"Захвалан сам му због пријема, због могућности да образложимо позицију Србије. Мислим да су наше аргументе врло озбиљно узели у обзир, видећемо у наредним данима на који начин ће се то рефлектовати на њихово постављање. Дакле, то је одлука коју они морају да донесу, а ја могу само да кажем да смо ми заиста дали све од себе, да изнесемо наше аргументе, разлоге због којих сматрамо да Србија заслужује да буде подржана око ове теме, односно да Србија не заслужује да трпи штету због одлука које нису у њеном домену и које се тичу односа између великих сила", рекао је Ђурић након низа састанака са америчким конгресменима и сенаторима.

Изразио је уверење да је Ландау добро разумео значај те теме за Србију и поновио да ће се у наредним данима видети на који начин ће то утицати или неће на америчку позицију.

Шеф Српске дипломатије нагласио је да је за Србију од кључног стратешког значаја да се јача српски кокус у САД и да стално има критичну масу пријатеља у америчком законодавном телу.

"Синоћ смо имали дуг састанак и разговор са госпођом Клаудијом Тени. Данас смо имали разговоре са конгресменом Селфом, са Брајаном Мастом, имали смо састанак и са неким новим конгресменима из Каролине, после подне са сенаторком Шахин. Настављамо пуном паром те разговоре у којима представљамо оно што је политика Србије на прави начин, оно што се стварно дешава у нашем региону и мислим да ова интеракција треба да буде нешто што је редован део циклуса наших активности", казао је Ђурић.

Србија активно лобира за бољи утицај у Вашингтону

Изразио је задовољство што су у Вашингтону и министар за европске интеграције Немања Старовић, као и директор Канцеларије за јавну и културну дипломатију Арно Гујон.

"Србија активно лобира за нашу позицију на много нивоа у Вашингтону и то је оно што је наш национални интерес да се глас Србије и утицај Србије овде чује јаче", закључио је Ђурић.

Шеф српске дипломатије састао се раније данас у Вашингтону са конгресменом Петом Хариганом, чланом Комитета за оружане службе Представничког дома, а претходно је разговарао са конгресменом Вилијемом Китингом, највише рангираним демократом у Поткомитету за Европу Комитета за спољне послове Представничког дома.

Такође, Ђурић се састао и са конгресменом Брајаном Мастом, председавајућим Комитета за спољне послове Представничког дома.

Он се у понедељак, првог дана посете, у Вашингтону састао са замеником државног секретара САД Кристофером Ландауом, а разговарао је и са конгресменом Китом Селфом, председавајућим Поткомитета за Европу у Комитета за спољне послове Представничког дома.

За то је неопходно и претходно одобрење највишег румунског Савета за одбрану.

У Румунији Лукоил има рафинерија и више од 300 пумпи.

Асфурина победа главни је предуслов за наставак америчке помоћи Хондурасу.

Његовог ривала Салвадора Насралу Трамп је у неколико наврата називао комунистом, иако је кандидат либерала, током кампање, прилично гласно упозоравао да би победа левичара Хондурас претворила у нову Венецуелу.

Подршку латиноамеричком Титу, Трамп је појачао амнестирањем Хуана Орланда Ернандеза, који је у тренутку када су отворена биралишта, лежао у затвору Хазелтон у Западној Вирџинији. Неколико сати касније, затвореник под бројем 91441-054 изашао је затвора, на одушевљење супруге и згражање америчке јавности.

Ернандез је, цитирајући Библију и Мартина Лутера Кинга и позивајући се на левичарску заверу, писмено замолио Трампа да га пусти из затвора, наводећи да 45 година робије представља доживотну робију и неправедну казну, не само за њега већ и за "породицу оданих хришћана и заговорника владавине права".

Цитирао је речи које му је Трамп упутио приликом посете Вашингтону 2019. године, наводећи њихов значај на њега и читав народ Хондураса, одлучан да се супротстави криминалцима који прете друштвеном устројству држава.

Тек успут, бивши председник Хондураса оптужио је администрације Џоа Бајдена за "намештаљку", као и да сведоци из овог процеса, листом криминалци, данас слободно шетају улицама Сједињених Држава.

Американци се пак не слажу са Трамповом одлуком ни релативизацијом судског процеса пред федералним судом у Њујорку, који је, у време изрицања пресуде, био називан и суђење века.

