Осумњичен су ухапшени на Аеродрому "Константин Велики" у Нишу, а код њих је пронађен и новац који су, како се сумња, украли.

Одређено им је задржавање до 48 часова и уз кривичну пријаву, биће приведени основном јавном тужиоцу у Нишу.

Обилазница, са наменом привременог преусмеравања водотока, направљена је након хаварије на кориту канала 29. новембра прошле године, за које власти у Приштини тврде да је узрокована активирањем експлозива.

Хаварију су власти у Приштини означиле "терористичким актом" и окривиле Београд, који је то демантовао и указао да нису имали никакав интерес да прекину или отежају снабдевање водом северних општина на Косову и Метохији, у којима већину становништва чини српско становништво.

Након инцидента, амерички званичници су рекли да нема доказа који директно повезују Београд са експлозијом и да је прерано за извођење закључака, али су потврдили да су у истрагу укључени и агенти Федералног истражног бироа (ФБИ).

Годину дана након експлозије у селу Вараге, околности догађаја и одговорни и даље су непознати.

Десетине људи је ухапшено, али само двоје је у притвору. Тужилаштво у Приштини потврђује да су истраге у току, али не наводи никакве детаље.

Браћа Драгиша и Јован Вићентијевић, ухапшени су наредних дана, међу десеторицом осумњичених.

Осморо је пуштено, а Вићентијевићима је судија за претходни поступак одредио истражни притвор у којем су све до данас. Оптужница против њих није подигнута.  

Специјално тужилаштво у Приштини терети Вићентијевиће за наводна кривична дела "тероризма, кршења уставног поретка и јавне безбедности", јер тврде да "постоје основане сумње да су намерно оштетили канал Ибар-Лепенац експлозивом".

Полиција тврди да је око 20 килограма експлозива коришћено за дизање канала у ваздух и да је то био "најозбиљнији напад на критичну инфраструктуру у послератном периоду”.

“Са серијском производњом 'цитроена Ц3' и свим оним што се најављује за следећу годину, а то је 40.000 аутомобила који треба да сиђу са трака погона у Крагујевцу, то је охрабрујућа ствар и потврда да је 'Стелантис' погодио када су у питању модели у Крагујевцу који су очито тражени”, додаје Веселиновић.

Наводи да је "цитроен Ц3" један од најпродаванијих малих градских аутомобила у Европи.

"Kрагујевачка фабрика постала хаб 'Стелантиса' за производњу електричних аутомобила"

Истиче и да је то охрабрујуће и за компанију и за Kрагујевац као град, као и да ће се свакако повећати број запослених.

“Чињеница да ће већ започета трећа смена само бити још проширена са додатним бројем радника и да ће значајан број пројектованих капацитета бити упослен 100 одсто, односно да ће се у неком наредном периоду постићи максимална производња која се очекује овде у Kрагујевцу”, додаје Веселиновић.

Указује и да је крагујевачка фабрика већ постала хаб "Стелантиса" за производњу електричних, пре свега малих градских аутомобила, који су најтраженији на тржишту Европе, дела Азије и северне Африке.

“То јача место Kрагујевца на технолошкој мапи Европе, зашто не и света, када је у питању производња електричних аутомобила. Свакако то додатно доприноси побољшавању структуре привреде града и региона, побољшава извозне перформансе са високо софистицираним производима који су у високој технологији. Ово је најсавременија опрема која се примењује овде када је производња аутомобила у питању”, рекао је Веселиновић.

Радна снага највећи изазов

Када је реч о изазовима, Веселиновић каже да је радна снага изазов.

“Пре свега мислим на квантитативни аспект радне снаге, дакле на број људи који су спремни да раде за почетну или неку плату која је просечна плата на нивоу групације 'Стелантис' овде у Kрагујевцу. То је први изазов и тај изазов ће бити у наредном периоду присутан. Делимично је надомештен, мало је ружан термин, увозом око 100 радника из Бангладеша и Непала који већ раде у тој трећој смени и у највећем делу на физичким пословима монтаже аутомобила и оно што је сигурно појављује се још око 100 или 90 људи који су из Марока дошли. Дакле, већ имамо 200 страних радника овде који делимично надомешћују тај квантитативни аспект”, рекао је Веселиновић.

Објашњава да се они обучавају и нису квалитативно спремни за производњу овако високотехнолошког и захтевног аутомобила.

“То јесте и један од разлога што ће од нове године тек кренути у пуном капацитету та трећа смена и максимална производња, односно потреба за 'цитреоном Ц3'. Друга ствар, морамо да знамо, 'Стелантис' је мултинационална компанија, овде су радници који су премештени из других фабрика 'Стелантиса' у Европи, овде имамо људе из Италије, Шпаније, Пољске. Дакле, Kрагујевац постаје Европа у малом, односно далеки исток у малом”, наглашава Веселиновић.

