Након што се споразуми финализују и земље региона у потпуности ускладе с правилима ЕУ о ромингу, људи који путују између ЕУ и Западног Балкана моћи ће да упућују ​​позиве, шаљу поруке и користе мобилне податке без додатних накнада за роминг, наводи се у саопштењу Европске комисије.

"Данас чинимо значајан корак на путу партнера са Западног Балкана ка придруживању роаминг породици ЕУ. То су добре вести и за грађане и за предузећа", изјавила Хена Виркунен, извршна потпредседница комисије за технолошки суверенитет, сигурност и демократију.

Марта Кос, комесарка за проширење, је поручила да су трошкови роминга проблем за људе широм Западног Балкана.

"Изненадни рачуни или увећани трошкови приликом путовања су нешто што више не познајемо унутар ЕУ. Данас смо предложили да се ово прошири на Западни Балкан. То ће значити лакше позиве и мобилне податке који функционишу по ценама као код кућем" рекла је Марта Кос.

Европска комисија је затражила преговарачки мандат од земаља чланица, а по добијању одобрења, започеће индивидуалне преговоре о укидању роминга са сваком од земаља региона.

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић је рекао да 53 одсто свих подстицаја у Србији иде на пољопривреду.

Подсетио је да ће од ове године директна давања државе пољопривредници морати да правдају рачунима, како новац не би био коришћен за друге намене.

"Новац који држава даје за подстицаје треба да се уложи у пољопривредну производњу", рекао је Гламочић.

Указао је да ће они који не буду могли да оправдају рачуне морати да врате новац са затезном каматом.

Гламочић је навео да Министарство у просеку сваког радног дана исплати најмање 500 милиона динара и да је план да се само у марту исплати више од 35 милијарди динара.

Најавио је да ће наредне недеље почети исплата премије за млеко за четврти квартал.

У оквиру догађа је и презентовано како изгледа додела подстицаја преко платформе Е-аграр.

Према званичним информацијама из МУП-а, до несреће је дошло када је теретни воз ударио аутомобил, крећући се из правца Бора ка Пожаревцу, а рампа није била спуштена.

Две особе су повређене и још увек су на прегледу.

Причињена и је и материјална штета.

РТС је раније извештавао да је рампа на овом пружном прелазу непоуздана и да се дешавало да воз прође, а да рампе остају подигнуте.

Претходних месеци најчешћа мета руских напада била су енергетска постројења, у јануару и фебруару кад се температура спуштала и до минус 25 степени. У Украјину је стизала хуманитарна помоћ, од Европске уније само три милијарде долара за обнову енергетске инфраструктуре и 11.000 генератора.

Украјинцима је помагала и наставља да помаже и Србија. Амбасадор Србије у Кијеву Андон Сапунџи каже да је од марта 2022. године Београд упутио различите врсте помоћи, вредне преко 60 милиона евра.

Сапунџи наводи да се помоћ се кретала од хуманитарне, до помоћи у резервним деловима за оштећене електране.

Додаје да је послата и помоћ за склоништа и за вртиће у Сумској и Харковској области.

У припреми нови пакет помоћи

Према његовим речима, Србија управо припрема траншу помоћи која би ишла кроз Агенцију Уједињених нација за обнову и развој као и другу у лековима и медицинском материјалу.

Сапунџи, којем је ово друга зима у Кијеву наводи да је претходна, како кажу локалци, била изузетно блага док је актуелна нешто што се ретко доживљава.

"Видите и по улицама, мушкараца нема, они су или на фронту или негде већ другде. Дакле, не чисти се снег довољно, јако је много фрактура, падова. Људи седе у становима где је температура од 3 до 5, па каже кад загреју до 13 степени, јако је лоше", напомиње Сапунџи.

Како каже, топле воде често нема данима.

"Направљени су 'центри за несаломивост', како их Украјинци називају, где људи  могу да се мало загреју, напуне телефоне, неке друге уређаје, поједу нешто топло. И тако просто преживљава читава нација", објашњава амбасадор Сапунџи.

Указује на то да четири и по милиона људи у Кијеву не одустају, не напуштају град и надају се најбољем, а то би наравно био што скорији мир.

О српској дијаспори

Каже да се тамошња српска заједница разбацана по целој земљи свела са неколико стотина пре рата на пар десетина људи.

Наводи да је већином реч о особама из мешовитих бракова, има неколико малих предузетника који су остали у Украјини или имају неке своје мање угоститељске објекте.

"Већином су и оно што бисмо ми звали двојни држављани, мада Украјина то још увек не признаје. Обраћају се због проблема са документима, како и у свим другим амбасадама. Али кажем, нема их много, доста су разбацани по читавој земљи", закључује Андон Сапунџи.

