"Пре Марте Кос, ту расправу су отворили председник Вучић и премијер Албаније Рама предлогом да земље Западног Балкана уђу у јединствено тржиште и Шенген, што би значило пуну економску интеграцију и лакши живот грађана", каже Зечевић.

Три пута ка чланству

Према предлозима који се сада разматрају у Европској унији, постоје три могућа модела проширења – задржавање постојећег система, његова реформа или увођење такозваног "обрнутог" или постепеног чланства.

Зечевић сматра да досадашњи модел показује озбиљне слабости.

"Видели смо да садашњи систем не функционише најбоље. Од 2013. године није било нових пријема, а чак и симболичан случај Црне Горе показује колико је процес успорен", истиче директор Института за европске студије Слободан Зечевић.

Као најзанимљивију опцију издваја концепт делимичне интеграције, који подразумева рани приступ кључним бенефитима Европске уније.

"То није класично обрнуто чланство, већ пробно – да уђете у јединствено тржиште, можда и у Шенген, да учествујете у институцијама, али без права вета. То би омогућило бржу интеграцију и подстакло реформе“, објашњава Зечевић.

Ипак, овај модел наилази на отпор унутар Уније.

"Државе чланице га виде као превише компликован и правно непознат. Кажу да је то ‘револуционарно’ решење за које систем није припремљен", додаје директор Института за европске студије Слободан Зечевић.

Унутрашњи отпори у ЕУ и геополитика као кључни фактор

Један од главних проблема проширења није само спремност кандидата, већ и недостатак сагласности унутар саме Европске уније. Према Зечевићу, у великим државама попут Немачке и Француске постоји значајан отпор даљем ширењу.

"У Немачкој је мање од половине грађана за проширење, а у Француској још мање. Истовремено, Унија није спровела неопходне реформе свог система одлучивања", каже Зечевић.

Посебан изазов представља право вета, које са већим бројем чланица додатно компликује доношење одлука.

"Што је више држава, теже је постићи сагласност. У геополитичким питањима, попут финансирања Украјине, једна земља може да блокира цео процес", објашњава Зечевић.

Додаје да је рат у Украјини додатно променио приоритете.

"Геополитика је сада у првом плану. Проширење више није само техничко питање, већ стратешко – и зато је и Украјина у фокусу, иако је далеко од испуњавања критеријума", директор Института за европске студије Слободан Зечевић.

Србија између чекања и делимичне интеграције

У таквим околностима, Србија се суочава са спорим напретком и сталним померањем услова за приступање.

"Имамо ситуацију да се критеријуми мењају – од правосуђа, преко спољне политике, до изборних услова. Делује као да се мета стално помера", каже Зечевић.

Као посебан проблем истиче свакодневне последице непотпуне интеграције.

"Стање на границама је апсурдно – гужве, проблеми за грађане и превознике. Да смо део јединственог тржишта и Шенгена, тога не би било", наглашава директор Института за европске студије Слободан Зечевић.

Због тога сматра да би делимична решења могла бити најреалнији пут.

"Ако већ не могу да нас приме одмах, онда би бар требало да нас чвршће интегришу. То би олакшало живот људима и донело конкретне користи, уместо да годинама чекамо у застоју", закључио је у разговору за РТС директор Института за европске студије Слободан Зечевић.

"Kруг је био најтежи, али полиноми су исто били тежи. Очекивао сам да буде доста теже с обзиром колико су ми причали, али сама та трема можда направи задатке тежим", наводи ученик Матеја Налетина.

Гаврило Иванковић смaтра да је пробни пријемни био будилник за све ђаке.

"Ево ја сам, на пример, имао глупу малу грешку на математици на једном задатку – где сам заокружио решење које сам знао да није тачно", додао је Иванковић.

Викторија Шутановац очекује да ће тест из изборног предмета добро да уради.

"Зато што знам физику, а узела сам физику за изборни, а из српског, па надам се да ће добро да прође", поручује она.

Тестови идентични онима које ће полагати у јуну

Тестови су по форми, броју задатака и тежини идентични онима који их очекују у јуну на завршном испиту.

Иако резултати пробног теста не утичу на просек нити на упис, они су драгоцен путоказ за наставнике и ученике – да поправе оно што могу.

"Зато је од непроцињеве важности да ученици ово данас схвате озбиљно и да просто замисле да је ово стварно завршни испит да бисмо сви могли да имамо повратну информацију шта је то где им треба додатна помоћ", наглашава Ненад Матић, директор ОШ "Краљ Петар Први".

Већина ђака бирала географију за изборни предмет

За изборни предмет већина осмака бирала је географију. Следе биологија, историја, хемија и физика.

"После пробног завршног испита, када виде своје резултате, последњи рок и једини рок за промену пробног изборног предмета је првог и другог априла", наводи Иван Ћилерџић, помоћник министра просвете

Ђаци за припрему имају и портал е-вежбаоницу на српском и на осам језика националних мањина на којима се одржава настава. Завршни испит полажу од 15. до 17. јуна.

Према речима декана Факултета за безбедност и дипломатију Радојице Лазића, истрага је за сада усмерена ка пиротехничким средствима.

"Постоје индиције да су пиротехничка средства изазвала пожар и да је након тога, под још увек неразјашњеним околностима, девојка, да ли је студент или није студент факултета ја то још увек не знам, искочила кроз прозор", навео је Лазић.

Додао је да је неопходно сачекати резултате истраге и уздржати се од ширења непроверених информација.

"Требало би, на неки начин, да се уздржимо од разноразних врста коментара, ширења панике, неистина и слично. Морамо сачекати резултате истраге", истакао је Лазић.

Једно од кључних питања у јавности јесте како су пиротехничка средства уопште унета у зграду факултета.

