Протести дела студената, грађана и опозиције и блокаде високошколских установа, саобраћајница и појединих јавних институција прерасли су у шири друштвено-политички покрет против власти, активан и у текућој години.

У међувремену, пала је влада Милоша Вучевића, заменио ју је кабинет Ђуре Мацута, док су организација "Студенти који желе да уче" и друге групе грађана организовали камп у Пионирском парку и код Народне скупштине.

Поделе у друштву продубљене су током пролећа и лета, а смиривање тензија на улицама на јесен су заменили геополитички потреси – Сједињене Америчке Државе увеле су санкције Нафтној индустрији Србије, која је већински у руском власништву.

За то време, компанија "Рио Тинто" је "замрзла" литијумски пројекат у долини Јадра, а Џаред Кушнер, зет америчког председника Доналда Трампа, одустао од изградње хотелско-стамбеног комплекса на месту бомбардованих зграда Генералштаба Војске Југославије.

У протеклој години, држава је започела решавање вишедеценијског проблема уписа права својине на непокретност у склопу програма "Свој на своме", док су представници Срба на Косову и Метохији повратили власт у општинама са српском већином на северу Покрајине.

Студентски протести и блокаде

Када је у поноћ откуцала нова 2025. година, на Студентском тргу у Београду, новосадском Тргу слободе и Нишкој тврђави трајао је девети од 15 минута тишине за жртве пада надстрешнице на Главној железничкој станици у Новом Саду.

У том трену, прошло је и 10 дана од првог већег студентско-грађанско-опозиционог скупа на Славији, пет недеља од почетка блокирања Факултета драмских уметности – прве у низу блокада високошколских установа – и тачно два месеца од новосадске трагедије у којој је укупно 16 људи изгубило живот, а две особе су теже повређене.

Учесници протеста су у почетку захтевали утврђивање одговорности за пад надстрешнице, смену појединих јавних функционера, борбу против корупције и системске реформе у сфери образовања и јавних служби. У мају су захтеви обједињени у политичком позиву за расписивање ванредних парламентарних избора.

Студенти у блокади организовали су више скупова у универзитетским и другим градовима. Значајнији су покушај генералног штрајка, 24-часовна блокада Аутокоманде и демонстрације у Новом Саду, Крагујевцу, Нишу, Београду, Новом Пазару и Краљеву.

Низ протеста заокружен је обележавањем годишњице пада надстрешнице испред Новосадске железничке станице 1. новембра и новим протестом подршке делу студената Државног универзитета у Новом Пазару.

Групе студената и грађана су ка овим местима пешачиле, трчале или возиле бицикле у циљу "бољег повезивања у народу". Исту праксу касније су применили и када су бициклима ишли у Стразбур, а у штафети трчали до Брисела да би се "обратили европским институцијама".

Врхунац протестног таласа био је 15. марта у Београду, када се велики број грађана окупио на Тргу Славија и у околним улицама.

Дан раније емитован је аудио-запис у којем су поједини чланови Покрета слободних грађана и покрета Став, према тврдњама служби безбедности, говорили о "планираним насилним акцијама на протесту 15. марта". Део групе је ухапшен, а сви са снимка су осумњичени за напад на уставно уређење.

Током протеста који је у делу јавности означен као "дан де", у вечерњим сатима избили су инциденти код Пионирског парка, наспрам простора који је 10 дана раније заузела група "Студенти који желе да уче". У исто време, у Улици краља Милана се током 15 минута тишине зачуо нагли и продоран звук који је изазвао комешање дела присутних.

Поједини опозициони актери, аналитичари и међународне организације тврдили су да је употребљен "звучни топ", што је убрзо постао преовлаћујући став код присталица студентског покрета. Министарство унутрашњих послова, Безбедносно-информативна агенција и руска Федерална служба безбедности су те наводе негирали.

После 15. марта, покрет је ушао у фазу преиспитивања тактике. Две недеље у априлу трајале су блокаде зграда Радио-телевизије Србије и Радио-телевизије Војводине уз став да ће опстати "док се не распише нови конкурс за чланове Савета Регулаторног тела за електронске медије" или се "Јавни сервис не угаси".

Током блокада, запосленима на РТС-у физички је био онемогућен улазак у објекте, а непознате особе објавиле су на јавним површинама "потернице" са фотографијама неколико новинара и уредника. Конкурс за РЕМ је расписан 28. априла, када су блокаде и окончане.

Повратак студената на наставу на факултетима започет је у мају, што је означило окончање интензивних блокада факултета у трајању од скоро шест месеци. Академска година завршена је у октобру.

У јуну је 17 дана трајала блокада раскрснице Кнеза Милоша и Немањине код Владе са захтевом измене закона у области високог образовања. У августу је био блокиран и новосадски суд због "неоснованих хапшења".

Протесте и блокаде обележили су и бројни инциденти. Један возач је у Рузвелтовој улици у Београду покушао да заобиђе блокаду преко тротоара и тешко повредио студенткињу Правног факултета. На Новом Београду, девојка је возилом оборила студенткињу из редарске службе, покушавајући да пробије колону.

Инцидент у јануару проузроковао је и пад Владе. Присталице Српске напредне странке напале су групу "Студената у блокади" док је постављала налепнице у близини просторија СНС-а у Новом Саду. Једној студенткињи је дислоцирана вилица, док је четворо њених колега повређено.

Премијер Милош Вучевић и градоначелник Милан Ђурић су ујутру поднели оставке, а осумњичени за напад приведени. Председник Србије Александар Вучић је касније помиловао четворицу активиста странке.

Упоредо са студентским, одвијале су се и акције такозваних "зборова грађана", које су после видовданског протеста на Славији укључивале блокаде саобраћајница, окупљања испред седишта СНС-а и шетње до приватних адреса појединих функционера.

Овај период је означио и кулминацију напетости између демонстраната, присталица власти и полиције. Тензије су прерасле у сукобе и веће инциденте, укључујући паљење и уништавање страначких просторија СНС-а у Ваљеву, Новом Саду, Врбасу, Бачкој Паланци и другим местима.

