Најзаслужнији за успостављање ове награде био је шеф Фифе и Трампов интимус Ђани Инфантино, коме се приписују заслуге за смишљање крилатице "изванредан допринус миру и заједништву".

"Ово је једна од највећих части која ми је указана у животу. Награде по страни, спасили смо милионе и милионе живота. Конго је пример, па Пакистан и Индија - толико ратова смо успели да окончамо, неке и пре него што су почели", рекао је Трамп.

Дан када је, донекле, поклекао Нобелов комитет

Доналд Трамп је чврсто веровао да треба да добије Нобелову награду за мир, посебно пошто су недуго пре објављивања имена лауреата, његови изасланици Стив Виткоф и Џаред Кушнер "испословали" примирје у Појасу Газе и, суштински, убедили Израелце и натерали Хамас да пристану на договор, да би се у наредним корацима бринули о детаљима.

Амерички председник је сматрао да је мир на Блиском истоку, уз најаве почетка озбиљних преговора Русије и Украјине, довољан разлог да му Нобелов комитет додели награду за мир, посебно јер је 2009. године Барак Обама добио награду за знатно мање.

И сам Обама је у мемоарима објављеним 2020. године написао да је на вест да је добио Нобелову награду рекао: "За шта?"

Али и комитет у Ослу је, донекле, поклекао па је награду добила Венецуеланка Марија Корина Мачадо, контроверзна десничарка, која је недавно молила израелског премијера Бењамина Нетанјахуа да бомбардује њену земљу како би помогао "ослобађање" од власти Николаса Мадура.

У деценијама које су претходиле додели награде, коју је посветила управо Доналду Трампу, Марија Корина Мачадо мобилисала је Венецулеанце за неуспели покушај државног удара 2002. године.

Фифина награда за мир - фудбал уједињује свет

И тако, после серије сусрета са Трампом, први човек Фифе Ђани Инфантино одлучио је да, током вашингтонског жреба за Светско првенство, додели посебну награду за мир и уручи је управо америчком председнику.

Мада су резултати жреба били интересантни, име добитника награде за мир никога није изненадило.

Инфантино је последњих месеци у стопу пратио Трампа и гласно лобирао да му се додели Нобелова награда. Председник САД му је, заузврат изнајмио канцеларије у Трамповој кули у Њујорку, за које инсајдери из Фифе тврде да су "стално празне".

Успут и свечани жреб одржан је у вашингтонском центру названог по Џону Фицџералду Кенедију, који је одмах по Трамповом доласку на власт доспео у центар контроверзи, јер је нова администрација хитно посмењивала дотадашње руководство и поставила своје људе.

Фифа је овај центар заузела на пуне три недеље, због чега је отказана серија празничних догађаја, а светска фудбалска федерација је међу специјалне госте уписала гиганте светског спорта, хокејаша Вејна Грецког и квотербека Тома Брејдија, који су последњих година здушно подржавали Трампа.

И на концу, на свечаности у Вашингтону певао је и Трампов омиљени бенд - Вилиџ пипл (Village People).

Центар Џон Ф. Кенеди је, бар коликом произилази из уговора, Фифи уступљен бесплатно. Званичници овог комплекса, пак, тврде да ће Фифа донирати 2,4 милиона долара и обезбедити спонзорства у висини од још пет милиона.

Светска фудбалска организација, ипак, можда неће победити у трци за Трамповом наклоношћи пошто је вашингтонском Институту за мир САД у име додато и Доналд Трамп.

Био је у бекству и једини који у предмету у вези са падом надстрешнице Железничке станице у Ново Саду није саслушан.

Одређен му екстрадициони притвор одлуком Жупанијског суда у Славонском Броду.

Министарство правде наводи да је након званичне информације да је Г. Р. ухапшен, поднело 12. новембра хрватским надлежним органима молбу за изручење, у складу са билатералним споразумом.

Договорено је да ће предузети све напоре да се досадашња сарадња унапреди ка нивоу који постоји између земаља чланица Европске уније.

Шмит је похвалио досадашњу сарадњу Врховног јавног тужилаштва и Еуроџаста, засновану на дугогодишњем односу узајамног поверења, саопштило је Врховно јавно тужилаштво.

