Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

24.12.2025. Среда: Облачно са кишом, у планинским пределима источне Србије са снегом уз формирање снежног покривача. Краткотрајни престанак падавина пре подне у југозападним, а од средине дана и у већини осталих предела, али крајем дана и током ноћи поново се очекују нове падавине са југа и истока, у нижим пределима са кишом, а у брдско - планинским, као и понегде у нижим пределима централне Србије са снегом. Ветар слаб и умерен источни и југоисточни, у кошавском подручју јак, а на југу Баната, Подунављу и Поморављу и са ударима олујне јачине. Најнижа температура од 1 до 5 степени, а највиша дневна од 4 до 9 степени. Упозорења: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 90%. Снег, формирање снежног покривача у планинским пределима источне Србије, вероватноћа 90%.

25.12.2025. Четвртак: Облачно са снегом уз формирање/ повећање висине снежног покривача, а у нижим пределима са кишом која ће током дана постепено прелазити у снег. На северу Војводине се снег не очекује. У кошавском подручју ће дувати умерен и јак југоисточни ветар, на југу Баната и са олујним ударима. Најнижа температура од -1 до 3, а највиша од 1 до 5 степени. Упозорења: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 95%. Снег, формирање мањег снежног покривача, вероватноћа 95%.

26.12.2025. Петак: Претежно облачно и суво, уз слаб јутарњ мраз и слаб, променљив ветар. У кошавском подручју током преподнева југоисточни ветар биће у слабљењу. Најнижа температура од -3 до 0, а највиша од 1 до 5 степени.

27.12.2025. Субота: Ујутру слаб мраз, у нижим пределима и магла. Током дана суво са сунчаним интервалима уз слаб променљив ветра. Најнижа температура од -4 до 0, а највиша од 2 до 6 степени.

“Али само да разјаснимо још једну ствар – то није приватизација, то је увођење партнера у посао. Нама треба приватни партнер, јер заиста у овом тренутку имамо озбиљан проблем са функционисањем Апотекарске установе”, додао је Никодијевић.

Истиче да запослени у Апотеци Београд скоро осам месеци не примају плату.

“Ми морамо наћи одрживо решење за те људе да наставе да обављају своју делатност, да Београђани имају сигурно снабдевање лековима, али да ти људи буду плаћени за свој посао”, поручио је Никодијевић.

"Буџет и развојни и социјални"

Говорећи о буџету Града Београда, који је јуче усвојен, Никодијевић каже да је он и развојни и социјални.

“Ми смо се трудили да у аргументованој расправи представимо све оно што сматрамо да је добро у овом буџету. Укупан обим средстава за вршење послова Града и градских општина је нешто више од 205 милијарди”, навео је Никодијевић.

На критику опозиције да буџет није развојни, каже да свако то гледа из свог угла, као и да је према његовом мишљењу “Београд у највећем институционалном циклусу у последњих 50 година”.

“Још од Бранка Пешића, само погледајте колики број градилишта има и колико се великих инфраструктурних пројеката од круцијалног значаја за живот у овом граду тренутно гради у Београду”, додао је Никодијевић.

"Рекордан буџет за дечју заштиту и образовање"

Када је реч о социјалним давањима, каже да су гледали да буџет буде уравнотежен.

“Нешто више од 49 милијарди је буџет за дечју заштиту и образовање – то је рекордан буџет. Сва деца настављају следеће године бесплатно да иду у београдске вртиће. Настављамо градњу нових државних вртића. Настављамо реконструкцију београдских школа. Оно што је јако важно и следеће године у буџету предвиђена је ђачка помоћ. У ствари, то су бесплатни уџбеници некада били, па да ми не бисмо као Град куповали уџбенике, ми дајемо то као ђачку помоћ – 20.000 динара по детету”, навео је Никодијевић.

Говорећи о новогодишњим ваучерима од по 10.000 динара које Град Београд даје деци, каже да је прошле године искоришћено чак 98 одсто тих ваучера.

“То само говори колико Београђани прихватају то и колико је то значајно за Београђане”, истакао је Никодијевић.

О саобраћају, градњи метроа 

Истиче и да ће све више људи користити градски превоз када он буде ефикаснији.

“Биће ефикаснији када будемо завршили набавку још сто нових трамваја. Врло брзо расписујемо тендер, 25 трамваја нам стиже до априла месеца, али још сто трамваја купујемо”, наводи Никодијевић.

Поред тога, додаје, набавиће се и још 150 аутобуса – 80 соло и 70 зглобних на гас.

“Надам се да ће бити испоручени током идуће године. Када обновите возни парк, када дате ефикасан градски превоз, када тај градски превоз буде имао нове аутобусе, климатизоване, да имате видео-надзор, да имате безбедност, када он буде ишао с утврђеним редом вожње, људи ће бити више спремни да користе градски превоз него сопствени аутомобил”, поручује Никодијевић.

Ту је и изградња Београдског метроа, а Никодијевић каже да се креће са градњом метро станица и да ће оне половином следеће године постати видљиве и голим оком, јер ће се радити у отвореном ископу у већини тих станица.

“На првој линији, на првој траси, крећете од Белих вода, преко Жаркова, Чукарице, Сајма... То ће бити прве станице”, објаснио је Никодијевић.

Ускоро, додаје, стижу и кртице.

“Новембар, децембар следеће године почињу од Белих вода с једне стране, од Карабурме отприлике с друге стране, иду у сусрет једна другој из два правца копамо прву линију Београдског метроа и коначно можемо рећи почињу они радови који су видљиви и голим оком људима. Иако су озбиљни радови били на припреми и депоа Макишког поља”, додао је Никодијевић.

