НИС је у понедељак поднео захтев за продужење, јер је ОФАК-у предат прелиминарни купопродајни уговор "Гаспомњефта" и МОЛ-а, што је био и услов за нову дозволу за рад. 

НИС је добио ново, краткорочно продужење лиценце за рад, што представља помак у односу на период након 31. јануара, оцењује у разговору за РТС професор Велимир Лукић.

Према његовим речима, иако је реч о периоду који је нешто краћи од месец дана, он је за НИС од изузетног значаја, јер омогућава несметанији и продуктивнији рад него што је то био случај након првог продужења.

Лукић подсећа да је за нафтну индустрију посебно ризично свако заустављање система. Када рафинерија стане, потребно је време да се цео процес поново покрене - од набавке и испоруке сирове нафте, преко активирања производних капацитета, до саме прераде. Управо зато је, како истиче, сваки континуитет у раду од кључне важности.

Тактика "пролазних времена" и улога ОФАК-а

Са покретањем преговора о продаји НИС-а и изласком из ситуације која је до недавно била практично "мртва тачка“, може се уочити и промена приступа америчке Канцеларије за контролу стране имовине (ОФАК). Према анализи професора Лукића, ОФАК је вероватно прешао на тактику такозваних пролазних времена, што подразумева чешће и временски краће лиценце, током којих се у континуитету процењује напредак преговора.

Такав приступ, како објашњава, има за циљ да се одржи висок ниво динамике у разговорима између преговарачких страна и да се спречи застој у процесу. Управо то се сада дешава, а сличан модел може се очекивати и у наредном периоду.

Кратки рокови и неизвесност преговора

НИС тренутно има лиценцу за преговоре до 24. марта, што је, по оцени Лукића, изузетно кратак рок за овако сложен посао. Уобичајени процеси преузимања компанија трају знатно дуже, а овде је реч о трансакцији која носи значајне политичке, економске и правне импликације.

Иако је постигнут оквирни споразум који потврђује напредак, он је, како наглашава, у многим сегментима и даље недоречен и недефинисан. У сваком тренутку могу да се појаве непредвиђене компликације, јер, како каже, "ђаво је у детаљима“. Ипак, свест обе стране о хитности ситуације и потреби да се уговор што пре закључи, може допринети томе да се и овај рок, упркос свему, ипак испуни.

Могућа нова условљавања из Вашингтона

До сада је ОФАК, на основу продужења лиценце од 31. децембра и овог најновијег одлагања, прихватао достављене информације без већих замерки, сматрајући да су у складу са његовим интересима. Међутим, Лукић упозорава да се ситуација може променити.

Како преговори буду одмицали и како се буде улазило у све детаљније дефинисање услова, а коначан уговор буде добијао облик документа од стотина страна и клаузула, може се очекивати резервисанији став ОФАК-а, као и додатни захтеви. Ослонити се на претпоставку да ће сваки договорени елемент аутоматски бити одобрен представља, како оцењује, веома несигуран ослонац.

Шта Србија и НИС добијају уласком МОЛ-а

Када је реч о уласку МОЛ-а као новог већинског власника у НИС, Лукић истиче да је основни императив да се очува оно што већ постоји - стабилно и редовно снабдевање тржишта нафтом и нафтним дериватима, као и енергетска сигурност земље.

Поред тога, очекује се стабилан рад рафинерије у Панчеву са високим обимом производње, наставак регионалног пословања НИС-а, као и позитивно финансијско пословање које подразумева профитабилност и исплату дивиденди акционарима. У ширем контексту, Србија може да добије и већу диверсификацију извора снабдевања нафтом — уз досадашњу оријентацију ка западном нафтоводу, у перспективи се отвара и могућност ослањања на северни правац.

Уколико држава Србија повећа своје учешће у власничкој структури НИС-а, то би значило и већи удео у будућој добити, односно веће дивиденде за државу.

Стратешки значај НИС-а за МОЛ

За МОЛ, куповина већинског удела у НИС-у представља додатну потврду снажне тржишне позиције и лидерске улоге у региону. Овом аквизицијом МОЛ би постао компанија број један у малопродаји у Србији, Хрватској и Босни и Херцеговини, други играч у Словенији након преузимања словеначког огранка ОМВ-а 2023. године, као и трећи у Црној Гори.

Компанија се налази у снажном инвестиционом замаху и стратегији раста кроз међународне аквизиције, што потврђује и значајна куповина у Пољској 2022. године. Према оцени професора Лукића, МОЛ овом стратегијом тежи да постане кључни играч на нафтном тржишту између Русије и западне Европе.

Посматрано из уже регионалне перспективе, односно у оквирима простора бивше Југославије, МОЛ би уласком у НИС први пут интегрисао ово тржиште на начин који до сада није виђен. Са изузетком Северне Македоније, компанија је присутна у свим бившим југословенским републикама, а у највећима заузима водеће позиције.

Да ли Србија задржава лидерску позицију

Србија је, захваљујући рафинерији у Панчеву и регионалном пословању НИС-а, дуго важила за најзначајнијег нафтног играча у региону. Према мишљењу професора Лукића, у интересу је МОЛ-а да искористи све постојеће капацитете НИС-а и да га врати на позиције које је имао пре увођења санкција.

То подразумева повратак изгубљеног тржишног учешћа у велепродаји и малопродаји. Подсећа да је НИС у једном тренутку држао око 48 одсто малопродајног тржишта у Србији, док МОЛ тренутно има око 8 одсто. Комбиновано, то би значило доминацију већу од 50 одсто, иако коначна процена зависи од најновијих података.

Петрохемија као питање националног интереса

Посебно важно питање за Србију јесте очување рада Петрохемије, која се сматра индустријом од националног значаја. Њени производи су од кључне важности за домаће тржиште, а свака опструкција у раду довела би до повећане увозне зависности.

Поред тога, Петрохемија је природни наставак процеса прераде нафте, јер бројни нуспроизводи из рафинерије налазе своју даљу примену управо у том систему. Њено гашење или застој у раду значили би и веће трошкове за сам НИС.

АДНОК и могуће ново партнерство

Као потенцијални партнер у будућој структури НИС-а помиње се и AДНОК. За разлику од МОЛ-а, који тежи регионалном лидерству, AДНОК настоји да се помери ка фазама прераде са већим маржама, пре свега у петрохемијској индустрији.

