"Успели смо да одржимо цене горива на готово истом нивоу. Предузели смо мере да се поскупљење не прелије на новчанике грађана, за шта је важно да НИС који је кључан за снабдевање нашег тржишта настави да послује стабилно", рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је подсетила да су нафтне компаније почеле са повлачењем резерви дизела које је држава ставила на располагање, да би заштитила грађане и привреду од скока цена нафтних деривата и несташица.

"НИС је стратешка компанија за нашу енергетску безбедност, осим своје мреже бензинских станица, од којих су у многим местима то и једине пумпе, он снабдева и друге нафтне компаније што је сада посебно важно када увоз деривата све више опада, због раста цена на берзама. НИС производи довољно и редовно снабдева и друге компаније. Упркос свим изазовима рафинерија ради, сирова нафта стиже, у марту је повећана и прерада и производња и наставиће са повећањем и у априлу и очекује се прерада од 11.000 тона дневно. Снабдевање ће остати редовно", поручила је министарка.

Према њеним речима НИС је у марту повећао продају дизела у односу на фебруар за 33 одсто.

Састанку су присуствовали заменик председника Одбора директора Нафтне индустрије Србије Драгутин Матановић и чланови Ирена Вујовић, Милан Ђурић, Дејан Раденковић и Зоран Грујичић и председник Одбора Скупштине акционара за надзор над пословањем.

"Данас са својим колегом историчарем Браниславом Станковићем кренуо у Градишку и Бања Луку да бисмо представили његову најновију књигу 'Тесла, Србин сам' у којој је сабрао све чињенице о српском идентитету Николе Тесле. У ситуација када је настало отимање српске историје, па чак и српских великана, очигледно да постоји таква потреба. На хрватском граничном прелазу, после два сата чекања због њихових нових техничких мера безбедности, када смо стигли на ред стављени смо са стране, остављени да чекамо више од пола сата без икаквог објашњења. Онда су ме позвали у станицу полиције и уручили ми решење о забрани уласка у Републику Хрватску. Дали су ми да потпишем, али сам одбио. Тражио сам да прво погледам шта потписујем. Када сам видео да сам претња по јавни ред и безбедност и здравље Републике Хрватске наравно одбио сам. Добио сам решење са печатом да сам одбио да потпишем тај документ", објашњава Ковић.

Додаје да су након тока одлучили да ка Бања Луци крену "коридором", односно преко Брчког због чега је прва промоција, у Градишки отказана.

Упитан да ли зна за разлог због чега му је забрањен улазак у Хрватску, Ковић каже да ту позадину знају они који доносе одлуке у овој земљи.

"Што се мене тиче схватам да сам само једно име и презиме на црним листама Републике Хрватске", каже овај историчар.

Уверен је да је "забрана" последица нечега што је изнео у својим јавним наступима.

"Као историчар настојим да сведочим истину. Не тврдим да знам целу истину, али настојим да дођем до ње и да је посведочим. И наравно да са тим нећу престати. Чини ми се да Република Хрватска покушава да сакрије неке истине и бојим се да они то покушавају тако што ће да забране историчарима 'само да прођу'. Јер, ја сам кроз Хрватску готово искључиво у транзиту. Наравно, верујем да се истина на тај начин не може сакрити, а ту мислим на оно што је Хрватска урадила са својим грађанима српске националности. Не само у овом рату чији смо савременици, него и у Другом светском рату када је починила тај страшни геноцид над Србима, али и над Јеврејима, Ромима. Мој посао је да истражујем и да сведочим и ја ћу са тим послом наставити", поручује Ковић.

Додаје да се чуди како му хрватске власти овакву забрану нису изрекли и раније.

"С обзиром да сам потомак жртава геноцида из 1941. године, али и због онога што јавно говорим и сведочим", закључује Ковић.

"Током инспекцијског надзора испитује се примена закона и других прописа из области високог образовања, а просветна инспекција биће упућена одмах након завршетка поступања других надлежних државних органа", додаје се.

Министарство просвете подсећа да се у простору високошколске установе, односно у академском простору, не могу организовати активности које нису повезане са делатношћу установе, осим уз њену дозволу.

