“Веома смо задовољни како је интервенција протекла, морам да нагласим да вежба није била потпуно испланирана унапред односно ватрогасци спасиоци који су учествовали у вежби нису знали шта их тачно очекује на овој локацији”, каже потпуковник Милан Коцић, начелник оперативног центра сектора за ванредне ситуације.

За брзу и ефикасну интевенцију спасавања лица у собраћајној несрећи потребна је синхронизација и усклађеност почев од ватргоасно спасилачких екипа, припадника министарства унутрашњих послова пре свега саобраћајне полиције али и обученост радника Путева Србије. Такође врло је важно у оваквим ванредним ситуацијама строго поштовати сигнализацију.

“Људи који раде у ЈП Путеви Србије у оперативном центру аутоматски ће укључити сигнализацију и обуставити саобраћај у тунелу. Оно што је спорно је да нису сви возачи савесни и да се дешава често да се оглуше о те сигнале и да наставе своје путовање. То не само да онемогућава пролаз ватрогасних возила и ватрогасних екипа него доводе и њих у опасност”, наводи потпуковник Милан Коцић, начелник оперативног центра сектора за ванредне ситуације.

Вежба у тунелу Предејане одржана је као део пројекта Интерег Ипа Бугарске и Србије чији је главни циљ побољшање капацитета стручних тимова за реаговање у ванредним ситуацијама. На платоу испред зграде Управе за ванредне ситуације у Нишу одржан је приказ 12 ватрогасних возила и опреме вредних 2,5 милиона евра набављених из овог програма и донираних од Европске уније. Сва возила већ су распоређена јединицама Сектора за ванредне ситуације.

Захваљујући професору доктору Владимиру Јаковљевићу са Факултета медицинских наука у Крагујевцу и његовој сарадњи са руским научницима, први пацијент из Србије је отишао у Москву на лечење.

Kоја је процедура за примање те иновативне руске терапије, да ли се може очекивати да се примењује у лечењу и других врста рака и шта показују досадашња истраживања када је реч о успешности - на ова питања од др Владимира Јаковљевића, професора Факултета медицинских наука у Крагујевцу одговоре је потражила Невенка Ђелић.

Иновативна вакцина против рака државни је пројекат Русије, а има најава да би у овај програм могла да се укључи и наша држава.

Полиција је 12. септембра прошле године у Истоку ухапсила Томислава Пантића, под сумњом да је наводно у априлу 1999. године учествовао у убиству пет чланова албанске породице.

Окривљени Пантић је наводно са другим припадницима српских снага, "украо покретну имовину, а затим и палио куће у селима ове општине", наводи се у саопштењу Специјалног тужилаштва.

Ово је друга оптужница против Срба у последња четири дана, за наводно почињене ратне злочине на KиМ. Претходно је, у понедељак, тужилаштво подигло оптужницу против Драгана Насковића из Kметовца код Гњилана.

"До сада нисмо добили сигнал. Шта да радимо... Поставља се питање, а у чему је проблем? Добили сте обећање српске државе, имате у писаној форми, и усмено сам то рекао. Рекли смо поштоваћемо све, да ће све бити обављено у складу са оним што сте тражили. О том-потом. Грађани Србије немају разлога да брину, обезбедићемо пуну снабдевеност", казао је председник.

Вучић разговара са мађарским премијером и о америчким санкцијама Нафтној индустрији Србије и како да се обезбеди потпуна енергетска сигурност за грађане наше земље.

"Наравно, ми ћемо тек сада кренути у разговоре. Прво, Виктора водим у пекару, у бурегџиницу 'Код Мићка', а онда идемо у винарију где ћемо дуже да разговарамо о свим важним темама. За нас је најважнија тема, као што знате, санкције НИС-у. Тражили смо, молили, јуче је Сијарто разговарао са нашим другим званичницима, данас ћу ја са Виктором да видим како да потпуно обезбедимо енергетску сигурност за грађане Србије", рекао је Вучић новинарима у Суботици.

Казао је да ће, наравно, разговарати и о свим другим важним геополитичким питањима, као и о питањима од значаја за регион и билатералним односима Србије и Мађарске.

Вучић је рекао да и мађарски народ може да рачуна увек на подршку Србије, као и мађарска држава, и захвалио је Орбану јер је он најзаслужнији што имамо такав однос.

Орбан: Разговараћемо данас о свим питањима везаним за енергетску стабилност

Орбан је изјавио да разговара са Александром Вучићем о свим питањима везаним за енергетску стабилност и мир.

Орбан је, у изјави медијима заједно са председником Вучићем у Суботици, након што су добили награде Фондације "Иштван Пастор", казао да увек радо долази у Србију.

"Истина је да би требало сваке недеље да се срећемо како се брзо мења свет. Толико пуно догађања има да практично недељно би требало разговарати, али немамо за то времена, јер морамо се бавити и другим стварима", рекао је Орбан.

Како је додао, важно је да се министри две земље за привреду договарају о важним стварима.

"Практично, између Мађарске и Србије имамо свакодневне контакте и хвала на подршци коју добија Мађарска од председника Вучића и Србије. И, наравно, заузврат, ви можете увек рачунати на помоћ Мађарске у овим веома сложеним временима", рекао је Орбан.

