"Тада смо се спасили од страног мешања... Данас, иранска је нација натерала на узмицање све оне коју су похлепу усмерили ка исламском Ирану и Исламској републици", рекао је Хамнеи, храбрећи нацију дубоко уздрману недавним протестима у којима је страдало најмање 3.000 људи, економским недаћама и претњом новом интервенцијом САД и Израела.

Порука иранског верског лидера, уследила је свега дан пошто је Хамнеи, по први пут за 37 година, пропустио да присуствује Дану ратног ваздухопловства, што је у Ирану, али и на Западу подстакло талас спекулација о његовом здравственом стању.

"Снага народа више зависи од воље и чврстине народа него од авиона и пројектила... Очај непријатеља производ је вашег јединства... На овај дан, уз Божју вољу удвостручићемо славу иранског народа и принудити остале земље, владе и моћнике да се предају и понизно стану пред ирански народ", рекао је Хамнеи.

Уступци, маневри и скривени уранијум

Говор иранског верског лидера временски се подударио са озбиљним покретима војске и Револуционарне гарде, који су, очекујући могуће америчке ударе, добар део балистичких пројектила и лансера дронова преселили на исток земље. Тако, бар, тврде израелске обавештајне службе.

Готово истовремено, шеф иранског нуклеарног програма, Мохамад Еслами наговестио је да би Техеран могао да се одрекне високо обогаћеног уранијума и спорни материјал пошаље у Русију у замену за укидање санкција које је међународна заједница, протеклих деценија, уводила властима у Техерану.

Есламијева изјава први је наговештај да би Техеран, који се претходно жестоко опирао оваквој идеји, могао да одустане од процеса обогаћивања уранијума до мере потребне за израду нуклеарног оружја.

Западни извори тврде да Иран и после америчких напада, у јуну прошле године, на располагању има 408 килограма оваквог уранијума, скривеног "негде око око Исфахана".

"Иран никада није тајио да је тај материјал сакривен", рекао је шеф Међународне агенције за нуклеарну енергију, Рафаел Маријано Гроси крајем јуна прошле године.

Ирански нуклеарни програм, уништен или у фази обнове

На сателитским снимцима нуклеарног центра Фордо, које је компанија Максар техлолоџис објавила неколико дана пред почетак бомбардовања, види се 16 камиона паркираних тик уз улазе у овај објекат. Није јасно, ипак, да ли је том приликом било шта изнето из подземних бункера.

Иако је амерички председник Доналд Трамп, непосредно после ових напада, објавио да је ирански нуклеарни програм уништен, добар део америчких обавештајаца је под велики знак питања ставио успех напад бомбардера Б-2 на комплексе Фордо, Исхафан и Натанз.

Амерички министар одбране Пит Хегсет је тада, оптужио медије да су извештај објавили како би "учинили да председник САД, упркос величанственом успеху, буде приказан у лошем светлу". Од тог тренутка, у Вашингтону постоји само једна верзија исхода бомбардовања - Трампова.

Трампова администрација је иранску понуду да уранијум отпреми у Русију протумачила као "очајнички покушај" Техерана да испослује дипломатски крај најновије епизоде у 47 година дугој историји сукоба две државе, па су се кључни амерички преговарачи у овом процесу, Стив Виткоф и Џаред Кушнер, крајем викенда обрели на носачу авиона "Абрахам Линколн" прекомандованом из Јужног кинеског у Арапско море као додатни притисак на иранске лидере.

Куда плови "Абрахам Линколн"

Пре него што су полетели, Американци су о намерама обавестили Иранце, како ови потоњи штрапацирање по палуби ратног брода не би схватили као провокацију у јеку дипломатских напора да се нови рат, некако, заустави.

"Абрахам Линколн" је, пре десетак дана, био у зони у којој је без проблема могао да нападне циљеве у Ирану, али је "узмакао" у околину острва Сокорта код Јемена, неких 1.400 километара од Ирана.