Указао је да је потписан споразум о сарадњи са шест земаља Централне и Јужне Америке ради ефикаснијег сузбијања организованог криминала и трговине наркотицима, као дела заједничког плана Европске уније за борбу против тог друштвено опасног облика криминалитета, наведено је у саопштењу.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

06.12.2025. Субота: Умерено до потпуно облачно, местимично с кишом слабог, а на истоку Србије и умереног интензитета. Видљивост ће значајно бити смањена (испод 200 m) у току целог дана у брдско-планинским пределима јужне и југозападне Србије, a у јутарњим сатима краткотрајно и по појединим котлинама и у нижим пределима ван кошавског подручја. Краткотрајна појава снега могућа је само на високим планинама (изнад 1500 m надморске висине). Ветар слаб и умерен, а у области Хомоља, у долини Дунава и Саве повремено и јак, источни и југоисточни. Најнижа температура од 4 до 8, а највиша од 7 до 12 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

07.12.2025. Недеља: Облачно и хладно, местимично с кишом, на високим планинама краткотрајно и са слабим снегом. Видљивост ће значајно бити смањена (испод 200 m) у току целог дана у брдско-планинским пределима јужне и југозападне Србије. Ветар слаб, променљив, само још ујутро и пре подне у Поморављу и Подунављу умерен, источни. Најнижа температура од 2 до 6, а највиша од 5 до 9 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

08.12.2025. Понедељак: Ујутро местимично магла и ниска облачност, која ће се понегде задржавати дуже током дана, У осталим крајевима сунчани интервали. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од 1 до 6, а највиша од 6 до 11 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

09.12.2025. Уторак: Ујутро местимично магла и ниска облачност, која ће се понегде задржавати дуже током дана, У осталим крајевима сунчани интервали. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -1 до 5, а највиша од 6 до 14. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 10.12.2025. до 14.12.2025.)
У јутарњим сатима честа појава магле и ниских облака, који ће се понегде у нижим пределима и по котлинама задржавати дуже током дана. У осталим крајевима сунчани периоди, а само се у ноћи између четвртка и петка очекује пролазна облачност која ће понегде условити краткотрајну кишу.

Лај је у среду изјавио да је непосредан циљ повећања потрошње да се већ у 2027. години оствари висок ниво борбене спремности, док је коначан циљ да се оформе снаге које би на дужи рок могле да гарантују одбрану "демократског Тајвана". Овде ваља истаћи да 2027. у дискурсу америчких војних планера фигурира као година када ће Народноослободилачка армија Кине наводно достићи ниво способности потребан за војно овладавање Тајваном – аргумент који је, изгледа, прихватила и тајванска влада. 

Драстично јачање тајванске армије по Лају би требало да има функцију "одвраћања", јер би "толико подигло трошак евентуалне интервенције" за Пекинг да би он схватио "да је одржање мира", односно, статуса кво, "исплативије од вођења рата". 

Шездесетшестогодишњи Лај је у новембру јавности ставио до знања да ће поменута финансијска средства бити усмерена на куповину велике количине америчког наоружања, али и на развој домаћих "асиметричних" способности, што, сматра се, подразумева и масовну производњу јефтиних али ефикасних оруђа као што су поморски, подводни и ваздухопловни дронови. 

Министар одбране Тајвана Велингтон Ку изјавио је да ће добар део новца бити утрошен на стварање мреже вишеслојне противваздушне одбране.

По професији лекар, Лај се недавно окушао и као аутор колумне у Вашингтон посту – у том тексту објављеном 26. новембра он је открио да ће потрошња његове владе на армију у 2026. достићи 3,3 одсто, а већ у 2030. и читавих пет посто БДП-а, што је тачно онолико колико Трампова влада тражи од њега и других савезника. Иначе, у свом карактеристичном лаконском маниру председник Трамп је чак изјавио како би Тајван у ствари требало да, са обзиром на ситуацију у којој се налази, сваке године издваја десет процената БДП-а за одбрану.

Тешко остварив план

Многи аналитичари у источној Азији сматрају да ће питање специјалног војног буџета, могуће, бити проблем који ће одлучити Лајову политичка будућност, с обзиром на то да је већ сада јасно да ће се око њега пуно ломити копља. 

Они међу њима који свесрдно подржавају дуалистички дискурс о борби између "демократије", коју, тврде, оличава Тајпеј и "ауторитаризма", чије је отелотворење, верују, Пекинг, сматрају да је Лајова иницијатива од суштинског значаја и да ће, ако буде реализована, учврстити слободу његовог острва и мир у региону. 

Они који су нешто уздржанији, најпре истичу да предстоји жестока борба у парламенту, где највећа опозиоциона странка Куоминтанг и њен коалициони партнер Тајванска народна партија (ТПП), које се опиру потезима које би Пекинг могао да протумачи као провокацију, имају већину у односу на Лајову Демократску прогресивну партију (ДПП). 