Министарство просвете се залаже за утврђивање потпуне и прецизне одговорности за нарушавање безбедности у овој високошколској установи. Неопходно је прецизно и у складу са законом утврдити све чињенице и околности овог догађаја, поручио је министар просвете Дејан Вук Станковић.

Министар је упутио саучешће породици девојке која је настрадала на платоу испред Филозофског факултета Универзитета у Београду.

У саопштењу заштитника грађана је наведено да покретање поступка има за циљ испитивање да ли су надлежни органи поступали у складу са законом и прописаним процедурама, као и да ли су предузете све неопходне мере ради заштите безбедности лица у просторијама факултета.

Заштитник грађана ће, како је најављено, након спроведеног поступка и утврђивања чињеничног стања, обавестити јавност о резултатима и евентуалним препорукама за отклањање уочених недостатака.

Пашалић је позвао све надлежне институције на пуну сарадњу, како би се овај случај у потпуности расветлио и спречиле сличне ситуације у будућности.

На платоу испред факултета пронађено је тело млађе женске особе, а, како је наведено у саопштењу заштитника грађана, постоје индиције да је претходно дошло до инцидента унутар зграде.

Тема седнице биће стање на државним универзитетима у Републици Србији.

Седници ће, додаје се, присуствовати председница Народне скупштине Ана Брнабић, а позив је упућен надлежним министрима и свим ректорима државних универзитета

Истом пресудом, додаје се, тужени су обавезани да тужиљи солидарно накнаде трошкове парничног поступка са законском затезном каматом почев од дана извршности, па до коначне исплате, у року од 15 дана, под претњом принудног извршења.

Против ове пресуде дозвољена је жалба Апелационом суду у Новом Саду, закључује се у саопштењу.

"Земља се стабилизовала с оснивањем Хрватске бановине, Хрвати су се смирили, ушли су у систем, тако да земља привредно није лоше стајала. Међутим, било је немогуће избећи тај огроман рат који се као сенка надвија над целу Европу", објашњава Марковић.

Трагедија кнеза Павла и замка Тројног пакта

Кнез Павле, који је водио земљу као намесник, описан је као једна од најтрагичнијих личности наше историје. Као изразити англофил, одлуку о приближавању силама Осовине донео је тешка срца, али свестан војне надмоћи Немачке.

"Он је био свестан да наша војска не може да издржи рат са Немцима. Знао је да је земља крхка и да би се сукоб завршио трагедијом", наводи историчар.

Иако су постојале тајне клаузуле пакта - да Немачка неће пролазити војском кроз Југославију и обећање Солуна - Марковић упозорава на Хитлерову непоузданост.

"Хитлер није испоштовао ниједан договор који је потписао. То што су клаузуле биле повољне, не значи да би се то тако одвијало", сматра Марковић.

"Боље рат него пакт" – дух народа на улицама

Пуч је, према Марковићевим речима, дошао као "зрела крушка" јер је народ био огорчен приступањем пакту. Реакција цркве, Академије наука и интелектуалаца била је једногласна.

"Сви су били против. То је показала реакција народа. Код нас није било човека, сем безначајне групе Љотићеваца, који је говорио о приближавању Немачкој. На дан 27. марта, све што је могло да хода изашло је на улице. Трећина становника Београда била је напољу", истиче он.

Инспиратора побуне није било, додаје, јер "ми смо народ који пева о Марку Краљевићу који оре друмове да Турци не дођу".

Марковић наглашава симболички значај овог датума.

"Ми смо први народ који се побунио. Нас нису напали Немци, ми смо симболично напали Рајх јер смо одбацили споразум. То је био највеличанственији устанак, који се не сме посматрати изван контекста тадашњег времена", рекао је за Радио Београд 1 историчар Предраг Марковић.

Оштећено је 40 школа и 24 вртића у Загребу као и кров на КЦ-а Дражен Петровић, а удари ветра и јака киша обориле су стабла и рекламе широм града.

Због лоших временских услова ауто-пут А1 између Светог Рока и Поседарје, Јадранска магистрала (ДЦ8) између Сења и Свете Марије Магдалене те поједине цесте у Лици затворене су за сва возила.

