Власти у Кијеву наводе да њихове снаге и даље држе северни део Покровска, града са предратним становништвом од 60.000 становника, и да бране и мањи град Мирноград у близини.

Украјински Седми корпус за брзо реаговање, који надгледа одбрану у том подручју, додао је да Русија “врши притисак у тој области“ искоришћавајући "недовољну“ украјинску противваздушну одбрану.

Москва је крајем прошле године тврдила да је заузела Покровск, што је Кијев негирао.

Извршни директор украјинског “Нафтогаса” Сергеј Корецки објавио је да су руски удари оштетили производне погоне те државне нафтне и гасне компаније у Полтавској и Сумској области, што је како је навео, двадесети напад на од почетка године.

Украјински председник Володимир Зеленски каже да је најтежа енергетска ситуација у земљи и даље је у Кијеву, где је због руских удара, више од 1.400 зграда без грејања.

Зеленски је навео да су одобрени нови програми подршке грађанима и локалним заједницама, који имају за циљ помоћ у условима несташице електричне енергије, додајући да украјинска влада треба да омогући лакше набавке агрегата и друге неопходне технике за стања када нема довољно струје.

Генералштаб Оружаних снага Украјине тврди да су украјинске снаге уништиле складиште беспилотних летелица од око 6.000 дронова код града Ростова у истоименој руској области.

Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров каже да не сумња да Вашингтон неће пружити подршку европским интервентним трупама у Украјини.

Лавров је одбио да говори о детаљима како се о томе разговара са Американцима.

Амерички амбасадор при НАТО-у Метју Витакер одбацио је тврдње Володимира Зеленског да су САД поставиле рок за решавање сукоба у Украјини до јуна.

Желимо да се обе стране уједине и договоре о мировном споразуму. Боље да то буде пре него касније. Само желимо да видимо крај патње и убијања у Украјини", рекао је Витакер у обраћању на Минхенској безбедносној конференцији.

"Колеге из агенције су спремне и у погледу техничко-технолошке опремљености, али и у погледу људи. Вештачка интелигенција ће у великој мери радити свој посао упаривања свих података који су у претходном периоду прикупљени", објашњава државни секретар у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Додаје да не очекују никакве озбиљније проблеме.

"Сигурно ће бити неких мањих осцилација у погледу ефикасности јер је број пријава превелики, али ћемо то решавати на један добар и законит начин", истакао је Шекуларац.

Како каже, важно је да је законски рок за пријаву испоштован и искоришћен.

Према његовим речима у наредним комуникацијама с надлежном агенцијом, грађани ће добијати адекватне упите о додатним допунама и изменама које би требало да доведу до позитивног решења.

Оштећени надвожњаци и мостови

Када је реч о стубовима надвожњака у Булевару Ослобођења где су уочена оштећења, Шекуларац наводи да су још раније ЈКП "Београд путеви" радили анализу статичке стабилности те конструкције и закључили да нема опасности по пешаке и учеснике у саобраћају.

"Они су закључили уговор с извођачем и крајем ове недеље се очекује увођење у посао. Поред заштитних трака постављене су и баријере за усмеравање пешака. Од момента увођења у рад рок је 120 дана за завршетак радова. Апелујем да се суграђани уздрже од кретања на тој деоници док трају радови", наводи државни секретар.

Посебно наглашава да је потребно у континуитету и периодично вршити провере статичке стабилности таквих објеката.

"Након пада надстрешнице Министарство је упутило налог да се сви објекти у јавној намени провере и да их о томе известе. Свакако да у погледу неких хитних интервенцију локалне самоуправе и окрузи морају да предузму мере из своје надлежности и предупреде сваку нежељену последицу", каже Шекуларац.

Такође, додаје и да је један од напредних корака и сама прича о реконструкцији Панчевачког моста који још увек чека тачан датум почетка радова.

"То је деценијска тема која је мучила наше суграђане. Тако да је сама идеја о реконструкцији Панчевачког моста – револуционарна идеја. Ја могу да гарантујем да ће фреквенција саобраћаја бити усмерена на алтернативне правце уколико за то буде потребе", објаснио је државни секретар.

Зашто су се поново узнемирили станари у Кнеза Милоша 42

Градилиште у Улици кнеза Милоша 42 у Београду, на коме су у мају заустављени радови, поново је узнемирило грађане након што су се прошле недеље појавили радници и машине.

"Министарство овде није било надлежно, међутим, инвеститор је након исходовања локацијских услова искористио законску могућност и исходовао грађевинску дозволу", наводи Шекуларац.

Како каже, за оба ова акта је претходио адекватан и законити урбанистички план који је верификован на једној од седница Комисије за планове.

"Оно што Комисија није знала да тумачи у тренутку издавања потврде јесте тачност података који су унети у идејно решење и фактичког стања на терену", каже Шекуларац.

Наводи да је након састанака у Министарству, који су иницирали грађани, донета одлука и издат налог за ванредни инспекцијски надзор.

"Инспекција је закључила да постоје извесна одступања, односно да фактичка стања у идејном решењу нису одговарала оном на терену. Даља процедура је да је инспекција обавестила Комисију која је ступила у комуникацију са инвеститорима који су добили сугестије како да коригују урбанистички пројекат како би уклонили последице на терену", објаснио је Шекуларац.

Истиче да је чињеница да инвеститор, како каже, сада има "живу грађевинску дозволу" и формално-правни услов да настави с радовима.

"Нама је у првом плану брига о безбедности и да се ради у складу са законом али ми морамо да бранимо и чврсте инвестиције. На страни смо правила, закона и струке, али ћемо гледати да заштитимо и интересе инвеститора", закључује Шекуларац.

