Паралелно с тим, да би био прихваћен као равноправни члан међународне заједнице, Јапан је морао и ради на томе да кроз културу, уметност и пропаганду увери државе Запада да је цивилизовано друштво налик онима у Европи или Северној Америци.

Иронично, један од начина да се стекне признање Запада као цивилизована и напредна нација била је и демонстрација војне силе кроз рат и освајање, односно, приказ технолошке, економске и организационе способности који су потребни за пројектовање војне моћи.

У настојању да имитира империјализам европских сила и САД, Јапан је усмерио поглед на Kореју и Kину, које су касниле у модернизацији и јачању државе.

Но, према тим просторима амбиције је гајила и огромна царска Русија, па је у Токију расла свест да је сукоб са њом неизбежан.

Поглед ка САД

Јапанци су се надали да би, ако би нанели пораз руској морнарици и на копну изборили стање које би се могло сматрати изједначеним, онда могли да уз посредство неке треће силе успоставе мир и приграбе Kореју, коју су због њеног географског положаја видели као бодеж уперен у срце своје земље, односно као територију која не само што је природна одскочна даска за јапанску експанзију на азијско копно, већ и мост који би Руси могли да искористе за будућу агресију на Јапан.

Тај евентуални посредник није могла да буде Велика Британија јер су са њом имали споразум о војној сарадњи, као ни Француска и Немачка, које су имале сличне савезничке односе са Русијом.

Избор је тако пао на САД, нову силу која је потискујући Шпанију управо ширила територије у Kарипском мору, али и Тихом океану.

Но, у Токију су схватали да их Западњаци генерално виде као нижу расу, а Американци сврставају у ред инфериорних народа, исто као и Индијанце и црне робове из Африке које су експлоатисали на својим плантажама. 

Зато су се определили за стратегију цивилизацијског отклона од заостале Азије и приклањања Западу, стратегију у чијем склопу би се Американцима наметнули као напредна, вестернизована држава, заступник западних вредности и цивилизације у Азији - као Јенкији Далеког истока.

Заједнички интерес с Вашингтоном

Јапански премијер Хиробуми Ито обрео се крајем 1901. године у Белој кући, где је свом домаћину, новом председнику Теодору Рузвелту објаснио какву претњу Русија, која је управо градила Транссибирску железницу, представља његовој земљи и њеним интересима.

Док су Јапанци ту дивовску гвоздену змију која се протезала преко шума и планинских превоја у суровим климатским условима у дужини од преко 9.000 километара пре свега видели као полугу моћи преко које ће Руси на Далеки исток слати трупе и наоружање који ће им омогућити да овладају Манџуријом и Kорејом, Рузвелт је у њој препознао средство путем којег ће Москва црпити богатства Kине: дрвну грађу, угаљ, кукурз, пшеницу и друго.

То се косило са амбицијама које је имала његова земља - САД су управо пар година раније, 1899. овладале Филипинима, које су намеравале да искорсите за уплив у Kину.

Штавише, Вашингтон је био прокламовао тзв. "политику отворених врата", виђење да европске силе попут Велике Британије и Русије не би смеле да комадају кинеску територију и имају монопол на њене ресурсе, већ да би та пространа и многољудна земља требалo да остане отворена за слободно пословање са свима (читај – САД).

Даље, Рузвелт је, као и јапанска влада, у концесији коју је Русија управо била издејствовала од Kине над луком Лушун (Порт Артур), видео опасност да би словенска царевина могла да, кроз базирање своје Пацифичке флоте у њој, чврсто загосподари морима источне Азије и оствари политичку и економску доминацију над Kином и Kорејом.

Мужевни председник

Теодор Рузвелт је одрастао у богатој породици у центру Њујорка, учио европску историју и у младости у више наврата путовао на Стари континент.

Био је мачо тип, који је уживао у лову на медведе, волео и практиковао бокс и рвање, те ратовао на Kуби против Шпаније.

Имао је погледе на свет који би се данас сматрали грубим и расистичким, али који су у његово доба били врло раширени и уобичајени.

Уосталом, он је на Харварду и Универзитету Kолумбија, као најновију науку, учио политичке и историјске теорије које су заговарале тезу да су Англо-Саксонци најсупериорнија раса на свету, која потиче од европских Тевтонаца и, још даље у прошлост, од Аријеваца, те стога поседује право да себи потчини "неполитичне", "инфериорне" расе неспособне да организују функционална друштва и државе.

Једна од тих раса су били и Kинези, против којих је две деценије раније у САД донет закон којим је забрањено њихово даље усељавање у САД. Историчари кажу да је Рузвелт, који је на челу америчке државе био све до 1909. године, имао врло ниско мишљење о њима и подсмевао им се због одеће и репова које су у то време масовно носили.

Рузвелт је био уверен да је Kина на ивици колапса попут "трулог амбара".

С друге стране, савременици сведоче да је био импресиониран држањем јапанских војника током међународне интервенције усмерене на гушење Боксерског устанка у Kини 1900. године.

У том тренутку тек се било навршило пет година од Сино-јапанског рата у којем је релативно мала острвска држава Јапан убедљиво савладала огромну Kину, отевши јој Тајван, али и друге територије, попут луке Порт Артур и вазалног протектората Kореје. И та победа доприносила је поштовању за Јапан у срцу америчког лидера, који је обожавао оружје и идеализовао ратнике и ратовање.

Јапанофилска политика Рузвелтове владе

Међутим, првенствено због притиска Русије, Јапан је морао да врати територије освојене на азијском континенту у Сино-јапанском рату 1895. године, још један фактор који је Токио подстакао да започне планирање војног сукоба против Москве.

Јапански врх на челу са премијером Итом јасно је увидео да се њихови интереси у Kини и Kореји поклапају с америчким и да им је Рузвелт наклоњен. Ту повољну околност је намеравао да добро искористи.

У пропагандном напору који је уследио средишњу улогу је имао барон Kентаро Kанеко, стручњак за америчку политику и друштво, Јапанац који је захваљујући стипендији своје владе студирао право на постидипломској школи Харварда и већ познавао Рузвелта.

Он је по отпочињању рата са Русијом у фебруару 1904. добио задатак да агитује код америчког председника лично, али и придобије америчку јавност за јапанске интересе кроз медије.

Kанеко се преко Тихог океана упутио у Сан Франциско, где је по искрцавању с брода домаћим новинарима изјавио да су "САД посејале прво семе западне цивилизације" у Јапану и "да се из тог семена развила нација која сада чини оно што су велике силе дуго оклевале да учине - супротставља се руској империји".