Нагласио је да је решавање саобраћаја велики изазов у Београду.

“Мораћемо да решимо питање саобраћаја, јер ће се доста саобраћаја затварати током ископавања станица, али морало изградити Београдски метро јер то једино квалитетно решава питање саобраћаја у Београду”, поручује Никодијевић.

Хитна помоћ одвезла их је на Ургентни центар.

Полицијски увиђај је у току, а саобраћај је у овом делу града успорен.

Одбор је утврдио да су кандидати Иштван Боџони и Сретен Јовановић и упутиће листу на гласање на седницу Народне скупштине, а овлашћени предлагач ће бити члан Одбора Наташа Јовановић.

Пре седнице Одбора одржано је јавно слушање на тему јавни разговор са предложеним кандидатима за члана Савета РЕМ-а, на којем су представљене биографије Боџонија и Јовановића.

Кандидат ромске националне мањине Сретен Јовановић истакао је потребу да се поправи стање у медијима и да се покене борба против говора мржње.

"Није РЕМ ту да одлучује о томе да ли ће нешто бити гледано или неће бити гледано, него да ли ће садржај бити примерен или неће бити примерен", рекао је Јовановић. 

Он је навео да жели да као члан ромске националне мањине допринесе да се нешто у друштву промени набоље. Посланица Српске напредне странке Наташа Јовановић питала је Јовановића да ли ће се бавити и заштитом других осетљивих категорија у друштву, попут деце и младих, на шта је он одговорио да се деценијама није радило не томе да дечји програм буде присутнији у електронским медијима и да ће се залагати да се законско решење о томе поштује. 

Јовановић је, на питање посланице Народног покрета Србије Иване Роквић због чега се кандидовао, рекао да не може да седи скрштених руку и гледа како се у медијима дешавају ствари које се дешавају.

На питање Роквићеве како се осећа што је, како је она рекла, "статиста" у процесу избора за члана Савета РЕМ-а, Јовановић је одговорио да га није позвала СНС да уђе у процес, већ Савет ромске националне мањине.

Кандидат мађарске националне мањине Иштван Боџони рекао је на јавном слушању да је велико признање и одговорност бити кандидат за члана Савета РЕМ-а и захвалио националним саветима националних мањина на кандидатури. Он је навео да ради у свету медија више од 50 година и нагласио да медијска сцена није "арена за гладијаторске борбе и за проливање крви противника".

"Илузија је очекивати да било какав РЕМ може учинити чуда, па из корена променити медијске односе у Србији. Медијска сцена је саставни део нашег друштва, са свим манама и вредностима. РЕМ је мала, мада важна коцкица у том свету и надам се да ће свој задатак обаваљати у духу најбољих традиција српског, мањинског и европског новинарства", рекао је Боџони.

Истакао је да је потребно бринути и о информисаности српске дијаспоре у свету. Посланица СНС-а Наташа Јовановић је рекла да је Боџони један од твораца медијске стратегије и питала га да ли ће као члан РЕМ-а посветити заштити јавних личности које нападају, како је рекла, тајкунски медији.

Боџони је одговорио да је потребно заштитити све јавне личности и да су сви заслужили људски и поштен однос од стране медија. На питање посланице Иване Роквић какав је осећај кад зна да се, како је рекла, само због њега зауставио процес избора Савета РЕМ-а, Боџони је рекао да је сувише мали да би због њега пало било шта и да се не осећа одговорним за то.

Народни посланик Савеза војвођанских Мађара Борис Бајић је указао да садашњи кандидати имају подршку 20 од 24 савета националних мањина и упитао чему даља расправа о томе да ли су тренутни кандидати легитимни избор.

Боџони је, одговарајући на питање представника мађарске националне мањине Арпада Фремона да ли је члан неке политичке странке, рекао да није члан ниједне партије ни у Мађарској ни у Србији и да нема политичке амбиције.

Јавном слушању су присуствовали и представници овлашћених предлагача за Савет РЕМ-а, представници цивилног сектора, ОЕБС-а, дипломатског кора у Београду.

Скупштина Србије је 12. новембра изабрала осам чланова Савета РЕМ-а, а није изабран девети члан, из категорије националних савета националних мањина, пошто ниједан од двоје предложених кандидата није добио 126 гласова, колико је потребно за избор. Кандидати су тада били Мухедин Фијуљанин и Љумтурије Амети.

Одбор за културу и информисање донео је 13. новембра Одлуку о покретању поновног поступка за предлагање кандидата за члана Савета РЕМ-а из категорије националних мањина, а 13. децембра је утврдио да су кандидати за чланове Савета РЕМ-а које предлажу националне мањине Сретен Јовановић и Иштван Боџони.

Четири члана Савета РЕМ-а Родољуб Шабић, Милева Малешић, Ира Проданов Крајишник и Дубравка Валић Недељковић поднели су 19. децембра оставке, тврдећи да приликом предлагања кандидата за чланове Савета РЕМ-а није поштована процедура и да није примењен закон. 

Они су тражили да се поново гласа о кандидатима који 12. новембра нису добили потребан број гласова. 

Љумтурије Амети, која је била кандидат Националног савета Албанаца и која приликом гласања 12. новембра није добила довољан број гласова, саопштила је касније да се повлачи из даљег процеса избора за РЕМ, наводећи да сматра да је коректније и часније да се повуче из процеса у којем нема подршку оних које намерава да представља од игнорисања јавно изнетог става већине националних савета мањина.

У материјалу који је данас разматрала Влада наводи се да је унапређена сарадња са турским властима, уз спровођење појачаних безбедносних и миграционих провера.