Поручује и да је сигуран да ће у наредним месецима бити нових запошљавања у крагујевачкој фабрици.

Након састанка, Сијарто је рекао да ће данас договорити техничке детаље о помоћи нашој земљи у снабдевању енергијом и поручио да Мађарска неће оставити Србију без енергената.

"Сад сам се са господином министром договорио о најзначајним политичким питањима и он ме је овластио да у наставку данашњег дана са министарком Дубравком Ђедовић договорим техничке елементе овог политичког договора и након тог сусрета ћу се поново наћи са вама па ћемо се обевестити о тим детаљима", рекао је Петер Сијарто који борави у Београду поводом одржавања састанка министара спољних послова Централно-европске иницијативе (ЦЕИ).

Истакао је да као што је Мађарска увек могла да рачуна на Србију, што се тиче снабдевања енергијом и Србија такође може увек рачунати на Мађарску, како би себи обезбедила потребне енергенте.

"Ми вас нећемо никад оставити саме. Све што је у нашој моћи, то ћемо искористити како бисмо вам помогли ради тога да имате безбедно стабдевање енергијом. Дакле, о тим техничким детаљима ћемо се данас договорити и обевестићемо вас", поручио је Сијарто.

Ђурић: Нема ближег пријатеља за Србију од мађарских пријатеља

Марко Ђурић је на заједничкој конференцији за новинаре са Петером Сијартом, поручио да нема ближег и бољег пријатеља за Србију од мађарских пријатеља и додао да је сарадња две земље постала најбољи могући пример европске сарадње и унапређења односа међу земљама током година.

Ђурић је навео да су данас разговарали и о томе како да убрзају изградњу нових нафтовода и гасовода који ће осигурати већу енергетску сигурност за обе земље у овом тешком времену.

"Јасно је да у времену у којем живимо не можемо зависити само од једног правца снабдевања и ако желимо да створимо добре економске услове то је услов без којег се не може", казао је Ђурић.

Шеф српске дипломатије је навео да у овако изазовном времену постоји јасна потреба да се оснажи и повећа комуникација и везе између две земље, како у енергетској сфери, тако у области размене између људи, односно циркулације између две земље у погледу саобраћаја.

Ђурић је навео и да је неопходно јачање сарадње између дипломатских мрежа све земље.

"С обзиром на то да су наши односи стратешког карактера, а да је политичка усаглашеност на историјском максимуму, логично је да јачамо односе и у тој области", казао је.

Према његовим речима, потребно је јачати и циркулацију преко граница, повећање капацитета за карго саобраћај на прекограничним прелазима.

Оно што је изузетно значајно, како је навео, Мађарска показује велико разумевање за европске интеграције Србије и за питања положаја и права Срба и изван граница Србије, односно у региону у складу са споразумима како из Брисела, тако и Дејтона.

Ђурић је указао да велика захвалност за продубљивање односа две земље иде председнику Србије Александру Вучићу и премијеру Мађарске Викотору Орбану, али и Петеру Сијарту који је, како је рекао, током година интензивно и напорно радио на унапређењу односа.

Министри Србије и Мађарске су потписали и протокол о заједничком коришћењу дипломаттско-конзуларних представништва у Солуну.

Директор Луке Дубровник Жељко Рагуж изјавио је да је овај проблем постао уобичајена ситуација, као и да мора да се реши политичким путем.

Аутомобил је био заглављен у каналу, па је само ауто дизалицом могао да буде извучен. 

Ватрогасци спасиоци извукли су два тела из аутомобила, потврђено је РТС-у у Полицијској упави у Чачку.

Реч је о женској особи старости 20 и мушкарца од 37 година.

Подсећају да је са градоначелником договорена привремена субвенција од 17.000 динара, али да се о том решењу данас неће ни расправљати.

"Свако обећање је прво дато, па занемарено. Сваки наш састанак завршен је уверавањем да ће тема доћи пред одборнике, али се то није десило. Ако ћутимо сада, сутра ће свака одлука о нашој деци бити донета без нас", наводи председник Удружење родитеља Краљево Немања Јовичић.

У Краљеву је у току осамнаеста седница Скупштине града коју бојкотује већи део одборника опозиције, који такође протестују испред Градске куће захтевајући "правду за Ивана Матовића", одборника Удружења староседоца који у кућном притвору чека суђење након што је 25. јуна ухапшен "због деловање против Уставног поретка".

Улазак у ПЛО, наводе извори, омогућио би покрету да постане "важан политички актер" међу палестинским фракцијама и допринесе обнови политичког процеса на територијама.

Извори су признали да је Хамас у разговорима о разоружању већ контактирао Египат, Катар и Турску, а питање је индиректно покренуто и са Сједињеним Америчким Државама.

