''Полиција је у једној гаражи у Београду запленила око 100 килограма марихуане упаковане у 98 пакета, као и возило у којем је дрога била сакривена. Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Вишем јавном тужилаштву на даље поступање'', изјавио је Дачић, саопштено је из МУП-а.

Он је честитао припадницима Управе криминалистичке полиције на успешно реализованој акцији и значајној заплени.

''Министарство унутрашњих послова наставља интензивну борбу против трговине наркотицима и свих облика организованог криминала", изјавио је министар Дачић.

"Експо је футуристички догађај. Представља нове технологије као и, под наводницима, летеће таксије који представљају врхунац развоја технологија нових концепата и једноставно новог приступа летењу", наводи Војиновић.

Ипак, истиче да те летелице за годину или две највероватније неће моћи да се користе као таксији али да ће имати своје одређене специфичне примене.

"Конкретно прва примена ће се догодитети у Емиратима. У Дубаију је почела изградња специфичних вертипорта који су већ изграђени на највећем аеродрому у том граду и повезиваће одређене делове града", објаснио је Војиновић. 

"Србија је веома интересантна јер је урадила доста ствари да све припреми. Пре свега да прилагоди регулативу из ЕУ код нас која ће омогућити ову врсту летелица", каже Војиновић.

Без сертификације нема летова

Истакао је да летелице неће моћи да буду сертификоване за комерцијалне летове.

"У Америци је у току сертификација. Дакле потребно је да се ова нова технологија толико безбедно направи да би ваздухопловна регулаторна тела могла да прегледају да ли је довољно безбедно да превози путнике, дакле и сигурно и поуздано", објаснио је Војиновић.  

Наводи да би до сертификације требало да дође до краја ове године у Дубаију.

"Конкурент Арчера, Џоби је већ летела на неколико догађаја на Експоу у Осаки. Они могу да раде демо летове и то ће највероватније да се деси на нашем Експу у Београду", рекао је Војиновић.

Наводи да овакве летелице подсећају на хелихоптере који такође имају комерцијалну употребу али нису још увек оживели због ограниченог броја људи и високе цене услуге.

"У овом случају је дошло до идеје да се направе летелице с другачијим погоном који је базиран на електричним батеријама што смањује тежину летелица и даје јој одређене предности у перформансама али као у било којој летелици компромис између носивости и погона мора да се балансира", објашњава Војиновић.

Ко је оператер, а ко продавац

Како каже, Арчерове летелице имају седиште за пилота и још четири седишта за путнике.

"Те компаније су приватне и саме скупљају милијарде долара капитала и имају већ неке озбиљне потенцијале и опције као што је америчка аеро-компанија која већ има потписане уговоре за будући трансвер путника од аеродрома до одређених локација на ивицама градова", каже Војиновић.

Компанија Арчер наводи да не желе да буду оператери већ продавци ових летелица.

"Тек треба да се докаже да такви пословни ентитети могу да остваре неки приход. У случају Србије имамо Арчерову дефиницију да Влада Србије има опцију куповине флоте од неколико десетина летелица, када оне буду сертификоване", рекао је Војиновић.

Након куповине треба да се реши да ли ће држава да направи неку компанију која ће да их користи као чартер авио-компанија.

"Моја спекулација и највероватнија опција је да се ради превоз између три или четири тачке, ако упоредимо са возовима који повезују Београд, Експо, аеродром, да ово буде нешто упоредиво", каже Војиновић.

Аеродроми Србије ће највероватније да граде вертипорте односно локације за слетање оваквих летелица.

Мање футуризма више реалности на небу изнад Србије

"Из угла ваздухопловне регулације ће се највероватније одобрити да овакве летелице лете по ободним локацијама, а сцене из Петог елемента где летелица има изнад целог града се неће догодити", истакао је Војиновић.

Наводи да оне када се сертификују лете по истим правилима у комерцијалном ваздушном саобраћају као авиону.

"Уколико се заиста убаце у саобраћај неће их бити толико и то неће бити посебан проблем. Важно је да реше електрични погон да те батерије буду безбедне и поновљиве јер електричне батерије нису још увек толико доказане у ваздухопловним операцијама. Дакле, за рецимо две године стижу одговори на сва питања", закључио је Војиновић. 

"Дискомбобулатор. Није ми дозвољено да причам о томе. Волео бих", рекао је Трамп током ексклузивног интервјуа у Овалном кабинету.

Председник САД је је навео да венецуеланске снаге, иако наоружане руским и кинеским ракетама, нису успеле да их активирају, јер је опрема у тренутку уласка америчких снага била потпуно нефункционална.

"Никада нису лансирали своје ракете. Имали су руске и кинеске ракете и никада нису лансирали ниједну. Ушли смо, они су притискали дугмад и ништа није радило. Били су спремни за нас", казао је Трамп.

Шеф Беле куће је говорио о новом тајном оружју, одговарајући на питање новинара да прокоментарише медијске извештаје да је администрација бившег америчког председника Џозефа Бајдена купила импулсно енергетско оружје.

Њујорк пост наводи да се о оружју не зна много, али да су медијски извештаји уследили након извештаја из Венецуеле који описују како су Мадурови наоружани људи пали на колена, "крварили кроз нос" и повраћали крв, пред долазак Американаца.

Сведочење Мадуровог обезбеђења

Један члан стражарског тима свргнутог Мадура касније је испричао да су се "изненада сви радарски системи искључили без икаквог објашњења".

"Следеће што смо видели били су дронови, много дронова, како лете изнад наших положаја. Нисмо знали како да реагујемо", рекао је члан стражарског тима, који је навео да се након тога појавило осам америчких хеликоптера, који су превезли око 20 америчких војника у то подручје.

"У једном тренутку, лансирали су нешто, не знам како да то опишем. Било је као веома интензиван звучни талас. Одједном сам осетио као да ми глава експлодира изнутра. Сви смо почели да крваримо из носа. Неки су повраћали крв. Пали смо на земљу, неспособни да се померимо. Нисмо могли ни да устанемо после тог звучног оружја, или шта год да је било", рекао је члан стражарског тима.

Она је у календарској 2025. години остварила невероватан, рекордни суфицит у трговини са иностранством од око 1,2 билиона (1.200 милијарди) америчких долара, а поред њених традиционалних адута, као што су роба широке потрошње и машине, томе је у врло солидној мери допринела и њена аутомобилска индустрија.

Већ у новембру, када је кинески спољнотрговински биланс приказао суфицит од билион долара, било је јасно да ће она остварити рекорд свих времена, али је резултат за децембар даље надмашио очекивања - раст од 6,6 посто у односу на исти месец 2024. погурао је коначну цифру на 1,2 билиона.