Велико свенародно славље пратило је изручење Ернандеза Америци, а некадашњи председник је осуђен јер је за осам година владавине претворио Хондурас у нарко-државу, омогућио шверц кокаина у САД и примао милионе долара од шефова мафије.

Хондурас је, у то време, словио за најсиромашнију, најкорумпиранију државу Централне Америке у којој су убиства и насиље били део свакодневице.

Тужилаштво га је сматрало одговорним да је за 20 година омогућио шверц најмање 500 тона кокаина у САД.

"Народи Хондураса и САД су сносили последице", рекао је по окончању суђења главни тужилац Мерик Гарланд.

Ернандезов политички успон подударио се са војним ударом у којем је 2009. године свргнут председник Мануел Зелаја, што је означило почетак распада државе, чији је целокупан систем био подређен трансферу кокаина из Латинске Америке ка Мексику и даље у САД.

Шефови нарко-картела засипали су га доларима, како би избегли изручење Американцима, Хоакин "Ел Чапо" Гузман му је лично поклонио милион долара за финансирање кампање, а полицији и војсци налагао је да шверцерима омогуће несметан пролаз кроз државу.

Остао је чувен по реченици у којој се хвали како ће "грингосима напунити носеве кокаином".

Један од кључних сведока у том процесу убијен је у затвору у Хондурасу. Неколико дана после овог убиства, испоставило се да је починилац један од Ернандезових сарадника, те да је уклонио сведока управо како би заштитио бившег председника.

Уз помоћ новца и мишића нарко-мафије, 2017. године је победио на контроверзним председничким изборима, а у нередима који су уследило убијено је безмало 30 особа.

Све је то радио уз здушну помоћ Америке, све док његов млађи брат Тони није 2018. године ухапшен у Мајамију због веза са шверцерима дроге. Тони Ернандез је, касније, оптужен да је преносио новац за потребе мексичке нарко-мафије.

Ослобађање бившег председника Хондураса подударило се са Трамповом одлуком да, због наводне умешаности председника Венецуеле Николаса Мадура у шверц кокаина, опколи ту државу и онемогући авио-саобраћај.

У америчким нападима на наводне шверцере дроге до сада је убијено више од 80 особа, али Бела кућа није понудила никакве доказе да су ти људи заиста умешани у било какав криминал. Тензије у Вашингтону су достигле врхунац када је Вашингтон пост објавио да је министар одбране Пит Хегсет усмено наредио да се побију сви чланови посада сумњивих бродова.

"Ово је прво међународно такмичење за које сам се дуго припремао и јако сам поносан на свој успех. једно од најтежих такмичења, има доста тешке задатке у односу на остала међународна такмичења и јако је тешко узети неки поен и добар пласман", каже Димитрије Атанасковић ученик нишке гимназије "Светозар Марковић".

Филип Репман из сомборске гимназије "Вељко Петровић" каже да је задовољан резултатом и освојеном бронзаном медаљом.

"Додуше мислим да нисам показао свој максимум. С обзиром на то да сам тек од летос у репрезентацији и с овим постигнућем сам пробио лед, јесте најважније, међутим циљам на много веће успехе следеће године.

Друштво математичара Румуније окупило је најбоље такмичаре из целог света. Укупно 245 средњошколаца из 13 земаља.

Стефан Шебез који је освојио сребрну медаљу каже да је реч о такмичењу која већ годинама окупља добру конкуренцију.

"Био сам на истој олимпијади годину пре, ту сам освојио бронзу тако да је мени увек лепо видети да сам имао напредак. Какви су сами задаци били, мени су се доста свидели, били су врло интересантни и доста тешки", каже ученик Математичке гимназије.

Формула успеха је таленат, рад и посвећеност, кажу професори.

"Такмичење није циљ. Они ово раде зато што воле. Кад Стефан или Петар кажу задаци су били баш лепи, то значи баш тешки и изазовни, и да их је то мотивисало да своје границе још мало помере унапред. Али суштина је да деца треба да искористе свој таленат и да буду спремна на велики рад", објашњава директорка Математичке гимназије у Београду Мирјана Катић.

Слеђећи тест знања за њих је Жаутиковска олимпијада у Казахстану. А девојкама предстоји домаће такмичење - квалификације за учешће на Европској женској олимпијади из математике.

Председник ЦИК-а Крешник Радонићи и српски члан гласали су за, док су два члана Покрета Самоопредељење гласала против, преносе медији у Приштини.

Чланови из осталих странака били су уздржани.

