"Част нам је и радост свој браћи и сестрама муслиманске вероисповести, а посебно онима који живе са нашим народом у отаџбини и расејању, упутити свесрдне честитке поводом завршетка Рамазана и прославе Бајрама", навео је патријарх у честитки, саопштено је из Српске православне цркве. 

Како је додао, свако настојање човеково да у савремени свет, испуњен бројним немирима, кризама и страшним ратовима, унесе мир и љубав најлепше је уздарје творцу и дародавцу свих добара и залог наде да ће његова блага воља тријумфовати упркос свему.

Патријарх је поручио да је отуда и за СПЦ, као и за све људе добре воље, без обзира на верске и друге разлике, изузетно драгоцен и сваке похвале достојан подвиг који су браћа и сестре муслимани уложили током Рамазана, а који је у ове благословене дане крунисан празником Бајрама. 

"Нека вам је свима племенити Бајрам срећан и благословен", навео је патријарх Порфирије.

Сунце је у Београду јутрос, на дан почетка пролећа, изашло у 5.41 минут, а залази у 17.50 минута, што значи да ће обданица трајати 12 сати и девет минута, а ноћ 11 часова и 51 минут.

На дан пролећне равнодневице обданица и ноћ нису једнаке дужине, јер Земљина атмосфера привидно уздиже Сунце изнад хоризонта.

"Србија не само да има најбољу цену и најјефтинији гас у целој Европи, него има и сигурност у снабдевању гасом у прошлом периоду који је био јако тежак. Али оно што је најважније, разговара се и о томе да Србија у следећем периоду такође има најбољу цену за гас и најсигурније снабдевање", навео је Поповић.

Додао је да у овим временима не постоји ништа важније, јер гас користе не само грађани за грејање, већ га пре свега користи и индустрија.

"Сви страни инвеститори који долазе у Србију желе да имају најбољу цену струје и најбољу цену гаса. Зато је Србија лидер у привлачењу страних инвестиција у целом региону и сигурно ће тако и да буде убудуће", нагласио је Поповић. Додао је да зато Србија има сигуран економски раст. "Највећи економски раст овде у југоисточној Европи и вероватно један од највећих економских растова у целој Европи. Сигурно смо међу прве две, три земље захваљујући, између осталог, економској политици Владе Србије и председника Вучића", рекао је Поповић.

Нагласио је и да руски производи долазе у Србију, а да су, како је рекао, велика очекивања од сарадње у инфраструктури, у електропривреди, као и на плану иновационих технологија и нових технологија.

"Поготово у коришћењу вештачке интелигенције и роботике, ми можемо да имамо одличну сарадњу, али да имамо такође и будућу велику школу вештачке интелигенције и роботике коју Русија има, да их искористимо на најбољи могући начин. Наши инжењери, који су једни од најбољих у Европи, могли би, заједно са руским инжењерима, да дају свој допринос и у Русији и Србији, али можда још важније на трећим тржиштима као што се то данас ради у ИТ индустрији", рекао је Поповић.

На руским полицама сиреви, месо, кобасице из Србије

Истакао је да са руском страном интензивно сарађујемо и да се комисија редовно сусреће и решава текуће проблеме и српских и руских привредника.

"Оно што је најважније, на руским полицама, у руским супермаркетима се налазе и наши сиреви, и месо, и кобасице, и практично сви производи који могу да се експортују у Руску Федерацију. Изузетно су цењени, наше воће, али такође и производи машинске, електротехничке индустрије. Наше ИТ компаније изузетно добро сарађују, велики потенцијал у сарадњи видимо у иновацијама, дигитализацији, вештачкој интелигенцији и роботици", нагласио је Поповић. 

Међувладина комисија у априлу

Министар економског развоја Руске Федерације Максим Решетњиков рекао је да је у припреми састанак Међувладине комисије за економску, трговинску и научно-техничку сарадњу који ће се одржати у априлу у Београду и који ће бити посвећен детаљним договорима у свим областима динамичне сарадње између две земље.