Како је година одмицала, улична окупљања су јењавала, а студентски активисти деловали су у пољу политике, с фокусом на локалне изборе у Косјерићу, Зајечару, Мионици, Неготину и Сечњу. Акција прикупљања потписа "Распиши победу" наговестила је ангажман у 2026, иако имена званичних кандидата студентске листе још нису позната.

Пад Вучевићеве владе

Када је председник Српске напредне странке Милош Вучевић образлагао одлуку о оставци на место премијера, рекао је да себе сматра "објективно одговорним" за напад на студенте у Новом Саду.

"Својевољно плаћам политичку цену. Трагедија у Новом Саду бацила је велику сенку на целу прошлу годину и рад Владе. Србија као да је остала заглављена у тој несрећи", навео је тада Вучевић, апелујући на смиривање страсти и повратак дијалогу.

Скупштина је званично констатовала оставку у марту, када је Влада ушла у технички мандат. Председник Србије Александар Вучић је за мандатара предложио Ђуру Мацута, ендокринолога и редовног професора Медицинског факултета у Београду.

Цењен у струци, а мало познат широј јавности, Мацут је највероватније одабран као умерена личност ван политичких токова, са успешном каријером и професуром, што је било важно за почетак дијалога између представника власти и универзитета.

Вучић је нагласио да су пред новом владом тешки задаци – супротстављање притисцима поводом регионалне политике, решавање питања такса са САД, убрзање европског пута, очување традиционалних пријатељстава на Истоку и обнова нивоа инвестиција.

Мацут је доставио посланицима предлог кабинета са 30 министара – једног од највећих у постмилошевићевској ери. Две трећине министара задржане су из претходног сазива, а пет места намењено је министрима без портфеља.

Влада је изабрана 16. априла. Мацут је у експозеу напоменуо да је "Србија уморна од подела и блокада". Најавио је као приоритете нормализацију образовања, национални дијалог, економски раст од 4,4 одсто до 2027, припрему за "Експо" и јединственост у одбрани територијалног интегритета Србије на Косову и Метохији.

Камп у Пионирском парку и код Скупштине

Група "Студенти који желе да уче", односно "Студенти 2.0", поставила је 6. марта шаторе и организовала камп у Пионирском парку. Скуп је, званично, пријавио студент Милош Павловић, а захтеви су се односили на повратак наставе на факултетима, мораторијум на студентске кредите и повећање броја испитних рокова.

Председник Србије Александар Вучић је примио делегацију организације и похвалио захтеве. Подршку групи дали су и поједини професори и декани који нису били за блокаде, укључујући и актуелног премијера Ђуру Мацута, као и чланови Српске напредне странке.

Поједини медији извештавали су о доласку нових студената у камп, док су противници власти групу окарактерисали као организовану од стране СНС-а. Било је свакодневних провокација, увреда и претњи учесницима кампа. Велики број униформисаних и полицајаца у цивилу био је распоређен у парку и око њега.

Вучић је уочи 15. марта, од "Студената који желе да уче" затражио да се "због њихове безбедности привремено повуку", што је, како је пренето, одбијено. Велики број трактора, углавном без регистарских ознака, довезен је и распоређен око парка. Део њих је уништен на дан протеста и уочи протеста – избушене су им гуме, исечен је доток горива и разбијена су стакла.

После протеста 15. марта који су организовали "Студенти у блокади", камп се постепено ширио ка простору испред платоа Народне скупштине, чиме је саобраћај на Тргу Николе Пашића био заустављен. Средином априла, у Београду је на том потезу одржан сабор "Не дамо Србију" поводом формалног оснивања такозваног "свенародног покрета".

Вучић је изнео захтеве "надлежним органима" за поштовање уставног и законског поретка и утврђивање одговорности за насиље и нападе на грађане и институције. Такође је тражио обезбеђивање безбедности образовног система и спречавање незаконитих активности које угрожавају јавни ред.

Уочи протеста на Видовдан, "Студенти у блокади" су послали ултиматум Влади у отвореном писму у ком захтевају расписивање ванредних избора 28. јуна увече и уклањање шатора код Скупштине и Председништва. Упозорили су да ће у супротном грађани предузети "све постојеће мере грађанске непослушности".

Током демонстрација, део окупљених учесника скупа је кренуо ка Пионирском парку са циљем да уклони шаторе. На прилазима су стајали јаки кордони припадника полиције. Дошло је до сукоба, бацања каменица и ударања моткама и пендрецима. МУП је саопштио да су "употребом принудне силе службеници потиснули изгреднике".

Европски парламент је у резолуцији крајем октобра означио камп у центру Београда нелегалним. Истовремено, један мушкарац, ког је власт убрзо оптужила да "подржава блокаде", запалило је два шатора и пуцао на активисту који се налазио у једном од шатора код Скупштине. Рањени човек превезен је у болницу, а нападач ухапшен.

Тужилаштво је случај окарактерисало као покушај убиства, док је председник Србије на конференцији за штампу истог дана рекао да је, према његовом мишљењу, у питању акт тероризма. Крајем новембра, један мушкарац прескочио је ограду кампа и ножем повредио још једног активисту у кампу, после чега је ухапшен.

Почетком новембра, на Тргу Николе Пашића организован је дочек Србима са КиМ који су, како тврде, пешачили из јужне покрајине да би пружили подршку Вучићу. Пред Нову годину, председник Србије је у обраћњу испред Скупштине најавио уклањање шатора и постављање "Новогодишњег базара".

Напоменуо је да ће почетком јануара 2026. саобраћај бити нормализован, а крајем месеца у старој години почело је распремање и у Пионирском парку, али су и ограда око парка и шатори и даље ту.

Председник Вучић тврди да је формирањем кампа покренута "најплеменитија идеја постојања суверене и независне Србије у којој пристојни људи желе да живе нормално".

"Свој на своме", упис права на својину

Више од 420.000 пријава грађана за упис бесправно изграђених објеката поднето је до 25. децембра у оквиру државног програма "Свој на своме", покренутог са циљем решавања вишедеценијског проблема нелегалне градње у Србији.