ЦИК није оверио Српској листи право учешћа ни на изборима 9. фебруара, па је потом Изборни панел за жалбе и притужбе наложио ЦИК-у да потврди највећој српској партији на КиМ право учешћа на изборима.

Док храна и безалкохолна пића заузимају највећи удео у кућном буџету, на самом дну листе налази се образовање, што отвара много питања о нашим приоритетима, могућностима и животном стандарду.

Фиксна плата, а цене све више

Душан Узелац са сајта "Каматица" каже да је показатељ инфлације статистички податак да је некада четвртина новца одлазила на храну, а данас је то трећина буџета.

"То је, у ствари, показатељ инфлације – када имамо фиксну плату, а све око нас поскупљује. То се не види у први мах, али се из месеца у месец види недостатак за неке ствари које смо доскоро могли да приуштимо", навео је Узелац.

Осврћући се на статистику потрошње хране по домаћинству, Узелац каже да се не можемо ослонити на те податке, јер је то индивидуална ствар.

"Примећује се промена потрошачких навика. Та навика да трошимо другачији облик хране утиче на буџет. Примера ради, некада су се пилићи куповали у комаду, данас се купују обрађени, који су увек скупљи због услуге обраде, тако је и са другим стварима", објашњава Узелац.

"Тихи убица" вредности новца

Истиче да инфлација тихо деградира вредност новца и да је једини начин да се с њом избори то да "трчимо брже него што она иде".

Зоран Николић из Националне организације потрошача Србије истиче да је за друштво поражавајуће да у неким домаћинствима и по пола прихода одлази на храну.

"То нам просто говори о ситуацији где ми не обраћамо пажњу на остале животне потребе. Када причамо о храни, ја не могу да се отмем утиску да живимо у паралелном свету у ком се не исплати домаћа производња", објашњава Николић. 

Надовезујући се на статистичке податке, Николић каже да је, по његовом мишљењу, потрошња хране по домаћинству заправо већа.

"Бројке које се узимају, оне су за потребе статистике. То је научна методологија која се користи за одређивање параметара. Међутим, када се вратимо реалном животу, другачије су нам потребе. Ја бих волео да ми, и када купимо то што купимо новцем којег има све мање, да заиста добијемо одређени квалитет за свој новац", наводи Николић.

Постоји ли решење

Узелац објашњава да се све чешће људи одлучују на подизање готовинских кредита како би надоместили рупе у кућном буџету које је направио раст цена.

"То није трајно решење, трајно решење би било повећати зараду. Али, са друге стране, велики је изазов јер трговински ланци имају бољу и јачу позицију од сваког потрошача у Србији", истиче Узелац.

Зоран Николић каже да, када су у току недеље попуста, треба првенствено упоредити цене.

"Ми као потрошачи немамо развијену свест да цене заправо не морају бити онакве каквима се приказују, то су ти силни попусти, блештаве цифре из излога, нуде нам све за одређену цену, оно што нама треба је одупирање. То је вид наше борбе против оваквог тржишта", закључио је Николић, додајући да је кључ ипак у планирању куповине.

Због чега је интелектуална својина важна за економију земље?

Читаве индустрије почивају на интелектуалној својини. То су такозване креативне индустрије, то је термин који данас користимо. То су индустрије чији је производ такав да представља неко заштићено право интелектуалне својине. Рецимо, музичка индустрија као основни производ има музичко дело, неку песму, то је ауторско дело. Затим, филмска индустрија, индустрија видео игара, ИТ индустрија, затим штампање књига и часописа. Све су то примери креативних индустрија које, кажем, почивају на интелектуалној својини. Када кажем “почивају” значи да одузмите им интелектуалну својину и такве индустрије доприносе са 5,8 одсто у стварању бруто домаћег производа ове земље и запошљавају преко 150.000 махом младих људи, са највећом стопом годишњом раста.

Колико имате пријава интелектуалне својине годишње и из којих области?

Прошле године смо имали, то је неки просек који имамо на годишњем нивоу, то је 9.480 пријава индустријске својине и депонованих, односно, захтева за депоновањем ауторских дела. Индустријску својину чиње патенти, жигови, индустријски дизајн, ознаке порекла производа и са друге стране кажем ауторско и сродна права. Прилично комплексна област. То је отприлике неки просечан број који имају и друге земље наше величине. Није ни превише, а далеко од тога да је мало. Највише имамо жигова, то је традиционално највећи број пријава, имамо их негде 7.025, ако се добро сећам, 2.600 домаћих пријава жигова и 4.425 међународних пријава жигова.