"Наша трговинска размена је већа од две милијарде долара. Русија је за Србијиу поуздани снабдевач енергентима по јако повољним ценама који обезбедују конкурентност српске економије и пољопривреде, а Србија је за нас снабдевач пољопривредним производима, белом техником", рекао је Решетњиков. 

Почаст херојима Првог и Другог светског рата

Министри Ненад Поповић и Максим Решетњиков положили су на Новом гробљу, на Руски некропољ, венац у част руским војницима страдалим у Првом светском рату. Решетњиков и Поповић положили су венце и на Спомен-гробљу ослободилаца Београда 1944, одајући тако почаст српским и руским војницима који су животе дали за ослобођење Београда и Србије.

У част руских хероја страдалих у Првом светском рату, на највећем руском гробљу ван Русије, венац је положио и амбасадор Русије у Београду Александар Боцан Харченко.

Министар Поповић је положио венац на којем је исписано "Херојским савезницима и браћи".

Поповић је истакао да српски народ у историји није имао ближег пријатеља ни поузданијег савезника од Русије.

Министар је подсетио и на дубоке историјске и духовне везе српског и руског народа.

"Колико је снажно било поверење српског народа у Русију, сведочи и предање да је Свети Петар Цетињски, владар Црне Горе, на самрти свом наследнику Петру Другом Петровићу Његошу оставио завет - моли се Богу и држи се Русије". Поповић је навео да су Срби и Руси, са чврстом вером у правду, кроз историју непоколебљиво бирали добро и чували слободу.

Рад полиције на расветљавању свих околности овог догађаја је у току.

“Редовно идем на контроле, живим најнормалније и уживам у животу. Жене које су здраве да потврде да су здраве, да открију евентуалну болест у раној фази када је она много лако излечива, а за ове жене које су већ откриле болест да никако не забораве и не пропуштају своје контроле и да буду одговорне према себи”, поручује Ивана Томићевић, из Ниша.

Иванина прича једна је од многих које су потврду добиле и у званичној статистици па, према подацима Батута, први пут после много времена, рак дојке више није водећи узрок смртности код жена и то захваљујући савременој терапији и појачаном скринингу.

“Циљ је да уведемо болест у хронично стање, да што дуже држимо под контролом различитим сукцесивним терапијским методама наравно са нагласком да очувамо квалитет живота таквих пацијената. Имамо више подтипова карцинома дојке , за неке подтипове имамо и нове лекове за које се надамо да ће бити доступни на некој следећој листи лекова”, наводи доц. др Ана Цветановић, руководилац Клинике за онкологију УКЦ Ниш.

Марија Милачић, радиолог ДЗ Ниш објашњава: „Превентива се базира на томе да једном годишње радимо редовне ултразвучне прегледе дојке, а док код популације жена од педесете до 69 године радимо мамографију на сваке две године”.

Сазнање да болујемо од тешке болести увек је шок па је изузетно важна и психолошка подршка.

“Морам да нагласим да ми често упућујемо пацијенте код психолога на самом почетку лечења. Оно што је добро то је да се на томе доста ради, сада и у Нишу имамо психолошко саветовалиште само за онколошке пацијенте и ми честу ту упућујемо пацијенте јер сматрамо да када се истовремено лече и један и други аспект да су исходи набољи”, истиче доц. др Ана Цветановић, руководилац Клинике за онкологију УКЦ Ниш.

Од помоћи у периоду болести и лечења су Удружења. Најактивније у Нишу је удружење Будите уз нас које је умрежено са сличним удружењима у земљи, а најпосећенија је група за размену искустава која тренутно броји око 150 чланица.

Саветовалишту против породичног насиља свакодневно се обраћају жене, али и мушкарци, између осталог, како би добили информације у вези са мерама заштите од насиља у породици, старатељством над децом и разводом.