Неколико повређених особа, од којих једна теже, група деце затечена на Сљемену, преко 150 оштећених возила и преко 50 оштећених кровова зграда биланс је снажног невремена са орканским ударима ветра које је погодило Загреб.

То је на ванредној конференцији за медије саопштио градоначелник Загреба Томислав Томашевић, истакавши да су ватрогасци имали досад 364 интервенције.

"Највећа је штета у подсљеменској зони и на западу града. Удари ветра би могли потрајати до сутра у подне, то не значи да ће констатно бити јак ветар, али ће бити удара. Ако не морате немојте бити на отвореном простору", рекао је Томашевић.

Истакао је да Сљеменска цеста затворена и зато што је срушен велики број стабала и блокиране саобраћајнице.

"Нападало је 30 центиметара снега. Имамо 110 ученика који су данас требало да иду кућама, међутим они ће остати до сутра на Сљемену. Сигурни су тамо", рекао је Томашевић.

Додао је да су министар образовања Радован Фухс и он одлучили да данас не буде наставе у школама.

"Мислим да је јасно да је то оправдано. Тај један школски дан ће се надокнадити. Обавештење је ишло јутрос око 6 сати", рекао је Томашевић.

Загрепчанима је стигао АЛЕРТ с обавештењем да се данас неће одржавати настава у загребачким основним и средњим школама.

Хрватска железница саопштила је да због олујног невремена долази до потешкоћа у железничком саобраћају на више дионица.

Министар унутрашњих послова Хрватске Давор Божиновић изјавио је да је ситуација с олујним ветром најозбиљнија у Загребу, где су све службе на терену због срушених стабала, оштећених кровова и повређених грађана.

Синоћ у вечерњим сатима, на позив МУП-а, ХГСС Станица Огулин покренула је потрагу за породицом с којом није било могуће успоставити контакт на подручју између Лике и Плашког, док је на снази црвени метеоаларм. Реч је о породици са двоје деце, наводи Индекс.

Захтев је, додаје се, упућен због постојања основа сумње на пропусте декана, продекана и продекана за наставу у вези са безбедношћу студената и запослених на факултету, истиче се у саопштењу.

"У том смислу полицији је наложено да због угрожености опште сигурности, живота, телесног интегритета, здравља и имовине уђе у зграду Филозофског факултета и да у што краћем року провери све околности у вези са поменутим догађајима, као и да прибави сву нормативу Филозофског факултета која регулише безбедност на факултету, организацију рада на факултету, процедуру уласка у зграду факултета, радно време факултета", додаје се у саопштењу.

Ово је наложено ради утврђивања да ли је безбедност на Филозофском факултету била усаглашена са тим прописима, ако није у чему се састоје пропусти.

Такође, додаје се, наложено је да се провери да ли је факултет имао функционално саветовалиште и протоколе за помоћ студентима у кризи и да ли су ти механизми били доступни студентима, као и да ли је страдало лице – студент, претходно пријављивало психичке проблеме надлежним службама факултета.

"Поред наведеног, потребно је прибавити све доказе о томе да ли су надлежне службе имале сазнања о каквим проблемима страдалог лица, те ако јесу, утврдити поступање те установе у вези са сазнањима, као и да ли је декан, као орган пословођења, поступио у складу са протоколима", наводи се у саопштењу.

Поред осталог, наложено је и да се прибаве све одлуке, акти које је декан донео, а тичу се: осигуравања физичке безбедности објекта, доношења и спровођења аката о заштити на раду и противпожарној заштити, организовања службе обезбеђења и контролу приступа згради факултета, те одговорности за безбедност током извођења наставе и ваннаставних активности, закључује се у саопштењу.

Недостатак евиденције, како је рекао, основна је препрека у погледу пружања још квалитетније подршке глувим и наглувим особама.

Председник Владе је нагласио и да држава издваја значајна новчана средства за подршку глувим и наглувим суграђанима и да постоји велики број мера у циљу подршке њиховом свакодневном животу.

Према његовим речима, важно је да се изазови са којима се суочавају глуви и наглуви системски решавају, због чега је наставак дијалога са представницима надлежних органа и институција од великог значаја.

Састанку су присуствовали и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски, директор Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Реља Огњеновић, представници Министарства здравља, Републичког фонда за здравствено осигурање.