"Претпоставка је да су пиротехничка средства била узрок свега осталог што се десило укључујући и ову несрећу", нагласио је Лазић.

Указао је да постоје јасне процедуре које дефинишу контролу простора и безбедност на високошколским установама.

"Шта ће пиротехничка средства на факултету – то је законом изричито забрањено и у том смислу треба ићи када су у питању правци истраге. Начин на који је та студенткиња страдала, да ли је студенткиња факултета, није студенткиња, како је до тога дошло и ако је дошло до пожара на који начин ко је изазвао пожар, која врста средстава, зашто се она ту налазе, ко их је унео, уз чије одобрење и све остало што би требало да утврди", навео је Лазић.

Вулетић: Закон јасан – одговорност на управи факултета

Професор на Филозофском факултету Владимир Вулетић указује да је законом прецизно дефинисано како се користи универзитетски простор.

"Јасно је дефинисано законом и ко је задужен за очување и поштовање законитости. То је искључиво декан", сматра Вулетић.

Поручује да то подразумева да просторије факултета могу да се користе искључиво у наставне и научне сврхе, а за све друго је потребна сагласност декана.

"Ми овде на факултету имамо јако дуго ситуацију да се простор користи у сврхе које нису у складу са законом. Да ли је декан могао или није, да ли је желео или није, да ствар приведе томе да се користи у складу са законом је једна ствар, али друга је ствар, уколико то није могао да учини или није желео да учини, тада је морао да поднесе оставку. И то је морао да уради још давно", поручује Вулетић.

Према његовим речима, на факултету је већ дуже време постојала пракса коришћења простора који није био у складу са законом.

"Ми на сваком спрату, има пет спратова нашег факултета, има бар по једна учионица која је закључана, у коју ни наставници не могу да уђу, дакле не користе се за наставу. Сви ми неформално знамо да тај простор користе студенти у блокади како они себе зову", додао је Вулетић.

Напомиње да је битно да се "читав овај случај не политизује".

Шта се дешава након 22 часа – питање контроле и обезбеђења

Трагедија се догодила након званичног радног времена факултета, које је до 22 сата, што отвара питање контроле простора у вечерњим сатима.

Професор Лазић каже да је Филозофски факултет изузетно велики факултет, као и да има преко 5.000 студената и више од 500 запослених.

"Значи, то је велики простор, он мора да има посебне мере обезбеђења. Након завршетка рада факултета, претпостављам да постоји одређена служба обезбеђења која има задатак да проверава просторије, ко у њима борави на који начин и да ли се у то време на факултету одвијала настава", додаје Лазић.

"Ту одговорност пада и на продекана за наставу који је задужен за одвијање наставе на факултету. Дакле, треба утврдити до ког времена ради факултет ако је то до 22 сата, након 22 сата какве су то активности које су се одвијале на факултету и ко је након тога могао да буде на факултету и тако даље. То ће истрага да утврди", поручује Лазић.

С друге стране, професор Вулетић каже да се дешавало да и он остане на факултету након 22 сата.

"Дешавало се и некада се деси да испити се продуже па хоћете да завршите током тог дана. Мени се једном или два пута десило да смо чак остали до пола један, али зна се обавестите тада портира да ћете остати дуже и то је наравно под надзором наставника и то је активност која је наставна", објаснио је Вулетић.

Поручио је да не би волео да се питање одговорности пребаци само на службу која се бави безбедношћу.

"Несумњиво да је постојао одређени, ако не писани, не верујем да је такав постојао, али прећутни договор између управе факултета, пре свега декана и продекана са делом студената да тај простор могу да користе како хоће, када хоће и тако даље. И то је оно што је суштински проблем", нагласио је Вулетић.

Поручује "да су се ствари кретале у складу са законом, да је поштован закон, ова трагедија би могла да буде избегнута".

Вулетић је оценио да је управо начин управљања факултетом довео до ситуације у којој су могући овакви пропусти. "Факултет се користио у сврхе које нису наставне и научне", истакао је Вулетић.

Опомена за све факултете

Саговорници упозоравају да овај случај не сме остати изолован и да је неопходно преиспитати стање и на другим високошколским установама.

"Ово не само да је опомена, него то је била насушна потреба да се учини много раније, и све оно што се дешавало код нас када су у питању високошколске установе скоро последњих годину и по дана је последица овога што се произвело. Нажалост, инспекцијски надзори Министарства просвете утврдиће у том смислу само законитост поступања пре свега декана факултета и других актера. Не само на овој високошколској установи него и на многим другим и отвориће ту једну Пандорину кутију да се вратимо у једну нормалу када је у питању наука и научни рад на високошколским установама", рекао је Лазић.

Очекује се да ће инспекцијски надзор и истрага дати одговоре на питања како је до трагедије дошло, ко је одговоран и да ли су пропусти могли бити спречени.

"Очекујем од истражних органа да овај случај ураде крајње непристрасно и до краја, како бисмо јасно имали у виду чињеницу како се то десило. Све ово о чему говоримо су индиције, али у сваком случају треба очекивати да истрага покаже управо онако како се то десило. И да, наравно, јавност буде обавештена, која је изузетно узнемирена", закључио је Лазић.

У згради Филозофског факултета око у среду око 22.40 сати на петом спрату запалило се више спрејева и петарди, након чега је женска особа скочила кроз прозор на плато испред факултета, наведено је из Тужилаштва.