Ово упркос томе што је у том, задњем месецу прошле године кинески извоз у САД пао за чак 30 одсто у односу на децембар 2024.

Иначе, када је у питању цела 2025. година, кинески извоз у иностранство је укупно порастао за 5,5 одсто у односу на 2024. И мада је дошло до благог успоравања раста јер је 2024. кинески извоз порастао за 5,8 посто у односу на 2023, оно што се не сме сметнути са ума је да је прошла година била година нових, драконских Трампових царина, година огромне политичке и економске неизвесности, у којој је кинески извоз у САД драстично опао.

Тај крупни губитак одмах је, међутим, био надокнађен повећањем извоза у друге делове света, нарочито земље АСЕАН-а, Европе и Африке.

Узлет кинеске ауто индустрије

Кина и даље извози пуно робе широке потрошње као што су одећа, обућа и играчке, али у њеном извозу све више места узимају технолошки сложени артикли с високом додатом вредности, попут полупроводника и електронских уређаја.

Све више то су и аутомобили, нарочито они електрични - у 2025. кинески извоз возила порастао је за чак 21 одсто, достигавши имресивну цифру од 7,1 милиона комада (Куриозитет је да је у самој Кини прошле године је продато чак 34,4 милиона возила).

Бриљирали су извозници електричних аутомобила, нарочито, гигант "BYD" и компанија "Чери", који су извезли по преко милион возила, упркос томе што, као ни други кинески произвођачи, нису имали приступ северноамеричком тржишту, због драконских тарифа од 100 процената које је против њих у САД увео још Бајденов режим, што су онда подржали и амерички суседи Канада (такође са 100 посто и Мексико (са 15 процената).

И ЕУ примењује високе царине на кинеске електричне аутомобиле, с тим што се оне разликују од произвођача до произвођача и крећу од 7,8 до 35,3 посто.

Кинески "BYD" упркос свему светски шампион у продаји електричних аутомобила

Треба истаћи да је у 2025. "BYD" по први пут преузео трон најуспешнијег светског продавца аутомобила на чисто електрични погон од америчке "Тесле", испунивши очекивања која су се јавила још две године раније.

Наиме, кинески произвођач је у 2025. код куће и у иностранству нашао купце за чак 2,25 милиона својих електричних возила, док је "Тесла", чија популарност нарочито опада у Европи, стручњаци тврде у доброј мери због политичких назора њеног оснивача Илона Маска, удомила 1,63 милиона аутомобила.

"BYD производи и плаг-ин хибриде, а кључеве за ту врсту његових возила прошле године је добило чак 2,29 милиона муштерија.

Кинески трговински суфицит континуирано расте од 2018. године, а земље АСЕАН-а су (колективно) по први пут свргле САД са места највећег извозног одредишта Кине 2023. године.

У оквиру скупа, на коме нема говорника, планиран је програм "Култура у центру" на коме ће се рецитовати, пуштати музика и читати проза.

"Студенти у блокади" организовали су прикупљање потписа за расписивање ванредних избора и 28. децембра, у Београду и неколико градова Србије.

Председник Србије Александар Вучић раније је најавио да ће ванредни избори у Србији бити организовани у 2026. години.

Жупанијско државно тужилаштво у Загребу подигло је 21. априла прошле године оптужницу против Загорца и још 23 особе које терети да су од августа до октобра 1991. године, на подручју општине Грубишно Поље, наводно починили ратни злочин над цивилним становништвом.

Након потврђивања оптужнице, свима који су ухапшени одређен је истражни затвор и расписане су међународне потернице за осталима са оптужнице Жупанијског државног тужилаштва у Загребу, односно налози за хапшење тих особа на територији ЕУ.

Изручење Живка Загорца од Пољске је затражила и Србија, за исто кривично дело. Према сазнањима Веритаса, пољски судови су одлучили да су испуњени услови да Загорац буде изручен и Србији и Хрватској. Министар правде Пољске недавно је одлучио да Загорац ипак буде изручен Хрватској.

У овом кривичном предмету, осим Загорца, ухапшени су Милорад Давидовић – који је изручен Хрватској – и Милорад Ковачевић, који је ухапшен прошле године у Црној Гори на основу међународне потернице где чека окончање екстрадиционог поступка.

Према евиденцији Веритаса, прошле године је ухапшено седам Срба из Хрватске и бивше Републике Српске Крајине због наводних ратних злочина.

На основу европских налога за хапшење и међународних потерница које је расписало хрватско правосуђе, због ратних злочина до сада су широм света ухапшена најмање 203 Србина, од којих су њих 85 изручена Хрватској.

Због кривичних дела ратних злочина тренутно се у хрватским затворима налази 29 особа српске националности, од којих је 15 правоснажно осуђено, док су остали под истрагом, оптужбом или чекају правоснажност пресуда.

Наводи се да се ова накнада наплаћује у складу са Законом о накнадама за коришћење јавних добара, односно Одлуком о накнадама за коришћење заштићеног подручја Национални парк Тара.

Влада Србије је на предлог Министарства за бригу о породици и демографију донела и одлуку о утврђивању износа новчаних средстава у 2026. години за остваривање права на новчана средства за изградњу, учешће у куповини, односно куповину породично-стамбене зграде или стана по основу рођења детета. 

Средстава за ову намену обезбеђена су Законом о буџету Србије за 2026. годину у износу од 1,15 милијарди динара, што је значајно повећање у односу на прошлу годину када је у буџету за ове сврхе било опредељено 750 милиона динара, наводи се у саопштењу Министарства за бригу о породици и демографију.

"Реч је о активности која се спроводи континуирано и која је од великог значаја и интереса за помоћ и подршку породицама и мајкама и за подстицање и развој популационе политике Србије. Можемо рећи да је ово најзначајнија помоћ државе за оне који немају решено стамбено питање и немају други начин да га реше", рекла је  Жарић Ковачевић.

Мацут: Пруга "Вишеград-Мокра Гора" за учвршћивање посебних веза са Српском

Мацут се после седнице састао и са председником Владе Републике Српске Савом Минићем како би разговарали о заједничкој сарадњи две владе, као и реализацији пројекта пруге уског колосека "Вишеград-Вардиште-Мокра Гора".

Мацут је изјавио је да потписивање споразума влада Србије и Републике Српске за реновирање и реконструкцију пруге на потезу "Вишеград-Мокра Гора" представља отварање новог поља сарадње и наставак заједничких напора да се уједине културне и привредне и друге везе српског народа са обе стране Дрине.

"Потписивањем овог споразума отварамо ново поље у сарадњи, али и заправо настављамо наше напоре да ујединимо наше и културне, и привредне, и економске, и инфраструктурне, и друге везе које имамо са нашим народом са леве обале Дрине и да на овај начин поставимо темеље једној континуираној дугачкој сарадњи", рекао је Мацут.