Нова шефица Куоминтанга Ченг Ли Вун, коју у неформалној комуникацији већ краси надимак "богиња уједињења", у једном од својих првих јавних наступа изјавила је почетком новембра да њена партија сматра раст издвајања за армију које је предложио Лај "превисоким и пренаглим". Она је председника оптужила за рад на остваривању де јуре независности Тајвана и покушаје "десинификације" тог острва, односно, настојање да становнике Тајвана представи као нацију која нема културне везе са Кинезима у матици. 

Поједини Лајови критичари, такође сматрају могућим да он калкулише да би протести Куоминтанга против јачања одбране могли да део гласача преведу у камп његове ДПП, али и да постоји опасност да се деси управо супротно, јер су многи становници Тајвана уморни од вишегодишњег непрекидног трвења с матицом Кином и разочарани његовим преуским фокусом на односе са Пекингом и запостављањем домаћих економских проблема.

Овоме треба додати и неке друге потешкоће које би могле да омету спровођење Лајовог војног плана, као што су шира геополитичка ситуација у свету и чињеница да највећи снабдевач Тајвана оружјем није у стању да испоручи средства која тајванска војска прижељкује у договореном временском року и у количини у којој су јој потребни. Наиме, Лајова визија до зуба наоружаног Тајвана, с његовог сепаратистичког становишта је оправдана не само због брзог јачања Народноослободилачке армије Кине, већ и због чињенице да су САД обузете пружањем помоћи Украјини и Израелу, те планирају војне излете у Јужној Америци – услед тога, Тајван је присиљен да се више ослони на сопствене снаге и следствено томе више улаже у истраживање, развој и производњу наоружања. 

Међутим, управог због тог ангажовања САД на другим меридијанима, Тајван, јављају поједини медији у источној Азији, није у могућности да дође до доброг дела америчког наоружања које је ранио поручио, те је извесно да ни нове набавке неће проћи без великих кашњења. 

Убрзано наоружавање Тајвана

Иначе, Вашингтон је управо недавно, средином новембра, објавио продају новог пакета наоружања и опреме Тајвану у износу од око милијарду америчких долара. Конкретно, Пентагон је најпре саопштио да је одобрио продају делова за војне авионе вредних 330 милиона америчких долара - реч је о компонентама потребним за одржавање ловаца-бомбардера "Ф-16" и транспортних летелица "Ц-130" америчке производње, као и домаћег тајванског ловца "ИДФ" који се ослања на америчку технологију. Потом је и потврдио продају Тајвану две батерије система за противваздушну одбрану средњег домета "NASAMS", које коштају близу 700 милиона.

Према истраживању Међународног института за истраживање мира у Стокхолму, Тајван је у 2024. години имао девети највећи војни буџет на свету. Испред њега су, осим САД, матице Кине и Русије, били Немачка, Индија, Јапан, Република Кореја и Израел. То, дакле, значи да је Тајван и пре новог пакета од 40 милијарди долара трошио на одбрану више од развијених и просторно релативно великих земаља као што су Велика Британија и Француска или многољудних држава са више од 200 милиона становника, попут Индонезије и Пакистана.

За време мандата претходне председнице Цај Ингвен, која је као и Лај члан ДПП, Тајван је седам година заредом увећавао војни буџет, достигавши цифру од 22 милијарде америчких долара у 2024. години.

За наредну годину, влада у Тајпеју је, као редовни буџет, предложила суму од 26 милијарди.

Према сведочењима на друштвеним мрежама, реч је о ученику другог разреда Техничке средње школе "Иван Сарић" у Суботици.

Тело малолетника послато је на обдукцију у Нови Сад.

Истрага треба да утврди околности трагичног догађаја.

Јотић, који је првостепеном пресудом осуђен на казну затвора од девет година због убиства Дејана Станковића Ждрокинца 6. јуна 2018. године, на том претресу је тражио да му суд укине притвор.

Првостепено је осуђен јер је учествовао у убиству, док је директни извршилац Стефан Радулац осуђен на казну затвора од 18 година, у коју му је урачуната и казна затвора од осам година и десет месеци, на коју је правоснажно осуђен за убиство Војина Станковића, сина Дејана Станковића.

Осим затворске казне, суд је Јотићу изрекао и новчану казну од 200.000 динара. Радулац је након пресуде упућен на издржавање казне у Ниш.

За убиство у саизвршилаштву првостепено је осуђен и Игор Гајић на казну затвора од седам година, коме је такође укинут притвор.