Док неки грађани бирају традиционалан начин плаћања рачуна, они који све плаћају електронски кажу да тиме не штеде само време већ и новац, јер многа предузећа нуде посебне погодности за онлајн плаћање.

У Електропривреди Србије обезбедили су попуст од шест одсто за оне који сами очитавају стање на својим бројилима, а седам одсто за оне којима рачуни стижу онлајн и који их тако плаћају. Осим струје, и грејање, вода, кабловска, интернет, све може да се плати "из фотеље“.

"Највећи број корисника користи апликацију е-Сандуче за преузимање рачуна у електронском облику и скенирањем QR кода својих банака они врше плаћање, а има и друга група корисника која врши плаћање у самој апликацији е-Сандуче. Тај број људи који тако плаћају је отприлике 60.000, са циљем да се то повећа, уз попуст који ми нудимо", рекао је Владимир Недељковић из ЈКП Инфостан.

Плаћају е-рачун, а добијају и папирну форму

Папир ипак није отишао у заборав. Чак и они који су се определили за е-рачуне, и даље их добијају и у папирној форми. Иако неки грађани тврде да су тражили да им не стиже папирни рачун, пошто су се определили за електронско плаћање, у Инфостану на ту примедбу одговарају.

"Могуће да корисници само нису све подесили на апликацији, али ако су све урадили како треба, аутоматски се тако одјављују за слање штампаних рачуна па им све стиже искључиво путем мејла", рекао је Недељковић.

Како су рекли у Инфостану, планирају да уведу погодности за оне који одјаве слање штампаних рачуна као вид награде за еколошки одговорно понашање. Свакако, рокови за плаћање остају исти, а начин плаћања рачуна свакако је слободан избор. Уштеда не би требало да буде само новац који платимо за провизију у пошти или банци.

У јутарњим, вечерњим и ноћним сатима биће са суснежие и снега, а током дана и краткотрајне кише. У области Хомоља и Поморавља киша ће се локално ледити на тлу.

У нижим пределима Тимочке и Неготинске Крајине могуће је стварање снежног покривача висине од пет до 15 центиметара, на планинама локално и више, док ће се у осталим деловима Србије тек понегде краткотрајно формирати мањи снежни покривач.

У кошавском подручју је на снази наранџасти метео-аларм, дуваће јак, а на југу Баната и у доњем Подунављу олујни југоисточни ветар.

Најнижа температура кретаће се од минус два до три степена, а највиша од минус један у Тимочкој Крајини (где се очекује ледени дан) до десет степени на југу Србије.

У Београду ће ујутро бити облачно са локалном појавом суснежице или краткотрајног снега, а у току дана биће променљиво, ветровито, хладније. Већи део дана биће без падавина - само у појединим деловима престонице краткотрајна киша или суснежица.

Дуваће кошава - умерен и јак југоисточни ветар, док ће најнижа температура бити око нуле, а највиша око четири степена.

Студенткиња која је говорила испред суда је оценила да циљ измена закона није квалитет, већ послушност.

"Измене закона је предложила особа за коју је питање да ли је икада завршила Правни факултет. Тражимо одговор на питање ко штити Устав када га они на власти крше", рекла је студенткиња.

Тачно шест дана касније, у камперу паркираном 16 километара од места на којем су откривене прве три жртве, локални пастир пронашао је још три тела - Калушева, младог мушкарца и петнаестододишњег дечака.

Иако полиција није објавила узрок смрти, бугарски медији су јавили да су убијени на исти начин као и прве три жртве - мецима испаљеним у главе.

Убиства која су потресла Бугарску

Два трострука убиства шездесетак километара од границе са Србијом озбиљно су потресла Бугарску, чија јавност ни недељу дана од откривања првих тела нема јасну слику о мотивима ових злочина, али ни о стварним активностима жртава.

"Добили смо више шокантних детаља него у серији Твин пикс", рекао је државни тужилац Борислав Сарафов, по чијој је изјави овај случај и назван - "Бугарски Твин пикс".

Тужилац, међутим, није образложио због чега је остао шокиран, али је жестоко критиковао чланове невладиних организација, који су самоорганизовали патроле око места на којем су пронађена тела.

Патроле које је помињао тужилац, суштински, представљају самозвани ренџери који су покушавали да контролишу шумске путеве и пролазе у потрази за шверцерима миграната, активних уз границу са Србијом.

Случај је добио додатну димензију када се у причу умешао шеф обавештајне службе Дењо Донев, који је рекао да пуне две године постоје информације о "сексуалном израбљивању малолетника" у овом подручју, али да полиција тим поводом није предузимала ама баш ништа.

Случај први - тела у изгореној колиби

Прва три тела откривена су још 2. фебруара у превоју Петрохан, када је избио пожар у једној од тамошњих колиба у којој су пронађена тела тројице мушкараца устрељених у главу.

На спрату су пронађена и тела два пса. Читава колиба је оштећена у пожару.

Полиција није објавила имена жртава, али су их одмах затим идентификовали пријатељи и сарадници, што је и покренуло лавину спекулација о мотивима злочина.

Убијени су адвокат Ивајло Иванов, консултант Дечо Васиљев и ронилац Пламен Статев, који су били припадници Националне агенције за контролу заштићених предела, невладине организације која је у прошлости сарађивала са Министарством екологије.

Полиција је, из неког разлога, одмах почела потрагу за Ивајлом Калушевим, спелеологом и човеком којег медији пореде са британским истраживачем Бером Грисом, тврдећи да су те три особе у бекству.

