"Паметна, стратешка и визионарска, министарка Ђедовић Хандановић поносно је представљала Србију на нашем Трансатлантском самиту о безбедности гаса у уторак. Имали смо толико сјајних америчко-српских енергетских пројеката и партнерстава о којима смо разговарали, да смо се поново састали у среду ујутру у Белој кући", објавио је Ејџен.

Како је навео, са поузданим америчко-српским хидроенергетским, нуклеарним и пројектима природног гаса о којима су разговарали, Србија је спремна да буде енергетски лидер у свом региону.

Истакао је да је визија председника Трампа о енергетском проширењу учинила Америку најтраженијом земљом на свету за обезбеђивање дугорочних енергетских партнерстава.

"Радујемо се великим енергетским победама са министарком Ђедовић Хандановић у наредним месецима", поручио је Ејџен.

Поред тога, указују да је шест јавних тужилаца ВЈТ у Београду упућено у Јавно тужилаштво за организовани криминал, а један у Јавно тужилаштво за ратне злочине и Више јавно тужилаштво у Смедереву.

Осам јавнотужилачких места непопуњено од априла 2023.

Подсећа се да је на конкурсу из априла 2023. године остало непопуњено осам јавнотужилачих места ( на ком конкурсу је изабран јавни тужилац који је у међувремену преминуо, као и седам јавнотужилачких помоћника чије су одлуке о избору оспорене), те се позива Савет да распише јавни конкурс за њихову попуну.

Поред тога, главни јавни тужилац ВЈТ у Београду позвао је Савет да оконча јавни конкурс од 10. новембра 2023. године расписан за пет јавнотужилачких места, али и да распише конкурс за попуњавање девет јавнотужилачких места колико се почев од новембра 2024. године па до данас упразнило места у овом органу.

Подсетио је да су у међувремену два јавна тужиоца отишла у пензију, да је једном функција престала на лични захтев, као и да је у фебруару 2025. године чак шест јавних тужилаца овог тужилаштва изабрано за јавне тужиоце Апелационог јавног тужилаштва у Београду односно Јавног тужилаштва за ратне злочине.

"Да се хитно сазове седница Савета"

Указао је да су протекли сви рокови прописани Законом о јавном тужилаштву који се односе на обавезу Савета да распише конкурс у случају престанка јавнотужилачке функције због навршења радног века односно престанка јавнотужилачке функције, ако је јавнотужилачка функција престала из другог законом прописаног разлога.

У том смислу главни јавни тужилац ВЈТ у Београду је позвао да се хитно сазове седница Савета ради расправљања о наведена два нереализована јавна конкурса из 2023. године, односно расписивања конкурса за девет места за колико су, из напред наведених разлога, додатно ослабљени капацитети овог тужилаштва почев од новембра 2024. године па све до данас.

Позвао је Савет и да јавног тужиоца који је био упућен у Посебно одељење за сузбијање корупције ВЈТ у Београду до почетка примене нових закона у складу са уставним амандманима, а након тога 2024. године враћен у матично тужилаштво, хитно упути у ВЈТ у Београду.

Истовремено је позвао на хитно заказивање седнице Савета на којој ће се донети одлука о захтеву за изузеће Врховног јавног тужиоца и свих јавних тужилаца Врховног јавног тужилаштва по захтеву од 11. фебруара 2026. године у поступку одлучивања по приговору на решење Врховног јавног тужиоца којим се овлашћује ЈТОК за даље поступање у предмету по кривичној пријави министра правде против председника Савета Бранка Стаменковића због кривичног дела несавестан рад у служби из члана 361 Кривичног законика.

Радојевић је медијима у Митровици рекао да је позив добио јуче, подсетивши да је у својству председника општине донео одлуку да се на Бадњи дан, 6. јануара, постави банер са мироољубивом поруком, који су полицајци најпре одузели, а онда вратили.

"Због тог банера ја сам добио судски позив да се јавим на суд, што ћу наравно учинити као одговорни грађанин и градоначелник општине коју водим. Желео сам да вас упознам са овим, а уједно и да вас информишем и о другим притисцима које руководство општине трпи од доласка на власт. Ово је само један од видова притиска који трпимо, али оно у чему смо одлучни јесте да ће руководстсво општине наставити да ради апсолутно у интересу свих грађана наше општине, да доноси одлуке за све грађане ове општине, јер грађани су нам дали мандат на изборима. Тражили су промене и ми смо у обавези да те промене донесемо“, поручио је Радојевић.

Додаје да му није јасно по ком основу је против њега написана кривична пријава, сматрајући да се ради о притиску на ново општинско руководство.

