Костић и Миловић ухапшени су у септембру 2023. године од тада се налазе у притвору и две и по године пред судом доказују да нису криви за дела која је тужилаштво кваликофиковало као ратне злочине.

Истог дана, ухапшен је и Илија Елезовић, који је у међувремену преминуо.

Оптужница је Костића теретила да је наводно учествовао у прогону и убиству албанских цивила у општини Вучитрн, а Миловића за наводно учешће у прогону и малтретирању албанских цивила.

Пресуда Костићу и Миловићу је четврта суда у Приштини за наводне ратне злочине од почетка ове, а дванаеста од почетка прошле године.

Додаје се да постоји сумња да је ова организована криминална група имала три организатора који су недоступни органима гоњења, али да се предузимају радње у том правцу. 

Особе данас ухапшене ће након полицијског задржавања бити спроведени у просторије Јавног тужилаштва за организовани криминал након чега ће бити саслушани.

"То подразумева број доступних јавних пуњача, измене законске регулативе, мере локалних самоуправа и јавних предузећа. Учешће продаје нових електричних возила је око 2,1 одсто, док је на нивоу Европе око 17,4 процента. У почетној смо фази, гледано у том смислу", наводи Ћоровић.

Кинески произвођачи у офанзиви

Према његовим речима, Српска асоцијација је, уз помоћ Привредне коморе Србије, поднела иницијативу да се на националном нивоу изради стратегија транзиције ка електромобилности, која подразумева интегралан приступ.

"То подразумева шири скуп мера, а не само субвенције и олакшице приликом годишње регистрације електричних аутомобила", указује Ћоровић, додајући да је на сајму присутно 70 брендова који нуде потпуно електричне моделе.

"Имамо укупно 216 изложених модела, од којих је 70 електричних. То је правац који је заузела светска ауто-индустрија, уз веће или мање проблеме и оштру конкуренцију на нивоу ЕУ и Кине. На сајму су заступљени аутомобили и са европског и кинеског тржишта. Кинески произвођачи су у офанзиви на глобалном нивоу", наводи Ћоровић.

Ћоровић напомиње и да најјефтинији аутомобил на сајму кошта око 9.800 евра, док је најскупљи модел доступан за куповину око 385.000 евра, док цене појединих изложбених модела прелазе и пола милиона евра.

Ослобађајућа пресуда Драгану Ристићу значи да му се данас укида мера притвора.

Одбрана Драгана Ристића је током судског процеса указивала да је дошло до замене идентитета и да он није особа која је починила злочине над Албанцима о којима су сведоци казивали.

"У случајевима када се ти функционери именују ван чланства косовске скупштине, као што је сада случај, неопходно је и службено одобрење већине посланика који припадају странкама, коалицијама, грађанским иницијативама и независним кандидатима који су се изјаснили као представници релевантне заједнице", наводи се у саопштењу Српске листе.

Српска листа указује да овакви једнострани потези представљају наставак праксе институционалног заобилажења легитимних представника српске заједнице.

"Именовањем без ове сагласности, влада Аљбина Куртија је још једном показала да не поштује ни уставни поредак ни политичку вољу српског народа на Косову и Метохији. Овакви једнострани потези представљају наставак праксе институционалног заобилажења легитимних представника српске заједнице и додатно подривају поверење у институције", додаје се у саопштењу.

Истичу да ће правни тим Српске листе након анализе свих аката, поднети жалбу суду и захтевати да се пониште ова противправна именовања.

"Српска листа ће наставити да инсистира на поштовању права српског народа и закона, као и на томе да се права српског народа и његових легитимних представника не могу заобилазити политичким одлукама и једностраним потезима", закључује се у саопштењу Српске листе.

Али Лариђани - филозоф који је написао неколико књига о идеализму Имануела Канта, преговарао о нуклеарном споразуму и оркестрирао гушење демонстрација у којима је страдало најмање 3.000 људи, донедавно је у Америци словио за пожељног будућег лидера Ирана, довољно прагматичног да, када дође време, постигне договор са Вашингтоном.

Ипак, после смрти верског вође Алија Хамнеија, Лариђани је преузео кључну позицију у Ирану и ракетама и дроновима засуо америчке базе по Блиском истоку, чиме се, како наводе обавештајни извори у САД, уписао на врх листе за одстрел коју су саставили САД и Израел.

Спалићемо им срца...

"Спалићемо им срца. Натераћемо ционистичке криминалце и бестидне Американце да зажале због онога што су учинили", рекао је Лариђани 29. марта, дан након што је у првом налету израелских авиона убијен ајатолах Али Хамнеи.

Истог дана када и Лариђани, у нападу на командно место у Техерану, убијен је и први човек Басиђ милиције, Голамреза Солејмани, који је, попут Лариђанија, страдао у акцији "истребљивања" врха Исламске револуције, смишљене како би се могућим устаницима створиле могућности да свргну власт у Ирану.