Та компанија је већ направила значајне кораке у Немачкој и Аустрији, а професор Лукић сматра да би могла бити заинтересована и за улазак у Петрохемију у Србији. Чак и мањински власнички удео био би довољан да АДНОК постане значајан акционар, са могућношћу да у будућности додатно јача свој утицај.

Разговор је обухватио низ тема које надилазе саопштење објављено 19. јануара, укључујући детаље меморандума потписаног са Републиком Србијом, планирану структуру заједничког улагања са АДНОK-ом, развој и будућност рафинерије у Ријеци, диверзификацију снабдевања региона, као и стратешки значај енергетског коридора север–југ.

"Наш неизговорени циљ одувек је био да достигнемо највишу могућу позицију на српском тржишту. По свом значају, трансакција са НИС-ом је упоредива са аквизицијама ИНА-е и Словнафта. Када се укаже оваква прилика, МОЛ јој приступа веома озбиљно и усмерава све расположиве ресурсе ка њеној реализацији“, изјавио је Ђерђ Бача.

Он је истакао да МОЛ, након више од двадесет година присуства на тржишту, веома добро познаје Србију, као и да је међусобно поверење између страна додатно ојачано током последњих година.

"Обавезујући Heads of Agreement значи да је продавац прихватио понуду МОЛ-а, али овај споразум иде и корак даље. Потписали смо и посебан меморандум са Владом Републике Србије, којим се потврђује подршка уласку МОЛ-а и дефинишу различити облици те подршке. Овај оквир ће касније бити потврђен и међудржавним споразумом између Мађарске и Србије. У наредном периоду, паралелно са регулаторним консултацијама и добијањем неопходних сагласности, кључни корак биће припрема и потписивање детаљног уговора о купопродаји“, нагласио је Бача.

Према плановима, стране планирају да до краја марта 2026. године финализују и потпишу детаљни уговор о купопродаји, након чега следи процес затварања трансакције.

Током разговора било је речи и о улози АДНОК-а. Абу Даби National Oil Company сарађује са МОЛ Групом као стратешки партнер у више области, а у оквиру НИС пројекта планирано је оснивање заједничког предузећа. У тој структури, МОЛ ће остати већински и контролни власник, док ће АДНОК учествовати као мањински акционар.

Ђерђ Бача је истакао да додатна вредност АДНОК-а лежи како у безбедности снабдевања, тако и у комерцијалном и оперативном смислу, имајући у виду њихово значајно искуство у upstream и downstream сегментима пословања.

Бача је у подкасту нагласио и да је МОЛ спровео детаљан on-site due diligence (дубинску анализу), како на експертском, тако и на менаджерском нивоу, у Београду и на кључним постројењима, укључујући рафинерију.

"Наши налази указују на то да је реч о добро одржаваној рафинерији која послује уз примену савремених технологија. Од приватизације 2008. године, Гаспромњефт је реализовао значајна улагања – пуштене су у рад нове јединице, мрежа је модернизована и проширена, а повећана је и производња у upstream сегменту. Верујем да се стратегија започета у НИС-у и његов развојни правац могу успешно наставити под управљањем МОЛ-а", рекао је Бача.

Разговор се дотакао и будућности рафинерије у Ријеци. Према речима Ђерђа Баче, развојни програм Рафинерије Ријека ускоро достиже важну прекретницу. У марту 2026. године биће пуштена у рад ДЦУ јединица (delayed coker unit), једна од највећих инвестиција МОЛ Групе, вредна готово 700 милиона евра.

"Поносни смо на оно што су наше колеге постигле током модернизације рафинерије Ријека. Захваљујући овим улагањима, Ријека је позиционирана међу водеће рафинерије у Европи", истакао је Бача, нагласивши да је улога рафинерије Ријека потпуно независна од НИС трансакције. Две рафинерије имају различите тржишне функције и зоне снабдевања, што им омогућава да се међусобно допуњују.

Због размера пожара и лако запаљивих материјала, у помоћ су упућене ватрогасне екипе из околних градова.

Неколицини радника је указана лекарска помоћ, јер су се нагутали испарљивих супстанци и дима.

На терену су и екипе Хитне помоћи и полиција која обезбеђује подручје и регулише саобраћај.

Узрок пожара за сада није познат.

Ванредно стање до сада су прогласили: Алабама, Арканзас, Џорџија, Kанзас, Kентаки, Луизијана, Мериленд, Мисисипи, Мисури, Њу Џерзи, Њујорк, Северна Kаролина, Јужна Kаролина, Тенеси, Тексас и Вирџинија, а ванредно стање прогласио је и главни град Вашингтон.

Због олује је отказано више од 2.300 летова широм САД који су заказани за данас, а два аеродрома у Даласу су најтеже погођена.

Школе широм САД  отказале су наставу због велике зимске олује.

Министарка за унутрашњу безбедност Kристи Ноем је у објави на платформи Икс рекла да се "већи део Сједињених Држава спрема за историјску зимску олују овог викенда", као и да се очекује да ће "олујни систем произвести обилне снегове, опасне ледене кише и хладне ветрове опасне по живот".

"Предвиђа се да ће погодити преко 230 милиона Американаца у 34 државе. Активирала сам Национални центар за координацију одговора како би пратио олују и координирао савезну подршку погођеним подручјима", поручила је Ноем.

Додала је да је по њеном упутству Федерална управа за ванредне ситуације унапред поставила критичну робу, укључујући 30 генератора, 250.000 оброка, 400.000 литара воде, ћебад, храну за бебе и друге неопходне залихе.

Према њеним речима, успостављена су припремна подручја за потенцијално погођена подручја, укључујући и за Тексас и Луизијану, а између осталог, у приправност је стављено 28 тимова за урбану потрагу и спасавање.

Амерички председник Доналд Трамп истакао је да је Федерална управа за ванредне ситуације "потпуно спремна да одговори" на најављену олују.

"Федерална агенција за управљање ванредним ситуацијама (ФЕМА) је у потпуности спремна да одговори. Останите безбедни и останите на топлом", поручује Трамп.

Упозорење на зимску олују сада се протеже од Новог Мексика до Нове Енглеске и покрива више од 1.400 округа и преко 97 милиона људи. То је највећи број округа који су истовремено под упозорењима на зимску олују од 2008. године.

Двадесет година, савезници НАТО-а и друге земље партнери борили су се заједно са америчким трупама у Авганистану – то је жртва коју је Трамп рутински умањио.

