Подсетио је да је тај суд осудио председника Удружења "Источна алтернатива" за постављање транспарента којим је честитао рођендан генералу Ратку Младића, као и Миодрага Малића на три године затвора јер је на опозиционом митингу у Бањалуци подигао фотографије првог председника Српске Радована Караџића и некадашњег команданта Војске Српске генерала Ратка Младића, који су, како је навео, историјске личности.  

"Ово је опасно. Позивам све Србе у Српској и Федерацији БиХ да се окупе у јединственом фронту одбране који није нимало од значаја нижи од онога што смо имали 1991. године", река је Додик на конференцији за новинаре у Бањалуци.

Он је истакао да жели да буде део фронта борбе на сву неправду која је учињена њему, а коју доживљава и као неправду учињену Републици Српској.

Нагласио је да Суд и Тужилаштво БиХ све чине са крајњом сврхом развлашћивања имовинског Републике Српске и свега што је Српска.

"Када сте чули да је Тужилаштво БиХ подигло оптужницу за било који случај против нечега у ФБиХ, а што је важно жа тамошњу привреду? Све и један привредник у Српској је нападнут од Тужилаштва. Све и једно предузеће је у Српској доведено до колапса јер је стални предмет истрага Тужилаштва", рекао је Додик.

Он је приметио да СДС ћути на пресуду човеку који је на њиховом скупу подигао три прста и показао фотографије Ратка Младића и Радована Караџића.

Фрапиран је и разочаран чињеницом да опозиција у Српској ништа не разуме, те напоменуо да се Бакир Изетбеговић јавно хвали о томе да је најважније да дође до доласка опозиције на власт у Српској и да дође на ниво БиХ како би заједнички завршили концепт "државе БиХ".

Поручио је да таква БиХ, какву жели Изетбеговић, никада неће бити направљена.

"Ако генерални секретар УН каже да Гренланд има право на самоопредељење, онда има и Република Српска", рекао је Додик и поновио да су непријатељи Српске у Сарајеву и западним елитама.

"Ми ћемо морати да размислимо да се окупимо, и власт и опозицију, и да изађемо из Дејтонског споразума. То се мора урадити на путу самоопредељења. Сретан сам што сам у име српског народа примљен у Израелу. Посету посвећујем Српској, српском народу, миру и слободи", рекао је Додик.

Поновио је да ОХР треба да оде из БиХ и да Парламентарна скупштина БиХ одлукама поништи све оно што је радила та канцеларија уколико се жели да БиХ живи.

"Ако неће, онда треба ми својим одлукама да их поништимо", рекао је председник СНСД-а. Он је нагласио да ОХР и нелегитимног високог представника Кристијана Шмита не треба ништа молити.

Блокаде теретног саобраћаја на граничним прелазима у Србији постављене су  због строже примене правила о дозвољеном боравку возача у земљама Европске уније.  Иако правило није ново, контрола је пооштрена након увођења новог система уласка у ЕУ.

На граничним прелазима су, због блокада, настале километарске колоне камиона.

Одлука о прекиду блокада донета је дан након што је Европска комисија почела разматрање могућности увођења посебних виза за професионалне возаче камиона, које би им омогућиле дужи боравак у земљама ЕУ и несметано обављање посла.

Више јавно тужилаштво у Београду је навело да је, одмах након уручења позива Стаменковићу, Врховни јавни тужилац Загорка Доловац затражила да јој се неодложно доставе списи овог предмета на увид.

Имајући у виду да је Врховни јавни тужилац члан ВСТ по функцији и потенцијални сведок у овом предмету, списи предмета јој, како је наведено, не могу бити достављени.

Како се наводи, Стаменковић је пријављен да је од 25. децембра прошле године до 16. јануара ове године, кршењем Закона о ВСТ и Пословника о раду ВСТ, очигледно несавесно поступао у вршењу службе, па је услед тога дошло до тешке повреде права чланова Савета, као и подносилаца шест приговора на тужилачке изборе који су поднети Савету због повреде изборног права на више бирачких места.

Према наводима кривичне пријаве, Стаменковић је 25. децембра прошле године као председник Савета заказао ванредну електронску седницу мимо услова предвиђених Пословником за заказивање такве седнице, чиме је тешко повредио право чланова Савета да одлучују о дневном реду седнице, као и да учествују у обавезној расправи након увида у материјал, који могу користити и на самој седници.