Дан касније, док је израелски министар одбране Израел Кац објашњавао да је војска добила дозволу да без додатних консултација убија званичнике власти у Техерану, Мосад је објавио да је у Техерану ликвидиран и шеф обавештајних служби Есмаил Хатиб.

После хиљада ваздушних удара САД и Израела и осветничких напада иранске војске и Револуционарне гарде по Израелу, Ираку, Катару, Саудијској Арабији, Уједињеним Арапским Емиратима, Оману, Јордану и Кувајту, власти у Техерану су затвориле Ормушки теснац.

Ирански контраудари

Поморским путем, кроз који пролази петина светске трговине енергентима, Иранци повремено дозвољавају пролаз бродовима из "одабраних земаља". До сада, Иран је гађао 21 танкер, након чега је на прилазима овог мореуза "заглављено" око 20.000 чланова посада на неколико стотина бродова.

Војна операција којом су Иранци одговорили на нападе, наводно, била је дело Хамнеија и Лариђанија, који су, свесни да ће тешко војно поразити САД и Израел, контраударе конципирали тако да нападачима нанесу бар тешке економске ударе.

Ватреним говорима, на устанак су Иранце позивали и амерички председник Доналд Трамп и израелски премијер Бењамин Нетанјаху, мада су Мосад и остале западне обавештајне службе упозоравале да би такав потез могао бити угушен у крви.

План о устанку, чини се, пропао је у тренутку када су власти у Техерану, уместо вере, почели да се позивају на више хиљада година традиције персијског народа, те када су се Белучи, народ са југоистока Ирана, заклели на верност новом верском лидеру Мођтаби Хамнеију.

Пукотина у Белој кући

На тај начин, суштински, рат у Ирану прети да крене у правцу у којем су, у претходне две деценије, полако тонуле и ирачке, либијске и авганистанске авантуре Трампових претходника у Белој кући - Џорџа Буша Млађег и Барака Обаме.

У очекивању брзе победе, чини се, Американци полако тону у рат после којег ће, у годинама које долазе, бити принуђени да остану укључени у политичка кретања у Ирану, трошећи ресурсе на начин на који су животи војника и новац бацани на неуспешне покушаје изградње џеферсоновских демократија у Ираку и Авганистану.

Истовремено, у Вашингтону се, полако, појављују пукотине у "трампистичкој" идеологији, пошто се потпредседник и донедавни "престолонаследник" Џеј Ди Венс све ређе у јавности изјашњава о смислености сукоба, док је шеф Центра за борбу против тероризма Џозеф Кент поднео оставку.

"До јуна 2025. године, схватали сте да су ратови на Блиском истоку замка која је Америку коштала драгоцених живота патриота и осиромашила нацију... Убедили су вас да је Иран непосредна опасност по САД... То је била лаж", навео је Кент у писму Доналду Трампу.

"Добро што је отишао, јер је рекао да Иран није опасност", написао је Трамп на мрежи TruthSocial, испраћајући из својих редова првог високорангираног званичника администрације, које је поднео оставку због иранске кризе.

Амерички медији оцењују да би могао остати и једини, јер су Венс и Тулси Габард прилично опрезни да не искораче претерано ван стазе коју им је зацртао председник.

"Ми смо пре неколико дана представили план Србија 2030. и Србија 2035. Ово је једна важна тачка, једна важна ствар у нашем плану и програму. Рекао бих, од изузетног значаја за Западнобачки округ, за све четири општине Западнобачког округа, дакле и Апатин, и Оџаке, и Кулу, и Сомбор, али и за значајан део општина на северу Јужнобачког округа, дакле Врбас, Србобран и Бечеј, затим Средњобанатског – Нови Бечеј, и Севернобанатског – Кикинду и Нови Кикинду, и онда поново повратак у Црњу, која, мислим, припада средњем Банату", рекао је Вучић.

Навео је да ће брза саобраћајница укупно бити дуга 185,5 километара, а да је данас потписан уговор за 94,2 километра. 

"Тај пут има пет деоница. Потписан је и финансијски део уговора за прву деоницу која је готово 23 км, 22,8 км, она иде од граничног прелаза са Мађарском, дакле Бачки Брег – Сомбор. И та деоница заједно са пројектованим деоницама од прве до пете, за комплетне пројектне услуге плус изградњу прве деонице износи 240 милиона евра", рекао је Вучић.

Истакао је да је Република Србија обезбедила финансирање за све пројекте за прву деоницу, као и да ће у међувремену бити обезбеђено финансирање и за све остале деонице.

"Желим да кажем људима у Сомбору, али и Кули, Врбасу, свим местима, да ће ова прва деоница бити завршена у року од две године. Што је заиста изузетно брзо, важно и рекао бих од огромног интереса за људе у овим окрузима", рекао је председник.