"Одлуком је предвиђено смањење дозвољеног боравка са 90 на 30 дана, уз напомену да се у случају процјене безбједносних ризика, визни режим може поново вратити", истакли су у саопштењу.

Како је наглашено у материјалу, рестриктивнија визна и миграциона политика се примењује са циљем превенције нелегалних миграција и јачања контроле уласка и боравка страних држављана. 

Осим тога, одлучено је да до 15. јануара визни режим буде уведен за држављане Азербејџана.

Влада Црне Горе је 27. октобра привремено обуставила безвизни режим за држављане Турске.

Приликом доношења те одлуке саопштили су да Влада Црне Горе полази превасходно од потребе да очува јавни ред и безбједност свих грађана, имајући у виду појединачне безбедносне инциденте забележене у претходном периоду.

Крајем октобра дошло је до низа инцидената у више црногорских градова након што је 25. октобра група држављана Турске ножем напала младића из Подгорице.

Поред утиска да је ово највећи удар на слободу кретања у Европи у последњих десет година, делује и да је сам систем лоше припремљен.

Директор Националне асоцијације туристичких агенција Србије "Јута" Александар Сеничић истиче да се, с обзиром на то да је рок примене померан неколико пута, очекивало да ће то у припреми бити далеко боље урађено.

Сеничић каже да се показало да без апликације и могућности да се унапред региструјемо и на тај начин избегнемо велика чекања, ЕЕС очигледно не може да испуни очекивања.

"Ја верујем да су у Европској комисији имали добру идеју, пре свега да се заштити простор Европске уније, Шенгенске зоне и да се контролише дужина боравка, али са друге стране показује се да едукација политичких службеника није уређена на адекватан начин“, указује Сеничић.

Ипак, каже, треба бити поштен и признати да је и без овог система на мађарској и хрватској граници било вишечасовних чекања, јер кад су велике гужве, ти прелази не могу да приме тако велики број људи.

Нешто боља ситуација на аеродромима

Ситуација на аеродромима јесте нешто боља, јер постоји велики број уређаја за самоочитавање, што убрзава поступак. Међутим, и ту се очекују велики удари за празнике с обзиром на то да се ЕЕС односи на 59 земаља.

"Очекујемо велики број долазака из Северне Америке, и рецимо из Велике Британије, и то ће бити велики удар и на саме аеродроме у Европи", наводи Сеничић.

Петар Војиновић, главни уредник портала о ваздухопловству Танго сикс, напомиње да удружење аеродрома има замерку на рад граничне полиције зато што за послове контроле није ангажовано довољно људи.

"ЕУ је можда требало да инвестира у више киоска на којима се региструјете пре него што дођете на границу. Дакле, ни аеродроме, нити авио-компаније не би требало да кривимо онолико колико регулатора, односно целу ЕУ", напомиње Војиновић.

Каже да је оправдана идеја ЕУ да контролише ко злоупотребљава правила Шенгенског простора, али је било неопходно инвестирати више новца у опрему и додатно особље.

Безбедносни алат или политички инструмент

Поставља се и питање да ли је ЕЕС безбедносни алат или је ипак политички инструмент за појачану контролу кретања.

Војиновић објашњава да је контрола путника пре уласка у авион већ довољно детаљна, али да се безбедносни контекст односи пре свега на котролу уласка миграната. Иако се са аспекта безбедности ЕЕС чини оправданим, поставља се питање утицаја на туризам и планирање путовања. Александар Сеничић каже да велики број путника оклева да се у јеку летње сезоне упути у земље ЕУ.

"Ми већ сада имамо ставове одређеног броја грађана и људи који путују да не желе да путују, не желе да губе време и да чекају  на границама по 10-15 сати, јер толико се претпоставља да ће у друмском саобраћају да се чека у летњој сезони, што је јако лоше. Наравно, погађа целу индустрију и верујем да морамо пронаћи неки бољи начин", истиче Сеничић.

Појачана контрола не мора да подразумева веће гужве

Указује и да појачана контрола не мора да подразумева веће гужве и наводи пример Катара у време одржавања Светског првенства у фудбалу, где је све решено једном апликацијом.

"Ми нисмо срели човека на уласку у земљу, нигде није било гужве, дакле све то може да се организује далеко боље, далеко једноставније и чуди ме да је овај систем на овај начин успостављен, поготово што ми сваки пут када прелазимо границу на уласку и на изласку морамо да се верификујемо кроз систем, дакле стварају се гужве и у једном и другом смеру“, наводи Сеничић.

Запослени у туризму нарочито страхују од тренутка када систем буде успостављен у пуном капацитету, односно када буде примењиван 24 часа дневно, на свим прелазима. Досадашња искуства показују да систем није у стању да обради толики број података. Петар Војиновић упозорава да је додатни проблем то што се због пада система на аеродромима дешава да путници закасне на лет.

"Ви касните на лет, ваш пртљаг остаје, то онда прави додатни проблем и трошкове авио-компанијама. Дакле, љутња би требало да се усмери на администратора, односно Европску комисију која је то направила и која очигледно то није довољно, пре свега, исфинансирала", истиче Војиновић.

Утицај на туризам

Александар Сеничић каже да, када је о туристичким аранжманима уз превоз аутобусима реч, још нису забележена масовна одустајања од путовања.

"Десетак одсто мање људи до сада је уплатило аранжмане, али рачуницу можемо правити тек кад прође Нова година, кад заиста будемо видели шта се реализовало... За један део људи који желе да путују, то може да буде отежавајућа околност и да се они преусмере на неке друге дестинације које нису у Европској унији", наводи Сеничић.

