РТС :: Вести https://www.rts.rs/vesti/rss.html Најновије вести, анализе и извештаји са лица места из Србије, Балкана и света. Будите у току са политичким, друштвеним и пословним трендовима sr https://www.rts.rs/img/logo.png РТС :: Вести https://www.rts.rs/vesti/rss.html Редовни прегледи младих спортиста могу да спасу живот – шта треба да ураде тренери, а шта родитељи https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5904342/pregledi-sport-zdravlje-deca-mladi-.html Трагедија у Врању, када је на тренингу преминуо осамнаестогодишњи младић, отвара бројна питања - колико се озбиљно приступа здравственим прегледима деце која се баве спортом и зашто их не треба прескакати? Да нешто није у реду, прво се примети на редовним спортским прегледима, који су по закону обавезни два пута годишње – за сву децу која се баве спортом. Међутим, не зна се колико је школица спорта које то поштују. Школа фудбала "Винер" је добар пример.

Тренер у тој школи Срђан Крсмановић каже да имају лиценцираног клупског лекара који дужи низ година прегледа децу у школи.

"Поред телесне висине и масе ради се ЕКГ срца у миру и након напора и мери се крвни притисак", рекао је Крсмановић.

Деца старија од дванаест година раде тест оптерећења како би се оценио одговор срца на повећане напоре.

Специјалиста спортске медицине др Милош Малетић објашњава да се ЕКГ-ом у миру и напору може испратити да ли неко има поремећаје у самом срчаном мишићу.

Председница Удружења спортске кардиологије др Ивана Недељковић указује да се највећи проблем налази на нивоу школских диспанзера, где су систематски прегледи понекад рутински.

"Када дође млади спортиста који је већ сада са неких двадесетак година, може да се открије срчана мана на прегледу код нас кардиолога, а да се пре тога, рецимо, није открило у школском диспанзеру", истиче Недељковићева.

Кључна улога родитеља

Поред лекара и тренера, кључну улогу у превенцији имају и родитељи, кажу кардиолози.

Недељковићева додаје да родитељи данас често форсирају децу да се баве спортом за који немају предиспозиције.

"И ти први прегледи су некада и до самог родитеља. Они добију сигнал лекара да дете није спремно за одређену врсту спорта, али се врло често оглуше о додатне прегледе и не појаве се поново", наглашава Недељковићева.

Да би тренинзи утицали на правилан развој деце без последица, неопходно је, кажу лекари, ускладити термине тренинга са школским обавезама.

Малетић указује да касни вечерњи тренинзи нису физиолошки најповољнији. "Углавном сви су у периоду од 21 до 23 часа, а тај период је по физиологији више време за припремање за сан него за максимални физички напор. То није здраво, јер је боље прилагодити спортисту да тренажни процес буде у периоду када се отприлике јављају и такмичарске утакмице", каже Малетић.

Редовни систематски прегледи смањују ризик од изненадне срчане смрти за више од 80 одсто, показују истраживања.

]]> Thu, 12 Mar 2026 12:31:54 +0100 Друштво https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5904342/pregledi-sport-zdravlje-deca-mladi-.html У Оџацима ухапшен мушкарац осумњичен да је ножем избо две жене, а једну од њих полио бензином https://www.rts.rs/vesti/hronika/5904521/u-odzacima-uhapsen-muskarac-osumnjicen-da-je-nozem-izbo-dve-zene-a-jednu-od-njih-polio-benzinom.html Полиција у Оџацима ухапсила је мушкарца из овог места, због сумње да је ножем избо две жене, а једну од њих полио бензином. Припадници Министарства унутрашњих послова у Оџацима ухапсили су С. К. (70) из овог места, због сумње да је ножем избо две жене, а једну од њих полио бензином.

Он је осумњичен за кривично дело тешко убиство у покушају, саопштено је из Полицијске управе у Сомбору. Сумња се да је он јуче ножем задао више убода женама старости 70 и 83 године, док је једну од њих и полио бензином. 

Повређене жене превезене су у Општу болницу у Сомбору. 

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Вишем јавном тужилаштву у Сомбору.

]]> Thu, 12 Mar 2026 11:51:28 +0100 Хроника https://www.rts.rs/vesti/hronika/5904521/u-odzacima-uhapsen-muskarac-osumnjicen-da-je-nozem-izbo-dve-zene-a-jednu-od-njih-polio-benzinom.html Ђурђевић Стаменковски: До јуна нацрт закона о родитељу-неговатељу; накнада и стаж за сваки месец неге https://www.rts.rs/vesti/politika/5904337/usvajanje-zakona-roditelj-negovatelj.html У оквиру Стратегије "Србија 2030", најављено је доношење новог закона, којим треба да се унапреди положај родитеља деце са тешким здравственим стањем или са посебним потребама. Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски рекла је за РТС да се завршетак израде нацрта закона о родитељу-неговатељу очекује до јуна месеца. Милица Ђурђевић Стаменковски је рекла да је један део јавности био узнемирен, јер у Народној скупштини није била усвојена предложена верзија закона.

"Верзија није предвиђала уплату пореза и доприноса, самим тим родитељи-неговатељи не би остварили правно на пензионо осигурање. Наша логика је била да ми већ у нашем постојећем Закону о социјалној заштити имамо одредбу која предвиђа да уколико родитељ у трајању од 15 година негује дете, дакле није радно ангажован, које је корисник увећане туђе неге и помоћи, он када испуни старосне услове може остварити право на минималну пензију", рекла је Ђурђевић Стаменковски.

Министарка је рекла да ће држава давати месечно на родитеља-неговатеља износ већи од 100.000 динара.

"Предлогом са којим ћемо сада изаћи имаћемо уплату пореза и доприноса за сваки месец. Њима ће бити урачуната свака година стажа, а не да они морају 15 година да негују дете да би се тих 15 година препознало као услов за остваривање права на пензију", истакла је Ђурђевић Стаменковски.

Кључни капитал - препознавање као категорија

Министарска наглашава да је кључни капитал овог закона то што ће родитељи-неговатељи бити препознати као категорија.

"Први пут овако нешто уводимо у систем социјалне заштите. На износ од 40.000 динара, које је право које остварују њихова деца, родитељи-неговатељи остварили би накнаду од 65.000 динара нето сваког месеца и уплату пореза и доприноса, чиме би та бруто плата била преко 90.000 динара током сваког месеца. Они би имали наравно пензијско и здравствено социјално осигурање", истакла је Ђурђевић Стаменковски.

Ђурђевић Стаменковски сматра да ће Нацрт закона бити завршен и пре јуна.

"Дубоко верујем да ће ангажман свих у Радној групи, где су и удружења која заступају интересе родитеља, а не само представници институција. Апсолутно је била инклузивна Радна група са широким приступом и са могућношћу да свако може да изнесе своје мишљење. Сматрали смо да ово треба да буде питање општег договора и консензуса пре свега са њима, родитељима, који треба да буду корисници овог закона", рекла је министарка.

Шта након пунолетства?

Кад деца напуне 18 година постоји могућност да, уколико имају најмање једну годину стажа, добију инвалидску пензију, наводи министарка.

"Они и данас имају право на процену комисије на личну инвалиднину. Већина родитеља жели да њихова деца буду радно ангажована. Много њих је физички слабо да помогне себи, али је ментално очувано и способно, самим тим за неке врсте радног ангажмана. Министарство се бави унапређењем положаја особа са инвалидитетом", рекла је у Јутарњем дневнику РТС-а Ђурђевић Стаменковски.

]]> Thu, 12 Mar 2026 10:30:01 +0100 Политика https://www.rts.rs/vesti/politika/5904337/usvajanje-zakona-roditelj-negovatelj.html НИС поднео захтев ОФАК-у за издавање посебне лиценце за рад https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5904420/nis-podneo-zahtev-ofak-u-za-izdavanje-posebne-licence-za-rad.html НИС је поднео Министарству финансија САД захтев за издавање посебне лиценце за рад, сазнаје РТС. Постојећа оперативна лиценца истиче 20. марта. Нафтна индустрија Србије поднела је Министарству финансија Сједињених Америчких Држава нови захтев за издавање посебне лиценце за рад, сазнаје РТС.

Постојећа оперативна лиценца истиче 20. марта.

Подсетимо, НИС до 24. марта има и лиценцу за преговоре о изласку руског власништва из компаније.