Министарка Ђурђевић Стаменковски истакла је на састанку да је предлог текста закона о евиденцијама особа са инвалидитетом спреман и да Министарство ради на томе да се овај закон што пре усвоји.

Екипа Хитне помоћи је збринула повређене и превезла у Универзитетски клинички центар, где им се утврђује степен повреда.

Саобраћајна полиција обавља увиђај.

"Подигли смо цензус како бисмо спречили да породице изгубе право на дечји додатак услед раста минималне зараде и побољшања животног стандарда", изјавила је министарка.

Она је нагласила да ће држава за ову меру издвојити између 950 милиона и милијарду динара, како би се очувао број корисника.

"Имали смо ситуацију да са повећањем минималне зараде одређени број људи губи право на додатак. Овом уредбом желимо да то спречимо", додала је Жарић Ковачевић.

Тренутно дечји додатак користи више од 80.000 породица, односно око 160.000 деце, а нова мера има за циљ да се тај број не смањује.

Јавна расправа о Породичном закону до 16. априла

Паралелно са економским мерама, покренута је и јавна расправа о изменама и допунама Породичног закона, која ће трајати око двадесет дана и обухватиће више градова.

"Желимо да укључимо што ширу јавност – од стручњака до грађана – како бисмо добили квалитетне предлоге и унапредили закон", рекла је министарка.

Један од кључних циљева измена је усклађивање домаћег законодавства са прописима Европске уније и међународним конвенцијама.

"Посебну пажњу посветићемо питањима као што су забрана малолетничких бракова и усклађивање са обавезама које смо преузели ратификацијом међународних конвенција", истакла је Жарић Ковачевић.

Први округли сто одржава се у Београду, а учешће је отворено за представнике институција, цивилног сектора, академске заједнице, али и све заинтересоване грађане.

Министарство позива јавност да се активно укључи у расправу, како би нови закон што боље одговорио потребама савременог друштва и породице у Србији.

Механизација и радници ЈКП "Путеви" у Краљеву су у приправности али, како је речено за РТС у том предузећу, нема потребе за интервенцијом, јер се снег не задржава на коловозима.

Слаб снег тренутно пада на подручју Голије и Пештерске висоравни, али за сада не ствара веће проблеме у саобраћају.

Из предузећа "Путеви" Нови Пазар наводе да су њихове дежурне екипе на терену јуче од 16 часова, распоређене по пунктовима.

Како истичу, стање на путевима које одржавају за сада је стабилно и без потешкоћа.

Током ноћи у планинским пределима ивањичке општине падао је слаб снег, без задржавања при тлу.

Према информацијама локалне самоуправе на Голији, Јавору и Мучњу има до пет центиметара снежног покривача. Нема проблема ни у снадбевању струјом ни на путевима. Прати се ситуација и временаке прилике, све службе су у приправности.

У Златиборском округу тренутно пада влажан снег који се не задржава на коловозу и путеви су проходни. Најављене су падавине у наредна 72 сата и очекује се од 15 до 30 центиметара снега.

Забележено је неколико мањих, појединачних кварова у планинским пределима рубних општина округа. Екипе огранка Електродистрибуције Ужице су на терену и током дана се очекује санирање наведених кварова.

Хладније време са падавинама задржаће се и наредних дана у Србији, а локално се очекују и обилније падавине. На планинама се прогнозира повећање висине снежног покривача.

Метеоролог Недељко Тодоровић рекао је за РТС да ће у наредним данима пасти количина кише као за цео месец.

Нагла промена времена захватила је читав регион, снег пада у континантелном делу Словеније и Хрватске, док ветар орканске јачине дува дуж приморја. И делови Цетиња и Никшића су због снега остали без струје.

Оптужницом, која је подигнута након допуне истраге, Драгијевић и Јанковић су оптужени за кривично дело тешко убиство у саизвршилаштву, док је Радослав Драгијевић оптужен за кривична дела непријављивање кривичног дела и помоћ учиниоцу после извршења кривичног дела.

Допуна истраге је спроведена по налогу Апелационог суда у Нишу након што је два пута вратио решење о потврђивању оптужнице Вишем суду у Зајечару, с тим што је другог пута наложио да одлуку донесе потпуно ново судско веће и то Вишег суда у Неготину.