Где је Србија на Глобалном индексу иновација?

Србија је на 52. месту. Ми смо прошле године били на 53. месту, тренд је добар, од 133 земље колико се налази на тој ранг листи. Дакле, негде у средини, има простора и за напредак. Али кажем, Србија је 52. и последњих 10 година ми бележимо константан раст.

Када је у питању право интелектуалне својине, колико је наше законодавство усклађено са светским и европским законодавством?

Кад читате извештаје Европске комисије, сваки почиње са "Србија је остварила добар ниво усаглашености". Дакле, комплетна индустријска својина је усклађена. Комплетно ауторско право, осим четири директиве, с тим да смо урадили сада нацрт закона који је усклађен са још две, тако да практично остају само две директиве.

Шта су најчешћа кршења ауторских права и ко их крши?

Највише се крше филмска дела. У основи платформа на којој се данас кршења права и интелектуалне својине углавном дешавају је, наравно, интернет. Дакле, своди се на нелегално умножавање и шеровање, односно, дељење тих садржаја који су заштићени правима и интелектуалне својине. У првом реду то су филмови, затим књиге, раније је доминирала музика, сад се много више нелегално деле књиге, а имамо неке нове трендове, а то су нелегални стриминг сервиси, као и нелегална дистрибуција ТВ канала.

Колико радимо на промоцији и заштити ауторских права?

Ја сам небројено пута сведочио да овде дође неки човек очајан, јер је користио неки знак у промету, није га заштитио жигом, прославио се, стекао неку репутацију и онда се јави неко несолидно да то заштити на своје име. И то може негде да се реши али зашто бисмо себи излагали таквом ризику. Циљ наше едукације није да од наших привредника створимо патентне заступнике и професору универзитета. Ти људи треба да знају да то постоји, да постоји институција која се тиме бави и да то заштити.

Шта би требало да се предузме да би се боље заштитила интелектуална својина у Србији?

Нама треба образовање за интелектуалну своју, да бисте ви доносили праве одлуке, ви морате да имате добро потковане судије, добро потковане службенике овде у Заводу за интелектуалну својину, добро потковане инспекторе у тржишној инспекцији, запослене у царини, полицији, у тужилаштву итд. То је још једна димензија онога што зовемо образовање. Чак би ту образовање требало да крене негде у основној школи, како би наша деца макар знала да није у реду да препишу туђи рад и да га потпишу као свој, јер то је дело плагијата.

Дакле, да се дете учи као што је неморално да украде хлеб у продавници или нешто друго, да није у реду да копира књигу. То је ствар просвећености једног народа, степена цивилизованости једног народа да се, између осталог, и по томе мери, колико поштујемо интелектуални рад. Јер, како се то каже, морал је кичма на коју се право ослања. То важи и за интелектуалну својину.

Професор Мацут је изразио захвалност руководству Универзитета и факултета што је својим одговорним понашањем допринело да се, у изузетно компликованим околностима у АП Косово и Метохија, одржавање наставе и испитних рокова у прошлој школској години, пуној изазова на свим високошколским установама у Србији, не прекине ни на један дан, као и да нова академска година започне 1. октобра на свим факултетима овог универзитета.

Ректор и декани изразили су захвалност Влади на подршци коју пружа Универзитету, али су пренели и актуелне проблеме са којима се запослени и студенти сусрећу, а који су изазвани једностраним одлукама Привремених институција самоуправе у Приштини.

Декани су оценили да је, узимајући у обзир све околности, упис на студијске програме свих нивоа студија за школску годину био добар и да на појединим програмима, посебно у области медицине, конкурише много више кандидата него што је одобрено места по акредитацији и дозволи за рад.

У дискусији је указано и на важност омогућавања наставницима и студентима Универзитета у Приштини несметаног и пуноправног учешћа у међународним пројектима у оквиру програма "Еразмус плус" и "Хоризонт Европа", као и на потребу препознавања специфичних околности у којима своју делатност обављају високошколске установе на територији АП Косово и Метохија приликом објављивања јавних позива домаћих институција за финансирање стручних, научноистраживачких и уметничких пројеката.