Он је, како је наведено у саопштењу, седницу заказао са намером да се она одржи електронским путем, како се не би могло расправљати о одлукама које се предлажу дневним редом, иако је у Пословнику о раду ВСТ наведено да се таква седница може одржати само када одлука која је на дневном реду не изискује расправу и увид у материјал.

Додаје се да је следећег дана Стаменковић, кршењем Закона о ВСТ, у материјалном смислу повредио право подносилаца приговора који су тражили заштиту својих изборних права пред ВСТ.

Иако је Савет, као колективни орган требало да одлучи о поднетим приговорима, Стаменковић је самовољно, супротно члану 8 и члану 17 тачка 23 Закона о ВСТ, донео акт Савета - шест решења којима се поднети приговори одбијају. То је учинио, како наводе из тужилаштва, иако Савет уопште није одлучивао о наведеном питању.

Стаменковић, како се наводи у кривичној пријави, као председник ВСТ нема овлашћење доношења аката Савета, већ само старања о њиховом спровођењу након што их Савет донесе већином од осам гласова. Пошто је Уставни суд поништио незаконита решења ВСТ, Стаменковић је одбио да закаже седницу ВСТ сходно налогу суда, већ је 16. јануара послао електронску пошту свим члановима Савета са предлогом да он као председник Савета потпише и објави одлуку која се у виду нацрта налазила у додатку електронског писма, а која одлука је супротна налозима Уставног суда.

Уставни суд је у одлуци дао налог да ВСТ предузме даље изборне радње у складу са Законом о ВСТ, односно да поништи изборе на бирачким местима означеним у поднетим приговорима, те да исте понови у законском року од осам дана, уз напомену да је ВСТ у извршењу Одлуке Уставног суда обавезан како изреком, тако и ставовима изнетим у образложењу одлуке, наведено је у кривичној пријави.

Кнежевић је најавио да ће разговарати ускоро и са лидером Нове српске демократије Андријом Мандићем о даљем деловању коалиције "За будућност Црне Горе".

Кнежевић је најавио да ће Клуб посланика ДНП предати у скупштинску процедуру измене и допуне Закона и држављанству.

Како је поручио, нисмо издали ниједан принцип.

"Функције по дубини су постављене по професионализму и меритократији, нека Милојко Спајић види шта ће са њима", казао је Кнежевић.

Он је подсетио да ДНП и Нова српска демократија чине савез "За будућност Црне Горе".

"Односи са Мандићем ће бити пријатељски, али задужен сам да разговарам са њим о будућности коалиције. Мало је необично да део коалиције буде у Влади а део не", казао је Кнежевић.

Испред просторија ДНП-а окупио се део грађана Зете, поручујући да су ту да подрже политику челника странке Милана Кнежевића.

Александар Томић, из Панчева, каже: "Јако ми пуно значи одржавање те менталне кондиције. Пирографија тражи јако пуно стрпљења, пуно рада и концентрације. Kад се угасе све свеће, стимулације и мотиви, онда и болест још више и брже напредује."

Подршку у свом хобију Александар има у породици.

Бојана Томић, из Панчева, додаје: "Мени је најважније да он има хоби који га испуњава. Њему је лепо да ради, срећан је. То је једина сатисфакција, да има чиме време да испуни, да се осећа корисним. Ако нешто успе да прода, а то је ретко, то му је срећа."

Александар је до сад урадио око 250 слика. Представља најразичитије мотиве, али га највише инспиришу портрети.

Александар Томић, објашњава: "Највише ми емотивно значи кад радим студију карактера, да пренесем емоцију човека. То ми је најинтересантније. Радим и животиње и иконе, али највише ми значи да човек доживи ту емоцију на слици, било да је то тужна или радосна сцена."

Већину слика Александар је поклонио, мада покушава и да их прода. Има сајт "пирографија", где је приказао своје радове, али људи код нас још увек не знају много о тој техници. Ипак, највећу радост му представља задовољство особе којој је даровао слику, јер је то нешто што траје дуго и не може да се потроши.

Изграђено је шест резервоара за нафтно складиштење, а четири су у пробном раду од 31. децембра.