Убиства или самоубиства

Кључ информативног хаоса који је настао после проналаска шест тела у планинама настао је пошто је полиција описивала Калушева безмало као криминалца, насупрот тврдњама његових колега и пријатеља да су убиства последица чињенице да су били сведоци неког недела, попут крађе дрвне грађе, или шверца миграната.

Пријатељи убијених тврде и да су после серије успешних акција против криволоваца и крадљиваца дрвне грађе добијали озбиљне претње.

Полицијским теоријама да су убијени на неки начин били повезани са криминалцима успротивили су се опозициона странка "Настављамо промене", бивши премијер Николај Денков и градоначелник Софије Васил Терзијев.

"Лично сам их познавао. Полиција гура лажни наратив који је некада користио КГБ и то без било каквих чињеница и без имало срама", написао је на Фејсбуку градоначелник Софије.

Контроверзни резултати истраге

Полицајци су у колиби у којој су откривена прва два тела пронашли два пиштоља и пушку, те укупно четири чауре.

Форензички докази, навео је шеф одељења за форензичку медицину Александар Александров, указују да су меци испаљени из непосредне близине, односно да је могуће да су починили самоубиство.

Трагови прикупљени са оружја подударају се са ДНК-ом жртава, рекла је Кремена Илијева са Државног института за форензичку медицину.

Ови налази покренули су додатне сумње у јавности, посебно након што је вивши премијер Николај Денков оптужио полицију да "ширењем гласина води координисану акцију скривања чињеница".

Полиција, на местима на којима су пронађена тела, није открила никакве трагове борбе.

"Осећам се предивно. Дочекана сам са пуно љубави, стварно, хвала овим људима што су ме угостили. Ми се увек трудимо да узвратимо ту љубав и драго ми је што можемо да их угостимо на мојој слави". каже Теодора Маринковић из Грнчара код Косовске Витине.

"Ми смо Крајишници, избегли и посебно ми је драго и посебно ми је задовољство што смо тој деци пружили бар један кратак тренутак фамилије, куће и свега осталог", каже Владимир Крљић из Мартинаца.

Пријатељи са Косова и Метохије приредили су у Срему изложбу домаће радиности и представили косовску стругану погачу за коју кажу да је симбол духовне снаге нашег народа.

"Имамо ту част да смо данас овде у Мартинцима, где смо доживели, ето, што не знамо и не можемо речима да опишемо, једну велику љубав, гостопримство, тако да, ово је памтити", каже Данијела Симоновић-Митић, председница Удружења жена "Традиција кроз векове" из села Батуса код Косовог Поља.

Посебно емотивни били су концерти дечијих ансамбала са Косова и Метохије. Наступ у Мартинцима гледало је око 700 људи из села и околине.

"Да им се одужимо за све оно што су нама пружили свих ових година када су се организовали изашли у сусрет много пута нашој деци широм Косова и Метохије, захваљујући Драгану Божићу, Предрагу Меденици и њиховим сарадницима који су стално доносили пакетиће и помагали нашој деци и нашим светињама", каже Станислав Којић, директор КУД "Јован Којић" из Врбовца.

"Пуног срца, пуно љубави, радости, осмеха, ово мислим да за све нас много значи јер култура, обичаји и језик треба да се негују и повезивањем наше културе и културе Косова ми, у ствари, доприносимо заједништву и јачању веза", каже Славица Јовановић из Мартинаца.

Заједно и на молитви у цркви у Мартинцима где је свештенство гостима са Косова и Метохије уручило пакетиће и прикупљени новац за обнову цркве.

"Ради се о једном парохијском дому, тј. објекту при Цркви Свете Петке у Витини који је у неком запуштеном стању. Уз помоћ месне заједнице и уз помоћ вредних људи овог села, скупљена је поприлична свота новца коју ће свештеник из Витине, да се то обнови", каже Драган Божић, један од организатора каравана из Сремске Митровице.

Деца са Косова и Метохије посетила су и знаменитости Сремске Митровице где су одржала концерт, а на растанку жене Мартинца за срећан пут, спремиле су им 60 килограма колача.

Други скијаш који се током дана нашао у лавини остао је неповређен, потврђено је из тужилаштва, преноси Фигаро.

У суботу су у лавини у Сан-Верану, такође у Високим Алпима, страдала још двојица скијаша. 

Како се наводи, они су били део групе од четири скијаша који су скијали ван уређене скијашке стазе без водича, навела је тужитељка.

Ове године је најмање двадесетак скијаша страдало у лавинама у различитим планинским масивима Алпа, укључујући Аустрију, Француску и Швајцарску.

Полиција истражује најновија сазнања из докумената о пословању осуђеног педофила Џефрија Епстина, који указују да су му Питер Менделсон и Ендрју Маунтбатен Виндзор одавали државне тајне.

Британска влада под притиском након афере Епстин

Аналитичари у Лондону питају се колико оставки треба да падне пре него што премијер Стармер буде схватио да народ жели само једну – његову.

"Неће издржати пун мандат. Међу лабуристима влада ратно стање. Превише људи одлива се у друге странке са успоном реформиста", оцењује аналитичар база података Тристан Винтер.

Министри, барем номинално, подржавају премијера. На друштвеним мрежама нижу се њихове подршке сер Киру Стармеру.

Циници примећују да су јавне поршке сигуран знак да су премијеру дани одбројани.

Шкотски лабуристи траже смену премијера

Шкотски лабуристи јавно траже његову главу како у мају на регионалним изборима не би пали на четврто место по снази иза националиста, реформиста и зелених.