Ива Петровић и Саша Зораја су првостепено осуђени за кривично дело помоћ учиниоцу после извршеног кривичног дела, док је Вук Петровић ослобођен од одговорности за то дело.

Ива Петровић је осуђена на казну затвора од годину и месец дана, а Зораја на казну затвора од две године и осам месеци.

Јотић, Радулац и Гајић су првостепено осуђени за кривично дело убиство у саизвршилаштву, Радулац и за недозвољену производњу, држање и ношење оружја, док је Јотић осуђен и за кривично дело прање новца.

Сви су ослобођени од оптужбе за кривично дело удруживање ради вршења кривичних дела.

Јотић је осуђен јер је Радулцу обезбедио аутомобил којим је отишао до места где је убијен Станковић, а Радулац и Гајић јер су га убили.

Ива Петровић је осуђена јер је Радулцу у Републику Српску носила новац, а судија је навео да је у том периоду била млада и заљубљена.

Према оптужници, Дејана Станковића убио је Радулац, а мотив је наводно била освета за убиство Горана Петровића, званог Пета, блиског пријатеља Зорана Јотића.

Јотић је 2018. године изашао из затвора, где је одслужио јединствену казну од 15 година, на коју је био осуђен у два процеса – као шеф криминалне групе која је рекетирала приватнике у Расинском округу и због подмићивања судије Врховног суда који је требало да одлучује о његовој првостепеној пресуди.

У притвору и затвору је био од акције "Сабља" у марту 2003. године.

Убијени Дејан Станковић Ждрокинац био је осумњичен за убиство Горгија Горга Дармановића (58) 6. маја 2018. године на Новом Београду.

Полиција, по налогу Основног јавног тужилаштва у Крагујевцу, у сарадњи са другим надлежним службама, наставља даљи рад на утврђивању свих околности које су довеле до обрушавања потпорних зидова и приступне саобраћајнице код комплекса Центар изврсности.

Услед пуцања потпорног зида на градилишту "РП Инвеста" 28. новембра дошло је до обрушавања дела приступне саобраћајнице научно-истраживачког комплекса, Центра изврсности у Крагујевцу, који још није отворен.

Она је подсетила да је претходно разговарала са највећим увозницима нафтних деривата на тржишту о примени истог механизма, уколико буде потребе да се за редовно снабдевање тржишта користе обавезне и робне резерве државе, саопштило је министарство.

"Имамо јасан план и очекујемо сарадњу у превазилажењу привремене ситуације од свих учесника на тржишту који снабдевају грађане и привреду нафтним дериватима, јер снабдевање не сме да буде угрожено, док док држава предузима све да се дугорочно реши ситуација са Нафтном индустријом Србије", навела је Ђедовић Хандановић.

"Верујемо да Руси у доброј вољи воде преговоре о продаји НИС-а"

Министарка рударства и енергетике изјавила је да верује да руски већински власници Нафтне индустрије Србије воде у доброј вољи преговоре о продаји свог удела са заинтересованим странама, као и да држава цени то што је НИС донео одлуку да данас исплати плате запосленима.

"Верујемо да руски већински власници НИС-а у доброј вољи воде преговоре о продаји са заинтересованим странама, да би решили проблем санкција, у том смислу да ми не бисмо морали да доносимо одређене одлуке или да не би компанија била доведена у питање односно њен рад, а да би се створили услови за добијање лиценце за рад од америчке владе, како би НИС могао да настави да послује на нашем тржишту", рекла је Ђедовић Хандановић.

Она је навела да то што је НИС одлучио да данас запосленима исплати децембарске плате улива додатну сигурност запосленима, указујући да се ради о 13.500 породица.

"Ми смо те захтеве и ставили испред компаније, они су о томе одлучивали и донели такву одлуку", рекла је Ђедовић Хандановић након разговора са представницима малих приватних бензинских станица о снабдевању тржишта нафтним дериватима у условима санкција НИС-у.

И одбрана и тужилаштво су другостепеном суду предложили да укине пресуду и наложи да се суђење понови.

Другостепени суд је у односу на Хркаловић и на другоокривљеног Дејана Миленковића, усвајањем жалбе јавног тужиоца, првостепену пресуду укинуо и у том делу предмет вратио на поновно суђење.

Преиначио је, такође, пресуду у погледу на трећеокривљеног Милорада Шушњића и повећао му казну за три године, осудивши га правоснажно на казну затвора од четири године.