Премијер Србије је нагласио да је управо потписивање оваквог једног договора почетак приче која ће утврдити добар темељ ка инфраструктури у овом делу Србије и Републике Српске, али и да ће заправо поставити темељ формирању Вишеграда и Андрићграда као културном стецишту и Срба и народа који живе са обе стране Дрине, али и шире.

"Мислим да ће то постати један и културни, али и просветни, надам се, и туристичко-економски центар који апсолутно има свој потенцијал. На овај начин ћемо заправо показати да водимо рачуна и о нашој историји, да обележавамо име и наших земаља и градова који нас спајају, али и људи који су допринели да се култура Срба и Србије", навео је премијер Србије.

Мацут је напоменуо да ће формирање Андрићевих дана бити једна добра последица овог споразума, али и почетак организовања велике активности да се уведе у традицију и да постане традиционално сусретање народа око Дрине.

Минић: Српска је јача када зна да је Србију уз њу

Минић је навео да ће сарадња бити чвршћа и да се Српска осећа јаче када зна да је Србија уз њу.

"Разговарали смо о рехабилитацији пруге, за коју је управо потписан и споразум, а која је некада функционисала и имали смо одређене активности. Сада желимо да то направимо у пуном капацитету и у правом смислу те речи. Ми смо један народ подељен у административне целине и желимо да реализацијом оваквог пројекта имамо, не само формалне састанке и све оно што подразумева истински наш братски однос и функционисање једног народа, него управо да то спустимо и на овај инфраструктурни део. Да омогућимо да из Републике Србије у Републику Српску и обрнуто може доћи на све начине. Такође, да омогућимо да се не само Вишеград, већ и овај део Србије развија у пуном туристичком капацитету", рекао је Минић.

Нагласио је да је заинтересованост за ову пругу веома велика код грађана и истакао да Србија помаже Републици Српској и у другим пројектима.

"Нема општине у Републици Српској где Република Србија није нешто урадила и помогла и то је велика ствар за нас кад знамо да имамо већег, старијег, озбиљнијег, јачег брата уз себе", нагласио је Минић.

Тврди да је разговарао и са Мацутом о једном од најбитнијих пројеката, а то је изградња ауто-пута "Београд-Бањалука", који, како сматра, неће имати само историјску важност у повезивању једног народа, већ ће "утицати и на развој економије Српске и Србије".

Када је у питању аеродром у Требињу, Минић каже да Српска има проблеме са БиХ када је реч о потребнним дозволама за изградњу.

"Веома је тешко направити један модел понашања у коме ми имамо исконску жељу да сарађујемо са Републиком Србијом, ни на чију штету, напротив. Осим оне формалне сарадње која ће постати у обележавању одређених датума, направићемо и дубљу сарадњу две владе, министарства, у оквиру привреде, културе и других области. Јер ако имамо неки заједнички датум који славимо, то слави један народ у две административне целине. Радујем се будућој сарадњи. Република Српска гледа у Србију и воли Србију", закључио је Минић.

Мали је током обраћања медијима у Мадриду, где је посетио штанд Експа 2027 и Туристичке организације Србије, рекао да ће након потписивања коначног уговора бити познато више детаља о власничкој структури, али и о другим правима и обавезама у вези са НИС-ом.

"Рокови који су и Мађари и Руси међусобно себи дали, око 20. марта да се тај коначни уговор и потпише и онда ћемо на крају крајева све знати и по питању власничке структуре, по питању права, обавеза, одговорности", рекао је министар финансија.

Мали рекао да је од велике важности то што су мађарска компанија и компанија АДНОК из Абу Дабија потписали уговор о намерама за преузимање НИС-а са Гаспромњефтом, као и што је ОФАК на то реаговао позитивно јер је то пружило могућност рафинерији у Панчеву да поново почне са радом.

"Велика је неизвесност била око НИС-а шта и како, много је важно да су Мађари и АДНОК, дакле, компанија из Абу Дабија, потписали тај term sheet са Гаспромњефтом. Много је важно да је ОФАК на то реаговао на начин на који је дао нашој рефинерији могућност да поново ради", нагласио је Мали.

Према његовим речима, иако грађани Србије нису осетили да више од 100 дана сирова нафта није стизала у панчевачку рафинерију, та ситуација је представљала велику неизвесност за Србију.

"У Мадриду представљамо своје потенцијале"

Министар Мали изјавио је да је сајам туризма ФИТУР у Мадриду одлична прилика да Србија представи своје потенцијале и додао да је циљ да се у нашу земљу привуче што већи број туриста и да се појача и српско хотелијерство, угоститељство, једноставно да економија што брже расте.

Мали је, у изјави новинарима на једном од највећих светских сајмова туризма ФИТУР у Мадриду, казао да је у главном граду Шпаније представљено више од 10.000 излагача из више од 150 земаља света.

"Представљају своје потенцијале, своје идеје, а више од 250.000 посетилаца ће проћи овим халама овде у Мадриду. Тако да ово, у овом тренутку, у јануару, најбоља је шанса за нас да се представимо и ту смо из два разлога - да представимо туристичке потенцијале наше Србије и Експо", казао је Мали.

Министар је подсетио да је 2024. година рекордна за Србију када је број туриста у питању и прецизирао да је било 4,4 милиона долазака, скоро 13 милиона ноћења.

"То је био апсолутни рекорд до тада. Прошла година, због ове блокаде и блокадера, била је нешто слабија, али ево сада смо у 2026. години, желимо да ова 2026. на вратима 2027. године, када ћемо бити домаћини Експа, када се очекује три. четири милиона посетилаца само на Експу, хоћемо да ова година буде најуспешнија до сада", рекао је Мали.

Најавио је да ће након Мадрида, Србија учествовати и на сајму у Берлину, затим у Лондону. 

Више од 130 земаља потврдиле учешће на Експу

Говорећи о штанду Србије на сајму у Мадриду, Мали је истакао да је циљ и да се људима појача свест о Експо 2027 и о томе да је тај највећи догађај у историји наше земље, највећи догађај наредне године у свету. И он се одржава, како је нагласио Мали, управо у Београду, управо у Србији.

"То је наша највећа развојна шанса и до данас су 132 земље потврдиле своје учешће. Полако али сигурно долазимо до оног броја од 140 земаља који смо зацртали на почетку", рекао је Мали.

Подсећајући да је Астана до сада била најуспешнији специјализовани Експо, са 115 земаља 2017. године, Мали је казао да ће Београд имати убедљиво најуспешније учешће, односно најуспешнији Експо по питању броја земаља који учествују икада.

Након чега се на деоници пута између Врбаса и Бачке Тополе кретао просечном брзином од 239,22 километара на час.