Већински власник "Гаспромњефт" још у јануару је предао нацрт купопродајног уговора за продају свог удела мађарском МОЛ-у.

Чека се одговор ОФАК-а.

]]> Thu, 12 Mar 2026 10:11:19 +0100 Економија https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5904420/nis-podneo-zahtev-ofak-u-za-izdavanje-posebne-licence-za-rad.html "Дечје срце" слави јубилеј и идеју друштва без баријера https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5904386/zvuci-srca-decje-srce-inkluzija-.html Да инклузија није само идеја већ начин живота, већ четврт века доказује хуманитарна организација "Дечје срце". Јубилеј су прославили у свом кафићу "Звуци срца" у Београду, посебном по томе што у њему раде особе са сметњама у развоју. У певању рођенданске песме за 25 година "Дечјег срца" младима са сметњама у развоју придружили су се ученици који су посетили кафић. И то је основна идеја – да друштво прихвати различитости.

"Дечје срце" на томе ради пружањем услуга социјалне заштите, камповима за особе са сметњама, а од 2019. године и отварањем кафића "Звуци срца".

Директор организације "Дечје срце" Горан Ројевић рекао је да се живот младих са сметњама у развоју значајно побољшао јер је друштво почело да инклузију живи на другачији начин."

Прерада старих пилотских униформи

"Да организујемо активности које доводе до тога да становништво има прилику да долази у контакт са младим људима са сметњама у развоју, да размишља о њиховим потребама, да се укључују у живот заједнице и у ствари показују да могу да буду не терет друштва него корисни чланови ове наше заједнице", истиче Ројевић.

Уз препознатљив рад на штампи на мајицама, шољама и беџевима, однедавно се баве и рециклажом. Захваљујући сарадњи са компанијом "Ер Србија" сада продају и производе који су настали прерадом старих униформи пилота и стјуардеса.

Координаторка иновативних активности Кристина Живковић објашњава да им је било важно да све оно што заједница назива "сметњом" ставе у функцију.

"Да бисмо добили ове предмете који прате дизајн униформи Ер Србије који је једноставан и елегантан, ми смо читав процес поделили на више сегмената. Имамо Вукашина, који има Аспергеров синдром и воли да напредује и да константно размишља о неким следећим корацима и како се шта ради, он нам је на машини за вез", наводи Живковићева.

Када се споје љубав и посао

Немања Јовић има аутизам и задужен је за крој униформи јер воли да све буде прецизно. Сарадња са авио-компанијом за њега је посебно важна јер је страствени љубитељ авијације.

Више од 15 година члан је организације "Дечје срце", а у кафићу је запослен за стално од отварања, па је тако уписао већ седам година стажа.

Јовић каже да му посао доноси осећај самосталности. "Доноси ми то да и ја имам неки приход и ја да плаћам рачуне у свом дому у Панчеву где живим, да плаћам и ја неке рачуне, да купујем намирнице и тако даље", истиче Јовић.

То сада може више од 60 младих са сметњама у развоју који су запослени у "Звуцима срца". Кафеји су отворени у Београду, Суботици, Нишу, Панчеву, Новом Саду и на Златибору, а посебни су и по томе што се уместо обавезног плаћања пића добровољно оставља донација.

]]> Thu, 12 Mar 2026 12:05:33 +0100 Друштво https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5904386/zvuci-srca-decje-srce-inkluzija-.html Ухапшен осумњичени за изазивање саобраћајне несреће на путу Шабац-Ваљево у којој је погинуо мотоциклиста https://www.rts.rs/vesti/hronika/5904391/uhapsen-osumnjiceni-za-izazivanje-saobracajne-nesrece-na-putu-sabac-valjevo-u-kojoj-je-poginuo-motociklista.html Полиција у Шапцу ухапсила је осумњиченог за изазивање саобраћајне несреће на путу Шабац-Ваљево код Владимираца у којој је погинуо возач мотоцикла који се кретао из супротног смера. Припадници Министарства унутрашњих послова у Шапцу ухапсили су В. К. (1964) из Шапца, због постојања основа сумње да је извршио кривично дело тешка дела против безбедности јавног саобраћаја, саопштио је МУП.

Како се сумња, он је јуче око 17 часова, у месту Белотић, општина Владимирци, управљајући "ситроеном", приликом скретања на споредни пут, пресекао пут тридесетдвогодишњем возачу мотоцикла који се кретао из супротног смера, након чега је дошло до саобраћајне несреће.

Од задобијених повреда возач мотоцикла је преминуо на путу до болнице.

По налогу тужилаштва, В. К. је одређено задржавање до 48 часова након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен Основном јавном тужилаштву у Шапцу.

Медији преносе да је страдали мотоциклиста рођени брат певача Дарка Лазића.

]]> Thu, 12 Mar 2026 09:49:50 +0100 Хроника https://www.rts.rs/vesti/hronika/5904391/uhapsen-osumnjiceni-za-izazivanje-saobracajne-nesrece-na-putu-sabac-valjevo-u-kojoj-je-poginuo-motociklista.html Чоловић: Први корак Комисије утврђивање стања у бирачком списку, на основу тога ћемо одредити циљеве https://www.rts.rs/vesti/politika/5904331/colovic-prvi-korak-komisije-utvrdjivanje-stanja-u-birackom-spisku-na-osnovu-toga-cemo-odrediti-ciljeve.html Комисија за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка одржала је прве седнице. Заменик члана Комисије Иво Чоловић рекао је за РТС да је реч о пионирском послу, а да ће први корак тог тела бити верификација бирачког списка и одређивање стања у самом бирачком списку што ће помоћи у постављању циљева. Ревизија бирачког списка, једно од кључних изборних питања у Србији годинама уназад, добила је институционални оквир формирањем Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка. Комисија је одржала прве седнице, а њен задатак је да утврди стварно стање у бирачком списку, идентификује евентуалне неправилности и предложи мере за унапређење система у који део јавности годинама изражава сумњу.

Заменик члана Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка Иво Чоловић рекао је за РТС да иза прве две седнице тог тела стоји и више мукотрпних састанака на којима су покушали да одраде, како је рекао, једну врсту пионирског посла.

"Мукотрпних зато што, знате, кад радите нешто први пут, то је заиста пионирски посао, он никад није лак. Можда је та реч мукотрпни била можда мало претешка, али заиста ми се трудимо да успоставимо неке основе на којима ће та комисија, а и оно што се дешава после ње, функционисати у наредних пет година", рекао је Чоловић.

Истакао је да је одржано шест или седам састанака, што се одразило кроз прве две седнице, а за сутра је заказана и трећа на којој ће, како је објаснио, успостављати одређене механизме који ће омогућити да се баве контролом и верификацијом бирачког списка у наредном периоду.

Чоловић је навео да је први корак комисије верификација бирачког списка и да одреде какво је заиста стање у самом бирачком списку.

"Када то одредимо, ми ћемо на основу тога можда моћи мало прецизније да кажемо какви су наши циљеви, јер, знате, не можете да одредите индикаторе без знања почетног стања. Када будемо знали како то изгледа, можда ћемо на основу тога моћи да кажемо 'ми желимо да процентуално побољшамо бирачки списак за неких 10 или 15 посто' и мислимо да је то реална ситуација", рекао је Иво Чоловић.

На почетку рада о преминулима у бирачком списку и такозваним фиктивним пребивалиштима

Истакао је да на самом почетку могу да почну од ствари које се најчешће појављују јавности, као што су постојање преминулих људи у бирачком списку и постојање такозваних фиктивних пребивалишта.

"Можемо да утврдимо какво је реално стање у бирачком списку по питању људи који су уписани у бирачки списак, а не живе у Србији, рецимо. Да покушамо да решимо неке такве проблеме који утичу на поверење грађана у бирачки списак", истакао је Чоловић и најавио да је први пресек планиран за девет месеци.

Навео је и да седницама, осим 10 чланова и 10 заменика, присуствују и представници Министарства за државну управу и локалну самоуправу и повереника за информације од јавног значаја.

"Сви су они ту, послали су своје представнике како би нам помогли у раду и за сада, кажем вам, још увек смо у тим пионирским корацима. Не знамо како ће та сарадња функционисати даље, али то до сада делује доста ефикасније него што смо имали прилике да гледамо у неком претходном периоду", истакао је Чоловић.