"Никада нам нису били потребни. Никада им заправо нисмо ништа тражили. Знате, рећи ће да су послали неке трупе у Авганистан, или ово или оно. И јесу – остали су мало позади, мало ван линија фронта", рекао је Трамп у интервјуу за Фокс њуз.

Трампова изјава узнемирила и наљутила НАТО савезнике

Најновији коментари шефа Беле куће узнемирили су и наљутили америчке НАТО савезнике, а долазе на крају недеље у којој је озбиљно оптеретио Алијансу својим поновљеним претњама да ће преузети контролу над Гренландом, аутономним делом Данске, још једне чланице НАТО-а.

Иако су САД у апсолутном смислу изгубиле убедљиво највише војника од свих земаља НАТО-а у Авганистану, неке европске земље – са много мањом популацијом од САД – изгубиле су готово исто толико војника у релативном смислу.

Око 3.500 савезничких војника је погинуло у сукобу, од којих је 2.456 било Американаца и 457 Британаца. Данска, са популацијом од око 5 милиона када је инвазија почела, изгубила је више од 40 војника.

Снаге послате у јужну провинцију Хелманд – упориште талибана и центар производње опијума – у почетку су се састојале углавном од британских и данских војника, пре него што су САД послале појачање 2008. године. Велика Британија и Данска су претрпеле највише жртава у Хелманду.

Британци, Канађани, Данци и Естонци били су међу онима који су видели најтеже борбе у провинцијама Кандахар и Хелманд. Би-Би-Си преноси да би било грубо игнорисати храброст и жртву толиког броја Авганистанаца који су се борили и гинули током две деценије.

Стармер позвао Трампа да се извини

Британски премијер Кир Стармер оштро је критиковао Трампове "увредљиве и ужасне" коментаре и предложио америчком председнику да се извини због својих изјава.

"Нисам изненађен што су нанели толику бол вољенима оних који су погинули или повређени“, рекао је Стармер и додао "да сам се погрешно изразио или рекао те речи, сигурно бих се извинио".

Бела кућа је одбацила Стармерове критике и инсистирала да је Трамп био у праву у својим осећањима.

"Председник Трамп је апсолутно у праву – Сједињене Америчке Државе су учиниле више за НАТО него било која друга земља у Алијанси заједно“, рекла је Тејлор Роџерс, портпаролка Беле куће, када је замољена да одговори на Стармерове коментаре.

Принц Хари, који је два пута био распоређен у Авганистану, рекао је у саопштењу да жртве НАТО трупа заслужују поштовање.

"Те жртве заслужују да се о њима говори истинито и са поштовањем, јер сви остајемо уједињени и лојални одбрани дипломатије и мира“, навео је Хари.

Руте: Трампови коментари боле

Пре најновијих Трампових коментара, генерални секретар НАТО-а Марк Руте је одбацио претходне покушаје америчког председника да умањи спремност Алијансе да подржи САД.

"Нисте били апсолутно сигурни да ће Европљани прискочити у помоћ САД ако будете нападнути. Дозволите ми да вам кажем – хоће. И то су учинили у Авганистану, као што знате", поручио је Руте Трампу у Давосу.

"На свака два Американца који су платили највећу цену, био је један војник из друге земље НАТО-а који се није вратио својој породици", нагласио је Руте и додао да боли ако амерички председник не мисли тако.

И други чланови Трампове администрације су олако гледали на жртве које су поднели НАТО савезници у Авганистану.

Раније је амерички министар одбране Пит Хегсет рекао да би се његове колеге амерички војници у Авганистану шалили да акроним ИСАФ на њиховим нашивкама – што је скраћеница за Међународне снаге за безбедносну помоћ – заправо значи "Видео сам Американце како се боре".

"Оно што је на крају било много застава – није било много капацитета на терену", поручио је Хегсет, омаловажавајући напоре НАТО савезника.

Укупни износ јапанског извоза у САД прошле календарске године био је 20,4 билиона јена (129 милијарди долара), а највећи пад је забележен у области ауто индустрије, која је носилац тог извоза јер на њу отпада његова читава трећина – вредност извезених аутомобила пала је за 11,4, а ауто делова за 10,7 одсто.

То осетно клизање надоле, наравно, последица је Трампових царина, које су најпре износиле 25 одсто, да би после преговора у којима је Јапан обећао џиновска улагања у америчку привреду и велике куповине робе из САД, биле умањене на 15 процената.

С друге стране, делимично као последица закључака тих преговора, јапански увоз је благо порастао – за 1,6 одсто.

Тако је јапански суфицит опао за читавих 12,6 одсто на око 47 милијарди долара, што је и био један од највећих циљева Трампове политике високих царина.

У целини, међутим, јапански извоз у иностранство је порастао за 3,1 одсто, за шта је највећи узрок слабљење домаће валуте јена, односно, појефтињење јапанских производа за купце који их купују у страним валутама – пад настао смањењем извоза у САД надокнађен је углавном повећаном продајом у Азији.

Кличко каже да се Кијев, због веома тешке ситуације у енергетском сектору и разумевања да ће Руси наставити да нападају критичну инфраструктуру града и земље, спрема да одговори на различите сценарије.

Директор највећег приватног произвођача електричне енергије у Украјини, ДТЕК, Максим Тимченко каже да се земља приближава "хуманитарној катастрофи" након вишемесечних ваздушних напада на енергетски систем, истакавши да сваки будући мировни споразум мора да укључи обуставу напада на ту виталну инфраструктуру.

Украјина је, како је рекао, претрпела две недеље температура између -15 и -20 степени Целзијуса, док је Русија истовремено нападала објекте за транспорт, складиштење и производњу гаса.

Украјинска војска саопштила је да је извела удар на складиште нафте у западној руској области Пенза. Ту се складиште нафта и нафтни деривати којима се снабдевају руске снаге.

Након разговора у Кремљу, које је Москва позитивно оценила, али и подсетила да без узимања у обзир циљева и стратешке предности на фронту руске војске нема мира, специјални амерички представник Стив Виткоф и бизнисмен Џаред Кушнер су, уз друге чланове делегације, посредовали и првој рунди састанка украјинске и руске стране у Абу Дабију.

Један од главних преговарача у делегацији Кијева, секретар Савета за националну безбедност и одбрану Украјине Рустем Умеров нагласио је да је сусрет у петак са америчком и руском делегацијом "био фокусиран на параметре за окончање руског рата".

Из Беле куће је за Ен-Би-Си њуз речено да су разговори у петак били "продуктивни" и да се настављају данас.

Према речима Министарства спољних послова Уједињених Арапских Емирата, разговори би требало да трају два дана.