Министарка је навела до ће у четири резервоара до 15. априла бити укупно 64.000 тона евродизела, а у преостала два за које се очекује да буду пуштена у рад око половине фебруара још око 32.000 тона. 

"То значи додатних скоро 100.000 тона нафтних деривата, додатне сигурности, додатне безбедности. То су велике количине, ако знамо да просечно трошимо око 5.000 до 5.500 тона дневно, конкретно евро дизела. Значи да се осећамо сигурније и безбедније", истакла је министарка.

Чланови тима разматрали су приоритете и методологију рада за наредни период, као и план активности усмерен на испуњавање обавеза у оквиру преговарачког процеса са ЕУ.

Као главни циљеви истакнути су отварање Кластера 3 (Конкурентност и инклузивни раст), испуњавање прелазних мерила за Поглавље 23 (Правосуђе и основна права) и Поглавље 24 (Правда, слобода и безбедност) – ИБАР, који су кључни за убрзање динамике приступних преговора.

Међу циљевима је и испуњавање мерила за отварање Кластера 2 (Унутрашње тржиште) и Кластера 5 (Ресурси, пољопривреда, кохезија), припреме за Кластер 6 (Спољни односи), као и испуњавање конкретних препорука из Годишњег извештаја Европске комисије о Србији.

Чланови тима представили су пресек стања у својим областима и дискутовали о плановима и роковима за спровођење активности потребних за унапређење динамике приступних преговора. Закључено је да ће Оперативни тим редовно одржавати састанке и активно доприносити јачању институционалних капацитета и знатном убрзању процеса приступања Србије Европској унији.

На састанку су учествовали председница Народне скупштине Ана Брнабић, министар финансија Синиша Мали, министар унутрашњих послова Ивица Дачић, министар за европске интеграције, главни преговарач и национални координатор Инструмента за реформе и раст Немања Старовић, министар правде Ненад Вујић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић, саветник председника Републике Србије за спољну политику Татјана Јовић, саветник председника Владе за спољну политику Немања Диковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић и њихови заменици.

Оперативни тим успостављен је на иницијативу председника Србије Александра Вучића.

Сет правосудних закона Скупштини Србије је предложио председник Одбора за правосуђе, локалну управу и државну самоуправу Угљеша Мрдић.

"На снази је и даље висок степен приправности свих надлежних институција, министарстава, предузећа, локалних самоуправа, организација широм Србије, како бисмо се суочили са евентуалним екстремним временским непогодама, односно са оним што се зове ванредна ситуација", истакао је Дачић.

Навео је да ће наредна седница Штаба бити одржана у следећи четвртак или петак.

Седници су присуствали министри у Влади Србије Братислав Гашић, Ненад Вујић, Дејан Вук Станковић, Снежана Пауновић, Борис Братина и Драган Гламочић, државни секретари из више министарстава и директори јавних предузећа. 

"Отворен и садржајан разговор са амбасадорима земаља чланица ЕУ о европском путу Србије, реформама које спроводимо и изазовима са којима се суочавамо", навео је Вучић.

Додао је да је у том циљу Влада Србије, на његов предлог, донела одлуку о формирању оперативног тима, чија ће улога бити да координише убрзано спровођење свих обавеза на европском путу Србије и да је први састанак тог тима одржан данас.

"Верујем да само кроз сарадњу, међусобно поштовање и конкретне кораке можемо градити бољу и сигурнију будућност за све грађане", нагласио је председник Вучић.

Састанку су присуствовали и председница Скупштине Србије Ана Брнабић и министар за европске интеграције Немања Старовић.

Један возач је заустављен и искључен из саобраћаја због претицања колоне возила преко неиспрекидане уздужне линије на територији Крагујевца.

Управа саобраћајне полиције скреће пажњу да је број прекршаја које су открили полицијски службеници који контролишу саобраћај пресретачима у огромном порасту. Од почетка године, откривено је 3.610 прекршаја, што је готово 50 одсто више у односу на исти период прошле године.

За непуних месец дана откривена су 152 прекршаја која су Законом о безбедности саобраћаја прописана као тежи прекршаји, укључујући прекршаје насилничке вожње, што је два и по пута (157 одсто) више у односу на прошлу годину.