Председник компаније "Азвирт Србија" Ахмет Мурат Туркоглу поручио је да та компанија, која ће градити брзу саобраћајницу не прави само мостове и путеве у Србији, већ вечне споне између српског и азербејџанског народа.

"Непрестано радимо са жељом да нас српски народ упамти по квалитету путева, верујемо да је наш труд препознат и највиши стандарди и динамика рада овај пут неће изостати", истакао је Туркоглу.

Амбасадор Азербејџана у Србији Камил Хасијев рекао је да су билатерални односи две земље достигли највиши могући ниво стратешког партнерства и да се и економска сарадња успешно развија.

Истакао је да се у Азербејџану радују посети председника Вучића у мају и верује да ће та посета допринети још већем јачању стратешког партнерства.

Председник се данас у Председништву састао са представницима компаније "Азвирт", са којом је потписан комерцијални уговор о пројектовању и извођењу радова на изградњи брзе саобраћајнице гранични прелаз Бачки Брег – Сомбор – Кула – Врбас – Србобран.

Уговор су потписали министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић, директор Коридора Србије Александар Антић и директор компаније "Азвирт Србија" Ахмет Мурат Туркоглу.

Потписивању је присуствовао и амбасадор Азербејџана Камил Хасијев.

Цела дужина саобраћајнице, како је раније најављено, од Бачког Брега до Српске Црње, познате и као "Осмех Војводине", биће око 186 километара и биће пројектована за брзину од 100 километара на сат.

Од Бачког Брега до Врбаса стизаће се за око 50 минута, а од Врбаса до Српске Црње за сат и десет минута.

На делу трасе планиране брзе саобраћајнице, од Сомбора до Кикинде, планирана је изградња 46 мостова (преко канала и пролаза за пут), 34 надвожњака, пет подвожњака и 35 пропуста.

На траси брзе саобраћајнице планирана је изградња 12 петљи: Сомбор, Кљајићево, Сивац, Црвенка, Кула, Врбас запад, Врбас север, Врбас исток, Врбас Е-75, Србобран север, Турија и Кикинда исток.

Планирана је изградња и 13 површинских кружних раскрсница.

"Разочаран сам понудом Кира Стармера да нам пошаље два носача авиона тек пошто смо победили и више нема претње за носаче авиона", примећује Трамп поново подсећајући да актуелни председник британске владе нема сличности са Винстоном Черчилом.

Но, британски премијер сер Кир Стармер фокусиран је на новог савезника.

"Уједињено Краљевство стоји уз украјински народ докле год буде потребно. Наша одлучност је несаломљива", поручује он.

Црвени тепих за украјинског председника поново је прострт у Бакингемској палати, парламенту и улици Даунинг. Резултат је проширени војно-индустријски споразум Лондона и Кијева.

"Рат је ушао у потпуно нову еру - еру дронова и вештачке интелигенције", истиче украјински председник Володимир Зеленски.

Британија улаже додатних пола милијарде фунти у већ постојећу заједничку индустријску производњу дронова и њихових пресретача по украјинским спецификацијама.

Украјински стручњаци за дронове на Блиском Истоку

Кијев је упутио двеста једног стручњака за дронско ратовање у Уједињене Арапске Емирате, Катар, Саудијску Арабију и Кувајт.

"У Залив ускоро креће још њих тридесетак", рекао је Володимир Зеленски посланицима оба дома британског парламента.

"Послао сам те војне експерте на захтев наших партнера укључујући ту и Сједињене Државе. У ствари све је то део споразума о дроновима, који смо предложили Сједињеним Државама, на којем смо заједно радили. Наш предлог и даље стоји", објашњава Зеленски мада није јасно да ли Вашингтон пристаје на такав договор.

Украјински дронови спремни за извоз

Украјина дневно производи око две хиљаде дронова за сопствене потребе. Половина јој је неопходна за одбрану, а иста количина је спремна за извоз.

О дронском рату иза затворених врата Зеленски и Стармер разговарали су и са генералним секретаром НАТО-а Марком Рутеом.

"Почели смо са једноставним камиказним дроновима. Затим смо развили дронове, који могу да обарају хеликоптере. Сада имамо дронове, способне да оборе руске борбене авионе са мора. Развили смо и бродове - носаче дронова. Развијамо нове стабилније дронове, који могу дуже и ефикасније да делују на мору", тврди украјински председник Володимир Зеленски.

Лондон поново купује руску нафту

За то време, цене горива на британским пумпама настављају да скачу. Стручњаци у британским медијима признају је Лондон приморан да купује руску нафту преко трећих држава.

"Путин не сме да профитира од рата у Ирану било због скока цене нафте или укидања санкција", каже британски премијер.

Део аналитичара у Лондону указује да премијер Стармер игра игру чекања. Наиме, ишчекује резултате гласања за трећину оба дома америчког Конгреса у новембру.

