"Најважнији састанци били су са председником (Александром) Вучићем, а и са министарком енергетике, са којима смо о свему детаљно разговарали. Kао и обично, представили смо читав спектар наших јединствених решења која се тичу нуклеарне енергије", истиче Лихачов.

Према његовим речима, та решења обухватају снажне блокове, руске технологије такозване ВВЕР реакторе велике снаге.

"Тренутно се реализује око 30 таквих пројеката у девет земаља. Наравно, можемо да понудимо и блокове средњег капацитета, од 600 до 800 мегавата", каже директор Росатома.

Како додаје, руска корпорација такође може да понуди мале електране, како фиксне тако и мобилне, плутајуће.

Лихачов наглашава да је Русија једина земља у којој тренутно функционишу модерне мале нуклеарне електране, између осталог и јединствене плутајуће нуклеарне електране.

"Поред решења у вези са нуклеарном енергијом, нудимо свеобухватан приступ развоју нуклеарне индустрије, укључујући обуку особља, са нашим препорукама за нуклеарну инфраструктуру, сарадњу у сфери нуклеарних наука, нуклеарне медицине, као и обуку читавог спектра стручњака за цео животни циклус постројења", наводи Лихачов.

Каже да ће Росатом учинити све што је могуће да привуче српске компаније у реализацију пројеката те компаније у трећим земљама.

Цео интервју можете погледати у уторак у Јутарњем дневнику.

Истовремено, Европска комисија званично је прихватила одржавање консултација, у среду у онлајн формату, у вези са увођењем прелевмана на млеко и млечне производе.

Део произвођача млека тракторима и даље блокира Ибарску магистралу у Мрчајевцима. Блокаде локалних путева и код Тополе и Ужица. Учесници блокада од сутра најављују радикализацију протеста.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић рекао је за РТС да су у међувремену испуњена још два обећања која су дата на великом скупу са пољопривредним удружењима.

"Ми смо завршили измену сертификата са Шпанијом зато што нажалост у Шпанији се проширила афричка куга свиња. Да би заштитили наше произвођаче, ми смо послали сертификат на усаглашавање и биће прихваћен са шпанске стране зато што ми заиста са њима имамо изванредну сарадњу, то је земља која није признала независност Косова“, објаснио је Гламочић.

Према његовим речима, уведено је додатно тестирање приликом увоза свежег меса из Шпаније у Србију, тако да ћемо на тај начин заштитити и наше произвођаче.

"Што се тиче потврде састанка, заиста бих се захвалио и представницима Европске комисије који су промптно реаговали на наш захтев, што иначе није баш тако, бриселска администрација није тако брза. Разумели су ситуацију у којој се ми налазимо, иако сам ја рекао да ми немамо толико повећан увоз у Србију, колико је пласман њихових јефтиних производа због тих поремећаја којих је дошло, угрозило пласман наших производа на суседна тржишта у ЦЕФТА-и, Црну Гору, Македонију и тако даље“, каже министар.

Напоменуо је да је састанак заказан за среду у 10 сати и додадо да ће и он присуствовати састанку.

"Изложићу им наше аргументе. И очекујем са њихове стране да ће имати разумевања за само две тарифне линије које ћемо ми од њих затражити. Наравно, поштујемо процедуру, не можемо ништа урадити пречицом, али верујем да ћемо направити договор“, истакао је Гламочић.

Млекарство најкомпликованији сектор

Појаснио је да су прелевмани краткорочни, а да се за системским решењем мора трагати.

"Сектор млекарства је заиста најкомплекснији, најкомпликованији сектор и моја нека најужа област експертизе. Тако да тај сектор ми је веома близак и ово није прва, ни, нажалост, ни последња криза“, каже министар.

Како је додао, иако ми имамо највеће подстицаје на свету, и нашим произвођачима је тешко.

"Али некад само замисле како је другим произвођачима. Ја сам упоредио са Немачком, са Баварском, где имају скоро за 25 центи нижу цену млека у односу на наше произвођаче. Па замислите како је њима. Свугде је слична ситуација у окружењу, апсолутно“, рекао је Гламочић.

Министар је имао састанке и са више од 100 удружења пољопривредника и јавност очекује неке конкретне резултате.

"Ја сам рекао четири обећања од шест смо испунили. Остало је још само два обећања. Пето обећање је увођење 100 посто ознаке из Србије, значи све оно што је произведено из Србије имаће право да носи нашу заставу, ознаку. Мислим да ћемо ми то следеће недеље завршити“, рекао је Гламочић.

Додао је да је имао састанак и са људима који су на протестима. Напоменуо је да су три од њихова четири захтева испуњена, али да први ултимативни захтев да забранимо увоз свих пољопривредних производа у Србију нису могли да прихвате.

Објасно је да би на тај начин угрозили буквално комплетну државу Србију, јер би уследиле контрамере и не би могли да, како каже, извозимо ни наше воће, ни поврће, ни друге производе.