Такође, у акцији је заплењено пет подземних лабораторија, уклоњено 66 веб страница, извршено је 4.186 инспекција, обављено 5.517 антидопинг контрола. Одузето је, када се ради о лековима, 139.116 илегалних пакета, 3.285,14 килограма праха/сировина, 924,33 литара активних састојака, 3.219.952 таблета, 916.173 ампула.

Када се ради о допинг средствима одузето је 298.594 илегалних пакета, 2.315 килограма праха, 4.110 литара активних састојака, 4.587.835 таблета, 1.170.383 ампула, 71.610 медицинских уређаја, 48.531 паковања додатака прехрани.

Операција Штит VI истакла је неколико критичних претњи јавном здрављу, укључујући ширење фалсификованих производа на бази семаглутида који се користе као сагоревачи масти и све већу доступност лажних лекова који садрже снажне синтетичке супстанце, попут нитазена.

Током операције идентификовано је и разбијено неколико криминалних мрежа које су обично управљале једном или више подземних лабораторија у којима су производиле илегалне фармацеутске производе и допинг супстанце користећи сирове састојке.

Агенције за спровођење закона спровеле су велики број инспекција пошиљки, пресрећући и заплењујући значајне количине кривотворених и фалсификованих лекова, допинг супстанци и сродних материјала, а ове акције су пореметиле ланце снабдевања и финансијске операције укључених организованих криминалних група.

У акцији Штит VI учествовало је више од 30 земаља, а осим Србије учеснице су биле Албанија, Аустрија, Белгија, Бугарска, Хрватска, Кипар, Чешка, Данска, Финска, Француска, Грузија, Њемачка, Грчка, Мађарска, Исланд, Ирска, Италија, Летонија, Литванија, Молдавија, Холандија, Северна Македонија, Пољска, Португал, Румунија, Словачка, Шпанија, Шведска, Швајцарска.

Европол наводи да је у ЕУ у порасту трговина лажним лековима, што са собом носи огромне трошкове за појединца и друштво, а да су за ту врсту трговине кључне друштвене мреже и онлајн тржишта, како на површини тако и на дарк вебу, јер пружају различите степене анонимности и циљају широку публику.

Додаје се и да фармацеутски криминал у Европи укључује различите илегалне активности које угрожавају јавно здравље, искориштавају легитимне ланце снабдевања, крше права интелектуалног власништва и генеришу значајну незакониту корист, а кључни проблем је злоупотреба и абнормална конзумација лекова изван медицинског оквира, што покреће илегална тржишта.

Као и претходних година, операцију ШТИТ VI спроведену током 2025. године подржали су Европска канцеларија за борбу против превара (OLAF), Канцеларија Европске уније за интелектуалну својину (EUIPO), Фронтекс, Интерпол, Светска антидопинг агенција (WADA) и националне агенције за лекове, објављено је на веб-сајту Европола.

"Овакви поступци вандала имају за циљ поткопавање украјинско-српских односа. Позивамо органе реда и мира Републике Србије да истраже околности овог инцидента и изведу починиоце пред лице правде", наводи се у саопштењу амбасаде.

Непознати починиоци су у уторак полили црном бојом споменик украјинском песнику Тарасу Шевченку у Алеји Мике Антића у Новом Саду, а одваљена су и слова презимена.

Биста је постављена у Новом Саду у фебруару 2021. године, на иницијативу Украјинско-русинске заједнице.

"Мали је број људи за које можете да кажете да су увек и у сваком тренутку били одани држави, борили се за њене интересе, на изузетан начин разумели њене интересе и добро схватали колико је очување мира суштински задатак сваког од нас. Владислав Јовановић је то умео да чини на најбољи могући начин", рекао је председник Вучић на комеморацији Јовановићу одржаноју Дому Народне скупштине.

Додао је да је Јовановић остао симбол читаве једне ере и симбол озбиљности, одговорности, посвећености и љубави према држави.

"Жао ми је што из оправданих разлога данас овде није Ивица Дачић, шеф Социјалистичке партије Србије и потпредседник Владе, али ја мислим да је Владислав припадао целој Србији, припадао свакоме од нас и верно служио интересима своје отаџбине", навео је председник Вучић.

Бивши министар спољних послова и некадашњи амбасадор при УН Владислав Јовановић преминуо је у 93. години живота.

Пољопривредници окупљени у Удружењу "Стиг" и данас блокирају Ђердапску магистралу код Пожаревца у интервалима од 10-12 и од 13-15 часова.

Блокирана је и обилазница око Пожаревца код лучичке петље у истим интервалима, што је био алтернативни правац.

Пољопривредници општине Владимирци блокирали су у Скупљену магистрални пут Шабац-Обреновац и пут у Коцељеви и Ваљеву. Пропуштају кола хитне помоћи, аутобусе са ђацима и возила са малом децом. Имају три захтева – тоталну обуставу увоза меса, воћа, поврћа, житарица и свих врста хране која се производи у Србији, нормализацију тржишта хране и цена и законску одговорност министарства за пропаст пољопривреде.