Директор "Јуте" се нада да ће ЕТИАС систем, који би требало да буде уведен крајем следеће године, решити проблем. ЕТИАС ће подразумевати онлајн пријаву пре путовања путем званичног сајта или мобилне апликације, као и плаћање таксе.

"Апликација је мање-више готова, ја сам имао прилику да је видим. Уколико кренемо са таквом врстом регулативе, мислим да ће то у великој мери помоћи да и брже пролазимо и сигурније се осећамо и да једноставно немамо овакву врсту тензије кад се одлучујемо да путујемо", оцењује Сеничић.

Петар Војиновић каже да ЕЕС неминовно утиче на туризам и додаје да сличан проблем постоји и у САД, због намере Доналда Трампа да "драматично отежа улазак" у земљу.

"Буквално узимају телефоне, гледају друштвене мреже, имају могућност да вам забране улазак. Видео сам податке да је рецимо посета Лас Вегасу пала за 20 одсто, а онда обећавају за један велики пројекат као што је Светско првенство у фудбалу, да ћете уз купљену карту имати лакши или једноставнији улазак", каже Војиновић.

Констатује да је све базирано на политици, али упозорава да резултати историјског "бума" у туризму, забележеног после пандемије ковида, могу бити доведени у питање.

Процењује се да се у свету без материце рађа једна од 5.000 жена. Због тог биолошког проблема, парови често одлучују да постану родитељи уз помоћ сурогат мајке.

Ангажовање жене која ће родити и уступити дете другима или нуђење те услуге, код нас је кривично дело, али је могуће тим путем добити дете у иностранству и уписати га у наше матичне књиге.

Да су разлози због којих се људи на то одлучују углавном медицинске природе, потврђују и у јединој агенцији у региону која се бави координацијом сурогат програма у иностранству.

"Ми имамо врло мали проценат, испод један одсто, људи који се јављају из неких других разлога. То су самохрани родитељи, сингл очеви или сингл мајке. Али, углавном су то људи који имају велике здравствене медицинске разлоге. Жене које имају примарне болести које им отежавају и онемогућавају изношење трудноће", наводи Сања Јовановић, оснивач и власница агенције Линк4МЕД.

Алтруистичко сурогат материнство руши предрасуде

Из агенције кажу да им се за помоћ обраћа око 600 људи, али је захтева за покретање процеса, који може бити дуг и тежак, месечно до 30. Људи који све посматрају са стране, често поставе питање – зашто сурогат, а не усвајање?

"Поступак усвојења је једна врло компликована процедура, нажалост. Али, разлог зашто људи бирају сурогат програм је што су ипак на неки начин генетски везани за то дете", објашњава Јовановићева.

Многи су и стопроцентно везани, уколико користе свој генетски материјал, а не донорски. То утиче и на цену, која се креће од 60.000 до 80.000 евра у Украјини и Грузији, где се венчани парови из нашег региона најчешће упућују.

Нема назнака да ће се третирање сурогат материнства код нас ускоро мењати. Став многих је да се на етички клизавом терену сурогата може склизнути и у трговину људима.

"И даље је табу, врло су јаке струје невладиних организација за заштиту права жена које то третирају као кршење основних права жена. Ми немамо ниједно истраживање јавног мњења на ову тему. Упоредно, у региону Западног Балкана, једино је у Бугарској рађена шира анкета где је показано да већина становништва нема ништа против тога, ако је алтруистички", каже адвокатица Марјана Мајсторовић.

Алтруистичко, односно сурогат материнство без новчане накнаде, побија мишљење које многи противници заступају – да жене на рађање за другог пристају само из материјалне користи.

Дете се у том случају рађа из чисте жеље да се другима помогне. Прва држава на простору бивше Југославије која је дозволила само такав тип сурогат материнства је Северна Македонија.

Милоје Рајовић, директор ЈП "Безбедност саобраћаја" Чајетина, каже. " Под зимском опремом подразумевамо зимске гуме, које су најважније. Поред тога, у планинским пределима потребно је имати ланце, које монтирате ако дође до велике количине снега."

Горан Секулић, мастер инжењер саобраћаја ЈП "Безбедност саобраћаја" Чајетина, додаје: "Дешава нам се да због тих мало неодговорнијих возача, који немају одговарајућу зимску опрему, чак дођу са пнеуматицима који су летњи, па мисле да је та дубина шаре од четири милиметра довољна за зимске услове вожње. Што је апсолутно је погрешно."

Употреба ланаца обавезна је у условима када то налаже и саобраћајна сигнализација. Препорука је да ко нема искуства, одради тест монтаже пре поласка на пут.

Горан Секулић, објашњава: "Ако се случајно деси да се људи заглаве на путевима, нервоза, паника, не дај Боже да ауто и слети са коловоза, зима је, доста људи у тој паници није у стању да монтира ланце. И сам сам се ето нашао у тој ситуацији. Кад сам први пут монтирао ланце, требало ми је буквално сат времена. Можда делује као баналан савет, али људи би требало да погледају на јутјубу како се монтирају ланци па у неким нормалним условима да покушају да монтирају ланце."

Од великог је значаја и правилно постављена и учвршћена столица за бебе и децу. У саобраћајним незгодама прошле године живот је изгубило шеснаесторо, а у овој години једанаесторо деце. Због безбедности, препоручује се да се возе у седиштима правилно везани, али без зимске јакне.

Срђан Радовић, мастер инжењер саобраћаја ЈП "Безбедност саобраћаја" Чајетина, наводи: "Наше зимске јакне најчешће имају изолаторско десјтво, ваздушасте су и када појас дође преко јакне и, не дај Боже, дође до кочења, појас врло лако склизне са рамена и дете испадне из возила. Апелујемо на родитеље да пре уласка у возило скину зимске јакне и да вежу дете како би постигли боље дотезање."