"Скретање пажње бирача мора да престане и руководство у улици Даунинг мора да се промени", поручио је са хитно сазване конференције за новинаре лидер шкотских лабуриста Анас Сарвар.

Фараж и Бејденок оштро оцењују рад Стармера

Опозиција користи тренутак. У пословично добро режираном јавном наступу по угледу на слична окупљања републиканаца у Америци, лидер реформиста Најџел Фараж назвао је Стармера "најнепопуларнијим и најбескориснијим премијером у живом сећању, који се крије из навучених завеса у улици Даунинг број 10".

"Сага о Менделсону пружа нам све податке о дубини корупције, броју људи у њу умешаних. То је највероватније највећи политички скандал у последњих сто година. И није да нико није упозорио премијера. Сви у знали за скандал", оцењује лидер реформиста Најџел Фараж.

Лидерка опозиционих конзервативаца Кеми Бејденок истиче да Британија има владу фокусирану искључиво на сопствену "психо-драму".

"Доста је било!", поручује Бејденок, која је прошле недеље у парламенту навела Кира Стармера да призна да је знао да се тесна послован веза Менделсона и Епстина наставила и пошто је амерички милијардер 2008. године био осуђен за педофилију, али да је, и поред тога Менделсона именовао за амбасадора у Вашингтону.

Стармер ће у четвртак у резиденцији премијера у Чекерсу покушати да уз закуску убеди посланике да му дају шансу.

Реакција краљевске породице

Бакингемска палата изразила је дубоку забринутост, а краљ Чарлс је поручио да је "у потпуности спреман да сарађује" са полицијском истрагом против свог брата.

Из Кенсингтонске палате принц и принцеза од Велса поручују да су "дубоко забринути" због нових елемената скандала, који продубљују оптужбе против Ендрјуа Маунтбатена-Виндзора.

Овако јасан став британског престолонаследника према целој афери, потребан је принцу Вилијаму пред пут у Саудијску Арабију где, први пут, дипломатски наступа уместо свог оца – краља Чарлса Трећег.

Претходно се одгласио и најмлађи краљев брат Едвард оценом да Епстинове жртве морају да буду "на првом месту".

"Европска унија не рачуна, ја верујем дубоко, оне најважније земље да ће Турска икада постати пуноправни члан, онда Европску унију много не интересује стање демократије у Турској. Турска јесте увела вишестраначки систем 1950. године, после Другог светског рата, 1952. је примљена у НАТО и то је било оно што је било најважније Турској и најважније у Сједињеним Америчким Државама“, каже Душан Спасојевић, бивши амбасадор Србије у Турској.

Под притиском рата у Украјини и глобалних померања Европска унија, чини се, реагује ад хок.

"Унија често касно реагује, она је реактивна, а не често проактивна. Али овде се има у виду чињеница да постоји једно интензивирање разговора када је у питању стварање примирја у Украјини и види се Турска као део те слагалице. Зна се да и Украјина, Русија и Турска имају излаз на Црно море и да је саставни део те слагалице и да без ње не може се говорити о некој стабилности на том источном фронту“, каже Страхиња Суботић из Центра за европске политике.

ЕУ последњих месеци снажно гура трговинске споразуме са Индијом и МЕРКОСУР-ом. Знак, оцењују познаваоци, нове геополитичке амбиције.

"Оно што је традиционална и више лиценцна жеља ЕУ је да се потпишу ти споразуми о слободној трговини. Дакле, од деведесетих, малтене и од две хиљадитих се преговара о њима. Међутим, несумњиво доласком Доналда Трампа у Белу кућу да се све то убрзава. Мислим да то званичници не крију. Видели смо да је и Трамп одмах реаговао“, каже Страхиња Суботић.

Несумњиво Брисел трговином покушава да надомести недостатак тврде моћи.

"ЕУ нема тврду моћ, ЕУ је институција, ЕУ је конгломерат националних држава, ЕУ нема своју војску и када би имала, прво питање које би се поставило је на ком језику би се командовало у тој војсци. Сада када се Америка повлачи то не може и Велика Британија, пошто је напустила тај брод, то више не би могао да буде енглески, који сви знају. Тако да је немогуће, по самој логици ствари, да ЕУ буде велика сила која има тврду моћ", каже Душан Спасојевић.

Споразум са МЕРКОСУР-ом, оцењује Спасојевић, је политички експеримент. Европски парламент га је, пар дана пошто је потписан, проследио Европском суду правде на процену да ли је легалан.

Заштита националног интереса је, како каже, право и обавеза држава, али мора почивати и на принципима повеље Уједињених нација.

"Србија остаје снажан и доследан заговорник система УН. Тај систем постоји да би обезбедио равноправност држава и да спречи да међународни односи буду вођени логиком силе уместо силом права. За Србију, УН су и гарант очувања нашег суверенитета и територијалног интегритета на подручју КиМ и због тога уз много већ наведених разлога овој сарадњи придајемо посебан значај", каже Марко Ђурић, министар спољних послова.

Укупна вредност сарадње између Србије и Уједињених нација у периоду од 2021. до прошле године износила је 365 милиона евра.

"Србија је постигла значајан напредак у унапређењу циљева одрживог развоја, она је лидер у дигиталној трансформацији што је показала растом у последњој деценији. Њен законодавни оквир је у великој мери усклађен са међународним нормама и стандардима, али се Србија такође суочава са изазовима на неколико фронтова. Она пролази кроз веома брзу демократску транзицију, суочава се са еколошким изазовима и све већом рањивошћу климатским променама", каже Матилде Морт, стална координаторка Уједињених нација у Србији.

На кључне развојне изазове, како каже министар за европске интеграције Немања Старовић, одговориће се фокусом на три области.