Очекује се да ће Демократска странка поново вратити већину у оба дома и тиме знатно ограничити маневарски простор за деловање америчког председника Трампа како у иностранству, тако и код куће.

Ветар је више пута поново распламсавао већ захваћени материјал, због чега су ватрогасци морали да интервенишу у више наврата како би спречили ширење пожара.

Упркос томе, ситуација је стављена под контролу и спречено је ширење ватре на друге објекте, изложбене просторе и уметничка дела.

Према досадашњим информацијама, пожар је захватио само спољашњи део крова, без последица по унутрашњост павиљона и околне објекте.

Узрок пожара могао би да буде квар, технички проблем или кратак спој, према првим информација, а истрага ће бити настављена након што подручје буде у потпуности обезбеђено.

У гашењу су учествовале и јединице локалне полиције, које су на лице места стигле чамцима, док је за прецизно лоцирање жаришта коришћен и дрон.

Ситуација је и даље под надзором, а санација ће потрајати због неповољних временских услова.

Аларм је активиран након бројних пријава очевидаца који су приметили густ стуб црног дима изнад Ђардина, видљив и са веће удаљености.

На лице места брзо су стигле екипе ватрогасаца из Венеције, које су дојаву добиле око 10 часова.

Надлежни поручују да је пожар под контролом и да нема опасности од његовог даљег ширења. Венеција је, после почетне забринутости, одахнула јер је инцидент прошао без повређених и без веће штете по уметничко наслеђе.

Министарство културе: Споменик културе није угрожен

Поводом пожара огласило се Министарство културе Србије које је навело да су у склопу одржавања павиљона и припрема за изложбу, у току радови на хидроизолацији крова павиљона (површине око 200 квадратних метара), које изводи лиценцирана италијанска фирма Gaiga konstrucioni.

Истиче да је примењена техника сушења због кише, те да је варница услед јаког ветра завршила на једном од бочних прозора за вентилацију, који су од комбинованог материјала – дрвета и пластике.

"Укупно шест од четрдесетак прозорчића је изгорело (укупне површине 50 х 150 центиметара), а оштећено је и осам плексиглас плоча на крову, због којих је ефекат дима, услед запаљиве пластике, дао утисак пожара много већих размера од реалног", наводи се у саопштењу.

Додаје се да су на терен изашли ватрогасци, представници Дирекције Бијенала и Дирекције за заштиту споменика Републике, који су констатовали да споменик културе није угрожен.

"Сачињен је записник и поднета пријава штете осигурању за одштету, коју ће покрити осигурање, односно италијанска фирма – извођач радова. Радови и поставка одвијаће се неометаном динамиком, како би се павиљон Србије свечано отворио 8. маја у оквиру представљања Србије на 61. Међународној изложби Бијенала", закључује се у саопштењу.

Управо због погоршања те безбедносне ситуације и страха за сопствени живот кренула је сама са два пса на путовање ка Београду.

Фитнес тренер Ивана Васић рекла је за РТС да се чује са клијентима који живе у Ираку и да се стање мало погоршало од тренутка када је отишла из Ирака.

"Клијенти ми пишу да пројектили падају по зградама, није безбедно. Док сам била тамо чула сам звуке авиона изнад своје зграде, то ме тригеровало да кренем ка Београду", рекла је Васићева.

Према њеним речима, у Ираку нема система обавештавања грађана шта ће бити гађано и не зна се кад ће да гађају, тако да последњих дана није излазила из стана, нити се дружила са пријатељима у кафићима.   

Ивана Васић је испричала да се и раније дешавало да гађају аеродром, али се некако знало да ће бити гађан. Истакла је да је она као и многи странци у Ербилу живела у околини аеродрома, али да без обзира на повремена гађања никад до сада није осетила да треба да оде одатле.

"Сада је била велика разлика. Подсетило ме на искуство из 1999. Живим сама са две куце", каже Васићева и истиче да су странци били много уплашенији од локалног становништва.

"Локално становништво није било уплашено, питали су ме зашто идеш. Ја сам одговарала падају бомбе. Они кажу то је нормално, падају бомбе поред тебе, неће тебе да погоде", напоменула је фитнес тренер.

Живот и изазови у Ираку

Како је рекла, пре осам година у Ербилу је отворена етно теретана и осам Срба је отишло тамо да живи и ради, међутим, за време короне сви сем ње и још једне девојке су се вратили у Србију. 

"Изгубила сам посао и остала у непознатом граду. Живела сам са арапском породицом па нисам морала да плаћам стан", каже Васићева.

Према њеним речима, сам град Ербил је најстарији град на свету и веома је леп за живот.

"Мој отац је рекао кад је био код мене да је енергија града посебна. Миран је и породичан град, лепо се зарађује. Једна српска породица са троје деце живи тамо. Они су тренутно у Србији, али ако се смири ситуација и они ће се вратити", каже саговорница РТС-а. 