"Врло је реално да ће пресек бити можда пред саме изборе"

Објаснио је да се пресек након девет месеци случајно поклопио са изборима који ће евентуално бити расписани у том периоду, пошто то нису могли да знају, као и да се на формирању комисије радило 18 месеци.

"Врло је реално да ће тај пресек бити можда пред саме изборе, што на неки начин и није лоша ствар. Међутим, поред тога што ћемо имати тај неки извештај главни, имаћемо и неке паралелне извештаје зависно од наших активности у наредном периоду", истакао је Чоловић.

На питање постоје ли конкретни механизми да њихов посао буде мерљив и врати апсолутно поверење у бирачки списак, Чоловић је одговорио да имају више од 30 надлежности и да ће, уколико их буду практиковали, сигурно доћи до неког резултата, али да остаје питање како ће сарађивати када дође до конкретних проблема са државним институцијама.

]]> Thu, 12 Mar 2026 09:37:50 +0100 Политика https://www.rts.rs/vesti/politika/5904331/colovic-prvi-korak-komisije-utvrdjivanje-stanja-u-birackom-spisku-na-osnovu-toga-cemo-odrediti-ciljeve.html Председник Вучић гост емисије "Четвртком у 9" (РТС 1, 21.00) https://www.rts.rs/vesti/politika/5904319/aleksandar-vucic-cetvrtkom-u-devet.html Председник Србије Александар Вучић биће гост у вечерашњој емисији "Четвртком у 9", која се од 21 час емитује на Првом програму РТС-а. У време када геополитички ломови и ратови мењају свет какав је до сада био – где је позиција Србије, питање је на које ће одговорити председник Републике Србије Александар Вучић. 

Међу темема вечерашњег разговора биће и питања да ли је у времену опредељивања могућа неутрална политика.

Како ће све ово да се одрази на економију Србије, сада а како све до 2035? Шта доносе локални избори у 10 општина 29. марта? Како председник гледа на неке мартовске дане који су заувек променили Србију?

На ова и остала питања, од 21 час на Првом програму РТС-а одговараће председник Србије.

]]> Thu, 12 Mar 2026 09:36:24 +0100 Политика https://www.rts.rs/vesti/politika/5904319/aleksandar-vucic-cetvrtkom-u-devet.html Суспендовану васпитачицу у чијој смени је дечак изашао из вртића у Чачку подржало 60 родитеља https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5904354/cacak-vrtic-vaspitacica-.html Родитељи три вртићке групе истичу да се одговорност не може приписати само васпитачици, посебно због њеног дугогодишњег преданог рада и траже преиспитивање донете одлуке. Васпитачица, у чијој смени је у понедељак пре подне петогодишњи дечак самостално ишетао из вртића "Бошко Буха" у Чачку, суспендована је до окончања дисциплинског поступка, подаци су Предшколске установе "Радост" из Чачка.

Јуче поподне, одржан је родитељски састанак у вртићу који је сазвала директорка Предшколске установе "Радост" Вера Јовановић а састанку су присуствовали родитељи вртићке групе коју похађа поменути дечак као и педагог.

Директорка је родитеље упознала са детаљима догађаја и корацима који су након тога предузети.

Подршка суспендованој васпитачици

После родитељског састанка саопштењем су се огласили родитељи три вртићке групе, њих 60. Они су потписали и петицију подршке суспендованој васпитачици.

"Сматрамо да се одговорност за овакав догађај не може једнострано приписати једној особи, посебно имајући у виду њен дугогодишњи предан и професионалан рад. Реч је о особи са великим искуством, која свој посао обавља савесно, брижно и професионално, уз много љубави, већ 29 година. Ми, као родитељи, имамо апсолутно поверење у њен рад", истиче се у саопштењу родитеља.

Сматрају да је одлука о суспензији неправедна и апелују на надлежне органе да још једном преиспитају ову одлуку.

Догађај се детаљно преиспитује, а анализирани су и снимци сигурносних камера које се налазе у вртићу и околини. Прекопута вртића је и Основна школа "Ратко Митровић".

]]> Thu, 12 Mar 2026 09:24:01 +0100 Друштво https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5904354/cacak-vrtic-vaspitacica-.html Курсна листа за 12. март 2026. https://www.rts.rs/vesti/servisne-informacije/5904340/kursna-lista-za-12-mart-2026.html Званични средњи курс: 117,4080

КУРСНА ЛИСТА БР. 45

ЗА ДЕВИЗЕ

 

ФОРМИРАНА НА ДАН 12.3.2026. ГОДИНЕ

ОЗНАКА ВАЛУТЕ ШИФРА ВАЛУТЕ НАЗИВ ЗЕМЉЕ ВАЖИ ЗА КУПОВНИ КУРС ПРОДАЈНИ КУРС
EUR 978 ЕМУ 1 117,0558 117,7602
AUD 36 Аустралија 1 72,1187 72,5527
CAD 124 Канада 1 74,5673 75,0161
CNY 156 Кина 1 14,7318 14,8204
CZK 203 Чешка Република 1 4,7943 4,8231
DKK 208 Данска 1 15,6630 15,7572
HUF 348 Мађарска 100 30,0244 30,2050
INR 356 Индија 1 1,0976 1,1042
JPY 392 Јапан 100 63,7247 64,1081
KWD 414 Кувајт 1 331,0401 333,0323
NOK 578 Норвешка 1 10,4652 10,5282
RUB 643 Руска Федерација 1 1,2803 1,2881
SEK 752 Шведска 1 10,9380 11,0038
CHF 756 Швајцарска 1 129,6586 130,4388
AED 784 Уједињени Арапски Емирати 1 27,5952 27,7612
MKD 807 Република Северна Македонија 1 1,8972 1,9086
GBP 826 Велика Британија 1 135,5126 136,3282
USD 840 САД 1 101,3469 101,9569
BYN 933 Белорусија 1 34,2930 34,4994
RON 946 Румунија 1 22,9769 23,1151
TRY 949 Турска 1 2,2975 2,3113
BAM 977 Босна и Херцеговина 1 59,8497 60,2099
PLN 985 Пољска 1 27,4811 27,6465
]]> Thu, 12 Mar 2026 08:36:47 +0100 Сервисне вести https://www.rts.rs/vesti/servisne-informacije/5904340/kursna-lista-za-12-mart-2026.html Српски мигови наоружани кинеским хиперсоничним ракетама – шта је ЦМ-400 и колики је домет https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5904336/cm-400-rakete-hipersonicne-srbija-vojska-mig-29-kineske.html Домаћа, регионална и светска стручна јавност данима се баве новом далекометном ракетом Војске Србије ваздух-земља ЦМ-400, које носе авиони миг-29. Фотографија са новим ракетама објављења је 9. марта на војном форуму "MyCity Military" и то је прво јавно приказивање једног од најмоћнијих борбених система ВС. Први корисник ракете ЦМ-400 је Ратно ваздухопловство Народноослободилачке армије Кине, први страни корисник Ратно ваздухопловство Пакистана, а други страни и први европски корисник Ратно ваздухопловство Војске Србије.

На фотографији која је објављена види се авион миг-29 са евиденцијским бројем 18205, са две ракете ЦМ-400 АКГ на подкрилним носачима. Авион припада 101. ловачкој авијацијској ескадрили 204. ваздухопловне бригаде која је стационирана на војном аеродрому "Пуковник пилот Миленко Павловић" у Батајници.

Војни аналитичари из Европе и Азије приметили су да српски миг-29 има пилоне за качење кинеског наоружања типа WZHK-1. Пилони су познати по лакој инсталацији на различитим типовима без преправки на самој летелици, а ракета, у нашем случају ЦМ-400 АКГ лансира се бежично преко таблета.

Како су таблет и пилон међусобно удаљени неколико метара, нико не може да открије и омета сигнал за лансирање.

Индија и Пакистан

Како пише угледни војни портал ArmyRecognition, ракете ЦМ-400 АКГ коришћене су у сукобима Индије и Пакистана 2025. године. Тада је наводно, ракета ЦМ-400 АКГ уништила индијски систем противваздухопловне одбране С-400 на великој удаљености. Индија је демантовала ту информацију.

Подаци угледног Стокхолмског института за истраживање мира СИПРИ говоре да је Пакистан поручио 100 ракета ЦМ-400 АКГ 2010. године и да су оне испоручене 2019. године.

