Како се наводи у саопштењу, код осумњичених је приликом претреса станова и возила пронађено и одузето око 8 килограма кокаина, око 4 килограма  хашиша и марихуане.

Осим наркотика, пронађени су и снајперска пушка, више комада пиштоља и муниције, експлозивна направа и више граната за ручни ракетни бацач, ручни ракетни бацач, гумене маске за лице, више комада техничких уређаја за снимање и ометача сигнала, као и велика количина новца.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и уз кривичну пријаву биће приведени надлежном ЈТОК у Београду, наводи МУП.

Претходно је директор британског Краљевског државног тужилаштва потврдио да се разговори воде са лондонском Метрополитен полицијом и снагама реда области долине Темзе.

Уколико тужилаштво буде дало зелено светло, Ендрју Маунтбатен-Виндзор биће први члан британске краљевске породице у модерној историји против кога ће бити покренута кривична истрага.

Сам краљ Чарлс је званично саопштио да ће сарађивати са свим настојањима полиције да утврди да ли има основе за кривично гоњење.

Са друге стране Атлантика, амерички Конгрес тражи од некадашњег војводе од Јорка да сведочи пред тим законодавним телом.

Ендрју Маунтбатен-Виндзор је, после најновијих открића да је Џефрију Епстину наводно одавао државне тајне, под краљевском пратњом и окриљем ноћи, пресељен из свог дома у Виндзору – Краљевске лође на приватно краљевско имање у Сандрингему.

Тренутно борави у кући у којој је некада живео његов отац принц Филип.

Извори, блиски британској краљевској породици, тврде да је млађи краљев брат у лошем психичком стању.

Именовањем Мање Грчић окончан је јавни конкурс расписан 17. децембра 2025. године.

Прва жена челу Јавног медијског сервиса Србије рођена је 1979. године у Сарајеву.

Основно и средње образовање делом је стицала у иностранству. Школовала се у Либији, Ираку, Замбији и Шри Ланки. Дипломирала је новинарство на Универзитету у Лидсу.

У професионалном профилу који је предала приликом пријаве на место директора РТС-а наводи се да има више од 20 година искуства у медијској индустрији на највишим позицијама у регионалним и међународним компанијама.

У своју биографију уписује да је професионално искуство градила радећи у информативним редакцијама и на руководећим позицијама у више медијских кућа. Радила је као новинарка у Би-Би-Сију и на ТВ Б92.

Обављала је и функције саветнице за односе са јавношћу у међународним организацијама, а на телевизији Пинк директорке фирме "Медија систем".

Од 2006. постаје заменица директора Фокс телевизије, а 2008. у Словенији преузима позицију директорке националне телевизије ТВ3 Словенија.

Обављала је и дужности генералне директорке телевизије Б92, као и извршне директорке и сувласнице телевизије К1 у оквиру Minacord Media система. На руководећим позицијама била је и у медијској групацији Antenna Group као и у новинској агенцији Танјуг.

Након конституисања новог сазива скупштине, на посланичким групама је да формирају парламентарне комисије а потом ће бити одржана нова седница скупштине на којој ће бити изабрана нова влада.

Скупштина у новом сазиву је конституисана 40 дана по одржавању ванредних парламентарних избора. Највише гласова на њима освојио је покрет “Самоопредељење” - 51,10 одсто, што му је донело 57 посланичких места у новом сазиву централне скупштине.

Српска листа је освојила девет од десет посланичких места резервисаних за Србе. Једно место гарантовано за српску заједницу добила је странка “За слободу, правду и опстанак”.

На другом месту по броју освојених места међу албанским странкама је Демократска партија са 20,19 одсто или 22 посланичка места. Демократски савез је освојио 13,24 одсто гласова или 15 места. Алијанса за будућност добила је 5,90 одсто или шест мандата.

Осталих десет од укупно 120 мандата, освојиле су странке Бошњака, Рома, Египћана, Турака и других мањинских заједница.

Конституисање новог сазива скупштине протекло је без спорења, а догађа се након годину дана блокаде централних институција, јер водеће странке Албанаца нису могле да се договоре о формирању нових органа власти. За све то време Аљбин Курти је управљао владом у техничком мандату.

Петковић је писмо упутио посреднику ЕУ у дијалогу Петеру Соренсену, амбасадорима земаља Квинте, шефу делегације ЕУ у Београду, амбасадорима свих земаља чланица ЕУ, шефици Канцеларије УН у Београду, као и другим релевантним међународним представницима.

У писму, у које је Танјуг имао увид, Петковић је рекао да је група Албанаца, која је, како каже, очигледно поступала по налогу "режимског Самоопредељења" упала у зграду Факултета техничких наука Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици без налога, овлашћења или било каквог другог основа и претресали просторије.

Затим су запосленима на безобзиран и дрзак начин уручили ултиматум да у року од 30 дана напусте објекат или да потпишу, како је навео, "уговор о закупу" са албанским универзитетом који је већ након 1999. године узурпирао просторије Универзитета у Приштини које се налазе у Приштини.

Петковић је истакао да су упади у институције и њихово насилно противправно преузимање застрашивање запослених, као и грађана који се у њима затекну већ постао "модус операдни албанских екстремиста који контролишу полуге власти Привремених институција самоуправе у Приштини".

Петковић је подсетио и да су до сада насилно затворени објекати српских установа, а да је више од 20 одсто српског становништва на КиМ присиљено да се расели и потражи уточиште у местима у унутрашњем делу Србије.