Председник Владе Србије наставиће у наредном периоду са одржавањем састанака са представницима академске заједнице у циљу даљег унапређивања рада високошколских установа.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

03.12.2025. Среда: Ујутру на северозападу земље, у Неготинској Крајини, као и по појединим котлинама западне и јужне Србије магла или ниска облачност, а у централним и југозападним пределима понегде и слаба киша. Током дана у већем делу умерено облачно са сунчаним интервалима, а на истоку, југоистоку и југу претежно облачно местимично са кишом, док је на високим планинама могућ слаб снег. Ветар слаб и умерен, у доњем Подунављу и јак, а на југу Баната и олујни југоисточни. Најнижа температура од 0 до 6, а највиша од 6 до 12 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, Удари ветра > 17 m/s (на југу Баната), вероватноћа 80% 

04.12.2025. Четвртак: Ујутру на северозападу земље, у Неготинској Крајини, као и по појединим котлинама западне и јужне Србије магла или ниска облачност. Током дана умерено до потпуно облачно, на северозападу, западу и југозападу понегде са слабом кишом. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено и јак, источни и југоисточни, на југу Баната и у доњем Подунављу са ударима олујне јачине. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 5 на западу до 13 степени на југоистоку. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, (Подриње, Неготинска крајина, котлине), Удари ветра > 17 m/s (на југу Баната и у доњем Подунављу), вероватноћа 80%

05.12.2025. Петак: Претежно облачно, местимично са слабом кишом, на високим планинама провејавање слабог снега. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено и јак, источни и југоисточни, на југу Баната и у доњем Подунављу са ударима олујне јачине. Најнижа температура од 3 до 9, а највиша од 8 до 13 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s (на југу Баната и у доњем Подунављу), вероватноћа 90%

06.12.2025. Субота: Претежно облачно, местимично са слабом кишом, на високим планинама провејавање слабог снега. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено и јак, источни и југоисточни, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено са ударима олујне јачине. Најнижа температура од 4 до 8, а највиша од 8 до 12 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s (на југу Баната и у доњем Подунављу), вероватноћа 80%

Прогноза временa за наредних пет дана (од 07.12.2025. до 11.12.2025.)
Умерено до потпуно облачно, још у недељу са слабим, спорадичним падавинима, углавном у виду кише, а слаб снег се очекује само на високим планинама. Затим суво.

"Слободно могу да кажем, да је Арсић осуђен за непостојећи ратни злочин на 13 година. Апелациони суд је наредио ново суђење и ново суђење је почело пре отприлике два месеца. Саслушано је неколико сведока и оштећених, као и данас. Суђење се наставља 9. децембра и мислим да мора у кратком року, који се мери са неколико месеци, а можда и недеља, да буде окончано", рекао је Влајић РТС-у.

Подсетио је да је Апелациони суд поништио првостепену пресуду због процедуралних разлога, а и због недостатка доказа.

“Ново суђење какво год да је, оно нема више доказа него првобитно суђење, и одбрана очекује да јавни тужилац неће моћи да докаже своје тврдње, а како ће бити до краја, видећемо”, рекао је Влајић, очекујући да се процес против Арсића заврши што пре, јер ће за неколико дана бити четири године како је у притвору.

Хапшење Арсића из Матичана код Приштине, почело је имовинским спором, за које адвокат Влајић каже да карактерише И друге слушајеве када су Срби оптужени за ратне злочине.

"Као и код многих, нико га није пријављивао, нико га није теретио ни за шта, када је дошао у сукоб са Албанцима око продаје своје земље, онда је пријављен, онда је постао ратни злочинац, онда је ухапшен и почео је да се води поступак и све редом", појаснио је адвокат Влајић.

Арсића су Албанци пријавили да је наводно починио ратни злочин, пошто није хтео да прода земљу особама које су му је претходно узурпирале и фалсификованим документима, превеле на своје име.

Коментаришући првостепену пресуду Арсићу, Фонд за хуманитарно право у Приштини оценио је да се успоставља пракса у пресудама за ратне злочине у којој се не утврђују конкретне радње оптужених, већ се оне генерализују као радње групе, стварајући убеђење да један члан групе бива осуђен за инкриминишуће поступке других особа.

Ова пракса би требало да буде прекинута, и свака инкриминишућа радња оптужених требало би да буде образложена, са изрицањем казне за сваку од њих појединачно, након чега би се изрекла уједињена казна, наводи Фонд.

"На овај начин, јавност би имала много јаснију представу о томе за које злочине је оптужени осуђен", наглашавају из ФХП-а у Приштини.