Тужилаштво је у оптужници предложило да суд Дејана Драгијевића и Срђана Јанковића осуди на казне доживотног затвора.

Сумња се да су Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић 26. марта 2024. године у Бањском пољу код Бора најпре аутомобилом ЈКП "Водовод", где су били запослени, ударили двогодишњу девојчицу и затим је ставили у возило.

Они су, како се сумња, њено тело бацили на депонију, одакле су га касније преместили.

Тело девојчице никада није пронађено.

Радослав Драгијевић се сумњичи да је сину Дејану Драгијевићу помогао да премести тело девојчице.

Рођени брат Дејана Драгијевића, Далибор Драгијевић, преминуо је 7. априла 2024. године у просторијама Полицијске управе у Бору током задржавања.

Раде Ристановић из Института за савремену историју каже да је 27. март изузетно важан датум у историји Србије и Југославије.

"Док је већина европских земаља против своје воље увучена у Други светски рат – од Чехословачке која је распарчана, преко Пољске и других земаља које су настојале да пронађу modus vivendi (начин живота) са нацистичком Немачком, Краљевина Југославија је једна од ретких земаља која је одбацила руку Адолфа Хитлера и својевољно кренула у антифашистичку борбу", оцењује Ристановић.

Говорећи о околностима које су претходиле пучу, Ристановић подсећа да је Краљевина Југославија приступањем Тројном пакту само на папиру имала повољан дипломатски и политички договор. Одредбе – и јавне и тајне – предвиђале су повлашћен положај Краљевине Југославије у односу на остале државе, и то у контексту у коме је једино Велика Британија стајала насупрот нацистичкој Немачкој и практично сама носила антифашистичку борбу.

"Увек треба указати да Хитлер није поштовао оно што је обећавао, то је био његов манир. Ми не можемо да претпоставимо шта би у перспективи било. Али можемо да кажемо да су у тој ситуацији српски народ и други словенски народи били јако ниско рангирани, они су били предвиђени фактички за радну снагу. У некој перспективи победе нацистичке Немачке, српски народ није могао да очекује неку бољу улогу у новој Европи", истиче Ристановић.

"Слобода и патриотизам основни мотив официра који су извели пуч"

Када је реч о улози Велике Британије у извођењу пуча, саговорник Јутарњег програма сматра да она није била пресудна. Незадовољство у војсци, тврди, постојало је и раније – нарочито међу српски настројеном војном елитом, која је са негодовањем гледала на решавање хрватског питања и образовање Бановине Хрватске 1939. године. Немачка обавештајна служба је већ тада говорила о могућем пучу, а 1940. пуч је и припреман.

"Круг око Боривоја Мирковића је био повезан са британском обавештајном службом. Неопходно је истаћи да су Британци непосредно пред пуч потрошили око 100.000 фунти, што је било тадашњих 17 милиона динара, свакако огромна сума, за припремање климе за извођење пуча", наводи Ристановић, уз појашњење да се није радило о директном финансирању лица за извршење пуча, већ о улагању у пропагандна средства и популаризацију борбе против нацистичке Немачке унутар самог народа.

Ристановић подвлачи да официри укључени у пуч нису били издајници који су радили у интересу Велике Британије, већ патриотски опредељени људи који су сматрали да је то њихова дужност.

"Наше поимање историије је епско. Ми и данас историју поимамо преко Косовског боја, преко 1914, балканских ратова. Једна борба за слободу. Из такве перспективе су и радили ови официри. Када не доводимо у питање зашто нисмо пустили аустроугарске власти да изврше истрагу 1914, а ово доводимо у питање", упоређује Ристановић.

Осврћући се на различите перспективе унутар региона, саговорник са Института за савремену историју укаује на то да већина хрватског становништва није подржала тај чин.

"Демонстрације 27. марта 1941. одиграле су се у српским срединама – поред Београда, у Нишу и, на пример, у Сплиту, који је у том периоду био пројугословенски оријентисан. Управо из тог корена, као и из каснијих интерпретација и наслага из ратова деведесетих, произлази одсуство јасног односа према овом датуму", примећује Ристановић.