Уочи почетка састанка, украјински председник Володимир Зеленски је истакао да ће питање Донбаса бити кључно.

На 1.310 метара надморске висине, у граду Бело код Медељина, у провинција Антиокија, једна девојка и петорица младих Колумбијаца добили су нова имена и како су поручили – пронашли свој мир у вери и традицији "који се као благо чувају вековима".

Православље у "дијалогу" са пејсажом Колумбије

На крштењу, један од младића је узео име Јустин, по српском свецу Јустину Поповићу, двојица име Естебан (Стефану Првомученику), затим имена Ана и Хоакин, по родитељима Богородице Марије, као и име Сантјаго (Свети Јаков), по првом епископу у Јерусалиму.

"То је била православна вера у дијалогу са колумбијским пејзажом. Молитве на шпанском уздизале су се и мешале са ваздухом овог планинског венца. Њихово путовање се не завршава у крстионици – оно тек почиње. А њихов долазак је најречитији доказ да светлост Богојављења наставља да сија, привлачећи оне који искрена срца траже истину", почиње разговор за Интернет портал РТС-а протосинђел Симеон Лопез, рођени Колумбијац и једини мисионар Српске православне цркве у овој земљи.

"Оно што повезује ових шесторо младих који су се крстили, јесте да су сви дошли у Цркву сопственом потрагом. Почели су да траже преко интернета. Неки су посетили друге цркве које се називају хришћанским, али које су секте, и почели су да траже на различите начине где би могли да препознају своју веру или где би могли да је хране. И дошли су у нашу Цркву", каже протосинђел Симеон.

Симболи живота у вери

Објашњава да је катехуменат – процес припреме за крштење – трајао између шест и осам месеци тако што би се сваког четвртка окупљали и он би им држао часове о хришћанству.

Додаје да је првих шесторо крштених православаца само део групе од 18 младих Колумбијаца који се спремају за тај чин.

"То су млади који већ знају шта је православна црква, већ практикују пост, што је једна од најтежих ствари за нас западњаке. Нека од правила и литургијских норми или искустава вере јесу пост, молитва, послушност, активно учешће у литургијским службама и испуњавање заповести честе исповести... Све су то знаци, симболи норми – начина живота који нас чине истинским хришћанима и који су праксе наше православне вере", наглашава овај свештеник који је и сам примио православље када је имао 22 године.

Психолог као "случајни" мисионар СПЦ

По професији психолог, православље је упознао "чистом случајношћу".

"Пожелео сам да започнем потрагу за вером у коју бих могао да верујем и да је практикујем. Руски путешественик ме је увео у веру причама о оцима из пустиње, па сам се површно упознао и о православној цркви. Ту је код мене почео мали 'калваријум'", присећа се отац Симеон.

У жељи да сазна више, обраћао се православним заједницама на тлу Јужне Америке, а одговор је добио од свештеника СПЦ из Аргентине.

Брзо је договорено да посети ову земљу и разговара са митрополитом Амфилохијем, оснивачем Епархије буеносајреске и јужноцентралноамеричке СПЦ.

"Са њим почињем да откривам и упознајем прелепу веру која је православна црква", каже отац Симеон.

Након тога одлази у Црну Гору, где је прво боравио у манастиру Петар Цетињски где се замонашује, а први монашки чин добија у манастиру Острог, где је служио.

"У Колумбију сам се вратио јула 2014. као јеромонах да отворим православну мисију патријарха српског овде, у мом родном граду Медељину", открива.

Стигма Пабла Ескобара

Бело – "варошица" од пола милиона становника где је крштено шесторо Колумбијаца надомак је Медељина – града који се од осамдесетих година прошлог века повезује са једним од најмоћнијих шефова јужноамеричких картела дроге – Паблом Ескобаром.

Ескобар је убијен 1993, а отац Симеон каже да памти насиље из тог периода, али да се та "историја" све више заборавља.

"Нажалост, наша земља и наш град имају ту стигму, ту 'етикету' да нас упоређују или нас доводе у везу са Паблом Ескобаром. Он је био једна личност која је постојала у осамдесетим годинама и то је све", каже.

Рођен у време када је Ескобар био на врхунцу моћи, отац Симеон памти насиље на улицама Медељина, али и дан када је Ескобар убијен. Ипак, наглашава да је овај колумбијски град заборавио ту прошлост и окренуо се будућности.

"Има још људи који га памте, али то су углавном странци који долазе и траже можда ту референцу на Пабла Ескобара. Али, у Медељину култура, друштво као такво, више не препознаје много Пабла Ескобара", наглашава.

Проблеми мисионарства у Јужној Америци

Додаје да Колумбијци мало тога знају о Србији, њеној култури, традицији и историји.

"Појам који имају о Србији је мало везан за ратове, за оно што се догодило у рату са НАТО-ом, за поделе које су имали, помало о Косову, али о Косову немају много референци", наводи отац Симеон.

Каже да томе доприноси и чињеница да је српска заједница у у овој земљи малобројна.

Као кључне проблеме ширења православља у Колумбији види друштвене, али економске факторе.

"Православну цркву не виде као историјску Цркву, већ је називају колоквијно 'гаражном црквом', што означава мале цркве или оне које тек почињу да постоје. Отуда је прва препрека за мисионара у Колумбији то непознавање вере и увереност да постоји само Католичка црква".

Додаје да је Колумбија, попут многих других земаља, суочена како са економским, тако и политичким и друштвеним проблемима.

За парохију СПЦ додатни проблем је финансирање.

"Економски део је веома велик проблем. Имамо цркву у кући која је изнајмљена. Верници који долазе не успевају да покрију све трошкове да бисмо могли да издржавамо свештеника или заједницу. Много је тешкоћа које се јављају, које, претпостављам, Црква увек проживљава када постаје мисија или када ствара, када носи Јеванђеље у нове земље, нове крајеве, нове границе. Суочава се са стварношћу тог времена", прецизира протосинђел Симеон.

Компликовано до икона

Отуда су и многи, наизглед мали проблеми, постају велики, попут набавке икона.

"То је мало компликовано, али истовремено и испуњујуће видети да упркос свим тешкоћама и препрекама које можемо имати, увек има људи који се повезују, упознају. Неки дођу, посете и остану, други дођу, посете и оду и постану пријатељи наше Цркве", каже на крају разговора једини парох СПЦ у Колумбији.