Стратешко узмицање уследило је пошто је кинеска компанија "MizarVision" објавила серију снимака на којима се види распоред америчких снага на Блиском истоку, укључујући борбене авионе и ракетне системе.

Кинези су снимили и писте базе "Дијего Гарсија" у Индијском океану из којих су, током америчких напада у јуну прошле године, полетели бомбардери Б-2 и 13 тона тешким бомбама ГБУ-57 разнели добар део дубоко укопаних објеката иранског нуклеарног програма. На новим снимцима, међутим, на писти ове базе види се само пар транспортних авиона.

Од тог тренутка, и Американци су објавили серију сателитских снимака, укључујући радове на оштећеним нуклеарним постројењима у Ирану, али и фотографије бројних борбених авиона и дронова "рипер" у базама у Јордану, Саудијској Арабији, Катару и Оману.

Превише оружја да би избио мир

Уз бројне авионе, Американци у региону имају 12 ратних бродова, укључујући "Абрахам Линколн" и осам разарача који носе крстареће пројектиле "томахавк". Израелци тврде да су спремни да поднесу свој део терета у евентуалној будућој акцији против Иранаца.

Лавовски део притиска на Иран потиче од обавештајних процена да је, због сложених околности, утицај власти Исламске републике на најнижем нивоу у претходних 47 година. Земљу је озбиљно уздрмала економска криза, велики градови су погођени недостатком воде, док ни ситуација са снабдевањем енергентима није много боља.

Такво стање подстакло је масовне демонстрације, па су власти прво искључиле интернет у читавој земљи и одмах затим послали Револуционарну гарди у Басиџ милицију да се обрачуна са учесницима протеста. Званично, страдало је 3.117 људи, али опозиција тврди да је број убијених бар двоструко већи.

По први пут, у Ирану су гореле џамије и владине канцеларије, што је западне планере навело на закључак да би нови талас бомбардовања изазвао унутрашњу побуну и задао коначан ударац ајатолаху Алију Хамнеију.

Да ли ће и када Американци заиста напасти Иран на најбољи је начин описао Доналд Трамп, рекавши да је би "Техеран у наредних месец дана могао да се докопа нуклеарног наоружања".

Најжешћи противници Ирана у САД ове речи понављају још скоро 20 година, јер је још администрација Џорџа Буша Млађег – у заносу после напада на Авганистан и Ирак – означила 1.100 циљева у Ирану, повезаних са Револуционарном гардом и нуклеарним програмом.

Те 2006. године жеља ове утицајне групе унутар Републиканске странке да нападне Иран била је толика да је тада времешни, а сада покојни, Џон Мекејн на једном од партијских скупова песму Бич бојса „Барбара Ен” препевао у „Бомбардујмо Иран”.

Од тог тренутка, претња бомбардовањем Ирана саставни је део реторике свих администрација које су уследиле, а Доналд Трамп је у јануару 2019. две државе довео на ивицу рата пошто је наредио да се пројектилима испаљеним из дрона убије командант Револуционарне гарде Касем Солејмани.

Премијер Мацут је истакао да му је велико задовољство што присуствује потписивању оваквог документа, који представља дубоку симболику искрене жеље Владе Србије и потребе да младима, ученицима и будућим студентима омогући лакшу комуникацију са матицом земљом у смислу лакшег остваривања права у Србији.

"Србија на овакав начин показује да води рачуна трајно и континуирано о потребама младих Срба који живе у дијаспори. Мислим да овакви споразуми чине добар корак ка нечему што ће уследити, а то ће сигурно бити и признавање диплома и свега што постоји као препрека, с обзиром да имамо земљу која је у Европској унији и нас који смо у приступном поступук", рекао је Мацут.

Он се захвалио и Фондацији Света Петка и владики Осечкопољско и барањском Херувиму који гаје традицију и воде рачуна о Србима у дијаспори.