Милан Ћурчија, из Шида, каже: "Уживамо јер смо зато и кренули да певамо, због уживања. Кор постоји око 2 месеца."

Даринка Лазаревић, професорка музичког из Kрушевца, додаје: "Ја сам дириговала у себи, не могу да будем мирна, не могу да будем мирна, диригујем свуда где могу."

За чланице Kола српских сестара сваки долазак у Геронтолошки центар је празник. Уз осмех, лепу реч и наградну лутрију, у којој свих 215 корисника добија поклон, доносе им нешто још драгоценије, осећај да нико није заборављен.

Даринка Виријевић, потпредседница Kола српских сестара, Kрушевац, објашњава: "Ми смо овде од '99. године. Што ми радо долазимо, него они нас радо примају, сви су се насмејали јутрос кад смо ми пристигли овде. То је више због дружења и због те лутрије која је интересантна. То је ситница, али њима значи. Онако баш тренутак за памћење."

Јелена Мијаиловић, директорка Геронтолошког центра Kрушевац, наводи: "Оне су пријатељи ове куће, то су жене које брину о њима, које обезбеђују донације, које посвећују њима љубав исто, подједнако, као и сви запослени у овој установи. Трудимо се да их анимирамо на дневном нивоу, да имају дружење која нису имали у својим домаћинствима."

А да су у тим напорима и успели, сведоче сами корисници.

Десанка Илић из Kрушевца, каже: "Kао што видите, ово није дом за старе људе, него је ово вртић за баке и деке. Догађаје имамо сваког дана, којима се радујемо, од томболе, приредбе, гостију, тако да нам је дан испуњен потпуно."

Слобода Василијевић, из Модрице, додаје: "Идемо у манастире, стално неке изласке кад буде лети, а сад зими мало другачије, али имамо приредбе, дођу деца дају приредбе и срећни смо кад их видимо. Обрадују нас и поклонима."

Сестринствао крушевачког Kола, Геронтолошки центар посећује четири пута годишње, сваки пут изнова потврђујући да су топлина, хуманост и дружење вредности које не познају године и које свима једнако значе.

"Јуче је био најтоплији дан у јануару ове године. Од данас је нешто хладније, али нема озбиљне зиме. То значи да неће бити ледених дана нити већих снежних падавина", објаснио је Тодоровић.

Он наводи да ће доћи до кратког захлађења које ће трајати неколико дана, највероватније до 2. фебруара, уз малу количину падавина.

"Биће мало кише и нешто снега у планинским пределима, док је у нижим крајевима могућа тек пролазна суснежица или слаб снег који се неће задржавати на тлу", рекао је метеоролог Тодоровић.

Према његовим речима, од понедељка је могућ јутарњи мраз, али не и такозвани ледени дани, када температура током целог дана остаје испод нуле.

"Јутарњи мраз биће слаб, локално умерен у брдско-планинским пределима. Већ од 3. фебруара очекује се поновни пораст температура, а до око 10. и 11. фебруара задржаће се топлија варијанта зимског времена", додао је Тодоровић.

Осврнувши се на ветровито време, Тодоровић је истакао да је кошава ове године чешћа него иначе, као последица специфичне синоптичке ситуације.

"Кошава ће почети у недељу поподне и дуваће већи део наредне седмице, вероватно до 6. или 7. фебруара. Уз њу углавном нема значајнијих падавина, осим евентуално слабе кише на југозападу земље", објаснио је он.

Како је закључио, у наредном периоду Србију очекује стабилизација времена, без екстремних зимских услова, уз више ветровитих, али релативно топлих дана за ово доба године.

Изјаве председника САД Доналда Трампа о амбицији да Сједињене Државе "милом или силом" преузму Гренланд довеле су трансатлантско савезништво на ивицу кризе.

Истовремено, Брисел је успео да у кратком року финализује трговинске споразуме о слободној трговини са земљама Јужне Америке у оквиру Меркосура, као и са Индијом – договоре о којима се преговарало деценијама.

Нова трговинска зона – милијарда потрошача

Споразум са Меркосуром обухвата тржиште од око 700 милиона људи, док договор са Индијом отвара приступ тржишту од скоро две милијарде становника. Према проценама, око 90 одсто европских производа постепено ће бити ослобођено царина, што би европској економији могло да донесе више милијарди евра годишње.