Страх и повратак у Београд

Ивана је описала како се осећала кад је напустила град и док је возила ка Београду.

"Остављам осам година иза себе, остављам људе са којима сам као породица и сада крећем у нови живот. Волела бих нешто из прошлости да задржим", каже Васићева и истиче да су јој пси "држали страх" док је возила по 1.000 километра дневно.

Како је рекла, пролазила је поред границе Ирак-Сирија-Турска, баш у дану кад су рекли да ће да гађају тај део

"Доста су ми помагали људи током пута када виде да имам српски пасош, а возим ирачке таблице. Питају ме шта ћу ту и помагали су ми", каже Васићева и додаје да је посебно осећала страх током ноћи.

Према њеним речима, кад је изашла из Ирака осетила се сигурном.

"Имам себе и бирам да будем безбедна. Човек кад се сусретне са страхом порасте. Много сам порасла после овог. Мислим да ће бити наставак приче, дошла сам њиховим колима, не могу овде да их продам, морам да одем да бар раздужим стан", објаснила је Васићева.

Напоменула је да и даље ради онлајн и да је у контакту са клијентима из Ирака. Једна од њих јој је јутрос баш рекла да су гађали поред њене куће и да се много уплашила.

У складу са законском процедуром, Општа болница Чачак спровела је унутрашњу контролу стручног рада, а коначну одлуку да ли је било пропуста у лечењу донеће суд.

Доктор Драгољуб Пауновић, саветник министра здравља за инспекцијске послове, рекао је за РТС да у лечењу девојчице која је преминула после операције крајника, нису нађене процедуралне и стручне грешке.

"После инспекцијског надзора, спољашње и унутрашње контроле, обдукције и свих осталих претрага које су у току, за малолетну Е. М, нису нађене процедуралне и стручне грешке у лечењу и поступању“, рекао је Пауновић.

Према његовим речима, за другог пацијента М. М. постојале су и стручне и процедуралне грешке, али обдукциони налази још нису готови тако да је, како је рекао, тешко да се изјаснимо о степену тих грешака, како су настале и шта се десило.

Четворогодишња девојчица из околине Чачка преминула је 4. фебруара након операције крајника у чачанској болници. Она је због компликација хитно одвезена у Београд, где је преминула.

У истој болници, после операције преминуо је и 38-годишњи мушкарац.

Истрага је у току, потврђено је РТС-у у Полицијској управи у Чачку.

"Комисија није суд и њене одлуке нису пресуде, већ саветодавна мишљења. Ако буде суштинских примедби, извршићемо корекције. Разговарано је о примедбама из јавности које у већем делу не стоје, као и о процедури усвајања закона", навео је Вујић.

Министар објашњава да закони нису усвојени по хитној процедури, већ на предлог посланика, који има право као носилац власти и, према Уставу, представник je грађана. "Венецијанској комисији, као и ЕУ, појаснили смо разлику између тога када закон предложи Влада, односно министарство, и када га предложи народни посланик", каже Вујић.

Најављен брз извештај Комисије

Напомиње да је Венецијанска комисија најавила да ће врло брзо послати извештај како бисмо могли да дамо коментаре.

"Ако Венецијанска комисија да препоруке, Србија ће, као озбиљна земља, ући у процес измене закона, а потом ћемо са њима разговарати да ли су те измене у складу са њиховим препорукама", истиче Вујић.

Подсећа, такође, да су закони усвојени у редовној процедури и да је двадесет дана било могуће да се погледају предлози и доставе примедбе и сугестије Народној скупштини.

На питање зашто се Србија обратила Комисији тек након усвајања закона, Вујић објашњава да Комисија не ради "данас за сутра", већ да постоји процедура.

Паушалне оцене ЕУ

Према његовим речима, тражили су од ЕУ, која је оценила да су закони корак уназад, да размотре конкретна решења, јер ако нема прецизних примедби, реч је о паушалним оценама Брисела.

"Инсистирали смо у разговорима са ЕУ да се питање упути Венецијанској комисији, јер је мој утисак био да су њихове оцене опште. Не може се говорити о кораку уназад у независности судија ако се уводи трећи суд ради растерећења, јер су судије и судска администрација преоптерећени", сматра Вујић.

На питање да ли измене угрожавају европски пут Србије, Вујић каже да не представљају препреку, јер не умањују независност судија нити самосталност тужилаштва.

Према његовим речима, кроз поделу суда, формирање трећег суда за Нови Београд и четвртог за Земун и Сурчин, стварају се услови за растерећење, повећање ефикасности и бољи приступ правди грађанима.

Говорећи о критикама у вези са променама у тужилаштву, Вујић каже да нема контроле над истрагама нити утицаја на њихову независност.