Наћи заједнички језик кроз дијалог

Министар је напоменуо да покушава да нађе заједнички језик дијалогом.

"Данас сам упутио писани захтев тим удружењима да дођу сутра на састанак у 10 часова у Владу Републике Србије, на дијалог, да разговарамо и да нађемо решење. Сутра ћу им представити решење овог проблема. Значи ми смо га већ решили, само желим да са њима то усагласимо“, рекао је Гламочић.

Позвао је и удружења која су најавила да ће се сутра прикључити протестима да дођу на преговоре у Владу. Апеловао је и на произвођаче полутврдог и тврдог сира да се јаве ако имају проблем са пласманом робе.

Очекује да ће се тржиште стабилизовати у наредних пар дана.

Груби се сумњичи за кривично дело злоупотребе службеног положаја у Државној лутрији, као и за наручивање ВЛТ уређаја и проневеру 8,2 милиона евра државног новца. Предметом је обухваћен и бивши директор Лутрије Перпарим Бајрами.

Бивши потпредседник македонске владе напустио је земљу пре више од годину дана и од тада се спекулисало о његовом месту боравка.

САД су га 9. децембра 2024. године уврстиле на црну листу особа које подривају стабилност Балкана.

По објављивању црне листе, Груби је на друштвеним мрежама написао да га је та одлука "лично погодила", јер је живот посветио промоцији западних вредности и интеграцији државе у ЕУ и НАТО.

Артан Груби је један од најближих сарадника и често најекспониранији званичник Демократске уније за интеграције Алија Ахметија.

На месту другог човека владе у Скопљу налазио се од 2020. до избора почетком ове године, када је коалиција македонских социјалдемократа и најутицајније албанске странке изгубила власт.

"Десиће се нешто лоше", речи су америчког председника којима је најавио последице негативног исхода преговора о иранском нуклеарном програму, чија је наредна и могуће последња рунда заказана за четвртак у Швајцарској.

Пред иранским преговарачима је готово немогућа мисија - да у наредна два дана дефинишу споразум који би изазвао талас задовољства у Вашингтону и Тел Авиву, после чега би Трамп пред нацијом прогласио велику победу, док би режиму у Техерану омогућио да преживи највеће искушење од исламске револуције 1979. године.

Две недеље до атомске бомбе

Главни амерички преговарач у том процесу, Стив Виткоф је уочи почетка нове рунде преговора оценио да је "Ирану потребно недељу дана да уранијум обогати до тачке потребне за израду нуклеарног наоружања" - што је реторика која се пре може повезати са разлозима за покретање напада него уводом у дипломатско решење.

На иранској страни, врховни лидер Али Хамнеи овластио је главног саветника Алија Ларијанија да начини план да Исламска држава преживи нападе Американаца и Израелаца, као и евентуалне покушаје убиства највиших војних и верских званичника, укључујући и Хамнеија.

Убрзо затим, Хамнеи је, наводно, дефинисао неколико одлука којима су именована "четири круга наследника" највиших војних и владиних званичника Ирана. Сваки од њих, такође, добио је задужење да именује још по четири наследника, за случај да страдају у бомбардовању.

Тројицу потенцијалних наследника, још прошлог јуна, именовао је и Хамнеи, али имена могућих будућих владара Ирана нису објављена.

Међу њима, свакако, не налази се Ларијани, који је око себе укупио неколицину највернијих бранилаца тековина револуције - генерала Рахима Сафавија, генерала Мохамеда Халибафа и Алија Хејтазија.

Иран је спреман за рат

"Спремни смо. Снажнији смо него раније. Спремали смо се током протеклих седам или осам месеци. Открили смо и уклонили слабости. Не желимо рат и нећемо да почети. Али уколико нас присиле, одговорићемо", рекао је недавно Ларијани.

Припреме за рат укључујују и ангажовање иранских прокси снага у региону, па су израелски медији у неколико наврата јављали да су официри Револуционарне гарде преузели директну команду над преосталим снагама Хезболаха у Либану, као и да су јеменски Хути и шиитске милиције у Ираку спремне за рат.

Истовремено, у протеклих неколико седмица забележени су покрети снага унутар Ирана, што су Американци протумачили као покушај да се главнина снага измакне са пута првог удара америчких борбених авиона и омогући евентуални противнапад.

Због тога, гро лансера балистичких пројектила премештен је уз границу с Ираком, одакле без проблема могу добацити до Израела и уз обале Персијског залива како би гађали америчке базе у региону. Те маневре пратила је и серија тестирања пројектила у Ормушком теснацу, уском грлу светске трговине енергентима.

Већ годинама, акције бомбардовања Ирана увежбавају Американци и Израелци, чија је заједничка акција у јуну прошле године озбиљно уздрмала иранску противваздушну одбрану и у великој мери уназадила нуклеарни програм.