Шумадијски округу, блокирани су путеви из Крагујевца према Краљеву, Чачку, Тополи, Горњем Милановцу и Јагодини. Незадовољни пољопривредници протестују и у центру Раче.

Пољопривредници из Смедеревске Паланке од 11 часова блокирају раскрсницу у центру општине, код Зелене пијаце. Блокада ће, према најавама, трајати до 16.00.

Удружења пољопривредника која су у протесту саопштили су јуче да су на састанку 17. фебруара у Министарству пољопривреде изнели конкретна решења и предали их као званичан захтев у четири "јасно дефинисане тачке, поткрепљене аргументима".

Ресорни Министар Драган Гламочић рекао је да ће неке компаније повећати откуп млека и сирева додавши да млекари нису дошли на састанак.

"Заједно смо радили на брзом проналажењу решења које је помогло и Србији и САД. Он (Ђурић) је био само глас преко телефона једног снежног зимског дана, све до данас. Било ми је веома драго што сам га лично дочекао у Белој кући. Министар Ђурић је државник који дубоко брине о српском народу и проширењу енергетских партнерстава са Сједињеним Државама", објавио је Ејџен.

Истакао је да су имали продуктиван састанак са тимом српског шефа дипломатије и амбасадором Србије у Вашингтону Драганом Шутановцем о широком спектру важних енергетских питања.

"Пред нама су огромне могућности под председником САД Доналдом Трампом, јер наш председник ослобађа златно доба енергетског обиља и покреће нова снажна партнерства широм света. Драго ми је да вас видим, министре Ђурићу! Радујем се наставку успешне сарадње између наших држава", поручио је Ејџен.

Ђурић је у понедељак током радне посете Вашингтону разговаро са Ејџеном о даљем продубљивању стратешке сарадње Србије и Сједињених Америчких Држава у области енергетике, као једног од кључних питања глобалне стабилности, економског развоја и безбедности.

Појаснио је да Кфор делује у тесној координацији са полицијом и Еулексом, у њиховој одређеној улози одговорности за безбедност.

"Сједињене Државе настављају да играју фундаменталну улогу у подржавању одрживе безбедности широм Косова и регионалне стабилности, укључујући и оквир мисије Кфор-а коју предводи НАТО. Сједињене Државе имају скоро 600 војника распоређених у Кфор-у", казао је Улуташ.

Подсетио је да САД имају регионалну команду "Исток" при мисији Кфора, доприносећи, како је рекао, свакодневним операцијама на много различитих начина, укључујући патроле, обуку и вежбе, ангажовање са представницима локалне заједнице и подршку за пројекте реконструкције и економског развоја.

"Посебно сам изразио забринутост поводом намера Приштине да од 15. марта почне са спровођењем нових ескалаторних и дубоко дискриминаторних одлука, које директно угрожавају опстанак српског народа", навео је Вучић.

Како је додао, упутио је молбу да међународна заједница најозбиљније схвати та изузетно важна питања и да учини све да осигура поштовање права српског народа.

"Нагласио сам и да се, прикључивањем тзв. Косова регионалном војном савезу, додатно подижу тензије и угрожава безбедност српског народа. Истакао сам неопходност да се, без даљег одлагања, приступи конкретним корацима ка формирању Заједнице српских општина, на коју српски народ на КиМ чека већ 13 година", навео је председник Вучић.

Изразио је уверење да је у интересу свих страна да се избегну потези који би водили даљој ескалацији и да се, уз посредовање ЕУ, инсистира на пуном спровођењу преузетих обавеза и очувању мира и стабилности на терену.

Петковић: Дискриминаторски прописи Приштине угрожавају више од 10.000 Срба

Са специјалним представником ЕУ за дијалог Београда и Приштине, Петером Соренсеном састао се и директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић. Он је Соренсену указао на размере последица које могу да наступе по српски народ уколико Приштина од 15. марта крене са применом такозванх закона о странцима и моторним возилима. 

Петковић је истакао да се овим дискриманторним прописима директно угрожава више од 10.000 Срба који живе и раде на Косову и Метохији, да се угрожавају основна људска и грађанска права, право на рад, право на слободу кретања, право на породични живот, здравствену заштиту и образовање, саопштила је Канцеларија за Косово и Метохију

"Свака намера укидања ових права води директном прогону српског народа са КиМ и административном етничком чишћењу Срба и представља удар на функционисање здравствених и просветних институција Републике Србије на овим просторима", указао је директор Канцеларије за КиМ.

Навео је да је због тога неопходно да се разговори о нацрту Статута ЗСО хитно покрену, јер је управо Првим бриселским споразумом о нормализацији односа и Општим принципима дефинисано функционисање ових српских институција на простору Косова и Метохије, а тај документ представља камен темељац заштите колективних и индивидуалних права Срба.