Прогањање, а не "непријатност"

Правница у Саветовалишту против породичног насиља Мина Грашић објашњава да када се деси ситуација да неки мушкарац прати жену од посла до куће, шаље јој континуирано поруке, позиве, зове њене пријатеље, породицу, окружење, жене то често схватају само као један облик непријатности.

"То је заправо прогањање које је и у нашем Кривичном законику дефинисано као кривично дело и то је оно што жене често не знају, да је то нешто што могу да пријаве и да се од тога заштите. Нама мушкарци често долазе уколико имају проблематичан однос са бившом партнерком у смислу да нису омогућени да виђају дете", навела је Грашићева.

Закон постоји, али пракса каска

Због службеника који више пута шетају странку од шалтера до шалтера, уместо да јој пруже информације о процедурама и правима, грађани су неретко принуђени да самостално проучавају прописе, иако по Закону имају право на бесплатну правну подршку у виду општих правних информација и помоћи при попуњавању формулара.

Поред тога, рањиве категорије, попут социјално угрожених грађана, имају могућност да остваре и додатну бесплатну правну подршку – да им јавни бележник састави јавнобележничку исправу или да им посредник помогне у решавању спора. Трошкове тих услуга заједнички сносе општина или градска управа и Министарство правде.

И кад новца има, захтева нема

Начелница Управе ГО Савски венац Марија Сушић наводи да је у претходној години из буџета издвојено 100.000 динара за бесплатну правну подршку, али да ништа од тога није утрошено.

"Имали смо само један захтев за бесплатну правну подршку у сачињавању јавнобележничке исправе, али грађанин није испуњавао услове прописане Законом. Што се тиче посредовања у решавању спорова, за све време колико имамо службу бесплатне правне помоћи нисмо имали ниједан захтев", објаснила је Сушићева.

Под условом да су уопште чули за бесплатну правну подршку, грађани се, према речима стручњака, суочавају с бројним препрекама у њеном остваривању – законски услови су рестриктивни, многе општине не издвајају довољно средстава или немају службу правне помоћи. Тамо где она постоји дешава се да службеници који би требало да одлучују о захтевима за подршку, не знају да им је то надлежност.

Медијација као брже решење

Посредник у решавању спорова и регистровани пружалац бесплатне правне подршке Нела Савић каже да Општина може да упути странку у посредовање за добијање бесплатне правне подршке у предметима.

"Странка може да потражи правну помоћ, рецимо, вршњачког насиља ако има дечији додатак, затим остваривању новчане социјале помоћи, жене жртве насиља, у породичним тим неким споровима и тако даље. Брже решавате ваш спор, по Закону мора да се заврши у року од 60 дана за разлику од суда који може трајати и годинама", наводи Савићева.

Посредница наводи да је бесплатна правна подршка заживела у Крушевцу и Новом Саду, док им се полако приближава Градска управа Панчево, која је помогла и израду приручника за обуку посредника и запослених у управама и центрима за социјални рад.

"Да би остварили право на социјалну помоћ, родитељи радно неспособни, морају да туже, то је један несрећни члан Закона, своју децу да би остварили право на ту новчану социјалну помоћ, оно што је јако добро јесте да применом бесплатне правне подршке не морају да туже своју децу, већ то могу да реше у поступку медијације", додала је Савићева.

Шта је бесплатна подршка јавног бележника

У оквиру бесплатне правне подршке код јавног бележника могу се саставити тестамент, уговори о доживотном издржавању, расподели имовине за живота, изјаве попут сагласности за путовање малолетног детета и друге јавнобележничке исправе, саопштава Министарство правде.

Наводе да су прошле године градске и општинске управе имале укупно 224 захтева за бесплатну правну подршку.

"Према извештајима које смо добили, за 118 грађана одобрено је састављање јавнобележничке исправе, док је за посредовање у решавању спорова подршка одобрена за 60 корисника. Општу правну информацију добило је 9.349 грађана, а 3.468 корисника имало је је помоћ при попуњавању формулара", речено је из Министарства.