Професор Пољопривредног факултета и академик Цвијан Мекић каже за Радио-телевизију Србије да домаћи фонд свиња, иако десеткован, и даље може да задовољи домаће потребе за свежим месом.

"Оправдан је само увоз замрзнутог меса за потребе прераде", истиче Мекић уз напомену да "недостају контрола и следљивост" због чега се дешава да залеђено месо заврши у витринама као "свеже".

На питање како је могуће да нема напретка у откуп свиња, док индустрија упозорава на могуће несташице свињетине, Мекић одговара да је актуелна ситуација последица деценијске небриге.

"У августу и децембру ове године имали смо увоз од око 1.500 тона свежег, расхлађеног меса и око 5.000 тона замрзнутог меса, што је свакако утицало на попуњавање капацитета у кланицама. Кланичари имају кеца у рукаву да уцењују пољопривреднике. Не откупљују, па су у оборима и товилиштима свиње спремне за испоруку, али их нико неће због чега им се цена обара. Ових дана цена је била 180-190 динара", указује академик и наглашава да цена није довољна да се покрију трошкови производње, који износе од 200 до 220 динара по килограму живе ваге свиња.

Објашњава да је у питању велики проблем за произвођаче који имају стотине и хиљаде товљеника, због чега су "принуђени да гасе производњу".

"С друге стране, имамо увоз огромних количина меса. Јесте да је ове године, за протеклих десет месеци, увоз смањен за 20 одсто, али смо у августу и септембру имали увоз количина које су утицале на пласман домаће свињарске производње, која је у великој кризи", закључује Мекић.

Увоз и произведено у Србији

Мекић сматра да, и поред "катастрофе у свињарској производњи", Србија може да задовољи сопствене потребе за свежим месом.

"Имамо око 100.000 приплодних крмача које доносе прасад. Од њих је 70.000 уматичених, а око 3.000 заврши на линији клања", набраја саговорник.

Сматра да и такав биланс крмача може да обезбеди број товљеника који могу да задовоље потребе домаћег тржишта за свежим месом, с обзиром на то да је потрошња мала – око 25 килограма нижа него у Европској унији.

Тврди да није логично да кланична индустрија и трговци добијају дозволе за увоз меса.

"Подаци показују да Управа за ветерину даје увозне дозволе првенствено трговцима и кланичној индустрији. Трговци не могу да испрате те увозне дозволе. Да би се месо које увезу ставило у промет, морају да имају посебне коморе, са посебним температурним системима за одлеђивање таквог меса. Синоћ сам добио податак да је један трговац за једну ноћ увезао десет шлепера замрзнутог меса – то је око 250 тона. Ми немамо следљивост тог увозног меса и то је највећи проблем", каже Мекић.

Напомиње да су прописи о следљивости прецизни и јасни, али да се изигравају. Каже и да Србија нема податке о томе за кога трговци увозе месо, где оно завршава и да ли заиста завршава у преради.

"Ми немамо довољно меса у домаћој производњи за прерађивачке капацитете који су велики. То месо морамо да увозимо – 10 до 20 процената – али треба учинити све да то месо супституишемо домаћим", истиче академик.

Купујмо домаће

Мекић подржава идеју да се кланичари уместо увозом више баве клањем домаћих товљеника, ако би се усвојио закон који декларацијама раздваја домаће од увезеног меса, као и свеже од залеђеног.

"То би довело до тога да месо из Србије заиста буде месо из Србије", указује саговорник.

Напомиње да подаци о потребама домаћег тржишта за месом постоје у Министарству пољопривреде и да Управа за ветерину на основу тих података издаје дозволе. Међутим, ти подаци се, како тврди, не објављују, иако их сви у индустрији траже.

"Управа за ветерину сада селективно даје дозволе. Она би, према мом мишљењу, требало да их даје прерађивачима, а не кланичарима и трговцима који увозе за друге, јер се онда губи следљивост. Уместо да Управа за ветерину на терену води рачуна о безбедности те хране, они више воде рачуна о томе коме ће дати дозволе, што је, по мени, лоше", закључује Мекић у разговору за Радио-телевизију Србије.

Јавност ће бити благовремено обавештавана о даљем току поступка, додаје се у саопштењу тужилаштва.

У току су радови на обезбеђењу терена и санацији штете настале у петак услед пуцања потпорног зида на градилишту приватног инвеститора који је собом повукао и део интерне саобраћајнице Центара изврсности у Крагујевцу.