Најважније је вожњу прилагодити условима саобраћаја, а путовања планирати тако да се избегну велике гужве.

Милоје Рајовић, директор ЈП "Безбедност саобраћаја" Чајетина, закључује. "То су поподневни сати када туристи напуштају Златибор, значи после 12 сати, када они одлазе са Златибора, стварају се највеће гужве, ствара се највећа нервоза и тада се најчешће дешавају саобраћајне незгоде. Значи, за путовање су најбезбеднији ранији јутарњи сати, између девет и дванаест сати, и вечерњи сати наравно."

Пре поласка на пут неопходно је информисати се о проходности.

На састанку одржаном у општини Северна Митровица, градоначелници су истакли да је хитно потребно предузети конкретне кораке како би се обезбедили услови за нормалан и несметан рад општина, поштовање права српског народа и деескалација ситуације на терену.

"Посебно је указано на проблеме који представља најављена примена закона о странцима и одлуке о возилима, те од представнице америчке амбасаде затражено да се помогне у решењавању овог проблема који може имати страшне последице по свакодневни живот грађана", саопштено је из Српске листе.

Градоначелници су истакли да је њихов приоритет да се сачува мир и унапреди положај свих грађана и да ће на томе предано радити.

Градоначелници четири општине на северу КиМ, који су из Српске листе, преузели су недавно дужност од градоначелника Албанаца, изабраних на изборима 2023. године које су Срби бојкотвали због противправних потеза Приштине.

Пантић Пиља подсећа да је председник Србије Александар Вучић пре изјава Драгана Ђиласа и Здравка Поноша поручио да "никоме не пада на памет да било коме отима имовину". Посланица СНС-а наводи да је Вучић унапред предвидео њихове политичке потезе.

Оценила је да опозиција заговара увођење санкција Русији и одузимање руске имовине у Србији, истичући да Вучић и држава Србија имају "морална начела" и да ће Србија поштовати своје обавезе уколико дође до договора о откупу дела НИС-а, али да "никоме ништа неће отимати".

Биљана Пантић Пиља је додала да је циљ деловања "блокадерске опозиције" да се заустави развој Србије, наводећи и да у томе учествују, према њеним речима, и поједини представници из Хрватске "који долазе да Србији деле пацке".

Према њеним речима, опозиција из личне мржње према Вучићу не жели да Србија настави напредак на европском путу и користи питање НИС-а и односа са Русијом у дневнополитичке сврхе.

Тамара Бакић, Вила Мика, каже: "Резервације су ове године јако рано почеле. Још током јуна и јула, што се тиче Нове Године и јануара. Фебруар има још слободних термина, али јануар је попуњен до краја распуста."

Ван празничних термина, госте највише привлаче приступачне цене током сезоне, добра путна инфраструктура и природа. За време празника, цене су знатно више. Туристи на Голији углавном су из Србије.

Ивица Рудинац, Вила Јела, додаје: "Ове године, што се тиче попуњености, попуњене су све викендице. Нема празна ни једна викендица да се нађе на Голији. И цене су, могу да вам кажем, поприлично високе за Голију. На пример, 200 евра за једну ноћ викендица кошта."

На ивањичкој страни Голије и у Рудну, већ традиционално, тражи се кревет више. Све је резервисано још почетком децембра. Слично је и са рашчанске стране, где смештај тренутно нуде у викендицама и у једном хотелу.

Хотел Седло удаљен је 12 километара од Одвраћенице и послују тачно годину дана.

Марко Ивановић, менаџер рецепције, објашњава: "Људи заиста желе да побегну из градова али, у исто време, и из урбанизованих туристичких места. Већ од 24. децембра нама креће шпиц зимске туристичке сезоне, и распродати смо у наредних месец дана. Нова година је одавно распродата. Распородата су и сва места у сали за свечани дочек 2026. године."

Голија је 2000. године проглашена Парком природе прве категорије. Једна је од најшумовитијих планина, а носи и епитет ваздушне бање.

Председник ССП-а Драган Ђилас на конференцији за новинаре у парламенту образложио је закон наводећи да се њиме предвиђа формирање органа који би водио НИС, а који би чинила два енергетска и један стручњак за право.

Уколико то не буде довољно, како је рекао, била би предвиђена и могућност продаје руског власништва у НИС-у на међународном тендеру, као и могућност да држава Србија по тржишним условима откупи тај део уз право прече куповине.

Ђилас је рекао да је са Здравком Поношем предложио закон о преузимању НИС-а од државе, јер после годину дана нема решења и да очекује да ће бити на дневном реду седнице у јануару.

Посланик странке СРЦЕ Стефан Јањић рекао је да предложени закон дефинише јавни интерес, а да Устав Србије предвиђа да се право својине може одузети или ограничити када је то у јавном интересу.

Објаснио је да би надзорни одбор имао два члана са по најмање десет година искуства у енергетици и једног са десет година искуства у привредном праву.

Додао је и да би закон који предлажу важио до престанка санкција у односу на суспендованог партнера.

“Па прво, то је превентива, а друго шта може да ми буде за пар година. Ја сам читала доста о канцеру, доста ствари се причало и једноставно, плашим се”, каже Анастсија Мијатовић из Крагујевца.

Лекари крагујевачког Дома здравља користе сваку прилику да едукују, најпре, родитеље, објасне им им значај и отклоне недоумице око значаја имунизације.