Полицији је наложено да утврди:

- да ли запослени познају страдалу девојку и да ли је она била студент тог факултета, као и да ли су се у време догађаја одвијале наставне или друге активности у згради;

- како су се у просторијама факултета нашла пиротехничка средства и спрејеви, ко их је унео, у које сврхе, као и да ли је видео-надзор у то време био у функцији;

- околности под којима је дошло до паљења пиротехнике, које је изазвало панику и пожар, као и да ли су надлежни раније били упозоравани на могуће безбедносне ризике и које мере су предузели;

- на који начин је била организована контрола уласка у зграду, да ли су постојали безбедносни протоколи, које активности су се одвијале око 22.40 часова и до када факултет ради, као и да ли су постојале ваннаставне активности, ко их је одобрио и ко је дозволио чување и коришћење пиротехнике у згради;

- да ли факултет има обезбеђење, ко га пружа и да ли је било присутно у време догађаја, као и да ли је објекат био адекватно обезбеђен или закључан, што је евентуално омогућило уношење опасних средстава;

Како се наводи, разговори ће обухватити и све друге околности значајне за расветљавање овог случаја, с обзиром на сумњу да је извршено кривично дело несавестан рад у служби.

Министарство просвете извршиће ванредни инспекцијски надзор над законитошћу рада ове високошколске установе како би се утврдило да ли је било пропуста у раду и поступању.

И заштитник грађана Зоран Пашалић покренуо је испитни поступак оцене законитости и правилности рада Филозофског факултета.

"Тај предлог је бесмислен што се тиче реалне ситуације на терену, али би водио великој дестабилизацији“, истакао је Дрецун.

Он додаје да би евентуално повлачење Кфора и долазак Косовских безбедносних снага на административну линију довело до директног контакта са српским снагама, што би значајно повећало ризик од инцидената.

Безбедносна архитектура под знаком питања

Дрецун упозорава да би прихватање оваквих предлога значило озбиљну промену постојеће безбедносне структуре на терену, која је дефинисана међународним споразумима.

"Ако би се дозволило да Кфор напусти административну линију, то би сигурно доводило до инцидената и сукоба", наглашава Дрецун.

Према његовим речима, намера Приштине је да провоцира кризе и да одговорност пребаци на Београд, уз наратив о наводним агресивним плановима Србије.

Политички циљеви и стратегија Приштине

Дрецун сматра да иза свих захтева стоји шири политички циљ — заокруживање институционалне и безбедносне контроле над целокупном територијом Косова, посебно севером.

"Њихов циљ је да изађу на административну линију, формирају некакве граничне јединице и заокруже формирање такозване војске Косова", објашњава Дрецун.

Председник Скупштинског одбора за одбрану и унутрашње послове додаје да би такав потез у пракси значио и физичко раздвајање Срба са севера Косова од централне Србије, што види као један од кључних стратешких циљева Приштине.

Француска и НАТО без подршке спорним идејама

Иако Курти, како се наводи, покушава да обезбеди подршку Француске, Дрецун не верује да ће Париз прихватити такву иницијативу.

"Не верујем да Макрон може да направи такву погрешну процену и да подржи ту идеју. То би нарушило односе са Србијом, који су на високом нивоу", каже Дрецун.

Он подсећа да Француска није међу кључним државама које активно подржавају трансформацију Косовских безбедносних снага у војску, за разлику од САД, Велике Британије, Немачке и Турске.

"Свако довођење Косовских снага безбедности на административну линију водило би дестабилизацији, а то није у интересу НАТО-а", закључује Дрецун.

Курти у Паризу пред Макрона износи два захтева – да Француска услови Србију да не сме да употреби оружје против Албанаца, као и да подржи предлог да Кфор напусти Копнену зону безбедности на северу, а да контролу преузму тзв. косовске безбедносне снаге. То је сазнање Београда.

А према званичном саопштењу приштинске Владе, на столу у француској престоници Аљбин Курти инсистирао је на питању безбедности, најпре граница, а затим и на континуираној изградњи локалних одбрамбених капацитета.

"У јесен је додат један део, око 30-40 посто, а сада се у предсетвеној припреми додаје други. Додаје се само азотно ђубриво, јер су фосфор и калијум дати у јесен", каже Горан Бекавац из Института за ратарство и повртарство Нови Сад од националног значаја за Републику Србију.

Како правилно засејати кукуруз

Са сетвом, каже, не треба журити, јер је земљиште још хладно.

"Време је веома ћудљиво. Нама изгледа да је топло, али није. Чујем да неки произвођачи хоће да сеју, али мислим да је то грешка. Не можемо да гледамо само календар, па да кажемо ево га 25-26. март, морамо да сејемо. Не, сеје се када време и земљиште дозволе", објашњава.

За кукуруз то значи да температура у сетвеном слоју земљишта, на дубини од пет до седам центиметара, мора да буде између 10 и 12 степени.

"Уколико се то не испоштује урадићемо лошу ствар. Ставићемо семе у веома хладно окружење. Оно ће тамо стајати док не дођу временске прилике које ће покренути животне процесе. Мислим да смо последњих неколико година научили да не будемо нервозни у пољопривреди, јер су се дешавале ствари на које нисмо могли да утичемо", каже Бекавац.

Приликом припреме земљишта не користити тешка оруђа

Упозорава да се у предсетвеној припреми на парцеле не улази тешким оруђима попут тањирача.

"На тај начин ћемо додатно исушити површински слој земљишта. Предсетвена припрема служи да ми припремимо сетвени слој. Врло је тешко сетвоспремач подесити на дубину сетве од 5 до 7 центиметара. Он ће радити на 10 или 14 центиметара, али је то добра дубина, јер ће се након неколико дана слегања земљшта направити растресит слој земљишта који је погодан за сетву", додаје Бекавац.

Овог пролећа кукуруз ће заузети мање површине него лане

Уверен је да ће овог пролећа кукуруз заузети мање површине него претходних година.

"Ако сад кренете на било коју страну земље, видећете да се поља зелене. Има много озимих усева. Наши произвођачи импулсивно реагују. Прошле године нису добро прошли са кукурузом, па ове године одустају од њега. Онда сви навале да сеју пшеницу, па цена буде јако ниска због превелике продукције. Онда се опет сви врате на кукуруз. Суштина ратарске производње је добро планирање", објашњава Бекавац.