Техеран сматра да је рат неизбежан

У таквој ситуацији, власти у Техерану се понашају као да је нови напад неизбежан те да ће уследити јако брзо. Сви видови оружаних снага су у највишем степену приправности, а нервоза се голим оком може видети и у упориштима Хезболаха у Либану.

Американци су подигни ниво приправности за посаде бомбардера Б-2, који су бомбама за уништавање бункера ГБУ-57 озбиљно уназадили ирански нуклеарни програм, док свет из часа у час прати пловидбу носача авиона "Џералд Форд" који је у петак упловио у Средоземно море. Три дана касније, највећи ратни брод на свету пристао је уз обале Кипра.

Америка никада у историји није концентрисала толику силу на једном месту да је није употребила, пише Политико, оцењујући да је мало вероватно да ће два носача авиона, крстарица, 12 разарача и више од 100 борбених авиона бити враћени у матичне базе без испаљеног метка.

Такође, није претерано вероватно да ће амерички председник, после одлуке Врховног суда да укине његове спољнотрговинске намете, тек тако пристати на још један пораз.

Оно што би могао бити политички удар на Трампово наслеђе, на другој страни представља борбу за голи опстанак, па су ирански лидери, осим одбране од спољних, начинили план акције против "унутрашњих непријатеља". У случају рата, на улице иранских градова биће распоређени специјалци, обавештајци и припадници милиције Басиџ.

Обе стране се чине спремним за све предвидиве ситуације.

Страх широм региона, пак, изазивају догађаји чији интензитет није могуће претпотставити, попут евенуталног устанка Иранаца против верских власти, или иранских напада на Израел и најмање осам америчких база на Блиском истоку.

Од Трампових потеза страхује и израелски премијер Бењамин Нетанјаху, који је забринут због сталних промена политике Беле куће према Ирану упитао једног од високих америчких званичника: "Да ли је још увек на нашој страни".

Лорд Питер Мeнделсон виђен је како га службеници у цивилу изводе из куће и уводе у необележено возило.

Убрзо након тога, лондонска полиција саопштила је да је мушкарац стар 72 године ухапшен са адресе у Камдену.

Истрага је уследила после објављивања електронске преписке америчког Министарства правде, која је довела до оптужби да је Менделсон, док је био министар у влади бившег премијера Гордона Брауна, одавао пословне тајне америчком финансијеру Џефрију Епстину, осуђеном сексуалном преступнику.

Менделсон је политичку каријеру започео у Лабуристичкој странци осамдесетих година прошлог века и деценијама је важио за једну од њених кључних личности. Имао је значајну улогу у покрету "Нови лабуристи“ и убедљивој изборној победи странке 1997. године под вођством тадашњег премијера Тонија Блера.

Актуелни британски премијер Кир Стармер именовао га је у децембру 2024. године за амбасадора Уједињеног Краљевства у Вашингтону. Ипак, већ у септембру прошле године разрешен је дужности, након што је из Даунинг стрита саопштено да су се појавиле нове информације о дубини његовог односа са Епстином.

Пошто су објављени документи у САД који се односе на Епстина, Менделсон се повукао из Лабуристичке партије и Дома лордова, али је због парламентарне процедуре задржао племићку титулу.

Истрага је у току, а полиција за сада није саопштила више детаља.

24.02.2026. Уторак: Претежно облачно и мало хладније местимично са кишом, на високим планинама са снегом. Од средине дана на северу, а до краја дана и током ноћи и у већини осталих крајева престанак падавина и разведравање. Ветар слаб и умерен, на северу и истоку повремено и јак, западни и северозападни. Јутарња температура од -1 °С на југу и југоистоку Србије до 7 °С у Београду, а највиша дневна од 10 до 14 °С.

25.02.2026. Среда: Мало до умерено облачно са сунчаним интервалима, а само ујутро на југу и југоистоку претежно облачно понегде са слабом кишом. Ветар слаб и умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од 0 до 6 °С, а највиша од 10 до 14 °С.

26.02.2026. Четвртак: Претежно сунчано и топлије. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -1 до 4 °С, а највиша од 11 до 16 °С.

27.02.2026. Петак: Мало и умерено облачно са сунчаним интервалима и топло. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од -2 до 5 °С, а највиша од 11 до 17 °С.

"Најоптерећенија линија, према последњим истраживањима, била је 95, која води до Новог Београда", истиче Живановић.

Напомиње да је један од проблема то што је шински подсистем изгубио на значају, па окосницу чини аутобуски подсистем, јер је флексибилнији због краткорочних измена линија, али има ограничења, попут капацитета, комфора и брзине, па и еколошког фактора. 

Проблем времена путовања

Живановић додаје и да треба повећати учешће трамвајског подсистема и градске железнице, која има минорно учешће у систему – свега један одсто путника је користи.

Према његовим речима, град треба више да води рачуна о томе да јавна градска возила, у односу на путничка, имају приоритет у жутој траци и на раскрсницама, при чему су боље семафорисана, како би се повећала поузданост система и брзина, односно скратило време путовања.