“Ја сам разговарала са докторком па сам разговарала са децом. Прихватиле су да приме ту вакцину због њиховог здравља и да постану сутра мајке, безбедне и једноставно способне да рађају”, наводи Милена Нишовићиз Крагујевца.

Вакцина је бесплатна и препоручена младима узраста од 9 до 19 година. Међутим, и даље мали број родитеља размишља као Милена, јер је према подацима Батута из новембра обухват вакцинације у Србији је око десет одсто. У Крагујевцу - дупло мање. А она, може да спасе живот.

“Не схватају да је превенција најважнији вид очувања здравља деце, да ми имамо деветовалентну вакцину која штити од ХПВ инфекције и најтежих компликација”, каже др Душица Ђорђевић-Јанковић, шеф Школског диспанзера Дома здравља у Крагујевцу.

Хумани папилома вирус веома је заступљен и процене су да ће њим једном у животу бити заражено чак 85 одсто мушкараца и жена. Узрочник је неколико врста тумора.

“Рак грлића материце, код мушкараца рак пениса, ануса, грла. Зато је изузетно значајна његова превенција, односно вакцинацијом ми спречавамо да се развије тај вирус”, наводи др Василије Антић, директор Дома здравља у Крагујевцу.

Последице су забрњавајуће,али како како променити свест друштва родитеља и младих о значају имунизације?

“Пошто је за сада препоручена вакцина да добије статус исти као и обавезне вакцине у календару вакцинације”, каже др Душица Ђорђевић – Јанковић, шеф Школског диспанзера Дома здравља у Крагујевцу.

У земљама које имају обухват вакцином већи од 80 одсто, оболевање од рака грлића материце је преполовљено, показују истраживања. Са високим стопама оболевања и умирања од тог карцинма, Србија је још далеко од тог циља.

"Желимо да Сједињеним Државама буде јасно да се не могу мешати у унутрашња питања Краљевине Данске, као и да пруже објашњење због чега, поред сталног амбасадора, председник напрасно именује специјалног изасланика за Гренланд. То ме озбиљно узнемирило", рекла је данска премијерка Мете Фредериксен.

Хитан састанак у данском Министарству иностраних послова биће одлична прилика да се нови амерички амбасадор у Данској Кенет Ховери упозна са расположењем званичника у Копенхагену око већ прилично забрињавајућег неслагања две стране око будућности Гренланда.

Ховеријев претходник је, крајем августа, на сличан начин доведен у данско Министарство спољних послова пошто су се три Американца, наводно блиска администрацији Доналда Трампа, појавила на Гренланду намерна да побуне локално становништво и подстакну сецесију од Данске.

Тројица неименованих Американаца су били осумњичени да праве спискове људи на чију подршку могу рачунати у случају сецесије, као и листе оних који се залажу да статус Гренланда остане непромењен.

Боравак тројице Американаца на Гренланду је у Данској оцењен као покушај "сејања раздора" између Гренланда у власти у Копенхагену, и у датој инстанци, отварање могућности за приближавање Сједињеним Државама.

Први пут, до озбиљних несугласица дошло је током маја, када је отправник послова америчке амбасаде упозорен да су "шпијунске активности САД на Гренланду неприхватљиве".

Курс историје Доналда Трампа

Данце је посебно погодила изјава Доналда Трампа о важности коју Данска придаје Гренланду и посебно реченица која се односи на начин на који је ова територија откривена.

"Кажу да су Данци бродовима ту дошли пре око 300 година. И ми смо вероватно ту били на бродовима. Морамо да пронађемо решење око целе те приче", рекао је Трамп, изазивајући лавину реакција у Копенхагену.

Историја Гренланда, суштински, почела је крајем 10. века када је на обале те територије допловио норвешки истраживач Ерик Црвени, пошто је претходно, због рђаве нарави, протеран са Исланда. Супротно изгледу пејсажа, нову територију назвао је Гренланд, покушавајући да привуче досељенике.

"Они (Гренланд) имају јако мало становника. Не знам, помињу и Данску, али Данска није потрошила никакве паре и немају никакву војну заштиту", рекао је Трамп.

Иако се Данци жестоко буне због Трампових речи, власти у Копенхагену немају могућност да ваљано контролишу воде око Гренланда, па су током година тим подручјем неопажено патролирале руске подморнице и остали ратни бродови.

Иако Американцима нису претерано сметале руске патроле, Пентагон је у неколико наврата упозоравао на могућност да "стране силе" пресеку подводне оптичке каблове који спајају Северну Америку и Европу.

Суочени са таквим критикама, Данци су пре два месеца одлучили да потроше додатних 4,8 милијарди долара на нове бробене авионе Ф-35 и неколико ратних бродова, чиме ће, сматрају, бити обезбеђени предуслови за одбрану Гренланда.

Питање статуса, други пут

Гренланд је, почетком другог Трамповог мандата, по други пут у последњих 100 година постао тачка спотицања интереса Вашингтона и Копенхагена, јер су Американци непосредно после Другог светског рата неуспешно покушавали да откупе ово острво.

Почетком педесетих, покушај куповине замењен је споразумом према којем је Америка добила право да слободно гради базе и распоређује војнике по Гренланду, под условом да о потезима претходно обавести Данце.

У складу са тим споразумом, Американци су изградили војну базу у Питуфику на северозападу острва, која је временом постала кључна радарска станица за надгледање арктичког круга.

Данци и Гренланђани пак упозоравају да је Трампов интерес више везан за природне ресурсе него за безбедност, наводећи да су на острву пронађени извори ретких земних метала, дијаманата, злата, сребра, уранијума и титан-ванадијума.