Најавио је да ће данас тек разговарати са председником Вучићем о разним темама које се тичу сарадње Србије и Мађарске.

"Та питања су веома важна и ставиће се на дневни ред током радног ручка и надам се да ћемо након вечере моћи да говоримо о успешном преговору о свим тим тешким питањима која су везана за енергетску стабилност, за мир", казао је Орбан.

Говорећи о енергетској ситуацији у Мађарској, Орбан је додао да Мађарска нема значајна налазишта нафте и гаса на мађарској територији и да заправо живе од руског увоза.

Подсетио је да је успео да од САД издејствује изузеће Мађарске од америчких санкција и најавио је да ће сутра у Москви преговарати о нафти и гасу.

Орбан је поручио да ће, ако преговори буду успешни, руска нафта и гас наставити да стижу у Мађарску.

"А ако ми то имамо, имаћете и ви. Оно што ми имамо, поделићемо са вама", рекао је Орбан.

“Јер не би имао коме да се обратим. То је мој стан. Ја сам га осамдесете године добио. Нисам никога покрао”, каже Мирослав Младеновић, расељено лице из Призрена.

Расељени са Косова и Метохије најчешће се суочавају са проблемима узурпације имовине или продаје на основу фалсификованих докумената. Процеси по правилу предуго трају.

„Поготово у последње време је актуелно да се велики број људи, који имају имовину на Косову, притварају, приликом доласка да остваре своје право. Стављају им се на терет ратни злочин. У питању су особе које имају имовину веће вредности“, наводи Жарко Гајић, адвокат из Грачанице.

Бесплатну правну помоћ осим интерно расељених могу добити и повратници по споразуму о реадмисији.

“Корисници се могу обратити “Бесплатној правној помоћи” на бесплатан број 0800108208. Такође имамо разгранату мрежу канцеларија у Републици Србији, у Београду, Краљеву и Нишу и две партнерске организације које се налазе у Косовској Митровици и Грачаници”, каже правна саветница Владана Савић.

„Наши адвокати на терену, пред сновним судовима на Косову и Метохији заступају наше кориснике потпуно бесплатно у имовинским поступцима, а наши правни саветници заступају у централној Србији повратнике по споразуму о реадмисији у циљу прибављања докумената и њихове трајне интеграције“, наводи правни саветник Драган Гавриловић.

Од почетка пружања бесплатне правне помоћи 2008. године, отворено је око 11 хиљада предмета, од којих је половина већ решена.

"Увози се и кромпир и црни лук. Цене су ниске, зато имамо и сопствену хладњачу где чувамо своје производе. Тамо фебруар, март чак и мај где би требало и сваке године буде боља цена. Тренутно цена на велико је црног лука 22 до 25 динара, а кромпира од 30 до 35. причам за квалитетну робу", наводи Павел Жилаи из ЗЗ "Златно зрно"  у Гложану.

Ова задруга од коопераната откупи 4000 тона зачинске паприке од једног хектара је приход као са десет хектара у ратарству.

"И ова се паприка у свету углавном увози и користи за поправку оне лоше шпанске, аргентинске, бразилске и све друге које се евентуално налазе на светским тржиштима", каже Жарко Илин, стручњак за повртарство.

Војвођанске задруге које желе своју основну делатност допунити воћарством, морају најпре да се упознају шта није погодно за гајење у равници.

"Војвођани су заљубљеници у кајсију и масовно подижу засаде у равничарском делу. од десет година буде можда једна - две родне године. Никако, никако бресква, никако малина. Боровница може у контејнерима у Фрушкој гори. Али је врло важно да се изаберу одговарајуће воћне врсте, а такође и сорте и подлоге за одговарајуће агроеколошке услове", наводи Зоран Кесеровић, стручњак за воћарство.

На петој "Школи задругарства" која је одржана у Бачком Петровцу још једном је указано задругарима да у сетви ратарских култура првенствено кукуруза воде рачуна о карактеристикама хибрида.

"Свакако хибриди који имају тај неки брз старт, брз почетни пораст, добру оплодњу. Ранији хибриди, раније групе које избегну, некако успеју да избегну те високе температуре", објашњава Јасна Палинкаш, представник дистрибутера семена.

Промена сетвене структуре и комбинација са ратарством захтева инвестициона улагања, која задруге у протеклим годинама не могу да реализују, јер су преузимале на себе обавезе задругара који нису могли да се раздуже јер им је суша однела род.

“Наша етно музика је генерално интересантна људима који не живе овде, поготово странцима, пре свега због препознатљивих ритмова и егзотичног звука који ми можемо да им презентујемо”, каже Далибор Марковић, уметнички руководилац групе “Константин”.

“Нисмо само певали на српском језику, већ и на енглеском, руском , италијанском и поготово једна италијанска песма је подигла публику да у току самог концерт устане и то се нама први пут десило”, наводи Миодраг Перовић из вокалне групе “Константин”.

Гостовање на Исланду уследило је после успешне турнеје у Великој Британији. Публици је посебно била занимљива сарадња са женским хором из Рејкавика, са којим су отпевали две нумере - једну на српском и једну на исландском језику.

