Министар за јавна улагања Дарко Глишић објаснио је процедуру за добијање надокнаде штете након пожара. Истакао је да су локалне самоуправе, њих 19 сачињавале записнике и доносиле решења о оштећености објеката и то упућују Министарству на исплату. Глишић је истакао да је Министарство у року од 48 сати утрошило 206 милиона динара од предвиђених средстава.

"Постоје појединачни случајеви где није надокнађена штета, где треба да се утврди ко је власник да би се знало коме треба да се исплати штета", истакао је Глишић.

Подсетио је да програм државне помоћи постоји од 2014. године и исплаћује се у кризним ситуацијама, као и то да је и 2008. и 2010. године било поплава, па нико није обештећен, а сада држава обештети грађане као што је било и након пожара током лета.

"Радови на ниској напонској мрежи трају у топличком крају, то треба да буде превенција. Из сваке непогоде извучемо поуку, али постоје ствари које не можемо да предупредимо. И развијене земље у Европи се суочавају са лошим временом. Битно је да државни органи буду на располагању и да се решавају проблеми", истакао је министар Глишић.

Према његовим речима, суштина је да Србија у овом тренутку решава брже и ефикасније проблеме које је снег нанео него европске земље.

Изградња инфраструктурних објеката

Осврнуо се и на радове на здравственим објектима који се раде попут изградње Тиршове два и породилишта.

"Наравно да кад су екстремне температуре зауставе се радове. Први радни дан у 2026. потписали смо вредне уговоре у области водоснабдевања у Жагубици и Ћуприји. Шездесетих и седамдесетих година су рађене водоводне мреже са азбестним цевима и сада долази до великих проблема", истакао је Глишић и додао да су одређена средства за 30 пројеката у водоснабдевању.

Министар је истакао да тренутно имамо 50 активних градилишта, а кад време дозволи отворићемо још 20, нека ће у међувремену бити завршена и затворена, а укупна вредност је 55 милијарди динара.

Када је реч о објектима у здравству, навео је да се између осталих раде и Дом здравља у Неготину, као и један од најзначајнијих пројеката - породилиште у Нишу.

"Када је реч о улагању у просвети - ради се 27 објеката. У Суботици се ради школа која није имала салу, радови су на половини. На југу се ради ОШ "Доситеј Обрадовић" у Врању. Отвара се 17 објеката у 2026. где ћемо радити основне и средње школе где треба да се улаже", истакао је Глишић.

Подвукао је да држава није тражила никакве изговоре у време глобалних проблема, већ је налазила начина како да се раде објекти.

Говорећи да ли има проблема приликом градње, министар Глишић је рекао да има фирми и грађевинских капацитета за радове, али да људство мањка, да је ту дефицит. Међутим, нада се да ће и то бити решено уз не тако малу зараду која се остварује када се ради на оваквим пројектима.

Демонстранти су, на новим протестима који су почели касно синоћ у северном дистрикту Техерана, узвикивали "Смрт (ајатолаху Алију) Хамнеију" и "Живео шах", а током демонстрација су запалили једну џамију.

Верује се да је на протестима на стотине демонстраната убијено или повређено, а много више их је притворено, док је Би-Би-Си Персија потврдио идентитет 26 особа, међу којима је било шесторо деце.

Убијених има и међу припадницима снага безбедности, а једна група за људска права процењује да је убијено њих 14.

"Око 38 људи је умрло. Многи чим су стигли до кревета за хитне случајеве. Директни хици у главе младих људи, у њихова срца такође. Многи од њих нису ни стигли до болнице. Тела су била једна преко других. Након што се мртвачница напунила, сложили су их једно на друго у просторији за молитву", рекао је здравствени радник у болници.

Према наводима здравственог радника, међу погинулима и рањенима било је највише младих људи, од 20 до 25 година старости, а због великог броја случајева рањених на протестима пријеми у болнице који нису хитни и операције су обустављени, а особље је позвано да се бави хитним случајевима.

Према проценама активиста иранске Новинске агенције за људска права из САД, на протестима у Ирану до сада је убијено најмање 116 особа, а преко 2.600 их је притворено.

Сједињене Америчке Државе су у петак поновиле да убијање демонстраната у Ирану може изазвати војну интервенцију, док је Иран окривио САД да су мирне протесте претвориле у "насилне субверзивне акте и распрострањени вандализам".

Израел у стању високе приправности 

Израел је у стању високе приправности због могуће америчке интервенције у Ирану, пренео је Ројтерс, позивајући се на три израелска извора упозната са ситуацијом.

Извори, који су били присутни на израелским безбедносним консултацијама током викенда, нису прецизирали шта израелско стање високе приправности значи у пракси.