Пролећна сетва ће, кажу ратари, бити нешто скупља од прошлогодишње, али је проблем што у њу улазе финансијски исцрпљени. Да ће мање сејати кукуруза ове године потврђује и пољопривредник Томислав Бачић, који обрађује око 550 хектара.

Последњих пет година у атару Лукићева, истиче, била је суша, па је кукуруз слабо рађао.

"Пре сам имамо 80 одсто површина под кукурузом, а осталих култура само 20 посто. Сада смо, међутим, због климатских промена, променили структуру сетве. Биљке не могу да издрже те високе температуре без воде. Ове године сејаћемо само 100 јутатра кукуруза. Прелазимо на уљарице. Углавном на сунцокрет", објашњава Бачић.

Уз помоћ Покрајине, за ову годину је, каже, обезбедио иригациони систем на 4,5 хектара.

"Мора се радити на системима за наводњавање, али пре тога мора да се уради комасација тј. укрупњавање земљишта. То је основно. Јер кад су парцеле ситне, власници немају рачунуцу да улажу у системе за наводњавање. Кад су поседи већи, лакше се обрађује, мање се троши горива и цена коштања наших производа је мања", наводи Бачић.

Важно је одредити правилну густину сетве

Једна од већих дилема произвођача уочи сетве јесте густина сејања семена, јер већ годинама постоји проблем са мањком падавина, како у зимском периоду, тако и током лета.

"Када је реч о кукурузу густина сетве зависи од количине зимске влаге и распореда азота у земљишту. Због тога стално указујемо на значај анализе земљишта, која показује колико има приступачног азота. Најповољније је када азота има у другом и трећем слоју, па ми предсетвено додамо мању количину за први слој, за почетни пораст усева", каже Зорица Рајачић из ПСС Зрењанин.

Произвођачи морају да знају каквог је потенцијала њихово земљиште како би одредили тачну количину семена коју ће посејати.

"Резултати анализа су веома различити и показују неуједначеност. Имамо парцеле на којима не треба примењивати азотна ђубрива, али имамо и оне на којима је потребна већа количина. То зависи од тога колико се ђубрива примењивало на предусеву и какви су били приноси. Уколико је слаб распоред азота и уколико нема зимске влаге требало би густину сетве смањити за минимум 15-20 посто", објашњава.

Посебну пажњу треба посветити борби против корова.

"Сваки коров је конкуренција гајеној биљци. То је велики проблем у условима када недостају падавине и када има мањка влаге у земљишту. У последњој деценији чак шест година је било сушно. Препорука је и да се уведу ФАО групе зрења различите дужине вегетације, да имамо и ране хибриде које су раније произвођачи избегавали", каже Рајачић.

Произвођачи се надају да ће киша која је коначно почела да пада значајније поправити стање влаге у земљишту уочи сетве.

У Средњем Банату сетва шећерне репе је завршена, али ова култура заузима све мање површине у том региону. Ово године посејана је на свега око хиљаду хектара.

Аракчи је, такође, рекао да су напади у супротности са тврдњама о продуженом дипломатском року који је најавио амерички председник Доналд Трамп, односно да неће бити напада на иранске нуклеарне објекте до 6. априла.

Амерички државни секретар Марко Рубио, истовремено, изјавио је да Сједињене Америчке Државе очекују да ће се војна операција у Ирану завршити у року од неколико седмица, а не месеци, као и да су САД на корак да остваре све своје циљеве у Техерану.

Пољски премијер Доналд Туск, међутим, рекао је да је ескалација на Блиском истоку могућа у наредним данима, док немачки канцелар Фридрих Мерц сумња да ће америчко-израелске акције у Ирану довести до промене режима.

Корпус Иранске револуционарне гарде, у међувремену, саопштио је да је Ормуски мореуз затворен за бродове из и ка лукама „непријатељских“ земаља, односно савезника и присталица САД и Израела.

Са друге стране, Уједињене нације су навеле да формирају радну групу која ће осмислити механизам за очување протока трговине кроз Ормуски мореуз, упозоравајући да би прекиди изазвани ратом могли да доведу до већих несташица хране и хуманитарних криза широм света.

Украјина ризикује да од јуна остане без новца за одбрану од Русије, сазнаје Блумберг. Међу бројним факторима који угрожавају десетине милијарди евра помоћи од кључних донатора Украјине су и мађарски вето на зајам Европске уније од 90 милијарди евра, као и несугласице око најновијег пакета помоћи Међународног монетарног фонда.

Амерички државни секретар Марко Рубио негирао је тврдњу украјинског председника Володимира Зеленског да је Вашингтон захтевао повлачење украјинских трупа из Донбаса у замену за безбедносне гаранције.

"То је лаж. И видео сам га како то говори, и штета је што то говори јер зна да то није истина. То му није речено", рекао је Рубио новинарима.

Истовремено од Зеленског стиже ново објашњење - зашто још нема датума за следећи трилатерални састанак.

Каже да амерички преговарачки тим може да одржава састанке само у Сједињеним Државама због безбедносних ограничења, док Руси не желе преговоре у САД.

Председник Владимир Путин каже да су односи између Русије и европских земаља у кризи, али да је помињање украјинског сукоба у том контексту непримерено. Поручује да Москва никада није одустали од развоја и обнове тих односа.

Русија је од Чешке затражила хитну истрагу напада на Руски дом у Прагу, због чега је у Министарство спољних послова позвала амбасадора те државе.

Забрана извоза бензина из Русије за све учеснике на тржишту, односно и за произвођаче, планирана је да буде уведена 1. априла, сазнаје Интерфакс. Наводи и да могућа забрана дизела није разматрана.