Помоћ сиромашнима

Парохија Свете Тројице у Медељину и протосинђел Симеон Лопез од 2014. године, заједно са фондацијом "Достојанствена Колумбија" (Colombia Digna), помажу најсиромашнијим породицама у Медељину.

Сада је већ традиција да се поводом најрадоснијег хришћанског празника дарују малишани у оквиру акције "Божић са децом".

Најнижа температура од -2 до 3, а највиша дневна од 6 до 12 степени.

У Тимочкој Крајини током целог дана облачно, хладно и тмурно, у другом делу дана са леденом кишом или зрнастим снегом, дневна температура од 0 до 2 степена. 

У Београду променљиво облачно са сунчаним интервалима, уз могућу краткотрајну кишу. Температура до 10 степени. Јака кошава и у недељу.

Према оцени Фича, позитивни изгледи указују на могућност унапређења рејтинга и одражавају вероватноћу за виши, инвестицијама вођен економски раст, наставак смањења учешћа јавног дуга у БДП, као и очекивања у вези са кретањима спољне позиције земље.

Агенција посебно истиче континуитет у вођењу опрезне фискалне политике, стабилност девизног курса и адекватан ниво девизних резерви.

Фич наводи да је привредни раст у 2025. години био слабији од претходних пројекција, услед нижих прилива страних директних инвестиција, повишене глобалне и домаће политичке неизвесности, као и санкција уведених компанији НИС.

Агенција очекује постепено убрзање економског раста у наредним годинама, уз подршку великих инфраструктурних пројеката, инвестиција у оквиру програма "Скок у будућност - Србија 2027", као и снажне домаће тражње.

Јавне инвестиције остају на високом нивоу, док се јавни дуг задржава знатно испод упоредивих земаља истог рејтинг нивоа, саопштило је Министарство финансија.

Фич такође оцењује да су институционални оквири и капацитети државе довољно снажни да обезбеде континуитет економских политика.

Мали: Концентришемо се на даљи раст и развој

"Претходни период је био тежак, али неизвесности су сада иза нас. Највећи део посла када је у питању решење за Нафтну индустрију Србије је завршен, и заиста треба да будемо задовољни што смо, упркос свим дешавањима око НИС-а, сачували енергетску стабилност земље и што грађани нису трпели због америчких санкција НИС-у“, навео је министар Мали.

Према његовим речима, сада треба да се концентришемо на даљи раст и развој, и да ова година буде економски најбоља до сада.

"Верујем да Србија сада улази у један стабилнији и мирнији период, који ће пратити убрзан привредни раст, даље смањење учешћа јавног дуга у БДП, даље смањење незапослености и раст запослености, те даље побољшање животног стандарда грађана. Пројектована стопа привредног раста за ову годину износи три одсто БДП, док у 2027. години очекујемо раст од пет одсто. То значи да ће, као што смо и обећали, наш БДП у апсолутном износу 2027. године прећи 100 милијарди евра“, навео је министар Мали.

Нагласио је и да се наставља реализација великих капиталних пројеката, те спровођење програма "Скок у будућност - Србија 2027".

"Kонстантно радимо на побољшању привредног амбијента, и наша земља је отворена за инвестиције из свих крајева света. Србија је 2024. године добила инвестициони кредитни рејтинг, а то је била рекордна година и када су у питању стране директне инвестиције. Очекујемо да ћемо у наредном периоду наставити са таквим позитивним кретањима“, рекао је Мали.

Подсећајући да ће Србија следеће године бити домаћин Међународне специјализоване изложбе Експо, Мали је нагласио да је то пројекат од националног значаја који ће утицати на даљи економски напредак наше земље, и који доноси отварање нових радних места, развој грађевинске индустрије, туризма, угоститељства, који доноси најновије технологије и иновације и који је значај за јачање међународне позиције земље и њен углед у свету.

Министар је закључио да исправност наше економске политике потврђују и реномиране међународне финансије институције, попут Међународног монетарног фонда са којим имамо успешан аранжман, као и рејтинг агенције.

"Потврда рејтинга и позитивних изгледа додатно оснажује кредибилитет Србије на међународним финансијским тржиштима и представља важан сигнал инвеститорима о стабилности, отпорности и дугорочном потенцијалу српске економије", закључио је министар Мали.

Додала је и да је приступање ЕУ процес заснован на заслугама и "поштовању демократије, владавине права и основних права", као и да данашња посета показује да је Србија за ЕП приоритет.

"Овде смо јер нам је стало до Србије. Стало нам је до грађана ове земље. Европски парламент чврсто верује да Европска унија неће бити потпуна без земаља Западног Балкана, међу којима је и Србија. Али, наравно, на земљи и њеним грађанима је да донесу одлуку", казала је Темидо. Подсетила је да мисија делегације долази након недавне резолуције Европског парламента о Србији, којом се тражи процена стања демократије на терену. "Током боравка осећали смо се веома добродошло. Ценимо начин на који су нас данас цивилно друштво, политичке странке, новинари, академска заједница, студенти и власти примили, дочекали и отворено, искрено разговарали са нама", рекла је Темидо. 

Навела је да је током данашњег дана било разговора о питањима изборног интегритета и спровођењу свих преосталих препорука ОЕБС-а и ОДИХР-а.

"Такође смо говорили о слободи медија и именовањима Савета РЕМ-а. Сматрамо да су демократске и изборне реформе, одговорност институција, слобода изражавања и слобода медија најбољи алати за смањење поларизације и обнову поверења грађана у државне институције", рекла је Темидо.

Према њеним речима, делегација је добила "забрињавајуће извештаје" о репресији над демонстрантима, укључујући, како је навела, употребу силе и незаконити надзор и позвала на "хитне, непристрасне и транспарентне истраге" тих навода.

Она је напоменула да су слобода окупљања и слобода говора основна права која морају бити поштована, а безбедност демонстраната и новинара мора бити обезбеђена.

Према њеним речима, добили су "узнемирујуће извештаје" и о притисцима на академско особље, као и о ограничавању слободе медија.

Она је рекла и да ће наставити да прате и правосудне реформе које су представљене у Народној скупштини, а које би могле да утичу на независност правосуђа.

Делегација ЕП током посете састала се са потпредседницом парламента и председницом Одбора за европске интеграције Елвиром Kовач, као и са посланицима владајуће коалиције и опозиције, министрима у Влади Србије Марком Ђурићем и Немањом Старовићем, као и представницима медија и цивилног сектора и академске заједнице.

"Можда није популарно, али је у интересу Србије", навео је у објави Ђурић.