Наравно, та изјава је била чињенично нетачна, јер је била смишљено улагивање с циљем да се придобије подршка америчке јавности - "прво семе западне цивилизације" у Јапану су посејали Португалци половином XVI века.

Kасније, тврде историчари, он је у Чикагу и Њујорку чак изјавио да се Јапан против Руса бори за англо-саксонске вредности.

Онда није чудо да је, Рузвелт, који је јавно истицао наводну неутралност своје земље, приватно, у сусрету с Kанеком, том дипломати пренео своје симпатије за Јапан и жељу да он однесе победу у рату са Русијом, те му чак рекао да су Јапанци "расно ближи" Американцима од Руса!

Рузвелт се са гостом сложио и да Јапан има улогу великог "цивилизатора Азије".

Јер, мада је током америчког грађанског рата шездесетих година XIX века Русија на пола године послала по шест бродова у Њујорк и Сан Франциско и тако спречила могуће ангажовање британске морнарице на страни Kонфедерације, те дала значајан допринос очувању Сједињених Америчких Држава, та велика услуга, чини се, четири деценије касније је била већ добрано заборављена.

Рузвелт је, већ након првих напада јапанских бродова на руску морнарицу у Kореји у фебруару 1904. прокоментарисао да га је вест о јапанској победи "јако обрадовала јер Јапанци играју нашу игру".

Та радост, као и његово признање да када је сазнао за велику победу јапанске војске код Мукдена од узбуђења није био у стању да обавља своје дужности, постају разумљивији када се политичко-економском интересу САД у источној Азији придода и Рузвелтов лични анимозитет према Русима.

"Нема људског бића, било црног, жутог или белог које може бити тако превртљиво, неискрено и арогантно, укратко - недостојно поверења у сваком погледу - колико Руси", забележио је он.

Јапанци као Јенкији Далеког истока

Kанеко, који је успео да се зближи са Рузвелтом, америчком председнику је поклонио књигу јапанског хришћанина Иназа Њитобеа "Бушидо - Душа Јапана", први пут објављену 1899. на енглеском језику.

У њој, тај изузетно образовани агроном, едукатор и дипломата којег су покрстили амерички квекери узео је на себе да западној публици објасни вредности и врлине ратничког сталежа самураја попут части, храбрости, лојалности и саможртвовања, али и распрши њене предрасуде о пракси самоубиства парањем трбуха, која се многима ван Јапана чинила примитивном и варварском.

Он се притом служио паралелама са европским витештвом и филозофијом, а у своје излагање о јапанском друштву и историји је унео тумачење да је иначе хвале вредној самурајској култури, која је на крају XIX века још увек била дубоко усађена у менталитет целог јапанског народа, недостајао концепт љубави какав се може наћи у хришћанству.

Рузвелт, који је сматрао да су "све господарске расе света биле ратничке"и веровао у супериорност сопствене културе, био је очаран тим одлично написаним и по протестантизам похвалним штивом о ратничком кодексу самураја, те је поручио чак тридесет и пет примерака и разделио их члановима своје породице и владе.

Јапанци су тако успели да америчког председника и његову непосредну околину убеде да су они "Јенкији Далеког Истока" - једини народ источне Азије који разуме и цени хришћанску, односно, америчку културу и спада у категорију "цивилизованих народа".

Да је Теодор Рузвелт заиста постао јапанофил сведоче писма у којима он, између осталог, наводи да су Јапанци, за разлику од Kинеза, "диван, цивилизован народ, који има право да буде апсолутно једнак са другим народима цивилизованог света."

Познато је да је у Белој кући организовао меч између тренера рвача и џудо мајстора на који је као публику позвао војне официре. Захваљујући његовом ангажовању Јапанци су у САД успели да прикупе неколико милиона тадашњих долара за свој ратни напор кроз продају својих државних обвезница на Вол Стриту.

Тако задобијену наклоност Јапанци су даље користили да покушају да увере политичку елиту у Вашингтону да треба да им допусти да у региону источне Азије спроводе сопствену верзију Монроове доктрине, односно, врше територијалну и економску експанзију без ометања и мешања од стране сила са других меридијана.

Сам Рузвелт, који је веровао је да његова земља има право да делује као полицајац на Kарибима, у централној и Јужној Америци, званично је придододао принципу председника Џејмса Монроа из 1821. године да европске силе не треба да се мешају у политику западне хемисфере сопствени диктат да САД имају дужност и одговорност да чувају ред, животе и имовину у земљама које се у њој налазе.

Штавише, у Рузвелтовом схватању хијерахије народа и визији источне Азије, Јапан је, као цивилизована нација, имао право да усмерава политички живот и развој Kине, а као земља која прихвата хришћанство и амерички стил живота, требало је да помогне САД у спровођењу политике отворених врата у Kини и уопште у американизацији Азије.

Kореја остављена на цедилу

Рузвелтов афинитет према Јапанцима као ратничком народу који се диви Америци и Американцима одразио се и на његову политику према Kореји, која се услед тријумфа Токија у Руско-јапанском рату 1905. нашла потпуно небрањена и под окупацијом.

Наиме, 1882. корејска царевина је потписала споразум о трајном пријатељству и миру са САД, у којем је Вашингтон обећао добре услуге тој далекоисточној земљи ако њена независност икада буде угрожена.

Та клаузула је корејском владару Гођонгу, у условима када је Kина под династијом Ћинг била немоћна да пружи заштиту, била последња нада или узданица да се јапанске трупе могу приволети на повлачење.

Но, на његову жалост, председник Рузвелт био је мишљења да је Kореја потпуно немоћна земља, политички и војно небитан субјект, који због тога што не може да се одупре Русима треба да се нађе под јапанском влашћу.

Наиме, још 1900. године у време када је био потпредседник, Теди, како су га од милоште звали сународници, је био написао да би волео да "Јапан узме Kореју", јер би он, захваљујући својој војној снази, могао да се одупре Русији, односно, послужи као противтежа ширењу руског утицаја у Азији.

Kада је 1905, уз Рузвелтово посредовање, склопљен мир између Јапана и Русије у градићу Портсмут у држави Њу Хемпшир, цела Kореја, као и кинеско полуострво Лиаодонг и јужна половина руског острва Сахалин су остали под јапанском управом.

Пет година касније Kореја, која је до тада формално била протекторат, је и званично припојена јапанском царству - у његовом склопу, подвргнута бруталној политици асимилације и експлоатације, остала је све до краја Другог светског рата 1945. године.

Епилог

Барон Kанеко, пише амерички историчар Џејмс Бредли, касније се присећао да је председник Рузвелт одобрио амбиције Јапана у вези са владавином над азијским народима.