"Видећемо који члан закона је тачно у питању и које је тачно кривично дело. Али оно што јесте чињеница, јесте да је то један вид притиска на општинско руководство, где полиција жели да се меша апсолутно у рад општине, што је недопустиво. Општина има своје надлежности које су делегиране са централног нивоа, полиција има своје надлежности. Ја сматрам, као и већина грађана овог града, да косовска полиција има паметнија посла него да осматра како су постављени банери и шта пише на тим банерима“, истакао је Радојевић.

Поменуо је да је сарадња са централним нивооом власти јако лоша, да је нема уопште, да чак и не постоји.

"По доласку у општину нисмо затекли документацију која је потребна за функционисање општине. Упутили смо допис министарству за локалну самоуправу да нам достави апсолутно сву документацију у периоду од децембра 2022. до децембра 2023. године. До дана данашњег нисмо добили чак ни повратну информацију да ли ћемо ту документацију добити. Ово је само један од примера“, навео је Радојевић.

О закону о странцима и возилима: У свакодневном смо контакту са представницима међународне заједнице

На питање шта Српска листа ради по питању најаве власти у Приштини у вези са применом закона о странцима и возилима од 15. марта, да ли ће евентуално бити одлагања примене те одлуке, Радојевић је рекао да је руководство председништва Српске листе у свакодневном контакту са представницима међународне заједнице, указујући на озбиљност овог проблема и да ће ступањем на снагу бити погођено неколико хиљада људи.

"У свакодневној комуникацији коју имамо са представницима међународне заједнице, као што можете видети и на објавама које Српска листа објављује, апсолутно увек је тема тих састанака ступање на снагу овог закона. Нажалост, до сада ми немамо неку повратну информацију шта се са тим дешава. Ми исто имамо информацију, као и ви, да постоји нека експертска група, али само то је информација коју ми имамо, више пута смо чули овако путем медија. Са централним нивоом не постоји комуникација по том питању", појаснио је Радојевић.

Када је реч о ставовима међународних представника, Радојевић каже да од њих чују одговор да разумеју озбиљност проблема, да раде на томе, као и да је то све што добијају у овом тренутку.

"Мислим да је најбоље да њих питате за тај одговор. Оно што јесте, то је да и ми као Српска листа, али и као сви грађани, очекујемо одговор шта ће се десити са тим законом", одговорио је Радојевић

Нема, наставио је Радојевић, ни одговора представника централне власти на скоро усвојену декларацију о заштити права Срба на Kосову.

"Не. Не, ето и ту да будем кратак. Тако да ни за ово нисмо добили никакав одговор. Све ово вам је показатељ каква је, да кажемо, сарадња са централним нивоом. Оно што јесте чињеница и што јесте реалност јесте да ћемо ми бити на овим позицијама наредне четири године, тако да некаква сарадња у интересу грађана мора да постоји, али као што видите, ми повратне информације са централног нивоа не добијамо“, појаснио је Радојевић.

За програм подршке прерађивачкој делатности производње сирева и других млечних производа од 100 одсто домаће сировине опредељено је 70 милиона динара.

Циљ програма је јачање конкурентности домаће млечне индустрије, модернизација и проширење постојећих капацитета, али и оснивање нових млекара које користе искључиво домаће млеко.

Посебна пажња усмерена је на мање произвођаче и развој руралних подручја, како би се повећала додата вредност и обезбедила стабилност откупа примарне производње.

Очекивања су да ће субвенције допринети сигурнијем пласману млека, већој инвестиционој активности и отварању нових радних места у сеоским срединама.

Подршка и другим секторима аграра

Поред млекарства, усвојен је и програм финансијске подршке за прераду воћа и поврћа од домаће сировине, вредан 70 милиона динара. За развој прерађивачких капацитета у производњи вина, пива и јаких алкохолних пића обезбеђено је 150 милиона динара бесповратних средстава.

Средства су намењена предузетницима, микро и малим привредним друштвима, а циљ је јачање домаће агро-прехрамбене индустрије и повећање конкурентности производа са домаћом сировином.

Пакет мера обухвата и подршку женском предузетништву на селу, старим занатима, руралном туризму и популационој политици, чиме се настоји подстаћи равномернији регионални развој.

"Ово партнерство представља највиши вид подршке припреми, реализацији и промотивним активностима највећег међународног догађаја у историји наше земље и региона. Наша сарадња има заједнички циљ да кроз снагу авијације, иновације и глобалне повезаности створи искуство које надилази границе догађаја и оставља трајно наслеђе за земљу и регион. Свесни смо одговорности која је пред нама, као национална авио компанија ми смо прва тачка сусрета путника са Србијом. Наши авиони, услуге и посада представља први утисак о земљи који гости носе са собом. Ову улогу прихватамо са поносом", рекао је Марек.

Истакао је да ће сви авиони "Ер Србије" носити обележја Експа 2027 и радити на промоцији ове манифестације.