Он је додао да су то јасни показатељи да су све активности Приштине део добро организоване и широко распрострањене кампање прогона у циљу заокруживања етничког чишћења започетог још 1999. године, али и сведочанство јаловости свих јавних осуда и саопштења међународне заједнице.

Увертира у нови талас прогона

"Још једном упозоравамо да су већ успостављени неподношљиви услови живота за Србе и друге неалбанце 'само' увертира за нови талас прогона који албански екстремисти и узурпатори полуга власти најављују за 15. март ове године, да ће Србе и друге неалбанце на КиМ прогласити за странце у сопственим домовима", написао је Петковић.

На тај начин, како је упозорио Петковић, режим у Приштини жели да пошаље снажну поруку Србима и другим неалбанцима, али и читавој међународној заједници, да су спремни да доврше оно што су започели у марту 1999. и 2004. године.

Петковић је навео да ће мете тих напада, према грубим проценама, бити више од 10.000 Срба и других неалбанаца који су стално насељени на Косову и који немају документа која издаје Приштина.

"Више од 10.000 људи је у опасности, супротно договорима постигнутим у дијалогу, али и свим међународним стандардима, да буду проглашени странцима у сопственој земљи и постану директна мета политике прогона коју континуирано и отворено спроводи Приштина", истакао је он.

Навео је и да најрањивију групу међу њима свакако чине породице у којима један или чак оба родитеља, као и њихова деца не поседују, а често и не могу да поседују документа која издаје Приштина.

Он је додао да ће они бити "лака мета" за, како Приштина каже "спровођење 'владавине права', еуфемизам за прогон из родне куће у изгнанство".

Удар на здравствене, образовне и верске институције

Петковић је истакао и да је Приштина тиме такође циљала паралисање рада здравствених, образовних и верских институција како би исекла сваку могућност за одрживи опстанак Срба на КиМ.

"Ради боље прегледности размера проблема указујемо на чињеницу да од 1.180 наставника и сарадника Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици њих чак 550 нема тражене исправе. Ово се односи и на више од 50 одсто студената и ученика и значајан број медицинских и просветних радника као и монаштва и свештенства", навео је Петковић.

Додао је да је сваки од једностраних ескалаторних потеза Приштине, о којима је протеклих година редовно извештавао међународну заједницу, сам по себи најгрубље кршење процеса нормализације односа Београда и Приштине и захтева ЕУ за хитном деескалацијом од 3. јуна 2023. године.

"Али, потези које Приштина сада отворено најављује удариће у саме темеље Заједнице српских општина која је пре готово 13 година договорена као механизам заштите индивидуалних и колективних права, као и дуго и мукотрпно грађеног мира на Балкану. Ово нарочито истичемо, јер ћемо сматрати да ће поред Приштине и други који су их у томе кроз чињење, нечињење или пропуштање чињења, сносити део одговорности за све могуће последице", навео је Петковић у писму.

Петковић је апеловао на представнике међународне заједнице да хитно и безусловно предузму све неопходне кораке како би зауставили наставак прогона Срба и других неалбанаца на КиМ и очували мир и стабилност региона.

У земљама Европске уније, бруто минимална плата креће се од 620 евра у Бугарској до 2.704 евра у Луксембургу. Међу земљама кандидатима, Украјина се издваја са свега 173 евра, док је у Молдавији минималац 319 евра. Србија је 22. на листи са 744 евра. То је бруто минимална зарада, док је нето 550 евра.

Приликом поређења минималних зарада међу државама, стандард куповне моћи је важан јер се трошкови живота знатно разликују. Када се зараде прилагоде куповној моћи, разлике међу земљама постају знатно мање него у номиналним износима.

У том смислу, међу 22 земље ЕУ, минимална зарада се креће од 886 евра у Естонији до 2.157 евра у Немачкој. Иако се рангирања донекле мењају, првих девет земаља остаје исто и у еврима и по стандарду куповне моћи.

Осим Албаније, земље кандидати ЕУ остварују бољи резултат, са већом куповном моћи од више држава чланица ЕУ. Међу 27 земаља, Румунија је највећи добитник, јер се њен пласман попео са 20. на 12. место. Северна Македонија такође напредује, са 26. места на 20. Србија напредује са 22. на 17. место, док се Турска помера за три позиције навише.

Доктор економских наука Драгован Милићевић рекао је за РТС да су велике разлике у висини зарада међу земљама Европске уније последица укупне макроекономске снаге држава.

Одговарајући на питање зашто постоји значајан јаз између најнижих и највиших зарада у ЕУ, Милићевић истиче да су примања директно повезана са снагом привреде.

“Зарада је инкорпорирана у укупну макроекономску ситуацију земље. Ако имате земљу са високим БДП-ом, са добром привредном структуром, конкурентну земљу, имаћете и веће зараде. Зарада је практично део трошка компаније и зависи од тога колике приходе компанија остварује“, објашњава Милићевић.

Номинална зарада и куповна моћ

Говорећи о разликама између, на пример, Бугарске и Луксембурга, Милићевић наглашава да је кључно правити разлику између номиналне зараде и зараде прилагођене паритету куповне моћи.

"Једно је номинална зарада – 1.000, 1.500 или 2.000 евра. Друго је зарада прилагођена паритету куповне моћи. Када се зараде прилагоде, разлике су и даље значајне, али су често мање него што се чини на први поглед“, наводи Милићевић.

Као пример истиче Швајцарску, која има седам пута већу просечну зараду од Србије. Међутим, како је истакао, то не значи да су седам пута богатији од Србије.