Да би бесплатна правна подршка била доступнија, много је посла пред надлежнима, а потребно је и повећати број, по Закону, главних пружалаца подршке – тренутно су у регистру Министарства правде свега три правна факултета, 14 јавних бележника и 38 посредника.

Обраћајући се јавности из Палате "Србија", председник Александар Вучић рекао је да би литар дизела без интервенције државе коштао 257 динара, напоменувши да ће кумулативно смањење акциза на гориво достићи 61 одсто.

Вучић је истакао и важне мере које се тичу цене дизела за пољопривреднике.

"Сада је 179 динара литар нафте за пољопривреднике. У наредних седам дана биће 181 динар, а даље ће бити дозвољено максимално 184 динара. То је огроман поклон пољопривредницима", нагласио је Вучић.

Како се наводи у саопштењу МУП-а, осумњичени је, јуче око 18 часова, на паркингу полицијске станице у Савској улици чекићем оштетио пет службених возила.

Потом је, приликом интервенције полицајаца покушао да их нападне чекићем, након чега је савладан и ухапшен.

Током интервенције, повређен је један полицијски службеник којем је указана лекарска помоћ, додаје се у саопштењу.

Д. М. је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Првом основном јавном тужилаштву у Београду.

“Овај пут је нешто стварно невероватно. Већ су најављене неке обнове кућа. Једну смо почели, најавили су се још неки већ у припреми да се куће обнављају, вероватно ће и да се дограђују”, наводи Милован Мирковић, село Тачевац.

Милован Томчић, село Тачевац додаје: “Две трећине радова је завршено. Тако да сада дубоко верујем да ће све то бити доведено до краја, како је то пројектом предвиђено и како смо замислили. Жеља постоји и надамо се да ће да се шири и да овде заживи ловство и туризам, а исто и могућности за сточарство и воћарство су овде неограничене.''

Да се поново враћа живот на ове просторе сведоче и слике обрађених воћњака, обновљени извори, уређено сеоско гробље и припремљен терен за изградњу завичајног дома.

“Сада иде детаљно планирање са грејдером, а онда ће се радити темељи. Зграда ће бити двадесет са десет и ту ће бити наш кутак и за оне који нису тренутно овде”, истиче Милован Томчић, из села Тачевац.

Завичајци се надају да ће у времену које долази бити учињен помак ка оживљавању целог краја и да ће у томе имати подршку локалне власти и државе.

Војимир Чарапић, председник Општине Куршумлија каже да је рађено доста на државним путевима. Објашњава: “Посебно на повезивању Топличког и Јабланичког Округа преко Радан Планине. Затим су рађени путеви Куршумлијска бања и Љуша. Радимо доста и тих некатегорисаних путева”.

До 92 села куршумлијске Општионе води 800 километара локалних некатегорисаних, углавном планинских путева.

Сателитски снимци и подаци о кретању показују да се брод у једном тренутку приближио подручју између острва Лампедуза и Линоса, које важи за једно од богатијих биодиверзитетских зона у Медитерану.

Стручњаци упозоравају да би евентуално изливање горива или експлозија могли имати озбиљне последице по морски екосистем.

На броду се, према проценама, и даље налазе значајне количине горива, укључујући мазут, дизел и течни природни гас. Посебан проблем представља метан, који без адекватног система хлађења може прећи у гасовито стање, повећавајући притисак у резервоарима и ризик од експлозије.

Питање надлежности додатно компликује ситуацију. Док се танкер налази у међународним водама, не постоји јасно дефинисана одговорност за његово збрињавање. У случају да уђе у територијалне воде, одговорност би преузела најближа држава.

Италија и Малта прате ситуацију и спремне су да реагују уколико брод уђе у њихове воде. Европска унија је, у међувремену, изразила забринутост и позвала на координисану реакцију.

Стручњаци истичу да је евентуално извлачење брода технички захтевно и ризично, због оштећења и присуства запаљивих материја. Као једна од могућих опција помиње се и контролисано потапање, али таква одлука носи значајне еколошке и политичке последице.