Пројекат "Свој на своме" представља покушај системског уписа права својине на непокретностима које су изграђене без грађевинске или употребне дозволе. Дугорочни циљ пројекта је, како се наводи, омогућавање грађанима да своју имовину користе у правном промету – кроз продају, куповину, наслеђивање или хипотеку.

Иницијативу је најавио председник Србије Александар Вучић крајем септембра, уз процену да у земљи постоји око 4,8 милиона неевидентираних објеката. Законски оквир за спровођење програма посланици су усвојили два месеца касније, а примена је почела 8. децембра.

Поступак је поједностављен и дигитализован. Грађани пријаву подносе електронски или на шалтерима, без техничке документације. Упис објекта се, према најавама, завршава у року од 60 дана. Пријаве се могу поднети електронски, у јединицама локалне самоуправе или у више од 580 поштанских објеката широм државе.

Накнаде за упис крећу се од 100 до 1.000 евра, при чему је око 70 одсто објеката сврстано у категорију најнижег трошка. Магацини и економски објекти до 500 квадратних метара уписују се бесплатно.

Министарка грађевинарства Александра Софронијевић тврди да су примаоци социјалне помоћи, особе са инвалидитетом, борци, самохрани родитељи и породице са троје и више деце ослобођени од наплаћивања.

Према структури пријава, програм се у највећој мери односи на стамбене објекте. Више од 80 одсто захтева се односи на породичне куће и помоћне објекте. Са становима тај удео прелази 90 одсто. Значајно интересовање бележи се из дијаспоре, пре свега из Аустрије, Немачке и Босне и Херцеговине.

Годину су обележили и најава примена Алиментационог фонда и усвајање закона који младима до 35 година омогућава куповину стамбене непокретности по повољним кредитним условима. Уз то, усвојене су и измене закона о јединственом бирачком списку, уџбеницима и високом образовању.

Америчке санкције НИС-у

Упоредо са студентским протестима и блокадама, још један кључни догађај у Србији се протегао на читаву годину – одлука америчких власти да уведу санкције Нафтној индустрији Србије.

После божићних празника, Одељење за контролу стране имовине америчког Секретаријата за финансије (ОФАК) увело је санкције НИС-у под образложењем да руски власници, који имају већински удео у компанији (56 одсто), профитом "финансирају рат у Украјини".

Председник Србије Александар Вучић подвлачи да је осам пута убедио америчке представнике да одложе примену мера. Девети пут је био неуспешан – 9. октобра, када су санкције кључном делу српске економије званично ступиле на снагу.

Од тада, у Панчевачку рафинерију није стигла ни кап нове нафте. Хрватски "Јадрански нафтовод" одмах је обуставио испоруку сирове нафте са јадранске обале, што је довело до застоја производње дизела, бензина, млазних и тешких горива.

Вучић је 25. новембра упозорио да ће Рафинерија бити принуђена да обустави рад у наредном периоду. Упозорио је и да би Народна банка Србије и комерцијалне банке могле да буду изложене секундарним санкцијама због обраде трансакција са НИС-ом, што би "било катастрофално за инвестициони рејтинг земље".

Друге нафтне компаније – са мађарским МОЛ-ом на челу, који је утростручио испоруке – повећале су увоз нафтних деривата. Међутим, због недостатка транспортних средстава и ниског водостаја Дунава, снабдевање тржишта са потребних 6.000 тона деривата на дневном нивоу на дужи рок није била могућа.

Србија је покушавала да пронађе решење, нудећи да откупи руски удео и прикључи га државном власништву од 29 одсто, што Руси одбијају, а у Београду тумаче као непријатељски чин. Руски власници су 11. новембра пристали да генерално продају свој удео, што је био номинални услов за потенцијално укидање санкција.

Према појединим информацијама, преговари се воде са фирмом "АДНОК" из Уједињених Арапских Емирата и мађарским МОЛ-ом. ОФАК је крајем децембра издао нову лиценцу којом се дозвољава преговарање о продаји руског удела до 24. марта.

ОФАК је последњег дана у години издао оперативну лиценцу НИС-у, којом је омогућено пословање до 23. јануара. Такође, ЈАНАФ је изразио спремност да испоручује нафту од мора до Рафинерије у Панчеву у наведеном периоду.

Ипак, Србија је и даље у незавидном положају. Председник Русије Владимир Путин каже да "зна шта се догађа са НИС-ом", али да је руска страна много уложила у компанију и да зато очекује да ће "пријатељско српско руководство" имати у виду међудржавни споразум.

С друге стране, председник Србије истиче да "искључује отимачину" као опцију, али и могућност да седи скрштених руку. Поручује да држава не може да живи без НИС-а. Рок за коначну одлуку раније је поставио за 15. јануар.

Замрзавање пројекта "Јадар"

Британско-аустралијска рударска компанија "Рио Тинто" саопштила је средином новембра да пројекат експлоатације литијума у долини Јадра, процењен на скоро три милијарде евра, улази у фазу "одржавања и надзора", односно замрзавања.

У писаној изјави за РТС, компанија је истакла да "остаје у Србији и наставља да верује да је Јадар лежиште изузетног квалитета, с потенцијалом за дугорочну експлоатацију", али да је приоритет "да задржи законска права над пројектом" и "пружи подршку запосленима у процесу транзиције".

Пројекат "Јадар", обележио је претходних пет година у Србији снажним политичким и друштвеним спорењима. После истражних дозвола издатих средином 2000-их и уговора са државом из 2017. године, пројекат је 2021. изазвао масовне еколошке протесте и блокаде.

У јануару 2022. дошло је до поништавања административних аката и укидања просторног плана у Лозници. Међутим, две и по године касније, Уставни суд је прогласио неуставним укидање просторног плана.

Влада је уредбом омогућила наставак пројекта, уз подршку Европске уније, која је пројекат уврстила међу стратешке за зелену транзицију. Оживљавање "Јадра" поново је изазвало протесте, чији је врхунац забележен у августу 2024, скупом на Теразијама у Београду.