"Релативни ниво цена је тамо знатно виши, па је реална разлика мања него што номинални износи показују. Куповна моћ је кључна“, навео је економиста.

Просечна, медијална и минимална зарада

Милићевић подсећа да постоје различити показатељи зарада – минимална, просечна и медијална.

"Просечна зарада је укупан износ исплаћених плата подељен бројем запослених и често не даје реалну слику. Медијална зарада показује ниво испод којег примања има 50 одсто запослених, а изнад којег је других 50 одсто. Она боље осликава расподелу“, објашњава он.

Према подацима за новембар 2023. године, просечна нето зарада у Србији износила је 111.983 динара, док је медијална била 86.702 динара. Нето зараде су у прошлој години номинално порасле 11,2 одсто, а реално 6,9 одсто.

Разлика између просечне и медијалне зараде, како каже, указује на неједнакост у расподели.

"Што је већи однос просечне у односу на медијалну зараду, то је израженија неједнакост. У вишим зарадама су сложенији послови, управљачке функције, које имају бонусе“, наводи Милићевић.

Додаје да минималну зараду прима између 30 и 40 одсто запослених, док тек запослени у седмом децилу и изнад њега достижу ниво просечне зараде.

Потрошачка корпа и реални живот

Када је реч о животном стандарду, Милићевић истиче да инфлација значајно утиче на реалну вредност примања.

"Реалан раст зарада треба посматрати у односу на инфлацију. Али, проблем је што цене хране и енергената, као есенцијалних добара, често расту брже од просечне инфлације. То директно погађа стандард становништва“, упозорава он.

Наводи да се вредност стандардне потрошачке корпе креће око 90.000 динара, што је више од медијалне зараде. "Статистички гледано, тешко је да потрошачка корпа буде једнака просечној заради, иако би то у пракси било пожељно“, додаје економиста.

Ипак, напомиње да одређени број грађана има додатне приходе од имовине или капитала, што утиче на укупну слику.

Да ли можемо стићи развијене земље

На питање колико је времена потребно да Србија достигне развијене европске економије, Милићевић је опрезан.

"Ако би они стајали у месту, требало би нам много година. Али, и они напредују. Да бисте стигли Немачку, морали бисте да имате ненормално високе стопе раста дуги низ година. Са растом од три до четири одсто годишње, потребне су деценије“, оцењује он.

Говорећи о могућим мерама државе, контроли цена, већим социјалним давањима или пореским олакшицама, Милићевић указује на ограничења.

"Контрола цена не даје резултате, осим евентуално за неколико есенцијалних производа. Повећање социјалних давања је тешко уз овакву структуру буџета, а пореске олакшице значе или већи дефицит или ново задужење. Ако некоме дате, од некога морате да узмете“, закључује Милићевић.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

12.02.2026. Четвртак: Рано ујутро понегде краткотрајна киша. У току дана променљиво облачно са сунчаним интервалима, углавном суво и топло за овај период године. Дуваће слаб и умерен, у планинским пределима и у кошавском подручју повремено јак јужни и југоисточни ветар, а на југу Баната и са ударима олујне јачине. Најнижа температура од -1 у Тимочкој Крајини до 8 на југу Баната, а највиша од 10 до 18  степени, само у Тимочкој Крајини осетно хладније (до 3 степена). Увече и током ноћи ново наоблачење с кишом, прво у Војводини, западној и јужној Србији. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, Поледица – залеђивање мокрих површина, вероватноћа 80%.

13.02.2026. Петак:  Ујутро и пре подне на северозападу Србије, а током дана и у осталим крајевима престанак кише. Ветар слаб и умерен, на истоку Србије и у планинским пределима краткотрајно јак, у скретању на северозападни. Најнижа температура од 0 до 7, а највиша од 7 на југу и истоку до 14 степени на северозападу Србије.

14.02.2026. Субота: Након претежног ведрог јутра и преподнева, током дана ново наоблачење, које ће увече и током ноћи поново условити кишу, а на планинама снег. Почеће да дува јужни и југоисточни ветар, после подне у појачању, па се крајем дана и током ноћи на југу Баната и у доњем Подунављу поново очекују удари олујне јачине. Најнижа температура од 1 до 6, а највиша од 10 до 15 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 60%.

15.02.2026. Недеља: Осетно хладније, ветар умерен и јак, у скретању на северозападни, а киша ће краткотрајно прећи у снег уз локално стварање мањег снежног покривача. Температура на северу и западу Србије од 0 до 4, у централним пределима од 4 до 9, а на југу и истоку земље и до 14 степени уз осетнији пад температуре после подне и увече. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s , Снег, формирање мањег снежног покривача, вероватноћа 60%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 16.02.2026. до 20.02.2026.)
До 17. фебруара хладније време, а затим се настављају температурне осцилације уз честа пролазна наоблачења са падавинама.

Након три примљена циклуса хемотерапије и четвртог који је у току, планиран је наставак лечења у иностранству и трансплантација коштане сржи.

За тај корак неопходна су значајна финансијска средства која породица није у могућности самостално да обезбеди, због чега је потребна помоћ свих људи добре воље у виду донација.

Средства су потребна за трансплантацију коштане сржи, специјалистичке прегледе, контролне прегледе, лабораторијске анализе, превод медицинске документације, лабораторијске анализе, физикалне терапије, путне трошкове и трошкове смештаја у току лечења.

Наводи да је реч о сусрету представника две чланице Нато-а са међународно непризнатим ентитетом који нема право да формира војску. Састанак осуђује и Министарство одбране наводећи да је регионални војни савез фактор притиска на Србију.