"Наш циљ је да Београд и Србија буду лако доступни посетиоцима из свих делова света. Истовремено, кроз наше међународно присуство и мрежу дестинација активно ћемо промовисати вредности изложбе и потенцијале Србије као домаћина", рекао је директор "Ер Србије".

Марек је додао да у 2027. години Ер Србија обележава и 100 година постојања. 

"У години великог јубилеја имаћемо част да будемо и део догађаја који ће обликоватинову развојну фазу Србије. Сто година историје нас обавезује да у будућности будемо одговорни", рекао је он.

Јеринић је рекао да је остало још 443 дана до момента када ће Експо отворити врата целом свету. 

"Говоримо о догађају који ће Београд позиционирати као централну тачку у свету. Рекордан број земаља смо премашили, рекорд у брзини пријављивања. До данас имамо потврђено 135 земаља, што за нас представља велику част, али и велику обавезу и одговорност", рекао је директор предузећа Експо 2027. 

Додао је да су нам, да бисмо били добри домаћини, потребни партнери са оперативном снагом, међународним угледом и највишим професионалним стандардима, а Ер Србија је оличење тога.

Након потписивања споразума, Марек и Јеринић су, заједно са маскотама Експа, Растком и Милицом, ушли су у авион испред кога је потписан споразум да га обиђу. 

Специјализована изложба Експо 2027 Београд са темом "Игра(ј) за човечанство - спорт и музика за све" биће одржана у Београду од 15. маја до 15. августа 2027. године, а очекује се више од четири милиона посетилаца.

"Поновио сам захвалност због изузетног гостопримства које је показао током моје посете Анкари и нагласио да посебно ценим време које смо посветили садржајним и темељитим разговорима о питањима од заједничког интереса, што ће нам додатно помоћи у обликовању будућности наше политичке и економске сарадње на добробит пословних заједница и наших грађана", навео је Вучић на Инстаграму.

Вучић је у телефонском разговору рекао Ердогану да га очекује ускоро у изузетно важној посети Београду и Србији и изразио наду да ће моћи "барем делимично" да узврати гостопримсто које је Ердоган пружио њему.

Ресорна министарка Милица Ђурђевић Стаменковски рекла је да спомен-костурница на острву Виду представља успомену на страдање и жртву једне генерације.

"Она је и завет и опомена будућим генерацијама, које треба да знају да је наша слобода плаћена најскупљом ценом – животима наших прадедова", рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Комплекс спомен-костурнице на острву Виду састоји се од маузолеја, као највеће и централне целине, крста Краљевске морнарице и "Плаве гробнице", просторног решења испод маузолеја, формираног на месту спуштања тела преминулих српских војника у море.

Спомен-костурница на острву Виду изграђена је 1938. године, када су у њу пренети посмртни остаци српских војника сахрањених на 27 гробаља на Крфу.

У касетама маузолеја почивају кости 1.232 војника чија су имена позната, док су у бункерима маузолеја смештени посмртни остаци око 1.500 незнаних јунака.

На дну Јонског мора, у "Плавој гробници", ка којој је маузолеј симболично окренут, почива још око 5.000 српских војника који су, након албанске голготе, нашли своје вечно почивалиште у мору.

Привремено је заплењена опрема за покер игре и то пет столова, чипови затечени у игри на столу у различитим апоенима укупне вредности 8.349 апоена, чипови ван столова вредности 1,29 милиона апоена, 285 паковања карата за покер, као и 7.650 евра готовине за коју се сумња да потиче од нелегалног приређивања игара на срећу.

Против особа које су неовлашћено приређивале игре на срећу биће поднета кривична пријава надлежном јавном тужилаштву због сумње да су починиле кривично дело неовлашћено организовање ове врсте игара.

Ана Брнабић је рекла да је о тим питањима разговарано на данашњем састанку са президијумом парламента Данске наводећи да је реч о највишем телу које управља и организује рад данског парламента.

"Два су њихова отворена питања, пре свега зашто Србија није увела и још увек не уводи санкције Руској Федерацији и како се то поклапа са нашим европским путем и како можемо да повећамо наше усаглашавање са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ'', рекла је Брнабић новинарима након састанка у парламенту Данске.

Како је рекла, друго отворено питање за Данску питање слободе медија о чему су, како је навела, разговарали потпуно отворено.

''Увек је добро да отворено и директно, а не само увијеним дипломатским речником, разговарамо о тим стварима да би се боље разумели, да би ми боље разумели шта је то што они нама замерају или шта је то што њима можда није довољно јасно, али и да ми имамо шансу да причамо о тим стварима и да објаснимо ствари из нашег угла'', рекла је Брнабић.

Истакла је да је парламентарна дипломатија изузетно важна у напорима да се убрзају европске интеграције и успостави много боља комуникација и сарадња са земљама које су, како је рекла, некад више скептичне и критичније према ономе што Србија ради на свом европском путу.