На планинама пада снег, уз даље повећање висине снежног покривача.

Ветар слаб и умерен, повремено и јак, северни и северозападни, увече у слабљењу.

Најнижа температура од три до седам степени, а највиша дневна од шест до 11 степени.

И у Београду кишовито и хладно за крај марта, уз температуру до девет степени.

Недеља ће бити облачна и кишовита, а на планинама ће падати снег, са температуром до 15 степени.

Симулација теста – успела. Ђаци су, за разлику од претходних година, кажу професори, искористили све расположиво време за решавање задатака из математике.

Урош Станковић каже да је тест био тежак. "Ја сам га радио до краја, и већина нас га је радила до краја, али мени најгоре иде математика, сутра ће бити боље на осталим предметима", наводи Станковић.

И Андреа Бабић каже да је тест био тежак, али да није било ништа неочекивано. "Већина тога је била и на припремама, и мислим да сам га добро урадила“, истиче Бабићева.

Директорка каже да су ученици остали скоро до краја испита, до 14 сати, што показује да им је тест био захтеван.

"Рекла бих да су врло студиозно и детаљно радили тест из математике, вероватно је био и обиман чим су тако дуго остали, али је добро што су се потрудили и приступили томе на такав начин", објашњава директорка.

Школе су организовале припремну наставу. А ђаци могу да се спремају и преко портала Е-вежбаоница.

Иван Ћилерџић истиче да је важно да ученици прођу целу процедуру која их очекује у јуну.

"Оно што је битно, то је да ученици прођу целу процедуру онога што ће их чекати у јуну месецу, и са самим тим виде из којих области треба да додају већи гас, из којих области треба мало више да се спреме, и да у јуну ураде што боље тај завршни испит. Завршни испит је једна транзиција преласка из основног у средње образовање, да кажем финале знања из основне школе, а све у циљу што бољег сналажења касније и у средњем образовању", наводи Ћилерџић.

Пошто виде резултате пробних тестова, и ако нису задовољни резултатима, ђаци првог и другог априла могу да замене изабрани предмет. И ове године готово половина осмака за трећи тест бира географију. У новој школској години биће нових смерова из области шумарства, грађевинарства, електротехнике и пољопривреде.

Димитријевић је информисао чланове делегације Савета Европе да РИК, иако према Закону о локалним изборима нема надлежности у вези са спровођењем локалних избора, сарађује са локалним органима управе и локалним изборним комисијама на плану спровођења обука за рад у бирачким одборима на спровођењу гласања на предстојећим изборима, као и пријему и обради пријава страних посматрача.

Истакао је да је у Србији актуелан рад на примени препорука ОДИХР за унапређење изборних процедура и изнео очекивање да ће изменама изборних закона бити адресирано више препорука које би требало да значајно унапреде рад изборне администрације, пре свега кроз увођење обавезних обука за рад у изборној администрацији средњег и нижег нивоа.

Димитријевић се захвалио Конгресу локалних и регионалних власти што је прихватио позив за посматрање локалних избора и нагласио да ће извештај делегације Конгреса о праћењу ових избора бити од изузетног значаја за даљи рад на унапређењу изборних услова у Србији.

Редовни локални избори за одборнике Скупштине града Бора, за скупштине општина Смедеревска Паланка, Бајина Башта, Кула, Лучани, Аранђеловац, Кладово, Књажевац и Мајданпек и скупштину градске општине Севојно одржавају се у недељу, 29. марта.

Средства ће бити брзо усмерена на јачање украјинске противваздушне одбране, обезбеђујући бољу заштиту напред распоређених снага и кључне националне инфраструктуре од ваздушних напада.

"Курти је говорио о безбедности Косова, која је пре свега безбедност његових граница, затим о континуираној изградњи локалних одбрамбених капацитета, односима са северним суседом Србијом у вези са процесом дијалога у Бриселу и спровођењем споразума о пуној нормализацији, затим о сарадњи са северноатлантским савезницима и регионалној безбедности на Балкану", наводи се у саопштењу Куртијевог кабинета.

На састанку је било речи о интеграцији и безбедности у Европи, при чему је Курти нагласио да Приштина остаје у потпуности усклађена са спољном и безбедносном политиком ЕУ, затраживши подршку Француске за европске интеграције и чланство у међународним организацијама.

Разговарали су и о плановима и инвестицијама у образовање, као и о организацији нових пословних форума између Приштине и Париза, након успешно одржаног у фебруару ове године у Приштини.

У том контексту, Медитеранске игре 2030. године које ће се одржати на Косову и Метохији представљају позив на подршку и ангажовање Француске у припремама за њихову организацију, наводи се у објави Куртијевог кабинета након састанка.

Административну линију дугу 382 километра са стране централне Србије контролише војска. Једино је у бази Козјак код Прешева распоређена Жандармерија. Са друге стране линије патролира КФОР, у складу са мандатом који проистиче из Резолуције 1244, а приступ имају и патроле тзв. косовске полиције. Познаваоци прилика објашњавају шта би се десило да КФОР замене тзв. косовске снаге безбедности.

"Дошло би до директног сучељавања и физичког додира наших снага и косовских снага безбедности што би свакако дестабилизаовало ситуацију и омогућило Приштини да изазива инцидентне ситуације", наводи Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове.

Никола Вујиновић, истраживач студија безбедности, истиче да су тзв. косовске безбедносне снаге нелегалне и нелегитимне.

"Оно што ме плаши и брине јесте инсистирање да су косовске безбедносне снаге права оружана сила. Оне су нелегалне и нелегитимне и не би требало да постоје, нити оне имају способности за било шта осим терористичких напада", указује Вујиновић.