Шеф српске дипломатије је поручио да је током састанка са представницима европског парламента говорио о положају српског народа на Косову и метохији, а не о политичким противницима.

"Србија остаје чврсто на курсу очувања државних и националних интереса", истакао је Ђурић.

Кријезију је даље рекао, а преносе медији на албанском, да се манипулисало хиљадама гласова само у региону Призрена.

"Не ради се о десетинама или стотинама, већ о хиљадама гласова. Ради се и о ситуацијама где је само на једном бирачком месту број гласова којима се манипулисало достигао 2.444. У општини Призрен, одређеним посланичким кандидатима додато је 40.497 гласова, а уклоњено 27.520. Укупна разлика у злоупотребама је 68.017 гласова", рекао је Кријезију.

Слично је и другим деловима Косова и Метохије, због чега је почетком ове недеље Централна изборна комисија у Приштини одлучила да буду поново пребројани сви гласови са парламентарних избора одржаних 28. децембра 2025. године, након што је поновљеним пребројавањем гласова у појединим општинама утврђена велика разлика у гласовима за кандидате за посланике.

Најпре је одлуком ЦИК-а наложено поновљено бројање гласова на више од трећине бирачких места, пошто је утврђено неслагање између броја гласова за кандидате пребројаних у општинским центрима за бројање и броја гласова кандидата на гласачким листићима.

Из ЦИК-а кажу да су у првим корацима поновног пребројавања гласова за гласове политичких субјеката утврђене минимална и готово занемарљива неслагања, али да подаци за кандидате за посланике показују велика неслагања. У Призрену су за сада највећа.

"То је председник мира", рекао је државни секретар Рубио, пошто је у Давосу потписана Повеља нове међународне организације са амбицијом да успостави мир у свету – само неколико недеља после отмице венецуеланског председника, али и након америчког бомбардовања Ирана, интервенције у Нигерији и усред буре око аквизиције Гренланда. Може ли форум скројен по мери Доналда Трампа да понуди корисну алтернативу Уједињеним нацијама?

Радмила Накарада, професорка студија мира на Факултету политичких наука, сматра да не постоје гаранције да ће циљ тог тела бити мир и ненасилно решавање конфликата.

"Далеко од тога да ово тело и он сам гарантују да ће мир и разумевање узрока конфликта и тражење ненасилних решења бити његов циљ. Он ће то решавати било којим средствима, сва средства су у игри, и око Гренланда у некој будућој кризи“, истиче Накарада.

Пукотине се већ појавиле

Одбор за мир већ производи пукотине – Шпанија и Француска одбиле су учешће због сумње на подривање УН, док је канадски премијер Марк Карни, после спора око уплате за "стално чланство", чак уклоњен са листе позваних.

Милош Вукелић, научни сарадник на Факултету политичких наука, упозорава да постоји потпуна правна неизвесност у вези са обавезама држава које улазе у такав механизам.

"Код Повеље УН знамо шта у њој стоји и знамо на шта се државе обавезују, знамо кад и ко има право вета, да се та повеља може мењати правним средствима, а овде влада потпуна несигурност. Оно што је сигурно јесте да, ако већина сила прихвати да учествује у Одбору за мир, потпуно ће се скрајнути УН и Савет безбедности. То ће бити још један изговор Доналду Трампу да каже да је то нефункционална институција, да нема потребе да је више финансирамо", наводи Вукелић.

Који је правни темељ Одбора за мир

Правно упориште Одбора за мир много је ужи оквир. Једини међународно признати мандат заснива се на Резолуцији Савета безбедности УН 2803, која се односи на реконструкцију Газе. Орочен је до краја 2027. године, уз обавезу периодичних извештаја Савету безбедности.

Марина Костић Шулејић из Института за међународну политику и привреду подсећа да се Трампова иницијатива формално не третира као једнострана акција.

"При чему Русија и Кина нису биле против те резолуције, биле су уздржане. Треба имати у виду да се та Трампова иницијатива не би сматрала унилатералном акцијом или наметањем решења", каже Костић Шулејић.

Став ЕУ и Русије

Већина чланица Европске уније поступа опрезно – сарадња је могућа само ако се мандат сузи на Појас Газе.

И руски председник поручио је да једна од замрзнутих руских милијарди може да буде усмерена као помоћ Палестинцима.

Палестинци у фокусу, која је права агенда

Газа остаје у фокусу, бар на папиру – демилитаризација Хамаса, прелазна управа и обнова.

Трампов зет Џаред Кушнер у Давосу је представио инвестициони оквир, план вредан десетине милијарди долара, уз слике "нове Газе". У Извршни одбор Трамп је, поред Кушнера, поставио и америчког државног секретара и председника Светске банке – укратко, утицајни политичко-корпоративни свет.

Радмила Накарада упозорава да се иза формалних циљева може крити другачија агенда.

"Један тихи пројекат код неких, а код неких врло артикулисан, јесте да се што већи број Палестинаца исели из Газе. Паралелно тече изузетна хуманитарна катастрофа – поред дејстава израелских снага, 500 људи је убијено откако је примирје постигнуто, а истовремено их убијају и оружје и хладноћа и недостатак хуманитарне помоћи", истиче Накарада.

Одбор за мир, креиран као механизам за брже одлуке тамо где УН нису ефикасне, оцењује се као покушај институционализације трансакционе дипломатије, у којој су моћ, новац и лојалност јаче карте од међународног права.

Касније се преселио у Едмонтон, где је провео већи део детињства. Од малих ногу је показивао велико интересовање за академске студије и лидерство. Похађао је Харвард, где је стекао диплому из економије. Жеђ за знањем га је одвела на Оксфорд, где је завршио мастер и докторске студије економије, знање укорењено у образовању поставило је темеље за његову изузетну каријеру.

Од инвестиционог до централног банкара

Карни је започео своје професионално путовање у приватном сектору. Придружио се Голдман Саксу, једној од водећих светских инвестиционих банака, где је стекао драгоцено искуство у глобалним финансијама. Радио је у разним финансијским центрима укључујући Лондон, Токио и Њујорк. Његов рад на тржиштима у развоју и процени ризика пружио му је дубоко разумевање економских трендова.

Упркос успеху у приватном сектору, Карнијев прави позив био је јавна служба.

Године 2003, прешао је у Банку Канаде као заменик гувернера. Његова стручност је брзо постала очигледна и до 2008. године је именован за гувернера. Његово вођство дошло је у кључном тренутку, док се свет суочавао са глобалном финансијском кризом.