''И некад теже у доношењу одлука да дају зелено светло за отварање даљих кластера у нашим европским интеграцијама. Ова посета Данској и данском парламенту је још једна у низу посета тим земљама. Данска је земља која је заинтересована за проширење, али и земља која још није дала сва одобрења за отварање кластера, чак ни за отварање свих поглавља у Кластеру 3'', рекла је Брнабић.

Додала је да је последњи пут председник данског парламента био у посети Народној скупштини Србије 2010. године, а да је 2009. године тадашња председница парламента Славица Ђукић Дејановић била у посети Данској. 

''Већ преко деценије да ми нисмо имали овакве посете. Последња билатерална посета са наше стране била је 2014. године када је министар спољних послова Ивица Дачић био у посети. То је била последња наша билатерална посета и то довољно говори о томе зашто некад постоји недовољно разумевање између наше две земље. Ми желимо сада да те препреке отклонимо и да имамо много бољу комуникацију'', рекла је Брнабић и додала да је састанак са президијумом данског парламента био добар корак у том правцу.

Подсетила је и да је недавно била у посети Естонији, пре тога у Шведској, Холандији и Летонији и навела да ће следеће недеље посетити Финску.

''Све то је део кампање да отворимо канал комуникације управо са тим земљама које су више скептичне'', казала је Брнабић.

По одлуци тужиоца у Приштини, након обављеног разговора, осумњиченима је одређен притвор до 48 сати, а случај је покренут због кривичних дела: фалсификовање исправе, легализација лажног садржаја и превара.

Основно тужилаштво у Приштини је о хапшењу известило синоћ, наводећи да се ухапшени сумњиче да су кривична дела починила у сарадњи са другим лицима.

"Случај се односи на кривична дела у вези са непокретном имовином која се налази у Ветернику код Приштине, површине 56 ари“, саопштило је тужилаштво.

Пре седам дана, полиција је на КиМ ухапсила четири особе, због сумње да су незаконитим радњама и фалсификованим српским документима, продали туђу земљу у укупној вредности од 1.578.180 евра.

Током претходног поступка у Специјалном суду је одржано само суђење када је сведочио малолетни К. К., што указује да би требало да поново буде саслушан.    

Миљана Кецмановић је дошла са слободе у пратњи адвоката, док ће њеног супруга спровести из притвора у којем се налази од хапшења.

У Палату правде су били и оштећени, односно чланови породице убијених и рањених, који су сведочели. 

Суђење је затворено за јавност на предлог Вишег јавног тужилаштва у Београду, ради заштите интереса малолетних лица и приватности оштећених. 

На претходном суђењу су Миљана и Владимир Кецмановић негирали кривицу и изнели одбрану, док су одбрана и тужилаштво изнели уводна излагања.

Суђење се понавља јер је Апелациони суд у Београду укинуо првостепену пресуду којом су Кецмановићи били осуђени на вишегодишње казне и наложио да се понови суђење.

Владимир Кецмановић је првостепеном пресудом за кривична дела занемаривање и злостављање малолетног лица и тешко дело против опште сигурности, био осуђен на казну затвора од 14 и по година. 

Његова супруга, Миљана Кецмановић за кривично дело занемаривање и злостављање малолетног лица је првостепено осуђена на казну затвора од три године.

Истом пресудом је Немања Маринковић инструктор у стрељани у којој је К. К. вежбао пуцање, правоснажно осуђен на казну кућног затвора од годину дана због давања лажног исказа. 

Осим кривичног поступка, против Кецмановића се водило и пет парничних поступака по тужбама чланова породице убијених и рањених, а који су сви првостепено окончани.

Дечак К. К., који у време извршења злочина није имао навршених 14 година и није кривично одговоран, пуцао је у школи из два очева пиштоља која је узео 1. маја 2023. године.

Ставио их је 3. маја у свој ранац, отишао у школу и током првог часа убио 10 особа и ранио још петоро деце и наставницу историје.

Пољопривредници су, наводе, већ 16 дана у протесту, свакодневно од 10 до 14 часова блокирајући саобраћај на регионалном путу Краљево–Врњачка Бања код петље "Врба" у селу Заклопача, као и петљу у Витановцу на путу Краљево–Крагујевац.

Представници удружења истичу да ће са протестима наставити док се њихови захтеви не испуне.

Трећи дан блокаде око Пожаревца

Ђердапску магистралу блокирали су, такође, трећи дан пољопривредници из Удружења "Стиг" код Позаревца.

Обилазница је блокирана на две тачке на обилазници око Пожаревца: у Братинцу код моста преко Млаве и на Лучичкој петљи на путу за Мајданпек.

Пут је затворен у интервалима од 10 до 12 сати, као и од 13 до 15 часова.