Међутим, Хамас би, уколико пристане на полагање оружја, то учинио само у склопу "палестинског националног споразума", одбијајући да Израел или Уједињене нације "намећу услове".

Извори Хамаса су навели да група неће дозволити да Међународне стабилизационе снаге (ИСФ) употребе силу ради разоружавања, наводећи да би то могло да доведе до "опасног стања хаоса".

Предлог о трансформацији Хамаса упућен је политбироу организације, Савету Шуре и другим кључним телима покрета, нагласили су извори. 

Отапање снега и кише повећали су водостај реке Врбас и њених притока, услед чега је дошло до изливања Поричнице у Месној заједници Пориче, објавио је портал буг.ба, који наводи да је поплављено више кућа, а у опасности их је још неколико.

Припадници МУП-а су обуставили саобраћај на овом делу магистралног пута Бугојно– Купрес, а улажу се велики напори да се механизацијом уклони отпад да би Поричница била враћена у корито. 

Агенција за водно подручје реке Саве објавила је да се од 25. до 27. новембра због обилнијих падавина на подручју Херцеговине, западне и централне Босне, очекује пораст водостаја и ванредно хидролошко стање на већем делу водног подручја реке Саве у ФБиХ.

Обавештење о прогнози ванредног хидролошког стања односи се на подручје Унско-санског, Кантона 10, Средњобосанског, Зеничко-добојског и Кантона Сарајево, наведено је у саопштењу.

Седницу је сазвала председница Народне скупштине Ана Брнабић, а на дневном реду су, поред Предлога закона о буџету за 2026. годину, измене пореских закона, сет закона из области енергетике, измене Закона о уџбеницима, као и допуне Закона о науци и истраживањима.

Посланици разматрају и измене Закона о Војсци Србије, Предлог закона о управљању отпадом, допуне Закона о науци и истраживањима и предлог за избор повереника за заштиту равноправности.

Међу законима из области енергетике посланици разматрају Предлог закона о нафти, Предлог закона о гасу, као и Предлог закона о обавезним резервама нафте, деривата нафте и природног гаса. У сету финансијских закона предложене су измене Закона о порезу на додату вредност, измене Закона о тржишту капитала, измене Закона о акцизама, измене Закона о факторингу, а разматра се и завршни рачун буџета за 2024. годину.

На дневном реду су и измене Закона о порезу на доходак грађана, Закона о републичким административним таксама и Закона о електронским отпремницама.

Расправља се и о измени Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као мера подршке младима у куповини прве стамбене непокретности.

Посланици разматрају и Предлог закона о Националном спољнотрговинском једношалтерском систему, измене Закона о пореском поступку и пореској администрацији и измене Закона о електронском фактурисању, Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање.

По предлогу Владе Србије, посланици разматрају и предлог Закона о порезу на увоз угљенично интензивних производа и предлог Закона о порезу на емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Посланици разматрају и предлог закона о допуни Закона о јавним медијским сервисима, предлог закона о Матичном регистру, предлог закона о размени података, докумената и обавештења у случају наступања привремене спречености за рад коришћењем софтверског решења "е-Боловање – Послодавац".

На дневном реду су и предлози за потврђивање неколико кредитних аранжмана. 

"Спомен-чесма, односно споменик, би се налазио у Панчеву, пошто је наша јединица тамо лоцирана, и она би била својеврстан подсетник млађим генерацијама на херојска дела тих 24 наша припадника која су дала живот за отаџбину. А уједно и подстрек млађима да раде боље, више и да буду спремни ако и они једног дана буду требали да бране државу", каже Владица Врбничанин, мајор у пензији и председник Удружења ветерана Противтерористичког батаљона 72. бригаде за специјалне операције.

Током вечери представљено је и ново издање књиге "Да се не поздрављамо“, аутора Саше Шајкића, ветерана 72. специјалне бригаде.

"Овакви догађаји за нас су врло значајни, зато што је наш задатак, и појединачно и као удружења, да очувамо успомену и сећање на наше пале другове. То је важно пре свега да бисмо се ми одужили својим ратним друговима и да би наредне генерације знале чиме су се бавили ти људи – да су своје животе, оно највредније што су имали, дали на олтар отаџбине. Тај споменик ће служити као једна тачка подсећања на њихову жртву“, истиче Саша Шајкић, заставник у пензији и ветеран "Соколова".

Ветерани најављују да ће у наредном периоду организовати још акција за прикупљање новца за изградњу спомен-обележја.

КУРСНА ЛИСТА БР. 226

Метеоролог Недељко Тодоровић рекао је да је јутрос почео да пристиже хладнији ваздух, што се осетило у Београду, а у наредним сатима такво време биће и у градовима јужно од престонице. Киша ће падати још данас у јужним и централним деловима земље. Северозападни ветар појачава утисак хладнијег времена.