Возач је искључен из саобраћаја, задржан у службеним просторијама и против њега је поднета прекршајна пријава због учињених прекршаја насилничке вожње.

"У другом делу дана са леденом кишом или зрнастим снегом па се локално очекује и појава поледице", додаје се у упозорењу.

Из РХМЗ-а упозоравају на јак и олујни јужни и југоисточни ветар за сутра у кошавском подручју.

"У недељу, 25. јануара, биће ветровито. Дуваће умерен и јак јужни и југоисточни ветар који ће у кошавском подручју и на планинама имати и олујне ударе, а на југу Баната краткотрајно и орканске - до 100 километара на сат", наводи се у упозорењу РХМЗ-а.

Из "Путева Србије" апелују на све учеснике у саобраћају да буду посебно опрезни јер је данас, у другом делу дана, могућа појава ледене кише и поледице у појединим деловима земље.

"Апелујемо на возаче да не крећу на пут без обавезне зимске опреме и ланаца у брдовитим и планинским теренима, стриктно поштују саобраћајну сигнализацију и брзину кретања прилогоде условима на путу", наводи се у саопштењу.

Према документу објављеном у петак увече претходне администрације се окривљују за игнорисање америчких интереса и угрожавање приступа војске САД Панамском каналу и Гренланду.

Стратегија позива да се обрати пажња на "практичне интересе" америчке јавности и напуштање "грандиозних стратегија".

Пентагонов план, за разлику од Стратегије националне безбедности која је објављена прошлог месеца, не фокусира се претежно на Европу нити назива европски континент местом "у цивилизацијском слабљењу", већ истиче оно што администрација сматра опадајућим значајем Европе.

"Иако Европа остаје важна, она има мањи и све мањи удео у глобалној економској моћи. Иако јесмо и остаћемо ангажовани у Европи, морамо – и хоћемо – да дамо приоритет одбрани америчке отаџбине и одвраћању Кине", наводи се у стратегији.

Документ, који обично уследи убрзо након објављивања Стратегије националне одбране, објављен је после вишемесечног одлагања.

Лист Политико је у септембру известио да је нацрт документ стигао до министра одбране Пита Хегсета, али да је тамо месецима остао док су званичници администрације с муком покушавали да опишу претњу коју Кина представља за САД, усред трговинскиг преговора са том земљом.

Одбрана Америке

У новој стратегији се, такође, наводи да САД "не би више требало да уступају приступ нити утицај над кључним тереном на западној хемисфери", укључујући Мексички залив, али не пружа много детаља о томе како ће Пентагон остварити тај циљ.

Прва Трампова администрација је приоритет ставила на Кину у својој одбрамбеној стратегији за 2018. годину, као на највећу претњу по америчку безбедност, што се поновило и у стратегији админстрације Џозефа Бајдена 2022. Међутим, стратегија за 2026. годину истиче континуирани фокус САД на дипломатију са Кином – што је одјек недавно објављеног годишњег извештаја о војном јачању Пекинга – док наглашава снажну одбрану у области Пацифика, у циљу одвраћања потенцијалног рата, без детаља о средствима која би Пентагон могао да пошаље у тај регион.

У документу, који представља војне и безбедносне приоритете САД у глобалном смислу, наводи се да Русија остаје "у догледној будућности стална претња по источне чланице НАТО-а, али она којом се може управљати".

Европа, Русија, Иран и Корејско полуострво

У Стратегији стоји и да су европске савезнице САД у НАТО-у "снажно позициониране" да преузму одговорност за своју безбедност "са кључном, али ограниченијом подршком САД".

У документу се помињу и претње по САД из Русије, Ирана и Северне Кореје, али оне нису истакнуте, наводи Политико.

Пентагон у документу изражава уверење да Москва није у позицији да постане хегемонска сила у Европи и сматра да Европа задржава већу "латентну војну моћ" захваљујући већим економијама и становништву у поређењу с Русијом.

Москва, с друге стране, како се наводи, има резерве "војне и индустрије моћи" која се не може потценити, а такође се указује да је Русија показала своју "националну решеност" да одржи спољни и продужени рат.

Наводи се и да је Москва демонстрирала своју значајну војну моћ током рата у Украјини.

"Текући сукоб у Украјини показује да Русија и даље поседује значајне резерве војне и индустријске моћи", оцењује се у документу.

Министарство рата САД подсетило је да Русија поседује највећи нуклеарни арсенал на свету, који наставља да модернизује и диверзификује.

Кад је реч о Ирану, у документу Пентагона се наводи да би та земља, која тежи да обнови своје снаге, могла да покуша да се снабде нуклеарним оружјем.

Истиче се да, иако је Иран претпео назадовања протеклих месеци, настоји да поново изгради своју војску, док Техеран оставља отвореном могућност да "поново покуша да стекне нуклеарно оружје".

У документу се помиње и Израел, где се каже да је та земља "узорни савезник" и да би њена самоодбрана могла даље да се оснажује.

Кључне тачке – Панамски канал, Мексички залив и Гренланд

Пентагон је у својој новој одбрамбеној стратегији препознао Гренланд као кључну стратешку територију којој мора бити гарантован амерички војни приступ.

"Гарантоваћемо америчкој војсци и комерцијалном приступу кључним стратешким областима, пре свега Панамском каналу, Америчком (Мексичком) заливу и Гренланду", наводи се у документу.

Стратегија, такође, критикује политике претходних администрација о овом и другим питањима

"Наркотерористи и други противници су ојачали широм западне хемисфере, а приступ САД кључним стратешким областима као што су Панамски канал и Гренланд постао је све неизвеснији", наглашава се у документу.

Пентагон, такође, предвиђа своју "ограничену" улогу у одвраћању Северне Кореје, при чему Јужна Кореја преузима примарну одговорност за тај задатак.

Нова стратегија Пентагона позива све америчке савезнике и партнере да повећају трошкове одбране на пет одсто БДП-а и да буду одговорније према сопственој националној безбедности.

У својој новој одбрамбеној стратегији, Пентагон је предложио да потенцијални противници САД поштују интересе Вашингтона, обећавајући да ће у супротном америчке оружане снаге бити спремне да се боре и победе у ратовима своје нације.

"Захтевамо само поштовање наших легитимних интереса и интереса наших савезника и партнера који непоколебљиво стоје уз нас. Ако сви то препознамо, можемо постићи флексибилан и одржив баланс снага међу нама, као и мир", закључује се у документу.

НИС је у понедељак поднео захтев за продужење, јер је ОФАК-у предат прелиминарни купопродајни уговор "Гаспомњефта" и МОЛ-а, што је био и услов за нову дозволу за рад. 