"Ставри које су везане за оружане снаге на Балкану са изузетком Албаније су углавном решене другим споразумума. Албанија и Хрватска су истоврмеено чланице Нато. Тако да та трилатерална акција изазива подозрење у Београду, јер постоји подсвесна фасцинираност Хрватске да направи контратежу Србији на Балкану рачунајући да је спркса војска највећа, да је у замаху последњих неколико година", објашњава уредник Интернет портала РТС-а Раде Мароевић.

Сусрет у Скадру наставак је сарадње договорене у марту прошле године када су три стране потписале декларацију. Она предвиђа сарадњу наменских индустрија, заједничке обуке и војне вежбе, јачање отпорности на хибридне претње и подршку евроатлантским интеграцијама. Познавоаци прилика декларацију доводе у везу и са ратом у Украјини.

"То није савез, то је просто сарадња у оквиру развоја одбране са циљем развоја одбрамбене идустрије Хрватске, Албаније и нечега што можемо назвати ентитеом Косова. Потребно је све што је на располагању ЕУ и Нато-у да се подгину одбрамбени капацитети у Европи, односно да се створи оно што има неодстаје у Украјини, а то је муниција. Али с друге стране то је и заврштак стварања војске на Косову, али то је процес који траје јако дуго, 90 одсто је формирано", каже Марина Костић Шулејић из Института за међународну политику и привреду.

Део стручне јавности оцењује да одбрамбена сарадња Албаније, Хрватске и приштинских институција у овом тренутку није безбедносни проблем, али не значи да неће постати.

"Да ли ће развојем ситуације на неки начин представљати проблем ми то не можемо да знамо, али јесте лоша порука генерално Србима и Београду. Дакле, организују се три стране у окружењу и скупљају војску из неког разлога, то никада није добар сигнал. Да ли је опсана сигнал то не можемо да претпосатвимо", каже Мароевић.

Први сиганл из Скадра је заједничка војна вежба коју су за ову годину договрили Тирана, Загреб и Приштина.

"Мислио сам да хоће да пређе улицу, и пришао сам само да јој кажем – немој ту да прелазиш, ризично је, возе брзо! Међутим, кад сам пришао схватио сам да је то нешто друго, да она вероватно чека ауто да се баци, то сам схватио кад сам је склонио са стране и кад је почела да плаче и да прича – 'ја нећу више да живим овако, ја не могу више овако'", рекао је Хаџибурић.

До тог циља, објашњава, довела ју је стална критика породице.

"Она је 15 минута причала с тим мојим другаром психологом који је вероватно за тих 15 минута успео да уради нешто с њом, јер се она смирила и отишла кући мирна", нагласио је Хаџибурић.

Такве разговоре запослени на Националној СОС линији за превенцију самоубистава воде готово свакодневно. Углавном са адолесцентима.

"Породични притисак, конфликти са родитељима, неуспех у школи, притисак околине, често то наводе као разлоге. Оно што су стварни разлози из нашег клиничког искуства јесу много дубљи", наводи Бојана Матић из Националне СОС линије за превенцију самоубистава.

Импулс, породица, удаљавање

Психијатар Института за ментално здравље Ивица Младеновић тврди да млада генерација реагује импулсивно.

"Оставио ме дечко или девојка, идем да се убијем; пао сам испит, идем да се убијем. То је импулсивна реакција и увек је одраз незрелости", указује Младеновић.

Иако је породица та која, по речима стручњака, треба одмах да реагује на промене у понашању, родитељи често не препознају симптоме оптерећени целодневним послом.

"Први знаци су удаљавање. Ако нема поверења међу члановима породице, не можете да чујете проблеме свог детета", оцењује Младеновић.

(Не)разумевање, разговор, растерећење

Милица Лазић из организације за превенцију самоубистава "Срце" објашњава да млади често имају осећај да их нико не разуме.

"Како њихове проблеме нико не схвата озбиљно, поготово старији, мислим да је то позив да се осврнемо око себе и да разговарамо једни с другима, јер некада проблем који нама изгледа не толико велик и не толико важан некоме обликује одлуку да ли ће и даље бити међу нама", сматра Лазићева.

Стручњаци кажу да је важно да онај коме је тешко треба да прича са својим најближима и околином. Како наводи Матићева, емоционално растерећење може да се осети током једног разговора. 

"Тај моменат пружања подршке без страха од осуде и да ће то неко сазнати, мислим да доприноси тренутном олакшању", закључује Матићева.

Грађани могу да се обрате Клиници за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић", центру "Срце", као и Националној СОС линији за превенцију самоубистава.

Осумњиченом је, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Крушевцу, одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен тужиоцу.

"Желим да нагласим да пажљиво пратимо ситуацију и да смо кроз КФОР и наше друге активности на Западном Балкану, у Босни и Херцеговини, али и на Косову - веома ангажовани и будно пратимо развој догађаја", рекао је Руте.

Говорећи о ситуацији на АП Косову и Метохији, навео је да НАТО и даље чека одговорност за догађаје у Бањској, као и за друге догађаје током 2023. године.

Додао је да НАТО никада неће прихватити безбедносни вакуум у Босни и Херцеговини и истакао да помно прате дешавања тамо.

„Пази, то је млеко са надморске висине од хиљаду метара. Квалитетно млеко, млеко сто посто чисто млеко. Значи млеко које се сад плаћа 38 динара, нас ту нема нигде. Та крава моја мора појести концентрат, мора појести бале које смо ми припремали. Све то кошта", каже Ивана Пантелић, из Катића.