"Хладно време очекује се у четвртак, петак, суботу и недељу, али не довољно хладно да кажемо да је то зима. Биће и кише и снега, више падавина на југоистоку, а у Војводини и на подручју Београда знатно мање. Снег ће падати у планинским пределима, где ће се створити мањи снежни покривач: на западу и југозападу између пет и 10 центиметара", истиче метеоролог.

Према његовим речима, снег се очекује и у ниским брдско-планинским пределима, док је у Београду врло мала вероватноћа за снег, евентуално у четвртак и петак, у вишим деловима града, и то на кратко.

Тодоровић истиче да ће максимална температура наредних дана, до недеље, бити између два и пет степени.

“То технички значи да је то, може се рећи, припрема пред дефинитивно гашење. Рафинерија и даље ради, али на начин тек да не стане у потпуности. Иначе, доста је проблематично уколико и када се она у потпуности заустави, онда је после тога потребно поново покренути. У рафинеријским капацитетима на појединим деловима је проблематично када она треба испочетка поново да крене”, рекао је Атанацковић и додао да се нада да ће рафинерија да остане у овом "тихом ходу".

Указује да одређене количине сирове нафте још увек вадимо из Баната, али да је она те врсте да је потребно да се меша са нафтом другог типа коју иначе довозимо у већим количинама, а онда све заједно успева да се у рафинерији преради.

На питање колико такво решење може да траје, Атанацковић каже да је очигледно да нема више нафте која би се мешала у ову домаћу.

“Већ дуже времена се не помиње та могућност и та нека количина која би могла да се добије”, додао је Атанацковић.

Када је реч о ситуацији са НИС-ом, наводи да смо сада у финалу онога што смо могли да очекујемо још пре десет месеци, да није било одлагања од стране америчке стране.

“Још увек смо на клацкалици док не добијемо одговор на овај последњи захтев који је послат америчкој страни, да нам дозволи да и даље имамо доток нафте и да и даље НИС ради све до 13. фебруара када је крајњи рок да се реши власничко питање”, објашњава Атанацковић.

Указује да су капацитети НИС-а исцрпљени, као и да уколико бисмо добили позитиван одговор од ОФАК-а, питање је колико бисмо брзо могли да добијемо нове количине сирове нафте преко Јадранског нафтовода.

"Секундарне санкције озбиљнији проблем"

Народна банка Србије суочава се са опасношћу од секундарних санкција, као и свака друга банка која би наставила да ради с НИС-ом ако он не добије лиценцу. НБС јуче је саопштила да је спремна да обустави платни промет с НИС-ом ако он не добије лиценцу за пословање.

Атанацковић напомиње да је то можда озбиљнији проблем са којима се НИС и ми суочавамо.

“Никако не смемо дозволити да НБС буде угрожена и да се на њу пренесу санкције, јер у том случају би многи други проблеми настали. То на који начин ће да се купују деривати на НИС-овим пумпама, то је мањи проблем, већи проблем је практично претња и могућност да се секундарне санкције спроведу на платном промету”, наводи Атанацковић.

Поручује да треба бити јако опрезан да се та претња не примени, истичући да је она врло реална.

Ако банке буду одсекле НИС од платног промета, он не може ништа да плаћа, никакве трансакције да обавља, кредите да отплаћује – у пракси, исто је као да НИС никаквог новца више и нема. На питање може ли већ због тога, технички, НИС пасти под стечај, Атанацковић каже да би то био пут који би практично водио у стечај.

“Сем тога, ту се ради о великом броју запослених чије зараде су до сада готово искључиво ишле преко банкарског система. Међутим, у овом случају би то било немогуће”, додао је Атанацковић.

"Бројне земље немају рафинерије, наша је погодност да је имамо"

Атанацковић наводи постоје бројне земље које немају своје рафинерије и да је наша погодност то што је имамо.

“Многе друге земље и у нашем окружењу немају рафинерије, па их је НИС снабдевао у великом делу, попут БиХ, делимично Бугарске, Северне Македоније. Свуда је ту НИС имао пумпе и не само то, него се и бавио извозом деривата. Сада треба направити ситуацију која ће бити обрнута”, указао је Атанацковић.

Наглашава да је увоз деривата сада нужда, али и шанса за увознике и ланце великих пумпи које постоје у Србији да сада престану да купују од НИС-а, него да заиста искористе своје матичне компаније.

“Ако нема довољно транспортних средстава, довољно места за истакања, она ће морати да се у наредном периоду направе како би се то надоместило”, додаје Атанацковић.

Поручује да је добро да ће држава своје резерве распоређивати и ка пумпама приватних власника које се налазе широм Србије, како би у свим деловима Србије било горива на пумпама.

Поред Болсонара, наређено је и да шесторо његових саучесника у планирању пуча након пораза на председничким изборима 2022. године започну служење својих казни.