Случај "Генералштаб"

Компанија "Афинити партнерс" Џареда Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа, повукла се средином децембра из пројекта изградње луксузног хотелско-стамбеног комплекса на месту зграда Генералштаба у Београду, оштећених у НАТО бомбардовању 1999. године.

Кушнер је нагласио да "пројекти треба да уједињују, а не да деле", алудирајући на противљење изградњи комплекса у дела опозиције, грађана и студентског покрета који су истицали да је зграда чувеног архитекте Николе Добровића заштићено културно добро.

Уједно, повлачење је уследило неколико сати пошто је Јавно тужилаштво за организовани криминал подигло оптужни предлог против министра културе Николе Селаковића и још три особе због наводних незаконитости приликом скидања својства културног добра за низ зграда око Генералштаба.

Претходно, Скупштина је усвојила посебан закон (лекс специјалис) којим је укинут статус културног добра комплексу Генералштаба.

Председник Србије Александар Вучић нагласио је да је "држава изгубила инвестицију од 750 милиона евра због кампање против Генералштаба" и најавио кривичне пријаве против свих који су учествовали у "хајци за уништење инвестиције".

Министар финансија Синиша Мали оценио је напуштање пројекта као "огроман губитак за Србију", уз напомену да оно "није коначно већ тренутно". Противници рушења Генералштаба Кушнерово одустајање виде као победу грађанског отпора. За то време, Вучић је положио камен темељац за нову зграду Министарства одбране у касарни "Бањица".

Срби на КиМ

Година 2025. на Косову и Метохији окончана је онако како је и почела – изборном кампањом, нападима и притисцима на Србе.

Српска листа је на недавно окончаним ванредним парламентарним изборима 28. децембра освојила 42.000 гласова и девет од 10 мандата намењених српским представницима. Мандат је припао и партији "За слободу, правду и опстанак" Ненада Рашића.

С друге стране, Самоопредељење Аљбина Куртија слави изборну победу са скоро 50 одсто гласова и најмање 55 од 61 мандата потребних за састав Владе, при чему ће разлику лако надоместити посланицима несрпске мањине којима је загарантовано 10 места.

Ванредни избори расписани су пошто Самоопредељење из два покушаја у новембру није успело да формира Владу, због чега је Вјоса Османи распустила парламент.

Претходно, на локалним изборима у октобру, Срби на северу КиМ су се после три године вратили на власт у општинама у којима чине већину. Градоначелници СЛ поново су преузели дужности у општинама Северна Митровица, Звечан, Лепосавић и Зубин Поток.

У знак протеста, српски представници напустили су институције у новембру 2022, после чега су власти у Приштини на та места поставиле сопствене градоначелнике који су на изборима освојили занемарљиве проценте подршке уз излазност од свега неколико одсто.

Децембарски ванредни избори били су трећи на територији КиМ у 2025. Најпре су у фебруару одржани редовни, на којима је Самоопредељење освојило 48 мандата, а Српска листа девет од 10 загарантованих мандата за српску заједницу.

Један мандат је и тада припао Рашићевој партији, што му је омогућило да буде изабран за потпредседника скупштине из редова српске заједнице. Због тога је процес конституисања парламента блокиран, јер је СЛ сматрала да њој припада право да предложи кандидата.

Председник скупштине изабран је тек 26. августа, што је одразило дубоку институционално-политичку кризу привремених приштинских институција.

Приштина је и током претходне године наставила противправно затварање српских институција и насиље над становништвом. Према подацима Канцеларије за Косово и Метохију, забележено је 137 етнички мотивисаних инцидената против Срба.

Дијалог Београда и Приштине под вођством новог специјалног представника ЕУ Петера Соренсена одржан је у неколико рунди без главних преговарача и помака ка формирању Заједнице српских општина, предвиђене Бриселским споразумом.

Упоредо, Приштина је набавила ново наоружање за безбедносне снаге из Турске, Америке и Немачке. Потписала је и споразум о сарадњи у области одбране са Албанијом и Хрватском, што представља кршење Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација према којој је КФОР једина оружана сила у Покрајини.

Oд средине дана постепено разведравање. Јутарња температура од -8 до -2, а највиша дневна од 3 до 10 степени. У Београду до 7 степени.

Ветар слаб и умерен, јужни и југозападни. 

Велики број Београђана и гостију из иностранства дочекао је Нову годину на улицама и трговима главног града. Неке од домаћих звезда наступале су у Београду на води.

На Тргу републике и испред Скупштине Србије ове године није било организованог дочека.

На Златибору је већ традиционално био један од најрадоснијих дочека Нове године. Недостаје једино снег како би употпунио планинску атмосферу.

Југ Србије је познат, између осталог, и по песми, храни и весељу. Ниш је окићен на три локације, али највећи број Нишлија, Нову годину дочекао је ипак у својим домовима уз породицу и пријатеље.

Погинула је жена од око 45 година, док се другој исте старости указује лекарска помоћ.

Дежурни тужилац изашао је на увиђај поводом тешке саобраћајне несреће.

Према првим информацијама, Н. Т. (66) је управљао "волвом“, те је у стању алкохолосаности од 1,19 промила алкохола у крви, крећући се улицом Првог маја, својим возилом налетео на две жене.

У том делу насеља саобраћај је тренутно обустављен.

Према осумњиченима Џ.В. (19), И.Б. (22) и Р.Г. (34) Више јавно тужилаштво у Новом Пазару поднело је предлог за одређивање притвора и издавање потернице судији за претходни поступак Вишег суда у Новом Пазару, с обзиром да су исти у бекству и да се против њих води кривични поступак због кривичног дела за које се гони по службеној дужности.

Осумњиченим лицима је судија за претходни поступак Вишег суда у Новом Пазару одредио притвор у трајању до 30 дана.

Више јавно тужилаштво у Новом Пазару и даље наставља рад на идентификацији осталих учесника о чему ће јавност бити благовремено обавештена.