"Истраживања показују да путовање јавним превозом траје 30 до 50 одсто дуже у односу на путнички аутомобил, што дестимулативно делује на путнике", истиче гост Београдске хронике.

Мерења броја путника

Говорећи о истраживањима јавног превоза, Живановић каже да су анкете један од начина да се сазна шта грађани желе, што је субјективан приступ; мерење броја путника у превозу је објективан начин, уз помоћ бројача у возилима који бележе број путника који су ушли, односно изашли, што је традиционалан метод.

"Последње систематско бројање путника у јавном градском превозу рађено је 2015. године, а у приградском и локалном 2016. Тада је било два милиона вожњи дневно, па су процене биле да 800.000 људи користи градски превоз свакодневно", наводи Живановић.

Указује, такође, да је велики број возила јавног градског превоза опремљен аутоматским бројачима, али се ти подаци не користе и нису повезани на системе управљања.

"Механизам часовника, који се налази на врху, купљен је од реномиране француске компаније "Боде" (Bodet), која је једна од најеминентнијих фирми у свету за израду те врсте сатних механизама", наводи Стојчић и наводи да је вредност целокупног уговора 10 милиона динара, док је вредност механизма око пет милиона динара.

Стојчић негира да је постамент са сатом могуће набавити на сајтовима попут "Алибабе" у Кини за вишеструко мањи износ. Ако се докаже као истинито, понудиће, каже, оставку.

Претходно је лидер покрета Крени-Промени Саво Манојловић оценио да је Град Београд превише платио сат који је постављен на кружном току код Трга републике уз тврдњу да је сличан производ доступан на сајту Алибаба по цени од 6.800 долара.

Кроз ову иницијативу, желимо да пружимо конкретну подршку народним кухињама на Косову и Метохији, као и породицама и деци којима је помоћ најпотребнија.

Придружите се, подржите, донирајте:
- Директном уплатом, народним кухињама преко њиховог званичног сајта
- Слањем празне СМС поруке, на број 1033 (вредност једне поруке је 100 РСД)
- Донацијом хране и хуманитарне помоћи
- Дељењем информација о акцији са породицом и пријатељима

*За донацију хране, робе или логистичке подршке, јавите се путем имејла, на адресу: humanost@tripodproduction.rs или телефонским позивом, на број +381 63 424 594 На тај начин, добићете све информације о тренутно најпотребнијој помоћи и начину организације пријема донација.

Током трајања хуманитарне акције "Васкрс на Косову и Метохији“, на РТС- у ће премијерно бити емитован и документарни филм, посвећен представљању стварних прича људи који битишу на Косову и Метохији и свих изазова који чине њихову свакодневицу. Имајући у виду да ће бити заступљени и снимци тока ове хуманитарне акције, филм ће бити и својеврстан документ о снази солидарности која нас повезује.

Позивамо вас да у складу са могућностима- подржите велику хуманитарну иницијативу "Васкрс на Косову и Метохији“.

Подржимо наше сународнике којима је помоћ потребна и обрадујмо их за празник. Тако ћемо допринети да предстојећи Вакрс буде празник наде, за све нас. А нада је најјача када смо заједно.

РТС ће путем свог медијског система редовно извештавати о току ове велике и важне акције.

Више детаља и све инструкције у вези са начинима подршке и донацијама, можете пронаћи на званичном сајту хуманитарне акције: vaskrsnakosovu.rs. i vaskrsnakosovuimetohiji.rs

"Настојимо да кроз разговоре које ћемо обавити овде дамо један додатни импулс нашим односима са циљем да у 2026. години откључамо пун потенцијал односа Србије и Америке", истакао је Ђурић.

Он је навео да за Србију ови односи представљају огромну прилику, нарочито за време администрације председника Доналда Трампа и да та прилика треба максимално да се искористи.

"Нема државног и националног питања за Србе и за Србију за које није важно да овде изборимо разумевање и подршку. И то је главни наш циљ и у политичким темама као што је положај нашег народа, Косово и Метохија, регионални односи, али ако погледамо и ово што сам сад поменуо, енергетика, очекујемо за нешто преко сат времена важан састанак у Белој кући са директором Агенције за глобалну енергетску доминацију САД. Настојимо да осигурамо да наши енергетски извори буду диверзификовани и хоћемо да и ово поље искористимо за продубљивање сарадње", рекао је Ђурић.

Најавио је да Вашингтон током дана треба да допутује и министарка енергетике Дубровка Ђедовић Хандановић и додао да ће и она током боравка разговарати о енергетици.

Додао је да га очекују и разговори о томе како да унапредимо наше економске односе са САД, али да ће и учествовати у раду конференције АИПАЦ.