Блокада према Тополи, Горњем Милановцу и Рачи

И у Шумадијском округу пољопривредници незадовољни стањем на тржишту, тракторима блокирају путеве из правца Крагујевца према Тополи, Горњем Милановцу и Рачи.

Без прекида протестују у селима Церовац, Баре и Ресник.

Њихове колеге из Горње Сабанте, свакодневно, по седам сати блокирају пут ка Јагодини, а у Гружи по два сата саобраћајницу ка Чачку.

Незадовољни стањем на тржишту млека и мерама државне политике, пољопривредници и јуче су блокирали више путних праваца у Србији.

Више удружења најавило је претходно радикализацију протеста до испуњења четири захтева упућена ресорном министарству.

Удружења пољопривредника која су у протесту саопштила су да су на састанку 17. фебруара у Министарству пољопривреде изнели конкретна решења и предали их као званичан захтев у четири "јасно дефинисане тачке, поткрепљене аргументима".

Ресорни Министар Драган Гламочић рекао је да ће неке компаније повећати откуп млека и сирева, додавши да млекари нису дошли на састанак 24. фебруарам на који су позвани да би им се представиле мере за поправљање ситуације на тржишту млека.

Изнад овог дела Кубе, већ 24 сата, надлећу хеликоптери, а распоређене су бројне полицијске и војне јединице око места на којем су се сукобили наоружана група и граничари.

Пуцњава је почела када је брод кубанске граничне полиције пришао глисеру регистрованом на Флориди и затражило од путника да се легитимишу, јавља кубанска агенција Пренса латина.

Десет особа које су се налазиле на глисеру почело је да пуца, ранивши капетана патролног брода.

"Као резултат конфронтације убијена су четири нападача док је шест рањено. Рањеници су пребачени у болницу где им је пружена адекватна нега", саопштила је кубанска влада, наводећи да се ради о "групи терориста која је покушала да се инфилтрира на Кубу".

Истрага Вашингтона и Хаване

Истрагу о овом инциденту, паралелно, воде и америчке власти, пошто је конгресмен Карлос Хименез од федералних власти затражио да хитно испитају све околности догађаја који је назвао "масакром".

"Не можемо да верујемо кубанским властима и учинићемо све што је у нашој моћи да комунисти сносе одговорност", рекао је конгресмен, који је, као и неколицина убијених и ухапшених, део кубанске заједнице са Флориде, листом жестоких противника кубанског режима.

Амерички државни секретар Марко Рубио одбацио је било какву везу САД са овим догађајем, негирајући истовремено да међу убијенима и ухапшенима има држављана Америке.

Један од рањених, идентификован као Дунијел Ернандез Сантос рекао је прошле године порталу Марти нотисијас са Флориде да се на Куби спремају протести које власти неће моћи да угуше.

"Знају да су изгубили власт и да ништа не могу да промене", рекао је Сантос.

У последњих неколико година, кубански граничари су пуцали на најмање 13 глисера регистрованих на територији САД. У тим обрачунима погинула је најмање једна особа, док је неколико рањено, укључујући и кубанског граничара.

Венецуелански сценарио за Кубу

Од пада режима Николаса Мадура у Венецуели, Куба је непрестано на удару администрације Доналда Трампа, који је у више наврата рекао да је свргавање власти у Хавани један од главних циљева његове политике.

Утицај кубанских власти на тамошње становништво полако опада због очајне економске ситуације у којој се земља налази и драматичне несташице енергената, због које су уведене рестрикције струје, док је гориво доступно само владиним возилима.

Због тога, кубанске власти страхују да долазак наоружаних грилаца на обалу представља увод у озбиљније акције, на начин на који су Американци, из сенке, подржавали покушаје свргавања Николаса Мадура последњих година.

Током првог Трамповог мандата, нејаку јединицу опозиционог лидера Леополда Лопеза на венецуеланској обали сачекали су венецуелански војници и паљбом окончали овај трапаво организован покушај војног удара.

План, који је наводно осмислила ЦИА, укључивао је тајно искрцавање Лопезове јединице, придобијање локалног становништва, марш ка Каракасу и, коначно, заробљавање Николаса Мадура. Том приликом убијено је осам, а заробљено педесетак побуњеника, укључујући и двојицу америчких иструктора.

Трампов "залив прасића", коју су критичари поредили са дебаклом тајне операције против Фидела Кастра у Заливу свиња 1961. године, изазвао је оштре поделе у тадашњој Трамповој администрацији, што је на концу довело до отпуштања саветника за националну безбедност Џона Болтона.

Сумња се да су у дужем временском периоду, путем DarkWeb-а преузимали, чували и делили материјал настао сексуалном експлоатацијом деце, наводи се у саопштењу.