Навео је да му је Рузвелт очи у очи рекао да Земља излазећег сунца треба да буде лидер азијских нација "јер је доказала да може да усвоји Западну цивилизацију а да не наруши сопствену заоставштину", као и да "будућа политика Јапана треба да буде налик политици Сједињених Америчких Држава према њиховим суседима на америчком континенту".

Рузвелт је, по Kанеку, додао и да ће "јапанска Монро доктрина спречити уплитање Европљана", те да ће острвска царевина "бити призната као вођа азијатских нација".

Мало је истаћи да ако је то тачно, а судећи по другим његовим изјавама и поступцима, чини се да јесте, како се у светлу каснијег судара две државе у Другом светском рату то Тедијево зелено светло јапанском империјализму испоставило кратковидо, контрапродуктивно и иронично по саме САД и, са обзиром на ширину и тежину почињених злочина, разорно и погубно по земље попут Kине и Kореје.

У његовом самом и уопште у расистичком и империјалистичком начину размишљања с преласка из XIX у XX век могуће је препознати не само бесрамне предрасуде и пристрасност, већ и пуно патолошког и извитопереног: екстремни нарцизам, сумануте идеје грандиозности и мегаломанију.

Оно што је, међутим, застрашујуће из данашње перспективе је то да се сада исте такве колективне илузије, нескривена освајачка жеђ, гола сила и ниподаштавајући став према другима све више враћају у међународне односе.

Наводи да је једна од верзија које се истражују да су бомбу поставиле украјинске обавештајне службе.

У акцији одбрамбених снага током викенда запаљена су два борбена авиона Су-30 и Су-27 на руском војном аеродрому у близини Липецка, потврдила је Главна обавештајна управа Украјине.

Председник Володимир Зеленски изјавио да су основни нацрти докумената у оквиру мировног плана спремни. Истиче да постоји 20 тачака плана, оквирни документ о безбедносним гаранцијама између Украјине, Европске уније и Сједињених Држава.

Упозорава на могуће масовне руске ударе на Украјину током Божића 25. децембра.

Заменик руског министра спољних послова Сергеј Рјапков каже да је Москва спремна да правним споразумом потврди да нема намеру да нападне ни Европску унију нити НАТО.

На територији Белорусије биће распоређено максим десет ракетних система "орешник", објавио је председник Александар Лукашенко.

Дуваће слаб и умерен југоисточни и источни ветар, на југу Баната и јак, а температуре ће бити од минус два до 10 степени.

Наоблачење са кишом захватиће увече југозападне делове, а током ноћи прошириће се и на већину осталих предела у земљи.

У Београду ујутру умерено облачно, током дана претежно сунчано уз слаб и умерен југоисточни и источни ветар.

Највиша дневна температура око 9 степени.

Крајем дана се очекује наоблачење, у другом делу ноћи и пред јутро слаба киша.

У среду и у четвртак местимично киша, на планинама снег. 

Од петка се очекује умерено облачно време, мало свежије и углавном суво.

У кошавском подручју у већини дана дуваће умерен и јак, а на југу Баната и у доњем Подунављу повремено олујни, југоисточни ветар, који ће од петка бити у слабљењу.

Број погинулих, упркос лошој статистици, за сада је мањи него претходних година.

"Ове године имамо 20 погинулих мање у односу на прошлу годину и мање погинулих него што је то био случај ранијих година. Постоје реални изгледи да ову годину завршимо са најмањим бројем погинулих у историји, наравно не можемо говорити о било каквом задовољству будући да је погинуло 476 учесника у саобраћају", напомиње потпуковник Александар Раденковић из Управе саобраћајне полиције.

Чак 16 страдалих била су деца, а њих деветоро су погинули као путници. Када је реч о безбедном превозу деце, само 60 одсто родитеља користи ауто-седиште, а готово 90 одсто родитеља седишта не користи на правилан начин.

"Најчешће грешке су да ауто-седиште не одговара узрасту и развоју детета, даље да није чврсто и правилно постављено у аутомобил, а трећа ствар је да деца нису на правилан начин довољно чврсто везана оним кајшевима ауто седишта у аутомобилу", упозорава Маријана Јовановић из Центра за промоцију безбедности саобраћаја.

Правилно постављено седиште умањује ризик од смрти и тешких повреда - супротно од смера вожње за чак 70, док у смеру вожње свега 50 одсто. Безбедан превоз деце у време празника, као и поштовање прописа, биће предмет акције саобраћајне полиције до 8. јануара.

Калас је изјавила да сви партнери из ЕУ морају да поштују суверенитет и територијални интегритет, као и да се придржавају међународних обавеза на основу Повеља УН и НАТО. 

Трамп у недељу именовао специјалног изасланика за Гренланд

Амерички председник Доналд Трамп именовао је у недељу гувернера Луизијане Џефа Лендрија за америчког специјалног изасланика за Гренланд. 

Након именовања, Лендри је најавио да ће настојати да припоји острво Сједињеним Америчким Државама.  То је већ изазвало дипломатски спор у Данској који је кулминирао позивом америчког амбасадора у Министарство спољних послова на разговор.       

Трамп је 13. марта изразио уверење да ће његова земља анектирати Гренланд, аутономну територију Данске, а 4. марта је објавио да ће одобрити одлуку становништва острва да се придружи Сједињеним Америчким Државама. 

Трамп је више пута рекао да Гренланд треба да се придружи Сједињеним Америчким Државама.  Претио је да ће Данској увести високе царине уколико се не одрекне Гренланда. Током свог првог мандата, Трамп је предложио куповину Гренланда, а данске и гренландске власти су одбациле ту идеју.

Премијери Данске и Гренланда Мете Фредериксен и Јенс-Фредерик Нилсен поновили су у заједничком саопштењу захтев за поштовање њихових граница, након што је Лендри саопштио да му је "част да служи како би Гренланд постао део Сједињених Америчких Држава".

Након одлуке судије, бранилац ухапшеног адвокат Дејан Васић указао је да тужилаштво није образложило основаност сумње на којој је заснован предлог за одређивање притвора.

"Основни суд је усвојио захтев Основног тужилаштва у Митровици и Видосаву Митровићу из Лешка, који је осумњичен да је био помагач приликом извршења кривичног дела тешког убиства у покушају, одређена је мера судског притвора. Међутим, оно што је на мене оставило утисак на овој седници је да тужилац није уопште образложио основаност сумњи за предлагање овакве мере. А, зашто је то суд усвојио, знаћемо тек када будемо добили писмену одлуку на српском језику", рекао је Васић медијима након одржаног рочишта.