"АИПАЦ је највећи америчко-израелски политички акциони комитет. Дакле, једна велика произраелска, израелско-америчка организациј. Једно од наших настојања је да у том троуглу сјајне сарадње које данас имамо са Израелом и сарадње са Америком и Србија, наравно, у пуној мери искористи предности свог пријатељског, историјског односа са државом Израел, са јеврејским народом, о чему се овде у Вашингтону често недовољно зна. Ми желимо да и ту сарадњу максимално искористимо за циљеве и интересе Србије", рекао је Ђурић.

Нагласио је да важно да се глас Србије редовно и снажно чује у Вашингтону.

"Због тога је и ова посета на почетку године у којој очекујемо и надамо се да ће доћи до реализације и нашег договора о стратешком партнерству, стратешком дијалогу са Сједињеним Америчким Државама од изузетног значаја", истакао је Ђурић.

Из његовог кабинета је саопштено да је са Соренсеном разговарао о тренутном замаху дијалога и размењеним мишљењима о приступу и принципима неопходним за обезбеђивање ефикаснијег и одрживијег процеса.

Према саопштењу, Коњуфца је нагласио да у Приштини "остају посвећени томе да дијалог виде као прилику за побољшање суседских односа са Србијом, као две суверене државе на путу ка европским интеграцијама".

"Први потпредседник владе и министар спољних послова и дијаспоре, Глаук Коњуфца, примио је на информативном састанку специјалног представника Европске уније за дијалог између Косова и Србије, Петера Соренсена. Током састанка, Коњуфца је обавестио Соренсена да ће процес дијалога сада бити под вођством Министарства спољних послова и дијаспоре. На састанку је разматран тренутни замах дијалога и размењена су мишљења о приступу и принципима неопходним за обезбеђивање ефикаснијег и одрживијег процеса", наводи се у саопштењу.

Петковић: Преговарач Приштине искључиво представник Привремених институција самоуправе

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић изјавио је да је преговарач приштинске стране у дијалогу, без обзира на кадровско решење, искључиво представник Привремених институција самоуправе.

"Све у складу с Резолуцијом 1244 СБУН и Резолуцијом ГС УН (2010) о покретању статусно неутралног Дијалога. Јасно дефинисан оквир, не нечији пусти снови, одређују ток и правац дијалога", написао је Петковић на мрежи X.

Тања Топаловић, Војинова мајка, каже: "Војин мора да вежба свакодневно да не би дошло до деформитета, да не би дошло до скраћења мишића, до кривљења његовог целокупног скелета. Тако да Војин мора да вежба апсолутно сваки дан и ја, наравно, морам да се трудим да му то сваког дана и обезбедим. Војину је потребан спектар терапија да би могао да се види неки напредак. И пуно логопеда и пуно дефектолога. Пуно различитих терапија. Воде, купање, блато, роботске терапије. Просто, да буде разнолико да би се ту та разлика видела. Војин наравно, његов мозак онако упија и то се некако после манифестује у неке напретке и у неке бољитке."

Мајка је самохрани родитељ. Биће на законском боловању до дететовог 18. рођендана. Живе од минималца и туђе неге. Војиново лечење кошта око 100 000 динара месечно. Тридесетодневна терапија на клиници у Нишу, која је већ заказана, кошта око пола милиона динара плус трошкови боравка, а у Херцег Новом у јулу око 2 000 евра. Тања је организовала хуманитарни базар на Променади у Врњачкој Бањи како би прикупила барем део новца. Ипак, суочена је са кратким роковима за уплату за Војиново лечење.

Тања Топаловић додаје: "Kолико год да скупимо, некако се то јако брзо истроши, нажалост. Па ми све што закажемо то су рокови од по месец дана да треба да се уплати, да се реализује да би Војин наставио са следећим терапијама."

Војину може да се помогне и слањем смс порука са бројем 1515 на 3030. После Бање Kовиљаче, где ће бити три недеље, за нешто више од месец дана Војину предстоји лечење на скупим клиникама и у иностранству.

Јован Вуковић, свештеник, објашњава: "Сигурно да није лако сада у данашње време када ми смо научени можда неким другим наукама где је та индивидуализација, где је једна велика себичност у човеку, где треба да се одрекне ради тих неких виших циљева .То чак и у породици када треба неко да уради између чланова па буде тешко, а камоли да се одричемо за некога кога не знамо. Али, Господ нас позива да волимо и непријатеља и да се молимо за њих. Kолико је то узвишено, толико то и није недостижно, јер више од 2 000 година се проповеда ова спасоносна наука и свети оци који су прошли тим путем, који су постали светитељи управо сведоче да је то могуће."

Пред верницима је 7 недеља искушења, припреме за највећи и најважнији празник који открива смисао Хришћанства. О томе кажу:

- Радујем се сваком посту, а посебно Васкршњем. Мени је то нешто сасвим нормално да постим јер ја сам неко ко иде Христовим путем и ко жели да се угледа на њега.