"Према Уставу, међународну политику воде Влада и председник. Морамо да знамо шта се потписује, било да је реч о меморандуму о сарадњи или приступању организацији. Закон мора да прати Устав“, наводи Вујић.

Стални мандат тужилаца и критике ТОК-а

На питање о критикама Јавног тужилаштва за организовани криминал (ТОК) због смањења броја тужилаца са 21 на 16, као и о наводима да је реч о опструкцији у случају надстрешнице, Вујић одбацује те тврдње и истиче да је упућивање тужилаца постало правило, а не изузетак.

"Од 21 тужиоца, 11 је било упућено. Високи савет већински желео је да тужиоци буду у сталном мандату. Плате у ТОК-у су двоструко веће. Ако некога упутим дискреционим правом без ограничења и критеријума, онда од мене зависи да ли ће остати – а то је механизам који смањује самосталност“, наводи Вујић.

Истиче, такође, да се у случају надстрешнице у ТОК-у воде финансијске истраге у вези са реконструкцијом Железничке станице у Новом Саду, као и да је Савет разматрао претходне резултате тужилаца.

"Логика упућивања је да тужилац који је иницијално покренуо предмет у Вишем тужилаштву прати тај предмет и у ТОК-у. То важи и за случај заплене наркотика у Коњуху. Тај тужилац је поднео захтев за упућивање и очекујем да ће то ускоро бити завршено", каже Вујић.

Уредница "Бизнис магазина“ и "Економетра“ Радојка Николић рекла је за РТС да та специфичност да мушкарци зарађују више на истим позицијама од жена није само специфичност Србије, већ су жене мање плаћене на истој позицији и у ЕУ.

"Управо због традиционалног приступа, традиционалан однос према женама постоји и у ЕУ, и тамо се воде расправе о мањим платама жена. То је тенденција која се преноси из деценије у деценију", навела је Николићева.

Према њеним речима, ЕУ је пре 30 година кренула са женским предузетништвом, а све то у намери да се поправи позиција жена, и да се жене издвоје из потцењене позиције. Навела је пример једне од најразвијенијих земаља света Швајцарска, која је последња у Европи увела гласачко право за жене иако је најразвијенија.

Кад се, осим пола, гледа и старост, највише у Србији зарађују мушкарци који имају између 35 и 39 година. Њихова просечна зарада у септембру била је 128.760 динара. Међу женама, највеће плате примају оне којима је од 30 до 34 године - у просеку, 106.843. Дакле, платни врхунац за жене мањи је за око 22.000 динара од оног за мушкарце.

Николићева је објаснила да мушкарци највише зарађују у периоду од 35 до 39 година то што су тада у пуној стваралачкој снази, ако су високообразовани имају 10 година стажа, могу да напредују, док код жена  та граница је до 34 године, зато што се померила граница рађања. Како је рекла, жене се касније одлучују на рађање, то је сада после 34 године, тада  почињу да стварају породицу. Раније је то било четири до пет година раније, приметила је Николићева.

Према истраживању Инфостуда, кад конкуришу за посао, жене очекују мању плату него мушкарци, и то за око 200 евра.

Радојка Николић објашњава да је разлог томе разлика у менталитету, а према обичајним правима она мисле да не могу да добију више па су се ограничиле. Међутим, истиче да има и енергичних и предузимљивих жена.

Образовање и плате

Ако се у статистику унесе и образовање, ево колико мушкарци зарађују више од жена с истим нивоом школе. Ако имају више од завршених основних студија, разлика у корист мушкараца износи 46.487 динара.

У случају да су завршили факултет или вишу школу, примају 41.023 динара више него жена с истом дипломом. Мушкарци који су након средње школе добили мајсторско или специјалистичко звање примају 24.953 динара више од жена истог образовног ранга.

На нивоу четворогодишње средње школе, разлика је 16.982 динара, а на нивоу трогодишње средње школе, жене остају испод мушког просека за 13.644 динара. Код стручно оспособљених и неформално образованих, плате мушкараца предњаче за 11.966 динара. За оне који су завршили основну школу, разлика је 7.977 динара у корист мушкараца.

Највише и најниже плате

Платне структуре заједничке за мушкарце и жене - кад се посматра висина примања, оних који добијају до 55.000 динара има 5,8 одсто укупног броја запослених. Између 55.000 и 65.000 динара добија 22,7 процената радне снаге. Од 65.000 до 85.000 динара - 21,2 одсто радника.

Од 85.000 до 110.000 динара сваког месеца прима 20,3 процента запослених. Плату између 110.000 и 130.000 динара добија 10,9 одсто радника. Месечни износ од 130.000 до 160.000 динара прима 7,5 одсто запослених, између 160.000 и 220.000 шест одсто радне снаге, више од 220.000 - 5,6 процената радника.

Уредница "Бизнис магазина“ и "Економетра“ Радојка Николић рекла је да имате екстреме који зарађују најмање и највише по 5,8 одсто и 5,6 посто, то су они који имају плату до 55.000 и преко 220.000.