“Поздрављамо одлуку америчке администрације, те истичемо како је ЈАНАФ у потпуности спреман одмах осигурати несметан транспорт и опскрбу рафинерије у Панчеву сировом нафтом“, наводи се у саопштењу.

Такође, ЈАНАФ се нада скором завршетку преговора између НИС-а и потенцијалних партнера о куповини руског удела у тој компанији, чиме би се испунили услови прописани санкцијским режимом.

Вашингтонска администрација продужила је данас оперативну лиценцу за рад Нафтне индустрије Србије до 23. јануара.

У Београду на Тргу републике или испред Скупштине Србије ове године нема организованог дочека, али многе домаће звезде наступају вечерас у Београду на води.

Док се некада Нова година чекала искључиво у поноћ, данас се све чешће слави током дана.

У центру Београда, уочи Нове године грађани се уместо кафе или чаја разбуђују и уз ди-џејеве и гласну музику.

Популарни матинеи, дневне журке, постали су својеврсни урбани ритуал, који се сада прославља чешће него сам дочек Нове године.

Матинеи окупљају различите генерације - од оних који настављају фешту из претходне ноћи до оних који тек започињу славље.

Заједничко им је једно - музика и жеља да се Нова година осети раније.

На Златибору је већ традиционално један од најрадоснијих дочека Нове године и тај планински туристички центар одавно је резервисан и за најлуђу ноћ.

Недостаје једино снег како би употпунио планинску атмосферу. Иако је веома хладно, сви су празнично расположени. На окићеном шеталишту присутан је велики број туриста.

Југ Србије је познат, између осталог, и по песми, храни и весељу. Ниш је у претпразничном расположењу већ неколико дана.

Град је окићен на три локације. Током дана биле су гужве на улицама, кафићи су били пуни, организовани су и матинеи. На улицама су се чули и диџејеви и трубачи.

Највећи број Нишлија, Нову годину дочекаће ипак у својим домовима уз породицу и пријатеље.

Оно што је обележило 2025. годину у сајбер-свету јесте велики број интернет превара. Мејлови са дописима наводно од МУП-а, Тужилаштва, поруке од Путева Србије, Темуа, само су неке од превара.

"Криминалци су све креативнији, све лакше краду податке наших грађана. Оно што смо ми приметили јесте да су најчешће инвестиоционе преваре - када суграђани поверују у позив на улагање. Нека вас позове тзв. агент, понуди да се уложи 200 до 300 евра, а онда почне да убеђује да тај улог расте и да имате енормна примања, међутим, ради се о класичној превари. То се ради путем кол центара, ми смо неколико затворили, али нажалост наши суграђани често поверују да се ради о легитимним улагањима, а нама јако ратко поверују да се ради о превари и да неко хоће да им узме сав новац, а људима су узимали сав новац - десетине хиљада еура, продати станови да би се улагало у ту шему", каже Ненад Богуновић.

У последњих неколико недеља најактивније су Вајбер преваре, тојест неко вас убаци у групу на овој апликацији, задаје задатке за које се добијају одређене надокнаде од неколико стотина динара.

"У последњој превари вам се тражи да потврдите код који сте добили од Вајбера да пошаљете на одређени број телефона, та превара служи да би неко активирао вајбер на секундарном уређају са вашим бројем телефона. Тако да је различити моделитет превара. Оне нису још увек толико софистициране као инвестиционе преваре", оцењује Чучиловић.

Шта је "Сајбер стража"

Како би олакшали посао и имали јаснији увид у преваре, Управа за технику МУП-а креаирала је прву Националну платформу "Сајбер стража" где ће грађани Републике Србије моћи на једноставан начин да пријаве интернет преваре.

"Грађани ће моћи на безбедан начин, са свог рачунара или мобилног телефона, без одласка у полицијску станици или Тужилаштво моћи да пријаве уколико су постале жртве ВТК. Кроз један вођен процес структурираног упитника попуњавају одговарајућа поља, приложе доказе и онда ту пријаву аутоматску заплењује и Служба за борбу против високотехнолошког криминала и надлежно тужилаштво односно посебно одељење за борбу против високотехнолошког криминала Вишег јавног тужилаштва у Београду", објашњава Чучиловић.

На тој платформи, додаје Богуновић, грађани ће моћи да пријаве све илегално што им се деси на интернету - угрожавање сигурности уколико им неко прети, уколико се деси нешто њиховој деци.

"Ово је свеобухватна платформа, сва дела која се односне на високотехнолошки криминал могу се пријавити овде. Било је доста недоумица при пријави, звали су 192, писали мејлове, одлазили у тужилаштво, полицијске станице. Овде ће имати све на једном месту, мораће да оставе податке само уколико су жртва кривичног дела, а имају чак опцију да остану аноними ако желе да пријаве информацију о потенцијалном кривичном делу које су видели на интернету", закључио је Богуновић.

Извор РТС-а наводи да је та одлука САД уследила после данашњих разговора председника Александра Вучића са ОФАК-ом и Стејт департментом, као и са мађарским премијером Виктором Орбаном.

РТС незванично сазнаје да би до тада могли да се заврше и преговори "Гаспрома" са мађарским МОЛ-ом о куповини руског већинског удела у НИС-у.

Детаљније информације писма које стиже из Вашингтона и значају оперативне лиценце за НИС и Србију, председник Вучић грађанима ће саопштити сутра на Радио-телевизији Србије.

Ђедовић Хандановић: Рафинерија у Панчеву моћи ће да настави са радом

Министарка енергетике и рударства Дубравка Ђедовић Хандановић написала је на Инстаграму да продужетак лиценце значи да ће рафинерија у Панчеву после 36 дана моћи да настави са радом.

"На челу са председником Вучићем и уз подршку Владе Србије, дипломатском борбом, успели смо готово немогуће", поручила је министарка.

Вучић је раније данас честитао грађанима Нову годину и истакао да верује да ћемо се у нареднa 24 сата радовати феноменалним политичким вестима.

Протекле недеље, 24. децембра, Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАK) издала је нову лиценцу Нафтној индустрији Србије, којом се дозвољавају преговори о продаји руског удела са продуженим роком до 24. марта.