Браниоци Видосава Митровића најавили су жалбу пошто добију писмену одлуку суда, а адвокатица Бојана Србљак каже да се надају да ће Апелациони суд усвојити жалбу и пустити окривљеног да се брани са слободе.

Веће је одбило захтев Кадрија Весељија за заштиту законитости, који је поднет као поверљиви захтев у новембру ове године.

"Захтев се односио на одлуку Већа Апелационог суда од 13. августа, којом је потврђено одбијање захтева Весељија за привремено пуштање на слободу", наводи Специјални суд, преноси Косово онлајн.

Пред Специјалним судом у Хагу суди се бившим вођама такозване Ослободилачке војске Косова (ОВК) Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Јакупу Краснићију и Реџепу Сељимију, који су оптужени за ратне злочине и злочине против човечности.

После вишегодишњих расправа, влада хоће да обавештајној служби за иностранство ускоро обезбеди нови законски оквир. Нацрт закона садржи укупно 139 чланова – важећи закон има их 69.

Канцеларов уред притом покушава да спроведе строга упутства која је, на пример, Савезни уставни суд дао у вези са заштитом и раменом података. Међутим, нови закон требало би да обухвати и бројна нова овлашћења и регулативе које би могле да подстакну политичке расправе.

До сада је БНД смео само да прикупља и анализира информације. То би сада требало да се промени.

Шпијуни би убудуће смели да делују и оперативно. То значи да би им било допуштено да спроводе активне мере ради заштите Савезне Републике Немачке – на пример, саботаже са циљем слабљења непријатељских оружаних снага или сајбер-операције како би се онеспособили оружани системи.

"Ослабити непријатељске нападачке способности"

Канцеларов уред жели да БНД-у омогући знатно директније деловање у одбрани земље, уз "оперативне пратеће мере", како се наводи у нацрту закона. Тиме се мисли "нарочито на оне које слабе непријатељске нападачке способности".

Према томе, "на пример, тајне саботажне акције у иностранству могу бити неопходне како би се отклонила претња која произлази из непријатељских оружаних снага или других активности неке друге државе (…) на штету Савезне Републике Немачке".

Према замисли Канцеларовог уреда, БНД би смео да спроводи такве акције ако Национални савет за безбедност прогласи посебну безбедносну ситуацију, означену као "ванредна обавештајна ситуација" са "угроженост система".

Тада би морао да буде укључен и парламент. Парламентарна контролна комисија (ПКГр) морала би процену ситуације да потврди двотрећинском већином, наводи се у документу.

У нацрту закона стоји: "У оквиру националне ванредне ситуације Савезна обавештајна служба сме да примењује оперативна пратећа овлашћења уколико одговарајућа полицијска или војна помоћ не може бити благовремено обезбеђена или ако мера треба да се спроведе на територији стране државе."

Портпарол владе изјавио је на упит да је законска измена за БНД у "раној фази", али да се планира свеобухватна реформа, између осталог и како би се "поново одржао корак са ефикасношћу релевантних европских партнерских служби".

Шира овлашћења за сајбер-нападе

Списак жеља Канцеларовог уреда је обиман: у случају сајбер-напада, БНД-у би требало да буде допуштено активно узвраћање, на пример преусмеравањем токова података или чак нападима на ИТ-инфраструктуру која се користи за такве нападе. БНД би сам смео да одбија сумњиве дронове изнад својих објеката "одговарајућим средствима".

Убудуће би БНД смео и да од произвођача или радионица захтева податке о возилима, попут локација или пређених рута. Такође би требало да буде дозвољена употреба софтвера за препознавање лица.

Да би могао да инсталира шпијунски софтвер на рачунаре циљаних особа, БНД-у би било допуштено и тајно улажење у станове.

Агентима БНД-а требало би да буде дозвољено и постављање опреме за надзор на непријатељским уређајима или оружаним системима – или њихова манипулација како би постали нефункционални. То би се, на пример, могло односити на ракетну технологију или центрифуге намењене испоруци Ирану.

Нужна кривична дела и чување података

Новина је и следеће: доушницима БНД-а би требало да буде допуштено да у иностранству почине и одређена кривична дела ако је то неопходно за њихову делатност. У образложењу се наводи да би могло бити неопходно - да немачки плаћеник на страни Русије, а који тајно ради за БНД - провали у аутомобил како би украо документа. У изузетним случајевима чак би и особе од 16 година навише могле да буду регрутоване као извори информација.

када је реч о чувању података, БНД би требало да добије већа овлашћења. Рокови чувања појединих података требало би да буду продужени са десет на петнаест година. То је, како се наводи, неопходно како би се лакше откривали руски шпијуни који се, делом и после више година, поново служе старим лажним идентитетима.

Одређени подаци малолетника, према жељи Канцеларовог уреда, не би морали аутоматски да се бришу. На пример, током истрага о олигарсима или терористима, БНД би на друштвеним мрежама могао да наиђе и на фотографије на којима се виде и деца. За даљу истрагу било би отежавајуће када би такав материјал морао одмах да се брише.

Истовремено, БНД-у би убудуће требало да буде допуштено да велике количине података анализира и уз помоћ вештачке интелигенције.

БНД као војна спољна обавештајна служба?

Једна планирана измена могла би да изазове највеће контроверзе. Налази се већ у првом члану нацрта закона, где стоји: "БНД је цивилна и војна спољна обавештајна служба Савезне Републике Немачке."

То звучи банално, али би се тиме по први пут законски дефинисало да је БНД немачка војна обавештајна служба за иностранство. У Министарству одбране то би вероватно било схваћено као фронтални напад, јер би у том случају војна извиђачка средства, која тренутно припадају Бундесверу, вероватно прешла под надлежност БНД-а.

И цивилну и војну безбедносну ситуацију тада би одређивала једна врховна савезна институција, искључиво подређена Канцеларовом уреду – и која у случају рата није део структура оружаних снага.

Још није извесно да ли ће коначни Закон о БНД-у испунити све жеље Канцеларовог уреда. Уобичајене међуресорне консултације још нису спроведене – своје мишљење тек треба да дају и министарства правде и одбране. Из савезне владе поручују да закон хоће да усвоје што пре током наредне године. Време, како се наглашава, притиска .

Весли Кларк, Кристофер Хил и Џејмс Рубин били су највеће звезде на суђењу Тачију и још тројици бивших команданата ОВК.

Раде Мароевић је текст о сведочењу одбране назвао "мисија спасавања редова Тачија", а успешност мисије ће се, како наводи, видети након пресуде.

"Американци су кроз цео доказни поступак тужилаштва пустили ту политичку причу према којој је Тачи само 'случајни туриста' у свему томе, био је изабран више због имиџа, него због утицаја", рекао је Мароевић.