Разноврсност у пољопривредној производњи помагала је да се расходи у сточарству покрију приходима из ратарства и воћарства.

Ивана Пантелић, из Катића додаје: „Тек треба да се ради, ми још увек производе нисмо продали. Млеко је нажалост пало, кромпир не иде".

У Европи је претходна година била изузетно родна за кромпир, због чега је пласиран у извоз по ценама које су задале главобољу српским ратарима. Ратко Вукићевић каже да је увезено 40.000 тона.

„Увоз је веома јефтин, убија нашу производњу и ово је заиста апел свима надлежнима да мора нешто под хитно да се учини, јер наша ће производња практично бити укинута. И сведена на неких, по мојој процени - десетак хиљада хектара, са деведесет хиљада хектара", наводи Ратко Вукићевић, власник предузећа за производњу кромпира из Гуче.

Од опстанка пољопривредника зависи будућност села, каже Ивана Пантелић, чије треће дете је последњи предшколац у Катићима.

„Што се тиче проблема око малине и суше, ту држава апсолутно ништа не може да помогне. То је логично, али што се тиче ових производа које смо ми успели од суше да ишчупамо, мислим да би држава ту јако могла да помогне и министарство пољопривреде. Једноставно да нам дозволи на неки начин и да нам помогне да ми робу коју смо произвели продамо. Да нас не блокира са тим увозима, са прекупцима, са типа човек, мој муж оде да прода кромпир у Београду, комунална полиција му наплати казну тридесет, четрдесет хиљада динара, што је човек морао да дође да прода тамо, јер овде неће нико", наглашава Ивана Пантелић, из Катића.

Српски произвођачи не траже да се забрани увоз, али и да европски фармери не буду у предности у односу на домаће. То се односи на све гране пољопривреде.

„Да се на почетку године каже то је цена коштања испод те цене не може да се увози, биће царине или биће неке баријере за такав увоз. И то је једини излаз из свега тога. А други системски мали произвођачи, ситни пропадају. Не могу да опстану, не могу да нађу место на тржишту. Зато је неопходно да се праве велика складишта, да се праве коперативе, да се они удруже на неки начин. И да тако одговоре изазовима тог великог тржишта, које је заиста немилосрдно и људи немају коме да продају сад", истиче Ратко Вукићевић, власник предузећа за производњу кромпира из Гуче.

Живот може да се одвија и без струје, мобилних телефона, кажу српски пољопривредници, али се без воде и хране не може. Уверени су, и ако се угаси домаћа производња, увозна ће постати луксуз. Без домаће конкуренције и увозници ће бити вишак онима који на светском тржишту хране теже монополу.

„2. јануара 1945., оснивачка скуштина на челу са Димитријем Вученовим, затим Велики Васко Попа, Страхиња Костић, Светислав Вуковић и многи други одлучили су да оснују НП Стерија. 10. фебруара је одиграна прва представа Ј.Ј. Поповића - Кир Јања у режији Владе Савића - тада је подигнута завеса у нашем позоришту и наше позориште ради без грешке, могу тако да кажем, до данас", каже Иван Ђорђевић, директор НП „Стерија".

Међу оснивачима био је и професор Страхиња Костић. Професор немачког и руског језика, веровао је да је младима, после ратних страдања, потребно управо оно што позориште пружа - уздизање и наду. Занимљиво је и да су он и Јован Стерија Поповић рођени истог датума - 13. јануара, са разликом од 112 година.Његова ћерка Десанка присуствовала је прослави, доносећи личну, породичну димензију историји театра.

„То је била једна група ентузијаста, која се није много освртала на чињеницу да позориште те 1945. нема ни кулисе, ни сценографа ни реквизите, једноставно они су били пуни елана и све проблеме решавали у ходу, па је тако мој отац, између осталог обављао и дужност драматурга, а када је требало ускакао је у позоришне представе замењујући глумце", наводи Десанка Костић, ћерка проф. др Стахиње Костића, једног од оснивача вршачког позоришта.

На свечаној академији промовисана је и монографија „80 година Народног позоришта Стерија", чиме се позориште, од 2024. године, вратило и издавачкој делатности.

Бојана Иванов Ђорђевић, ауторка монографије истиче: „Ова монографија садржи увод у историју и позоришну културу Вршца, од античког периода, па до данашњих дана. Она пре свега обрађује репертоаре, од 1945. до 2025., па онда истраживачи који се баве истраживањем могу да истражују пре свега уметничку политику овог позоришта."

Од „Кир Јање" до савремених сцена - 81 година без прекида. У години великих Стеријиних јубилеја, вршачко позориште не слави само трајање, већ и идеју да је култура темељ заједнице - чак и онда када се ствара у најтежим временима.

„Услед смањеног обима наруџбина, компанија Јура обавештава јавност да у фабрици која се од 2018. бави производњом електричних и електронских компоненти планира програм споразумног раскида уговора уз стимулативне отпремнине као и плаћено одсуство за део запослених", саопштавају у Јури.

Несигурност и страх увукао се међу раднике.

„Наравно да су забринути, неки људи су већ имали прилично година када су почели овде да раде и сад ако остану без посла где ће, шта ће", пита се Оливера Павловић, радница фабрике „Јуре" у Лесковцу.

Све је мање више познато јер је на исти начин током 2025. из Јуре отишао 121 запослени. Послодавац тврди искључиво добровољно ова мера ће обухватити око 45 радника. На плаћеном одсуству је тренутно 131 радник, али брине захтев послат надлежном Mинистарству да се до краја 2026. плаћеним одсуством обухвати још 300 запослених.