Вођење Канаде кроз глобалну финансијску кризу

Када је 2008. године свет погодила финансијска криза, економије широм света су се бориле са тешкоћама. Међутим, под Карнијевим вођством, Канада је постала једна од најстабилнијих економија.

Карни је предузео смеле кораке како би осигурао отпорност банкарског система. Његова одлука да рано смањи каматне стопе и спроведе стимулативне мере помогла је Канади да се опорави брже од многих других земаља. Начин на који је решио кризу донео му је међународно признање и учврстио његову репутацију вештог економисте.

Историјско именовање за гувернера Банке Енглеске 

Карни је 2013. године ушао у историју поставши први страни гувернер Банке Енглеске. Његово именовање је био доказ његове стручности и лидерства у економским политикама.

Велика Британија се суочила са значајним економским изазовима, укључујући спор раст и неизвесности везане за Брегзит. Карни је играо виталну улогу у стабилизацији британске економије. Увео је мере за подстицање кредитирања, подршку предузећима и одржавање финансијске стабилности.

Суочавање са климатским променама и одрживе финансије

Поред традиционалног банкарства, Карни је био снажан заговорник одрживих финансија. Он верује да су климатске промене једна од највећих претњи глобалној стабилности. Током свог мандата у Банци Енглеске, наглашавао је важност зелених финансија и позивао предузећа да размотре климатске ризике. Касније је преузео водећу улогу у глобалним климатским иницијативама, укључујући и функцију специјалног изасланика УН за климатске акције и финансије.

Политичка каријера

Марк Карни је брзо променио канадску политику. Победио је у изненадној трци за лидера либерала, преузео власт за пет дана и расписао ванредне изборе – водећи кампању на обећању да ће променити Канаду, и то брзо. И победио је – у марту 2025. године постао је премијер Канаде.

Његова политика је заснована на осећају да је земља у кризи, под претњом америчког председника да ће увести казнене тарифе Канади и поткопати њен суверенитет. Карни тврди да криза захтева брзу акцију, свеобухватне преговоре о безбедности и трговини са Доналдом Трампом:

Уклањање унутрашњих трговинских баријера. Покретање великих националних пројеката. Редефинисање односа са светом. Изградња јаче, независније Канаде.

Шта је рекао у Давосу

Карни је на почетку говора на Светском економском форуму у Давосу подсетио на значајан есеј борца за слободу и каснијег лидера Плишане револуције у Чешкој Вацлава Хавела из 1978. године "Моћ немоћних" користећи његове метафоре.

Канадски премијер је рекао да је глобални поредак, заснован на правилима, претворен у "фикцију" и позвао мање земље да склопе нове стратешке савезе како би спречиле да буду потчињене великим силама које делују у сопственом интересу.

"Ова фикција је била корисна, али та погодба више не функционише. Или ћете бити за столом или на јеловнику", рекао је Карни.

У говору на Светском економском форуму у Давосу није посебно поменуо председника САД Доналда Трампа нити његову администрацију, али је позвао мање земље да раде заједно како би се избориле за економску контролу над својом будућношћу.

Карни је ходао по политичкој "високонапонској" жици – балансирајући између потребе да остане уз европске савезнике који се суочавају са невиђеним нападом на суверенитет због Трампових претњи анексијом Гренланда, а да притом не провоцира Трампа пред овогодишњи преглед споразума између Сједињених Држава, Мексика и Канаде, у којем је реч о милијардама долара.

Карнијев говор у Давосу био је круна путовања у три земље које је укључивало "нова стратешка партнерства" са Кином и Катаром, као и тражење споразума о слободној трговини са Индијом и мултилатералним трговинским блоковима у Југоисточној Азији и Латинској Америци.

"Стратешки се ангажујемо широко отворених очију. Активно се суочавамо са светом какав јесте, а не чекамо свет какав желимо да буде", рекао је Карни.

Додао је и да није све изгубљено у светском поретку, позивајући средње силе да се удруже како би "изградиле нешто веће, боље, јаче и праведније".

"То је задатак средњих сила, земаља које имају највише да изгубе од света 'тврђава' а највише да добију од истинске сарадње", додао је Карни.

Међутим, адвокати одбране поднели су захтев да Моретију буде укинут притвор, у замену за неколико услова, међу којима је и плаћање кауције од око 215.000 евра, преноси Фигаро.

Суд је у саопштењу навео да је Жаку Моретију "забрањено напуштање швајцарске територије", да је он пуштен из притвора уз обавезу да "преда сва своја лична документа" и да је "обавезан да се свакодневно јавља у полицијску станицу".

Адвокати породица жртава, који су били веома критични према начину на који су швајцарске кантоналне власти до сада водиле поступак, навели су да је одлука о пуштању Жака Моретија "неочекивана" и "запањујућа", пише Фигаро.

"Једва су три недеље прошле од трагедије. Истрага тек почиње", рекао је адвокат Кристоф де Галамбер за Фигаро.

У пожару у бару у Кран-Монтани, за који је прелиминарно утврђено да су га изазвале прскалице на боцама шампањца које су конобари носили високо подигнуте изнад глава, погинуло је 40, док је повређено 116 особа.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

24.01.2026. Субота: Ујутру понегде слаб мраз, а по котлинама, долинама река и висоравнима југозападне и јужне Србије краткотрајна магла. Током дана мало топлије, пре подне са дужим сунчаним интервалима, после подне и увече пролазно наоблачење са југозапада које ће местимично условити краткотрајну кишу. Ветар слаб и умерен источни и југоисточни, у кошавском подручју повремено и јак, а крајем дана на југу Баната и са олујним ударима. Најнижа температура од -2 до 3, а највиша дневна од 6 до 12 степени. У Тимочкој Крајини током целог дана облачно, хладно и тмурно, у другом делу дана са леденом кишом или зрнастим снегом, дневна температура од 0 до 2 степена. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 85%. МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

25.01.2026. Недеља: Јак и олујни јужни и југоисточни ветар, нарочито на планинама и у кошавском подручју, а на југу Баната и са орканским ударима – до 100km/h. Уз више облачности очекује се и пролазна киша, а у Тимочкој Крајини где ће бити хладније и снег. Најнижа температура од -1 до 6, а највиша од 8 до 13, у Тимочкој Крајини до 2 степена. Упозорење: Удари ветра > 24 m/s, вероватноћа 90%.