План Приштине и став НАТО-а

У складу са Војно-техничким споразумом, Војска Србије сарађује са међународним снагама у јужној покрајини. Међу бројним заједничким активностима су истовремене патроле са обе стране административне линије. Њихов циљ је праћење ситуације на терену и спречавање илегалних активности. Супротно свим споразумима, према сазнањима Београда, Приштина планира да преузме контролу линије на северу КиМ.

"Ја сам за ту причу први пут чуо пре две године у команди НАТО - ШЕЈП-у када су ми рекли да постоје нека размишљања да се дозволи да припадници тзв. КБС имају заједничке патроле са Кфором. То је изгледа дугорочан план Приштине, међутим нема никаквих основа за то и у НАТО-у не постоји расположење", наводи Дрецун.

Политичка позадина Куртијевих захтева

Део стручне јавности оцењује да је позадина Куртијевих захтева политичка.

"Мислим да мотив због којих их Курти поставља нема везе са безбедношћу, то има везе са његовом политичком кампањом. Мислим да су трећи ванредни избори на КиМ извесни, из тог разлога Курти користи једини алат који има, а то је борба против Србије и српске заједнице", наводи Никола Вујиновић, истраживач студија безбедности.

Копнена зона безбедности успостављена је Кумановским споразумом 1999. године. Дефинисана је као демилитаризована тампон зона ширине 5 километара уз административну линију, унутар територије Централне Србије. Услед безбедносног вакуума и више од 600 терористичких напада албанских екстремиста, српске безбедносне снаге распоређене су дуж линије две године касније.

29.03.2026. Недеља Облачно, местимично са кишом, на планинама са снегом. После подне слабљење и престанака падавина у већини крајева. Ветар слаб и умерен, средином дана и јак, северни и северозападни. Најнижа температура од 2 до 7 °С, а највиша од 9 до 15 °С.

30.03.2026. Понедељак Умерено до потпуно облачно, на истоку и југоистоку местимично са кишом, на планинама са слабим снегом. После подне и увече престанака падавина и у овим пределима. Ветар слаб и умерен, на северу и истоку и јак, северни и северозападни. Најнижа температура од 2 до 8 °С, а највиша дневна од 10 до 14 °С.

31.03.2026. Уторак Умерено до потпуно облачно, местимично са кишом, на планинама са снегом. Ветар слаб и умерен, северни и северозападни. Најнижа температура од 2 до 7 °С, а највиша од 10 до 14 °С.

Напомиње се да је одобрење обухватало испоруку широког спектра оружја за индијску војску, ваздухопловство и обалску стражу. Број пројеката и уговора потписаних 2026. године достигао је рекордне нивое.

Према речима Павла Шевцова, заменика шефа Росотрудничества, овај напад је терористички напад на руску имовину. Он такође верује да су починиоци намерававали да нанесу максималну штету и да су циљали одређени део зграде.

Игор Гиренко, шеф Руског дома у Прагу сматра да датум напада није случајан, јер је догађај поводом завршетка Дана руске културе био заказан за петак, 27. март.

У међувремену, портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, у разговору за "Известија", назвала је напад варварским чином. 

Навела је да је Русија од Чешке затражила хитну истрагу напада, због чега је у Министарство позван амбасадор у Русији Данијел Коштовал.

На питање - како се сналазите, Милена Петровић из села Темска одговара: „Ето, још увек се држим, не смем да легнем, пошто сам сама. Имам деведесет. Добро се држим, зато што нема ко око мене, немам помоћ”.

“Ја добро живим, али нема кој да ме слуша. То је питање, што нема никог покрај мене. Ја волим друштво и сад бих седела три године овако и без леб и без воду, само говор да чујем. Четири зида неће да причају”, наводи Младенка Лилић.

Весна Симоновић из Темске додаје: „Кад смо били млади, то је био живот. Чували смо стоку, биле игранке, у школу ишли. Сад нема људи. Сад се зовемо у комшилук, да проверимо да ли смо устали ујутру. Ово пуно значи, то је поштовање према народу”.

Лекари се овде дочекују као род рођени и више није битно шта ће им рећи, важно да су дошли.

“Стварно нас дочекују, баш онако пуног срца. И нама је лепо и њима је лепо. Трудимо се да попричамо са њима, да им пружимо нешто, што у контакту са здравственом установом не могу увек да добију. Пре свега, разговор”, наглашава др Владана Стојковић, лекар Дома здравља Пирот.

Наташа Стефановић, координаторка пројекта „Мобилна стручна помоћ" додаје: „Можемо са великим задовољством да истакнемо да смо, заиста, велики број корисника обишли у селима Пирота, да је велики број корисника добио медицинску и психосоцијалну подршку, као и двадесет мобилних телефона са потпуно иновативном апликацијом, која умногоме олакшава њихове животе”.

Пиротски крај се, још, пре двадесетак година суочио са суровом истином, да је једно село, од укупно 72 колико их има, остало без становника. Тим путем, на жалост, иде већина планинских села.

“Оно што ме растужује јесте да ово село Темска има заиста мало ђака. Школа још увек ради. Али, трудимо се да, барем, она села која имају шансе да преживе, да тамо олакшамо живот људима, кроз разне мере, било социјалне, економске”, истиче Милош Цолић, заменик градоначелника Пирота.

Гости су овим старинама највећа благодет, јер им, бар, на кратко скину бригу са лица, јер како нам рече једна од саговорница, четири зида неће да причају.

У Кривични законик Србије прогањање је уведено 2017. године као кривично дело за које је запрећена и затворска казна. Међутим, многи починиоци, али и бројне жртве, не знају за то.

Какву заштиту систем пружа онима који су информисани и одлуче да пријаве починиоца, који профили личности су склони прогањању и које радње се сматрају прогањањем, одговоре дају тужитељка у Другом основном јавном тужилаштву у Београду Милица Љубичић и психолог и психотерапеут Нађа Тулић.