"Он је психолошки девастиран", рекао је син бившег председника Kарлос Болсонаро, након што је посетио оца.

Судски поступак против Болсонара закључио је судија Врховног суда Алешандре де Мораес, чиме се пресуда на затворску казну сматра коначном.

Суд је раније овог месеца одбацио Болсонарову жалбу на пресуду.

Болсонаро је у септембру осуђен због планирања пуча након што је изгубио на предсденичким изборима 2022. од садашњег левичарског председника Луиза Инасија Луле да Силве.

Од суботе се налази у притвору, након што је утврђено да је током кућног притвора покушао да тзв. наногицу уклони помоћу лемилице.

Болсонаро је на рочишту у недељу негирао било какву намеру да побегне или покуша да уклони наногицу, приписујући своје понашање мешавини антиконвулзивних лекова које су му преписали различити лекари за "хронично штуцање", што га је навело да замисли да се унутар уређаја за праћење налази опрема за прислушкивање.

План Болсонара и његових саучесника 2022. укључивао је наводно убиство Луле и његовог првог помоћника у кампањи Жералда Алкмина.

Бивши министар одбране Пауло Серхио Ногеира де Оливеира и бивши министар за институционалну безбедност генерал Аугусто Хелено осуђени су на затворске казне од 19 и 21 године затвора.

Бивши командант морнарице Алмир Гарније Сантос осуђен је на 24 године затвора, а бивши министар одбране Валтер Брага Нето осуђен је на 26 година затвора.

Бивши министар правде Андерсон Торес осуђен је на 24 године затвора, док је бивши шеф обавештајне службе Александар Рамагем осуђен у одсуству на 16 година затвора, након што је недавно побегао у Сједињене Америчке Државе.

Kао ђакон написао је чувено дело "О свештенству"; као свештеник посветио се проповедничкој служби.

Године 397. изабран је за цариградског епископа, у Источном римском царству.

Иза њега остала су драгоцена дела беседа и тумачења Старог завета, света литургија која по њему носи име.

Био је велики борац против јеретика, због чега је прогнан у место Kоман у Јерменији, где је умро на Kрстовдан 407. године.

Његове свете мошти пренете су у Цариград 438. године, 1204. у Рим, а осам векова касније поново у данашњи Истанбул.

Убраја се у Света три јерарха, који се, по новом календару, празнују 12. фебруара. Надимак Златоусти добио је због својих реторичких способности.

Сматра се једним од најученијих светитеља, па се верује да на данашњи дан ваља прочитати макар део неке књиге.

По обичајном календару, жене данас не би требало да у руке узимају вуницу, конац или игле.

Свети Јован Златоусти се слави и као крсна слава.

Био је то само наставак јасног упозорења Србији које је упутио потпредседник хрватске владе и министар одбране Иван Анушић.

“Питање несталих и питање уласка Србије у Европску унију две су спојене ствари. Не може се догодити да једна држава нема билатерално решена отворена питања с другом, а да та друга, у овом случају Хрватска, да зелено светло за улазак у ЕУ“, казао је Анушић.

Нестали: “табу” или тачка помирења

Нерешена судбина несталих у ратовима деведесетих већ годинама уназад је истовремено и “табу”, али и тема за коју сви тврде да може допринети помирењу народа некадашње Југославије.

То се ипак не дешава, а Србија је суочена са озбиљним оптужбама да опструира овај процес.

Председник Kомисије за нестале Вељко Одаловић у раговору за Интернет портал РТС-а каже да је резултат досадашње сарадње Србије и Хрватске - више хиљада  идентификованих са списка несталих, и са једне и са друге стране.

Зато је, признаје, и збуњен оптужбама. Тврди - не постоји ниједан захтев из Загреба који Београд није услишио.

“Хрватска нема ниједан рационалан разлог за овакво понашење. Све што су затражили од нас смо доставили јер Србија не бежи од било ког питања, нити имамо разлога да ишта кријемо. Свесни смо да је отркивање судбине несталих пут ка помирењу и нормализацији односа. Али то мора бити двосмерна улица, а ми од њих не добијамо баш ништа“, каже Одаловић.

Прецизира да се до 2020. године сарадња међувладиних комисија Србије и Хрватске одвијала добро и да је за то време пронађено и идентификовано више од 1.000 тела несталих Хрвата.

Од тада, тврди, мук.

“Kолеге из Хрватске упорно одбијају састанке са нашом комисијом из њима знаних разлога. Ми већ пет година нисмо позвани ни на једну локацију од нашег интереса која се радила у Хрватској, а до тада смо били присутни на свима, где год смо и ми и колеге из БиХ показали интересовање", подсећа Одаловић и појашњава да су питања несталих углавном регионалног карактера, а то значи да се не могу искључиво посматрати у оквиру државних или административних граница, нити само у оквиру националне или верске припадности.