Ситуација се и даље прати, док "Арктик Метагаз" остаје потенцијална претња у једном од најпрометнијих и еколошки најосетљивијих делова Медитерана.

Танкер "Си Хорс", који плови под заставом Хонгконга и превози око 200.000 барела дизел горива, преузео је терет током претовара код обала Кипра и очекује се да стигне у Хавану до краја месеца.

Слање ових танкера у Кубу долази у тренутку док Хавана трпи последице дуготрајне америчке економске блокаде и није увозила нафту од 9. јануара, када је Мексико испоручио последњу пошиљку, јер је под притиском администрације америчког председника Доналда Трампа обуставио испоруке нафте.

Портпароли Трампове администрације претходно су најавили да ће обуставити испоруке нафте и дизела у Кубу и увести санкције свакој земљи која продаје енергенте острву.

Танкер "Анатолиј Колодкин" је последњи пут регистрован код обала Данске пре више од 44 сата, док се "Си Хорс" тренутно налази у северозападном делу Кариба, око 1.500 километара од кубанске обале. Ова два танкера представљају значајан изазов за америчку санкциону политику.

Трамп је у понедељак изјавио да очекује како ће имати "част да преузме Кубу", тврдећи да може да уради "шта год пожели" у оквиру америчких преговора са Хаваном о будућности те земље.

Сједињене Америчке Државе настоје да појачају притисак на Кубу, свог дугогодишњег противника, још од хапшења венецуеланског председника Николаса Мадура у јануару.

Својим преданим радом дао је немерљив допринос бројним емисијама свих програма РТС-а.

Миша је био један од најцењенијих монтажера Телевизије Београд, а током своје богате каријере обављао је и послове шефа одељења монтаже – мајстор свог заната, али и човек изузетне ширине, интегритета и јасног става. Несебично је помагао млађим колегама, усмеравајући их и подстичући да расту и напредују.

Свој последњи радни дан у монтажи РТС-а провео је радећи на Јутарњем програму.

Памтићемо га као великог пријатеља и човека од којег се могло много научити – не само о послу, већ и о људскости.

Испраћај за кремацију Милорада Мише Јевтића биће одржан на Новом гробљу у среду 25. марта у 11:45.

Осим председника Александра Вучића, присуствовали су и сви релевантни чланови везани за енергетски сектор.

"Са министром Решетњиковим разговарао сам о билатералној сарадњи у различитим областима, као и о кључним питањима од стратешког значаја за енергетску и економску стабилност Републике Србије, актуелним глобалним кретањима и њиховим импликацијама на регион, са фокусом на енергетску безбедност, стабилност тржишта и одрживост постојећег економског поретка", написао је Вучић на Инстаграму.

У контексту најновијих сукоба на Блиском истоку који су довели до огромних поремећаја на светском тржишту енергената, Вучић је нагласио да је и Србија суочена са повећаним ризицима у обезбеђивању континуираних и поузданих испорука.

"То захтева прецизно дефинисане и дугорочно одрживе аранжмане", указао је председник Вучић.

Санкцијама је обухваћен и НИС, са којим ЈАНАФ има уговор о транспорту сирове нафте за период од 1. јануара 2024. до 31. децембра 2026. године.

ЈАНАФ наводи да му је ОФАК и раније издао узастопну лиценцу за наставак извршавања тог уговора, и то за период од 27. фебруара до 8. октобра 2025. године, као и од 31. децембра 2025. до 20. марта 2026. године.

Хрватска компанија је саопштила на својој веб страници да наставља да пажљиво прати развој ситуације и да остаје у сталном контакту са корисничким системом и осталим кључним актерима.

Убрзан раст цена нафте потресао је и земљу која је њен највећи произвођач на свету – Сједињене Америчке Државе. Бензин је поскупео на највиши ниво у последње две године, а дизел још драстичније – није био скупљи још од 2022.