“Сарадња је била одлична, с обзиром да смо ми са њима комуницирали месец дана уочи концерта, морали смо да размени начин изговора текста како наше нумера, тако и исландске нумере”, каже Миодраг Перовић.

Било је времена и за занимљивости у овој острвској земљи који има само 400000 становника и једна је од најбогатијих у Европи.

“Обишли смо гејзире који су познати за Исланд, упознали смо се са њиховим начином грејања, са подземним водама и топлим изворима и било је јако лепих призора и да се види и да се слика”, каже Далибор Марковић из вокалне групе „Константин”.

За 17 година рада вокална група Константин, постала је једна од водећих у нашој земљи. Имали су више од 300 наступа по целом свету, од фестивала до солистичких концерата.

Председник Србије Александар Вучић, коме је уручена награда изјавио је да су Срби и Мађари претходних година успели да промене историјски ток међусобних односа градећи сарадњу и поверење.

"За мене је данас велика част и привилегија да будем овде са вама у суботичкој Градској кући и да прихватим признање којим је свакако једно од најдражих која сам за живота добијао. 'Нећу да дозволим да политика мањина буде само борба за преференцијалне гласове, ми морамо да градимо мостове, солидарност и поверење', тако је говорио мој пријатељ Иштван Пастор. Имају Срби и Мађари једну заједничку изреку. Што посејеш, то пожњеш. Ми данас сви заједно жањемо најлепше плодове рада нашег пријатеља Иштвана Пастора", рекао је Вучић.

Он је то рекао на церемонији на којој је Фондација "Иштван Пастор" доделила награде њему и председнику Владе Мађарске Виктору Орбану.

"Нема у данашњем тренутку, у ери социјалних мрежа, у времену свеопште критике, у доба када су само лоше вести вести и када само лоше вести неко може да прихвати и да разуме, нема у таквој ери времена за оне људе који су много допринели и много учинили. Срећом, у случају живота Иштвана Пастора је другачије. Срећом, добро смо разумели шта је све учинио за нас. И ако ви погледате, са пажњом сам слушао речи обојице синова Пастора и речи мог пријатеља Виктора Орбана данас - ми, Срби, са нешто мање рационалности посматрамо живот од Мађара, али се плашим да и једни и други не разумемо довољно колико смо променили међусобни однос и како се то већ подразумева као да је то одувек било", рекао је Вучић.

Он је подсетио да смо од 2003. године имали међусобних физичких инцидената на националној основи, између Срба и Мађара, 826 на територији Србије, а 20 година касније свега 23 чак 40 пута мање.

"То је резултат политике Иштвана Пастора, резултат политике Виктора Орбана. Сећам се припрема за тај 23. фебруар 2010. године. Очекује се победа Виктора Орбана, знамо по свим истраживањима. Ми смо били у опозицији, за нас је била огромна част. Ми сећам се како нас Иштван подучавао, како нам је говорио, како да приђемо и како да решавамо проблеме и ствари. И тада смо размишљали како можемо да променимо историјски ток односа између Срба и Мађара. Морате ви нешто да урадите што је болно, морате да стекнете поверење и морате да пружите прилику некоме да он вама исказује поверење. И тако смо се понашали од првог дана", казао је Вучић.

Он је казао да је није било лако донети ту одлуку 2014. године, као и није било лако ићи 2013. године када је долазио у Суботицу.

"Сигуран сам да је Виктор имао сличних проблема, о Иштвану не морам ни да говорим, о томе смо у неколико наврата разговарали. Сви смо имали проблеме, али смо, градећи то поверење, на крају успели да изградимо искрене односе. Ми смо то покушали и са неким од других. Негде је мање успело, негде није успело. Мање је успело зато што увек у тешким тренуцима неко не би желео до краја да се та доза поверења оствари. Ми тај проблем у односима са Виктором Орбаном, а пре свега захваљујући Иштвану Пастору који је био прави мост, никада нисмо имали", истакао је Вучић.

Додао је да када види да Ирска да гол у последњем минуту Мађарској, да се изнервира исто колико и Орбан.

"Мени је криво као да су Срби примили гол. И то показује шта смо све успели да променимо у претходних 15 година. И не бисмо то успели без Иштвана Пастора", рекао је Вучић.

Нико није учинио толико за српско-мађарске односе као Иштван Пастор

Премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио је да му изузетну част представља то што је овогодишњи добитних награде Фондације "Иштван Пастор" која се додељује појединцима заслужним за унапређење односа Срба и Мађара.

"Нико од нас није учинио толико за српско-мађарски однос. Иштван Пастор нам је показао пут, утабао нам је стазу, он је изградио мост међу нама и он нам је вратио наду и вратио је наду заједници војвођанских Мађара, јер признајемо, без њега ни ми данас не бисмо овде стајали", казао је Орбан након што му је додељена награда у Суботици.

Изразио је захвалност Иштвану Пастору на томе што нас је, како је рекао, "скупио, сјединио и поставио тако да можемо са поносом да се дичимо његовим ликом и делом и што је то учинио за нас".