Потврђено је да Руси о продаји свог удела преговарају са мађарским МОЛ-ом.

Од увођења санкција НИС-у нема увоза сирове нафте јадранским нафтоводом, панчевачка рафинерија од 2. децембра не ради, а Србија се ослања на државне резерве и увоз деривата.

01.01.2026. Четвртак: Ујутру и пре подне умерено до потпуно облачно у Банату и на истоку Србије понегде уз слабо провејавање снега, од средине дана постепено разведравање са запада. Ветар слаб и умерен, јужни и југозападни. Јутарња температура од -8 до -2, а највиша дневна од 3 до 10 степени. Упозорења: Тmin < -5 °C, а у планинским пределимa Тmin < -10 °C, вероватноћа 95%.

02.01.2026. Петак: Променљиво облачно, ветровито и осетно топлије време. Киша се очекује само у Војводини, као и понегде на истоку земље. Ветар умерен и јак, у планинским пределима и са ударима олујне јачине, јужни и југозападни. Најнижа температура од -5 до 4, а највиша од 6 до 12 степени.

03.01.2026. Субота: Претежно облачно уз постепено ширење падавинске зоне са севера и запада и на остали део земље уз пад температуре па се у другом делу дана на северу и западу Србије очекује и прелазак кише у суснежицу и снег уз формирање мањег снежног покривача, док ће се само на крајњем истоку и југоистоку земље већи део дана задржати суво и топло време. Ветар слаб и умерен, повремено и јак јужни, на северу у скретању на северни и северозападани правац. Најнижа температура од -1 до 5, а највиша од 3 на северу до 13 степени на југу и југоистоку Србије. Упозорења: Снег, формирање мањег снежног покривача, вероватноћа 70%.

04.01.2026. Недеља: Облачно у већем делу земље са снегом уз форнмирање односно повећање висине снежног покривача, а само ће на југу и југоистоку бити мало топлије па се у нижим пределима очекује киша. Ветар слаб и умерен, у већем делу земље северни и севрозападни, само на југу јужни и југозападни. Најнижа температура од -3 до 7, а највиша дневна од 1 на северу до 11 степени на југоистоку земље. Упозорења: Снег, формирање/повећање снежног покривача, вероватноћа 95%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 05.01.2026. до 09.01.2026.)
Почетком следеће седмице облачно и хладније у свим пределима. У већем делу земље падаће снег, а само на крајњем југу Србије киша, али се крајем периода и у овим крајевима очекује пад температуре па ће киша прећи у снег.

Детаљније информације шта то значи за Србију и решавање санкција НИС-у, председник ће изнети већ током сутрашњег дана на Радио-телевизији Србије.

Вучић је раније данас честитао грађанима Нову годину и истакао да верује да ћемо се у нареднa 24 сата радовати феноменалним политичким вестима.

"Поштовани грађани, срећна Нова година, а у нареднa 24 сата, верујем да ћемо се радовати феноменалним политичким вестима. Радили смо напорно, заслужили смо! Живела Србија", поручио је на мрежи X председник Вучић.

Из НБС истичу да се на успоравање активности у прерађивачкој индустрији од октобра у највећој мери одражавају проблеми у производњи нафтних деривата, док се знатан раст производње у овој години бележи код моторних возила и аутомобилских гума.

Раст обима производње у рударству износио је 4,4 одсто, док је у енергетици забележен пад од два одсто услед нижих хидрорезерви у условима суше.

На раст активности у услужним секторима указује пре свега процењени реални раст промета у трговини на мало од 4,2 одсто, угоститељског промета од 1,5 одсто и промета у саобраћају од 4,7 одсто. Када је реч о туризму, број ноћења туриста био је мањи за 3,3 одсто него прошле године.

На смањење активности у грађевинарству указује нижа вредност изведених радова за 8,4 одсто, што је утицало да инвестиције у основна средства остваре скроман раст од 0,9 одсто. Што се пољопривредне производње тиче, она је, према процени РЗС, забележила пад од 0,3 одсто.

Просечна годишња инфлација у 2025. износила је 3,8 одсто, док је према процени РЗС, међугодишња инфлација у децембру износила 2,8 одсто, што је у границама циља Народне банке Србије, који износи три плус минус 1,5 одсто.

Повољна кретања у 2025. настављена су на тржишту рада, где се бележи раст зарада и животног стандарда, као и даље смањење незапослености. Тако је просечна зарада номинално повећана за 11,2 одсто, док је њен реални раст износио 7,1 одсто, чиме је очувана куповна моћ становништва.

Према подацима Анкете о радној снази, стопа незапослености је у трећем тромесечју износила 8,2 одсто.

Када је реч о спољнотрговинским кретањима, према проценама Републичког завода за статистику, робни извоз би у 2025. требало да забележи раст од осам одсто, упркос ниској екстерној тражњи, што је резултат раста извозних капацитета, пре свега у аутомобилској индустрији.

Истовремено, процењује се да је робни увоз био већи за 7,3 одсто, као резултат наставка увоза репроматеријала и опреме, али и већег увоза потрошне робе услед повећања расположивог дохотка становништва.

Сања Којадиновић, из Крагујевца, каже: "После 13 година борбе и девете вантелесне, срећа нам се осмехнула овде у Клиничком центру Крагујевац. Постали смо родитељи једног прелепог дечака Андрије, пре две године и неких месец дана. Једна порука за све будуће родитеље, нема одустајања."

Неплодност је проблем о којем се и даље говори тихо, готово стидљиво, иако погађа велики број људи. У овом центру свакодневно се срећу медицина и нада. Клинику води тим искусних стручњака, а према подацима, стопа успеха вантелесне оплодње ове године је око 35 процената, што је у складу са стандардима многих државних центара.

Проф. др Марија Шорак, руководилац Центра за биомедицински потпомогнуту оплодњу, објашњава: "Свакако, тај проценат успешности доста варира у зависности од тога коју смо методу користили, односно такође варира и у односу на године живота жена које су биле подвргнуте поступку.