"Београд је спреман да сва одржива и примењива решења за проблеме који прете да угрозе опстанак српског народа тражи у оквиру дијалога, како би се сачували мир и стабилност, а једнострани, противправни и ескалаторни потези Приштине воде у нестабилност, нове кризе и тензије на терену", нагласио је Петковић.

Док се кретао уназад, на жену старости између 70 и 80 година налетео је камион градске чистоће.

Из Хитне помоћи су могли само да констатују смрт.

Са једне стране од места несреће је дечји парк а са друге обданиште.

Увиђај је у току.

Припадници ватрогасно-спасилачке службе и даље су на лицу места из безбедносних разлога.

Узрок избијања пожара за сада није познат.

Државна секретарка у Министарству здравља Ивана Сташевић Карличић изјавила је да ће увођење е-Картона донети већу ефикасност, транспарентност и безбедност у здравствени систем, као и више квалитетног времена лекара за рад са пацијентима.

Сташевић Карличићева истиче да су електронски сервиси који су већ у функцији у значајној мери унапредили здравствени систем и допринели већој заштити права пацијената.

"Папири одлазе у историју, самим тим и шетање пацијената и обимна администрација. Лекари ће добити много више квалитетног времена да се заиста баве пацијентима“, наглашава државна секретарка.

Она објашњава да ће лекар преко е-картона имати увид у комплетну здравствену историју пацијента.

„Када дођете код било ког лекара, он ће испред себе имати вашу целокупну историју свих посета здравственим институцијама. Моћи ће добро да упозна пацијента и квалитетније сагледа његов здравствени проблем, што му омогућава да адекватно уради диференцијалну дијагнозу“, наводи Сташевић Карличићева.

Према њеним речима, нови систем ће бити значајан и као извор података за статистике, истраживања и формирање регистара, што ће омогућити квалитетније планирање здравственог система.

Говорећи о безбедности, истиче да ће електронски здравствени подаци бити сигурнији него папирна документација.

"Картотеке су биле надохват свима. Сада су подаци енкриптовани, постоји систем логовања и само овлашћено лице, односно лекар коме је пацијент дао сагласност да га прегледа и лечи, може приступити систему“, каже државна секретарка, додајући да је правни основ заснован на више прописа, укључујући Закон о заштити података о личности и Закон о информационој безбедности.

"За два месеца цела Србија ће бити покривена е-картоном"

Систем се тренутно тестира на сва три нивоа здравствене заштите – у домовима здравља, као и у Универзитетском клиничком центру у Крагујевцу, Здравственом центру у Зајечару и Здравственом центру у Горњем Милановцу.

Од прошлог викенда у систем су унета 342.000 електронска картона, а очекује се да у наредних месец до два цела Србија буде покривена е-картоном, што би, како се наводи, требало значајно да унапреди квалитет лечења.

Сташевић Карличићева подсећа и на резултате других електронских сервиса у здравству. Од 1. јануара отворено је 220.000 боловања, док је е-рецепт, који се примењује од 2018. године, како тврди, оцењен као један од најефикаснијих у Европској унији.

"Лекови се подижу брже и сигурније, а од увођења сервиса уштеде су премашиле девет милијарди динара“, закључује државна секретарка.

Професор Економског факултета Велимир Лукић рекао је за РТС да је трансатлантска енергетска сарадња иницијатива под покровитељством Министарства енергетике САД, усмерена на повезивање енергетских система земаља Источне и Централне Европе.

"И наша земља се налази на том току", навео је Лукић.

Циљ ове иницијативе и овог партнерста је, како је навео, стварање нове инфраструктурне мреже и нове гасне маршруте на источним капијама Европске уније, уз веће ослањање на амерички течни природни гас.

Јужни гасни коридор – нова мапа Европе

Осврћући се на јужни гасни коридор, професор Лукић каже да је то "нова мапа гасовода у Европи". "Ово партнерство промовише заправо једно повезивање свих гасовода, рекли бисмо, од Балтика до Црног мора", наводи гост Дневника.

Према његовим речима, један правац иде од Азербејџана, преко Грчке, ка централној и источној Европи, док је други потенцијални коридор повезан са Хрватском и могућом конекцијом преко Босне и Херцеговине ка Србији. Подсећа да у Босну и Херцеговину гас тренутно стиже из Србије и да је реч о руском гасу који долази преко севера БиХ.

Амерички ЛНГ све присутнији у Европи

Када је реч о америчком течном природном гасу (ЛНГ), Лукић истиче да су у последње четири године видљиве значајне промене. "Видимо да амерички течни гас у све већим количинама долази у Европу", наглашава он, додајући да се инфраструктура прилагођава, али и да се граде нови терминали који омогућавају складиштење и даљу дистрибуцију.