Амерички председник Доналд Трамп јуче је на 60 дана суспендовао дугогодишњи закон о поморском транспорту, који је превоз између америчких лука ограничавао на бродове који су у САД изграђени, плове под њиховом заставом и већински су у домаћем власништву.

Дописник Радио-телевизије Србије из Чикага Александар Жигић каже за Јутарњи програм РТС-а да је цена горива у савезној држави Илиноис и Чикагу око 3,8 долара, што је просечан ниво и на нивоу САД. 

"А то је око 95 центи више у просеку него кад је почела војна акција у Украјини – дакле скоро један долар. Међутим, цена горива у Калифорнији је чак 5,6 долара, а тамо живи више од 40 милиона људи. Државе у близини рафинерија на обалама Мексичког залива имају нешто јефтинији бензин, док су на северозападу цене веће", нагласио је Жигић.

Подсећа да је Трамп рекао да ће учинити све што је потребно да се снизи цена нафте.

"Американци возе аутомобиле и све је базирано на јефтином бензину. Када бензин поскупи, то је проблем за све. Јефтин бензин Американци сматрају својом слободом. Порасла је и цена керозина, авионског горива", истиче дописник РТС-а из Америке.

Грчка

Новинарка Ивана Апостолу, која живи у Атини, главном граду Грчке, каже да су цене горива у држави у значајном порасту од када је почео рат на Блиском истоку.

"Крајем фебруара (уочи почетка рата САД и Израела против Ирана) цена бензина била је око 1,7 до 1,75 евра по литру. Данас је на пумпама цена око два евра, што је пораст од 15 одсто у кратком периоду. Што се тиче цене дизела, тренутна цена је око 1,9 евра", оцењује новинарка. 

Грчка влада одлучила је да на три месеца ограничи профитне марже на гориво и производе у самоуслугама, како би се због тренутне кризе на Блиском истоку ограничио неконтролисани раст цена. 

"Ограничење се примењује на све учеснике у ланцу снабдевања. За кршење правила предвиђају се високе казне, око пет милиона евра, у зависности од величине фирме и тежине прекршаја. Свако повећање цена доста утиче на буџет и живот грађана", закључује саговорница из Атине.

Предвиђа да ће цена горива за бензин и дизел од два евра остати доњи праг до краја лета, а да могу само још више да расту у наредном периоду. 

Словенија

У Словенији ових дана говори се о парламентарним изборима који су у недељу и ограничењима у куповини горива на пумпама, што је једна од последица високих цена нафте на берзама. Јанез Томажич, уредник привреде у љубљанском Делу, каже за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије, да су највећи произвођача горива у земљи ограничила куповину по једном потрошачу.

"Петрол је куповину горива ограничио на 200 литара по једном потрошачу, Шел на 100 литара, а МОЛ на 30 литара. То су, за сада једина ограничења, а цена горива од 1,4 евра за литар бензина је доста нижа у односу на окружење у Аустрији, Италији, Хрватској и Мађарској", подвлачи Томажич.

Тврди да Влада Словеније чини све како би снабдевање горивом било колико-толико несметано.

"Следе избори, па је због негативних ефеката власт агилнија. Мислим да после избора неће бити тако и да у смислу раста цена горива свашта може да се догоди", прецизира саговорник из Словеније. 

Белгија 

На јуче одржаном самиту Европске уније на којем су лидери чланица разговарали и о енергетској кризи и рату на Блиском истоку, најављене су хитне мере због скока цена нафте и гаса. Дописник РТС-а Душан Гајић напомиње да су, на пример, у Белгији цене горива скочиле за 30 до 40 евроценти у просеку.

"Цена бензина је, рецимо, од 1,8 до 1,9 евра, а била је 1,5 до 1,6. Кад је реч о дизелу, литар кошта два евра. Ипак, цене су ниже него у Холандији, где су цене дизела и бензина око 2,5 евра. Људи из Холандије свраћају у Белгију да наточе гориво", каже Гајић. 