Првостепеном пресудом Шушњић је био је осуђен на казну затвора од годину дана због кривичног дела злоупотреба службеног положаја, док је Миленковић био ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја.

У образложењу одлуке која се односи на Шушњића, другостепени суд је навео да је Виши суд правилно оценио олакшавајуће и отежавајуће околности на страни окривљеног, али веће Апелационог суда сматра да је првостепени суд дао пренаглашен значај олакшавајућим околностима, а умањен значај чињеници да је Шушњић дело извршио на месту начелника ПУ Нови Сад.

Апелациони суд, у односу на ослобађајући део пресуде, налази да је пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка, која се огледа у томе да првостепени суд за Миленковића и Хркаловић није дао јасне разлоге због чега пресуда није могла бити испитана.

У одлуци се наводи да је за Хркаловић, када је реч о правној квалификацији у односу на оперативну обраду "Мангуста", пресуда морала бити у целости укинута, због чега ће првостепени суд у поновном поступку расправљати о свим кривичноправним радњама које су окривљеној Хркаловић стављене на терет.

Хркаловић је раније негирала да познаје вођу организоване криминалне групе Вељка Беливука, као и да има везе са убиством Властимира Милошевића 30. јануара 2017. године у центру Београда.

Негирала је и наводе да је наложила начелнику новосадске полиције да Дарка Елезa стави под оперативну обраду како би га заштитила од надзора других полицијских управа.

Оптужним предлогом Тужилаштва за организовани криминал, Хркаловић се терети за два кривична дела трговина утицајем у продуженом трајању, због чега је тужилаштво тражило да јој суд изрекне казну затвора од пет година.

Хркаловић се терети и да је 2018. године наложила начелнику Миленковићу да не поступи одмах по налозима судије за претходни поступак Вишег суда у Београду и поступајућег тужиоца, који су тражили да им се достави аутоматска обрада мобилног телефона Вељка Беливука, у то време окривљеног за убиство Властимира Милошевића 30. јануара 2017. у Београду.

Касније је Беливук правоснажно ослобођен од тих оптужби, а сада је у притвору и оптужен за најбруталнија кривична дела као вођа криминалне групе "Принципи", међу којима је седам тешких убистава.

Хркаловић се терети и да је са бившим начелником Полицијске управе Нови Сад Милорадом Шушњићем неовлашћено прислушкивала босанског криминалца Дарка Елезa, који је недавно изручен из Србије Босни и Херцеговини због низа тамо почињених кривичних дела.

Њему је притвор одређен јер, како је наведено у одлуци, постоји опасност да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело за које се терети.

Према ранијем саопштењу тужилаштва, Бачулов је осумњичен да је са једним доктором из Београда крајем октобра договарао да наводно буде отрован, за шта би оптужили председника Републике Србије и актуелне државне власти, а што би, према њиховом мишљењу, за резултат имало омасовљење протеста који је био заказан за 1. новембар у Новом Саду и изазивање великих нереда, који би потом довели до државног удара и насилне промене власти у Републици Србији.

На терет му се ставља и да је 2. новембра 2025. године током хоспитализације у Клиничком центру Србије, користећи службени мобилни телефон запослених у КЦС, координирао насиље које се те вечери одвијало испред Дома народне скупштине, где су се одржавала два јавна скупа, један пријављени и један непријављени.

Први човек НИС-а наводи је у овом тренутку главни задатак руководства да одржава стабилност пословања, колико је могуће у постојећим околностима.

"Рад наше рафинерије, а последично и ХИП Петрохемије, тренутно је обустављен због недостатка сирове нафте. Тржиште снабдевамо дериватима из унапред спремљених резерви", рекао је Тјурдењев.

Подсетивши да је последњом лиценцом ОФАК-а компанији дат рок за промену власничке структуре до 13. фебруара 2026. године, рекао је да тај процес воде акционари, односно власници НИС-а.

"Према информацијама којима располажемо, акционари активно преговарају са неколико заинтересованих страна", навео је Тјурдењев.

"Панел је донео одлуку којом је измењена ранија одлука ЦИК-а, прихваћена препорука Канцеларије за верификацију при Централној изборној комисији, те је потврђена сертификација нашег политичког субјекта за учешће на ванредним парламентарним изборима, који ће бити одржани 28. децембра 2025. године", истиче се у саопштењу.

Овом одлуком, додаје се, створени су сви неопходни услови за учешће Српске листе у изборном процесу, у складу са важећим законским прописима и демократским принципима.

"Ово је још једна мала, али значајна победа српског народа", закључује се у саопштењу Српске листе.