"Огромна улагања су извршена у такозване морске или бродске терминале које омогућавају складиштење некопнено управо америчког течног гаса и можемо да видимо да нове иницијативе за повезивање гасовода широм Европе долазе до њихове пролиферације и један део тога вероватно неће заобићи ни нашу земљу", наводи Лукић.

На питање могу ли Сједињене Америчке Државе постати водећи снабдевач Европе, Лукић каже да су се већ позиционирале као директна алтернатива руском гасу у развијенијим земљама ЕУ, док источни део Уније и даље у одређеној мери зависи од руског енергента. Ипак, приметан је заокрет, а 2026. година се помиње као могућа прекретница у већој преоријентацији.

Улога гаса у енергетској транзицији

Говорећи о улози гаса у енергетској транзицији, професор истиче да се све више говори о гасним електранама и малим нуклеарним реакторима.

"Гасне електране су значајно мање штетне по околину и екологију него што је то случај са термоелектранама", каже Лукић и додаје да је њихов карбонски отисак знатно мањи, док је емисија штетних материја готово неутрална.

Геополитички ризици и ценовни притисци

Ипак, ризици у снабдевању и нафтом и гасом остају. "Ризици су геополитичке природе пре свега", упозорава Лукић, указујући на санкције, оштећења инфраструктуре и политичке тензије које могу додатно закомпликовати енергетске токове.

На питање да ли Европа излази из зависности од руског гаса и улази у зависност од америчких енергената, Лукић оцењује да су геополитички фактори тренутно надјачали ценовне. "Амерички течни гас није толико ценовно конкурентан да може да избаци руски гас. Али је питање да ли ће руски гас, због тога што је сада течни амерички гас присутан, подићи своју цену", наводи Лукић.

Економску рачуницу описује као једноставну. "Економска рачуница је прилично проста. Кад радите са течним гасом, ви имате процесе које немате код обичног гасовода", указује гост Дневника.

Подсећа да су неопходни процеси хлађења, транспорта и поновног загревања, што повећава цену. Према његовим речима, тај гас се увек продаје са одређеном премијом, која укључује и геополитичке ризике.

"Земље које су спремне да плате за гас од 20 до 40 одсто већу цену могу одржати тај модел, док ће друге можда поново дати предност руском гасу", наводи Лукић.

Иран, гас и нова неизвесност на тржишту

Говорећи о тренутним кретањима на тржишту, Лукић указује на високу нестабилност. "Волатилитет је такав да тренутно због онога што се дешава у Ирану и због потенцијалних проблема у испоруци нафте, односно светском снабдевању нафте, нафта долази до скока цене", каже он.

Када је реч о гасу, додаје да иницијативе за преоријентацију снабдевања и ограниченије количине руског гаса такође утичу на раст цена.

"Неизвесно стоји да ли ће доћи до војне интервенције или неће доћи до војне интервенције. Када је у питању гас, видимо једну снажну иницијативу од стране САД у Европи да се изврши преоријентација, односно дезоријентација са руског гаса на нове изворе. Све то утиче на повећање цене гаса, јер сасвим сигурно је ако руски гас не може у оним количинама у којима је дотицао раније у Европу да буде пласиран, може у мањој, да ће онда те мање имати већу цену", закључио је Лукић.

КУРСНА ЛИСТА БР. 34

У свом обраћању, чијом је дужином од 107 минута оборио рекорд, Трамп је похвално говорио о својим мерама против имиграције, о смањењу федералне владе, о напорима да се одрже нове царинске стопе које је Врховни суд САД недавно оспорио, али и о способности администрације на чијем је челу да управља брзим војним акцијама широм света, укључујући у Ирану и Венецуели.

Трамп је започео говор речима да је његова администрација направила "историјски преокрет" и да је ово "златно доба за САД".

"Наша нација је сада већа, боља, богатија и јача него икада пре", истакао је Трамп.

Царине које је увео назвао је "запањујућим економским преокретом за САД", а пресуду Врховног суда којом су многе од њих укинуте - "веома несрећном".

Никада нећу дозволити да Иран има нуклеарно оружје

Осам месеци након напада САД на иранске нуклеарне објекте, председник Трамп је говорио о могућим новим нападима на Иран у случају да се не постигне договор са иранским државним врхом, преноси Си-Ен-Ен.

Трамп је рекао да су Иран и његови савезници "убили и осакатили хиљаде америчких војника" и оптужио иранске власти да су одговорне за смрт скоро 32.000 хиљаде људи током таласа масовних протеста.

Међутим, најзначајнији део његовог говора о Ирану био је посвећен иранској нуклеарној претњи.

"Упозорени су да не покушавају у будућности да обнове свој нуклеарни програм, посебно не развој нуклеарног оружја. Ипак они настављају да га покрећу изнова. Ми смо га избрисали, а они желе да почну поново. Управо у овом тренутку они поново следе своје злокобне амбиције", рекао је Трамп и поручио да и даље више прижељкује да постигне договор.