"Под један -  нискоугљенични, инклузивни и отпорни раст јер економија будућности мора бити у сагласју са природом, под два - људски капитал и благостање јер су управо људи наш највреднији ресурс и под три  - владавина права и одговорне институције“, каже Старовић.

Додаје да је сарадња са Уједињеним нацијама дубоко повезана са путем ка пуноправном чланству Србије у Европској унији.

Министар Ђурић истакао је да постоји преко 70 одсто преклапања између програма УН и реформи које наша земља предузима у процесу придруживања.

Објашњава да је управа Универзитета од тренутка када је Приштина обелоданила да ће започети примену спорних закона у сталном контакту са представницима међународне заједнице на КиМ.

"У претходна два месеца имали смо неколико састанака са највишим представницима цивилних и војних мисија на КиМ. Изнели смо проблеме са којима се суочавамо у овом тренутку, а рекли смо и какве би нас тек последице чекале уколико ови закони буду у примени", истиче Арсић.

Забринутост међу професорима и студентима

Додаје да је међу запосленима, али и студентима Универзитета у Приштини велика забринутост.

Професори и ђаци су узнемирени и због информација да би ова установа могла да се измести на простор уже Србије.

"Сви зову, питају да ли имамо неке информације. Увек кажем да све што имамо јавно саопштимо, ништа не кријемо, нема никаквих тајних планова. Чују се разне гласине и спекулације о наводном пресељењу факултета, Универзитета у друге градове у Србији. Ништа од тога није истина. Све што радимо, радимо јавно и транспарентно и увек када имамо нешто да кажемо - обраћамо се јавности", наглашава Арсић.

Закон о странцима и возилима према најавама из Приштине требало би да се стриктно примењује од 16. марта.

До тада, грађани се обавештавају о начину на који могу да бораве

Додаје да би примена закона о странцима имала катастрофалне последице не само по рад ове институције, већ и по целокупну српску заједницу на Косову и Метохији.

"Опште је мишљење да је Универзитет један од стубова нашег друштва и опстанка на просторима Косова и Метохије. Сама чињеница да запошљава више од 1.000 људи, да студира више од 7.000 студената, показује да је од виталне важности за све нас, а поготово што је ту реч о младим, школованим људима, интелигенцији. Било какав проблем у функционисању Универзитета нанео би велику штету не само директно Универзитету, већ последично и широј друштвеној заједници", сматра Арсић.

Упозорава да би се то највише одразило на опстанак Срба на КиМ, али и спремност прогнаних да се врате.

"Људи одмах размишљају шта ће радити, да ли ће и где отићи. Они који су мислили да се врате питају зашто и где да се враћају. Све је то последично повезано, једно вуче друго. У сталном сам контакту и са представницима наших државних органа и са представницима наших политичких представника. Покушавамо на све начине да спречимо да дође до имплементације ових закона", наглашава ректор Арсић.

Према речима Бојана Станића из Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, тај резултат је логичана последица величине тржишта, прилива страних инвестиција и извозно оријентисаног модела развоја.

"Ми смо убедљиво најконкурентнија привреда у региону. Имамо велико тржиште, значајне стране инвестиције и снажну извозну оријентацију, што објашњава зашто је суфицит у размени са Цефтом тако изражен", истиче Станић.

Робна размена Србије са Западним Балканом порасла је са 3,35 милијарди евра 2008. године на око 6,5 милијарди у 2024. Извоз је у том периоду готово удвостручен, док је увоз знатно спорије растао. Ипак, и поред апсолутног раста, учешће тржишта Цефте у укупном извозу Србије опада.

"Пре петнаестак година око 22 одсто нашег извоза ишло је у регион Цефте, а данас је то испод 15 одсто. Разлог је што извоз на ваневропска тржишта и у Европску унију расте много брже", објашњава Станић.

Додаје да је регионално тржиште и даље важна одскочна даска за многе домаће компаније, посебно оне које због трошкова логистике и нестабилних глобалних услова тешко излазе на удаљенија тржишта.

Политичке и системске кочнице

Иако је формално зона слободне трговине, регион се и даље суочава са бројним препрекама. Политички ризици, једностране блокаде и административне баријере редовно ометају слободан проток робе.

"Политичке кочнице повећавају ризик за инвеститоре, али без обзира на то, привредници у региону имају снажно међусобно поверење. Они су и деведесетих били последњи који су прекидали везе, а први који су их поново градили", наглашава Станић.

Као пример наводи и периодичне забране увоза српске робе на тржиште Косова и Метохије, које су наносиле штету мерену десетинама милиона евра.

"Када се блокаде укину, роба се готово одмах враћа на тржиште, јер је конкурентна и препознатљива потрошачима, без обзира на националност", каже Станић.

Будућност региона – у јединственом европском тржишту

Саговорник РТС-а сматра да дугорочна перспектива региона није у трајном опстанку Цефте у садашњем облику, већ у постепеном укључивању у јединствено европско тржиште.

"Цефта је у другим деловима Европе служила као прелазна фаза ка Европској унији. Ми смо у том аранжману већ 20 година, а кључно питање је како да регион постане део јединственог европског тржишта, чак и пре формалног чланства", истиче Станић.

Према његовој оцени, јача економска интеграција земаља које још немају јасну перспективу уласка у ЕУ могла би да ублажи последице слабије европске тражње и повећа отпорност региона на глобалне поремећаје.

"Регион може више да заради од међусобне трговине, али само ако економија добије предност над политиком", закључује Станић.

Управа болнице обавестила је Министарство здравља и Здравствену инспекцију о догађају од 4. фебруара. Из болнице је саопштено да је наложена унутрашња провера квалитета стручног рада.