Наводећи да је знао да када је Иштван Пастор преминуо да није дошао крај, да се није завршила историја, захвалио је његовом сину Балинту Пастору што није допустио да се распадне оно што је његов отац изградио.

"Знамо ми да наслеђе носи велику одговорност и велики терет и желим му много снаге. Могу да кажем и у име мог пријатеља господина Александра Вучића да му желимо истрајност и желимо му лојалност и да буде и даље на том путу", казао је Орбан.

Истакао је и да му је част што награду добија заједно са председником Србије Александром Вучићем за којег је рекао да је лидер каквих нема много, а којих би требало да их има више, поготово у европском политичком свету.

"Препознат је, лако доноси одлуке и остварује их", рекао је Орбан и додао да се са Вучићем први пут сусрео 2010. године када су обојица били у опозицији.

На церемонији доделе награда присутан је и председник Скупштине Војводине Балинт Јухас, председница Покрајинске владе Маја Гојковић, председник СНС и саветник председника за регионална питања Милош Вучевић, посланица СВМ Елвира Ковач, као и представници мађарске заједнице.

Oбразложење награде

Фондација "Иштван Пастор" у образложењу је навела да председник Вучић добија награду за кључну улогу у изградњи поверења, сарадње и стратешког партнерства између два народа, као и да се његово име везује и за историјску одлуку, донету током његовог мандата председника Владе 30. октобра 2014. године, којом је из правног система укинут принцип колективне кривице мађарског народа.

Такође, Виктор Орбан добија признање за неизбрисиве и пресудне заслуге у историјском помирењу између мађарског и српског народа, за продубљивање добросуседских односа, као и за изградњу и јачање стратешког партнерства.

"Овогодишња признања представљају израз поштовања према историјски значајном заједничком раду који су започели са Иштваном Пастором, захваљујући којем су српско - мађарски односи данас прерасли у чврсто стратешко партнерство - пример који заслужује да се следи у целој Европи", наглашава се у образложењу.

Раније данас Балинт Пастор написао је на свом Фејсбуку да су Орбан и Вучић заједно са Иштваном Пастором одредили историјски преокрет у српско - мађарским односима.

"Данас наша заједница проживљава дан који истовремено говори о поштовању, континуитету, партнерству и планирању будућности", написао је Пастор.

Председник Вучић и премијер Орбан прво су се раније данас састали у Градској кући у Суботици, испред које их је неколико стотина грађана дочекало.

Вучић и Орбан су данас такође посетили гроб и одали пошту Иштвану Пастору у Суботици, некадашњем лидеру Савеза војвођанских Мађара и председнику Скупштине Војводине.

Готово је немогуће шетати се улицама Хонг Конга и не видети зграде окружене бамбусовим скелама – грађевинским материјалом који је познат по својој флексибилности, ниској цени и одрживости.

Бамбусове скеле датирају још из времена династије Хан, пре око 2.000 година, и коришћене су за изградњу неких од највиших и најзначајнијих небодера у граду – попут седишта HSBC-а Нормана Фостера.

Иако се сматра драгоценом традицијом Хонг Конга, недавно је привукла пажњу због тога што је запаљива и склона пропадању током времена и то упркос томе што су овакве катастрофе изузетно ретке у том граду, који има високе стандарде када је у питању безбедност зграда – захваљујући висококвалитетној градњи и строгом спровођењу грађевинских прописа.

Стамбени комплекс био у фази реновирања

Узрок пожара у округу Таи По још није познат, али су власти ухапсиле три особе повезане са грађевинском компанијом оптужене за "груби немар". У време пожара, стамбени комплекс је био у фази реновирања, окружен бамбусовим скелама и заштитном мрежом.

“Бамбус је дефинитивно запаљив материјал. Ово је веома сушна сезона у Хонг Конгу, тако да је вероватноћа паљења овог бамбуса веома велика. Када се једном запали, ватра се шири изузетно брзо“, рекао је Синјан Хуанг, ванредни професор на Одсеку за грађевинску средину и енергетско инжењерство Политехничког универзитета у Хонг Конгу.

Бамбусове скеле су такође "вертикално оријентисане, тако да се ватра у основи шири без икаквог отпора", додао је професор.

Званичници су додали да сумњају да и други грађевински материјали пронађени у згради – укључујући заштитне мреже, платно и пластичне цераде – нису испуњавали безбедносне стандарде.

Полиција је видела назив грађевинске компаније на запаљивим полистиренским плочама које су ватрогасци пронашли како блокирају неке прозоре у стамбеном комплексу. Директор ватрогасне службе рекао је да је присуство тих плоча "неуобичајено".

Власти сада истражују да ли су полистиренске плоче и други запаљиви материјали могли допринети ширењу пожара.

Дебата о бамбусу

Ове године се интензивирала дискусија о будућности бамбусових скела. Биро за развој Хонг Конга недавно је објавио да ће 50 одсто нових јавних грађевинских пројеката, изграђених од марта па надаље, морати да користи металне скеле како би се "боље заштитили радници" и ускладили са модерним грађевинским стандардима у напредним градовима.

Према подацима Министарства рада Хонг Конга, од јануара 2018. до августа 2025. године, догодила су се 24 смртна случаја која се доводе у везу са бамбусовим скелама, иако је већина смртних случајева настала због небезбедности радника.