Предраг Стојановић, повереник Синдиката металаца Србије за Јуру Србија наводи: „Мислим да је ово задњи тренутак када наше институције треба да се пробуде и да раде свој посао. Ево, ми као синдикална организација добили смо из Министарства рада да дамо сагласност, просто на овако нешто не можемо да дамо сагласност, ми као синдикат сматрамо да тих 300 радника треба да се распореде у производњи, да се мало смање таргети, да се смањи прековремени рад, да људи буди људи здрави, али да ли ће тако да буде не питамо се ми."

Синдикат прозива Јуру да крши закон, да на овај начин хоће да се ослободи радника који су крај фабричких трака у Јури постали инвалиди рада. У одговору нашој редакцији Јура каже да ти подаци нису поткрепљени доказима, да се безбедности и заштити на раду посвећује посебна пажња и да је у радном односу 126 особа са инвалидитетом. Чињеница је и да су после годину и по дана од великог штрајка сви захтеви радника испуњени.

„Нема више казнених бонуса, топли оброк нам је повећан, услови за хигијену су ту и тамо бољи и што могу да кажем да је комуникација између менаџмента и синдиката мало боља", истиче радница Оливера Павловић.

Руководство Јуре тврди да нема разлога за страх од технолошких вишкова:

„Наш циљ је да сачувамо свако радно место, кад нема посла плаћеним одсуством радник задржава радно место и сигурне приходе, а компанија не губи обучене раднике".

Атмосфера за рад јесте опуштенија, али криза није заобишла ни ирски Аптив. У Лесковцу послују од јануара 2019. године уз огромну подршку државе и града Лесковца. Стизали су овде радници са целог југа. Било их је и више од 5000, сада је ангажовано 2000, а страхује се да ће их бити и мање. Само прошле године из Аптива у Лесковцу отишло је око 400 радника, а фабрика у Зајечару је затворена. Незадовољни су и нижим платама у односу на раднике Аптива у Новом Саду.

„Ми смо се обратили Министарству привреде са захтевом да нам издају све уговоре, сва решења о субвенцијама које су држава и град склопили са аптивом, међутим није било одговора. Нажалост, тај негативни тренд ће се наставити и у 2026.", наглашава Марко Тодоровић, председник Синдиката металаца Србије за Аптив Лесковац.

Смањење радника смањује и прилив у градски буџет. Први човек града трвди да се криза у аутомобилској индустрији у мањој мери одразила на Лесковац.

„Светска је криза, нормално да се то одражава и на Лесковац и на читаву Србију, ми као локална самоуправа смо урадили све да се шире капацитети, али сходно дешавањима у Европи и свету дешавају се у благој форми у Лесковцу, при томе као што знате да смо и кад је турска компанија отишла Џинси ми смо у року од месец дана само 42 труднице запослили", наводи Горан Цветановић, градоначелник Лесковца.

У саопштењу за медије Синдикат металаца упозорава да ситуација у компанијама везаним за аутомобилску индустрију Србији постаје све алармантнија. Поред Јуре и Аптива у Лесковцу послује и турски Еренли са свега стотинак запослених, грчки Аутостоп одакле се не чују забрињавајући гласови радника и италијански Аунде који је за само месец дана премостио одлазак турског Џинсија. Између два јануара број незапослених у Лесковцу већи је за стотину, без посла је 11.600 Лесковчана.

“Препорука је да се ови болтови за сад не дирају, да остану како јесу, јер њихово уклањање може можда произвести већу штету, а како су нам из Завода рекли, они ће урадити, покренуће поступак ревизије Студије заштите. Хтео бих да се захвалим Заводу за заштиту природе, који су врло брзо одреаговали и изашли на терен по пријави која је послата, наравно и осталим службама и институцијама које су правовремено и брзо спречиле неку већу штету да се деси у самој Петничкој пећини“, каже Данило Томић, спелеолог ДИ “Владимир Мандић Манда”.

За споменику природе и културе, јер су Петничка пећина и околина археолошко налазиште неопходно је преиспитивање нивоа заштите и одређивање управљача, на којег се годинама чека.

“Чекамо, дакле, њихова истраживања, допуну Студије заштите на основу које ће и Градска управа Ваљево реаговати и фактички испратити оно што препоручује Завод, а то је исто предлагање управљача. Ко год буде био управљач, да ли је то јавна институција или неко удружење, једноставно мора, јер то је закључак, направити један савет где ће бити укључене све релевантне струке, јер су нам неопходни за добро управљање и археолози, и спелеолози, и билози, и еколози и туризмолози“, наводи Дарко Достанић, директор ТО Ваљево.

Ваљевско друштво истарживача „Владимир Мандић Манда“, које пећину истражује од 1969. године очекује да ће бити кажњени одговорни за нелегалне радове.

Данило Томић, спелеолог ДИ “Владимир Мандић Манда” истиче: „Као што и пише у извештају Завода, надам се да ће остале институције и службе реаговати даље према њивом решењу и да ће се овакве ствари убудуће спречити, односно да ће одговорнио за ово што се десило у Петничкој пећини одговарати за своја дела и да то буде пример шта не сме да се ради.“

Заштита Петничке пећине биће тема стручног скупа у Истарживачкој станици Петница 7. марта на иницијативу професора Александра Петровића и Друштва геоморфолога Србије.

Одређено му је задржавање до 48 сати и уз кривичну пријаву, биће приведен надлежном тужилаштву.