Претходно је председник Српске листе Златан Елек изјавио је да је та странка поднела жалбу изборном панелу за жалбе и представке у Приштини на одлуку централне изборне комисије (ЦИК) да не сертификује Српску листу за изборе на КиМ 28. децембра.

Мисија Уједињених нација на Косову и Метохији (УНМИК) саопштила је да је забринута због одлуке Централне изборне комисије у Приштини да не сертификује Српску листу за парламентарне изборе и позвао ЦИK да обезбеди пуно поштовање интегритета изборног процеса.

У категорији извозно оријентисаних фирми награду је добила Снежана Карановић, чија фирма постоји 23 године и препозната је у производњи намештаја.

"Наша фирма извози алуминијумске профиле за завршне радове у грађевинарству, као и наше производе из наше радионице, плакарска врата и хрмове за намештај. Такође смо велика подршка домаћим фирмама које такође извозе у Европу", рекла је Снежана Карановић, власница компаније "Европрофил" из Београда.

Награде у категорији Успешан пословни модел и за интелектуалну својину, добиле су докторка Наташа Златарић и иноваторка Александра Јовић.

"Ова награда је велики подстрек и сатисфакција да наставимо даље, да будемо што бољи и да верујемо чврсто у своју визију, а то је задовољан пацијент, задовољан запослени", рекла је Наташа Златарић, лекар специјалиста из клинике "Еуромедик".

Александра Јовић из компаније "Галеб Електроникс" из Шапца истакла је да су добили награде за иновативност у компанији.

"Ми смо од породичне компаније, прве генерације од 2004. били лидери у фискализацији и пре три године смо наставили тај тренд и ширимо се у домену софтвера за фискализацију ГПС уређаја и за праћење", рекла је Јовићева.

Женско предузетништво у Србији је за скоро две деценије видно напредовало не само у смислу раста броја малих и средњих предузећа, већ и по томе што се повећао број предузетница које своје бизнисе заснивају на знању и новим технологијама.

"Оно што је победнице издвојило јесу пре свега параметри пословања, који се наравно евидентирају у процесу селекције. Њихове су пословне перформансе на завидном нивоу и сходно категоријама, рецимо у извозно оријентисаној категорији гледали смо да доминира извоз као основна делатност, док је код пословног модела било приоритетно то да имају диверсификован пословни модел", рекла је Сања Поповић Пантић, председница Удружења пословних жена Србије

"Оне заиста заслужују најбоље, заслужују још већу подршку, а све жене које су добиле признање жена-змај су заиста жене-змајеви. Треба нам такође много више жена у бизнису", навела је Бранкица Јанковић, експерткиња за људска права.

По уручењу награда, уследила је модна ревија дизајнерке Драгане Огњановић, једне од првих добитница награде "Цвет успеха за жену змаја".

"Циљ је да свака непокретност, да свака кућа, сваки стан, штала, амбар, да сви добију власника који их фактички користи, дакле, зато смо и рекли, ово више није ни легализација, ни озакоњење, ово је нешто што је најсличније поступку фомрализације у складу са највишим међународним стандардима", наводи Александра Софронијевић, Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, ступио је на снагу крајем октобра, а њиме се омогућава да власници бесправних објеката озаконе своју имовину уз накнаду од 100 до 1.000 евра.

Александра Софронијевић, Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре објашњава: "Цена за комерцијалне објекте је идентична цени коју би грађанин, инвеститор платио да данас поднесе захтев за грађевинску дозволу, за остале категорије, власнике породичних стамбених објеката и купце станова за зграде где је инвеститор побегао, нестао, није доступан државни, за те људе цена је више него прихватљива и симболична. Држава овим законом није хтела да прикупи новац, хтела је да реши вишедеценијски проблем".

У Смедеревској Паланци, посебан шалтер ради већ месец дана у циљу информисања, и како кажу, све је спремно за пријем грађана.

"Општини Смедеревска Паланка, поднето је негде око 11 хиљада захтева, према нашој процени, ми имамо негде око 25 хиљада неуписаних објеката, што сам сигуран, као и што сам слоган каже "Свој на своме", да ће суграђани већ од 8. децембра, од понедељка, имати могућност да на један брз, јефтин, дигитализован начин дођу до решења својих проблема”, наглашава Никола Вучен, предсеник општине Смедеревска Паланка.

Пријаве за упис права својине трајаће до 8. фебруара наредне године, а предвиђен је изузетак за оне који из објективних разлога нису поднели пријаву у прописаном року и то би могли урадити у року од годину дана од дана ступања на снагу закона, уз доказе на основу којих би могла да се утврди оправданост за неподношење пријаве.