Међутим, у октобру се једна зграда која је била окружена бамбусовим скелама запалила у централном пословном округу Хонг Конга. Након тога, власти су саопштиле да нису виделе никакве очигледне структурне опасности када су прегледале локацију, али су навеле да је у току истрага како би се утврдило да ли су сви грађевински материјали били у складу са стандардима.

Зашто Хонг Конг и даље користи бамбусове скеле

Грађевински стручњаци широм света могу бити збуњени зашто Хонг Конг – велики финансијски центар – није раније постепено укинуо бамбус у грађевини.

Хаштаг "Зашто Хонг Конг и даље користи бамбусове скеле" постао је популаран на кинеској друштвеној мрежи Веибо, а многи су позвали градску владу да следи пример власти континенталне Кине – које су забраниле употребу бамбусових скела 2022. године.

Међутим, повлачење бамбусових скела изазвало је реакцију локалног становништва, од којих су многи истакли да је техника културно наслеђе које треба очувати.

Скеле су свуда присутне на улицама, упечатљив визуелни додатак готово сталној градњи и обнови која је деценијама дефинисала карактер Хонг Конга.

Неки грађевински радници и синдикати такође су оспорили идеју да је бамбус небезбедан, указујући на строге безбедносне прописе.

Сви пројекти бамбусових скела су по закону обавезни да прате владине смернице које се редовно ажурирају. Оне одређују дебљину бамбуса, минималну чврстоћу најлонских трака које се користе за везивање платформи, правилан размак између стубова и многе друге детаље.

Међу овим правилима је и захтев да све заштитне мреже, цераде и лимови који се користе за покривање фасада зграда "треба да имају одговарајућа својства отпорна на ватру у складу са признатим стандардом", наводи се у закону.

Док се истрага наставља, професор Хуанг истиче да је почетни узрок пожара мање важан од спољних фактора који су омогућили да се мали, изоловани пламен прошири на седам зграда и убије десетине људи.

“Наследила сам са мајчине стране “Алпорт синдорм”, који утиче на бубреге, на функцију бубрега. После прележаног ковида 2020. године ми се здравствено стање погоршало, тако да сам већ од 2022. од марта на хемодијализи. На листи чекања за кадаверичну трансплатацију сам већ две године. У суштини, само то чекање, знате како, сваки позив , када ми зазвони телефон, ја помислим да је можда са Клиничког центра”, каже Јелена Вељковић

Јелена је тренутно без посла и већих примања. До сада су организоване бројне акције како би јој се помогло, па је сакупљена половина од потребних око 80 хиљада евра, који укључују пут, боравак, припрему и саму операцију у Белорусији.

“На великим сам мукама када дође тај понедељак, среда, петак, ја сам по четири, четири и по сата на дијализи, после тога, ретко када могу да функционишем нормално, исцрпљен ми је организам цео, тако да, углавном сам тог дана у кревету. Имам двоје мале деце, не могу ни њима да се посветим колико они захтевају, а ја желим”, наводи Јелена Вељковић.

Јелена, попут многих који се суочавају са сличним проблемима, чека нов Закон о пресађивању људских органа, а такође се и нада да ће се повећати број донора. До тада, подршку можемо да јој пружимо и слањем поруке 1484 на 3030.

Након првог циклуса позива, спроведеног крајем марта ове године, број бензинских станица у Србији повећан је за више од 30 одсто. Овај резултат потврђује велико интересовање учесника и потребу за квалитетним инфраструктурним партнерствима, као и значајан потенцијал за даље ширење и бољу доступност енергената и услуга потрошачима широм земље.

Петрол остаје посвећен развоју малопродајне мреже, модернизацији инфраструктуре и изградњи партнерстава која доприносе дугорочној стабилности енергетског сектора.

Препознат по иновацијама и поузданости, Петрол партнерима пружа сигурност, стручну подршку и снагу бренда која омогућава одржив раст.

Петрол тражи партнере у оквиру своје успостављене стратегије ширења мреже кроз:
• Куповину постојећих бензинских станица
• Дугорочне уговоре о закупу и стратешка партнерства
• Куповину земљишта са грађевинском дозволом

Улазак у ову мрежу доноси стабилност и подршку искусног лидера у сектору.

Позив важи за све заинтересоване да се обрате путем e-maila: razvojbg@petrol.co.rs

Дачић је подсетио да је Мркоњић цео свој живот посветио пројектима и додао да је њему један од најважнијих била обилазница око Београда, на чијој је реализацији радио од самог почетка.

Додао је да је Милутин Мркоњић био министар инфраструктуре од 2008. до 2012. године, а затим и министар саобраћаја и инфраструктуре, водио је Дирекцију за обнову земље после бомбардоавања, а био је и дугогодишњи директор ЦИП-а. Један је од оснивача Социјалистичке партије Србије (СПС) и почасни председник странке.

Подсетио је да је Мркоњић преминуо на данашњи дан пре четири године.

Избори у Зајечару и Косјерићу су били у средишту пажње јавности. За изборе у Неготину, Мионици и Сечњу је знатно мање интересовање.