Које радње Кривични законик дефинише као прогањање?

Милица Љубичић: Закон дефинише читав спектар различитих радњи, од неовлашћеног праћења и предузимања других радњи да би се приближило неком лицу, затим предузимања радњи непосредно, преко трећег лица или путем средстава јавне комуникације да би се ступило у контакт с неким лицем – то може бити слање порука, позивање, слање мејлова – затим злоупотреба података о личности, слање претећих порука или уопште упућивање претње, али то могу да буду и све друге радње којима се може осетно угрозити нечији живот или нечија безбедност. Починилац може да шаље поруке пријатељима, рођацима жртве.

Какве примере видите у свом тужилачком раду?

Милица Љубичић: У тужилачком раду видимо најразличитије примере и најразличитије модалитете ових радњи. Можда бисмо условно речено могли да их поделимо у неке три групе. Свакако да је најдоминантније прогањање које се одвија између бивших партнера – брачних, ванбрачних, емотивних – где видимо читав спектар различитих радњи контроле, праћења, прогањања, уцењивања, слања фотографија. Затим, у другу групу бисмо могли да сврстамо прогањање које се дешава између лица која су се раније познавала, али нису била у овој врсти односа – ту би били рођаци, колеге са посла. И у трећу групу би спадало прогањање од стране потпуно непознате особе, дакле та особа никада није ступила у контакт са жртвом. Рецимо, један интересантан пример из праксе – учинилац се уфиксирао да му је жртва супруга, прогањање је ишло до те мере да је отишао у полицијску станицу и пријавио њен нестанак.

Да би тужилац могао да квалификује дело као кривично дело прогањање, закон поставља три услова – да се дешавају радње које су описане у закону, да трају извесно време и да се одвијају против воље жртве. Колико временски неко треба, на пример, да зове или прати жртву, да би тужилац рекао да је то прогањање – да ли је то месец, два, три месеца – како се то одређује?

Милица Љубичић: Закон не дефинише временски период, не каже да је потребно три дана, пет дана. Закон каже да је потребно да се радње понављају, да трају одређено време и да имају одређени квалитет. Битно је да се искаже одређена врста упорности, да те радње трају у одређеном времену и имају тај понављајући карактер.

Како тужиоцу доказујемо да то што ради починилац је против наше воље? Да ли је довољно да то изјавимо приликом давања исказа или је потребно да доставимо доказе?

Милица Љубичић: Воља је овде јако битна зато што разликујемо дозвољено од недозвољеног понашања. Треба да постоји доказ о тој вољи, а како ће се испољити та воља од стране жртве – може бити на најразличитије начине. Она може усмено да изјави да не жели да јој неко пише, шаље поруке, може то да учини у писаној форми тако што ће одговорити на тај начин на поруку и то ће нам доставити у поступку у виду скриншот поруке, или рецимо листинг позива где се види да жртва није одговорила на те позиве. Може да нам достави доказ да је блокирала неки профил – то су све нама докази у поступку. Али свакако доказ може и доказ јесте увек исказ саме жртве, исказ сведока, исказ њених пријатеља, рођака којима се то лице можда обраћало.

Поред правних механизама заштите, можемо да користимо и психолошке стратегије. Многи људи траже савет психотерапеута. Каква су искуства ваших клијената и шта им кажете – како човек да се понаша у ситуацији када га неко прогања?

Нађа Тулић: Пре свега, волела бих да нагласим значај ове теме о којој говоримо и да кажем статистику која говори да је 94 одсто убистава која се десе од стране бившег партнера њима заправо претходило одређено ухођење, тако да је у том смислу јако важно да говоримо о овоме. Има много људи који пролазе кроз исту ствар, а да нису ни свесни, управо због овога што сте рекли – зато што постоје и анонимни прогонитељи. Што се тиче оних који су нам познати, који су и најопаснији како психологија каже, заправо ти бивши партнери – то је најчешће – они су најчешће прогонитељи. Најважније јесте да запамтите да им не дајете никакву повратну реакцију. Једном кажете 'не, прекидам контакт' и ту се све зауставља. Људи мисле да континуирано одбијање њима ставити до знања да не желе контакт, међутим управо супротно – неки докази показују да било какав одговор који је негативан може на неки начин да распламса тај пламен ухођења. С друге стране, јако је важно да имате системску подршку, дакле, немојте да ћутите о томе, него говорите – говорите пријатељима, говорите породици и људима са којима радите.

Дакле, један од главних савета је практично тај прекид комуникације и недавање повода за даље радње. Али шта тамо где не може да се прекине комуникација због детета, на пример – како та комуникација да изгледа да би жртва заштитила себе колико је то могуће?

Нађа Тулић: То је чест случај да бивши партнери, ми то зовемо осветољубиви прогонитељи, дакле кад бивају остављени не могу једноставно да се помире са тим да су одбачени, такорећи, и онда желе да жртва, то јест њихов бивши партнер, осети ту бол коју они осећају и онда крећу у прогањање и претње. Уколико заиста постоји дело прогањања, ако та особа прети, начин на који ћете ви приступити тој особи је преко трећег лица – члана ваше породице, неког пријатеља, на крају дана може бити преко правних органа, суда. У сваком случају, јако је важно нагласити да се психолошки сматра да ако неко понављајуће понашање траје више од две недеље, да је врло мала вероватноћа да ће то понашање само од себе престати.

Каква је најчешће структура личности човека који прогања? Да ли он нужно има неку патологију или поремећај личности?