Током викенда, саобраћајница је наставила да се обрушава и одрон је стигао до једне од зграда у оквиру тог научноистраживачког комплекса.

Активности у Рафинерији нафте Панчево током процеса обуставе рада постројења организоване су на тај начин да рафинеријска постројења буду спремна за старт чим се за то стекну услови, односно чим буде добијена информација о расположивости сирове нафте.

За време трајања обуставе рада Рафинерије, запослени ће бити ангажовани на пословима које обављају током планских обустава постројења.

Истовремено, НИС наставља снабдевање домаћег тржишта нафтним дериватима без застоја, захваљујући раније обезбеђеним залихама.

"Компанија НИС изражава наду да ће у што је могуће краћем року поново бити успостављен редован рад Рафинерије нафте Панчево. Компанија остаје посвећена напорима да очува социјалну стабилност више од 13.500 запослених као и да у што је могуће краћем року буде делистирана са SDN листе америчког Министарства финансија или исходује нову посебну лиценцу која ће јој омогућити несметано пословање, у чему има снажну подршку државних органа Републике Србије", наводи се у саопштењу НИС-а.

Полиција је приликом претреса стана и других просторија које су користили П. Б. и Л. Б. пронашла око килограм марихуане, две вагице и око 1.000 комада муниције.

Против П. Б. и Л. Б. ће бити поднете и кривичне пријаве због постојања основа сумње да су извршили кривична дела неовлашћене производње и стављања у промет опојних дрога и недозвољене производње, држања, ношења и промета оружја и експлозивних материја.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву у Суботици.

Пролазећи кроз Немањину улицу, окупљени су узвикивали "не дамо Генералштаб" и "изађи Заго бар на час", мислећи на врховну јавну тужитељку Загорку Доловац.

Они су током шетње, носећи заставе факултета и правећи буку пиштаљкама, узвикивали "Пумпај" и "Испуните захтеве" који више од годину дана нису испуњени, поручујући да "нико није уморан" и да се "студентска борба наставља". Саобраћај на траси којом су студенти пролазили био је обустављен у једном смеру.

Међутим, иако је била присутна - саобраћајна полиција у време проласка колоне у улици Кнеза Милоша, није обезбедила попречне улице Краљице Наталије и Масарикову, па се студентска колона накратко зауставила.

Студенти су у објави на Инстаграму подсетили да су 2. децембра прошле године ступили у блокаду револтирани режимским угњетавањем и опресијом над суграђанима који су изражавали незадовољство.

Наводе и да је иницијативом Проширеног ректорског колегијума којом је почела надокнада наставе, а потом и деканкиним избацивањем студената из зграде факултета 22. јула ове године, окончана блокада наставе на Филолошком.

"Иако блокада више не постоји у смислу обуставе наставе и рада на нашем факултету, одржавањем пленума и даље настојимо у томе да се ватра наше борбе за праведније друштво не угаси", поручили су студенти.

Министар Селаковић је у петак требало да буде саслушан у ТОК-у, у својству осумњиченог у случају Генералштаба.

Селаковић дошао пред ТОК, није примљен због истека радног времена

Министар културе Никола Селаковић појавио се око 15.45 испред Тужилаштва за организовани криминал. Како је рекао за Т,В Информер и Пинк пренето му је "да је истекло радно време и да не могу да га приме".

"Ја сам чим сам прочитао вест, дошао сам овде", рекао је Селаковић, којем је обезбеђење рекло да сачека док дође тужилац.

Селаковић је потом Пинку и Информеру рекао да су му пренели да је истекло радно време.

Селаковић је у изјави за ТВ Информер нагласио да су га звали јер су "блокадерска криминална банда и олош криминални".

"Нико не прича о укидању ТОК, а они причају о томе да хоће да забране посланицима право законодавне иницијативе. Звали су ме јер сматрају да је њима све дозвољено", рекао је Селаковић.

У случају "Генералштаб", ТОК сумњичи и директора Републичког завода за заштиту споменика културе Горана Васића, в. д. директора Градског завода Александра Ивановића и секретара у Министарству културе Славицу Јелачу да су извршили продужено кривично дело злоупотреба службеног положаја.

Горан Васић је пред тужиоцем у мају 2025. признао да је фалсификовао документацију на основу које је Влада Србије донела Одлуку о престанку својства културног добра зградама Генералштаба и обрисала га из регистра културних добара.