Напомиње да је главна тема јучерашњег састанка ЕУ била задржавања цена енергената под контролом. 

"Јасно је да су земље ЕУ погођене глобалном ситуацијом са ценама енергената. Без обзира на то што увоз за ЕУ не пролази толико кроз Ормуски мореуз", сматра Гајић. 

Јоргић: Расте вредност долара 

Брокер Бранислав Јоргић сумира да су, када је реч о ценама енергената на берзи, индекси показатељ стања светске привреде.

"Берзански индекси су мерач стања светске привреде или привреде поједине земље. Када индекси расту, то значи да је светска привреда у добром стању, а када падају то значи да нешто није у реду. Имамо релативни пад берзанских индекса, али не подједнако у одређеним деловима света. Најмањи пад је забележен у Сједињеним Америчким Државама и то се креће негде између два до три одсто у претходних седам до 10 дана. Док су у Европи забележени значајно већи падови и то од шест до осам процената", појашњава Јоргић. 

Када је реч о ценама нафте, наводи да је цена у једном тренутку ишла на 119 долара, а да је тренутно око 105.

"Слично је и са ценама гаса. Злато је изгубило вредност за осам одсто у последњих 30 дана, што је неуобичајено у условима ратних криза. Важан индикатор је и раст вредности америчког долара. Будући да се нафта рачуна у доларима, онда друге земље, међу којима је и Србија, морају да издвоје знатно више средстава", закључује Јоргић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије. 

На терену се утврђују узроци судара, а саобраћај на ауто-путу није обустављен, кажу у полицији.

У Ургентни центар Клиничког центра Ниш довезене су четири повређене особе. Мушкарац рођен 1979. године је после указане помоћи пуштен на кућно лечење.

Две женске особе су након прегледа у УКЦ Ниш упућене максилофацијалном хирургу док је трећа женска особа упућена ОРЛ специјалисти због повреде носа.

"Моји родитељи су видели да постоји пројекат, рекли су ми да контактирам Министарство, послала сам мејл и истог дана сам добила одговор. Целокупан здравствени систем се променио, сви мисле да је Америка нешто спектакуларно, али верујте ми нигде није као код куће, овде имам породицу, брата, пријатеље, живот тамо није за мене", објаснила је Јовановићева.

Уговоре о раду добило је још четрнаесторо здравствених радника. Реч о стручњацима који су знање и искуство стицали у Немачкој, Саудсијској Арабији, Кувајту, Америци, Чешкој и Словенији.

Одлучили су да се врате и допринесу јачању система здравствене заштите у Србији. Добродошлицу кући, уз уговоре о раду, пожелела им је и уручила им је државна секретарка у Министарству здравља. Међу овом групом повратника и два брачна пара.

Бојан и Драгана Миладиновић кажу да су се из Немачке вратили због новог Здравственог центра Прокупље.

"Побољшани су услови рада, материјална ситуација запослених, надамо се да можемо да доприносимо здравственом систему", наводе Миладиновићи.

Бојана Цветковић вратила се из Словеније због љубави према својој земљи.

"Радила сам у Клиничком центру у Марибору и сада ћу радити у болници у Јагодини. Највише сам се определила да се вратим јер волим своју државу на првом месту", каже Цветковићева

Соња Адамовић после шест година одлучила је да се из Немачке врати у Јагодину.

"Родом сам из Јагодине, радила сам у Немачкој, враћам се у болницу у Јагодини после шест година, увек је постојала жеља да радим у свом граду, тамо где сам се и школовала. Откако сам постала мајка схватила сам да живот није за нас у иностранству и враћамо се сви заједно", објаснила је Адамовићева.

Преко Канцеларије за сарадњу са дијаспором Министарства здравља у Србију се до сада вратило више од 300 здравствених радника, лекара, медицинских сестара и техничара.

Сви они који желе да се врате, све информације о пројекту, започетом крајем 2024. године, могу да пронађу на сајту Министарства здравља.