У међувремену, Њујорк тајмс, позивајући се на своје неименоване изворе, објавио је да је премијер Израела Бенјамин Нетанјаху разговарао телефоном са америчким државним секретаром Марком Рубиом.

Двојица државника наводно су разговарала о великим антирежимским протестима у Ирану, ситуацији у Сирији и напорима за мировни споразум у Гази.

Протести су почели у Техерану 28. децембра прошле године, због пада вредности иранске валуте и економских тешкоћа у земљи, а од тада су се проширили на више од 100 градова и места широм свих иранских провинција.

"Безбедносна ситуација у Венецуели остаје флуидна", наводи се у саопштењу, пренео је Си-Би-Ес.

У међувремену, председник САД Доналд Трамп захвалио је Венецуели на томе што је започела ослобађање својих политичких затвореника и додао да су ти затвореници имали среће што су се САД појавиле.

"Венецуела је на грандиозан начин започела процес ослобађања својих политичких затвореника. Хвала вам. Надам се да ће се ти затвореници сећати колико су имали среће што су се САД појавиле и учиниле оно што се морало учинити. Надам се да то никада неће заборавити. Ако то ураде, неће бити добро за њих", рекао је Трамп у објави на друштвеној мрежи Truth Social.

Венецуелански председник Николас Мадуро и његова супруга Силија Флорес ухапшени су почетком јануара у међународној операцији предвођеној САД и пребачени у притвор у Њујорку.

"Снаге америчке Централне команде, заједно са партнерским снагама, извеле су ваздушне ударе великих размера против више мета ИСИС-а широм Сирије", саопштила је Централна команда САД на мрежи Икс.

У саопштењу се наводи да су ти напади део операције под називом "Удар сокола" која је покренута 19. децембра по налогу америчког председника Доналда Трампа, као директан одговор на смртоносни напад Исламске државе на америчке и сиријске снаге у Палмири у Сирији 13. децембра.

Најновији напади су изведени након што је амерички специјални изасланик за Сирију Том Барак рекао да се састао у Дамаску са новим сиријским руководством како би разговарали о будућности земље.

Барак је истакао да су се разговори фокусирали на недавне догађаје у Алепу и транзицију Сирије. Навео је да Сједињене Америчке Државе пружају подршку актуелним сиријским властима које предводи председник Ахмед ел Шара.

Током ноћи Хитна помоћ имала је укупно 124 интервенције, од којих је 19 било на јавном месту.

На јавним местима највише интервенција било је због падова, а пацијенти су са ортопедским повредама превожени у дежурне здравствене установе.

Пацијенти су звали и због проблема са дисањем и високим крвним притиском, као и због хроничних болести.

Генералштаб Украјине тврди да су одбрамбене јединице уништиле складиште нафте у Волгоградској области Русије. Четири особе су рањене у нападу на аутобус у Белгородској области.

Савет безбедности УН, на захтев Украјине, сазвао је за сутра хитну седницу поводом руских напада, укључујући употребу балистичке ракете средњег домета "орешник".

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев објавио је снимак напада "орешником", као упозорење европским званичницима који, како је навео, промовишу идеју о распоређивању НАТО и европских трупа у Украјини.

Служба безбедности Украјине пронашла је делове који припадају том ракетном комплексу којим су Руси погодили област Лавова, чију употребу квалификује као ратни злочин.

Председник Володимир Зеленски поручује да дијалог с Америком мора бити сто одсто конструктиван. Указује да руска производња ракета и дронова не може постојати без испоруке компоненти из других земаља. Због тога, истиче Зеленски, темпо синхронизације санкција с партнерима "мора да буде много бржи".

Шеф Беле куће Доналд Трамп искључио је могућност да америчке снаге ухапсе руског председника Владимира Путина. Нагласио је да с Путином има добре односе и да хапшење није потребно.

С друге стране, мађарски министар спољних послова Петер Сијарто упозорава да је "ратни фанатизам завладао је политичким лидерима Европе".

Каже да је план Брисела и Кијева да се Мађарска увуче у рат спреман, а да је једина препрека суверена, национална влада премијера Виктора Орбана.

Реч је о првој посети једног јужнокорејског председника Кини још од 2017. године.

Основни циљ Лијеве посете био је рад на нормализацији односа са Кином, озбиљно уздрманих током мандата његовог претходника председника Јун Сук Јола, који се јасно ставио у функцију реализације америчких војнополитичких интереса у вези Тајвана и Јужнокинеског мора.

Превладавање несугласица

Посматрано из Сеула, међутим, постоји неколико препрека за унапређење односа са Пекингом. Прво ту је незваничан, али осетан ембарго Кине на културне производе јужнокорејског порекла, који траје још од бојкота робе и услуга који је Пекинг иницирао 2017. због постављања на тлу Републике Кореје америчког противракетног система "THAAD", чији моћни радари виде дубоко у кинеску територију.