Нађа Тулић: Када су у питању анонимни извршиоци овог дела, најчешће су то лица која имају одређене поремећаје личности, а често и психозе – да ли ће то бити и халуцинације и делузије и тако даље – да су изгубили контакт са реалним светом. Али када су то позната лица, када су бивши партнери, постоје и предатори прогонитељи – то су они нарциси који имају огромну тенденцију ка моћи и ка контроли, који желе да вас контролишу. Тако да је јако важно да шири контекст узмемо у обзир и онда профилишемо којој категорији припада сам прогонитељ.

Жртве често имају дилему да ли уопште да пријаве прогањање, или после колико времена да то учине. Углавном мисле да могу саме да се изборе, да ће временом то престати. Шта Ви као стручњак кажете, на основу чега жртва да процени који је то тренутак када треба да пријави починиоца?

Милица Љубичић: Хвала Вам на овом питању. Ја бих да пошаљем поруку свим жртвама које нас можда гледају и да им кажем да прогањање није никакво удварање – прогањање је озбиљно кривично дело. А прави тренутак је сваки онај тренутак када се ви осетите угрожено зато што неко предузима неке радње противно вашој вољи.

Који су први кораци надлежних како би се прогањање зауставило?

Милица Љубичић: Ту је могућ читав низ различитих корака у зависности од тога да ли имамо кривично дело или немамо, али је јако важно да жртва пријави ту радњу из разлога што је могуће да у таквим ситуацијама, чак и кад немамо кривично дело, а ради се о бившим партнерима, рецимо изрећи хитну меру забране приласка и комуникације. Друга могућа варијанта је да имамо кривично дело и да постоје разлози за одређивање притвора, па ће тужилац предложити и том лицу ће бити одређен притвор. Могуће је, ако нема ових разлога, и то се обично дешава у пракси, да се то лице процесуира, а да се њему изрекне мера забране приласка и комуникације, и да то лице уколико би прекршило ту меру – то би значило да ће му се одредити притвор. Паралелно са кривичним поступком увек иде рад Групе за координацију и сарадњу, и то рад у смеру спречавања тих радњи са једне стране, а са друге у правцу помоћи и подршке жртвама.

Ако било ко у ланцу одговорних у систему закаже, то може да кошта жртву живота, што се, нажалост, дешавало. Дакле, Групе за координацију треба да се састају редовно, да постоје у сваком месту, да приликом израде индивидуалног плана за заштиту жртве донесу праве мере и благовремене, јер неке ни забрана приласка не одврати и настављају да прогањају жртву. Шта се тада ради?

Милица Љубичић: Групе за координацију и сарадњу по Закону морају да се састају једном у 15 дана. Међутим, када је ризик висок – а можете имати висок ризик – то подразумева континуирани рад, може бити састајање на дневном нивоу, и у току 24 сата. Оно што је најбитније, свако понављање подразумева строжије мере и строжије санкционисање.

Према подацима Врховног јавног тужилаштва, против 3.624 лица поднете су кривичне пријаве за кривично дело прогањање од 2020. закључно са 2025. годином. Из психотерапеутске праксе, шта видите, колико су жртве спремне да пријаве особу која их прогања, колико је то стресно?

Нађа Тулић: Потребна је велика храброст пре свега. Често то психолошко злостављање траје и у вези, дакле потребна је храброст, потребна је системска подршка. Морам рећи да сам ја имала у пракси случајеве где су се жртве одважиле и пријавиле, и добиле од полиције одговор попут 'док вам нешто конкретно не уради, не можемо ништа осим да га позовемо на разговор'. Мене је то наравно јако растужило и узнемирило, као што ће, верујем, и сваког ко ово чује, али је важно да причамо о томе како би и органи осетили колико је благовремено и правовремено реаговање важно, зато што се често ова прогањања заврше фатално.

То не би смело да се дешава. Да кажемо жртвама да уколико наиђу на непрофесионално поступање полицијског службеника, могу да оду директно у тужилаштво да тамо пријаве. Које су то слабе тачке на којима се мора радити, шта то треба поправити у систему, јер насилници уколико виде да систем не функционише, они се још више осиле?

Милица Љубичић: Жртве могу да оду не само у полицију и не само у тужилаштво, и ја се надам да су ово неки појединачни случајеви јер ово не би требало да се дешава у пракси. Поред тога, уколико је реч о прогањању између бивших партнера, те жртве могу да оду и у центар за социјални рад. Зато ово кажем – из разлога што, опет наглашавам, свака пријава прогањања, без обзира на то да ли је кривично дело или то још увек није кривично дело, разматра се од стране Групе за координацију и сарадњу коју чине тужилац, полицајац и представник центра за социјални рад. Питали сте ме за те слабе тачке – ја увек наглашавам да је ово јако осетљива област, да морају да раде људи који су професионални и имају посебна знања и вештине.

Запрећене казне за кривично дело прогањање су новчане и затворске до три године. У случајевима када наступе теже последице, казна може ићи и до десет година затвора. Колико често починиоци заврше у затвору или можда на обавезном психијатријском лечењу?

Милица Љубичић: Ја сад немам прецизну статистику, али да би нас грађани боље разумели – предлагање санкција зависи од околности самог дела, али зависи и од неких других околности које се тичу, рецимо, личности починиоца, последица које је то дело изазвало. Уколико се посумња да неко лице није могло да схвати значај свога дела и да...

Велики проблем је и то што понекад жртва одлучи да се врати партнеру који је прогања. Што његово понашање не види као прогањање, већ као упорност и доказ да је тај неко воли. Како прекинути тај зачарани круг и да ли се из тога тешко излази?

Нађа Тулић: Тешко, то је обично са тим токсичним односима случај. Кључна је системска подршка. Често те жртве, актери у том односу, ћуте о томе, не деле са другима, осећају се изоловано. Ту је врло често нарушено самопоуздање – то је чест случај, на пример, у односима са нарцисима. Рећи ћу само још једну статистику: једна од сваких пет жена је прогањена и један од десет мушкараца је био прогањан.