- То је радосно подвижништво уствари. Постим наравно дуги низ деценија, сваки пост, среду и петак и одговорно трврдим на основу свог искуства да је изузетно добро и за духовно и за телесно здравље.

Јован Вуковић, свештеник, додаје: "Говоримо да се одричемо неких лоших навика, да наша добра дела предњаче, а успут нас на то подсећа и та посна храна коју једемо свих ових дана. Са благодарношћу Господу ми се жртвујемо, одричемо из љубави према Господу јер је он из љубави пострадао за нас, васкрсао и увео нас у вечни живот."

Празнику над празницима, Васкрсу, симболу победе живота над смрћу претходе Чиста, Пачиста, Kрстопоклона, Средопусна, Глува и на крају Цветна или Страшна недеља као сећање на муке Христове и његов пут до смрти и Васкрсења.

"Видео сам да су сви крстови нестали, укључујући и оне под којим су покопани мој прадјед и прабака. За већину покопаних се зна чији су преци", изјавио је Дарко Стипановић за загребачки портал Новости.

Овако се завршио његов одлазак на гробље у Љубошини у петак, када је са братом отишао да запали свећу на годишњицу смрти члана породице.

Гвоздени крстови су уклоњени и са другог православног гробља у Врбовском, на локацији Трнова пољана.

Реакција Епархије горњокарловачке

Погођени су и у Епархији горњокарловачкој.

У саопштењу Епархија наводи да за православне вернике крст на гробу није само спомен-обележје, већ сведочанство вере у васкрсење и трајни знак поштовања према упокојенима, и да свако поступање у вези са гробним местима захтева посебан опрез, пијетет и консултацију са породицама и надлежним црквеним властима.

Затражена је хитна истрага, али и враћање гробних обележја тамо где су и била.

Од тога изледа неће бити ништа јер су крстови у међувремену завршили на отпаду и убрзо "рециклирани".

"Православни крстови су по нашим сазнањима посечени крајем јануара. На гробљу на Љубошини је посечено седамдесетак крстова и девет на Трновој пољани. Зна се да је градски комунални редар изјавио да је служба уклонила те крстове, највероватније су одрезани 'флеком' и одвезени у старо гвожђе", каже заменик градоначелника Врбовског Милан Мамула.

"Рђави шпицеви"

Објашњава да је најпре речено да су у питању "рђави шпицеви" који су угрожавали безбедност посетиоцима оба гробља, а затим да кваре "естетику гробља".

"Реч је о металним крстовима и они нису било кога угрожавали јер се ту налазе већ вековима и никада нико није повређен. А избор уклањања нечега да ли је лепо или не није баш исправан. Има много ствари које многима од нас нису лепе, па се не уклањају. Једноставно, ово је култура, традиција, обичај покопа наших покојника на овом подручју и ми се надамо да ћемо достојанствено обележити и можда вратити реплике тих крстова под којим су сахрањени наши преци", наводи Мамула.

Информација да су на два локална гробља исечени крстови који су ту неколико стотина година запрепастила је Србе у Врбовском.

"Првенствено су били шокирани мештани тих насеља када су схватили шта се догодило. Све нас је стварно погодило јер нисмо очекивали да ће се тако нешто дешавати у нашем граду који је пример толеранције и доброг живота људи који у њему живе", признаје заменик градоначелника овог места.

Нада се да овај инцидент неће нарушити те односе.

Историја ковања крстова

Метални крстови у овом делу Хрватске имају своју историју, а Мамула каже да је она дуга више стотина година.

"Овде су људи живели тежак живот. Географске прилике су такве да је природа сурова. Породице које нису могле да приуште израду металних крстова, изграђивали би их од дрвета, али они би након неког времена нестали. Богатије породице су те крстове израђивале од метала, ковали су."

Објашњава да је обичај у овом делу Горског Котара да када умре глава породице скидао се велики точак са кола.

"Од металних делова тог точка се ковао крст који је у свом дну био у облику слова 'л' и подвлачио би се под сандук покојника. Када би преминуо неко други од укућана онда би се скидао мањи точак са кола и од њега се ковао мањи крст".

Све мање људи у Горском Котару

Врбовско припада Приморско-горанској жупанији и према последњем попису становништва бројао је око 3.500 становника.

"Од тога, 1.200 су се изјаснили као Срби. Бројеви су и пре тога били око 30-40 одсто учешћа српског становништва. Нажалост, поразна је чињеница да број становника, независно од нације, опада и то драстично. И не само у Врбовском него у свим горанским насељима. Депопулација нам је велики проблем", упозорава заменик градоначелника Врбовског Милан Мамула.

На данашњу пресуду Арсић има право жалбе вишој судској инстанци.

Арсић је ухапшен 8. септембра 2021. године на пункту Јариње и од тада се налази у притвору у Подујеву.

Адвокат Небојша Влајић, бранилац Душка Арсића, истиче да је пресуда апсурдна у већој мери него што је то била претходна.