Како се додаје, након екстерне провере квалитета стручног рада и налаза обдукције утврдиће се да ли је у питању пропуст у лечењу.

Надзор и здравствени инспектор је констатовао да је медицинска документација вођена по свим правилима струке, наводи се у саопштењу.

Медији преносе да је девојчица оперисана у Општој болници у Чачку и да је због компликација хитно транспортована за Београд, где је преминула.

Током вечери испред болнице у Чачку одржан је протест грађана због смрти девојчице.

Од укупно десет посланичких места намењених српској заједници, Српска листа је освојила девет, док је преостали, гарантовани мандат, припao странци "За слободу, правду и опстанак".

На другом месту по броју освојених места међу албанским странкама је Демократска партија са 20,19 одсто или 22 посланичка места. Демократски савез је освојио 13,24 одсто гласова или 15 места. Алијанса за будућност добила је 5,90 одсто или шест мандата.

Осталих десет од укупно 120 мандата, освојиле су странке Рома, Бошњака, Египћана, Турака И других мањинских заједница.

Панел за жалбе и врходни суд у Приштини одбили су већину жалби странака на прво читање резултата, осим жалбе Српске листе која се жалила на непроглашавање резултата.

Након потврђивања коначних резултата, у року од месец дана потребно је конституисати нови сазив скупштине а онда и владе. До .3 марта нужно је изабрати и новог председника на КиМ, којег бирају посланици новог сазива.

"Тада смо се спасили од страног мешања... Данас, иранска је нација натерала на узмицање све оне коју су похлепу усмерили ка исламском Ирану и Исламској републици", рекао је Хамнеи, храбрећи нацију дубоко уздрману недавним протестима у којима је страдало најмање 3.000 људи, економским недаћама и претњом новом интервенцијом САД и Израела.

Порука иранског верског лидера, уследила је свега дан пошто је Хамнеи, по први пут за 37 година, пропустио да присуствује Дану ратног ваздухопловства, што је у Ирану, али и на Западу подстакло талас спекулација о његовом здравственом стању.

"Снага народа више зависи од воље и чврстине народа него од авиона и пројектила... Очај непријатеља производ је вашег јединства... На овај дан, уз Божју вољу удвостручићемо славу иранског народа и принудити остале земље, владе и моћнике да се предају и понизно стану пред ирански народ", рекао је Хамнеи.

Уступци, маневри и скривени уранијум

Говор иранског верског лидера временски се подударио са озбиљним покретима војске и Револуционарне гарде, који су, очекујући могуће америчке ударе, добар део балистичких пројектила и лансера дронова преселили на исток земље. Тако, бар, тврде израелске обавештајне службе.

Готово истовремено, шеф иранског нуклеарног програма, Мохамад Еслами наговестио је да би Техеран могао да се одрекне високо обогаћеног уранијума и спорни материјал пошаље у Русију у замену за укидање санкција које је међународна заједница, протеклих деценија, уводила властима у Техерану.

Есламијева изјава први је наговештај да би Техеран, који се претходно жестоко опирао оваквој идеји, могао да одустане од процеса обогаћивања уранијума до мере потребне за израду нуклеарног оружја.

Западни извори тврде да Иран и после америчких напада, у јуну прошле године, на располагању има 408 килограма оваквог уранијума, скривеног "негде око око Исфахана".

"Иран никада није тајио да је тај материјал сакривен", рекао је шеф Међународне агенције за нуклеарну енергију, Рафаел Маријано Гроси крајем јуна прошле године.

Ирански нуклеарни програм, уништен или у фази обнове

На сателитским снимцима нуклеарног центра Фордо, које је компанија Максар техлолоџис објавила неколико дана пред почетак бомбардовања, види се 16 камиона паркираних тик уз улазе у овај објекат. Није јасно, ипак, да ли је том приликом било шта изнето из подземних бункера.

Иако је амерички председник Доналд Трамп, непосредно после ових напада, објавио да је ирански нуклеарни програм уништен, добар део америчких обавештајаца је под велики знак питања ставио успех напад бомбардера Б-2 на комплексе Фордо, Исхафан и Натанз.

Амерички министар одбране Пит Хегсет је тада, оптужио медије да су извештај објавили како би "учинили да председник САД, упркос величанственом успеху, буде приказан у лошем светлу". Од тог тренутка, у Вашингтону постоји само једна верзија исхода бомбардовања - Трампова.

Трампова администрација је иранску понуду да уранијум отпреми у Русију протумачила као "очајнички покушај" Техерана да испослује дипломатски крај најновије епизоде у 47 година дугој историји сукоба две државе, па су се кључни амерички преговарачи у овом процесу, Стив Виткоф и Џаред Кушнер, крајем викенда обрели на носачу авиона "Абрахам Линколн" прекомандованом из Јужног кинеског у Арапско море као додатни притисак на иранске лидере.

Куда плови "Абрахам Линколн"

Пре него што су полетели, Американци су о намерама обавестили Иранце, како ови потоњи штрапацирање по палуби ратног брода не би схватили као провокацију у јеку дипломатских напора да се нови рат, некако, заустави.

"Абрахам Линколн" је, пре десетак дана, био у зони у којој је без проблема могао да нападне циљеве у Ирану, али је "узмакао" у околину острва Сокорта код Јемена, неких 1.400 километара од Ирана.

Стратешко узмицање уследило је пошто је кинеска компанија "MizarVision" објавила серију снимака на којима се види распоред америчких снага на Блиском истоку, укључујући борбене авионе и ракетне системе.