Уредник Интернет портала РТС-а је истакао да тзв. Ослободилачка војска Косова, као организација, није била чврсто структурисана да би се могло говорити о њима као о некој регуларној војсци, али сама чињеница да су они изабрали Тачија, да су га поставили и силну енергију уложили да би га одржали на врху, говори да је он имао неки утицај током рата на јединице које су ратовале на Косову и Метохији.

Серијал "Досије Косово" обрађује и злочине ОВК, од којих су неки ушли у оптужницу против Тачија, али неки нису. Ауторка серијала Слађана Зарић је истакла да, каква год пресуда била, суђење је показало и доказало да су се злочини на Косову десили.

"То је кључна ствар, поготово када погледамо принцип који је заузела Тачијева одбрана и одбрана осталих лидера УЧК. Они ниједног тренутка нису негирали да је злочина на Косову и Метохији било, да су се ти злочини десили и у Албанији. Они су само негирали командну одговорност како Хашима Тачија, тако и осталих", рекла је Зарићева.

Драган Пашић је рекао да, осим личних импресија Тачија и уопштених формулација, његова одбрана није, у правном смислу, јасно дефинисала његову улогу.

"Подсетићу вас да је, не само командна одговорност, него удружени злочиначки подухват правна доктрина која је прихваћена од међународних кривичних судова, а која је и у овој конкретној кривичној правној ствари заступљена. У десет тачака оптужнице се конкретизују злочини", рекао је Пашић.

Верује да се долази до завршнице процеса, посебно ако се узме у обзир да су испитана 264 сведока, а да је више од 3.000 докумената у писаној форми изведено као доказ.

"Звезде" хашке суднице

Главни и одговорни уредник Информативног програма РТС-а и дугогодишњи извештач из Хага Ненад Љ. Стефановић подсећа да је кроз хашку судницу прошло много генерала, али да Весли Кларк једини од њих има четири звездице.

Говорећи о високорангираним политичарима који су се нашли на клупи за сведоке, Стефановић је оценио да бивша америчка државна секретарка Медлин Олбрајт може бити означена као политичар са "пет звездица".

"Медлин Олбрајт се у једној хашкој епизоди појавила на суђењу Биљани Плавшић, али то је већ било у тренутку кад је бивша председница РС признала кривицу, кад је кренула нагодба и она није била сведок који је доказивао нешто, говорио о чињеницама, него је говорио о карактеру Биљане Плавшић", подсетио је Стефановић.

Исте ноћи када је Слободан Милошевић стигао у Хаг, почело се са спекулацијама ко би од светских лидера могао да буде сведок на суђењу бившем председнику Србије и СРЈ.

На Би-Би-Сију је те ноћи гостовао Џефри Најс, касније хашки тужилац. Један од гледалаца му је поставио питање да ли Милошевић има право да, када суђење почне, затражи да се као сведоци на том суђењу појаве Бил Клинтон, Тони Блер, Ширак, Шредер, Весли Кларк.

"Најс је те вечери рекао да мисли да би то чак био и предуслов за поштено и фер суђење. Десет месеци касније, кад је ушао у ту судницу и кад је Милошевић то исто тражио, рекао је да то тада није нужно и онда се у тој судници од тих највише рангираних и укључених у агресију на СРЈ појавио је само Весли Кларк", указао је Стефановић.

*Целу емисију можете погледати у видеу на почетку текста

Свађа је настала између два посланика, а убрзо су пришли и други посланици. На видео-снимку се види како се посланици међусобно ударају и гурају.

Седница је накратко прекинута, а у наставку је турски парламент усвојио буџет за 2026. годину.

Навео је да постоје проблеми са увозом појединих деривата, али да срећом имамо огромне резерве.

"Остаје нам ово са НИС-ом, надамо се да ћемо у недељама које су пред нама то моћи да завршимо. Имамо проблема са увозом појединих деривата, срећом имамо огромне резерве и то је оно што нас у овом тренутку спасава", рекао је Вучић у изјави за медије након отварања нове спортске хале у Путинцима, код Руме.

"Избори пред крај 2026, грађани нека суде по урађеном"

Председник је рекао да ће пред крај следеће године бити одржани избори који ће определити судбину Србије и позвао грађане да одлуке о томе за кога ће гласати доносе хладне главе и на основу онога што је урађено и шта им се за убудуће нуди.

"Молим вас за једну ствар, драги пријатељи - да одлуку доносите потпуно хладне главе и рационално. Да сагледате шта је урађено, да сагледате планове, програме и људе који су у стању да нешто спроведу у дело или нису у стању. И разговарајте са својим комшијама, са својим пријатељима и нека људи то оцењују и процењују. Да не доносе одлуке на основу лажи", рекао је председник.

Вучић је замолио грађане да не доносе одлуке на основу онога што читају у појединим медијима, већ да суде по делима.

"Не доносите одлуке на основу лажи 'овај је имао везе са Јовањицом, овај је убијао децу у мајчином наручју, мајка му није мајка, отац му није отац и тако даље'. Судите по делима. Судите по ономе што смо урадили, по ономе што чинимо данас и по ономе што су наши планови и програми за будућност. Судите по ономе ко је увек био уз вас када је било тешко и када смо имали мигрантску кризу и када смо имали поплаве и када смо имали корону и када смо имали сваку врсту кризе у овој земљи и када 75 дана немамо кап нафте која долази цевоводом из Хрватске, а и даље немате ни један проблем ни на једној бензинској пумпи", нагласио је Вучић. 

Позвао је грађане да по делима суде, по ономе како су људи радили и како су им и колико поштовање показивали и шта је то што могу да ураде у будућности. 

Када то ураде, како је казао, сигуран је да ће поверење дати најбољима.

"Ја ћу заједно са вама тим и таквим људима да пружим своје поверење", додао је Вучић.

Наводећи да је следећа година по много чему битна за будућност државе, Вучић је казао да ће бити одлучујућа и у довођењу инвестиција и у изградњи свега што се тиче Експа. 

"И ова хала у Путинцима је део Експа. Све смо ми то подвели под Експо, зато што хоћемо да кажемо Експо не сме да буде само Београд. Експо мора да буде изградња целе Србије, инфраструктуре у целој нашој земљи, у целој нашој отаџбини. Зато вас молим да заједно градимо, да нам ви достављате своје предлоге и да вас ми чујемо, да вас ми слушамо и да заједнички доносимо одлуке шта је то што ћемо да градимо у годинама које су пред нама", навео је Вучић.