Стратешке сировине на Гренланду

Укупно, на Гренланду постоје резерве 25 од 34 минерала које је Европска унија прогласила критичним сировинама. Експлоатација ових минерала на овом острву је забрањена из еколошких разлога.

Гренланд има статус аутономске области унутар Краљевине Данске, али је потпредседник САД Џеј-Ди Венс у неколико наврата оптуживао Данску да недовољно улаже у ову територију, надајући се да ће на тај начин придобити подршку локалног становништва за сецесију.

Огроман део, око 95 одсто извоза са Гренланда заснива се на преради рибе и то махом због тога што се 55.000 становника жестоко опире отварању рудника и експлоатацији минерала, сматрајући да би такав развој ситуације уништио природу острва.

Од проглашења независности Исланда од Данске, 1944. године, почиње да се говори и о промени статуса других данских прекоморских територија. Фарска Острва добијају широку аутономију 1948. године, а Гренланд 1953. године постаје равноправни део Данске.

Када је Данска ушла у Европску заједницу 1972. године, Гренланд је такође постао њен део, упркос противљењу локалног становништва, док су Фарска Острва због раније стечене аутономије остала ван Заједнице.

Након стицања аутономије, 1979. године, становници Гренланда су на референдуму 1982. изгласали напуштање Европске заједнице, што се и остварило три године касније.

Нови референдум на Гренланду одржан је 2008, када су се грађани већином од 75 одсто изашлих бирача изјаснили за додатно проширење овлашћења острвских власти.

Локалне институције су након тога постепено стекле контролу над свим областима изузев одбране, спољне и монетарне политике, које су остале у надлежности Копенхагена.

Ресорно министарство подсећа да је раније било предвиђено да је последња исплата за повраћај 50 одсто школарине у овој години требало да буде у петак, 26. децембра 2025. године.

У саопштењу се наводи да је донета одлука да се на списак самофинансирајућих студената који имају право на повраћај школарине додају и студенти којима је у школској 2024/2025. години из неког разлога престао статус студента, како би и они остварили право на повраћај 50 одсто плаћене школарине за први пут уписане предмете у тој години.

Представници Министарства просвете, због уочених грешака у табелама које достављају високошколске установе кроз Јединствени информациони систем просвете (ЈИСП), а у вези са исплатом половине школарине самофинасирајућим студентима одржали су састанак са представницима свих високошколских установа у циљу разјашњења свих дилема и отклањања уочених грешака.

Управо због тога, Министарство просвете је продужило рок високошколским установама да до петка 26. децембра 2025. године унесу додатне податаке у ЈИСП о самофинансирајућим студентима.

До сада је 49.911 самофинансирајућих студената добило средства на име повраћаја 50 одсто плаћене школарине за школску 2024/2025.годину.

"Закон о изменама и допунама Закона о високом образовању предвиђа да студенти високошколских установа чији је оснивач Република, ако су држављани Републике Србије, остварују право на покриће 50 одсто својих трошкова по основу референтне школарине коју су платили у текућој школској години, да право на покриће трошкова студент остварује по основу укупног износа плаћене школарине, за сваку годину студија коју је студент први пут уписао, односно за све предмете које је студент први пут уписао, као и да право на покриће трошкова студент може остварити само за један студијски програм на истом степену студија", наводи се у саопштњеу.

На рочишту, Насковић је рекао да је разумео оптужницу и изјаснио се да се не осећа кривим ни поједној тачки којима га терете, а ради се о убиству 25 цивила. Додао је да је у време када се злочин догодио био прмештен из села Жегра у Ново Брдо.

Насковићев бранилац, адвокат Василије Арсић изјавио је да оптужница није утемељена и да се по први пут неко оптужује за ратне злочине због нечињења

“На данашњем, првом саслушању смо приметили да је тужилаштво већ прекршило неке норме кривичног закона о кривичном поступку. Јер, одбрани окривљеног нису на време достављени ни материјални докази, ни оптужница иоако је тужилаштво било у обавези”, рекао је Арсић.

Нада се да ће доказати да Насковић није починио дело које му се ставља на терет, уколико оптужница буде потврђена.

Повољна околност у овом процесу, према Арсићу је, што је Драгутин Насковић на слободи, јер је претходно као кауцију положио 40.000 евра.

“Ми ћемо прибавити материјалне доказе и сведоке који ће потврдити чињеницу да Драгутин Насковић 30.4. 1999. године није био командир у Жегри, већ на другом месту и то је само један детаљ да оптужница није утемељена. Сама садржина оптужнице и изјаве сведока су доста противуречне и то су сведоци који чак нису ни били очевици догађаја, већ се препричавају приче из неких ранијих њихових информација. Чињеница је да Насковић до сада никада није позиван да дâ неку изјаву или да буде процесуиран, говори о томе да је ово можда нека тенденција у неком другом правцу”, оценио је Арсић.

Насковић има 73 године и болује од више болести. Доживео је мождани удар, оперисан је од карцинома простате и има вештачки кук.

“Зато ово супруга сваке године и проширује што смо приметили да родитељи с малом децом дођу из града па воле да се сликају да се сликају с Деда Мразом, воле све и онда смо ето тако све мало по мало проширивали. - Шта ви највише волите? - Од овога највише волим Деда Мраза, оног малог што пева и оног великог што сви мисле да сам ја”, наводи Жељко Ненадић.

Главни "кривац” што у ово време двориште Ненадића блиста од новогодишњих мотива, а лети од цвећа, Весна, ових дана је оправдано одсутна, а требало јој је месец дана да све ово постави.

На питање помажете ли јој ви Жељко Ненадић одговара: „Слабо, ја бих волео да кажем да сам све ово ја радио, али не иде.”