НИС је добио ново, краткорочно продужење лиценце за рад, што представља помак у односу на период након 31. јануара, оцењује у разговору за РТС професор Велимир Лукић.

Према његовим речима, иако је реч о периоду који је нешто краћи од месец дана, он је за НИС од изузетног значаја, јер омогућава несметанији и продуктивнији рад него што је то био случај након првог продужења.

Лукић подсећа да је за нафтну индустрију посебно ризично свако заустављање система. Када рафинерија стане, потребно је време да се цео процес поново покрене - од набавке и испоруке сирове нафте, преко активирања производних капацитета, до саме прераде. Управо зато је, како истиче, сваки континуитет у раду од кључне важности.

Тактика "пролазних времена" и улога ОФАК-а

Са покретањем преговора о продаји НИС-а и изласком из ситуације која је до недавно била практично "мртва тачка“, може се уочити и промена приступа америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК). Према анализи професора Лукића, ОФАК је вероватно прешао на тактику такозваних пролазних времена, што подразумева чешће и временски краће лиценце, током којих се у континуитету процењује напредак преговора.

Такав приступ, како објашњава, има за циљ да се одржи висок ниво динамике у разговорима између преговарачких страна и да се спречи застој у процесу. Управо то се сада дешава, а сличан модел може се очекивати и у наредном периоду.

Кратки рокови и неизвесност преговора

НИС тренутно има лиценцу за преговоре до 24. марта, што је, по оцени Лукића, изузетно кратак рок за овако сложен посао. Уобичајени процеси преузимања компанија трају знатно дуже, а овде је реч о трансакцији која носи значајне политичке, економске и правне импликације.

Иако је постигнут оквирни споразум који потврђује напредак, он је, како наглашава, у многим сегментима и даље недоречен и недефинисан. У сваком тренутку могу да се појаве непредвиђене компликације, јер, како каже, "ђаво је у детаљима“. Ипак, свест обе стране о хитности ситуације и потреби да се уговор што пре закључи, може допринети томе да се и овај рок, упркос свему, ипак испуни.

Могућа нова условљавања из Вашингтона

До сада је ОФАК, на основу продужења лиценце од 31. децембра и овог најновијег одлагања, прихватао достављене информације без већих замерки, сматрајући да су у складу са његовим интересима. Међутим, Лукић упозорава да се ситуација може променити.

Како преговори буду одмицали и како се буде улазило у све детаљније дефинисање услова, а коначан уговор буде добијао облик документа од стотина страна и клаузула, може се очекивати резервисанији став ОФАК-а, као и додатни захтеви. Ослонити се на претпоставку да ће сваки договорени елемент аутоматски бити одобрен представља, како оцењује, веома несигуран ослонац.

Шта Србија и НИС добијају уласком МОЛ-а

Када је реч о уласку МОЛ-а као новог већинског власника у НИС, Лукић истиче да је основни императив да се очува оно што већ постоји - стабилно и редовно снабдевање тржишта нафтом и нафтним дериватима, као и енергетска сигурност земље.

Поред тога, очекује се стабилан рад рафинерије у Панчеву са високим обимом производње, наставак регионалног пословања НИС-а, као и позитивно финансијско пословање које подразумева профитабилност и исплату дивиденди акционарима. У ширем контексту, Србија може да добије и већу диверсификацију извора снабдевања нафтом — уз досадашњу оријентацију ка западном нафтоводу, у перспективи се отвара и могућност ослањања на северни правац.

Уколико држава Србија повећа своје учешће у власничкој структури НИС-а, то би значило и већи удео у будућој добити, односно веће дивиденде за државу.

Стратешки значај НИС-а за МОЛ

За МОЛ, куповина већинског удела у НИС-у представља додатну потврду снажне тржишне позиције и лидерске улоге у региону. Овом аквизицијом МОЛ би постао компанија број један у малопродаји у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини, други играч у Словенији након преузимања словеначког огранка ОМВ-а 2023. године, као и трећи у Црној Гори.

Компанија се налази у снажном инвестиционом замаху и стратегији раста кроз међународне аквизиције, што потврђује и значајна куповина у Пољској 2022. године. Према оцени професора Лукића, МОЛ овом стратегијом тежи да постане кључни играч на нафтном тржишту између Русије и западне Европе.

Посматрано из уже регионалне перспективе, односно у оквирима простора бивше Југославије, МОЛ би уласком у НИС први пут интегрисао ово тржиште на начин који до сада није виђен. Са изузетком Северне Македоније, компанија је присутна у свим бившим југословенским републикама, а у највећима заузима водеће позиције.

Да ли Србија задржава лидерску позицију

Србија је, захваљујући рафинерији у Панчеву и регионалном пословању НИС-а, дуго важила за најзначајнијег нафтног играча у региону. Према мишљењу професора Лукића, у интересу је МОЛ-а да искористи све постојеће капацитете НИС-а и да га врати на позиције које је имао пре увођења санкција.

То подразумева повратак изгубљеног тржишног учешћа у велепродаји и малопродаји. Подсећа да је НИС у једном тренутку држао око 48 одсто малопродајног тржишта у Србији, док МОЛ тренутно има око 8 одсто. Комбиновано, то би значило доминацију већу од 50 одсто, иако коначна процена зависи од најновијих података.

Петрохемија као питање националног интереса

Посебно важно питање за Србију јесте очување рада Петрохемије, која се сматра индустријом од националног значаја. Њени производи су од кључне важности за домаће тржиште, а свака опструкција у раду довела би до повећане увозне зависности.

Поред тога, Петрохемија је природни наставак процеса прераде нафте, јер бројни нуспроизводи из рафинерије налазе своју даљу примену управо у том систему. Њено гашење или застој у раду значили би и веће трошкове за сам НИС.

АДНОК и могуће ново партнерство

Као потенцијални партнер у будућој структури НИС-а помиње се и AДНОК. За разлику од МОЛ-а, који тежи регионалном лидерству, AДНОК настоји да се помери ка фазама прераде са већим маржама, пре свега у петрохемијској индустрији.

Та компанија је већ направила значајне кораке у Немачкој и Аустрији, а професор Лукић сматра да би могла бити заинтересована и за улазак у Петрохемију у Србији. Чак и мањински власнички удео био би довољан да АДНОК постане значајан акционар, са могућношћу да у будућности додатно јача свој утицај.

Разговор је обухватио низ тема које надилазе саопштење објављено 19. јануара, укључујући детаље меморандума потписаног са Републиком Србијом, планирану структуру заједничког улагања са АДНОK-ом, развој и будућност рафинерије у Ријеци, диверзификацију снабдевања региона, као и стратешки значај енергетског коридора север–југ.