Приликом претреса станова осумњичених, на електронским уређајима пронађено је више гигабајта фотографија и видео-записа који приказују тешку злоупотребу деце, у највећем броју случајева узраста од 4 до 14 година, разврстаних по узрасту, полу деце и другим параметрима.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву.

Акцију су извели припадници Министарства унутрашњих послова, Управе за технику, Службе за борбу против високотехнолошког криминала, у сарадњи са Посебним одељењем за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду, Управом криминалистичке полиције и полицијским управама у Београду, Сомбору, Нишу и Новом Саду.

Акција "Армагедон" представља јасну поруку да Министарство унутрашњих послова неће толерисати ниједан вид злоупотребе деце и да дигитални простор није анонимно уточиште за извршиоце оваквих кривичних дела, истиче МУП.

Богуновић: Пронађен материјал узнемирујући

Ненад Богуновић из Службе за борбу против високотехнолошког криминала рекао је да је у данашњој акцији пронађен материјал који представља доказ да су осумњичени преузимали садржаје најтеже могуће врсте са такозваног "дарк нета", настале сексуалном експлоатацијом деце.

Како је навео, реч је о садржајима који приказују децу узраста од 4 до 14 година и о материјалу који је тежак и узнемирујући.

Према његовим речима, такав садржај се често преузима путем различитих апликација и са "дарк нета", без обзира на извор, а проблем је што се складишти у огромним количинама, у гигабајтима, због чега колеге на терену морају да га пронађу, идентификују и утврде да је реч о сексуалној експлоатацији деце.

Богуновић је рекао да оваквим акцијама претходи интензиван и дуготрајан рад малог броја колега који се тиме баве и да се дешава да сатима слушају аудио-снимке како би препознали српски језик и утврдили да је потенцијална жртва са Балкана или из Србије.

Додао је да је то изузетно тежак посао, али да су поносни на резултате које остварују, наводећи да је у последње две године у оквиру ове акције ухапшено око 100 лица, што је, како је оценио, резултат значајан и на европском нивоу.

Говорећи о улози родитеља, Богуновић је рекао да важно је да дете зна да може прво да се обрати родитељу ако има проблем или ако комуницира са непознатим особама, а уколико родитељи уоче нешто сумњиво, да то пријаве надлежним службама.

''Домаћини су одредили, што је ваљда први пут откад ја идем у посете било где, да подигну 'сухоје' у знак велике почасти које одају својим гостима и да је то диван знак пријатељства према Србији'', рекао је Вучић у видео-снимку на Инстаграму.

Навео је да га у Казахстану очекују важни разговори о свим сферама друштвеног живота, велики споразуми и важни договори и одлична посета Казахстану и председнику Жомарту Токајеву.

''То су увек добре вести за Србију, велики пријатељи наше земље, очекујем одличне резултате", казао је председник.

Током боравка у Астани, Вучић ће се састати са председником Републике Казахстан Касимом Жомартом Токајевим и са председником Владе Републике Казахстан Олжасом Бектеновим, а том приликом биће потписано и више билатералних докумената, саопштила је Прес служба председника.

У оквиру посете, председнику Вучићу биће додељен Орден златног орла, највише одликовање Републике Казахстан.

Прошлог викенда је у београдском насељу Раковица живот изгубила жена, када је на њу налето воз. 

Према речима помоћника директора Агенције за безбедност саобраћаја Вељка Ћурчића, у Раковици је забележена специфична саобраћајна незгода на месту које грађани често користе као пречицу.

"Упечатљив детаљ те незгоде је да је погинуло лице имало слушалице у ушима, чиме је пажња била знатно умањена. Није чуло наилазак воза, а машиновођа није имао ни довољно времена, ни простора да реагује“, наводи Ћурчић.

Код Пожаревца је, додаје, у судару теретног воза и аутомобила повређено двоје људи, чије се здравствено стање и даље прати, док ће истрага утврдити узроке незгоде.

Анализа података Агенције показује да се већина незгода на путно-пружним прелазима дешава због непоштовања саобраћајне сигнализације и неразумевања ризика.

"Најчешћи узроци су провлачење испод браника или полубраника, непоштовање знака 'стоп' и незаустављање испред прелаза. Људи често немају свест о разлици у зауставном путу – док је аутомобилу потребно неколико метара, возу је потребно и до 800 метара да би се зауставио“, објашњава Ћурчић.

Сваки десети возач пролази када је пролаз строго забрањен 

Истраживања спроведена у оквиру кампања Агенције показују да на путно-пружним прелазима са активном сигнализацијом сваки десети возач пролази и када је пролаз строго забрањен.

"Од оних који не поштују прописе, сваки трећи се провлачи испод браника и полубраника. То су изузетно ризичне ситуације и управо због тога имамо најтеже последице – шест до седам погинулих годишње и више од 60 повређених“, каже Ћурчић.