Упозорио је да неће дозволити да Иран икада има нуклеарно наоружање.

"Једна ствар је сигурна: Никада нећу дозволити да највећи светски спонзор тероризма, што они свакако јесу, поседује нуклеарно оружје. Не могу дозволити да се то догоди", поручио је амерички председник.

Он је рекао да, уочи нове рунде разговора са Техераном и у јеку гомилања америчких снага на Блиском истоку, Иран жели да постигне споразум више него САД.

"Али и ја бих више волео да се ово питање реши дипломатским путем", поручио је Трамп.

О Венецуели

Председник САД је потом говорио о Венецуели након прошломесечног свргавања и хапшења бившег председника Николаса Мадура у Каракасу и потврдио да су САД добиле више од 80 милиона барела нафте од "новог пријатеља и партнера Венецуеле".

"Америчка производња нафте порасла је за више од 600.000 барела дневно. Производња природног гаса у Америци је на рекордном нивоу јер сам одржао обећање да ћу бушити", рекао је Трамп.

Рата у Украјини не би било да сам ја био председник 

Он се осврнуо и на сукоб у Украјини, рекавши да његова администрација "веома напорно ради на окончању деветог рата, убијања и клања између Русије и Украјине где сваког месеца гине 25.000 војника". 

Према његовим речима, он је до сада допринео окончању осам других сукоба, преносе амерички медији.

"Овог рата никада не би било да сам ја био председник", истакао је Трамп.

Он је у свом говору критиковао америчке демократе што су, како је навео, дозволили "пограничну инвазију" и налет имиграната без докумената и упозорио да би "они опет то урадили када би имали прилику".

Позвао је чланове Конгреса да устану и покажу подршку ако се слажу са изјавом да је "прва дужност владе САД да заштити америчке грађане, а не илегалне туђине", при чему су демократе остале да седе, док су републиканци устали и аплаудирали му.

Трамп се демократама затим обратио речима: "Требало би да се стидите што нисте устали", што је изазвало гнев и гласне критике неких демократа.

Говор осам минута дужи него прошле године

Говор Трампа о стању нације, први од почетка његовог другог председничког мандата, трајао је 107 минута, односно сат и 47 минута, што је осам минута дуже од његовог говора из марта 2025. године, с тим што се то обраћање Конгресу формално није сматрало говором о стању нације, јер је тада било прошло само месец дана од његове инаугурације.

Пре Трампа, рекорд за најдужи говор о стању нације држао је бивши председник САД Бил Клинтон, преноси Си-Ен-Ен.

Свој последњи говор пред Конгресом као председник САД Клинтон је одржао 27. јануара 2000. године, а трајао је сат времена и 28 минута.

Бивши амерички председник Ричард Никсон и даље држи рекорд за најкраћи говор о стању нације - његово обраћање 1972. године пред Конгресом је било краће од 30 минута.

“Да на истом месту разговарају о плановима производње, ценама, квалитету и дугорочним програмима развоја. Да знају адресу којој се обраћају и где су повратно и паре”, каже Чедомир Кецо, агроаналитичар.

Министарство не сме да буде “раме за плакање” или место за притиске

У тренутним условима сламку спаса сви траже у ресорном министарству, што није добро.

“Није министарство задужено да продаје производе. Његов посао је да донесе адекватну политику, разумну стратегију и да рачуна да има прехрамбену сигурност нације. Ми смо сад од њих направили или “раме за плакање” или место за прозивке, па чак и притиске. То није добро и са тим се не може рачунати у будућности”, додаје.

Предлаже да се формира Агенција за храну, која није исто што и Робне резерве.

“На основу њених података произвођачи могу тачно да знају на шта се рачуна у датом тренутку. Далеко је шира и мобилнија од Робних резерви. Ту се евидентирају потребе и врши се регулисање производње. Основна ствар је провера квалитета хране”, наводи Кецо.

Србија мора првих неколико година чланства у ЕУ да задржи и националне мере у аграру

За стратегију која чека усвајање каже да је далеко реалнија од претходне, али да би требало да дефинише и услове који ће важити ако Србија до 2034. постане део Европске уније, што је, свакако циљ.

“Ми немамо дефинисано шта је то са чим ћемо ући у ЕУ. Требало би инсистирати да се задрже националне мере у првим годинама чланства. Искуства су показала да су земље које нису пренеле у ЕУ најмање половину својих националних мера, лоше прошле”, истиче Кецо и додаје да бисмо као добар пример требало да следимо Мађарску.

“Мађарска је пет и седам година задржала националне подстицаје и уз добијене паре из ЕУ исправила је грешке које је њена влада начинила у транзицији. Наравно, она је у бољем положају од Србије, јер је као земља која се граничи са Русијом била потребна ЕУ”, додаје.