ТВ серије и поп музика су врло популарни јужнокорејски производи који компанијама из те земље доносе огромне приходе, а Кина дивовско тржиште, па је питање уклањања ограничења на увоз и продају дела масовне културе од виталне важности за Сеул.

Други је чињеница да је Пекинг у воде Жутог мора у којима се преклапају кинеска и јужнокорејска економска зона 2018. (једнострано) поставио челичне конструкције, вероватно намењене за будуће црпљење природних ресурса, у вези којих Сеул жели да буде консултован, односно, у вези којих нуди идеју да се подручје преклапања јасно подели на равне части између две земље.

Зато је јужнокорејски председник замолио своје домаћине да омогуће веће присуство плодова јужнокорејске популарне културе на кинеском тржишту, те заједно раде на изналажењу решења у вези проблема ексклузивних економских зона.

Да би могао да се нада да ће му они изаћи у сусрет, Ли, који заступа прогресивне снаге у јужнокорејској политици, које традиционално заговарају снажне економске и коректне политичке односе са Кином, је најпре морао да покуша да поправи штету коју им је нанео његов конзервативни претходник Јун.

То је учинио тако што је у интервјуу који је пред пут у Пекинг дао кинеској државној телевизији "CGTN" нагласио да његова земља наставља да поштује принцип једне Кине.

Истакао је да, мада се не може порећи да је у прошлости било несугласица и трвења који су повремено ометали развој билатералних односа, да су "мир и стабилност у Североисточној Азији, као и узајамно поштовање и заједнички просперитет есенцијални приоритети и за Кину и за Републику Кореју".

Ли је у Кини присуствовао и раду пословног форума посвећеног привредној сарадњи у области вештачке интелигенције и других напредних технологија, те одао пошту члановима избегличке владе Кореје, која је касних двадесетих и раних тридесетих година прошлог века, у време док је земља била под јапанском окупацијом, боравила у Шангају.

Лијева државна делегација је са домаћинима потписала 14 споразума о сарадњи у областима, као што су индустрија, технологија, саобраћај или заштита животне средине. Међу њима су и они у вези заједничког рада на развоју вештачке интелигенције, аутономних возила, на заједничкој подршци стартаповима, итд.

Њу је пратила и група од чак 200 бизнисмена, у којој су били и високи представници гиганата јужнокорејске економије попут "Самсунг електроникса", "Хјундаија" и "Ел-Џија".

Кина као важни посредник који може да ублажи тензије између две Кореје

У Сеулу се са зебњом гледа и на наговештаје да се Пекинг, забринут да би услед снажног економског и војног зближавања Москве и Пјонгјанга могао да изгуби утицај над догађајима у Северној Кореји, последњих месеци све више ангажује на остваривању политичких и економских контаката са владом Ким Џонг Уна.

Председник Ли, чини се, у томе види могућност да стабилизује прилике на Корејском полуострву, па уместо протеста и оптужби, Кину позива на интензивније дипломатско укључивање у токове на том полуострву.

Наиме, он је, пишу јужнокорејски медији, током посете Кини пренео председнику Сију да су сви канали комуникације између његове земље и северног суседа прекинути, да је поверење између две Кореје на нули и с тим у вези исказао жељу да Пекинг буде посредник у преговорима Сеула и Пјонгјанга о проблемима везаним за њихове међусобне односе, укључујући ту и питање денуклеаризације Северне Кореје.

Алудирајући на поступке свог претходника бившег председника Јуна, који се налази иза решетака због покушаја да у земљи уведе диктатуру, Ли је домаћинима објаснио да је његова земља извесно време подузимала одређене војне активности против Севера и да је то владу у Пјонгјангу вероватно учинило доста нервозном.

Бивши председник Јун, који је опозван са функције у децембру 2024. и потом изведен пред суд под оптужбом да је покушао да сруши уставни поредак, покушао је да војно испровоцира Северну Кореју и онда њен евентуални одговор искористи као изговор за увођење ванредног стања како би оправдао своје настојање да суспендује рад парламента, забрани политичка окупљања и извештавање медија.

Председник Ли изјавио је медијима који су га пратили на путу у Шангај да су кинески домаћини током разговора у Пекингу прихватили његов позив да се ангажују као посредници између две Кореје.

Такође је рекао да се његова делегација са њима сложила у вези више питања - рецимо, обе стране су се сагласиле да су мир и стабилност на Корејском полуострву у њиховом интересу, али и договорила начине да се ублаже несугласице у вези тема око којих би могло доћи до размимолажења.