Ови договори представљају значајан помак у трговинској политици Уније, која у условима глобалних турбуленција настоји да диверзификује економске везе и смањи зависност од појединачних партнера.

Трговина као геополитички инструмент

У Бриселу се ови споразуми посматрају и као геополитички инструмент. У контексту тензија са Вашингтоном, рата у Украјини, конкуренције Кине и претње Русије, Европска унија настоји да изгради мрежу партнерстава са земљама Латинске Америке, Канадом, Мексиком, Индонезијом, Аустралијом и другим државама.

Иако је Индија далеко од "средње силе" и представља једну од кључних глобалних актера, споразум са Њу Делхијем оцењује се као један од најзначајнијих спољнотрговинских успеха ЕУ последњих година.  Брисел је у преговорима показао прагматизам, делимично занемарујући политичке резерве, како би осигурао стратешки важан договор.

Јануарски развој догађаја показује да се глобални поредак убрзано мења – стара савезништва се преиспитују, док се нова партнерства граде, а трговина постаје једно од кључних оружја у геополитичкој арени.

"Не могу да се сагласим са аналогијом о пет фаза губитка, јер неће доћи до трајног развода између две економске силе, због чврстих историјских, економских, технолошких и безбедносних веза", каже Станић, додајући да Европа настоји да "купи време" очекујући да амерички политички естаблишмент није јединствен у актуелној политици према ЕУ.

Економске слабости Европе и шансе за Србију

Говорећи о Немачкој као водећој економији Европе, Станић истиче да Берлин и даље има кључну улогу у одређивању економског курса Уније, али да су економски изазови у другом плану у односу на политичке теме.

"Суштина проблема у немачком друштву је углавном питање економије, али се чини да се политички контекст све више ставља у први план", указује Станић.

Слободнотрговински споразуми са Индијом и земљама Меркосура, према његовој оцени, могу бити шанса и за Србију, јер имамо сопствене споразуме са ваневропским тржиштима.

"То значи да ће вероватно бити простора да наставе да долазе инвестиције из Европе у Србију, јер ће инвеститори моћи да користе наше споразуме о слободној трговини", наглашава Станић.

Пекинг са резервом посматра ново приближавање Европе

Покушај Европе да гради "стратегијску аутономију" није могућ без унутрашње економске самодовољности, сматра Станић, указујући на проблеме са енергентима, технологијом и радном снагом.

"Америка је снажна јер је практично самодовољна, док Европа има проблем са енергијом, технологијом и радном снагом", наводи.

Када је реч о односима са Кином, Станић сматра да Пекинг са резервом посматра ново приближавање Европе.

"Кина вероватно не гледа са потпуним поверењем на садашње кораке ЕУ, јер су европске земље раније биле снажно уз Америку у политици обуздавања Кине", наводи Станић.

Европска индустрија, посебно у аутомобилском сектору, губи корак због високих трошкова производње и енергије, као и технолошког заостајања.

"Европа практично заостаје, јер њени производи нису толико конкурентни на глобалном тржишту, посебно у односу цена–квалитет", оцењује Станић.

Енергетика, трговина и позиција Србије

Говорећи о обновљивим изворима енергије, Станић упозорава да Европа не може у потпуности да се ослони на ветроенергију и друге зелене изворе.

"Нереално је у дужем року очекивати да обновљиви извори обезбеде потпуну енергетску стабилност", каже Станић, подсећајући на кризу из 2021. године када су климатски услови довели до раста цена гаса и инфлације.

За Србију, кључна стратегија остаје интеграција у европски економски систем и коришћење споразума о слободној трговини са ваневропским партнерима.

Када је реч о блокадама превозника, Станић очекује њихово скорo окончање.

"Превозници су успели да скрену пажњу на тежак положај. Ово није била уцена, већ крик сектора који је од суштинског значаја за економију", закључио је у разговору за РТС Бојан Станић из ПКС-а.

Са споразумом "Лукоила" и "Карлајла" мора да се сагласи америчка канцеларија ОФАК, која одлучује и о одобрењу за продају НИС-а мађарском МОЛ-у.