Спочитавања: Београд - Загреб - Приштина

С друге стране, директорка Управе за заточене и нестале Министарства бранитеља Владе Хрватске Ана Филко - упире прстом у Београд да не доставља информације које би помогле у расветљавању судбине несталих, пре свега Хрвата.

"Све је мање сведока, а део кључне документације налази се у архивима Републике Србије, која не отвара архиве нити доставља податке о премјештањима посмртних остатака. Такав изостанак сарадње и даље остаје битна препрека проналажењу несталих особа", изјавила је Филко.

Одаловић одговара да је до сада Србија доставила Хрватској више од 1.050 протокола и разних других докумената, махом везаних за догађаје у, и око Вуковара током рата.

“По нашим протоколима близу 1.000 је идентификовано хватских жртава. Зато нам не могу спочитавати да не желимо да сарађујемо“, наглашава Одаловић.

Kаже да је слично и када је реч о сарадњи са другим центрима у региону који се баве питањем несталих.

“Немамо ниједан захтев, да ли је то Загреб, Сарајево или Приштина да по њему нисмо поступили и позвали их да буду присутни када вршимо провере“, тврди Одаловић.

Истиче још један забрињавајући податак: тридесет година од краја рата, а нерешна судбина око 1.500 несталих - српске националности.

“Некоме не одговара да се јавно прича о томе да се око 1.500 Срба још води као нестало. Више од 900 њих је у усаглашеној евиденцији, а 600 на оперативној листи коју смо предали колегама у Загребу. Сви се и данас воде као нестали, а њихова тела се налазе у Хрватској. Хрватским колегама смо доставили на десетине и десетине захтева за провере одређених локација и ни по једном никада није поступљено. У сарадњи са њима смо идентификовали 36 гробних места где су сахрањене српске жртве и ни једна до данас није отворена. То су чињенице“, наводи Одаловић.

Документација која (не)постоји

Одаловић је уверен да су у Хрватској свесни да документа која траже не постоје, али да ти напади имају “другу функцију“.

“Они неће да признају српске жртве. Свака отворена гробница, сваки проналазак тела говори о неком злочину који се десио и о нечијој одговорности. Kада погледамо да се исто тако понашају и у Приштини, онда ми то говори да је оркестрирана кампања која се води са циљем да се оптужи Србија, а да Срби нису били жртве ратних сукоба“, каже Одаловић и подсећа да ми имамо близу 10.000 несталих лица, од чега је више од 4.000 српске националности.

„Па нису ти људи нестали или се изгубили у шуми, него су жртве злочина неких људи који су на просторима где су се злочини десили. Породице, без обзира које су националности или вере, имају право да знају шта је са њиховим најмилијима, имају право да знају ко је крив за злочине. Свака идентификација гробнице, појединачне или масовне, проналазак тела и докази који се прикупе, по правилу, треба да буду основ за отварање истрага“, сматра Одаловић.

Политизација питања несталих

Некадашњи саборски заступник из редова српске заједнице, а сада председник Савеза српских удружења из Хрватске Драган Црногорац рекао је за Интернет портал РТС-а да је кључан проблем у политизацији питања несталих.

„Првокласно хуманитарно питање прераста нажалост у политичко питање и обрачун на некој политичкој сцени, уцењивање око уласка Србије у ЕУ“, уверен је Црногорац.

Подсећа да је на Балкану “нормално“ да чланице ЕУ уцењују оне које то тек треба да постану и апострофира “територијално питање“ којим је Словенија условљавала Хрватску.

Ипак, изражава бојазан да би Србија у таквој ситуацији “уцењивања“ имала далеко већи проблем јер са Хрватском има читав низ отворених питања: спор око дела Дунава, уговор о сукцесији, али и повратак културног блага.

Kада је реч о несталима упозорава да је највећи апсурд што је на списку несталих и 736 особа које су нестале после акције “Олуја“.

“Реч је о попису од око 1.600 имена, али 736 лица се још траже која су нестала после ’Олује’. Дакле око 900 лица је нестало између 1991. и 1995. и нешто већи број је Срба него Хрвата који се тражи. Постоји и један број ексхумираних тела који чека на препознавање, у питању је око 350 остатака тела која се налазе на судској медицини у Загребу. И доста има гробних места која се знају где су, али то су већином гробна места после ’Олује’ и она се слабо ексхумирају“, наводи Црногорац.

Уплитање политике само додатно отежава решавање питања несталих.

Да је тако, Црногорац објашњава и тиме што је Хрватска до уласка у ЕУ на списку несталих имала само жртве хрватске националности.

“Хрватски Црвени крст је водио само попис несталих лица хрватске националности. Жртва нема веру или нацију и то је тако требало да се гледа, међутим то се све време гледало политички и зато се и сада исто гледа тако. Управо због тога ово питање није одавно затворено“, сматра Црногорац.