Спољна политика Републике Кореје у суровом добу - прагматизам заснован на сопственим интересима

По повратку у земљу, јавља јужнокорејска новинска агенција Јонхап, Ли је функционерима владе у Сеулу саопштио да су његовом посетом Пекингу успешно ударени темељи за обнављање односа са НР Кином.

Она је већ више од две деценије највећи спољнотрговински партнер Републике Кореје - годишња економска размена између две земље у 2024. је износила чак 328 милијарди долара.

Ли је на том састанку са члановима свог кабинета рекао да намерава да и у будуће води прагматичну дипломатију јер "у немилосрдном међународном поретку, у којем нема вечних непријатеља, пријатеља или правила, судбина земље зависи од прагматичне дипломатије засноване на националним интересима."

Чини се да та прагматична дипломатија подразумева и извесну дозу присности која кокетира са улагивањем. У Пекингу Ли је направио гест пријатељства и срдачности који је добро примљен у Кини, када је искористио мобилни телефон марке "Сјаоми" који му је поклонио председник Си да домаћина пред посленицима седме силе замоли за селфи удвоје.

Пре неколико месеци је, несумњиво, више него успешно задовољио его лидера друге суперсиле када је америчког председника Трампа у својој земљи почастио златним орденом и (репликом) златне краљевске круне.

Мада су многи Кореанци врло поносни и осетљиви на све што се може протумачити као нека врста самопонижавања, чини се да је прагматични председник Ли, бар за сада, на добром путу да поправи односе са великим азијским суседом, као и да успешно лавира између два велика центра моћи - Пекинга и Вашингтона.

Данас се очекује облачно и хладно време, на северу суво, у осталим крајевима понегде са слабим снегом.

Дуваће слаб и умерен ветар, на истоку повремено и јак северозападни. 

Најнижа температура биће од - 8 степени на северу Војводине до -1 на истоку Србије, а највиша од - 4 степена у Војводини до 0 на југу и истоку Србије.

Увече и током ноћи у Војводини ће уследити разведравање.

У Београду се облачно, хладно и углавном суво време уз могуће провејавање слабог снега.

Температура ће бити без већег колебања, од минус 4 до - 3 степена.

Почетком наредне седмице се задржава хладно и у већини места суво време уз делимично разведравање, па се у јутарњим сатима очекује умерен и јак мраз, а током дана тек понегде провејавање слабог снега.

Од среде се очекује слабљење јутарњих мразева и пораст дневне температуре. Током дана биће суво време, крајем периода понегде с кишом, а у кошавском подручју уследиће појачање југоисточног ветра.

Мања група демонстраната гађала је возила грудвама снега док су напуштала федералну зграду "Bishop Henry Whipple", где се свакодневно одржавају протести против Службе за имиграцију и царину ICE-a.

Након тога је појачано присуство полиције, пренели су новинари са лица места.

Према извештајима, протести испред те зграде били су напетији од других скупова у граду, јер се демонстранти налазе непосредно насупрот федералним агентима против којих протестују.

У парку Pauderhorn у Минеаполису окупила се знатно већа група демонстраната на маршу и скупу поводом убиства Рене Гуд.

Учесници су се окупили на снегу, упркос ниским температурама, а полиција очекује да ће се током викенда окупити више хиљада људи.

Власти су прошле ноћи око 22 часа по локалном времену прогласиле протест у центру града незаконитим, након чега је приведено 29 особа.

Протести су одржани и у Вашингтону, где су се демонстранти окупили испред Беле куће, носећи транспаренте и позивајући на промене и већи надзор над радом ICE-а.

Учесници су изразили забринутост због поступака администрације и оценили да је потребна већа одговорност и контрола над деловањем федералних агената.

Демонстранти су такође указали на растућу поларизацију у земљи и оценили да су актуелни догађаји довели до губитка поверења у институције.

Америчка имиграциона служба објавила је данас снимак убиства Рене Гуд са камере агента који је пуцао у њу.

Рене Никол Гуд (37) смртно је рањена када су је у Минесоти зауставили агенти ICE-а и отворили ватру на њено возило током интервенције. 

Доналд Трамп је инцидент искористио да нападне критичаре ICE-а, назвавши Гуд "унутрашњим терористом", што је изазвало нове протесте.

"По пријави, отишли смо на лице места и извршили увиђај. Случај се води као тешка крађа. Радимо на расветљавању случаја", рекао је Ељшани.

Према његовим речима, врата цркве била су отворена, па није дошло до обијања.

Два, за сада непозната лица, однела су новац који верници остављају као прилог.

Ељшани није изнео детаље о количини украденог новца, нити да ли је нестало још нешто из храма.