"Прве увећане пензије 4. и 5. јануара, наставиће да расту и следеће године"

Председник је рекао да ће пензионерима 4. и 5. јануара бити исплаћене пензије које су увећане од децембра и најавио да ће пензије наставити да расту и следеће године.

"За око 14 дана стижу пензије највеће до сада. Стижу 4. и 5. јануара", рекао је председник Александар Вучић који присуствује отварању нове спортске хале у Путинцима током разговара са грађанима.

Пензије у Србији су увећане од 1. децембра за 12,2 одсто.

"Рашће пензије и следеће године и верујем да ћете бити задвољни", поручио је Вучић.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

24.12.2025. Среда: Облачно са кишом, на планинама источне Србије са снегом уз формирање снежног покривача. Краткотрајни престанак падавина пре подне се очекује у југозападним, а од средине дана и у већини осталих предела, али крајем дана и током ноћи поново се очекују нове падавине са југа и истока, снег у брдско-планинским пределима, а киша у нижим. У кошавском подручју ће дувати умерен и јак југоисточни ветар, на југу Баната и са олујним ударима. Најнижа температура од 1 до 5 степени, а највиша од 4 до 8 степени. Упозорења: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 90%. Снег, формирање снежног покривача у планинским пределима источне Србије, вероватноћа 90%.

25.12.2025. Четвртак: Облачно са снегом уз формирање/ повећање висине снежног покривача, а у нижим пределима са кишом која ће током дана постепено прелазити у снег. На северу Војводине се снег не очекује. У кошавском подручју ће дувати умерен и јак југоисточни ветар, на југу Баната и са олујним ударима. Најнижа температура од 0 до 3, а највиша од 1 до 5 степени. Упозорења: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 90%. Снег, формирање мањег снежног покривача, вероватноћа 95%.

26.12.2025. Петак: Претежно облачно и суво, уз слаб јутарњ мраз и слаб, променљив ветар. У кошавском подручју током преподнева југоисточни ветар биће у слабљењу. Најнижа температура од -3 до 0, а највиша од 2 до 5 степени.

27.12.2025. Субота: Ујутру слаб мраз, у нижим пределима и магла. Током дана суво са сунчаним интервалима уз слаб променљив ветра. Најнижа температура од -4 до 0, а највиша од 2 до 6 степени.

Седница престоничког парламента трајала је готово 12 часова, а осим буџета, одборници су расправљали и о још 44 тачке дневног реда. 

Полемика о дневном реду на почетку седнице

На почетку седнице одборници опозиције предлагали су да у дневни ред буде уврштено питање Генералштаба, коришћења Пионирског парка, закон о родитељу неговатељу, као и предлог да се расправља о стању у "Апотекама Београд".

"Пренети оснивачка права на републику не можете ако република неће да узме оснивачка права. Није то лопта коју ми добацујемо једни другима. Уговарање запослених на фонд није у надлежности града, опет промашена тема. Доношење закона о апотекарској делатности није надлежност града, промашена тема", рекао је Никола Никодијевић, председник градског парламента.

Ниједан предлог опозиције у вези са дневним редом није усвојен. Седница је настављена представљањем буџета.

Трећина буџета посвећена организацији саобраћаја

Градска секретарка за финансије Катарина Чубрић изјавила је да годишња средства буџета града и градских општина за 2026. износе 205.387 милијарди динара, од чега се на буџет Града односи 190.215, а на буџете градских општина 15.172 милијарда динара.

Највећа ставка, трећина буџета, односи се на организацију саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре – у ту сврху биће издвојено 63 милијарде динара. У план буџета нису ушли трансфери из Републике, сва средства која Град буде добијао за метро и остале пројекте биће укључена у наредни ребаланс.

"Омогућен је наставак потпуног финансирања вртића за родитеље деце до износа пуне економске цене боравка од 33.000 динара, који се не умањује у случају када дете из неког разлога или болести не долази у вртић. Затим, имамо даљи наставак бесплатног јавног превоза у граду Београду, имамо финансирање ђачке помоћи у износу од 20.000 динара по сваком основу, што на нивоу града Београда износи око четири милијарде динара, имамо поклон ваучере који су ове године увећани са 6.000 на 10.000 динара и које обухватају и сву децу до 18. година, као и све запослене у предшколском и школском систему образовања, што је опет на нивоу буџета града износ од око 3,8 милијарди", навела је Чубрићева.

Буџетом, како је истакла, предвиђа се и раст плата од 5,1 одсто за запослене у Граду Београду, као и за запослене у јавним предузећима.

Одборници владајуће коалиције сматра да је буџет развојни, опозиција да је нереалан

Одборници владајуће коалиције и опозиције изнели су различите ставове о предложеном буџету.

Одборници владајуће коалиције истакли су током расправе да је предложени буџет развојни и да ће допринети даљем развоју главног града, док одборници опозиције сматрају да је предлог буџета нереалан и да ће довести до нових задуживања града.

"Ми нећемо гласати за предлог буџета. Анализом предлога одлуке о буџету за 2026. годину, јасно се види да су приходи мањи од расхода, да Београд има фискални дефицит, да предстоји отплата главнице кредите преузетих из претходних година, да морају да се троше средства која нису утрошена у претходним годинама, али да истовремено Град мора додатно да се задужује", рекао је Милош Павловић из Народног покрета Србије.

Јелена Бањац из Покрета слободних грађана оценила је да предложени буџет није развојни и да није социјални.

"Овим буџетом сте предвидели дупло мање средстава за изградњу нових вртића. Рекла сам већ у допуни дневног реда да сте затворили чак три вртића због небезбедности", рекла је Бањац.

Градски менаџер Мирослав Чучковић поручио је да Београд улази у највећи инвестициони циклус после више од пола века.

"Највећи капитални пројекти у Београду из различитих области које заједно раде републичка влада и градска влада, пружиће могућност сигурне безбедности и могућност угодног живота за генерације које долазе", рекао је Чучковић.

Одборник из "Крени промени" Милан Љутовац критиковао је предлог средстава која су намењена градским општинама.

"Само 15 милијарди одлази градским општинама. Ако то поделимо сразмерно броју градских општина, а то је 17, градским општинама остаје нешто мало мање од 900 милиона динара за рад и функционисање, што је заиста смешно", истакао је Љутовац.

Одборници Скупштине града усвојили су, по скраћеном поступку, предлог о разрешењу директора и вршиоца дуззности директора у једном броју предузецха и установа, чији је оснивач Град Београд.

Усвојени су и предлози о разрешењу и именовању чланова школских одбора у једном броју основних и средњих школа у Београду.

Протест запослених у "Апотекама Београд" испред градске скупштине

Испред зграде Скупштине града око 17 часова почео је протест запослених у "Апотекама Београд".