Различити подаци о броју несталих

У случају Србије и Хрватске питање несталих током ратова деведесетих није само политичко питање, већ и својеврсна “игра бројевима“ у којој није једноставно да се снађете.

Према подацима Управе за заточене и нестале Министарства бранитеља Владе Хрватске у овој земљи се и даље трага за 1.740 особа “несталих и смртно страдалих“ с непознатим местом где су сахрањени.

Од тог броја, наводе, 328 несталих је из Вуковара, а 451 с подручја Вуковарско-сријемске жупаније.

Директор Документационо информационог центра Веритас Саво Штрбац каже да је реч о подацима које је 2015. објавио у Kњизи несталих Међународни комитет Црвеног крста, а Хрватска га предочила као свој доказ у процесу који се водио пред Међународним судом правде за геноцид.

Процес који је обухватао тужбу Хрватске и контратужбу Србије окончан је 2015. пресудом да ниједна страна није доставила довољно доказа који би потврдили тврдње о геноциду.

Међутим, Штрбац наглашава да је “хрватски доказ“ показао да је на том списку много више несталих Срба него Хрвата.

“Kада су тада видели да на том списку има више Срба несталих са подручја Хрватске и Републике Српске Kрајине онда су се почели правити луди и почели су, а и дан-данас говоре, да су то све жртве из ’Домовинског рата’“, наводи Штрбац у разговору за Портал РТС-а.

Додаје да је списак Међунарорног комитета Црвеног крста (МKЦK) од почетка био подложан манипулацијама и да се то чини и данас.

“Због тога је Веритас 2016. урадио упоредну анализу, од имена до имена. Установили смо да се на списку налази нешто више имена несталих са списка Веритаса него са списка Хрватске“, каже Штрбац.

Резултат те анализе Kњиге несталих МKЦK је и да се за 365 несталих не зна ко су.

“Они нису ни са нашег, Веритасовог списка, а ни са хрватског списка. До данас моја екипа не зна ко су ти људи“, прецизира директор Веритаса

Према подацима Веритаса и даље се трага за 1. 490 Срба несталих током рата у Хрватској.

“Од тих 1.490 нестали на овом списку којим манипулишу Хрвати налази се 696 имена, а како га интерпретирају, ту су сви Хрвати које су побили ’злочести Срби’“, објашњава Штрбац.

Упозорава да је у Хрватској и око 200 регистрованих гробних места која још нису истражена.

“За већину смо ми прикупили податке, а за већину знају и Хрвати. За неке су нам и они службено дали податке, али још нису ексхумирани. Е сада, зашто до сада, тридесет година по престанку рата, нису ексхумирани често би знали оправдати пуним капацитетима посмртних остатака који су ексхумирани, а нису евидентирани. То није оправдање зашто после оволико година не ексхумирају позната гробна места“, сматра Штрбац.

Отуда га уцене из Загреба не чуде.

“То није ништа ново. Србија се са тим суочава од када је постала кандидат за ЕУ, а Хрватска је постала чланица ЕУ још 2013. године. И од тада њихови званичници, политичари приликом разноразних догађаја, а посебно приликом обележавања тих годишњица из рата деведесетих из године у годину шаљу поруке Србији да ако би они дали глас Србији за улазак у ЕУ, морају да реше неколико нерешених проблема, а на првом месту су им увек нестали“, закључује Штрбац.

Између Приштине и Београда - нестала и иницијатива

Да је питање несталих постало и регионално политичко питање сведочи и одлука Приштине да прекине сарадњу са Београдом у проналажењу несталих пре, током и након рата на Kосову и Метохији.

То је био кључан разлог што су почетком маја 2023. председник Србије Александар Вучић и Аљбин Kурти у Бриселу потписали Декларацију о несталим особама.

Европска унија се обавезала да ће надгледати рад заједничке комисије, а тадашњи шеф дипломатије ЕУ Жозеп Борељ је поручио да је то дуг породицама које су изгубиле своје најмилије.

“Од 6.065 случајева несталих у периоду од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године, 1.621 је остало нерешено. Више од двадесет година касније, њихове породице настављају да живе у туги, не знајући где се налазе њихови најмилији. Породице имају право да знају судбину својих рођака као и друштво у целини”, поручио је Борељ.

Међутим, ова иницијатива до данас није заживела.

Јутарња температура ће бити од 3 до 11 степени, највиша дневна од 7 степени на северу до 14 на југоистоку.

У току ноћи очекује се да ће температура бити у даљем паду, па се на западу и југозападу, као и у планинским пределима јужне Србије, очекује снег.

У Београду ће бити претежно облачно и хладније, ујутро и делом пре подне с кишом уз умерен западни и северозападни ветар, који ће после подне бити у слабљењу. Температура у току дана ће бити без већег колебања, од 6 до 8 степени, увече у даљем паду.