26.01.2026. Понедељак: Умерено до потпуно облачно уз слабљење кошаве и скретање ветра на слаб до умерен северозападни. Киша се очекује на југу и истоку Србије. Најнижа температура од 0 до 7, а највиша од 8 до 13 степени.

27.01.2026. Уторак: Умерено облачно са сунчаним интервалима. Ветар слаб и умерен северозападни. Најнижа температура од -1 до 4, а највиша од 4 до 9 степени

Прогноза временa за наредних пет дана (од 28.01.2026. до 01.02.2026.)
Умерено до потпуно облачно, понегде са кишом.

"Знатно је нарушен рад ове установе. Чињеница је да је Јелена Клеут чланица Наставно-научног већа, а данас није присуствовала седници. Она је и заменица шефа нашег одсека. Када на тај начин неко прекине радни однос, то повлачи и последице у редовном функционисању", истакла је професорка Милинков.

Не слаже се са оценом декана Филозофског факултета Миливоја Алановића да је данас у тој установи приметно више студената и професора него у четвртак.

"Атмосфера на факултету је таква да има мало студента. Буквално је празан", наводи професорка Милинков.

На данашњу седницу Наставно-научног већа дошли су и студенти, који су затражили оставку Алановића, али професорка Милинков каже да се о томе није расправљало.

"Сасвим јасно су рекли европарламентарцима на састанку, имали су додуше два састанка, били су лепо почашћени, тако да су их два пута примили европарламентарци, и онда се похвалили у Шолаковим медијима да су тражили санкције. Санкције за људе који обављају најважније државне функције, али такође, овај пут санкције и за људе који нису функционери, већ им из било ког разлога сметају. То де факто значи да су од европарламентараца тражили санкције за Србију и апсолутну међународну изолацију наше земље. И то наш народ треба да зна", рекла је Брнабићева на конференцији за медије у Скупштини.

Додала је и да су се представници опозиције сами похвалили да су од европарламентараца захтевали да се сва средства из фондова ЕУ која су намењена грађанима Србије пренамене и дају њима.

"С једне стране организацијама цивилног друштва које подржавају блокадере и са друге стране, веровали или не, Шолаковим медијима. Пошто Шолаку није доста све оно што је узео деценијама пре, од грађана Србије, од овог народа, од ове земље, па сад треба и од средстава Европске уније да му се дода још мало", рекла је Брнабићева.

Навела је да су представници опозиције тако за себе тражили новац који је ЕУ требало да уложи за различите пројекте у Србији.

"Они су захтевали од европарламентараца да се новац који ЕУ треба да да за различите пројекте који су у интересу грађана Србије, од здравства преко образовања, животне средине, инфраструктурних пројеката, да се одузму од грађана Србије и да се доделе њима, блокадерима, организацијама цивилног друштва које помажу и подржавају блокадере, дакле блокадерским организацијама и Шолаковим медијима. И то грађани Србије треба да знају, да су опет имали мисију да узму новац од ЕУ и да стрпају у себи и у џеп, уместо да тај новац иде у џеп грађана Србије кроз пројекте које би се имплементирали", навела је Брнабићева.

"Посета делегације ЕП политичка мисија, пружање подршке блокадерима"

Председница Народне скупштине Ана Брнабић поручила је да је делегација Европског парламента која је претходна два дана боравила у Београду показала да су "дошли како би подржали блокадере из бивше власти и истакла да је та посета апсолутно политичка мисија".

"Поручили су нам да су овде да подрже блокадере. Дакле, ово је била апсолутно политичка мисија. И то су показали", казала је Брнабићева на конференцији за медије у Скупштини Србије.

Председница парламента је навела да о необјективности и пристрасности европарламентараца говори и то колико су времена провели са блокадерима, а колико са посланицима владајуће већине.

"За власт 13 минута, 84 за блокадере"

"Њихов састанак са посланичким групама владајуће коалиције, са посланичким групама већине у Народној скупштини Србије, трајао је тачно 13 минута. Са онима који су добили поверење грађана Србије 13 минута, а са блокадерима из бивше власти имали су не један, већ два састанка и та два састанка су трајала укупно 84 минута", указала је Брнабићева.

Како је истакла, у очима европарламентараца које предводи Тонино Пицула блокадери су отприлике 20 пута важнији од оних који имају поверење већине грађана Републике Србије. То потврђују и речи, како је рекла, Владимира Пребилича.

Брнабићева истиче да Пребилич сасвим јасно рекао да нису у Београду да истражују чињенице, јер "чињенице које њима одговарају, који се уклапају у њихову стварност и њихову визију Србије, већ имају".

"Показали су, имали су тачно 13 минута да чују другу страну", истакла је Брнабићева.

"Ђокић без примедби на хрватске студије, али критикује српске у Нишу"

Она је критиковала и то што се ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић похвалио у медијима да је европарламентарцима изразио велику забринутост због оснивања Факултета за српске студије у Нишу.

"Он је то изрекао пред де факто мисијом коју води Тонино Пицула из Хрватске као известилац Европског парламента за Србију, у којој постоји Факултет за хрватске студије. И Владан Ђокић не види никакав проблем у томе. Не види проблем у Факултету за хрватске студије у Хрватској, држави чланици ЕУ, али му изузетно смета оснивање факултета за српске студије у Нишу. Свака вам част", нагласила је Брнабићева.

Како је додала, тиме су све рекли и тиме је сумирана и та посета и блокадерска политика.

"Током ове посете показали су ко су и какви су и због чега су дошли, а и сви блокадери су показали ко су и какви су и за шта се боре. Једино што могу још да очекујем је да у некој од наредних мисија европарламентараца коју организује Тонино Пицула, блокадери траже да као један од услова за улазак Србије у ЕУ буде да ми променимо име, да се не зовемо Србија. Пошто очигледно све што је српско њима смета", нагласила је Брнабићева.

Опозиција од ЕП тражила условљавање Србије

Представници опозиционих посланичких група данас су, након састанка са делегацијом Европског парламента (ЕП), у Скупштини Србије одржали конференцију за новинаре, на којој је посланик Зелено-левог фронта Радомир Лазовић рекао да су на састанку тражили да Србију буде условљена повлачењем средстава из Плана раста за Западни Балкан и стриктним спровођењем реформи, као и да су тражили персонализоване санкције за функционере власти и полиције.

Према речима Лазовића, навели су да средства ЕУ треба да се преусмере организацијама цивилног друштва или медијима који, како он сматра, "раде посао демократизације државе".