"Ако то претворимо у бројке 130.000 запослених има најниже и 130.000 радника има највише плате. Што показује да је наше друштво поларизовано друштво, и да постоје велике разлике", објаснила је Николићева.

Према њеним речима, битна су следећа три слоја која примају до 110.000 динара, а њих је 63 процената. Како је рекла, плате између 55.000 и 100.000 има две трећине друштва, односно они зарађују од 470 до 900 евра што је недовољно за породични живот.

"Развијена економска друштва имају јачу средњу класу, да приходима можете да исфинансирате основне трошкове и да вам остане за одмор или мањи луксуз и то је разлика од сиромашнијих друштва", каже Николићева.

Када је реч о томе која занимања највише зарађују, Николићева каже да су информационе технологије и комуникације на првом месту, на другом месту рударство, а на трећем запослени у финансијама и осигурању, док су финансије биле на првом месту пре пар година.

Путницима се саветује да контактирају своје авио-компаније ради информација о алтернативним опцијама путовања. Штрајк је резултат текућих преговора о платама између Вердија и управе аеродрома.

Услед генералног штрајка, компанија "Ер Србија" је саопштила да отказује летове између Београда и Берлина 18. марта.

"Путници ће бити преусмерени на летове планиране за 19. март, који ће се обавити по редовном реду летења, као и друге алтернативне летове. 'Ер Србија' жали због промена до којих је дошло услед штрајка на аеродрому у Берлину и предузима све што је у њеној моћи да би пружила подршку путницима на наведеним летовима", наводи се у саопштењу компаније.

Синдикат тражи повећање плата од шест одсто за око 2.000 запослених, најмање 250 евра месечно, као и додатни слободан дан за чланове. У Минхену, јавни превоз је такође погођен.

Метро, трамваји и аутобуси од јутра саобраћају скраћено, а од 11.00 прелазе на хитну мрежу.  Приградски возови и регионални аутобуси нису погођени. Синдикат Верди планира и сутра сличне штрајкове, и то у другим већим градовима у Баварској, Северној Рајни-Вестфалији и Хамбургу.

У Стратегији развоја енергетике земље до 2040. године водоник је препознат као један од енергената који доприноси енергетској стабилности.

Заговорници све чешће истичу да је водоник гориво будућности, а тај епитет, како објашњава Александар Латиновић, произилази из улоге коју би могао да има у енергетској транзицији и декарбонизацији.

Европа, али и Србија, све више се окрећу обновљивим изворима енергије, пре свега ветру и сунцу, али ти извори имају своја ограничења.

"Они су варијабилни и не можемо са сигурношћу да их планирамо нити да се у потпуности ослонимо на њих“, указује Латиновић.

Њихова производња, каже, зависи од временских услова и има изражен сезонски карактер – ветар дува повремено, док је сунчева енергија најдоступнија од пролећа до јесени. То значи да се у тим периодима јављају вишкови енергије, док је током зиме, када је потрошња највећа, енергије мање.

Управо ту настају кључни изазови енергетске транзиције – балансирање система и складиштење енергије, а водоник се намеће као једно од могућих решења, рекао је Латиновић.

"Електролизери који производе водоник могу лако да се укључују и искључују, а његова најважнија улога у будућности биће складиштење енергије“, истиче Латиновић.

То у пракси, како каже, значи да би се вишкови енергије произведени током лета могли претварати у водоник и користити током зиме, када је потрошња већа. Ипак, како додаје, масовнија примена ових технологија очекује се у наредних пет до десет година.

Иако се водоник већ више од једног века користи као технички гас у индустрији, његова нова примена тек се развија. Посебно место има у транспорту, где се све више улаже у развој водоничних погона.

"Можда ће електрична возила доминирати у путничком саобраћају, али водоник има значајну предност у теретним возилима, бродском и авио-саобраћају", указује Латиновић. 

Примена у енергетске сврхе

"Она најзначајнија улога која се очекује од водоника то је примена у енергетске сврхе, где водоник треба да замени фосилна горива, на првом месту гас и угаљ.

"Недостатак гаса, посебно течног природног гаса (ЛНГ), доводи до великих осцилација цена електричне енергије, што пројекте водоника чини исплативијим. Што је већа разлика између најниже и највише цене струје, то су овакви пројекти економски исплативија. Слично као и претходна криза, и актуелна ситуација може бити снажан подстицај за даљи развој водоничне индустрије", каже Латиновић.

Једно од често постављаних питања је да ли водоник може да користи постојећу гасну инфраструктуру.

"Постоје примери у Европи где се водоник меша са природним гасом, али то је само прелазно решење. Удео водоника у таквим мешавинама ограничен је на око 20 одсто, а поред тога водоник је веома лаган гас који лако цури и може да утиче на структуру материјала, чинећи их кртим", каже Латиновић.