Зидови центра испуњени су фотографијама деце рођене захваљујући овој методи. За парове који тек улазе у процес, те слике нису само декор. Оне су охрабрење. Разлози неплодности су мање-више слични.

Проф. др Марија Шорак, додаје: "Непроходни јајоводи или ниска оваријална резерва, неадекватно функционисање јајника, односно полицистични оваријални синдром, или мушки инфертилитет, неадекватан спермограм. Али, оно што јесте присутно, последњих година се то посебно види, то је да се млади људи касније одлучују да се остваре као родитељи."

Од 2023. године у Центру за биомедицинску методу уведена је процедура замрзавања јајних ћелија и сперматозоида код онколошких болесника.

Александра Гавриловић, ембриолог Центра за биомедицински потпомогнуту оплодњу, КБЦ Крагујевац, наводи: "Пацијенти морају да се јаве пре почетка циклуса терапије, било које онколошке терапије. Када заврше са терапијом могу да се јаве ради даље процедуре, после неког времена, уствари након излечења, да радимо даљи процес."

У породилиштима широм Србије данас се рађају деца за чији је живот први корак направљен управо у лабораторијама УКЦ Крагујевац. Њихов долазак на свет потврђује да се упорност, знање и савремена медицина могу спојити у оно што пацијенти најчешће називају чудом.

Зоран Бургић, потпуковник у пензији, каже: "Труба је у функцији командовања јединицама и са трубом се најављују одређене активности. У тим мирнодопским условима најављивало се буђење, па онда постројавање, подизање државне заставе, почетак наставе, ручак, повечерје."

Из касарни, труба је пронашла пут до народа. Постала је део свакодневнице, али и празника. Преселила се на свадбе, вашаре, у дворишта и ту се задржала. Тако су настала прва трубачка друштва. У другој половини 20. века јавља се читава генерација мајстора који су освајали и освајају награде на фестивалима. Многи од њих каријеру су започели у Гучи.

Владимир Ивановић, мајстор трубе из Загужања, додаје: "Кад сам видео Гучу, кажем: Шта је ово? Гуча ли је, не знам. И онда смо се такмичили те три, четири године и почели полако награде да нижемо. 2021. године најбољи оркестар, 2024. најбољи оркестар и 2025. поново најбољи оркестар."

Саша Крстић, мајстор трубе из Загужања, објашњава: "Не могу да вам опишем колико си срећан у том тренутку када те прогласе за прву трубу Гуче, то је највећи фестивал у свету за трубу."

Наследници већ имају темељ, за њих Гуча није само фестивал, већ мерило.

Ален Крстић, трубач из Загужања, наводи: "Моје жеље су да постанем као мој тата и бољи од њега. Мој тата је мајстор трубе и шампион Гуче и ја желим да постанем као он."

Млади уче од старијих који преносе занат као највредније наслеђе, а у музичкој школи уче се стрпљењу, даху и дисциплини.

Алекс Асановић, ученик, каже: "Свирам две године и мало су ми тешке композиције."

Нина Цветковић, ученица, додаје: "Трубу свирам већ две године, почела сам да свирам зато што сам видела од ујака и заволела сам трубу."

Владица Васић, професор трубе у Музичкој школи у Врању, закључује: "Сваки дувачки инструмент тражи одрицања. Један дан не вежбања је три дана враћања у форму."

Не свира се само нота, свира се осећање. Врањска труба има мекши тон, пуно украса. Она опонаша глас човека. Кроз њу се чује и жал и радост, носи топлину југа и благост која враћа у детињство. И зато се каже: "Када труба стане, стане и дан."

Калина Стојановић, члан ЦЗНТК "Абрашевић", каже: "Тренирам 4 године, овде је пуно забаве, пуно смеха, пуно народних игара и прелепо је."

Милена Стевановић, ветеран ЦЗНТК "Абрашевић", додаје: "У Абрашевићу сам пуних 40 година и нешто мало преко тога. Држи ме љубав према традицији, према културном насљеђу, а онда и та солидарност, наше дружење, играње пробе, путовања."

Ненад Јанковић, ветеран ЦЗНТК "Абрашевић", објашњава: "Гледамо једни на друге практично као на породицу. Сви смо некако различити, различитих и убеђења, схватања, али кад уђемо овде сви смо исти, то је што нас веже."

А највише љубав према музици и игри, за које кажу да су лек за душу.

Зоран Мијајиловић, шеф великог Народног оркестра "Абрашевић", наводи: "Тај склад музике, корака, песме, то је једноставно савршенство."

Кристина Тодоровић, фолклорни педагог и уметнички руководилац школе фолклора "Абрашевића", каже: "Овде се упознају и пријатељи, кумови и партнери, просто то су пријатељства за цели живот. Сваке године ми имамо све више и више чланова, имамо упис и реупис, значи два уписа у току године и заиста се трудимо да примимо сву децу која нам дођу."

Циљ је очување српске традиције, коју су чланови крагујевачког "Абрашевића" у протеклих 120 година представили широм света. Годишиње одрже стотинак концерата.

Илија Степановић, координатор делатности ЦЗНТК "Абрашевић", објашњава: "Оно што је интересантно то је да је српска култура и српска музика, песма, игра прихваћена свуда са овацијама, са једном онако топлом добродошлицом, са уживањем у ономе што ми радимо."

Да раде добро, потврђују и многобројне познате личности, које је "Абрашевић" изнедрио.

Владимир Ђорђевић, уредник програма ЦЗНТК "Абрашевић", додаје: "Успели смо претражујући архиву да видимо да је овде прве своје уметничке кораке направио и Мија Алексић, и Драгомир Фелба, затим Цица Перовић, Гидра Бојанић, Љуба Тадић. Овде је стасала и Јелена Томашевић и Даница Крстић, сада Катарина Богдановић, то су све гласови Абрашевића, да не заборавимо покојну Соњу Перишић."

Сви они део су монографије "Чувари традиције", коју је крагујевачки "Абрашевић" објавио поводом великог јубилеја. У Србији има укупно 10 културно-уметничких друштава под тим именом и два у Француској и Швајцарској.