Професор социологије на Филозофском факултету Владимир Вулетић рекао је за РТС да је таква ситуација, јер сада има и других значајнијих тема које заокупљају пажњу.

"Може се приметити да су и ови избори више присутни него што се очекује. И ови и они претходни су више од локалних избора. Странке власти желе да покажу да нису изгубиле подршку бирача, а студенти и опозиција покушавају да нађу модел како да угрозе власт, и ово је за њих нека врста полигона", навео је Вулетић.

Према његовим речима, за локалне изборе важно је да се фокусирате на локалне тема, али пошто сада имате овакав политички контекст тешко је то очекивати.

Програмски директор "Демостата" Зоран Пановић каже да ови избори имају симболички значај - власт покушава да прави различите моделе власти у различитим општинама, а такође и опозиција и студенти.

Пановић сматра да је пракса показала да једино јединствен фронт опозиције и студената може да буде егал власти што се показало у Косјерићу.

Вулетић је рекао да избори у овим општинама нису репрезентативан узорак за целу земљу, али ако СНС изгуби негде власт онда би то била нека лампица, неки сигнал да губи подршку и на нивоу Србије.

"Зато је за СНС важно да добије ове изборе. Чињеница је да уколико је странка довољно снажна она ће имати и довољно људи и у одборима. Када имате људе онда немате бојазан да ће доћи до неких проблема", рекао је Вулетић.

Пановић  је напоменуо да у Сечњу нису морали да буду избори, и да је битан утисак да ли су неки избори расписани под притиском или као чин уступка.

Професор социологије на Филозофском факултету каже да се с времена на време појави неки политички актер да пробуди успаване бираче и да ће разлику направити како ће гласати они који до сада нису гласали.

Цео разговор можете погледати у видеу на почетку текста.

"Ово је историјски тренутак за ЕПС и осим енергије из воде, угља и Сунца, сада на мрежи имамо и прву енергију из нашег ветропарка у Костолцу. То је 66 мегавата нове снаге и велики корак ка повећању удела обновљиве енергије и ка одрживом енергетском развоју не само ЕПС-а, већ целокупне српске енергетике", рекао је Душан Живковић, генерални директор ЕПС.

Истакао је да је ветропарк у Костолцу само почетак даљег интензивног развоја нових зелених капацитета у оквиру ЕПС-а, те да је веома значајно што је изграђен на месту старог рударског одлагалишта и што је тај простор добио сасвим нову, одрживу намену.

"Изградња ветропарка била је и велики изазов, али и права прилика да заједнички искусни инжењери и младе, нове снаге у ЕПС-у стекну нова знања и искуства за будуће пројекте", нагласио је Живковић.

У току је енергизација и осталих ветрогенератора ВЕ "Костолац" на локацијама Дрмно, Петка, Ћириковац и Кленовник. Планирана годишња производња је 187 милиона киловат-часова годишње, што је довољно за снабдевање зеленом електричном енергијом око 30.000 домаћинстава.

Пројекат се финансира из кредита немачке развојне банке KfW у вредности од 110 милиона евра, а бесповратна средства Европске уније, односно Инвестиционог оквира за Западни Балкан, износе 30 милиона евра, док је део средстава обезбедио ЕПС, закључује се у саопштењу.

"И то што је председник Вучић дошао на отварање други пут заредом, доста показује нашу заједничку амбицију да проширимо нашу економску сарадњу. Прошле године смо премашили милијарду фунти што се тиче наше трговинске размене, али мислим да има пуно простора за даљи раст, посебно у неким најсавременијим секторима, попут дигиталних услуга", рекао је амбасадор Фергусон.

Истакао је да Србија има фантастичне ИТ и дигиталне компаније које су све више повезане са британским компанијама и да су у Србији већ присутни британски брендови који су познати у свету.

"На нашој конференцији прошле недеље смо се фокусирали на секторе инфраструктуре и енергије, посебно обновљиве енергије и ја заиста сматрам да Велика Британија има све што је овом региону потребно, не само најсавременије технологије, иновације, знање, већ и највише стандарде квалитета који могу помоћи региону да приступи Европској унији што пре", рекао је Фергусон.

Разговор са амбасадором Едвардом Фергусоном у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.

Посланици су пресекли жицу којом су биле повезане ограде и упутили се ка главном улазу у Скупштину. Опозиционе посланике и групу грађана раздвајала је полиција.

Седница је започета у уторак, када су посланици усвојили предлог да буде обједињена начелна расправа о свих 58 тачака дневног реда.

Седницу је сазвала председница Народне скупштине Ана Брнабић, а на дневном реду су, поред Предлога закона о буџету за 2026. годину, измене пореских закона, сет закона из области енергетике, измене Закона о уџбеницима, као и допуне Закона о науци и истраживањима.

Посланици разматрају и измене Закона о Војсци Србије, Предлог закона о управљању отпадом, допуне Закона о науци и истраживањима и предлог за избор повереника за заштиту равноправности.

