мном.

Више пута позивам на дијалог. Али многим мојим политичким противницима је практично забрањено да разговарају са мном. Ако неко из њиховог табора започне разговор са мном, одмах бива означен као издајник и губи платформу. Никада нисам видео такав третман нигде другде.

Имали сте веома добар однос са бившом канцеларком Ангелом Меркел. У то време, већина немачких инвестиција је ишла у Србију. Током коалиције "семафор", односи су се охладили. Шта очекујете од савезне владе под Фридрихом Мерцом?

- Надам се бољим односима. Односи са СПД-ом нису увек били лаки. Са канцеларом Шолцом лично, имали смо сасвим коректне контакте, али са појединим министрима - посебно из редова Зелених - било је знатно теже. Водили су кампању против Србије на многим нивоима. Не знам зашто је госпођа Бербок то урадила, и не мислим да је то било у интересу Немачке. Пре свега, била је одлучна да променимо наш став о Косову, а да нисмо заиста разумели политичке последице по Србију.

Познајем многе политичаре ЦДУ-а, попут министра спољних послова Вадефула, 15 или 16 година. Не морамо се увек слагати – а често се и не слажемо – али можемо разговарати једни с другима и покушати да се разумемо. Надам се да такав приступ може довести до бољих резултата.

Често кажете да вам је важно како историја процењује ваше време на функцији. Шта желите да историчари кажу о ери Александра Вучића за 20 година?

- Волео бих да људи кажу за 20 или 30 година: Ово је било време највећег и најбржег напретка у модерној историји Србије – у изградњи аутопутева, железница, технолошких паркова и реиндустријализацији земље.

Међутим, најважније ми је да се овај период памти као време мира. Србија је неизмерно патила у ратовима. У Првом светском рату изгубили смо скоро трећину нашег становништва. У Другом светском рату убијено је стотине хиљада људи. У ратовима деведесетих година, десетине хиљада људи је изгубило животе. Доживели смо довољно ратова. Желимо мир.

Да ли разумете зашто вас велики део западних медија назива аутократом?

- Можда зато што не делујем увек шармантно и пријатно. Имам јасне ставове и одлучно их браним. Независан сам и отворено говорим своје мишљење. Неки од оних који ме критикују имају знатно ауторитарније ставове од мене. Али нисам изабран да чујем лепе ствари о себи. Изабран сам да радим тешке ствари. Да будем булдожер који гура Србију напред.

Познати сте као признати познавалац вина. Које српско вино бисте препоручили нашим читаоцима у Немачкој?

- Не желим да наводим конкретну винарију, јер би то било неправедно према многим пријатељима који такође производе одлична вина. Међутим, могу да препоручим једну сорту грожђа: грашац. Квалитет овог вина се енормно побољшао последњих година. Добро је погодно као аперитив, али има и довољно структуре да се служи уз лакша јела. Стилски је негде између рајнског ризлинга и зеленог велтлинца, са аромама које понекад подсећају и на совињон блан.