Стара стратегија је била социјална, а предложена је развојна

Агроаналитичар Бранислав Гулан оцењује да је претходна стратегија била социјална, док је ова која чека усвајање развојна. Раст од 9,1 одсто годишње у аграру, како је било предвиђено, се никада у свету нигде није догодио.

„Нико није одговарао због лошег стања у пољопривреди од људи који су писали претходну стратегију. Ако држава подржи ову стратегију циљеви ће бити остварени, јер су реални. У стратегији сада нема нетачних података. Подршка мора бити и буџетска. У супротном ће све што је наведено остати мртво слово на папиру”, објашњава.

Добра буџетска подршка значи да новац из државне касе стигне до истинских произвођача.

“Имамо празне оборе, празне стаје. Према стратегији треба да имамо најмање 6 милиона свиња, око 3 или 4 милиона говеда, 90 милиона живине, а имамо их тренутно око 22 милиона. Ако се то не уради стратегија ће бити лоша, а ми ћемо бити зависни од увоза”, наводи.

Србија је постала земља која многе пољопривредне производе увози

У протеклих десет година домаћа пољопривреда је расла 0,17 одсто годишње, што је укупно 1,7 процената. Од земље извозника постали смо земља која увози млеко, месо, семена. То једна земља са ресурсима која Србија има, не сме себи да дозволи. У истом периоду угашено је 62.000 газдинстава.

“Никада није анализирано да ли се и како спроводи стара стратегија. Резултат тога је да нам села нестају. Процена је да ће у наредних 10 година од 4.720 села нестати 1.200. До 2052. нестаће 3.000 села, ако се овако стање настави. А држава која нема села, нестаје”, каже Гулан.

Србији су преко потребна нова тржишта.

“Запотставили смо бивши несврстани свет. Тамо све можемо да продамо. Треба да се окрећемо њима. И Азији”, додаје.

Земља мора да буде прехрамбено суверена

Из ресорног министарства поручују да је Србији потребна нова стратегија, јер је промењен амбијент у којем се данас обликују пољопривредне политике и праксе. Сведоци смо геополитичких тензија, поремећаја на глобалним тржиштима хране, као и климатских промена.

“Србија је традиционално прехрамбено суверена земља, са способношћу да у великој мери обезбеди снабдевање становништва храном из сопствене производње. Ипак, постоји извесни пад стопе самодовољности у појединим производним категоријама, због чега министарство ради на системском јачању и модернизацији националног прехрамбеног система”, наводе.

У условима криза, када на глобалном тржишту влада несташица хране, домаћи прехрамбени систем постаје једини ослонац за задовољење потреба.

“Одржавање и развој националног прехрамбеног система је не само економско, већ и стратешко питање безбедности државе. Србија, нажалост, има и сопствено историјско искуство из 1990-их година, које јасно показује да би последице тих криза биле знатно теже да земља у том периоду није имала очуван национални прехрамбени систем и висок степен прехрамбене суверености”, подсећају у министарству.

Процес приступања ЕУ је посебно осетљив период за мала и средња газдинства

Стратегија, додају, препознаје да процес приступања ЕУ представља осетљив период за домаћу пољопривреду, посебно за мала и средња газдинства.

“Стратегија не прописује унапред конкретне моделе задржавања или трансформације националних мера у моменту приступања, јер ће они зависити од услова приступних преговора и правила која буду важила у тренутку уласка у чланство. Међутим, она јасно поставља принцип да подршка пољопривреди мора бити планирана тако да омогући постепено прилагођавање домаћих произвођача правилима и инструментима Заједничке пољопривредне политике, уз очување економске одрживости сектора”, наводе.

Посебан нагласак ставља се на јачање конкурентности, улагања у продуктивност, прерађивачке капацитете и организацију производње.

Шта је задатак омбудсмана за храну

Стратегија полази од чињенице да мала и средња пољопривредна газдинства чине окосницу пољопривредне структуре у Србији, али да су истовремено најизложенија тржишним ризицима и неравноправним односима унутар ланца снабдевања храном. Зато је њихово системско укључивање у привредни систем земље један од централних циљева.

Међу кључним новинама јесте и успостављање институције заштитника за храну, чија би улога била да допринесе изградњи фер односа између произвођача, прерађивача и трговаца, да прати и доприноси сузбијању нелојалних тржишних пракси и да делује као посредник и заштитни механизам у ситуацијама неравноправности.

“Стратегија предвиђа и успостављање одбора за транспарентност цена хране, као тела које ће се бавити анализом кретања цена и маржи дуж ланца снабдевања. Већа транспарентност цена и структура трошкова смањује простор за манипулације, доприноси бољем разумевању тржишних кретања и омогућава доношење утемељених политика у ситуацијама поремећаја на тржишту”, објашњавају у министарству.