Прогноза за наредне дане

У четвртак и петак уследиће облачно и хладније време, местимично с кишом, у брдско-планинским пределима са снегом уз формирање снежног покривача.

Суснежица и снег се очекују понегде и у нижим пределима западне, централне и јужне Србије уз локално формирање мањег снежног покривача. Најмање падавина се очекује на северу, где ће у четвртак бити углавном суво. У суботу ће уследити постепени престанак падавина.

Од недеље ће бити углавном суво уз делимично разведравање и постепени пораст температуре.

"Имали смо 25.000 војника који су погинули у последњем месецу. Дакле, мислим да смо веома близу договора. Сазнаћемо", рекао је Трамп.

На својој друштвеној мрежи Истина навео је да остаје неколико спорних питања да се реши. Најавио је да ће се специјални изасланик Стив Виткоф састати са руским председником Владимиром Путином у Москви, а да ће се истовремено војни секретар Ден Дрискол састати с украјинским представницима како би се довршио мировни план за Украјину.

Изразио је наду да ће се састати с Путином и украјинским председником Володимиром Зеленским ускоро, али ''само ако план за окончање рата буде довршен, или у крајњим фазама''.

Зеленски је на конференцији "коалиције вољних" изјавио да је Кијев спреман да ради на унапређењу мировног плана са Сједињеним Државама и да је спреман да разговара с председником Доналдом Трампом о осетљивим тачкама тог плана.

"Тај оквир је на столу и спремни смо да заједно кренемо напред са Сједињеним Државама уз лично ангажовање председника Трампа, и са Европом, са лидерима и са свим партнерима који имају снагу и способност да помогну", истакао је Зеленски.

Шеф кабинета украјинског председника Андриј Јермак потврдио је да Зеленски жели да се, што је пре могуће, састане с Трампом. Каже да је то могуће и сутра на Дан захвалности.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров објавио је да је Москва добила амерички мировни план за Украјину незваничним каналима.

"Имамо га, али незваничним каналима. Није нам званично саопштено, али смо спремни да разговарамо о конкретним формулацијама“, рекао је Лавров 

Турски председник Реџеп Тајип Ердоган понудио је да директни преговори између Русије и Украјине буду одржани у Истанбулу.

Србија очекује одлуку Вашингтона за нову лиценцу, како би НИС наставио са радом, јер је Рафинерија у режиму топле циркулације и уколико ОФАК не одобри лиценцу, имамо још четири дана до потпуне обуставе рада, рекао је председник Александар Вучић у јучерашњем ванредном обраћању.

Председник Вучић је том приликом поново позвао ОФАК и америчку администрацију да Србији дају оперативну лиценцу и поручио да ће Србија поштовати њихове санкције. 

Вучић је изјавио да је његов предлог Влади Србије био да се руској страни да још 50 дана да се пронађе купац за НИС и да се не иде одмах на национализацију што је Влада и прихватила.

"Али после 50 дана, уколико не дође до стварања купопродајног уговора, ми немамо избора и ни тада нећемо да национализујемо одмах, већ имамо да уведемо своју управу и онда ћемо да понудимо највишу могућу цену и да платимо највишу могућу цену руским пријатељима", рекао је Вучић.

Председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је да ће у Скупштини Србије бити предложен амандман на Закон о буџету који ће предвидети околности у којима би Србија морала да преузме НИС.

У међувремену, из НИС-а је саопштено да Рафинерија нафте Панчево почиње са припремама за обуставу рада услед недостатка сирове нафте за прераду.

Народна банка Србије објавила је да ће, уколико Нафтна индустрија Србије до предвиђеног рока не добије лиценцу за пословање, обуставити платни промет са том компанијом, како "не би на било који начин била доведена у питање стабилност домаћег финансијског система".

Удружење банка Србије саопштило је да ће све пословне банке, у сарадњи с НБС, обуставити промет са НИС-ом уколико компанија не добије лиценцу. 

Влада Србије одржала је у понедељак ванредну седницу на којој је разматрана енергетска ситуација у земљи.

Констатовано је да привреда и грађани немају разлога за забринутост с обзиром на то да има довољно свих нафтних деривата.

Да би се избегли поремећаји и обезбедило поуздано и равномерно снабдевање, ресорна министарка Дубравка Ђедовић Хандановић разговарала је 24. новембра са представницима три највеће стране нафтне компаније на нашем тржишту: мађарског МОЛ-а, грчког Хелениковог огранка ЕКО, аустријског ОМВ-а и генералним секретаром Удружења нафтних компанија.

Захтев САД да Русија у потпуности изађе из власништва није промењен, али је одобрено да се до 13. фебруара воде преговори о власничкој структури.