Под притиском опозиционих партија, пољопривредних група и чланова коалиције, ирска влада је истакла да споразум нема адекватне гаранције у погледу, како је навела, слабијих стандарда безбедности хране у Јужној Америци.

Демонстранти су носили транспаренте са порукама "Не жртвујте породична газдинства за немачке аутомобиле", "Наше краве поштују правила, зашто њихове не?" и "Издаја".

Протест, велики по ирским стандардима, уследио је након сличних демонстрација одржаних јуче у Пољској, Француској и Белгији.

Ирска, мала извозница која тежи диверзификацији и смањењу зависности од америчког тржишта, има велику индустрију производње говедине и млека која запошљава значајан број људи.

Противници споразума већ су обезбедили одређене уступке и надокнаде за пољопривреднике у ЕУ.

Пре него што споразум ступи на снагу, Европски парламент мора да га одобри, а Ирска, попут Француске, обећала је да ће се залагати за његово одбијање у очекивано тесном гласању, наводи агенција.

Током испитивања, јавља државна телевизија, признали су планирање акција након којих би власти Исламске републике биле оптужене за убијање младих, као и стварање климе свеопште нестабилности како би спровели политичке циљеве.

Вешање у техеранском затвору и масовна хапшења уследила су након што су, почетком недеље, трговци из Великог базара покренули протест због читавог низа економских недаћа, укључујући огромну инфлацију, недостатак воде и енергената и све више цене намирница.

Трговцима су се, убрзо придружили студенти и хиљаде грађана, који су се у неколико десетина места сукобљавали са полицијом, паравојном формацијом Басиџ и припадницима Револуционарне гарде, често узвикујући "смрт тиранину".

Чињеница да су протести почели у Великом базару је изазвала немире у редовима врховних иранских лидера, с обзиром на то да су баш са тог места покренути процеси који су довели до претходних промена власти у Ирану - свргавање Мохамеда Мосадеха 1953. године и шаха Резе Пахлавија 1979. године.

Осим поклича против ајатолаха Хамнеија, демонстранти су запалили најмање једну судницу, неколико џамија, банака и продавница, а на неколико места горели су и примерци Курана.

Смртна казна за непријатеље Божје

Одмах затим, државни тужилац Мохамад Мовахеди Азад је упозорио демонстранте да ће, уколико протести буду настављени, бити "проглашени непријатељима Бога" - преступ због којег је прописана смртна казна.

"Када особа постане плаћеник и служи страним господарима, исламска нација га одбаци", објаснио је Али Хамнеи, наводећи да ће уједињени Иран превладати све тешкоће и нападе непријатеља.

Саветник врховног верског лидера, Али Лариџани је демонстранте назвао "квази-терористима", оптужујући стране силе да су из руку трговаца "отеле" протест и усмериле га ка касарнама војске и полицијским станицама.

Иако нема никакве дилеме да за шест дана сукоба снага безбедности и демонстраната на обе стране има страдалих, стварни број је немогуће утврдити, јер су власти пре два дана искључиле интернет и телефонске везе.

Према иранским медијима, убијено је најмање осам припадника снага безбедности, док је 270 рањено. Хјуман рајтс воч је објавио да је убијено 65 демонстраната, док је ухапшено више од 2.000 учесника протеста.

"Војска, под командом врховног команданта, и у сарадњи са осталим оружаним формацијама, истовремено мотри покрете непријатеља у региону и обавезује се да ће заштитити националне интересе, стратешку инфраструктуру и јавне објекте", навела је иранска агенција Тасним.

Неколико иранских медијских кућа јавило је, у суботу да се ситуација у земљи, после таласа немира, смирила, најављујући да ће у понедељак, у Техерану, бити одржан велики скуп подршке властима и ајатолаху Хамнеију.

Зашто су Иранци незадовољни?

Главни разлог нове побуне у Ирану су економски проблеми, јер је од јуна ирански ријал изгубио 60 одсто вредности у односу на амерички долар, што је изазвало лавину проблема, па су цене хране скочиле око 70 одсто, а држава је погођена озбиљном несташицом горива и енергената.

"Званично признајемо протесте, чујемо њихове гласове и знамо да потичу од природног притиска који настаје од проблема са којима се свакодневно суочавају", рекао је раније ове седмице председник Масуд Пезешкијан.

Готово истовремено, министарство безбедности објавило је да је ухапшено пет особа наводно повезаних са монархистичким групама из Сједињених Држава и још двојица са везама са групама које функционишу у Европи.

Монархистичке групе, како их називају ирански званичници, махом чине потомци изгнаника режима шаха Резе Пахлавија, који је збачен 1979. током Исламске револуције.