Пуна концентрација на путно-пружним прелазима

Наглашава да су путно-пружни прелази места која захтевају пуну концентрацију.

"Неопходно је на време се зауставити, више пута осмотрити ситуацију, искључити радио, не користити мобилни телефон и слушалице. Пажња мора бити искључиво на преласку“, каже Чурчић.

Током теренских активности, додаје, често се у разговору са мештанима види да непрописно понашање постаје рутина.

"То је изузетно опасно и управо тај став морамо да мењамо. Људе морамо што више упознавати са ризицима, а ове незгоде треба да буду присутне у јавности како би се разумело шта се може догодити и како се такве трагедије више никада не би поновиле", закључује Ћурчић.

Његово здравствено стање лекари оцењују као тешко, али стабилније него претходне ноћи.

Министар Дачић је и даље под сталним лекарским надзором и примењују се све неопходне терапијске мере.

"Пацијент је тренутно стабилнијег општег стања, али је и даље реч о озбиљној клиничкој слици која захтева интензивно праћење и лечење“, навео је доктор Спасоје Попевић, уз напомену да је за коначне прогнозе још рано. 

Речи лекара да је Дачићево стање нешто стабилније пренео је и председник Александар Вучић, који га је јутрос посетио уочи поласка у посету Казахстану.

Дачић је јуче примљен у болницу, где му је констатована упала оба плућна крила. 

Социјалистичка партија Србије упутила је подршку њеном председнику наводећи да верују у снагу Ивице Дачића.

Подршку Ивици Дачићу, његовој породици и саборцима из СПС-а, упутила је председница Скупштине Ана Брнабић, која борави у званичној посети Данској.

У разговору за РТС, саветник украјинског председника Михаил Подољак каже да се назире оквир безбедносних гаранција и обнове земље, али и даље без договора о формули завршетка рата. 

На шта Украјина може да пристане у преговорима са Русијом, а шта је оно о чему не жели да преговара?

- Данас нема јасних предлога. Русија жели да добије оно што не може да заузме. То није питање компромиса. Русија каже: предајте територије које су суверена украјинска територија. То је немогуће. То је у супротности с међународним правом, Уставом Украјине и друштвеним консензусом. Рат траје четири године управо зато што Русији ништа не можемо да дамо и нећемо дати.

Који модел безбедносних гаранција је на столу и шта је план Б, ако Русија не прихвата присуство страних трупа на украјинској територији?

- Не постоје планови Б, Ц или Д. Постоји само логика рата и одвраћања. Председник Зеленски наглашава да рат може да се заврши тек када буде јасно како да се заштитимо од следећих фаза рата. Безбедносне гаранције морају бити гаранције одвраћања дуж источне границе, не само за Украјину, већ и за Европу. Европа то разуме.

Те гаранције морају бити потписане и ратификоване у парламентима, укључујући Конгрес и Врховну раду. Морају јасно дефинисати како ће се финансирати велика украјинска војска која одвраћа Русију дуж читаве источне границе. Морају садржати јасно прописане инвестиције у војну производњу. Морају бити повезане са европском производњом наоружања и способношћу да се додатно наоружање купује од Сједињених Држава.

Морају јасно дефинисати реакцију не само Украјине, већ и других земаља, ако Русија покрене нову фазу агресије, не само санкције, већ потенцијално и војне одлуке. Морају укључити могућност европских контингената на украјинској територији.

Сједињене Државе морају бити укључене, као информациони и обавештајни партнер и као партнер у мониторингу, како би се спречила кршења.

Да ли то мисли и Трампова администрација?

- Што се тиче председника Трампа, раздвојио бих реторику од дела. Његов недавни говор у Конгресу био је првенствено усмерен на унутрашњу публику. Спољној политици посветио је мање пажње. То је разумљиво.

Међутим, дела су важна. Сједињене Државе систематски смањују глобални утицај Русије, на енергетским тржиштима, у Европи, Латинској Америци, на Блиском истоку, у Африци, Централној Азији и шире. Европа такође појачава санкције. Нови пакети циљају Росатом, Трансњефт и извоз ЛНГ-а. Без обзира на реторику, дела јасно имају за циљ да умање глобалне капацитете Русије.

Може ли Украјина да се ослони на Европску унију, посебно кад Мађарска ставља вето на помоћ за Украјину и санкције Русији?

- На четврту годишњицу инвазије, скоро сви европски лидери окупили су се у Кијеву, укључујући председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен и председника Европског савета Антонија Кошту. То симболизује да Европа разуме ризике и важност Украјине.

Приступање ЕУ данас не значи само да Украјина “куца на врата”. Реч је о понуди компетенције, безбедносне компетенције. Европа то разуме, посебно јер Сједињене Државе сигнализирају могуће смањење свог безбедносног присуства.