"Наш неизговорени циљ одувек је био да достигнемо највишу могућу позицију на српском тржишту. По свом значају, трансакција са НИС-ом је упоредива са аквизицијама ИНА-е и Словнафта. Када се укаже оваква прилика, МОЛ јој приступа веома озбиљно и усмерава све расположиве ресурсе ка њеној реализацији“, изјавио је Ђерђ Бача.

Он је истакао да МОЛ, након више од двадесет година присуства на тржишту, веома добро познаје Србију, као и да је међусобно поверење између страна додатно ојачано током последњих година.

"Обавезујући Heads of Agreement значи да је продавац прихватио понуду МОЛ-а, али овај споразум иде и корак даље. Потписали смо и посебан меморандум са Владом Републике Србије, којим се потврђује подршка уласку МОЛ-а и дефинишу различити облици те подршке. Овај оквир ће касније бити потврђен и међудржавним споразумом између Мађарске и Србије. У наредном периоду, паралелно са регулаторним консултацијама и добијањем неопходних сагласности, кључни корак биће припрема и потписивање детаљног уговора о купопродаји“, нагласио је Бача.

Према плановима, стране планирају да до краја марта 2026. године финализују и потпишу детаљни уговор о купопродаји, након чега следи процес затварања трансакције.

Током разговора било је речи и о улози АДНОК-а. Абу Даби National Oil Company сарађује са МОЛ Групом као стратешки партнер у више области, а у оквиру НИС пројекта планирано је оснивање заједничког предузећа. У тој структури, МОЛ ће остати већински и контролни власник, док ће АДНОК учествовати као мањински акционар.

Ђерђ Бача је истакао да додатна вредност АДНОК-а лежи како у безбедности снабдевања, тако и у комерцијалном и оперативном смислу, имајући у виду њихово значајно искуство у upstream и downstream сегментима пословања.

Бача је у подкасту нагласио и да је МОЛ спровео детаљан on-site due diligence (дубинску анализу), како на експертском, тако и на менаджерском нивоу, у Београду и на кључним постројењима, укључујући рафинерију.

"Наши налази указују на то да је реч о добро одржаваној рафинерији која послује уз примену савремених технологија. Од приватизације 2008. године, Гаспромњефт је реализовао значајна улагања – пуштене су у рад нове јединице, мрежа је модернизована и проширена, а повећана је и производња у upstream сегменту. Верујем да се стратегија започета у НИС-у и његов развојни правац могу успешно наставити под управљањем МОЛ-а", рекао је Бача.

Разговор се дотакао и будућности рафинерије у Ријеци. Према речима Ђерђа Баче, развојни програм Рафинерије Ријека ускоро достиже важну прекретницу. У марту 2026. године биће пуштена у рад ДЦУ јединица (delayed coker unit), једна од највећих инвестиција МОЛ Групе, вредна готово 700 милиона евра.

"Поносни смо на оно што су наше колеге постигле током модернизације рафинерије Ријека. Захваљујући овим улагањима, Ријека је позиционирана међу водеће рафинерије у Европи", истакао је Бача, нагласивши да је улога рафинерије Ријека потпуно независна од НИС трансакције. Две рафинерије имају различите тржишне функције и зоне снабдевања, што им омогућава да се међусобно допуњују.

Како РТС незванично сазнаје, ватром је било захваћено више од 2.500 квадратних метара објеката - магацина фирме за производњу текстила.

У гашењу пожара учествује 59 ватрогасаца-спасилаца са 19 ватрогасних возила из ватрогасно-спасилачких јединица Нови Пазар, Тутин, Сјеница, Ивањица, Крагујевац, Чачак, Рашка и Краљево, припадници Добровољног ватрогасног друштва Нови Пазар и Јавног комуналног предузећа у овом граду, саопштио је МУП.

Полицијски службеници ПУ Нови Пазар обезбеђивали су место пожара.

Догашивање је у току.

Дописник РТС-а јавља да велика количина запаљивог материјала који се налази унутар објеката додатно отежава гашење и доприноси брзом ширењу ватре.

Пожар се десио у непосредној близини градске топлане.

Узрок пожара за сада није познат.

Ванредно стање до сада су прогласили: Алабама, Арканзас, Делавер, Џорџија, Канзас, Кентаки, Луизијана, Мериленд, Мисисипи, Мисури, Њу Џерзи, Њујорк, Северна Каролина, Пенсилванија, Јужна Каролина, Тенеси, Тексас и Вирџинија.

Вашингтон је такође прогласио ванредно стање.

Отказано преко 9.000 летова, несташица намирница у продавницама

Због олује је отказано више од 9.000 летова током викенда широм САД, а очекује се да ће тај број порасти. Само за данас је отказано више од 3.250 летова, а за сутра додатних 5.826.

Школе широм САД  отказале су наставу због велике зимске олује.

Медији преносе да је у многим продавницама несташица јаја, млека и хлеба, јер су грађани пожурили да обезбеде залихе.

Једна од највећих опасности од ове олује је лед на југу земље. Могао би да изазове велике нестанке струје, остављајући многе без грејања, али и да створи веома опасне услове за путовање. 

"Историјска олуја, погодиће преко 230 милиона Американаца у 34 државе"

Министарка за унутрашњу безбедност Kристи Ноем је у објави на платформи Икс рекла да се "већи део Сједињених Држава спрема за историјску зимску олују овог викенда", као и да се очекује да ће "олујни систем произвести обилне снегове, опасне ледене кише и хладне ветрове опасне по живот".

"Предвиђа се да ће погодити преко 230 милиона Американаца у 34 државе. Активирала сам Национални центар за координацију одговора како би пратио олују и координирао савезну подршку погођеним подручјима", поручила је Ноем.

Додала је да је по њеном упутству Федерална управа за ванредне ситуације унапред поставила критичну робу, укључујући 30 генератора, 250.000 оброка, 400.000 литара воде, ћебад, храну за бебе и друге неопходне залихе.

Према њеним речима, успостављена су припремна подручја за потенцијално погођена подручја, укључујући и за Тексас и Луизијану, а између осталог, у приправност је стављено 28 тимова за урбану потрагу и спасавање.

Трамп: Останите безбедни и на топлом

Амерички председник Доналд Трамп истакао је да је Федерална управа за ванредне ситуације "потпуно спремна да одговори" на најављену олују.

"Федерална агенција за управљање ванредним ситуацијама (ФЕМА) је у потпуности спремна да одговори. Останите безбедни и останите на топлом", поручује Трамп.

Упозорење на зимску олују сада се протеже од Новог Мексика до Нове Енглеске и покрива више од 1.400 округа и преко 97 милиона људи. То је највећи број округа који су истовремено под упозорењима на зимску олују од 2008. године.