Због тога се, како каже, као дугорочно решење намећу посебни гасоводи за водоник, као и развој горива на бази водоника, попут е-метанола и амонијака, који већ показују значајан потенцијал у свету.

Истиче да Европска унија већ интензивно улаже у развој водоничне економије, основана је и Водонична банка, која субвенционише производњу водоника по килограму, а тренутно је подржано више пројеката широм Европе.

Са друге стране, Србија је, каже Латиновић, тек на почетку овог процеса. "Иако постоји стратегија развоја, неопходно је донети детаљну мапу пута, као и законска и подзаконска акта која ће регулисати употребу водоника у индустрији, транспорту и енергетици", навео је Латиновић.

"Када сам кренула да дајем крв, размишљала сам зашто да не, а онда с временом како су кренуле акције, свесна сам да чинимо неком добро дело. Помажемо, хумано је и то је тако кренуло, и сада сам веома поносна што сам стоти пут дала крв и што сам многима, многима помогла", каже Лепосава Арсић.

Лепосава се осећа добро, учествује у акцијама три пута годишње. Чланица је удружења "Коце заувек" које постоји 12 година и има више од хиљаду чланова, међу којима су многи вишеструки даваоци крви.

"Проверили смо у Црвеном крсту, у Србији постоји 6 жена које су дале 100 пута крв, Лепа је седма. И жене и мушкарци, сви су потенцијални даваоци и потенцијални примаоци крви, тако да не постоје препреке између женског и мушког пола у давалаштву крви. Сви су добродошли, а Лепин гест и чин је понос и нашег удружења и града Врања и Пчињског округа", каже Благоје Коцић, из удружења добровољних давалаца крви "Коце заувек" из Врања.

Лепосава поручује свима да дају крв још из младих дана и да је то потребно само издвојити пет минута.

Њен син Игор је, каже, кренуо истим стопама, до сада је крв дао 30 пута.

У Пчињском округу редовне су акције добровољног давалаштва крви. Црвени крст и удружења позивају и нове даваоце да одвоје време и помогну.

Очекује се умерено и потпуно облачно време, ујутру и пре подне на западу и југу местимично са кишом, у брдско-планинским пределима са снегом. 

Најнижа температура кретаће се од 3 до 8, а највиша дневна од 10 до 15 степени.

У Београду умерено и потпуно облачно и ветровито. Дуваће умерен и јак источни ветар који ће увече бити у слабљењу.

Најнижа дневна 8, а највиша температура до 15 степени.

Прогноза за наредне дане

Идућих седам дана очекује се умерено облачно време са сунчаним интервалима и углавном суво уз дневну температуру од 12 до 17 степени.

Током среде падавине се очекују још у првом делу дана и то углавном у западним и јужним пределима, после подне суво уз постепено смањење облачности. 

Од четвртка променљиво облачно и у већини крајева суво, а краткотрајна слаба киша биће ретка (изолована) појава.

Бенјамин Нетанјаху навео је да су израелске снаге елиминисале и команданта паравојних снага Басиџ и лидера Револуционарне гарде Голамрезу Солејманија.

Према речима премијера Израела, убиства Ларинџанија и Солејманија су део њиховог циља да "дестабилизују" ирански режим настојећи да иранском народу "дају прилику да свргну режим" са власти.

Након објаве о смрти Лариџанија са његовог профила на платформи Икс објављена је његова писана порука о сахрани иранских морнара док су тамошњи медији потврдили су да је Солејмани убијен у израелско-америчким ударима.

На терену – нови талас иранских напада на Израел. Дроновима су гађани центри за сајбер технологију и фабрика за производњу оружја. Експлозије су одјекивале Либаном и Ираком. Катар, Емирати и Саудијска Арабија пресрели су иранске ракете и дронове. Једна особа погинула је у Абу Дабију.

Уједињене нације покренуле су истрагу поводом напада на основну школу у Ирану када је убијено 168 деце. Уколико се потврди одговорност САД, то би био један од најсмртоноснијих напада на цивиле у деценијама америчких војних акција на Блиском истоку.

Директор Националног центра за борбу против тероризма САД Џо Кент објавио је на друштвеним мрежама да подноси оставку на ту функцију рекавши да "не може мирне савести да подржи рат у Ирану“.

Обраћајући се Доналду Трампу у писму о оставци, Кент каже да је јасно да се у рат ушло због притиска Израела и његовог моћног америчког лобија.

Председник САД је пред новинарима у Белој кући исмејао Кента оценивши га као "веома слабог у погледу безбедности“ .

Одлуку чланица НАТО-а да одбију захтев Вашингтона да помогну у разбијању блокаде Ормуског мореуза, Трамп је оценио као "шокантну и веома глупу грешку”.

Поручио је да му није потребна "никаква помоћ НАТО-а".