"Таквог отпора није било нигде другде у Европи"

Говорећи о стању Краљевине Југославије уочи рата, Ристановић је описао веома тежак положај у коме се земља налазила од самог свог оснивања. Истиче да на њеним границама 1941. готово да није било пријатеља, осим Грчке, која је и сама била нападнута од стране Италије. Окружена непријатељски расположеним државама које су желеле да одузму делове њене територије, Краљевина је истовремено имала тешке унутрашње прилике — нерешено хрватско питање, неразвијену индустрију и застареле војне ефективе.

"Нацистичка Немачка је држава чија је војска 1941. овенчана славом победама и у Пољској, а поготово у Француској – која је увек била светла тачка у коју је Краљевина Југославија током међуратног периода гледала и угледала се на њу. Долази до појаве дефетизма након пада Француске, поготово у војним круговима. И имамо то хрватско питање, што ће се очитати током Априлског рата, када имамо побуне, отворене у Бјеловару и другим местима, где хрватски војници напросто не желе да се боре", напомиње Ристановић.

На питање да ли је у том периоду у Европи постојао сличан пример отпора, саговорник одговора да му такав догађај током Другог светског рата, барем у Европи, није познат – да је једна држава, односно један народ, својевољно одбацио нацистичку Немачку на такав начин и у таквом тренутку.

"На европском искуству ми то немамо, и зато је важно имати тај 27. март као догађај. То је догађај који треба да славимо, а не да вршимо поларизацију с обзиром на последице које су се рефлектовале као његове", наглашава саговорник.

Гостовање Радета Ристановића у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

Помоћник министра просвете за предшколско и основно образовање Иван Ћилерџић изјавио је раније да ће ученици првог дана од 12.00 до 14.00 полагати тест из математике, док ће у суботу од 9.00 до 11.00 часова полагати српски, односно матерњи језик и тест из предмета по избору од 11.30 до 13.30 часова.

Навео је да је пробни завршни испит прилика да ученици провере знање и упознају се са процедурама и структуром тестова из српског/матерњег језика, математике и предмета по избору пре одржавања завршног испита.

Министар просвете Дејан Вук Станковић рекао је раније да ће након одржаног пробног испита ученици имати могућност да, уколико желе, промене предмет који су изабрали као трећи тест.

"Највише ученика – 42 одсто – као трећи тест изабрало је да полаже географију, 35 одсто биолoгију, 8,5 одсто историју, 7,5 одсто физику и седам одсто хемију", навео је Станковић.

Према Календару активности за спровођење завршног испита на крају основног образовања, од 30. марта до 2. априла вршиће се анализа и сумирати резултати пробног завршног испита.

Подношење захтева за измену података о изјашњењу ученика осмог разреда из којег ће предмета радити трећи тест на завршном испиту и уношење исправки биће могуће током прва два дана априла и оно ће се вршити непосредно у школи.

Електронско пријављивање кандидата за завршни испит на порталу Моја средња школа за родитеље и друге законске заступнике ученика планирано је за период од 1. до 8. априла, а пријављивање је могуће и непосредно у школама 7. и 8. априла.

Полагање завршног испита заказано је за 15, 16. и 17. јун. Попуњавање листе жеља предвиђено је за 23. и 24. јун, а распоређивање ученика у средње школе вршиће се 29. јуна.

"Према првим сазнањима добијеним од очевидаца, на петом спрату Филозофског факултета дошло је до активирања и запаљења пиротехничких средстава, након чега је, како се сумња, женска особа – највероватније студент факултета – скочила кроз прозор", навео је Ресановић.

Истакао је да је о догађају обавештено надлежно тужилаштво, које је наложило увиђај.

"Наше екипе су на лицу места, у току је фиксирање и документовање свих трагова, као и прикупљање изјава очевидаца", рекао је Ресановић и нагласио да су пиротехничка средства, која су била активирана, након извесног времена угашена од стране запослених на факултету, а да, за сада, "није познато како су доспела у објекат".

Ресановић је нагласио да је неовлашћено и неправилно коришћење пиротехничких средстава "за сваку осуду", истичући да такве радње могу довести до озбиљног угрожавања живота и безбедности грађана.