"Обе су пресуде на 13 година затвора, међутим, Душко Арсић је у претходном поступку био осуђен за више радњи од којих је овај судија рекао да многе нису доказане, па су испале из оптужнице. Како је могуће ако нешто од претходног није доказано да се изрекне иста казна од 13 година. Овде се ради о једном тврдоглавом ставу суда који није желео да уважи никакву примедбу Апелационог суда, осим техничких примедби да се одређене ствари изведу као докази и ништа друго. Пресуда сигурно неће допринети поверењу српског народа у правосуђе и правду на Косову јер оваква пресуда, која је дубоко неправична и недоказана, не доноси правду ни оштећеном, ни окривљеном", тврди Влајић.

Најавио је да ће уложити жалбу и да "сумња да ће Апелациони суд бити срећан са оваквом пресудом, какву је прошли пут укинуо".

Коментаришући првостепену пресуду Арсићу, Фонд за хуманитарно право у Приштини оценио је да се успоставља пракса у пресудама за ратне злочине у којој се не утврђују конкретне радње оптужених, већ се оне генерализују као радње групе, стварајући убеђење да један члан групе бива осуђен за инкриминишуће поступке других особа.

"Ова пракса би требало да буде прекинута, и свака инкриминишућа радња оптужених требало би да буде образложена, са изрицањем казне за сваку од њих појединачно, након чега би се изрекла уједињена казна. На овај начин, јавност би имала много јаснију представу о томе за које злочине је оптужени осуђен", наводе из ФХП-а у Приштини.

Арсић је ухапшен после пријаве Албанаца да је наводно починио ратни злочин, пошто није хтео да прода земљу особама које су му је претходно узурпирале и фалсификованим документима уписале на своје име.

Пресуда Арсићу је трећа за ратне злочине у овој години. Претходно су осуђени Мухамед Аљидемај и Срђан Лазовић. Прошле године су осуђени Слађан Трајковић, Драгиш Миленковић, Зоран Вукотић, Живојин Нешић, Милош Плесковић, Шаћир Лутвија, Часлав Јолић и Славиша Филић.

Канцеларија за КиМ: Kазна Арсићу показује да судови у Приштини служе само за репресију над Србима

Казна затвора која је изречена на поновљеном суђењу Душку Арсићу због наводног ратног злочина потврда је политичке инструментализованости приштинског правосуђа и система који почива на застрашивању и обесправљивању Срба, стоји у саопштењу канцеларије за КиМ.

Наводи се да је ово још један пример да у Приштини нити има демократије, нити су судови у служби права и правде, "већ искључиво служе репресији над Србима".

Канцеларија за КиМ саопштава да на суђењу "није доказано да је Арсић починио било какав злочин, а то што је оптужница против њега подигнута само три дана пошто је он поднео тужбу за враћање имовине која је нелегално продата указује да је овај предмет био ништа друго до покушај прикривања крађе и давање амнестије отимачима српске имовине", и то се, наводи се у саопштењу, "нажалост не дешава први пут пред приштинским правосуђем".

"Ова врста насиља над правом и правдом је постала уобичајена на самопроглашеном 'Косову', и тамошње друштво неће бити демократско док год се оваква псеудоправна пракса дозвољава и толерише. Монтирани процеси због наводних ратних злочина против људи српске националности нису само флагрантан пример кршења индивидуалних људских права, већ су део организоване кампање застрашивања Срба као колектива, а мотиви и побуде такве кампање су истовремено криминалне природе и засновани на шовинистичкој мржњи према читавом једном народу", закључује се у саопштењу Канцеларије за КиМ.

Консултације су заказане за 25. фебруар 2026. године, са почетком у 10 часова, у онлајн формату. На састанку ће учествовати и министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић.

"Овим је потврђена спремност за сарадњу у циљу очувања стабилности осетљивог аграрног сектора", саопштило је Министарство пољопривреде и додало да ће благовремено обавестити јавност о резултатима консултација.

"Кроз занимљиву дискусију разматрали смо могућности употребе нуклеарне енергије у области фармације, здравства и производње енергије. Такође, размотрили смо могућност учешћа српских компанија и њихово обучавање за употребу нуклеарне енергије на територији трећих земаља", навео је Вучић на Инстаграму.

Лихачев се раније састао са министарком рударства и енергетике Дубравком Ђедовић Хандановић, а у суботу му је патријарх Порфирије уручио Орден Светог кнеза Лазара.

Силвија Малетић из Богатића, каже: "Ветеринар је био ту, морао да интервенише, и кад почео да извлачи, буквално, треће, четврто, пето, шесто, ја сам баш била пресрећна, да изједначимо рекорд што смо имали, међутим, он ћути, ћути, па кад је извукао и седмо, каже, ево нисам хтео да ти кажем, имамо и седмо, еуфорија је настала баш тада. Ја сам поскочила од радости. Баш оно срце да препукне, не могу да вам опишем, то мора само да се доживи, не може да се исприча та срећа."