Теодора Стевановић, ученица Земунске гимназије, каже: "На саму идеју за пројекат дошли смо тако што смо желели да радимо неке локалитете, да кажем, пећине и да обрађујемо нешто што нико да сад није радио зато што, на пример, овај део Ваљева није био обрађен о стању као колико има зглавкара, односно какви су услови у тим пећинама."

Kонференција "Kорак у науку" прилика је да размењују питања и критике, зашто да не, али поткрепљене аргументима. Млади истраживачи у Петницу нису дошли само из свих крајева Србије, већ и из земаља у окружењу.

Урош Зрилић, ученик Гимназије у Бања Луци, додаје: "Од малих ногу сам се занимао за астрономију. Сећам се да сам се први пут заинтересовао кад сам купио неку енциклопедију још као мало дете. Видео сам, негде сам наишао на рекламу за семинар Петнице и баш ме заинтересовало. Желео сам да видим како то изгледа и још од првог семинара сам одлучио да ћу да наставим."

Ове године биће презентовано 80 радова, десет више него претходне. Научна конференција мотивише младе истраживаче.

Станислав Милошевић, програмски директор Истраживачке станице Петница, објашњава: "На тај начин заокружује се оно што ми зовемо научно образовање. Дакле, од полазне идеје, идеје за пројекат, рада са ментором, "чешљања" литературе, коришћења неких напредних метода у анализи и тако даље, тумачење резултата, тумачење њихове поузданости и, на крају, њихова презентација и писање рада."

Kолико су Петничари радознали и креативни говоре и називи њихових пројеката. На пример Марија из Врбаса испитивала је утицај екстракта нима на агресивност код црног баштенског мрава.

Изразио је задовољство што је посетило Пирот, "град који се налази у фази модернизације, оживљавања и подршке Источној Србији у оквиру интегралног пројекта намењеног овом региону".

Како каже, Пирот представља добар модел града који је већ изузетно развијен, али захтева даља улагања.

"Занимљиво је да град са око 50.000 становника поседује значајне индустријске потенцијале, али и потенцијале за развој кадрова. Разговарали смо о могућности оснивања факултета у оквиру Универзитета у Нишу, односно одељења нишког Универзитета, уз врло занимљиву идеју, засновану на анализи потреба и заинтересованости локалне заједнице, али и могућности креирања студијских програма специфичних за Пирот, који већ има снажну индустријску базу", рекао је Мацут.

Навео је и да је од других стратешких пројеката поменуто и враћање војске у Пирот, што је један од приоритета Владе Србије и државе у целини, како у погледу модернизације и прилагођавања савременим трендовима, тако и обнове војне инфраструктуре.

"На том пољу постоји пуно разумевање и подршка граду", рекао је премијер Мацут и додао да Пирот поседује завидне индустријеске капацитете.

Говорећи о индустријским капацитетима, могућностима и повезивању са образовним сектором, Мацут је изразио веру да ће се пронаћи добра решења и да ће Пирот наставити да буде снажан индустријски центар на важном коридору од Београда ка Софији.

"Близина бугарске границе представља додатну предност, која може да допринесе привлачењу студената из региона и развоју будућег универзитетског центра у овом делу Србије. Сматрам да је ово добар начин да се интегришу потребе државе, привреде и локалне заједнице, како би се побољшали услови живота и задржали високообразовани људи у Пироту. Верујем да ће Универзитет у Нишу имати значајну улогу у ширењу високошколског простора у Србији", нагласио је Мацут.

Градоначелник Пирота Владан Васић је рекао да је званично председнику Владе предата иницијатива да Пирот постане академски град, односно за оснивање високошколске установе у оквиру Универзитета у Нишу, са седиштем у Пироту.

"Надам се да ћемо у наредном периоду радити на том пројекту. Очекује нас још доста изазова, али кључна ствар је да смо разговарали о теми и наишли на значајно разумевање председника Владе", навео је Васић.

Према његовим речима представљено је и 20 развојних циљева Града Пирота за период од 2024. до 2028. године. 

"Многи од тих пројеката већ су у фази реализације, али постоје и стратешки пројекти које без подршке Владе Србије не можемо да спроведемо - пре свега повратак војске у Пирот, оснивање високошколске установе са седиштем у Пироту у оквиру Универзитета у Нишу и налажење стратешког партнера за Тигар. Највише времена посветили смо идеји оснивања факултета", рекао је градоначелник Васић.