Како се додаје, оваква одлука представља директно кршење члана 72 Устава Републике Србије, који јемчи аутономију универзитета и право на самостално одлучивање о свом уређењу и раду.

"Такође је супротна члану 6 Закона о високом образовању и правилима акредитације, који не предвиђају преузимање наставног кадра, студената и акредитованих програма без сагласности надлежних органа матичне установе", истиче се у саопштењу.

Одбор је изразио озбиљну забринутост због тога што таква одлука Владе може нанети дугорочну штету управо деловима високог образовања од којих зависи квалитет научних истраживања у идентитетским наукама.

"Одбор сматра да у таквим питањима одлуке не смеју бити предмет политичког наметања, већ дугорочног и посвећеног академског рада. Академијски одбор за високо образовање САНУ пружа пуну подршку Филозофском факултету у Нишу и позива Владу Републике Србије да поништи наведену одлуку и да, уколико жели да ојача идентитетске науке, то чини у сарадњи са универзитетима и уз пуно поштовање њихове аутономије", навео је у саопштењу председник АО за високо образовање САНУ, академик Владица Цветковић.

Милан Ранђеловић, историчар, аутор монографије, каже: "До сада смо сазнали имена главних саобраћајница, Београдске џаде, Царске џаде, називе џамија. Добили смо сазнања о многим јавним установама, којих је било у Тврђави, као што је Пашин сарај, где је био затвор, телеграфска станица, где је била средња школа, руждија. Знамо много тога о њеној инфраструктури, нашли смо две војне мапе нишке Тврђаве из 19. века.

Историчар открива и да је Тврђава кроз векове била "свет за себе", са својим ритмом, издвојен од града који се развијао изван њених бедема. Грађа за Монографију прикупљена је из више од 40 османских фондова и западноевропских извора, до сада недоступних нашим историчарима. Тако, осим о развијеној инфраструктури и топонимима, сазнајемо и како је функционисао читав систем отоманске управе од почетка 18. до краја 19. века.

Проф. др Зоран Симоновић, главни уредник, додаје: "Њен допринос је у томе што има нове изворе, нове резултате истраживања, непознате за ширу јавност, само доступне малом броју људи који су разумели тај отомански језик."

Данас је нишка Тврђава културно добро од изузетног значаја за Републику Србију. За Ниш и Нишлије и много више од тога.

Душан Андрејевић, историчар, директор Завода за заштиту споменика културе Ниш, објашњава: "Тврђава је сама суштина нашег града, то је центар овог града једно две хиљаде година, то је објекат који се налази на нашем грбу."

Ова Монографија само је одшкринула врата откривању тајни које чувају зидине некадашњег утврђења у центру Ниша и оставила простор и нове изворе историчарима за даља истраживања.

Могеринијева је тренутно у полицијском притвору. Према наводима Канцеларије европског јавног тужиоца, ова привођења су део истраге због сумњи на фаворизовање и нелојалну конкуренцију.

Ухапшен је и бивши генерални секретар европске дипломатске службе Стефано Санино, као и један запослени "Колеџа Европе".

На захтев тужилаштва савезна полиција је интервенисала у дипломатској служби Европске уније у Бриселу (ЕЕСА), у неколико зграда "Колеџа Европе" у Брижу и у домовима осумњичених.

Истрага се односи на доделу деветомесечног програма обуке за будуће европске дипломате од стране Европске службе за спољне послове (ЕЕАС) престижном "Колеџу Европе".

Наводни прекршаји датирају из периода од 2021. до 2022. године. Потенцијални прекршаји укључују "превару приликом доделе јавних уговора", као и "корупцију, сукоб интереса и кршење професионалне тајне".

"Колеџ Европе" је високошколска установа која обучава многе европске државне службенике, а истражитељи покушавају да утврде "да ли су "Колеџ Европе" или његови представници били унапред обавештени о критеријумима за избор" као део процеса тендера који је покренула дипломатска служба ЕУ за овај програм обуке.

У оквиру зимског реда летења реализују се летови и до Беча, Базела-Милуза, Мемингена, Љубљане, Келна, Франкфурт Хана, Малте, Истанбула и Београда.

У управи нишког аеродрома истичу да је Аеродром "Константин Велики" у новембру забележио пораст броја путника и то да је у односу на исти месец прошле године повећан за 28 одсто.

Авио-линију између Ниша и Братиславе имала је 2016. године компанија Рајанер, а она је укинута 2020. године.