У саопштењу за јавност Синдикат "Опстанак" и део запослених у "Апотеци Београд" постављају пиитање откуд градској власти право да отвара процедуру концесије са углавном страним фармацеутским приватним ланцима апотека.

Такође у саопштењу дела запослених и синдиката се каже да Град није у могућности да исплати осам и по плата за 400 запослених и да тако и ускраћује право њима и члановима њихових породица на здравствену заштиту.

Запослена у "Апотеци Београд" Вера Поповић рекла је да је та апотекарска установа за данашњу седницу Градске скупштине имала спреман Предлог одлуке о финансијској помоћи Града и стабилизацији пословања те установе, која је у градском власништву, преноси Фонет.

Она је истакла да пословање "Апотеке Београд" и снабдевање лековима не сме бити препуштено искључиво приватном сектору.

Прихваћена информација о обављању апотекарске делатности у поступку концесије

У наставку седнице, одборници Скупштине града Београда прихватили су Информацију о потреби поверавања обављања апотекарске делатности на примарном нивоу здравствене заштите на територији града Београда у поступку концесије.

Предлагач, Градско веће Београда, је констатовао да је рачун Апотекарске установе Апотека Београд у блокади, а да је стање блокаде на дан 17. децембар 2025. износио 275.715.518,39 динара, да је даље пословање те установе онемогућено, а самим тим и обављање основне делатности од интререса за грађане Београда у тренутном виду организације.

Стога је предлагач предложио Скупштини града да усвоји предложену информацију и донесе закључак како би се приступило предузимању даљих радњи и активности, у складу са одредбама Закона о јавном-приватном партнерству и концесијама у циљу обезбеђивања јавног интереса равномерне доступности здравствене заштите и континуираног снабдевања грађана лековима и апотекарским услугама на територији Града Београда.

Градско веће Београда је констатовало да Република Србија, за разлику од домова здравља, није преузела оснивачка права над том апотекарском установом, чије се пословање у дужем временском периоду показало као неодрживо.

Захвалио је тренерима што брину о децу, додајући да то није само склањање са улице, већ начин васпитања, начин да се научи неко како да побеђује, како да губи, да буде добар човек, васпитан, вредан и да зна да без тешког рада нема озбиљних резултата.

"И то се најпре на спорту научи баш у тим годинама. Ништа нема умешано па обешено, децо, него морате да се помучите да бисте били бољи од другара, да прихватите ако нисте, у нечему другом да будете бољи и успешнији, али да се борите и да никада не одустајете. Није човек велики по томе што ретко пада, него по томе колико пута устаје", рекао је Вучић.

Он је цитирао кошаркаша Николу Јокића који је рекао - ниси успешан онолико колико си поена дао, већ колико си оне око себе учинио бољима.

"Зато и ви размишљајте како и да додате лопту, како да помогнете ономе који је повређен, како да помогнете ономе који игра заједно са вама у тиму, јер без тимске игре нема никаквих резултата", рекао је Вучић.

Он је истакао да је поносан на све оно што је у Срему урађено, од ауто-пута од Сремске Митровице до границе са Хрватском, који данас изгледа као права писта, до тога да се гради Фрушкогорски коридор, да ће да се споји и са Новим Садом, не само Рума, већ читав Срем, па и Мачва.

"До тога да смо многе фабрике довели овде у Руму, 11 до 12 фабрика, уложили ми 135 милиона евра као држава. Зато сам срећан што и локална самоуправа заједно са АП Војводином и кроз ову салу враћа својим доприносом грађанима, али оно што је за мене најважније, драги пријатељи, да вас позовем, уз то што ћете и они који су пензионери дочекати највише пензије у историји већ почетком јануара, да учествујете у пројектима заједно са нама", рекао је Вучић.

Вучић позвао грађане да кажу шта им треба 

Председник је река да држава не улаже само у велике и вредне инфраструктурне пројекте већ да брине и о обичним људима у малим местима и да је зато важно да грађани сами кажу шта им највише треба.

"Позивам вас да своје предлоге пошаљете локалној самоуправији, ако тамо немају слуха, ако неће да чују - пошаљите писмо мени. Код мене на столу увек је хрпа папира. Могу се закашњењем да прочитам, некад са месец или два закашњења, али увек прочитам све. Добићете одговор, бар ћемо на 20 или 30 одсто ваших писама позитивно да одговоримо. Немогуће је на све", навео је Вучић.

Председника Србије су испред хале дочекали председница Покрајинске владе Маја Гојковић, министар спорта Зоран Гајић, министар за јавна улагања Дарко Глишић и председник општине Рума Душан Љубишић, као и велики број грађана.

Пре отварања спортске хале, Вучић је обишао штандове са рукотворинама и локалним производима које су припремили мештани и разговарао са грађанима.

Изградња Спортске хале почела је у децембру 2023. године.

Хала је изграђена у дворишту Основне школе "Доситеј Обрадовић", пројектована је као вишенаменски објекат, површине око 2.700 квадратних метара, са капацитетом од приближно 360 седећих места. Намењена је првенствено ученицима школе, али и локалним спортским клубовима и рекреативцима.

Током 2024. и 2025. године радови су се одвијали у више фаза, а грађевински радови завршени су током јесени 2025. године.

Три најтеже повређена радника превезени су на лечење у Београд у Универзитетски клинички центар Србије.

Двојица су страни држављани.

Несрећа се догодила око 15.30 часова.

Претходно су власти у Приштини купиле од Турске дронове РТФ (Ready to Fly) Skydagger FpV, опремљене експлозивним уређајима како би погодили покретне и статичне циљеве.

На Косову и Метохији безбедносне снаге тренутно броје више од 4.000 припадника, које су у процесу трансформације у војску.

У Приштини су прошле године за одбрану издвојили 162 милиона а ове више од 200 милиона долара.

Оптужени је у свом исказу говорио о свим тачкама оптужнице, а на почетку је рекао да жали за жртвама, али да он није починио та дела.

"Породицама страдалих упућујем саучешће", рекао је Трајковић.

У осталим деловима исказа негирао је своју кривицу и одбацио личну одговорност за страдање албанских цивила током сукоба на КиМ.

Трајковићев заступник, адвокат Живојин Јокановић, сматра да је веће са доста пажње саслушало речи одбране, да тужилац није захтевао никакву реплику.