Иако се у медијима у региону наводи да су пројектили ЦМ-400 "убице носача авиона", треба рећи да је Пакистан купио и посебну противбродску верзију ракете ознаке ЦМ-401 и то 30 комада. Према подацима СИПРИ ракете су наручене 2021, а испоручене 2023. године.

ArmyRecognition даље пише да ЦМ-400 АКГ има домет од 100 до 240 километара и тако авион може да гађа удаљени циљ без опасности да уђе у домет непријатељске противваздухопловне одбране.

На војним форумима се наводи да ракета може имати домет и до 400 километара, али уз опаску да је Кина за извоз највероватније определила краћи домет од 240 или 250 километара.

Домет омогућава авиону који лансира ЦМ-400 АКГ да дејствује далеко од захвата противваздухопловне одбране. Реално, осим руског С-400 ниједан систем ПВО није способан да обори авион који би лансирао ракету домет 240 километара.

Отпорна на ометања

Поред домета, друга предност ЦМ-400 АКГ је навођење. Како наводе стручни медији у свету, у почетној фази лета ракета се према циљу наводи комбинацијом инерцијалне и сателитске навигације, док се у завршној фази укључују ТВ камера, инфрацрвени сензор и пасивно навођење.

Стручни медији посебно истичу инерцијално навођење као велику предност, јер не зависи од сателита и не може да буде предмет ометања. Ракета се наводи на основу положаја у простору и у односу на небеска тела.

Такође, пилот после лансирања ракете не мора да је испрати до поготка већ се врло брзо "окреће" како не би ушао у домет непријатељске противваздухопловне одбране.

Кинеска ракета може да носи две врсте бојевих глава, распрскавајућу од 150 килограма и пробојну тежине  200 килограма. Потенцијални циљеви за ову ракету су важни војни утврђени и неутврђени објекти, подземни бункери и ваздухоплови у бетонским склоништима.

Ракета би могла да пробије најмање један метар армираног бетона или пробије четири бетонске плоче дебљине 20 центиметара – односно уништи четвороспратну или петоспратну зграду.

Далеко је Загреб

У медијима и на друштвеним мрежама нова ракета Војске Србије добила је надимак "Загрепчанка", јер наводно може да погоди Загреб, главни град Хрватске.

Треба рећи да је декларисани максимални домет ГМ-400 АКГ 240 до 250 километара. На пример, Главни стожер Оружаних снага Републике Хрватске удаљен је од српско-хрватске границе на Дунаву 227 километара, а граница у Срему 253 километра.

Хангари са "рафалима" у војном делу Зрачне луке Плесо удаљени су од српско-хрватске границе на Дунаву 220 километара и 245 километара од границе у Срему.

Тактички гледано, у потенцијалној борбеној ситуацији, авион никада не лансира пројектил са саме границе или линије фронта. Због опасности од противничке авијације или противваздухопловне одбране, лансирање се обавља најмање неколико километара или неколико десетина километара унутар сопствене територије. Све зависи од тога каквим ефективима располаже потенцијални противник.

Зато Загреб и стратешки објекти у главном граду Хрватске реално нису у домету нових ракета Војске Србије, уколико оне имају домет 250 километара.

Стратешки гледано, Хрватска је земља чланица НАТО-а и напад на Хрватску напад је једног од савезника земаља чланица НАТО-а, које су онда обавезне да је бране свим средствима. Због тога, хипотетички гледано, не постоје реални разлози за страх да ће Србија ракете ЦМ-400 користити за напад на Хрватску. 

Са друге стране, такође хипотетички гледано, уколико би Хрватска напала Србију, друге земље чланице НАТО-а нису обавезне да стану на страну Хрватске и онда би употреба далекометних ракета ЦМ-400 АКГ била легитимна у одбрани.

Војска Србије није потврдила али ни демантовала да поседује ракету ваздух-земља великог домета ЦМ-400 АКГ. Авион миг-29 Војске Србије стручни медији у свету оцењују као прилагодљиву платформу, јер је, иако потиче из времена Хладног рата, доживео модернизацију од ловца пресретача с краја осамдесетих година, до вишенаменског борбеног авиона који лансира прецизно оружје последње генерације, као што су нове кинеске ракете.

]]> Thu, 12 Mar 2026 12:12:37 +0100 Друштво https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5904336/cm-400-rakete-hipersonicne-srbija-vojska-mig-29-kineske.html Ирански дронови циљали нафтна поља и танкере у Заливу; Израел гађао Либан и кључну иранску нуклеарну локацију https://www.rts.rs/vesti/svet/5904235/iranski-dronovi-ciljali-naftna-polja-i-tankere-u-zalivu-izrael-gadjao-liban-i-kljucnu-iransku-nuklearnu-lokaciju.html Експлозије после израелско-америчких напада на Иран чуле су се јужно од Техерана, као и у Исфахану, Кашану, Ахвазу и Сакезу. У израелском нападу на Бејрут убијено је седам опсоба, а три особе су погинуле у нападу на село Арамун на југу Либана. Неколико иранских дронова погодило је међународни аеродром у Кувајту, а више дронова је оборено изнад нафтних постројења у УАЕ, и над Катаром. Верује се да су три члана посаде брода под тајландском заставом и даље заробљена у машинском простору након иранског напада у Ормуском мореузу. Огласиле су се сирене широм Тел Авива, у Јерусалиму и централном Израелу - од иранских балистичких ракета светлело је и небо изнад Хеброна и Рамале на Западној обали, а циљали су америчке војне базе у Ираку, Бахреину, Катару. У експлозији код аеродрома у Дубаију повређене су четири особе.

Израелске бомбе падале су на аеродром и зграде у Техерану, повређено је више људи. Обавештајна служба Израела је саопштила да је у нападима лакше рањен нови ајатолах Моџтаба Хамнеи, а ирански званичници поручују да је добро и на безбедном.

У близини Ормуског мореуза америчка Централна команда (Центком) је саопштила да је уништено 16 иранских бродова за постављање мина. Погођен је и теретни брод тајландске морнарице.

ИДФ умножава снаге на северу земље уз границу са Либаном - на мети су упоришта Хезболаха у централном Бејруту и на југу - од почетка напада убијено је око пет хиљада људи, а интерно расељено 700.000. Турска апелује да се рат оконча пре него што захвати читав регион.

Румунија најављује да ће америчким снагама привремено уступити војну базу на својој територији.

Смртоносни напад на основну школу у Минабу, у Ирану, у којем је погинуло најмање 175 људи, углавном девојчица, био је резултат америчког ракетног напада, пише Њујорк тајмс, додајући да су разлог за трагедију били застарели обавештајни подаци.

Амерички председник Доналд Трамп је рекао да ће се рат са Ираном завршити "ускоро“ јер "практично нема више ништа што би се могло циљати“.

"Кад год будем желео да се заврши, завршиће се“, додао је Трамп.

Портпарол ИДФ-а бригадни генерал Ефи Дефрин наглашава да је израелска војска спремна да ратује колико год буде потребно.

С друге стране, ирански председник Масуд Пезешкијан захтева да се исплата репарација и безбедносне гаранције укључе у споразум о окончању рата који су започеле САД и Израел.

]]> Thu, 12 Mar 2026 12:59:31 +0100 Свет https://www.rts.rs/vesti/svet/5904235/iranski-dronovi-ciljali-naftna-polja-i-tankere-u-zalivu-izrael-gadjao-liban-i-kljucnu-iransku-nuklearnu-lokaciju.html Годишњица убиства премијера Зорана Ђинђића https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5904171/zoran-djindjic-godisnjica-ubistva.html Председник Владе Србије Зоран Ђинђић убијен је на данашњи дан пре 23 годинe. Годишњица ће бити обележена на више локација у Београду, као и на месту убиства, на улазу у зграду Владе. Премијер Србије и лидер Демократске странке Зоран Ђинђић убијен је испред седишта Владе у Немањиној улици 12. марта 2003. године.

Влада Србије је у првом саопштењу после убиства као организаторе и починиоце атентата означила криминалце из такозваног Земунског клана, а као коловође групе идентификовала некадашњег команданта распуштене Јединице за специјалне операције (ЈСО) Милорада Улемека Легију, као и вође криминалног Земунског клана Душана Спасојевића Шиптара и Милета Луковића Кума.

Такође, Влада је саопштила да је тог дана требало да буде потписан налог за хапшење чланова "највеће организоване групе на простору бивше Југославије", како је означен Земунски клан.