Кинези су снимили и писте базе "Дијего Гарсија" у Индијском океану из којих су, током америчких напада у јуну прошле године, полетели бомбардери Б-2 и 13 тона тешким бомбама ГБУ-57 разнели добар део дубоко укопаних објеката иранског нуклеарног програма. На новим снимцима, међутим, на писти ове базе види се само пар транспортних авиона.

Од тог тренутка, и Американци су објавили серију сателитских снимака, укључујући радове на оштећеним нуклеарним постројењима у Ирану, али и фотографије бројних борбених авиона и дронова "рипер" у базама у Јордану, Саудијској Арабији, Катару и Оману.

Превише оружја да би избио мир

Уз бројне авионе, Американци у региону имају 12 ратних бродова, укључујући "Абрахам Линколн" и осам разарача који носе крстареће пројектиле "томахавк". Израелци тврде да су спремни да поднесу свој део терета у евентуалној будућој акцији против Иранаца.

Лавовски део притиска на Иран потиче од обавештајних процена да је, због сложених околности, утицај власти Исламске републике на најнижем нивоу у претходних 47 година. Земљу је озбиљно уздрмала економска криза, велики градови су погођени недостатком воде, док ни ситуација са снабдевањем енергентима није много боља.

Такво стање подстакло је масовне демонстрације, па су власти прво искључиле интернет у читавој земљи и одмах затим послали Револуционарну гарди у Басиџ милицију да се обрачуна са учесницима протеста. Званично, страдало је 3.117 људи, али опозиција тврди да је број убијених бар двоструко већи.

По први пут, у Ирану су гореле џамије и владине канцеларије, што је западне планере навело на закључак да би нови талас бомбардовања изазвао унутрашњу побуну и задао коначан ударац ајатолаху Алију Хамнеију.

Да ли ће и када Американци заиста напасти Иран на најбољи је начин описао Доналд Трамп, рекавши да је би "Техеран у наредних месец дана могао да се докопа нуклеарног наоружања".

Најжешћи противници Ирана у САД ове речи понављају још скоро 20 година, јер је још администрација Џорџа Буша Млађег – у заносу после напада на Авганистан и Ирак – означила 1.100 циљева у Ирану, повезаних са Револуционарном гардом и нуклеарним програмом.

Те 2006. године жеља ове утицајне групе унутар Републиканске странке да нападне Иран била је толика да је тада времешни, а сада покојни, Џон Мекејн на једном од партијских скупова песму Бич бојса „Барбара Ен” препевао у „Бомбардујмо Иран”.

Од тог тренутка, претња бомбардовањем Ирана саставни је део реторике свих администрација које су уследиле, а Доналд Трамп је у јануару 2019. две државе довео на ивицу рата пошто је наредио да се пројектилима испаљеним из дрона убије командант Револуционарне гарде Касем Солејмани.

Премијер Мацут је истакао да му је велико задовољство што присуствује потписивању оваквог документа, који представља дубоку симболику искрене жеље Владе Србије и потребе да младима, ученицима и будућим студентима омогући лакшу комуникацију са матицом земљом у смислу лакшег остваривања права у Србији.

"Србија на овакав начин показује да води рачуна трајно и континуирано о потребама младих Срба који живе у дијаспори. Мислим да овакви споразуми чине добар корак ка нечему што ће уследити, а то ће сигурно бити и признавање диплома и свега што постоји као препрека, с обзиром да имамо земљу која је у Европској унији и нас који смо у приступном поступук", рекао је Мацут.

Он се захвалио и Фондацији Света Петка и владики Осечкопољско и барањском Херувиму који гаје традицију и воде рачуна о Србима у дијаспори.

Митровић је рекао да ова Агенција у оквиру своје надлежности врши признавање свих школских диплома и да овај споразум омогућава да са Заједницом већа Вуковар имају бољу комуникацију ради бржег осрваривање права сународника који живе у Хрватској.

"Овај споразум нас води ка бржем и бољем развоју остваривања права деце која долазе код нас да наставе школовање, да завршавају, основне, средње школе или касније факултете. Ми ћемо се трудити да што боље, транспарентније и брже радимо те процесе и да ћемо у томе као и до сада заједничком сарадњом успети да привучемо што више наше деце из региона да дођу код нас да завршавају факултете", додао је он.

Дракулић је истакао да се овим споразумом након дужег периода омогућава свим ученицима који наставу похађају на српском језику, на подручју деловања Заједничког већа општина Вуковар да остваре своја права и упишу факултет у Србији, брже и једноставније.

"На подручју деловања Заједничког већа Вуковар имамо 1.460 ученика који наставу похађају на спрском језику, ћирилично писмо у основној школи и око 400 у средњим школама", рекао је он.

Према њиховим подацима, оних који им се јављају за стипендије, у Србији тренутно студира са овог подручја око 100 студената, док око 140 студира у Хрватској.

Потписивању су присуствовали и владика Осечкопољски и барањски Херувим, управница Фондације "Света Петка" Даница Станисављевић и чланови Фондације.

“Везује се за нашег војводу Јована Курсулу који је овде и сахрањен поред ње јер је он лично био задужен за њено спасавање из села Обрве. Да се ова црква пребаци, да се спасе од спаљивања и од скрнављења које је било планирано да се обави тако да је војвода Јова Курсула био лично ангажован са свештеником Иваном Пејовићем да се црква спасе и пренесе из села Обрве и то је учињено за једну ноћ”, каже протојереј Иван Терзић, старешина цркве у Цветкама.

Те ноћи 1812. године црква је одлетела у непознатом правцу. Барем је тако народ овог краја ујутру објаснио збуњеним Турцима. Како је добила у висини постоји ипак писани трагови из 19. века.