"Моја порука је била само да се пресуда заснива на такозваној истини. Рекао сам, и поновио, то је мој став, да не постоје две истине, али у пракси ми имамо, прихваћено, такозвану истину и материјалну истину. Значи, нису две. Материјална истина је пандан оној такозваној, формалној. Она је резултат праксе, а истина може бити увек само једна. Суд је дужан са одређеном пажњом да цени све доказе. Да би утврдио материјалну истину, односно истину, нужно је да са пуном пажњом стекне уверење судско веће да су чињенице које су изнете тачне. Ту тачност треба да изведу на бази логике, науке, психологије, искуства и стручности. Ако та истина мора бити тако лепо образложена да сутра било ко оцењује ту истину, да ли суд или неки други орган стекне исто уверење. Значи, то толико мора бити аргументовано", појаснио је Јокановић.

На претходном рочишту завршне речи изнела је тужитељка Фљорије Шамоли.

Сада се очекује још првостепена пресуда, чиме ће суђење у овој фази бити окончано.

Слађан Трајковић ухапшен је 15. децембра 2022. године у Косовској Митровици и од тада се налази у притвору.

Био је припадник косовске полиције, а службу је напустио 5. новембра 2022. године, када су сви Срби са севера КиМ напустили институције под патронатом владе у Приштини.

Пре пријема у полицију, прошао је све безбедносне провере, како приштинских тако и међународних институција.

Специјално тужилаштво у Приштини је против Трајковића у јулу 2023. године подигло оптужницу за наводни ратни злочин против цивилног становништва на подручју општине Вучитрн у периоду од 1998. до 1999. године.

- Наравно, и раније се спајало, па нека буде и сада. Нека ужива омладина мало.
- Позитивно за народ, да буде неки дан слободан, да се посвети породици.
- Требало би, мислим да је овај народ то заслужио.
- Kако кажу, тако нека буде.
- Kако ко, неко ко ради такав посао који не познаје празнике, нема правила ту.

А радиће хитне службе, по неписаном правилу и већина трговина, малих радњи и продавница широке потрошње. Због куповине, чести гости Врања су грађани Северне Македоније, који преносе искуство у вези са нерадним данима.

Валентина Петропова, из Скопља, наводи: "Спајамо празнике, нормално, продужени викенд, да се шета, да се купује, славимо све, супер је. Није нам радни ни Бадњи дан, ни Божић."

У Србији готово 2,5 милиона људи ради, од тога око 600 хиљада у јавном сектору, каже економиста Петар Веселиновић.

Петар Веселиновић, професор Економског факултета у Kрагујевцу, објашњава: "Kада посматрамо приватни сектор, ту је економски сваки сат на неки начин губитак, са економског аспекта. Међутим, сигуран сам да ће запослени, а и послодавци, знати и пре празника и после празника да све то надокнаде, и мислим да треба изаћи у сусрет запосленима, да то не можемо посматрати само економски, већ и социјално, верски, породично. Једноставно, то је један леп гест, и сигуран сам да неће бити великих економских губитака, односно да тај економски губитак може бити надокнадив у приватном, као што су људи већ организовани, чини ми се можда и боље, у јавном сектору."

Иста препорука односи се и на запослене који Бадњи дан обележавају по Грегоријанском календару, католицима и припадницима других хришћанских верских заједница, да не раде 24. децембра.

У оквиру програма каријерног развоја „Таленти у јавном сектору”, који је у склопу Фонда, стипендисти ће имати обавезу обављања плаћене стручне праксе у јавном сектору у минималном периоду од три месеца, са могућношћу продужетка до девет месеци.

У програм је укључено више од 1.500 стипендиста.

"Паралелно са ратом, који неумољиво тече, Русија нас ставља на испит у 'сивој зони' користећи тактику која једва да је испод прага ратног стања. Важно је да разумемо њихове насилничке покушаје манипулације и ширења страха, јер дотичу свакога од нас. Говорим о сајбер нападима на кључну инфраструктуру, дроновима који зује изнад наших аеродрома и војних база, агресивној активности у нашим морима изнад и испод таласа, саботажама и подметањима пожара које спонзорише та држава, као и пропаганди и операцијама ширења утицаја, које продубљују и користе пукотине унутар друштва", истакла је шефица британске обавештајне службе Метревели.

Истрага о страном мешању у политику Британије

Британска влада је протекле недеље наложила истрагу о страном, пре свега финансијском, мешању у политику земље.

Потез је уследио месец дана пошто је један од лидера тврдо десне Реформистичке странке у Велсу и бивши европски посланик Нејтан Гил осуђен на 10 година затвора, јер је примио 40.000 фунти мита за проруске говоре које је држао у Европском парламенту током 2018. и 2019. године.

Гил није имао коментар на питање иследника о руској поруци која је наводно гласила: "Примио сам све божићне поклоне које сте обећали и затражио још пет божићних честитки због ваше љубазне помоћи у дебати следеће недеље".

Цена очувања мира расте

У говору пред члановима престижног Краљевског института здружених војних снага, први човек британске авијације Ричард Најтон оценио је да Русија настоји да "изазове, ограничи, подели и на крају уништи НАТО".

"Ситуација је опаснија него у било ком тренутку моје каријере. Цена мира расте. Наш одговор мора да иде даље од јачања оружаних снага. Потребан је одговор целе нације који јача капацитет одбрамбене индустрије, развија неопходна знања, ослања се на моћ институција и повећава отпорност друштва и инфраструктуре на којој оно почива", нагласио је Најтон.

Британско учешће у сукобима у Украјини

Према анализама пољског Института за међународне односе, до почетка руске војне интервенције, на страни Украјине, борило се преко 17.000 страних држављана – од тога 3.000 Британаца.

Тај број је данас вишеструко порастао, али званичних статистика нема.

У септембру је у Лондону организована изложба у част више од 40 британских бораца погинулих у том рату.

Лист Спектејтор тражи да буду јавно именовани и да им се ода почаст.

Суд у Доњецку прошле недеље је осудио тридесетогодишњег Хејдана Дејвиса на 13 година затвора због учешћа у рату на украјинској страни.

Дејвис тврди да је у Украјину дошао сам, авионом до Пољске, а даље аутобусом.

Колико Британаца служи сличне казне у руским затворима није познато.

Конфискација руске имовине

Од почетка рата у Украјини на Западу је замрзнуто око три стотине милијарди долара средстава Руске централне банке.

Конфискација државне имовине је противзаконита према међународном праву. Ситуација је мање сложена када је реч о приватној имовини.

Лондон настоји да две и по милијарде фунти од продаје фудбалског клуба Челси преусмери у Украјину.

Роман Абрамович сматра да новац треба да буде подељен у хуманитарне сврхе на обе стране фронта.

Децембарски дани доносе и додатно пооштравање британских санкција против Русије. Москва је Лондон означила као "непријатеља прве врсте", испред Вашингтона.