Двадесет година, савезници НАТО-а и друге земље партнери борили су се заједно са америчким трупама у Авганистану – то је жртва коју је Трамп рутински умањио.

"Никада нам нису били потребни. Никада им заправо нисмо ништа тражили. Знате, рећи ће да су послали неке трупе у Авганистан, или ово или оно. И јесу – остали су мало позади, мало ван линија фронта", рекао је Трамп у интервјуу за Фокс њуз.

Трампова изјава узнемирила и наљутила НАТО савезнике

Најновији коментари шефа Беле куће узнемирили су и наљутили америчке НАТО савезнике, а долазе на крају недеље у којој је озбиљно оптеретио Алијансу својим поновљеним претњама да ће преузети контролу над Гренландом, аутономним делом Данске, још једне чланице НАТО-а.

Иако су САД у апсолутном смислу изгубиле убедљиво највише војника од свих земаља НАТО-а у Авганистану, неке европске земље – са много мањом популацијом од САД – изгубиле су готово исто толико војника у релативном смислу.

Око 3.500 савезничких војника је погинуло у сукобу, од којих је 2.456 било Американаца и 457 Британаца. Данска, са популацијом од око 5 милиона када је инвазија почела, изгубила је више од 40 војника.

Снаге послате у јужну провинцију Хелманд – упориште талибана и центар производње опијума – у почетку су се састојале углавном од британских и данских војника, пре него што су САД послале појачање 2008. године. Велика Британија и Данска су претрпеле највише жртава у Хелманду.

Британци, Канађани, Данци и Естонци били су међу онима који су видели најтеже борбе у провинцијама Кандахар и Хелманд. Би-Би-Си преноси да би било грубо игнорисати храброст и жртву толиког броја Авганистанаца који су се борили и гинули током две деценије.

Стармер позвао Трампа да се извини

Британски премијер Кир Стармер оштро је критиковао Трампове "увредљиве и ужасне" коментаре и предложио америчком председнику да се извини због својих изјава.

"Нисам изненађен што су нанели толику бол вољенима оних који су погинули или повређени“, рекао је Стармер и додао "да сам се погрешно изразио или рекао те речи, сигурно бих се извинио".

Бела кућа је одбацила Стармерове критике и инсистирала да је Трамп био у праву у својим осећањима.

"Председник Трамп је апсолутно у праву – Сједињене Америчке Државе су учиниле више за НАТО него било која друга земља у Алијанси заједно“, рекла је Тејлор Роџерс, портпаролка Беле куће, када је замољена да одговори на Стармерове коментаре.

Принц Хари, који је два пута био распоређен у Авганистану, рекао је у саопштењу да жртве НАТО трупа заслужују поштовање.

"Те жртве заслужују да се о њима говори истинито и са поштовањем, јер сви остајемо уједињени и лојални одбрани дипломатије и мира“, навео је Хари.

Руте: Трампови коментари боле

Пре најновијих Трампових коментара, генерални секретар НАТО-а Марк Руте је одбацио претходне покушаје америчког председника да умањи спремност Алијансе да подржи САД.

"Нисте били апсолутно сигурни да ће Европљани прискочити у помоћ САД ако будете нападнути. Дозволите ми да вам кажем – хоће. И то су учинили у Авганистану, као што знате", поручио је Руте Трампу у Давосу.

"На свака два Американца који су платили највећу цену, био је један војник из друге земље НАТО-а који се није вратио својој породици", нагласио је Руте и додао да боли ако амерички председник не мисли тако.

И други чланови Трампове администрације су олако гледали на жртве које су поднели НАТО савезници у Авганистану.

Раније је амерички министар одбране Пит Хегсет рекао да би се његове колеге амерички војници у Авганистану шалили да акроним ИСАФ на њиховим нашивкама – што је скраћеница за Међународне снаге за безбедносну помоћ – заправо значи "Видео сам Американце како се боре".

"Оно што је на крају било много застава – није било много капацитета на терену", поручио је Хегсет, омаловажавајући напоре НАТО савезника.

Укупни износ јапанског извоза у САД прошле календарске године био је 20,4 билиона јена (129 милијарди долара), а највећи пад је забележен у области ауто индустрије, која је носилац тог извоза јер на њу отпада његова читава трећина – вредност извезених аутомобила пала је за 11,4, а ауто делова за 10,7 одсто.

То осетно клизање надоле, наравно, последица је Трампових царина, које су најпре износиле 25 одсто, да би после преговора у којима је Јапан обећао џиновска улагања у америчку привреду и велике куповине робе из САД, биле умањене на 15 процената.

С друге стране, делимично као последица закључака тих преговора, јапански увоз је благо порастао – за 1,6 одсто.

Тако је јапански суфицит опао за читавих 12,6 одсто на око 47 милијарди долара, што је и био један од највећих циљева Трампове политике високих царина.

У целини, међутим, јапански извоз у иностранство је порастао за 3,1 одсто, за шта је највећи узрок слабљење домаће валуте јена, односно, појефтињење јапанских производа за купце који их купују у страним валутама – пад настао смањењем извоза у САД надокнађен је углавном повећаном продајом у Азији.

На 1.310 метара надморске висине, у граду Бело код Медељина, у провинција Антиокија, једна девојка и петорица младих Колумбијаца добили су нова имена и како су поручили – пронашли свој мир у вери и традицији "који се као благо чувају вековима".

Православље у "дијалогу" са пејсажом Колумбије

На крштењу, један од младића је узео име Јустин, по српском свецу Јустину Поповићу, двојица име Естебан (Стефану Првомученику), затим имена Ана и Хоакин, по родитељима Богородице Марије, као и име Сантјаго (Свети Јаков), по првом епископу у Јерусалиму.

"То је била православна вера у дијалогу са колумбијским пејзажом. Молитве на шпанском уздизале су се и мешале са ваздухом овог планинског венца. Њихово путовање се не завршава у крстионици – оно тек почиње. А њихов долазак је најречитији доказ да светлост Богојављења наставља да сија, привлачећи оне који искрена срца траже истину", почиње разговор за Интернет портал РТС-а протосинђел Симеон Лопез, рођени Колумбијац и једини мисионар Српске православне цркве у овој земљи.

"Оно што повезује ових шесторо младих који су се крстили, јесте да су сви дошли у Цркву сопственом потрагом. Почели су да траже преко интернета. Неки су посетили друге цркве које се називају хришћанским, али које су секте, и почели су да траже на различите начине где би могли да препознају своју веру или где би могли да је хране. И дошли су у нашу Цркву", каже протосинђел Симеон.

Симболи живота у вери

Објашњава да је катехуменат – процес припреме за крштење – трајао између шест и осам месеци тако што би се сваког четвртка окупљали и он би им држао часове о хришћанству.