Повратак монархије?

"Стварате историју која ће бити исписана храброшћу, солидарношћу и одлучношћу народа да поврати контролу над земљом... Останите уједињени и усредсређени и победа ће бити наша", рекао је принц Реза Пахлави, син одавно збаченог шаха и један од претендената на место будућег лидера Ирана.

Пахлавијево васкрсење из заборава, делимично, производ је чињенице да су демонстранти по улицама Ирана викали "џавид шах", или "живео шах", што је, како се чини, одмах разбудило његове политичке амбиције

Политички утицај сина последњег иранског шаха, међутим, предмет је озбиљних расправа међу западним политичарима - од тврдњи да нема никакву подршку унутар Ирана, до процене да су Иранци толико огорчени начином на који верски лидери воде државу, да сматрају да би и обнављање монархије било боље решење.

Паралелно са протестима, неколико иранских државних институција нашло се на мети хакера, па је Техеран за такве акције одмах оптужио организацију Муџахедин е-Калк - некадашње саборце исламских револуционара, који су после сукоба са ајатолахом Хомеинијем од сигурне смрти осамдесетих година прошлог века склоњени у Албанију.

Организација Муџахедин е-Калк је формирана средином шездесетих година прошлог века, као део студентског отпора властима касније свргнутог шаха Резе Пахлавија.

Осуђени на живот у егзилу, јер их власти у Ирану терете за смрт 12.000 људи, припадници МЕК-а су после неславне епизоде у Ираку уточиште потражили у Албанији. Околина Драча постала је дом за 3.000 Иранаца, пошто су узастопне албанске владе сматрале да би такав потез додатно ојачао позиције Тиране у Вашингтону.

Иранским студентима, очекивано, подршку је пружио и председник САД Доналд Трамп најављујући да ће "спасити" демонстранте уколико власти у Техерану наставе да их убијају.

11.01.2026. Недеља: Облачно и хладно, на северу суво, у осталим крајевима понегде са слабим снегом. Ветар слаб и умерен, на истоку повремено и јак северозападни. Најнижа температура од - 8 на северу Војводине до -1 на истоку Србије, а највиша од -4 у Војводини до 0 степени на југу и истоку Србије. Увече и током ноћи у Војводини разведравање. Упозорења: Поледица или залеђивање мокрих површина, вероватноћа 90%. Тmin < -5 степени, вероватноћа 90%.

12.01.2026. Понедељак: Јутро и пре подне веома хладно, на северу и западу претежно ведро, у осталим крајевима облачно, у планинским пределима понегде слаб снег. После подне умерено наоблачење. Ветар слаб и умерен западни и северозападни, у току дана у скретању на јужни. Најнижа температура од -12 до -3, а највиша дневна од -5 на северу до 1 степен у Неготинској Крајини. Упозорења: Поледица или залеђивање мокрих површина, вероватноћа 90%. Тmin < -10 степени, вероватноћа 90%.

13.01.2026. Уторак: Јутро веома хладно са умереним и јаким мразем, а током дана претежно облачно и у већем делу мало топлије, на северу и истоку Србије хладније, понегде са слабим снегом. Ветар слаб и умерен јужни и југозападни. Најнижа температура од -12 до -6, а највиша дневна од -1 до 5 степени. Упозорења: Тmin < -10 степени, вероватноћа 90%.

14.01.2026. Среда: Изнад већег дела доћи ће до разведравања, па ће у току дана бити топлије са сунчаним интервалима, док ће се на северу и североистоку задржати облачно већи део дана. Ветар слаб и умерен јужни и југозападни. Најнижа температура од -6 до 1, а највиша дневна од 0 до 7 степени. Упозорења: Тmin < -5 степени, вероватноћа 80%

Прогноза временa за наредних пет дана (од 15.01.2026. до 19.01.2026.)
Јутарњи мразеви у даљем слабљењу, а у току дана релативно топло. У четвртак и петак суво, затим понегде с кишом, а у кошавском подручју југоисточни ветар у појачању.

Поред новчаног поклона, породиље су добиле и хигијенске пакете.

Поклон је у име председника Одбора за помоћ Косову и Метохију Милорада Арлова уручила његова помоћница Ивана Ракић из Косовске Митровице.

"Посебно нас радује што је српска беба рођена у Пасјану на славу Републике Српске и велики српски празник Свети Стефан и по нашој жељи коју смо послали у писму добио име Стефан. Нека буде јак и поносан као Република Српска", саопштено је из Одбора.

Одбор је у Пасјану завшио своју хуману мисију за 2026. годину даровањем српских беба у сва три породилишта на Косову и Метохији.