Директор ПИО фонда Реља Огњеновић каже да су за пакете солидарне помоћи могли да конкуришу само пензионери чија примања не прелазе најмањи износ увећан за 10 одсто, односно 34.201 динар.

"Негде око 131 хиљада пензионера се пријавила, од чега је 121 хиљада испунила услов да конкурише. Преко сто хиљада пакета смо обезбедили и сматрамо да ако приходи од доприноса наставе да буду овако добри као и до сада, можемо да испунимо да сви пензионери који су се пријавили до краја године добију пакет солидарне помоћи", рекао је Огњеновић.

Навео је да је подела пакета почела данас и да ће трајати наредних 45 дана.

"У преко 184 места у Србији се деле пакети солидарне помоћи. Гледаћемо да приђемо што ближе пензионерима како би им олакшали преузимање пакета. Све то радимо са највећим удружењем пензионера тако да мислим да ће све протећи у најбољем реду као и до сада", објаснио је Огњеновић.

Додаје да 580 хиљада пензионера у Србији има најниже пензије и испуњава услове за пакете солидарне помоћи.

"Гледали смо да помогнемо пензионерима до 40, па чак и 45 хиљада динара пензије. Тих пензионера има око 706 хиљада. Имамо осетна повећања пензија. Прошле године смо имали повећање од 24,4 одсто. То није исто повећање код пензионера са минималном пензијом и код оних који имају пензију од 100 хиљада динара. Морамо да смањимо ту разлику у пензијама", наводи Огњеновић.

Како каже, већ три године ПИО фонд попуњава све бањске капацитете пензионерима који су испунили услове за бесплатне рехабилитације.

"До сада је на рехабилитацију отишло више од 23 хиљаде пензионера. Задатак, на нама и на држави, јесте да проширимо бањске капацитете и да погледамо како можемо да укључимо и приватни сектор како би што више пензионера, од 68 хиљада који су се пријавили, послали у бање", закључио је Огњеновић.

Чекала се одлука Европске централне банке, која је јуче објавила да њене кључне каматне стопе остају на истом нивоу. Тако је референтна каматна стопа на депозите остала на два одсто, камата на главне операције рефинансирања 2,15 одсто и камата на граничну кредитну линију 2,4 одсто. Упркос томе, централна финансијска институција Европске уније упозорила је на могући раст инфлације и успоравање привредног раста због сукоба на Блиском истоку.

Финансијски консултант и банкар Владимир Васић рекао је у Јутарњем програму да је то непомерање референтне каматне стопе одраз дозе опреза.

Када се ради о нафти, објашњава да се скок цене од нпр 10 одсто не прелива аутоматски инфлаторно за десет одсто, него за неких 0,2 до 0,4, али истиче да то јесте један притисак.

"Сад морате да урачунате да тај талас долази, само је питање колики ће бити, и како ви да амортизујете тај удар", додаје Васић.

И НБС ће, према његовој оцени, врло вероватно задржати своју референтну каматну стопу.

Кредити везани за евро

Што се тиче рата кредита, каже да ће врло вероватно порасти они који су везани за еурибор.

"То су кредити који су индексирани у еврима, који су варијабилног карактера и варијабилне камате. Ми имамо у уговорима тромесечно и шестомесечно, или шестомесечно усклађивање. Ја мислим да је негде пола-пола, половина нас има тромесечно, половина има шестомесечно", наводи Васић.

Динарски кредити

Динарски кредити ће, каже, зависити од тога шта ће Народна банка Србије урадити са референтном каматном стопом.

"Подизање референтне каматне стопе значи преливање на оне грађане који имају динарске кредите, али са варијабилном каматном стопом. Значи, постоји и та варијанта. Међутим, већина наших грађана овде на овим нашим просторима узима те кредите, 500-600.000 динара до милион динара, и воле да узму кредит са фиксном месечном ратом, тако да то померање вероватно неће на њих утицати", закључио је Васић.