У посебном тору, са овцом која је већ пет година на фарми, четири су женска, а три мушка јагњета. Већину ће оставити на имању за приплод и увећање стада.

Силвија Малетић из Богатића, додаје. "Сисају они сви по мало, али морам да дохрањујем, али морам да водим рачуна. Има само један момак, он не иде на дохрану, он је најкрупнији овнић, он ће остати код нас, а ове остале дохрањујем, помажем колико могу. Ја њих нахраним, и неме веза ако ми чују глас, опет се деру. Хоће да се држе, да се носе, да се мазимо. Ја будем код њих, проводим времена, некако, мазни су."

Романовска раса оваца је позната по плодности, али седморо јагњади није очекивао ни ветеринар.

Иван Ерцеговчевић ветеринар, објашњава: "Овца нам је показала да је једно велико репродуктивно чудо. Романовска, за разлику од свих других раса, стварно и иначе даје највише јагњади. Али ово је нешто што ја не памтим да се икада игде десило. Значи, седам живих јагњади која су витална, која немају никаквих проблема по јагњењу, која лако сисају. То је стварно за књиге. Што се тиче књига, ја једино знам да је у Чешкој да је осам живих јагњади, и да је то да ли њихов државни рекорд, а можда и светски, нисам сигуран, а наш национални рекорд мислим да је стварно ово."

Добра генетика и природна оплодња на фарми у Богатићу дају изузетне резултате. Уз овцу рекордерку, берићет и од осталих грла, скоро свако је од почетка године дало четири јагњета. 

Расписани су избори за одборнике Скупштине града Бора и скупштина општина Аранђеловaц, Бајинa Баштa, Кладовo, Књажевaц, Кулa, Лучани, Мајданпек, Смедеревскa Паланка.

Ана Брнабић је рекла да је у складу са овлашћењем из члана 34 Закона о локалним изборима донела одлуку о расписивању редовних избора за одборнике локалних скупштина.

''Претходни локални избори у ових девет јединица локалне самоуправе су одржани 3. априла 2022. године, а чланом 35 Закона одлука најраније 150 дана, а најкасније 45 дана пре истека мандата одборника'', рекла је Брнабићева новинарима.

У складу са законом, одлука о расписивању локалних избора доноси се најраније 150, а најкасније 45 дана пре истека мандата одборника.

Од расписивања избора до дана гласања не сме проћи мање од 30 и више од 60 дана.

Дејан Фуртула, "Еко центар" Вишеград, каже. "Људи који долазе из правца Сарајева, прије него што дођу у наш град могу да виде са пута огромне количине отпада, које сваке године долазе на ланчаницу у Вишеграду. Ово је вишедеценијски проблем, буквално од настанка хидроелектране. Ми се залажемо да се проблем ријеши из корјена, да се уклоне нелегалне и, да кажем, легалне депоније, које се по неком правилу налазе на обалама наших ријека, како у Црној Гори и Србији, тако и код нас овде."

Поједини медији у Босни и Херцеговини одговорност за еколошку катастрофу пребацују на Србију, али их Синиша Лаковић, еколог из Прибоја, оштро демантује. Он каже да су ланчанице постављење 10-ак километара од границе баријера, коју целе године одржавају и чисте отпад који у Србију стиже из Црне Горе.

Синиша Лаковић, председник еколошког удружења "Јастреб" Прибој, додаје: "Ми имамо и снимке из Бијелог Поља, где је чак комунално предузеће кипа отпад на саму обалу Лима, односно предузеће које би морало да чисти то смеће, они се понашају тако да кипају у сами Лим."

Дејан Фуртула тврди да житељи Вишеграда нису кривци за отпад који долази из горњег тока Дрине и њених притока Лима и Праче. Градска депонија постала је одлагалиште туђег немара и неодговорности.

Дејан Фуртула, "Еко центар" Вишеград, објашњава: "Ово је смеће које долази из горњег тока реке Дрине из Лима из Праче, све се те реке уливају у Дрину. И нажалост у БИХ је ово једина тачка на којој се вади отпад. Радници Хидроелетране ево већ сигурно двије деценије једини су који чисте тај отпад. И то је заиста једна велика срамота и катастрофа где морамо да схватимо да овај отпад плута, плови реком Дрином и по 50 километара док дође до ове тачке."

Синиша Лаковић, председник еколошког удружења "Јастреб" Прибој, наводи: "Заборавља се да Лим протиче још 40 километара кроз БИХ, где се улива на Бродару у Дрину. Међутим, неки је наратив постао најлакше је окривити земљу Србију, иако је она од све три ове државе у сливу једина урадила нешто по том питању и дајући огромне паре за постављање професионалних еколошких ланчаница."

Еколози очекују да владе три државе пронађу заједничко системско решење. Сматрају и да би на пролеће требало да иницирају заједничку међународну акцију на уклањању отпада који угрожава природу, али пре свега здравље људи.