Средства су обезбеђена из хуманитарне акције "Обрадујмо вршњаке на Косову и Метохији" коју Одбор спроводи преко ученика основних и средњих школа Републике Српске.

У тој акцији је да сада учествовало око 60.000 основаца и средњошколаца Републике Српске.

Судија ову меру проверава на свака три месеца.

Кецмановићи су првостепеном пресудом били осуђени, и то Владимир Кецмановић на казну затвора од 14 и по година, а Миљана Кецмановић на три године, али је Апелациони суд у Београду ту пресуду укинуо и наложио да се понови суђење.

Почетак новог суђења заказан је за 29. јануар.

Владимир Кецмановић је оптужен за кривична дела занемаривање и злостављање малолетног лица и тешко дело против опште сигурности, а његова супруга Миљана Кецмановић за кривично дело занемаривање и злостављање малолетног лица.

Дечак К. К, који у време извршења овог злочина није имао навршених 14 година, па самим тим није кривично одговоран, пуцао је 3. маја у школи из два очева пиштоља која је узео 1. маја прошле године.

Он их је тог дана ставио у свој ранац, отишао у школу и током првог часа убио 10 особа и ранио још петоро деце и наставницу историје.

Америчка имиграциона служба (ICE) oснована је 2003. године, након терористичких напада 11. септембра, и делује у оквиру Министарства за унутрашњу безбедност. Задатак те службе је спровођење савезних закона који се односе на имиграцију, царине и прекогранични криминал.

Назив "ла мигра" старији је од саме агенције ICE. Потиче из шпанског језика и деценијама се користи у заједницама које говоре шпански као неформалан назив за америчке имиграционе власти, некада пре свега Службу за имиграцију и натурализацију, која је укинута 2003. године када је и осбована Америчка имиграциона служба. Термин је, међутим, остао у употреби, посебно међу латино заједницама, као општи назив за имиграциону контролу.

Овлашћења и надлежности

Рад ICE-а подељен је на два кључна оперативна сектора. Одељење за спровођење и удаљење (Enforcement and Removal Operations – ERO) део је агенције који јавност најчешће повезује са хапшењима и депортацијама.

Службеници тог огранка идентификују, хапсе, задржавају и удаљавају из земље стране држављане који у САД бораве незаконито, или су прекршили имиграционе прописе.

То укључује особе које су прекорачиле рок важења визе, илегално ушле у земљу или починиле кривична дела која их, по америчком закону, чине подложним протеривању.

Одељење за истраге унутрашње безбедности (Homeland Security Investigations – HSI), највећи истражни део ICE, бави се транснационалним криминалом.

Њени агенти истражују трговину људима, кријумчарење миграната, наркотика и оружја, прање новца, сајбер-криминал и кршење трговинских и царинских прописа.

Агенти ICE-а имају широка савезна полицијска овлашћења. Могу да носе оружје, хапсе осумњичене, спроводе претресе на основу судских налога и врше надзор, слично агентима ФБИ-а или ДЕА.

У имиграционим случајевима, агенти имају право да задрже стране држављане током поступка удаљења и да спроведе депортацију након коначне одлуке имиграционог суда.

ICE такође издаје такозване детенционе налоге (detainers) – званичне захтеве локалним и државним полицијама да задрже особу за коју се сумња да подлеже протеривању, док ICE не преузме надлежност. Управо ова пракса једна је од најконтроверзнијих, јер сарадња са ICE-ом знатно варира од  државе до државе.

Однос са локалним властима

Имиграционо спровођење у САД је у надлежности савезне власти, али ефикасност ICE-а често зависи од сарадње са државним и локалним институцијама.

Поједине средине учествују у програмима размене података, попут отисака прстију, или омогућавају пребацивање притворених лица у надлежност ICE-а. Друге пак ту сарадњу ограничавају како би се подстакло пријављивање кривичних дела без страха од депортације.

ICE истиче да сарадња доприноси јавној безбедности, док критичари упозоравају да агресивно спровођење закона нарушава поверење у институције и може довести до дискриминације.

Притвор и депортације

ICE управља широм мрежом притворских капацитета, који обухватају савезне установе, приватне затворе и локалне затворе са којима има уговоре.

Услови у тим објектима, дужина задржавања и приступ правној помоћи предмет су сталних критика судова, надзорних тела и организација за људска права.

Поступци депортације су грађанске, а не кривичне природе, што значи да притворени немају загарантовано право на адвоката о трошку државе. Та правна разлика има далекосежне последице за мигранте који се суочавају са удаљењем из земље.

Политички симбол

Последњих година ICE је постао симбол шире дебате о имиграцији у Сједињеним Државама. Присталице га виде као кључни инструмент заштите граница и владавине права, док противници сматрају да су његови приоритети и методе претерано репресивни и да захтевају темељну реформу.