Припадници Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције, Одељења за борбу против корупције, наставиће даљи рад на сузбијању кријумчарења на територији Републике Србије, закључује МУП.

Организатори блокада и протеста oд Владе Србије и надлежног министарства, како кажу, захтевају хитну контролу увоза млека, враћање откупне цене млека и меса на ниво пре смањења, загарантован откуп млека за сваког произвођача и увођење прелевмана.

Блокада магистрале, како наводе организатори, трајаће до испуњења захтева.

Протестују и одгајивачи говеда из села на територији Крагујевца и околних општина у селу Вучковици, који су, незадовољни откупном ценом млека, блокирали су државни пут Крагујевац–Краљево, где су просули млеко.

Министарству пољопривреде навело је да је држава спровела читав низ мера како би очувала и ојачала домаћу производњу млека и обезбедила стабилне услове за рад сточара, у условима, како истичу, изражених поремећаја на регионалном и европском тржишту.

"За производњу млека држава обезбеђује премију од 19 динара по литру млека предатог регистрованим млекарама, као и подстицај од 55.000 динара по грлу млечне краве. Посебна мера подршке односи се на обнављање сточног фонда, кроз подстицај од 100.000 динара по јуници, са циљем дугорочног јачања производње и повећања продуктивности. Поред тога, сточарима су доступне и инвестиционе мере за изградњу и опремање фарми, набавку опреме за мужу и хлађење млека, као и повољне кредитне линије са субвенционисаним каматним стопама", наводи се у одговору ресорног министарства на упит Радио-телевизије Србије.

Из Министарства наглашавају да подаци показују како је увоз млека и млечних производа током 2025. године износио око 41.300 тона, што "представља смањење од приближно 29 одсто у односу на 2024. годину".

"Позитиван тренд настављен је и почетком ове године, јер је у јануару 2026. године забележен мањи увоз млека и млечних производа него у јануару 2025. године, што указује на постепену стабилизацију тржишта и бољу позицију домаће производње. Тржиште млека се тренутно налази у сложеној ситуацији не само у Србији већ и у свим земљама у окружењу, као и широм Европе. Пад откупних цена, вишкови млека на појединим тржиштима и раст трошкова производње представљају заједнички изазов за произвођаче у већини држава", закључује се у саопштењу Министарства пољопривреде.

Из Министарства подвлаче да су опредељени за дијалог са произвођачима и апелују на "све учеснике у ланцу производње и прераде, као и на ширу јавност, да се актуелна ситуација не злоупотребљава у политичке сврхе, већ да се кроз одговоран приступ, чињенице и међусобно разумевање заједнички ради на очувању домаће производње млека и дугорочној стабилности сточарства у Србији".

Влада у Вилњусу, која управља популацијом мањом од три милиона душа, 2021. нашла је за сходно да привуче пажњу старијих савезника тиме што ће отићи корак даље и постати првоборац у рату за подривање кинеског територијалног интегритета.

Литванија је допустила отварање тајванског представништва у својој престоници, које ће практично функционисати као амбасада тог острва и слати поруку свету да је Тајван де факто независна држава на путу да постане и де јуре независна држава.

У изјави Балтичком новинском сервису (БНС) почетком овог месеца, премијерка Литваније Инга Ругинене је признала да је то била велика "стратешка грешка" и да се њена земља практично "истрчала", јер је у подухват отварања тајванског представништва ушла без координације са Бриселом и Вашингтоном, очекујући признање од њих.

Њена (релативно нова) влада сада тражи рестаурацију покиданих дипломатских и економских односа са Пекингом "засновано на (литванским) националним интересима".

Литвански рачун без крчмара

Главни предмет спора – оно што је властима у Пекингу сметало више од самог постојања дипломатског представништва Тајвана у Вилњусу, јер сличне институције постоје и другде у свету – била је употреба речи "Тајван", а не "Тајпеј", што је до тада била уобичајена међународна дипломатска пракса.

Тајпеј је главни град острва Тајван и употреба имена "Тајпеј" сугерише да је реч о субјекту нижег ранга од државе, односно да је у питању провинција – једна од провинција Кине. С друге стране, коришћење назива "Тајван" за дипломатско представништво, наравно, пружа могућност за интерпретације да је реч о независном ентитету – држави, те да је то представништво ранга амабасаде.

Дакле, када је 2021. године одлучио да у свом главном граду угости тајванску амбасаду, државни врх у Литванији рачунао је на то да ће доживети економске санкције Кине. С обзиром на то да је трговина са најмногољуднијом земљом света чинила само око један одсто извоза и три увоза, оценио је да то неће бити тежак ударац.

С друге стране, веровало се, да ће за ту жртву добити одговарајућу економску компензацију од Тајвана. Такође, у Вилњусу су мислили да ће им финансијски у помоћ, ако треба, притећи и Унија, а да ће, као верни експонент политике Запада усмерене на постепено јачање и утврђивање де факто независности Тајвана – и одвајање од кинеског тржишта и снабдевача – задужити Вашингтон и тако ојачати своје позиције у односу на Москву, коју доживљава као претњу по сопствени опстанак.

Но, не лези враже. Пекинг јесте сместа увео санкције, отказавши увоз литванског рума и Тајван јесте одмах прискочио у помоћ преузевши товар тог пића који је у том тренутку био на путу за матицу Кину.

Тајпеј је, поред тога упутио и немалу финансијску помоћ Литванији, оформивши фонд од 200 милиона долара за улагање у њену привреду. Као што је било и очекивано, литвански извоз у Кину је са 320 милиона евра у 2020, опао на само 40 милиона у 2022, да би потом потпуно стао.