Рок који су Сједињене Државе дале "Лукоилу" да прода своје власништво ван Русије, чија се вредност процењује на 22 милијарде долара, истиче 28. фебруара.

Брокер Бранислав Јоргић рекао је за РТС да је "Карлајл" један од већих америчких инвестиционих фондова, са активом од око 475 милијарди долара, што значајно превазилази вредност српског бруто домаћег производа.

Да бисмо разумели размере, БДП Србије износи око 100 милијарди евра, односно приближно 117 милијарди долара, док ‘Карлајл’ управља активом четири пута већом од тога, навео је Јоргић.

"Ако практично добију сагласност ОФАК-а, значи да је то компанија, односно инвестициони фонд који је подржан од стране државе. Тако да у овом тренутку то још увек не знам", рекао је Јоргић.

Шта за Србију значи промена власништва Лукоила

Према његовим речима, евентуална промена власништва не би требало да има негативне последице по домаће тржиште горива, већ напротив – могла би да донесе извесну стабилизацију снабдевања.

"Најважније је да се реши потенцијални проблем у дистрибуцији нафтних деривата и да нам то више не виси над главом. Са те стране, за Србију је ово финансијски неутрална, али тржишно важна позиција“, објашњава Јоргић.

Он додаје да је мало вероватно да ће инвестициони фонд дугорочно остати власник "Лукоилове" мреже, јер је природа таквих фондова да купују имовину, унапреде њено пословање и потом је препродају у периоду од три до пет година.

"Ту се можда отвара и простор за Србију – било да се укључи држава или конзорцијум домаћих компанија у евентуалну будућу куповину те дистрибутивне мреже", каже Јоргић.

"Лукоил" у Србији има 112 бензинских пумпи и два складишта.

Јоргић не очекује промену цена горива

Када је реч о ценама горива, Јоргић не очекује промене за потрошаче, с обзиром на то да држава и даље има кључну улогу у њиховом формирању.

"Више од 50 одсто коначне цене горива чине акцизе, порези и таксе, тако да промена власника сама по себи не може значајније да утиче на цене на пумпама", истакао је Јоргић.

Продаја "Лукоилове" имовине, наглашава Јоргић, нема директне везе са процесом евентуалне продаје НИС-а, јер је реч о одвојеним правним и тржишним процесима.

КУРСНА ЛИСТА БР. 18

Шћепановић је за Телевизију Вијести  рекао да нема прецизну информацију да ли је Меденица у Црној Гори.

Истакао је да црногорски премијер Милојко Спајић не тражи директно његову одговорност, као и да је наложио да се спроведе интерна контрола. Додао је да би, када би он поднео оставку, организовани криминал "са зграде Бемакса испаљивао ватромет".

Према речима Шћепановића, у среду увече прегледано је око сто објеката, а на граници је било 150 полицијских службеника.

"Службеници Управе полиције су успели да за мање од 24 сата распишу међународну потерницу и она је активна у централном бироу Интерпола", навео је Шћепановић.

Изразио је наду да ће службеници полиције, уз подршку међународних партнера, ухапсити Меденицу, где год да се он налази.

Меденица је у среду првостепено осуђен на десет година и два месеца затвора, али га полиција није нашла на кућној адреси након изрицања пресуде.

Милош Меденица и његова мајка, бивша председница Врховног суда Црне Горе Весна Меденица, осуђени су првостепено на по 10 година затвора.

Он је осуђен за стварање криминалне организације, продужено кривично дело кријумчарења, два кривична дела противзаконитог утицаја путем помагања, као и за спречавање доказивања.

Милош Меденица је прошле године у октобру пуштен из притвора са мером кућног притвора, јер ни након три године од његовог хапшења није била подигнута оптужница.

Превозници из Србије и Босне и Херцеговине настављају блокаде теретних граничних прелаза, саоштено је синоћ из босанскохерцеговачког Конзорцијума "Логистика" после састанка у Београду.

Претходно су превозници из Северне Македоније и Црне Горе обуставили блокаде теретних прелаза пошто је Европска комисија представила нову визну стратегију у којој се налази и предлог којим би био решен проблем ограничења боравка професионалним возачима у Шенген зони.

Извршна потпредседница Европске комисије Хена Виркунен навела је да би убудуће возачи камиона имали посебан лимит боравка у Шенгену.