Ђинђић је, у једном од последњих интервјуа пред убиство, а након неуспелог атентата 24. фебруара 2003. године на ауто-путу испред Београдске арене, демантовао тврдње да је са такозваним "црвеним береткама", припадницима ЈСО, склопљен договор да 5. октобра 2000. помогну у збацивању Слободана Милошевића у замену за "неко право изнад закона".

Неколико сати након убиства Ђинђића, проглашено је ванредно стање у земљи, које је трајало до 22. априла, када је укинуто на предлог Владе Србије. У том периоду спроведена је широка полицијска акција против организованог криминала.

Ђинђић је сахрањен 15. марта у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, уз присуство више од 70 страних државних делегација. У погребној поворци на улицама Београда било је више стотина хиљада грађана.

У "Сабљи" ухапшен атентатор, Улемек се предао после више од годину дана

У полицијској акцији "Сабља" ухапшен је атентатор на премијера, бивши помоћник команданта ЈСО Звездан Јовановић, његови помагачи и још неколико припадника те јединице, као и већина припадника Земунског клана и других криминалних група у земљи.

Расветљена су и нека неразјашњена убиства из претходних година.

У августу 2003. године подигнута је оптужница против 44 особе због учешћа у убиству премијера Зорана Ђинђића. На листи окривљених као првооптужени наведен је некадашњи командант распуштене Јединице за специјалне операције Милорад Улемек Легија.

Улемек се српским властима предао 2. маја 2004. године, више од годину дана након атентата. Његово хапшење означило је један од кључних тренутака у истрази и судском процесу који је уследио након убиства премијера.

Казне од укупно 378 година затвора

Суђење оптуженима за убиство премијера Ђинђића почело је 22. децембра 2003. године у Окружном суду у Београду, у Одељењу за борбу против организованог криминала.

После вишегодишњег процеса, 23. маја 2007. године изречена је првостепена пресуда којом су оптужени проглашени кривим и осуђени на укупно 378 година затвора.

За организовање убиства премијера на 40 година затвора осуђен је бивши командант "црвених беретки" Милорад Улемек Легија.

На исту казну осуђен је и Звездан Јовановић, непосредни извршилац атентата и некадашњи Улемеков заменик у ЈСО.

Пресуде изречене у овом поступку потврдио је и Врховни суд Србије 29. децембра 2008. године, чиме је судски процес у случају убиства премијера Зорана Ђинђића правоснажно окончан.

Зоран Ђинђић – од Босанског Шамца до Београда

Зоран Ђинђић је рођен 1. августа 1952. године у Босанском Шамцу. Са супругом Ружицом, која је правница, има двоје деце.

Студије филозофије започео је на Филозофском факултету у Београду. Током студентских дана био је ухапшен и осуђен на годину дана затвора заједно са групом студената из Загреба и Љубљане, који су се противили ауторитарном политичком систему.

По завршетку студија, није могао да добије посао у Југославији, па је отишао у Немачку. Тамо је наставио академску каријеру и докторирао на Универзитету у Констанцу. У земљу се вратио после дванаест година, након пада Берлинског зида и почетка политичких промена у Европи.

Oбнова Демократске странке

У Југославију се вратио 1989. године, када са групом од 12 интелектуалаца учествује у обнављању Демократске странке. Паралелно, бавио се бизнисом. У том периоду, удаљио се од идеја радикалне левице и профилисао као класичан грађански либерал.

На челу Демократске странке нашао се у јануару 1994. године, када је на страначким изборима заменио Драгољуба Мићуновића. Предводио је странку до смрти, марта 2003. године. Током деведесетих година био је један од најистакнутијих лидера опозиције режиму Слободана Милошевића и учествовао је у више политичких акција усмерених на промену власти.

Као један од челника коалиције "Заједно" 21. јануара 1997. године изабран је за градоначелника Београда, али је убрзо смењен вољом коалиционих партнера. Био је кључна личност политичких промена 2000. године, као шеф централног изборног штаба и координатор промотивне кампање Демократске опозиције Србије (ДОС) за савезне изборе 24. септембра 2000. године.

Амерички недељник Тајм у септембру 1999. године уврстио је Ђинђића међу 14 водећих европских политичара трећег миленијума.

Добитник је угледне немачке награде "Бамби" за 2000. годину у области политике, а 2002. у Прагу је примио награду Фондације "Полак" за допринос развоју демократије у Србији. Аутор је више књига: "Субјективност и насиље", "Јесен дијалектике", "Југославија као недовршена држава", "Србија ни на истоку ни на западу" и низа филозофских и политиколошких есеја.

Бавио се такође превођењем, а посебно активно политичком публицистиком. Био је заступник идеје европских интеграција, уверен да је то најбољи пут за Србију, упркос бројним препрекама, не само у Србији. 

Пети октобар – стратег и организатор кампање опозиције

Током 2000. године Зоран Ђинђић био је један од главних стратега и организатора кампање опозиције, која је кулминирала политичким променама 5. октобра и одласком Слободана Милошевића са власти.

У јануару 2001. године, изабран је за председника Владе Србије, поставши тако први српски премијер без комунистичке прошлости.

У експозеу, који је поднео посланицима Народне скупштине Србије, навео је да је Србија у претходних десет година била препуштена "на милост и немилост бруталним интересним групама унутар земље и међународним интересима споља, али да је то време прошло 5. октобра".

"Србија је узела своју судбину у своје руке, а данашњи дан у симболичном смислу разумемо као 6. октобар, као почетак спровођења националног консензуса за корените промене", рекао је тада Ђинђић.

Током његовог мандата покренут је процес демократизације друштва, као и свеобухватне економске и социјалне реформе у Србији.

]]> Thu, 12 Mar 2026 12:20:20 +0100 Друштво https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5904171/zoran-djindjic-godisnjica-ubistva.html Од бесплатног гробног места до милионских гробница – колико кошта сахрањивање у Србији https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5904045/od-besplatnog-grobnog-mesta-do-milionskih-grobnica--koliko-kosta-sahranjivanje-u-srbiji.html Информација да је за гробницу у Београду једна породица дала више од три милиона динара изненадила је многе који су били на сахрани и то чули. Цене гробних места и гробница разликују се од града до града у Србији, али и од степена уређености. Може да буде неколико хиљада или неколико десетина хиљада евра ако се породица одлучи за закуп гробнице. У тренутку када породица остане без неког драгог, о трошковима сахране се и не размишља. Ипак, ако гробно место или гробница нису обезбеђени, следи суочавање са чињеницом да само овај издатак – није мали.

На северу земље, у Суботици, постоји 28 гробаља, од којих је тринаест у надлежности ЈКП "Погребно“. У односу на број сахрана, кажу у овом предузећу, на њима има довољно места.

"Гробно место је у Суботици бесплатно. То је општи гроб – рака, за једну особу. После 10 година може се ту извршити још једна сахрана и то брачног друга или детета”, објашњавају.

Будући да се гробна места не наплаћују, она се додељују редом, након наступања смрти.

"Могуће је приликом сахране резервисати следеће гробно место, које се налази поред, ради сахране брачног односно ванбрачног друга“, додају у овом предузећу.

Породичне гробнице све траженије

У Суботици се, кажу, годинама више сахрана обавља у породичним гробницама и то углавном величине за четири покојника. У новије време траже се и зидне и партерне касете за полагање урни.

"Цене породичних гробница се крећу од 290.820 до 346.279 динара, зависно од тога да ли су изграђене у градским или приградским гробљима односно од локације на самом гробљу, понекад и величине. Цена партерне касете за четири урне са спомеником и вазом је 172.391 динар, а зидне касете за четири урне са спомеником 154.757 динара“, наводе.

Уређена парцела за сахрану два покојника, без обзира на проток времена између две сахране, са спомеником и вазом је 224.114 динара.

За разлику од гробнице, гроб се не може закупити за живота

У надлежности ЈКП "Лисје“ Нови Сад је 31 гробље, укупне површине 145 хектара, на територији Новог Сада, Сремске Каменице, Петроварадина, Футога, Ветерника и других насељених места.

Сва стара градска гробља у Новом Саду су, кажу, попуњена. То значи да је на њима једино могуће сахрањивање сродника у постојећим гробним местима уколико задовољавају потребне услове. На новијим гробљима места има.