Међу законима из области енергетике посланици разматрају Предлог закона о нафти, Предлог закона о гасу, као и Предлог закона о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса. У сету финансијских закона предложене су измене Закона о порезу на додату вредност, измене Закона о тржишту капитала, измене Закона о акцизама, измене Закона о факторингу, а разматра се и завршни рачун буџета за 2024. годину.

На дневном реду су и измене Закона о порезу на доходак грађана, Закона о републичким административним таксама и Закона о електронским отпремницама.

Расправља се и о измени Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности.

Посланици разматрају и Предлог закона о Националном спољнотрговинском једношалтерском систему, измене Закона о пореском поступку и пореској администрацији и измене Закона о електронском фактурисању, Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање.

По предлогу Владе Србије, посланици разматрају и предлог Закона о порезу на увоз угљенично интензивних производа и предлог Закона о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Посланици разматрају и предлог закона о допуни Закона о јавним медијским сервисима, предлог закона о Матичном регистру, предлог закона о размени података, докумената и обавештења у случају наступања привремене спречености за рад коришћењем софтверског решења "е-Боловање – Послодавац".

На дневном реду су и предлози за потврђивање неколико кредитних аранжмана. 

“Наши потрошачки избори директно утичу на природу – од крчења шума и загађења вода, до емисија CО₂ и гомилања отпада”, каже Вања Јакшич, стручни сарадник WWF Адрије.

Зелени петак – одговорна и промишљена куповина

Како би подигли свест о потреби да се планета заштити, пре деценију покренут је покрет Зелени петак. Идеја је да се купује одговорно, да се поправља, размењује, подрже локални и одрживи брендови или да се део новца уместо на попусте усмери у заштиту природе.

“Зелени петак подсећа да сваки пут када купујемо, ми заправо гласамо за одређени модел производње. Циљ није да се људи осећају кривим, већ оснаженим. Да схвате да имају моћ да мењају систем свакодневним одлукама”, објашњава.

Акцији се могу придружити појединци, компаније, школе, институције, медији. Ефекти оваквих покрета виде се у подизању свести о потреби да се заштите ресурси које имамо.

“Све више људи зна шта је Зелени петак и све се више говори о одрживој потрошњи. Наравно, то је процес, а не чаробни штапић, али промена наратива је већ велики корак напред”, додаје Јакшић.

Млади повезују екологију, квалитет живота и потрошачке навике

Највеће препреке у спровођењу ове идеје су снажан маркетиншки притисак и култура потрошње која се градила деценијама.

“Брзи попусти и инстант задовољство тешко се мењају преко ноћи. Ипак, видимо помаке, нарочито код млађих генерација које све више повезују екологију, квалитет живота и своје потрошачке навике”, истиче.

Људи, каже, не воле да им се нешто “забрањује”, али прихватају када им се објасни зашто и како могу да буду део неког решења. Важно је да им се шаљу мотивационе поруке да одговорна куповина не значи одрицање, већ паметнији избор.

Компаније пред избором - Црни или Зелени петак

Компаније које се и даље држе класичног Црног петка су, кажу стручњаци, углавном вођене краткорочним профитом и тржишном трком, која је и један од разлога зашто смо у еколошкој кризи. Срећом, све је више оних које разумеју да дугорочно профит не иде без одрживости.

Тако су и у компанији Икеа пре неколико година прихватили изазов Зеленог петка. Идеја је била да се подстакне одговорно коришћење ресурса и продужавање животног века производа, чак и у периоду године када је потрошња највећа.

“Људи су препознали вредност иницијативе и желели да се укључе у циркуларне праксе, док су медији у многим земљама снажно подржали акцију, што је додатно ојачало њену поруку. Сав враћени намештај у том периоду дониран је пројектима локалних заједница, као помоћ онима који су највише били погођени пандемијом KОВИД-19, чиме је ова иницијатива добила и шири друштвени значај”, објашњава Теодора Ковачевић из Икеа Србија.

Зелени петак би требало да је сваки дан у години

Један дан или недеља нису довољни да би се природа заштитила. Принципе Зеленог петка треба спроводити свакодневно.

"Наша робна кућа ради искључиво на енергију из обновљивих извора, док се за грејање и хлађење ослањамо на геотермалне топлотне пумпе. Рециклирамо преко 87 посто отпада, а купцима су на располагању рециклажне станице унутар и испред робне куће. Кишницу користимо за заливање зелених површина и у тоалетима, а једнократну пластику смо у потпуности избацили из употребе”, наводи.

Сличност покрета Buy Nothing и Зеленог петка

Идеја за покретање Зеленог петка потекла је од покрета “Buy Nothing” из 1992. године у Канади, али чини се није толико заживела у тој држави.

“Зелени петак, као дан када се купују производи малих локалних произвођача, избегавају непотребне куповине и потрошачи охрабрују да своје време, уместо у куповини, проведу у природи, није концепт који је доживео популарност у овом делу Канаде. Ове године је тек неколико локалних компанија, и то углавном оних које у свом пословању примењују принципе одрживости, подсетило купце на Зелени петак”, каже Ирина Ђорђић из Ванкувера.

За разлику од Зеленог петка Канађани и те како спроводе принцип бесплатне размене робе.