 “Црква је добила један необично висок изглед. Додата су брвна на зидове храма како би се очувала слемењача на истој висини, на истом нивоу на ком је била на претходној цркви која је имала потпуно другачији кров од шиндре. У овој обнови 1880 години донета је одлука да се промени кровни покривач. Да се уместо шиндре постави ћерамида која је очувана до данашњих дана. Али је ћерамида захтевала другачији нагиб кровних површина па се подигао ниво зидова”, објашњава Катарина Грујовић Брковић, директорка Завода за заштиту споменика у Краљеву.

Црва је сачувана споља и изнутра. Иконостас који је поклонио други устанички војвода, Лазар Мутап још 1812. године је у оригиналан. Над припратом је галерија са певницом. Народ долази у цркву и поклоњење знаменитом војводи Јовану Курсули.

 “Црква брвнара је дуго на овом простору. Значи 200 година како је пренета овде из села Обрва у Цветке. И људи су веома везани јер до 1964. године ово је била једина црква где су се обављале молитве, овде, где су се венчања обављала и крштења”, додаје протојереј Иван Терзић, старешина цркве у Цветкама.

Покрај цркве је спомен соба војводи Курсули. Ратницима са ових простора посвећени су и крајпуташи. Са скромним спомеником знаменитом војводи представљају једну од најбројнијих и најлепших скупина српских надгробника.

"Већ смо кренули са систематским прегледима када је реч о обавезним прегледима – офталмолога, оториноларинголога, физијатра, логопеда, стоматолога, као и обавезне крвне слике. Након тога заказује се завршни систематски преглед код педијатра, који подразумева и имунизацију", објашњава начелница Педијатрије ДЗ Вождовац докторка Александра Секулић Фрковић.

Према њеним речима, родитељи за сада не чекају последњи тренутак, а захваљујући доброј организацији, комплетан преглед се најчешће завршава за дан-два, највише три.

Забрињавајући налази код будућих ђака

Иако су слух и вид код већине деце добри, лекари упозоравају на проблеме који се све чешће уочавају током систематских прегледа.

"Логопеди најчешће примећују неадекватно развијен говорно-језички део – пре свега лошу артикулација и недовољно развијене претчиталачке способности. Такође, деца често имају неправилно држање тела, мало се баве спортом, а све је присутнија и гојазност", истиче педијатар.

Додаје да се у дечјим здравственим картонaма све чешће појављују дијагнозе које су некада биле карактеристичне искључиво за одрасле – попут повишеног крвног притиска или дијабетеса.

Саговорница наглашава да је кључ превенције у правилној исхрани и физичкој активности, али да једно без другог не даје резултате.

"Пустите децу да трче, скачу, играју се са другом децом, да шутирају лопту. Што мање мобилних телефона и телевизије, а што више времена напољу. Исхрана и физичка активност морају ићи заједно – једно без другог нема ефекта", поручује докторка Секулић Фрковић.

Упозорава и да прекомерна употреба мобилних телефона негативно утиче на држање, слабљење мишића леђа, али и на развој говора и графомоторичких способности.

Вакцинација као услов за упис

За упис у први разред неопходна је и потврда о примљеним обавезним вакцинама. Према речима педијатра, одзив родитеља у овом узрасту је углавном добар.

"Пред полазак у школу родитељи су знатно ревноснији. Уколико не постоји неко акутно обољење, вакцинација се обавља на време. Пред школу се дају тетраксим вакцина и ММР", наводи докторка Секулић Фрковић.

Када је реч о препорученим вакцинама, попут ХПВ вакцине, интересовање је и даље мање од очекиваног.

"Може боље и трудимо се да буде боље. У сталном смо контакту са родитељима – путем позива и порука – и надамо се да ће обухват у наредном периоду бити већи", закључује начелница Педијатрије ДЗ Вождовац докторка Александра Секулић Фрковић.

“Апсолутно је неопходно да сви људи виде, шта се не само овде дешавало него и шта је потенцијална опасност и оно што нас стално окружује у друштву и што се врло често дешава, на жалост овде се добар део дешавао и у школи где свима нама деца иду, тако да није лоше да се види шта нас окружје“, објашњава Саша Кнежевић, адвокат породице убијеног дечака.

“После две и по године коначно смо дошли у ову другу фазу што се тиче судског поступка, надам се да ће ово ићи својим током у неком разумном временском року”, каже Мића Симић, отац убијеног дечака.

Испред суда су били и родитељи деце убијене у ОШ „Владислав Рибникар“ и у селима Дубона и Мало Орашје. Њима није дозвољен улаз на припремно рочиште.

“Дошли смо, знајући шта смо ми прошли, дошли смо да их подржимо, јер знамо колико је то тешко за родтеље и зато ето сва подршка од нас и бићемо ту”, наглашава Анђелко Аћимовић, отац убијене девојчице из ОШ „Владислав Рибникар“.

Одбрана је оспоравала наводе из оптужнице и против је укључивања јавности у поступак.

"Конкретно овај случај се толико везује за догађај у Рубникару да је једноставно одбрана морала и данас да укаже да то апсолутно нема никакве сличности и да замоли суд да процесно сагледа целу оптужницу, јер припремно рочиште се не одржава реда ради, већ је то још једна шанса да се оптужница процесно још једном преиспита", каже Милан Петровић, адвокат оптужених.

Тринаестогодишњи Андреј Симић убијен је окторбра 2023. године. Њега је у породичној кући у Нишкој Бањи убио вршњак М.М. са 37 убода ножем.