Без обзира на политичке промене у Вашингтону, ICE остаје моћна савезна агенција са широким мандатом – од депортација до сложених међународних истрага.

А назив "ла мигра", иако потиче из другог времена, и даље одражава колико је имиграционо спровођење дубоко укорењено у свакодневицу, страхове и политику Сједињених Држава.

Полиција је убрзо зауставила наведено возило и ухапсила осумњиченог.

Хапшење су извршили припадници МУП-а, Полицијске станице Вождовац у сарадњи са Другим основним јавним тужилаштвом у Београду.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву.

Професор са Економског факултета у Београду Велимир Лукић за РТС оцењује да је лиценца дошла у тренутку када је била најпотребнија.

"Оперативна лиценца је стигла као преко потребна ствар и као ненадани гест добре воље ОФАК-а. Нисмо је очекивали, а дошла је као нека врста новогодишњег поклона“, навео је Лукић.

Заустављена даља деградација пословања

Према његовим речима, лиценца не значи тренутни повратак НИС-а на ниво пословања какав је имао пре увођења санкција.

"Након ове лиценце, НИС неће моћи да се промптно врати у стање у ком смо навикли да га видимо. За ове три недеље не може да буде онај стари НИС", истакао је професор Лукић.

Како додаје, кључан ефекат лиценце је заустављање негативних трендова.

"Сигурно ће доћи до заустављања даље деградације пословања и губитка тржишне позиције. За нашу земљу најважније је да се враћамо енергетској сигурности на ниво који је задовољавајући", оценио је Лукић.

Он наводи да ће евентуално продужење лиценце зависити од напретка преговора.

"Све док преговори трају и напредују у правом смеру, можемо очекивати да се та зелена светла продуже", рекао је професор.

Све зависи од одлука ОФАК-а

Говорећи о преговорима са мађарским МОЛ-ом о преузимању руског удела, саговорник истиче да процес још није завршен.

"Неће све детаљне анализе и теренске посете на крају резултирати успешним договором, али МОЛ-ови стручњаци у Србији затичу НИС у врло добром стању – као добро вођену компанију са модернизованом рафинеријом", навео је Лукић.

Он наглашава да је улога ОФАК-а и даље пресудна.

"Ми се налазимо у рукама ОФАК-а већ годину дана и наставићемо да будемо и у наредном периоду", рекао је професор.

Осврћући се на најаву да би Србија могла да купи додатних пет одсто акција НИС-а, истиче значај власничких прагова.

"Повећање удела државе могло би да иде ка једној трећини власништва. То би значило јачу позицију државе у доношењу кључних одлука", оценио је Лукић.

Говорећи о кретањима на светском тржишту нафте, он објашњава да је раст цена последица преласка из глобалног вишка у мањак понуде.

"Са дешавањима у Венецуели и Ирану, прелазимо у ситуацију глобалног мањка понуде и у таквим околностима цена мора да се коригује", закључио је у разговору за РТС професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић.

Председник Скупштинског одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун истиче за РТС да је од почетка завршне фазе трансформације КБС-а интензивирано опремање и обука те формације, што је, како каже, супротно Резолуцији 1244.

"У последње четири године у ту такозвану војску Косова уложено је 430 милиона евра, највише у опремање и наоружавање. Видимо јачање војног буџета, стварање билатералних и обавештајних споразума, као и учешће припадника КБС-а на међународним војним вежбама", навео је Дрецун.

Комплетна милитаризација Косова и Метохије

Он додаје да се ради и на успостављању сопствене војне индустрије, укључујући најављену производњу муниције, дронова и оклопних возила.

"Када све то сагледате, видите једну комплетну милитаризацију Косова и Метохије", каже Дрецун.

Говорећи о порукама које Приштина шаље, Дрецун сматра да је реч о припреми за офанзивно деловање.

"Ово нису одбрамбени, већ офанзивни капацитети. Приштина се припрема за војни десант и жели интероперабилност са НАТО чланицама, пре свега са Хрватском и Албанијом", истакао је.

Директна претња опстанку српског народа

Према његовим речима, главна порука упућена је Београду.

"Порука је – даље руке од Косова и Метохије. Постоји реална опасност да би у одређеним геополитичким околностима покушали улазак на север Косова, што би значило директну претњу безбедности и опстанку српског народа", упозорио је Дрецун.

Говорећи о одговору Србије, наглашава да је најважнија улога одбрамбених капацитета превентивна.

"Најбоља војска је она која се стално припрема за рат, а никада у њега не уђе. Јачање наших одбрамбених капацитета има одвраћајући ефекат и служи очувању мира", закључио је Дрецун.