Владимир Ђорђевић, уредник програма ЦЗНТК "Абрашевић", закључује: "Од других нас издваја то што у свим делатностима имамо запажене резултате."

Просторије центра пуне су пехара и признања из целог света. Највеће је из француског Дижона, из 1982. године када је "Абрашевић" постао светски првак фолклора. Нове странице историје и даље се пишу.

На јавни позив пријавило се укупно 21 удружење. 

Комисија је, у складу са унапред утврђеним критеријумима, извршила бодовање и дала препоруку да у Радну групу буде укључено шест удружења која су остварила највећи број бодова.

Од укупног броја пријављених удружења, 15 је испунило формалне услове јавног позива.

Имајући у виду друштвену осетљивост теме и значај обезбеђивања инклузивног и свеобухватног дијалога, министар је донео одлуку да у рад Радне групе буду укључена сва удружења која су испунила формалне и етичке услове јавног позива, уз уважавање препоруке Комисије.

Овом одлуком Радна група је формирана и чини је укупно 30 чланова - 15 представника удружења, као и 15 представника надлежних министарстава и органа који учествују у систему подршке родитељима - неговатељима.

Удружења која нису испунила формалне услове јавног позива, као и родитељи који нису чланови удружења, имаће могућност да активно учествују у оквиру јавних консултација и јавне расправе о Нацрту закона и доставе предлоге, сугестије и коментаре.

Министарство истиче да остаје посвећено транспарентном, одговорном и инклузивном процесу израде закона, са циљем да се донесу квалитетна, одржива и праведна решења у најбољем интересу родитеља - неговатеља и њихових породица.

"Кад погледамо уназад, ова година је била историјска, јер смо заједно радили на покретању нове ере односа између Сједињених Држава и Србије. Приоритет наше администрације је ширење партнерства са Србијом. У нашим односима је много потенцијала. Како је и државни секретар Рубио рекао након састанка са министром спољних послова Ђурићем, спремни смо да градимо обострано успешне односе са Србијом", навео је Титоло.

Како је рекао, следеће године нас очекује покретање првог Стратешког дијалога између САД и Србије.

"Овај дијалог ће отворити нове путеве сарадње у циљу стабилности, мира и просперитета за Америку, Србију и регион", поручио је Титоло.

Наредне године, САД прослављају 250 година америчке слободе и независности.

"Ово је посебна прилика да ојачамо везе између два народа, представимо наша достигнућа и градимо даље на темељима наших историјских успеха", навео је отправник послова Амбасаде САД у новогодишњој и божићној честитки грађанима Србије.

Олга Динић, пацијенткиња из Куле код Малог Црнића, каже: "Одличан човек као прво, понаша се исто као и сви ми. Увек нас дочека као да је сваки дан са нама, сасвим природно, нормално. Ако затражимо нешто, увек изађе у сусрет."

Своју посвећеност је још једном доказао када је Министарсто здравља увело двадесетчетворочасовне смене у домовима здравља, па је због недостатка лекара дежурао 23 ноћи, док није запослен нови колега како би поделили ноћне смене.

Доктор Емад Еслем, директор Дома Здравља у Малом Црнићу, додаје: "Никаква друга мотивација осим да пружиш некоме помоћ. Да он дође уплакан, а излази из ординације насмејан. То нема цену."

Доктор Еслем је Палестинац, рођен у Гази, у породици са дванаесторо браће и сестара. Од почетка рата послао им је више од 30 хуманитарних виза. Међутим, до Србије је стигао само његов брат Нафез са породицом и једна сестра која сада живи у Египту, а њени синови су остали код Емада, како би завршили студије у Србији.

Доктор Емад објашњава: "Када су прогласили мир, ја сам почео да губим своје најмилије и најрођеније. Први дан изгубим мог братанца, други дан сестрић, трећи дан још један братанац и од тада не слушам вести, јер могу само да чујем лоше вести. То је врло тешко, да је моја домовина, мој родни крај срављен са земљом. То је неприхватљиво и несхватљиво."

Када је са Иваном засновао породицу у Великом Црнићу, Србија је постала његова нова домовина.
Сви у кући говоре арапски, а синови су одлучили да крену путем медицине по узору на мајку и оца, који је за њих херој сваког дана.

Тамер Еслем, Емадов старији син, каже: "Зато што је мој тата. Зато што постиже све и зато што другима улепшава живот својом појавом, својим добрим духом, својим делима, не мисли лоше другима. Кад год је у ситуацији да помогне, он први излази у сусрет"

Бити мешовита породица верски и национално у малом месту, био је велики изазов за све укућане, али су они то претворили у предност, о чему сведочи и Адам Еслем, Емадов млађи син.

Љиљана Миленковић, Емадова ташта, наводи: "У данашње време јако је тешко наћи доброг зета, добру децу, добру ћерку и све то да уклопите. Хвала Господу Богу, нама је то Бог дао."

Веровали или не, Емада је стигло и оно неизбежно када живиш у стишкој равници. Са породицом обрађује 50 хектара земље, имају 100 оваца и десетак крава. Како тврди, пољопривреда је за њега хоби, који га одмара.

Према тужилаштву, “постоји основана сумња да су систематски злостављали албанске затворенике, мучећи их на нехуман начин разним средствима, као што су гумене палице, металне шипке, ударци ногама и песницама до бесвести, наносећи им телесне повреде и психичко насиље”.

Наводно, “окривљени је у саизвршилаштву, остављао затворенике без хране данима, озбиљно им је претио по живот и, као резултат континуираног премлаћивања и нечовечног поступања, они су патили у стању сталне анксиозности и страха”.

Дирекција полиције у Приштини је 21. априла објавила да су њени припадници тога дана ухапсили три бивша затворска чувара у Приштини и Липљану,  под сумњом да су починили ратне злочине против цивилног становништва током сукоба на Косову 1998–1999. године.

Најпре су у Липљану, на две одвојене локације, лоцирани и ухапшени Б. Т. и Н. Ч, док је трећи осумњичени, М. И, ухапшен у Приштини.