“У свакодневном животу принцип “Buy Nothing” функционише тако што људи у групама на друштвеним мрежама оглашавају оно што им више у домаћинству није потребно. Групе су ограничене на одређене делове града, како би се чак смањило загађење природе уколико би било транспорта поштом или одласка у други део града. По овом принципу људи поклањају све, од вишка хране, преко одеће, до намештаја”, објашњава.

Канађани имају развијену еколошку свест

Насупрот Србији, еколошка свест у Канади је и те како развијена. На томе се, каже, ради систематски. Од тога да деца још у школи уче о екологији и заштити животне средине, преко развијених програма за рециклажу до законом прописаног одлагања рециклажног отпада.

“У рециклажним центрима отпад можете сортирати по различитим категоријама - тврда и мекана пластика, бели и обојени стиропор, метал, боце под притиском, различите врсте батерија, стакло, мали и велики кућни отпад, попут намештаја и душека за спавање”, каже Ђорђићева.

Колико год да су програми за рециклажу развијени и Канада има проблема са одлагањем вишка отпада. Идеја је да се он претвори у гориво, али још није извесно када би то могло да се догоди. Један од већих изазова јесте одлагање одеће, због чега је једно од решења смањење куповине и бојкот “брзе моде”.

“Постоји врло висока свест о томе, па су продавнице половне робе, у којима се често могу пронаћи потпуно нови производи, врло популарне”, наводи Ђорђићева.

На рационалну потрошњу често утичу и глобални фактори

Идеја куповине локалних производа у Канади постала је све популарнија од корона вируса. У последње време томе додатно доприносе и америчке таксе због чега Канађани све више бојкотују америчке производе.

Зелени петак је посебно заживео у земљама западне Европе, Скандинавији и неким државама Латинске Америке, где је свест о одрживости већ прилично развијена. У Србији је још у развоју, али се види раст интересовања и грађана и компанија. Успех зависи од едукације, медијске подршке, доступности одрживих алтернатива и јасног повезивања екологије са свакодневним животом људи.

Директор болнице у Сремској Митровици Војислав Мирнић рекао је да је у ту установу пребачен један повређени у саобраћајној несрећи и да је реч о мушкарцу (1964. годиште).

"Пацијент има вишеструке повреде грудног коша и карлице. Тренутно се налази у јединици интензивне терапије“, додао је Мирнић.

Према његовим речима, урађена је дијагностика пацијента и прати се његово стање.

У Универзитетски клинички центар Војводине (УКЦВ) примљена су још два пацијента која су санитетским возилима Службе хитне медицинске помоћи довезена са тешким телесним повредама задобијеним у саобраћајном трауматизму.

"По пријему у Реанимациону амбуланту УКЦВ, обе пацијенткиње су иницијално збринуте у Ургентном центру УКЦВ, где је обављена комплетна дијагностика, указана неопходна лекарска помоћ и извршена примарна обрада рана", наводи се у саопштењу из УКЦВ-а.

Како се додаје, пацијенткиње су хемодинамијски стабилне и налазе се на лечењу на Клиници за анестезију, интензивну терапију и терапију бола УКЦВ.

На лицу места су и ватрогасци-спасиоци, као и надлежни тужилац.

Увиђај је у току, обустављен је саобраћај за теретна возила, док путничка возила пролазе успорено.

Шеф Беле куће Доналд Трамп осудио је напад који је описао као монструозни, истичући да је реч о "акту тероризма".

"Биo је то монструозни напад из заседе, на само неколико корака од Беле куће. Тај подли напад је био чин зла, мржње, терористички акт, напад на целу нашу нацију, злочин против човечности. Kао председник Америке одлучан сам да та животиња која је починила зверски напад плати највећу могућу цену за то", поручио је Трамп.

Министарство за унутрашњу безбедност идентификовало је осумњиченог као Рахманулаха Лаканвала, авганистанског држављанина који је дошао у Сједињене Америчке Државе 2021. године у оквиру операције "Савезници су добродошли".

Си-Ен-Ен преноси да је осумњичени поднео захтев за азил 2024. године, који му је Трампова администрација одобрила у априлу ове године.

"Добио сам информацију од Министарства за унутрашњу безбедност да је реч о странцу који је ушао у Америку из Авганистана, био је на злогласним летовима које је организовала Бајденова администрација, нико није тада знао ко улази у нашу земљу", поручио је Трамп.

Након Трамповог говора, Служба за држављанство и имиграцију САД објавила је да на неодређено време престаје са обрадом свих имиграционих захтева везаних за авганистанске имигранте.

"Заштита и безбедност наше домовине и америчког народа остаје наш једини фокус и мисија", истакли су у саопштењу.

Секретар америчке војске Ден Дрискол посетио је рањене припаднике Националне гарде.

"Срце ми се слама због њих, њихових породица и оних који су погођени ужасним нападом у нашем главном граду", поручио је Дрискол у објави на друштвеним мрежама.

У међувремену, Трампова администрација је затражила да се додатних 500 припадника Националне гарде распореди у Вашингтону.

Такође, од Савезног апелационог суда затражено је хитно обустављање извршења наредбе савезног судије о уклањању Националне гарде из Вашингтона. Прошле недеље, судија је пресудио да је распоређивање било незаконито.