У истрагу укључено Више јавно тужилаштво

У истрагу свих околности и услова под којима је синоћ после радног времена дошло до смртног случаја на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где су истовремено била запаљена пиротехничка средства, укључило се и Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду, потврдио је за РТС главни јавни тужилац ВЈТ у Београду Ненад Стефановић.

Тужилаштво ће, између осталог, испитати да ли постоји кривична одговорност запослених у управи Филозофског факултета у вези са безбедношћу рада и студирања, прецизирао је Стефановић.

Указао је и да је прошле ноћи извршен увиђај на лицу места и да је тужилаштво наложило да се изврши обдукција са токсикологијом страдалог лица како би се утврдио тачан узрок смрти.

Професор Факултета безбедности у пензији Горан Мандић напомиње да је профил оних који се баве преварама "апсолутно различит", као и да је превара као кривично дело једини ненасилни облик имовинског криминала.

Говорећи о "избору" жртава, навео је да један од начина – метода случајног избора: "Пошаљу се, ако говоримо о СМС-у, поруке на много телефона и ко се упеца на ту превару, упеца, ко не, не. А ово ако иду од врата до врата, суштински, могу бити жртве лица која су старије старосне доби”.

Објашњавајући посебну рањивост старијих особа, професор истиче да свако може бити жртва обмане: "Ако неко каже да не може нико да га обмане, тај не зна шта значи обмана. Нема коме не може то да се деси. Значи, апсолутно може".

Основни принципи манипулације

Људи су подложни обманама, а они који се тиме баве, врло добро познају основне принципе манипулације.

"Једно је рецимо ауторитет, допадљивост, друштвена потврда, друштвена оправданост и оскудица. Шта би био ауторитет? Свако од нас има жељу, ако види неки ауторитет испред себе да поступи како му се каже. И сада, ако зазвони неко на врата и каже долазимо из инспекције, из министарства, логично је да ће аутоматски поверовати да је то", објашњава професор Мандић.

Још један разлог зашто су старији суграђани посебно осетљива група јесте што манипулатори са њима релативно лако налазе заједнички језик, довољно је да сазнају шта их у том тренутку мучи, тишти или шта их боли.

Нарочито чест вид преваре јесте и такозвано скидање магије. Професор Мандић указује на то да постоје сајтови који нуде управо такве услуге, и истиче да је таква пракса, законски гледано – врло упитна.

„Суштина је – немојте веровати свему, није птица све што лети... Кад год вам се догађа нешто лепо, шта год да је то, поставите питање – Зашто ја? Зашто мени?”, саветује професор.

Ауторитет као неприкосновен метод манипулације

Посебна врста превараната налази жртве тако што се представљају као лекари. У том случају као метод манипулације се користи ауторитет.

Некада је за успостављање позиције ауторитета довољна само униформа, скупо одело или последњи модел мобилног телефона. 

Професор Мандић је, као пример манипулације ауторитетом, навео истраживање у Америци приликом којег је у једној болници медицинским сестрама речено да дају лек пацијентима.

"Четири основна разлога су имали зашто да га не дају. Први разлог – лек није био на позитивној листи. Други разлог, речено им је да дају већу дневну дозу. Трећи разлог је био што је то тотално одударало од праксе како се даје терапија, и четврти разлог је био што апсолутно нису знали ко је та личност. Само је назвао телефоном и представио се као лекар. Чак 93 одсто сестара је заустављено приликом уласка у просторију где се налазио болесник. Значи 93 одсто њих је управо због ауторитета одрадило то“, испричао је професор Мандић.

Тражење новца увек може бити један од сигнала да нешто није у реду. Искусни преваранти новац траже "у финалу", тек када изграде ситуацију и када жртву наведу да им поверује.

"Увек поставите питање – Зашто ја? Мислим, који је разлог да ви сад мени нудите нешто? С друге стране, један од добрих начина како да се то амортизује, успори, да се каже – Сачекајте, позваћу, јавићу вам се”, упозорава саговорник РТС-а.

Постављање питања као превентива

Чињеница је, међутим, да велики број нас заправо не постави питање Зашто ја. Разлог за то је прилично једноставан – его нам је сувише велики да бисмо поверовали да неко може да нас превари. Професор Мандић понавља – свако може да буде преварен!