“За обичан гроб плаћа се само и искључиво годишња накнада за коришћење и одржавање гробља која износи 1.360 динара. Гробнице, уређене парцеле и касете за похрањивање урни представљају посебну категорију гробних места и налазе се у статусу закупа, те је за њих, поред годишње накнаде за коришћење и одржавање гробља, неопходна и уплата закупа за тачно одређени период: најмање 15 година за уређену парцелу и најмање 30 година за касету за похрану урни и гробницу”, објашњавају у овом предузећу.

Гроб се даје на коришћење искључиво у случају смрти, односно након подношења пријаве сахрањивања.

“Гробнице, уређене парцеле и касете за похрањивање урни представљају посебну категорију гробних места и закупљују се за живота”, додају.

Цену гробних места и гробница одређује низ фактора

У Зрењанину постоји седам градских гробаља. На Централном, које је новијег датума, има довољно места за сахрањивање, што значи да у граду не постоји проблем са недостатком гробних места у односу на број сахрана, кажу у ЈКП “Чистоћа и зеленило”.

Цена гробних места зависи од тога да ли је гробно место уређено или не, као и од његових димензија.

“Уређена гробна места коштају више, због тога што поступак њиховог уређења подразумева извођење грађевинских и других додатних радова као и уградњу неопходне опреме. Неуређено појединачно гробно место кошта 19.686 динара, док је за такво двоструко гробно место потребно платити 35.946 динара. Цена уређеног појединачног гробног места је 38.400, а двоструког 47.520 динара. За гробницу са два места потребно је издвојити 306.000, са четири 354.600, а са шест места 426.000 динара”, наводе.

Управљање гробљима у несељеним местима око Зрењанина тренутно је у надлежности месних заједница које се старају о уређивању и одржавању сеоских гробаља, водећи рачуна о гробним местима, па тако и о њиховој доступности.

Гробно место у Београду се додељује на основу последње адресе преминулог

У надлежности ЈКП “Погребне услуге“ Београд је тренутно десет највећих градских гробаља: Ново, Централно, Земунско, Топчидерско, Бањичко, Стара и Нова Бежанија, Лешће, Орловача и Збег. Након завршетка изградње, у надлежности овог предузећа биће и нова гробља у Калуђерици и Батајници. Поред наведених, на ширем подручју Београда постоји близу 180 мањих гробаља о којима се старају верске заједнице, градске општине и други облици локалне самоуправе.

“Гроб, место без споменика, не може се закупити за живота, већ се додељује након смрти према последњем пребивалишту преминулог лица на једном од отворених гробаља у надлежности ЈКП "Погребне услуге“ Београд – Нова Бежанија, Лешће, Орловача и Збег. Цена изградње новог гробног места је урачуната у цену сахране”, наводе.

Цене гробница у Београду у просеку су више од милион динара

Закуп гробнице и касете за смештај урни, који је могућ за живота, није условљен пребивалиштем у тренутку смрти.

“Цена зависи од тога на ком гробљу се налазе, типа споменика, од величине/капцитета тј. броја лица која се у њима могу сахранити (3, 4, 6, 8 или 12), врсте камена, дужине и квалитета исписа. У цену гобнице улази и 50 година закупа и 10 година накнаде за уређење и одржавање површине гробља. Цене гробница се у просеку крећу од нешто више од 1.000.000 динара, па навише”, кажу у ЈКП “Погребне услуге” Београд.

За нужну сахрану обезбеђена је рефундација у износу од 85.686 динара

На трошкове закупа гробног места или гробнице потребно је додати и остале трошкове сахране, који зависе од тога шта породица жели и колико је спремна да плати.

У ситуацији када наступи смртни случај, а породица тј. лица која су по закону била обавезна да издржавају умрлог или да се о њему старају, немају финансијских средстава да плате трошкове сахране, поступак сахрањивања се спроводи уз укључивање Центра за социјални рад.

Нужна сахрана подразумева: трошкове неопходне погребне опреме, превоза преминулог, сахрањивања као и коришћења гробног места.

Из погребних предузећа наглашавају да породице које се нађу у оваквој ситуацији нису препуштене саме себи, као и да се поступак сахрањивања спроводи часно и прикладно, уз пуно поштовање личности преминулог и права породице.

У случајевима када је преминули пензионер, део трошкова који укључују и трошкове гробног места покрива Фонд ПИО кроз рефундацију накнаде погребних трошкова, а која од 1. 12. 2025. износи 85.686 динара.

]]> Thu, 12 Mar 2026 05:46:56 +0100 Друштво https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5904045/od-besplatnog-grobnog-mesta-do-milionskih-grobnica--koliko-kosta-sahranjivanje-u-srbiji.html Три напада паса у два дана у Београду – да ли је проблем у раси или у власницима https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5904202/napadi-pasa-opasne-rase.html У два дана у Београду забележена су три тешка напада паса на људе, што је поново покренуло питање ко је одговоран – власници, закон или његова примена. Душко Јовановић из Kинолошког савеза Србије истиче да до напада долази због неразумевања понашања паса, као и да су пси задржали инстинкте који су типични за чопор. Шефица одсека ветеринарске инспекције Београда Оливера Павловић поручује да прописи постоје, али да систем има ограничења када је реч о контроли власника паса. Први напад догодио се 2. марта у Кумодражу, где су жену у дворишту породичне куће напала њена два пса расе "кане корсо". Пси су били толико агресивни да екипа Хитне помоћи није могла да приђе повређеној, па је полиција морала да употреби ватрено оружје и усмрти их. Жена је преживела напад, али су лекари били принуђени да јој ампутирају руку.

Истог дана у насељу Рупчине два пса су изуједала жену, која је са тешким телесним повредама превезена у болницу.

Трећи напад догодио се на Новом Београду, у Булевару Николе Тесле, где су се приликом шетње сукобили пси расе "малиноа" и "амерички стафорд". Власница и један пролазник покушали су да их раздвоје, али су том приликом изуједани по рукама и ногама и збринути у болници.

Према Правилнику о начину држања паса који могу представљати опасност за околину из 2010. године, као потенцијално опасне расе наводе се: "питбул теријер", "бул теријер", "стафорд теријер" и "амерички стафорд теријер", "мини бул теријер", као и њихови мешанци.

Међутим, прописи наглашавају да опасан пас није само питање расе – таквим се сматра и пас који је без повода напао човека или другу животињу, учествовао у борби или је обучаван за нападе.

Пас задржава инстинкте чопора

Члан Кинолошког савеза Србије Душко Јовановић сматра да напади често настају због неразумевања понашања паса.

"Најчешће до тога дође због неразумевања власника самог живота пса. Пас је током доместикације и прилагођавања живота са човеком прихватио вођство од стране човека, али је задржао инстинкте који су типични за чопор", објашњава Јовановић.

Према његовим речима, унутар чопора постоји строга хијерархија.

"Вођа чопора је онај ко држи чопор на окупу и гарантује му довољно хране, проширење чопора и безбедност. Када вођа покаже слабост, долази до смене. Она се најчешће дешава на најсуровији начин, тако што се он лишава живота од стране првог следећег члана чопора који је јак. У случају напада у Кумодражу, највероватније су пси проценили да жена није довољно јака да буде вођа чопора", поручује Јовановић.

Додаје да пси често претходно показују знаке упозорења које власници не препознају.

"Они су је вероватно неколико пута упозорили неким непоштовањем, одбијањем наредбе или режањем можда приликом давања хране, али она то једноставно није препознала и у неком тренутку су они то проценили да је она слаб члан чопора", објашњава Јовановић.

Закон постоји, али је одузимање пса ретко

Шефица одсека ветеринарске инспекције Града Београда Оливера Павловић истиче да прописи постоје, али да систем има ограничења када је реч о контроли власника паса.

"Постоји правилник, али ми немамо институцију у држави која је регистрована за социјализацију и обуку власника паса, као ни за социјализацију опасних раса“, указује Павловићева.

Када се на јавном месту примети пас без повоца или корпе, грађани би требало да реагују.

"То треба пријавити комуналној инспекцији Града Београда, односно комуналној инспекцији локалне самоуправе. Они су надлежни за коришћење корпе, повоца и понашање паса на јавним површинама", објашњава Павловићева.

Наглашава да казне постоје, али да их не изриче ветеринарска инспекција.

"То су градске казне. Комунална инспекција може на лицу места да напише казну, као и за непрописно паркирање“, каже Павловићева.

Ипак, додаје да је у Србији тешко одузети пса власнику.