Током расправе на седници Одбора, чланови Одбора из владајућих странака су истакли да је процес избора чланова Савета РЕМ-а транспарентан и да опозиција намерно опструише и одуговлачи тај процес, док су чланови Одбора из опозиционих странака тврдили да власт одуговлачи са избором чланова Савета РЕМ-а да би, како су тврдили, контролисала рад тог тела.

Посланица из СНС-а Наташа Јовановић рекла је да опозиција намерно опструише процес и позвала све чланове Одбора да наставе тај процес и испоштују до сада изабране чланове Савета РЕМ-а и Устав Србије.

Одбор на почетку седнице није прихватио предлог посланице Народног покрета Србије Иване Роквић да се на дневни ред уврсти и захтев Министарству културе да достави извештај Одбору о министру Николи Селаковићу, који је дао изјаву у ЈТОK као осумњичени у случају "Генералштаб".

Одбор за културу и информисање донео је 13. новембра Одлуку о покретању поновног поступка за предлагање кандидата за члана Савета РЕМ-а из категорије националних мањина, пошто је Скупштина Србије 12. новембра изабрала осам од девет чланова Савета РЕМ-а, а није изабран кандидат савета националних мањина.

Тада су били предложени Мухедин Фијуљанин и Љумтурије Амети, али ни један није добио потребних 126 гласова.

На локалним изборима које су 12. октобра оргранизовале привремене албанске власти у Приштини, кандидати за градоначелнике Српске листе победили су у свих 10 општина са српском већином.

Српска листа је освојила и већину одборничких места у тих 10 општина.

На челу четири већински српске општине на северу КиМ од априла 2023. били су градоначелници Албанци, који су изабрани на ванредним локалним изборима након што су у новембру 2022. представници Срба напустили привремене институције због једностраних и ескалаторних потеза Приштине и непоштовања споразума.

Излазност на тим изборима била је мања од 3,5 одсто, а градоначеници Албанци који су тада изабрани у зграде општина ушли су уз помоћ тзв. косовске полиције.

За време док су они били на челу локалних самоуправа на северу Покрајине, исељене су српске институције из зграда у којима су радиле, измењени називи улица, уклоњене табле са називима насеља на ћирилици и постављене табле где су називи прво на албанском језику, а потом на српском језику на латиници, често исписани са грешкама.

Јелена Стефановић, директорка ОШ "Мирко Јовановић" Kрагујевац, каже: "Настава ромског језика се одвија од првог до осмог разреда, у три хетерогене групе, у трајању од два часа недељно. Поносни смо на то да смо се као школа оснажили, јер на овај начим желимо да промовишемо све оне демократске вредности које су врло важне за ромску заједницу."

Наставници кажу да ђаци уче основе језичке структуре, слова, речи и изговор, али и ромску књижевност, традиционалне приче, музику и обичаје. На часовима се радо јављају, понављају реченице које чују од учитеља и не крију понос што у школским клупама могу да говоре матерњи језик. О томе кажу:

-Долазим сваке недеље да бих учила ромски језик и да се дружим са другарима.
-Волим да учим ромски језих да бих могла кући да причам са својом породицом.
-Да бих могао да причам са другарима који исто долазе да уче ромски језик.
-Да причам са мамом и татом на ромском језику и кад порастем да идем у друге државе и причам на свом језику.

Резултати програма не изостају. Деца која похађају ову наставу показују веће интересовање за школу, боље језичке вештине и укљученост у ваннаставне активности. Често недостаје стручни кадар, предавачи који знају ромски језик и имају наставничку квалификацију, што у Kрагујевцу није случај. У шест школа ради исто толико педагошких асистената, и један у предшколској установи.

Љубиша Павловић, педагошки асистент за ромски језик, додаје. "Ту смо да деци пружимо максималну подршку како би се осетила сигурно и безбедно. Да учинимо то да се ромска деца одрже у образовном систему, радимо поред додатне подршке у основној школи и на подршци у средњој школи и до факултета па и до запослења."

Зоран Павловић, наставник ромског језика, објашњава: "Негде се деца радо враћају свом матерњем језику који, иако не знају или губе, просто препознају и са којим много лакше могу да схвате колико јесу у заједништву и колико јесте важно то за нашу ромску заједницу."

Деца кажу "Да се не заборави ромски језик". Сада, када многи језици и културе нестају, крагујевачке школе шаљу јасну поруку да ромски заслужује да буде сачуван, не само у домовима, већ и у школама.