И домаћини и пролазници уживаће у новогодишњим призорима до Божића а онда креће подједнако тешко скидање и паковање.

Овако је изградњу клизалишта у Сремској Митровици коментарисао нови мали градоначелник после посете градилишту. Попут одраслих, он је разговарао са радницима и грађанима.

Kонстантин Достанић, мали градоначелник Сремске Митровице, каже: "Kлизалиште ће бити готово, то знам, и ови медведићи иза, украси и кућице, то ће бити са једне стране за децу и за родитеље."

Драган Манојловић из Сремске Митровице, додаје: "Он је јако паметан и добар дечко и ја се надам да ће направити оно што ми нисмо успели, старији.

Kонстантин је ученик ОШ "Бошко Палковљевић Пинки", тренира кајак и карате и свира саксофон. Лидерске особине, кажу родитељи, показивао је од раног детињства.

Даница Достанић, мајка малог градоначелника Сремске Митровице, објашњава: "Зовемо га Kоки и он је од своје друге године, кад га питамо шта ћеш бити кад порастеш, одговарао људима, бићу председник Србије, не знајући уопште ништа о томе, тако да ето, специфичан је од рођења, да тако кажем."

Kонстанитин воли природу и животиње, бори се и за чистији град и у новој години пожелео је да сви имају довољно хране и буду у топлом.

Kонстантин Достанић, мали градоначелник Сремске Митровице, закључује. "Да нам свима буде лепо и да смо сви срећни и радосни."

Председник Вучић изјавио је да Србија има са Русијом договор о продужењу снабдевања гасом још три месеца.

Вучић је рекао да неће бити проблема са снабдевањем гасом до 31. марта. "Имамо договор о продужењу снабдевања гасом још три месеца, до 31. марта, тако да људи могу да буду сигурни, да мирно спавају", рекао је Вучић.

"Гаспром води преговоре о продаји удела у НИС-у и са МОЛ-ом"

Председник Вучић изјавио је да има информације да представници "Гаспрома" разговарају о продаји удела у НИС-у, између осталих, и са мађарском националном компанијом МОЛ и да српско руководство нема ништа против тога јер су Мађари наши пријатељи, али да ће, ако се решење не нађе до 15. јануара, бити онако како је он пре најавио.

"Мађари су наши пријатељи. Само да завршимо што је могуће пре до 15. јануара. Зато што ви морате да имате у виду и да нам све иде перфектно и да никакав проблем немамо са, рецимо, секундарним санкцијама, а имамо и имаћемо. И да немамо никакав проблем са баржама, возовима и камионима, да увозимо, рецимо, дизел – не можемо да увеземо 6.000 тона дневно, колико трошимо. Дакле, хоћу само да вам кажем да је то немогућа мисија", рекао је Вучић одговарајући на питање да ли има информације да се воде преговори између мађарског МОЛ-а и "Гаспрома".

Како је рекао, само је питање времена, када ће и на који начин то морати да се мења јер је данас тачно 75. дан откада у Србију није ушла ни кап сирове нафте.

"Поносан сам на Србију, поносан сам на грађане Србије. Хајде да будемо фер једном према себи. Јесте ли икада замишљали да је могуће да Србија 75 дана не добије кап нафте, а да нигде не буду никакве гужве, да нико не носи кантице, нити било шта, 75 дана, то није седам дана. Да толико резерви имамо, да смо толико припремљени за све и да смо се толико озбиљно и одговорно понашали", нагласио је Вучић.

Додао је да ће се, ако не буде решења, прича око НИС-а завршити онако како је раније рекао – да ће држава платити Русима за њихов удео.

"Дакле, приближава се и тај датум (15. јануар), надам се да ће се пре тога пронаћи решења, а ако не, шта да радимо", рекао је Вучић.

"До сада предато 350.000 захтева за евидентирање објеката"

Председник Вучић изјавио је да је до сада предато 350.000 захтева за евидентирање објеката и најавио да би за 80 до 90 одсто објеката поступак могао да буде готов до краја марта.

Вучић је, у изјави медијима, замолио заинтересоване грађане да предају захтеве за евидентирање објеката јер, како је додао, покушаће се да макар за 80 до 90 одсто објеката поступак буде готов до краја марта.

"Они који су први предали захтеве добиће први одговор од државе, и већ крајем марта, они који су предали захтеве моћи ће да добију у многим општинама прве позитивне одговоре. Верујем да ће људи због тога бити задовољни", рекао је Вучић.

Изрицање пресуде било је затворено за јавност. Председница судског већа Ива Градишки Ловречек пресуду је најпре објавила оптуженом и његовој одбрани, тужиоцима и породицама жртава, а потом и новинарима.

Оптужница коју је подигло загребачко Жупанијско државно тужилаштво теретила је 20-годишњака да је 20. децембра прошле године, "у време наставе дошао до загребачке основне школе, са унапред створеном намером да лиши живота децу и запослене школе и свестан да се ради о деци ниске хронолошке старости која нису била у стању да му се физички одупру".

Приликом напада једно је дете смртно страдало, док су учитељица и троје деце у нападу задобили тешке телесне повреде.

У оптужници подигнутој почетком јула ове године је наведено да је осуђени ушао у просторије школе где је ножем напао учитељицу и децу, а да је приликом напада једно дете смртно страдало, док су учитељица и троје деце у нападу задобили тешке телесне повреде.

Тужилаштво је раније саопштило да је напад извршен испред десетак ученика те основне школе.

Двадесетогодишњи Л. М. је бивши ученик ОШ "Пречко" који је након напада побегао у оближњи Дом здравља где је покушао да изврши самоубиство.