"Закон јако штити животињу. Са садашњим прописима, врло је тешко одузети пса власнику", истиче Павловићева.

Опасан пас није раса, већ појединац

Стручњаци указују да сама раса не мора бити пресудан фактор.

"Опасан пас је свака јединка која је опасна по околину. Ако је пас тешко повредио човека или усмртио другу животињу, онда је опасан – без обзира на расу", објашњава Јовановић.

Сматра да је приликом доношења прописа направљено више грешака.

"'Мини бул теријер' је раса до 30 центиметара висине и око 15 килограма тежине и не може да нанесе тешке повреде као 'ротвајлер' или 'аргентинска дога'. Те грешке у прописима никада нису исправљене", наводи Јовановић.

Према његовим речима, проблем је што се пас често проглашава опасним тек након што се напад већ догоди.

"Постоје системи да се проблем уочи раније и спречи последица, а не да реагујемо тек када се нешто догоди", каже Јовановић.

Павловићева сматра да закони нису главни проблем.

"Нису баш тако лоши закони. Мислим да је проблем у несавесним власницима, чија свест није на нивоу да могу да брину о псу и спрече овакве инциденте, али и да брину о здрављу тог пса", закључује Павловићева.

]]> Thu, 12 Mar 2026 05:46:32 +0100 Друштво https://www.rts.rs/vesti/drustvo/5904202/napadi-pasa-opasne-rase.html Слаб јутарњи мраз, током дана сунце и пролећне температуре https://www.rts.rs/vesti/vreme/5904234/vremenska-prognoza-12-mart-srbija.html Ветар слаб до умерен. После местимично слабог приземног мраза, током дана биће претежно сунчано и топло време за другу декаду марта са дневном температуром од 17 до 21 степен. Током јутра местимично слаб приземни мраз. На југозападу, југу, југоистоку и истоку Србије и слаб мраз на два метра висине.

У току дана претежно сунчано и топло време за овај период године, ветар слаб до умерен, источни и југоисточни.

Само на северозападу Војводине, на западу и југозападу Србије уз умерену облачност понегде са краткотрајном кишом или пљуском током поподнева.

Најнижа температура кретаће се од -3 у Тимочкој Крајини, до 8 степени на северу земље, највиша дневна од 17 до 21 степен.

У Београду претежно сунчано и топло време уз слаб источни и југоисточни ветар.

Најнижа дневна од 4 до 8, а највиша температура до 20 степени.

Прогноза за наредне дане

Према изгледима времена у Србији до 19. марта јутра ће бити хладна, местимично са слабим приземним мразем, а на југу и истоку земље се понегде очекује и слаб мраз на два метра висине.

Током дана биће претежно сунчано и топло време за другу декаду марта са дневном температуром од 15 до 20 степени.

У западној и југозападној Србији у поподневним сатима уз локални развој облачности понегде је могућа краткотрајна киша или пљусак. У кошавском подручју ће поново наредног викенда, 14. и 15. марта, дувати умерен и јак југоисточни ветар.

У понедељак, 16. марта, у другом делу дана на северу и западу, а затим и у осталим пределима очекује се пролазно наоблачење које ће понегде условити кишу или пљускове уз мањи пад температуре.

]]> Thu, 12 Mar 2026 05:44:01 +0100 Време https://www.rts.rs/vesti/vreme/5904234/vremenska-prognoza-12-mart-srbija.html Орбан објавио снимак: Украјинци ми прете, чувајте се и не брините за мене; спречен терористички напад на Криму https://www.rts.rs/vesti/ratu-u-ukrajini/5904224/rat-u-ukrajini-1478-dan-rusija-putin-zelenski-orban.html Рат у Украјини – 1.478. дан.Дронови су напали складиште нафте у Тихоречком округу Краснодарског краја Русије, а пожар се проширио на 150 квадратних метара, навео је руски оперативни штаб те области. Руске снаге бациле су четири авионске бомбе и са око 100 дронова гађале украјинску територију у протекла 24 сата.

Сергеј Корецки, председник Управног одбора украјинске државне енергетске компаније "Нафтогас", каже да руске снаге два дана заредом нападају украјинску нафтну инфраструктуру на југу земље, настојећи да поремете снабдевање Европе нафтом која није руска.

Кијев је извео неколико напада у којима су погођене стамбене зграде и једна од највећих руских хемијских фабрика "Тољариј" у којој је након напада избио пожар.

Услед украјинских ракетних напада на Брјанск погинуло је седам особа, 42 су повређене, оштећено је двадесет стамбених зграда и више од 20 аутомобила.

Портпарол Кремља Димитриј Песков саопштио је да ће се преговори о постизању мировног решења за Украјину наставити иако тренутно нема конкретних информација када, а све стране позитивно оцењују Истанбул као место за одржавање наредне рунде трилатералних разговора.

 Петер Сијарто, мађарски шеф дипломатије изјавио је да је Украјина напала инфраструктуру гасовода Турског тока у Русији, што, како истиче представља "озбиљан напад на суверенитет Мађарске".

Володомир Зеленски је саопштио да не зна шта мађарска делегација, која је наводно стигла да изврши инспекцијски надзор нафтовода "Дружба", ради у Украјини.

]]> Thu, 12 Mar 2026 13:28:36 +0100 Рат у Украјини https://www.rts.rs/vesti/ratu-u-ukrajini/5904224/rat-u-ukrajini-1478-dan-rusija-putin-zelenski-orban.html Криза над светским небом – раст цена горива и геополитичке тензије изазов за авио-индустрију https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5904207/aviokompanije-er-srbija-dubai-rat-emirati.html Авио-саобраћај поново се суочава са кризом и неизвесношћу. Због нестабилне ситуације на Блиском истоку и безбедносних ризика, нека од најважнијих светских чворишта, попут Дубаија, привремено су затворена или раде у отежаним условима. Истовремено, цена керозина расте пратећи скок цена нафте, што додатно повећава трошкове авио-компанија. У таквим околностима индустрија која повезује свет мора брзо да се прилагођава новим кризама. Београд је ових дана место где о тим питањима расправљају европски стручњаци. Светско небо последњих година више није само ваздушни простор већ и мапа геополитичких тензија. Ратна жаришта, затворени коридори и безбедносни ризици све чешће мењају руте летова, продужавају путовања и повећавају трошкове авио-компанијама. У таквим околностима, стабилност ваздушног саобраћаја постаје питање безбедности и отпорности држава.

Председник Европске регионалне асоцијације (ЕРА) Јеспер Рунгхолм каже да превознике мучи и дешавање у свету и европски закони.

"Регулатива ЕУ 261 тренутно је један од највећих проблема за индустрију. На пример, 'Емиратес' у Дубаију може да наточи гориво за повратни лет, како би избегао скупље гориво или таксе у Европи", објаснио је Рунгхолм.

Раст трошкова и недостатак радне снаге

Истовремено, авио-компаније се суочавају са растом трошкова, недостатком радне снаге и притиском да смање емисије, док путници очекују све доступније и јефтиније летове.

Авиони лете дужим и сложенијим коридорима како би избегли зоне конфликта – што значи више горива, дуже време лета и веће трошкове за авио-компаније.

Генерални директор "Ер Србије" Јиржи Марек наводи да је још рано за коначне процене јер се ствари тек развијају.

"Оно што већ видимо јесте да цена горива расте и тренутно достиже ниво из 2022. године, из времена после ковида. Због тога примењујемо исте мере које смо тада користили како бисмо ублажили последице", каже Марек.

Објашњава да је с друге стране могуће да ће порасти потражња за летовима унутар Европе, јер људи који су раније путовали на одмор на Блиски исток сада ће можда бирати дестинације попут Шпаније, Италије или Грчке.

"Ту је наша шанса. Отварамо седам нових дестинација. Почињемо са Санторинијем, затим следе Баку, а после 30 година поново уводимо лет за Торонто", истиче Марек.

"Ер Србија" симбол промена

У тренуцима политичких криза, затворених граница и евакуационих летова из ратних зона – од Блиског истока до других кризних региона – показало се да земље које имају своју авио-компанију имају и већу способност да брзо реагују, врате грађане кући или обезбеде хуманитарну помоћ.

Министар финансија Синиша Мали каже да је "Ер Србија" симбол промена кроз које је Србија прошла од 2013. године.