Додаје да је првих шесторо крштених православаца само део групе од 18 младих Колумбијаца који се спремају за тај чин.

"То су млади који већ знају шта је православна црква, већ практикују пост, што је једна од најтежих ствари за нас западњаке. Нека од правила и литургијских норми или искустава вере јесу пост, молитва, послушност, активно учешће у литургијским службама и испуњавање заповести честе исповести... Све су то знаци, симболи норми – начина живота који нас чине истинским хришћанима и који су праксе наше православне вере", наглашава овај свештеник који је и сам примио православље када је имао 22 године.

Психолог као "случајни" мисионар СПЦ

По професији психолог, православље је упознао "чистом случајношћу".

"Пожелео сам да започнем потрагу за вером у коју бих могао да верујем и да је практикујем. Руски путешественик ме је увео у веру причама о оцима из пустиње, па сам се површно упознао и о православној цркви. Ту је код мене почео мали 'калваријум'", присећа се отац Симеон.

У жељи да сазна више, обраћао се православним заједницама на тлу Јужне Америке, а одговор је добио од свештеника СПЦ из Аргентине.

Брзо је договорено да посети ову земљу и разговара са митрополитом Амфилохијем, оснивачем Епархије буеносајреске и јужноцентралноамеричке СПЦ.

"Са њим почињем да откривам и упознајем прелепу веру која је православна црква", каже отац Симеон.

Након тога одлази у Црну Гору, где је прво боравио у манастиру Петар Цетињски где се замонашује, а први монашки чин добија у манастиру Острог, где је служио.

"У Колумбију сам се вратио јула 2014. као јеромонах да отворим православну мисију патријарха српског овде, у мом родном граду Медељину", открива.

Стигма Пабла Ескобара

Бело – "варошица" од пола милиона становника где је крштено шесторо Колумбијаца надомак је Медељина – града који се од осамдесетих година прошлог века повезује са једним од најмоћнијих шефова јужноамеричких картела дроге – Паблом Ескобаром.

Ескобар је убијен 1993, а отац Симеон каже да памти насиље из тог периода, али да се та "историја" све више заборавља.

"Нажалост, наша земља и наш град имају ту стигму, ту 'етикету' да нас упоређују или нас доводе у везу са Паблом Ескобаром. Он је био једна личност која је постојала у осамдесетим годинама и то је све", каже.

Рођен у време када је Ескобар био на врхунцу моћи, отац Симеон памти насиље на улицама Медељина, али и дан када је Ескобар убијен. Ипак, наглашава да је овај колумбијски град заборавио ту прошлост и окренуо се будућности.

"Има још људи који га памте, али то су углавном странци који долазе и траже можда ту референцу на Пабла Ескобара. Али, у Медељину култура, друштво као такво, више не препознаје много Пабла Ескобара", наглашава.

Проблеми мисионарства у Јужној Америци

Додаје да Колумбијци мало тога знају о Србији, њеној култури, традицији и историји.

"Појам који имају о Србији је мало везан за ратове, за оно што се догодило у рату са НАТО-ом, за поделе које су имали, помало о Косову, али о Косову немају много референци", наводи отац Симеон.

Каже да томе доприноси и чињеница да је српска заједница у у овој земљи малобројна.

Као кључне проблеме ширења православља у Колумбији види друштвене, али економске факторе.

"Православну цркву не виде као историјску Цркву, већ је називају колоквијно 'гаражном црквом', што означава мале цркве или оне које тек почињу да постоје. Отуда је прва препрека за мисионара у Колумбији то непознавање вере и увереност да постоји само Католичка црква".

Додаје да је Колумбија, попут многих других земаља, суочена како са економским, тако и политичким и друштвеним проблемима.

За парохију СПЦ додатни проблем је финансирање.

"Економски део је веома велик проблем. Имамо цркву у кући која је изнајмљена. Верници који долазе не успевају да покрију све трошкове да бисмо могли да издржавамо свештеника или заједницу. Много је тешкоћа које се јављају, које, претпостављам, Црква увек проживљава када постаје мисија или када ствара, када носи Јеванђеље у нове земље, нове крајеве, нове границе. Суочава се са стварношћу тог времена", прецизира протосинђел Симеон.

Компликовано до икона

Отуда су и многи, наизглед мали проблеми, постају велики, попут набавке икона.

"То је мало компликовано, али истовремено и испуњујуће видети да упркос свим тешкоћама и препрекама које можемо имати, увек има људи који се повезују, упознају. Неки дођу, посете и остану, други дођу, посете и оду и постану пријатељи наше Цркве", каже на крају разговора једини парох СПЦ у Колумбији.

Помоћ сиромашнима

Парохија Свете Тројице у Медељину и протосинђел Симеон Лопез од 2014. године, заједно са фондацијом "Достојанствена Колумбија" (Colombia Digna), помажу најсиромашнијим породицама у Медељину.

Сада је већ традиција да се поводом најрадоснијег хришћанског празника дарују малишани у оквиру акције "Божић са децом".

Кличко каже да се Кијев, због веома тешке ситуације у енергетском сектору и разумевања да ће Руси наставити да нападају критичну инфраструктуру града и земље, спрема да одговори на различите сценарије.

Директор највећег приватног произвођача електричне енергије у Украјини, ДТЕК, Максим Тимченко каже да се земља приближава "хуманитарној катастрофи" након вишемесечних ваздушних напада на енергетски систем, истакавши да сваки будући мировни споразум мора да укључи обуставу напада на ту виталну инфраструктуру.

Украјина је, како је рекао, претрпела две недеље температура између -15 и -20 степени Целзијуса, док је Русија истовремено нападала објекте за транспорт, складиштење и производњу гаса.

Украјинска војска саопштила је да је извела удар на складиште нафте у западној руској области Пенза. Ту се складиште нафта и нафтни деривати којима се снабдевају руске снаге.

Након разговора у Кремљу, које је Москва позитивно оценила, али и подсетила да без узимања у обзир циљева и стратешке предности на фронту руске војске нема мира, специјални амерички представник Стив Виткоф и бизнисмен Џаред Кушнер су, уз друге чланове делегације, посредовали и првој рунди састанка украјинске и руске стране у Абу Дабију.

Један од главних преговарача у делегацији Кијева, секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Рустем Умеров нагласио је да је сусрет у петак са америчком и руском делегацијом "био фокусиран на параметре за окончање руског рата".

Из Беле куће је за Ен-Би-Си њуз речено да су разговори у петак били "продуктивни" и да се настављају данас.

Према речима Министарства спољних послова Уједињених Арапских Емирата, разговори би требало да трају два дана.

Уочи почетка састанка, украјински председник Володимир Зеленски је истакао да ће питање Донбаса бити кључно.