Усвајање нове Стратегије пољопривреде и руралног развоја очекује се у првом кварталу ове године. У року од 90 дана од усвајања стратегије, министарство је дужно да донесе Акциони план, који важи три године и садржи јасно дефинисане мере и активности, носиоце реализације, рокове спровођења и потребна финансијска средства за реализацију планова.

Фокус пакета мера је руска компанија "Трансњефт", један од највећих светских оператера нафтовода, која контролише више од 80 одсто руског извоза црног злата.

Председник Украјине Володимир Зеленски затражио је у видео-обраћању Европском парламенту да Кијеву буде одређен јасан датум пријема у ЕУ, оцењујући да би таква одлука била кључна безбедносна и политичка гаранција у тренутку када Будимпешта блокира и чланство и кредит ЕУ од 90 милијарди евра за Кијев.

Одговарајући Зеленском, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да је одређивање конкретног датума за приступање Украјине ЕУ "немогуће", али је додала да је званични Кијев на "добром путу ка чланству".

Руски председник Владимир Путин  изјавио је током седнице колегијума Федералне службе безбедности (ФСБ) да непријатељ није у стању да победи Русију.

То једноставно није могуће, али то толико желе да не могу да живе без тога. Мисле да апсолутно морају да победе Русију. Траже било који начин. Довешће себе до неке екстремне тачке, а онда ће се покајати", рекао је Путин.

Руска Спољна обавештајна служба (СВР) саопштила је да Велика Британија и Француска разматрају опције за пребацивање нуклеарног оружја или тзв. "прљаве" бомбе у Украјину.

CВР тврди да Лондон и Париз већ раде на тајном трансферу компоненти, опреме и технологије Украјини.

Власти у Кијеву одбациле су као "апсурдну“ тврдњу Москве. Георгиј Тихији, портпарол украјинског Министарства спољних послова нагласио је да је Кијев већ много пута раније демантовао "такве апсурдне руске тврдње“.

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију којом се подржава Украјина и потврђују њене међународне границе и изражава забринутост због појачаних руских напада на цивиле и критичну енергетску инфраструктуру.

Резолуција је усвојена са 107 гласова "за", 12 "против" и 51 "уздржани".

Оператер украјинске електроенергетске мреже "Укренерго" саопштио је да се увоз електричне енергије из суседних земаља наставља, упркос најавама Словачке да ће обуставити снабдевање Украјине струјом.

Град Загреб сматра да је Влада Хрватске, преузимајући организацију манифестације у сарадњи са Хрватским рукометним савезом, неосновано задирала у уставне надлежности јединице локалне самоуправе и тиме повредила одредбе устава које гарантују право на локалну самоуправу, самосталност у обављању комуналних послова и ограничење државне власти тим правом.

Kако се наводи, Град Загреб и Хрватски рукометни савез претходно су започели припреме за дочек након пласмана репрезентације у завршницу Европског првенства, али је 1. фебруара савез саопштио да организованог дочека неће бити, јер град није прихватио да на манифестацији наступи хрватски певач Марко Перковић Томпсон који промовише усташтво.

Град истиче да је одлука да се Томпсон не уврсти у програм заснована на ранијем закључку Градске скупштине којим се забрањује коришћење усташких симбола, слогана и поздрава, укључујући и "За дом спремни", на свим јавним догађајима и у просторима којима управља град.

Упркос томе, Влада је 2. фебруара, на телефонској седници, донела закључак о преузимању организације дочека, који је истог дана одржан на Тргу бана Јелачића, појашњава се у саопштењу загребачке скупштине.

У тужби се истиче да су комунални редари покушали да поступе у складу са прописима, али да су у томе били спречени интервенцијом полицијских службеника, што град оцењује као најтежи облик мешања државне власти у самоуправни делокруг.

Град Загреб сматра да позивање на "национални значај" спортског успеха не представља уставни основ за преузимање послова из надлежности локалне самоуправе и да је Влада тиме извршила "недопуштену супституцију одлука градских органа".

У закључку загребачке скупштине се тражи да Уставни суд Републике Хрватске утврди да је оспораваним поступањем Влада Републике Хрватске повредила уставно право Града Загреба на локалну и подручну самоуправу, гарантовано одредбама чланова Устава.

Влада Хрватске организовала је 2. фебруара дочек хрватских рукометаша на тргу Бана Јелачића у Загребу, а по захтеву Хрватског рукоментног савеза наступио је контроверзни хрватски певач Марко Перковић Томпсон који у својим песмама пропагира усташтво.

У публици су примећене заставе са првим белим пољем на шаховници, као у време НДХ, уместо црвеним, као и шалови са натписом "За дом спремни".

Дочек хрватских рукометаша организовала је Влада Хрватске, а одлука да она преузме организацију изазвала је реакцију градоначелника Загреба Томислава Томашевића који ју је окарактерисао као институционално насиље, удар на Град Загреб и покушај рушења демократски изабране власти у главном граду.