"Још једна ствар је важна – тенденција оскудице, где је суштина 'узми или остави'. Ако вам ја кажем, имате пет минута да донесете одлуку, онда вас доводим у временски теснац и, фактички, здрав разум надвладају емоције. А поготово оно што је временски ограничено и количински ограничено ми панично желимо да имамо”, објаснио је саговорник РТС-а.

Кад се успостави поверење, онда жртва добровољно ради оно што извршилац од ње тражи. Зато је важно да будемо хладне главе.

"Немојте доносити одлуке на пречац, консултујте се са неким, а ономе ко врши притисак на вас слободно реците – не могу сада, јавићу се за три дана. У том временском интервалу контактирајте још некога из свог окружења кога имате. Објасните шта је у питању и онда донесите заједничку одлуку”, посаветовао је проф. др Горан Мандић.

Представник Привредне коморе Србије Бојан Станић, гостујући у емисији "У средишту пажње" Првог програма Радио Београда, оценио је да је кључни циљ мера – контрола цена и стабилно снабдевање – за сада остварен.

"Смањење акциза омогућило је да не дође до наглог скока цена горива, као што се десило у многим земљама Европске уније. Код нас је раст био благ и подношљив у односу на глобалне околности", указао је Станић.

Додао је да држава већ годинама утиче на цену горива кроз механизам недељног одређивања максималних цена, што се у актуелној кризи показало као важан инструмент стабилизације.

Према његовим речима, додатну сигурност обезбеђују стабилне резерве и функционисање домаће прераде нафте.

"Нафта улази у земљу, прерађује се у рафинерији у Панчеву и део домаће понуде омогућава утицај на малопродајно тржиште", истакао је Станић. Очекује се и потписивање краткорочног споразума о снабдевању гасом по повољнијим ценама, што би додатно растеретило привреду и грађане.

Простор за даље интервенције

Иако тренутне мере дају резултате, остаје питање колико дуго ће држава моћи да амортизује спољне шокове.

"Постоји простор за додатне интервенције – даље смањење акциза, евентуалне корекције ПДВ-а или циљане субвенције за најугроженије секторе", навео је Станић.

Не искључује ни могућност ребаланса буџета уколико криза потраје. "У случају продужене кризе, дефицит би могао да порасте са планираних око 3 одсто на 3,5 или 4 одсто БДП-а, али то не би било неуобичајено, имајући у виду спољне околности", рекао је Станић.

Цена нафте тренутно се креће око 100 долара по барелу, али даљи развој ситуације зависи од геополитичких кретања, посебно на Блиском истоку.

"За значајнији скок цена, на пример на 120 или 130 долара, потребна је озбиљна ескалација сукоба. Без тога, такав сценарио је мање вероватан", оцењује Станић. Ипак, упозорава да и без додатне ескалације високе цене енергената могу потрајати због оштећене инфраструктуре и неизвесности на тржишту.

Претња инфлаторног таласа

Раст цена енергената већ утиче на инфлацију кроз повећање трошкова производње и транспорта.

"Постоји реална претња новог инфлаторног таласа, иако вероватно слабијег него претходних година", рекао је Станић.

Додао је да би централне банке у том случају задржале или додатно повећале каматне стопе, што би утицало на скупље задуживање за привреду и грађане.

Посебан фокус мера је на заштити најугроженијих слојева становништва.

"Контрола цена је кључна јер највећи део грађана има ограничене приходе и највише осећа инфлацију", нагласио је Станић.

Подсећа и на ограничење цена горива за пољопривреднике, што треба да олакша сетву и очува домаћу производњу хране.

Упркос изазовима, Станић оцењује да је српска економија тренутно стабилна.

"Макроекономски показатељи су позитивни. Очекује се раст БДП-а од око 3,5 одсто, инфлација је под контролом, а извоз услуга расте", рекао је Станић.

Ипак, упозорава да ће даљи ток у великој мери зависити од међународних околности.

"На ризике споља не можемо да утичемо, али можемо да им се прилагођавамо. То је суштина економске политике у оваквим кризама", закључио је Станић.