Да, Европа има сложен систем доношења одлука. Неке земље, по мом мишљењу, злоупотребљавају право вета. Мађарска и Словачка подижу ситуационе теме повезане са домаћим изборним циклусима. Али Европа наставља да доноси одлуке у корист Украјине и европске безбедности.

Кредитни механизам од 90 милијарди евра, ослоњен на будуће руске репарације, усвојен је упркос противљењу. Усвајају се одлуке о повећању улагања у одбрамбену производњу. Европа проналази начине да делује. Расправе се настављају, али укупна европска солидарност са Украјином остаје.

КУРСНА ЛИСТА БР. 35

ЗА ДЕВИЗЕ

Документ су потписали и представници више европских земаља, као и амерички државни секретар за енергетику Крис Рајт, чиме је послата порука о стратешком продубљивању енергетске сарадње.

Самит је организовао Савет за енергетску доминацију Сједињених Држава, тело које је део шире америчке стратегије за позиционирање на европском гасном тржишту од Балтика до Јадрана и Црног мора.

Надежда Кокотовић из Бриселски клуб за енергетику, истиче да ова иницијатива није краткорочна и да је америчка стратегија започета пре неколико година и биће све интензивнија.

Према њеним речима, Сједињене Државе планирају значајно повећање извозних капацитета течног природног гаса.

"Имаће око 200 милијарди кубних метара ЛНГ капацитета за извоз до 2030. године, што је вишеструко више него пре само неколико година“, каже Кокотовићева.

Подсећа да пре деценију Америка није имала гас за извоз, док се данас позиционира као будући лидер.

"Сви у индустрији знају да ће Америка доминирати светским тржиштем гаса у наредних 20 до 25 година“, наглашава она.

Када је реч о количинама потребним Европи, Кокотовићева наводи да су оне довољне да замене значајан део руског гаса. Европска унија је прошле године увезла између 280 и 290 милијарди кубних метара гаса, од чега је 83 милијарде стигло из САД.

Истовремено, руски гас и даље стиже у Европу, делом преко Турског тока, а делом као ЛНГ на терминале у западној Европи. Руски гас није нестао са тржишта, али му је удео значајно смањен, објашњава Кокотовићева.

Кључно питање остаје цена

"Ниједан ЛНГ тренутно не може ценовно да конкурише руском гасу“, упозорава Кокотовићева, указујући на сложен процес утечњавања, транспорта и регасификације.

Европска индустрија се, како каже, већ суочава са последицама скупљих енергената. "Одрицање од руског гаса није донело економску срећу Европској унији у протекле четири године“, додаје Кокотовићева.

Посебну улогу у новој енергетској архитектури има такозвани "вертикални гасни коридор". Тај концепт подразумева повезивање грчких ЛНГ терминала са Бугарском, Румунијом, Молдавијом и Украјином, уз ослањање на постојећу инфраструктуру.

Грчка као главни енергетски хаб

"Грчка би била главни енергетски хаб преко којег би стизао амерички ЛНГ“, наводи Кокотовићева, додајући да су потребна одређена улагања у интерконекције и проширење капацитета.

Једна од предности овог система је флексибилност. "Гас може да долази не само из Америке, већ и из Катара или Мозамбика“, истиче саговорница РТС-а.

За Србију је посебно важна интерконекција са Бугарском, која омогућава прикључење на нове правце снабдевања. "Србија већ има постојеће конекције које јој омогућавају приступ овом коридору“, објашњава Кокотовићева.

Исход мађарске борбе утиче и на Србију

Питање задржавања руског гаса, међутим, остаје отворено. "Мађарска је кључни фактор и исход њене борбе за енергетски суверенитет утицаће и на Србију“, каже Кокотовићева.

Подсећа да Мађарска има дугорочни уговор са "Гаспромом“ до 2031. године, што додатно компликује примену европских регулатива.

Упозорава и на безбедносне ризике. У оваквој ситуацији, диверзија на гасоводима није нереалан сценарио, каже Кокотовићева, осврћући се на изјаве руског председника Владимир Путин.

О нафти

Поред гаса, актуелно је и питање нафте. Мађарска и Србија разматрају изградњу нафтовода који би се повезао са системом Дружба.

"Дружба може да транспортује и казахстанску нафту, што отвара додатне могућности“, наводи Кокотовићева, додајући да тај пројекат има и стратешки значај у преговорима са хрватским Јанафом.

Осврнула се и на могућност да мађарски МОЛ преузме НИС. "НИС никада није био пројектован за руску нафту и наставиће да набавља нафту морским путем, као и до сада“, каже Кокотовићева.

Закључује да ће наредне године донети интензивно политичко и економско надметање на енергетском плану. Велики фактор је новац, али и геополитика,  а све опције остају на столу, поручује Надежда Кокотовић.