Ипак, Пекинг је имао један неочекивани адут у рукаву. Кинези су дошли на идеју, с обзиром на то да Литванија нема значајнији директни увоз и извоз из Кине, да санкционише све производе Европске уније који у себи садрже састојке или компоненте литванског порекла. То је с временом задало болан ударац економији балтичке државе – довело до банкрота стотина предузећа годишње, нарочито малих и средњих, и отпуштања хиљада радника, јер су немачке и друге компаније по увођењу кинеских санкција сместа потражиле замену за литванске производе у Пољској, Естонији и другде.

Такође, неочекивано, опустеле су литванске железничке станице, кроз које је у 2020. години на путу за Пољску и Немачку прошло чак 600 кинеских теретних возова накрцаних робом за извоз. Кинези су преусмерили своју робу на Белорусију и обим теретног железнчког саобраћаја у балтичкој републици је до 2022. пао за 40 одсто, а приходи се смањили за пола милијарди евра. Лука Клаипеда је те године забележила пад од преко 20 одсто у обиму претовара у њеним терминалима.

Још једна земља Запада која се окреће Кини

Истина, можда је било грубо то што су у Пекингу у то време, поред изненађења и љутње, исказали и презир према "држави која има мање становника од општина у кинеским градовима", поредећи је у телевизијским емисијама са чивавом која бучно лаје, али нема зубе којима би могла да угризе дива са популацијом од 1,4 милијарде становника.

Но, потез Вилњуса сигурно није био ничим изазван, те је био дрзак и непромишљен, на шта указује и трезвена изјава премијерке Ругинене, која је оценила да је њена земља "скочила под воз и изгубила", као и да јој, супротно очекивањима, нико није изразио захвалност за то што је учинила.

Део њене изјаве који се односи на недостатак захвалности, вероватно се односи, сматрају аналитичари, на чињеницу да је почетком децембра Европска унија, ради интереса других чланица, одустала од своје жалбе поднете 2022. године против Кине за трговинску дикриминацију Литваније, односно то што је бивша совјетска република остала сама суочена са темељним, тешким кинеским санкцијама.

Литванија, која већ извесно време билатералним каналима неуспешно покушава да обнови односе са Кином, тако је сада, после врло искреног обраћања њене премијерке јавности, постала најновија у низу земаља Запада која се економски окренула Пекингу.

Политика конфронтације са реално највећом економијом света око идеолошких назора, а коју је оркестрирао Вашингтон, показала се погубном по привреду и стандард становништва у ЕУ, Великој Британији и Канади. Међутим, политика конфронтације показала се и као средство које кроз паралелно увећање економске зависности од САД те земље чини још рањивијим за експлоатацију и политичку манипулацију од стране Вашингтона.

Позитиван расплет?

Кинески портпарол Министарства иностраних послова Лин Ђен је у петак, реагујући на самокритични интервју литванске премијерке, изјавио да "врата за комуникацију" између његове земље и балтичке републике "остају отворена", чиме је наговестио почетак процеса нормализације билатералних односа.

Вилњус се протеклих година не само беспотребно упустио у идеолошки и дипломатски дуел са државом на другој страни планете, правдајући свој ирационални поступак мешања у њена унтрашња питања као борбу за демократске вредности и слободу малих држава да воде независну политику, већ се упустио и у подривање кинеске економске иницијативе за средњу и источну Европу "17+1".

Када се све то има на уму, може се рећи да је балтички покајник имао среће.

“Имате тачку духовну, имате Парк науке, имате рекреативне садржаје, имате садржаје за здравље, за спорт, за рекреацију, значи, овде свако може да нађе за себе оно што воли и да проводе угодно време у овом простору”, каже Милан Антић, пензионер.

У оквиру пројекта, подржан је рад и редакције “Треће доба”. Адаптиран је простор и обезбеђен део опреме за лист који се штампа сваког месеца већ 13 година. Пред пензионерима је 73. број.

“У овом броју, задњем који је изашао, он је доста сликовит и приказује доста живота из рада пензионера и активности других установа, организација и лица која су својом активношћу заслужили да се нађу у овом броју, пре свега, ту је један додатак везан за пројекат AGE+ који се бави старим лицима у локалној самоуправи у Шапцу и о свим резултатима које су они постигли”, наводи Андрија Пантелић, председник Клуба пензионера Унутрашњих послова у Шапцу.

Унутрашњи свет бака, изазови и стереотипи са којима се суочавају, тема су представе ,,Пробуђене – 11 и по жена,, коју су у Центру за стручно усавршавање видели и Шапчани. Вредност пројекта финансираног од стране Аустријске развојне агенције, за шест градова који учествују у њему, је милион и двеста хиљада евра.

Јелена Милошевић, чланица пројектног тима истиче: „Пројекат AGE+ је заправо хтео да стави у фокус наше старије суграђане, односно, да наши старији суградјани нису пуки корисници услуга, како здравствене тако и социјалне заштите, већ да на основу свог искуства, на основу свог знања, могу да буду и корисни учесници локалних политика. Успели смо да у овој првој фази пројекта, подстакнемо, односно, креирамо такву атмосферу да они сами могу да одлучују о програмима који су њима интересантни, о нпр информатичким радионицама, изради накита, 3Д штампе, затим, различите спортске активности су биле у фокусу”.

На територији града Шапца, живи више од 30.000 људи старијих од 60 година. У оквиру друге фазе пројекта и међугенерацијске сарадње, у програме ће бити укључена више и млађа популација.