"Лети на више од 90 дестинација и има 29 авиона, послује профитабилно и не добија субвенције од државе. Истовремено смо пронашли и концесионара за Аеродром 'Никола Тесла', уз више од 700 милиона евра инвестиција, а аеродром наставља да расте", каже Мали.

Како додаје, планом "Србија 2030" најављена су улагања у инфраструктуру, укључујући више од 500 милиона евра у аеродром у Нишу, али и друге пројекте који треба да повећају атрактивност тржишта и омогуће више авиона, више дестинација и више авио-компанија које ће летети ка Србији и региону.

И поред изазова, потражња за путовањима не јењава. Предстојећа година биће тест издржљивости за авио-компаније – али и прилика да се кроз нове инвестиције, руте и сарадњу додатно ојача мрежа летова широм Европе.

]]> Thu, 12 Mar 2026 09:32:42 +0100 Економија https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5904207/aviokompanije-er-srbija-dubai-rat-emirati.html У сусрету Експу 2027 - међународни састанак место размена идеја https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5904216/u-susretu-ekspu-2027---medjunarodni-sastanak-mesto-razmena-ideja.html Највећи дипломатски сусрет у Србији, међународни састанак за планирање учешћа на Експу 2027, другог дана наставља да буде место размене идеја, представљања програмског концепта изложбе, као и упознавања са кључним логистичким и организационим корацима. Током одржавања састанка, потписано је нових 13 уговора о учешћу земаља на Експу 2027. Азербејџан, Конго, Еритреја, Малдиви, Бурунди, Сао Томе и Принсипе, неке су од 13 земаља чији су комесари, током другог састанка за планирање учешћа на специјализованој изложби Експо 2027, потписали званичне уговоре и потврде о доласку у Београд.

"Експо у Београду је знатно више од међународне изложбе, то је стратешка платформа за иновације, интеракције, дијалог и приближавање између народа. Као земља учесница наша очекивања су јасна, а то је да тај међународни скуп постане излог нашег знања, умећа, способности и културног богатства. Тежимо да учврстимо наша међународна партнерства и унапредимо привредну сарадњу“, рекла је комесарка Бурундија за Експо 2027 Жовани Манидусанге.

Комесар Француске за Експо 2027 Жак Мер рекао је да Француска и Србија имају дугу заједничку историју, политичке, краљевске, војне, дипломатске савезе.

"Ми смо били браћа по оружју у рововима у више наврата. Изградили смо заједно споменике у Паризу, Београду. Веома смо ангажовани у Србији и за нас је заиста велика прилика Експо 2027. године, да једноставно сијамо и делимо наш утицај са посетиоцима“, каже Жак Мер.

Италија најављује инклузиван и приступачан павиљон, уско у вези са музиком и спортом, на коме ће посетиоци моћи да упознају све италијанске регионе и различитости те земље.

"Наш павиљон ће у фокусу имати људе, неће бити павиљон у коме ћете само моћи да видите нешто, већ ћете моћи да сретнете некога, упознате, причате, зато ћемо у Београд довести важне италијанске представнике из света музике, спорта и да организујемо такве догађаје“, рекао је амбасадор Италије у Србији Лука Гори.

Мбене Гвај, комесар Сенегала за Експо 2027 каже да ће предочити један живи програм инспирисан терангом - симболом гостопримства, карактеристичан за Сенегал.

"Представићемо економске потенцијале наше земље и динамику иновација. Желимо да пренесемо универзалну и једноставну поруку, а то је да култура, таленат и енергија младости могу да представљају трајне мостове између народа и да обезбеде да човечанство буде солидарније, креативније и отвореније према целом свету“, рекао је Мбене Гвај.

Београд ће 2027 бити место визије будућности, иновација, али и међународне сарадње и платформа за развој бизниса и повезивање држава у време великих економских изазова.

]]> Wed, 11 Mar 2026 19:54:50 +0100 Економија https://www.rts.rs/vesti/ekonomija/5904216/u-susretu-ekspu-2027---medjunarodni-sastanak-mesto-razmena-ideja.html Епски бес – епски и кошта, колика је цена једног дана рата на Блиском истоку https://www.rts.rs/vesti/svet/5904186/epski-bes--epski-i-kosta-kolika-je-cena-jednog-dana-rata-na-bliskom-istoku.html Само у прва два дана, муниција за рат у Ирану коштала је Сједињене Америчке Државе 5,6 милијарди долара, а процене америчких медија и стручне јавности су да се на тај сукоб троши и више од 890 милиона долара дневно. Том рачуницом, уколико би рат потрајао два месеца, америчке пореске обвезнике коштао би између 40 и 95 милијарди долара. Пун износ зависи од тога да ли ће бити покушаја уласка у Иран и копненим путем. Нема ратне ставке за Иран ни у америчком ни израелском планираном војном буџету па се до прецизних трошкова може доћи само простом математиком. Сабира се гориво за авионе који учествују у борбеним операцијама или служе за транспорт и подршку, материјал за њихово одржавање, цена дронова, навођених пројектила, бомби.

Све то прате и индиректни трошкови, између осталих и надокнаде за војнике који учествују у борбама, па епски бес – епски и кошта. Издвајања за напад почела су и пре сукоба.

"Имамо процене у стручним медијима, колико кошта један сат летења транспортног авиона Ц-17 'глоу мастер' који је превозио одређена убојна средства, односно бомбе на војне аеродроме у региону Блиског истока. Ту затим имамо трошкове летења авиона Ф-35 и Ф-22 који су долетели или из неке од база у Европи или из неке од база у САД", навео је уредник емисије "Дозволите" Горан Јанићевић.

Према његовим речима, ти трошкови за летење се мере десетинама хиљада долара по једном сату летења, тако да једна борбена операција једног борбеног авиона може да кошта неколико стотина хиљада долара, плус неколико милиона долара у зависности од бомбе која се користи за конкретан задатак.

Цена рата у Ирану је главна тема америчких медија

Трошкови првих дана рата изазвали су забринутост и на Капитол хилу и то због брзине којом се троше залихе најсавременијег оружја.

"Очекује се да Бела кућа ове недеље пошаље додатни захтев за буџет за одбрану, који може износити десетине милијарди долара. Очекује се да ће и тај захтев наићи на противљење многих чланова Демократске странке. Наводи се да није јасно колико би рат могао да траје, а и да је председник Трамп рекао да је операција мање-више завршена. Функционери Пентагона су новинарима пренели да кампања прави транзицију од ослањања на прецизну муницију и да ће уместо тога користити веће залихе ласерски вођених бомби. Што би по мишљењу војних стручњака требало да смањи цену сваког војног удара са више од милион долара на мање од сто хиљада долара“, рекао је дописник РТС-а из САД Александар Жигић.

Амерички Центар за стратегијске и међународне студије детаљније издваја оне трошкове које је могуће идентификовати на основу реализованих ратних дејстава.

Више од 200 ловачких авиона у региону, флота и артиљерија на земљи – процењује се да коштају око 196 милиона долара. Само у првих 100 сати рата, 2.600 навођених пројектила, бомби, дронова или више од три милијарде долара.

Три авиона Ф-15 која су оборени у пријатељској ватри у Кувајту – 359 милиона долара. Један "томахавк" који је америчка војска користила од првог дана – 2,5 милиона долара по комаду. С друге стране "шахед", дрон који Иран користи, стаје до 50.000 долара по комаду. Решење за те дронове су и ракете "патриот" које коштају око четири милиона долара по комаду.

За Иран је теже проценити трошкове

"Kада говоримо о 'патриотима', само арапске земље су за три дана испалиле 800 'патриота' како би се одбраниле од иранских напада, а поређења ради, Украјина је за све ове четири године рата добила укупно 600 ракета 'патриот'. Не знамо колико су тачно испалили“, каже уредник емисије "Дозволите" Горан Јанићевић.

У наредном периоду не очекује се да ће америчка војска одустати од прецизног али скупог оружја. За Иран је теже проценити трошкове рата.

Уз ликвидацију државног и војног врха, материјалну штету на командним центрима, касарнама, подземним бункерима за лансирање балистичких ракета и производним погонима наменске индустрије, тој земљи тек предстоји да уз економске последице и уништену инфраструктуру сабира ратну штету.

]]> Thu, 12 Mar 2026 08:25:23 +0100 Свет https://www.rts.rs/vesti/svet/5904186/epski-bes--epski-i-kosta-kolika-je-cena-jednog-dana-rata-na-bliskom-istoku.html