Митровић је рекао да ова Агенција у оквиру своје надлежности врши признавање свих школских диплома и да овај споразум омогућава да са Заједницом већа Вуковар имају бољу комуникацију ради бржег осрваривање права сународника који живе у Хрватској.

"Овај споразум нас води ка бржем и бољем развоју остваривања права деце која долазе код нас да наставе школовање, да завршавају, основне, средње школе или касније факултете. Ми ћемо се трудити да што боље, транспарентније и брже радимо те процесе и да ћемо у томе као и до сада заједничком сарадњом успети да привучемо што више наше деце из региона да дођу код нас да завршавају факултете", додао је он.

Дракулић је истакао да се овим споразумом након дужег периода омогућава свим ученицима који наставу похађају на српском језику, на подручју деловања Заједничког већа општина Вуковар да остваре своја права и упишу факултет у Србији, брже и једноставније.

"На подручју деловања Заједничког већа Вуковар имамо 1.460 ученика који наставу похађају на спрском језику, ћирилично писмо у основној школи и око 400 у средњим школама", рекао је он.

Према њиховим подацима, оних који им се јављају за стипендије, у Србији тренутно студира са овог подручја око 100 студената, док око 140 студира у Хрватској.

Потписивању су присуствовали и владика Осечкопољски и барањски Херувим, управница Фондације "Света Петка" Даница Станисављевић и чланови Фондације.

“Везује се за нашег војводу Јована Курсулу који је овде и сахрањен поред ње јер је он лично био задужен за њено спасавање из села Обрве. Да се ова црква пребаци, да се спасе од спаљивања и од скрнављења које је било планирано да се обави тако да је војвода Јова Курсула био лично ангажован са свештеником Иваном Пејовићем да се црква спасе и пренесе из села Обрве и то је учињено за једну ноћ”, каже протојереј Иван Терзић, старешина цркве у Цветкама.

Те ноћи 1812. године црква је одлетела у непознатом правцу. Барем је тако народ овог краја ујутру објаснио збуњеним Турцима. Како је добила у висини постоји ипак писани трагови из 19. века.

 “Црква је добила један необично висок изглед. Додата су брвна на зидове храма како би се очувала слемењача на истој висини, на истом нивоу на ком је била на претходној цркви која је имала потпуно другачији кров од шиндре. У овој обнови 1880 години донета је одлука да се промени кровни покривач. Да се уместо шиндре постави ћерамида која је очувана до данашњих дана. Али је ћерамида захтевала другачији нагиб кровних површина па се подигао ниво зидова”, објашњава Катарина Грујовић Брковић, директорка Завода за заштиту споменика у Краљеву.

Црва је сачувана споља и изнутра. Иконостас који је поклонио други устанички војвода, Лазар Мутап још 1812. године је у оригиналан. Над припратом је галерија са певницом. Народ долази у цркву и поклоњење знаменитом војводи Јовану Курсули.

 “Црква брвнара је дуго на овом простору. Значи 200 година како је пренета овде из села Обрва у Цветке. И људи су веома везани јер до 1964. године ово је била једина црква где су се обављале молитве, овде, где су се венчања обављала и крштења”, додаје протојереј Иван Терзић, старешина цркве у Цветкама.

Покрај цркве је спомен соба војводи Курсули. Ратницима са ових простора посвећени су и крајпуташи. Са скромним спомеником знаменитом војводи представљају једну од најбројнијих и најлепших скупина српских надгробника.

"Већ смо кренули са систематским прегледима када је реч о обавезним прегледима – офталмолога, оториноларинголога, физијатра, логопеда, стоматолога, као и обавезне крвне слике. Након тога заказује се завршни систематски преглед код педијатра, који подразумева и имунизацију", објашњава начелница Педијатрије ДЗ Вождовац докторка Александра Секулић Фрковић.

Према њеним речима, родитељи за сада не чекају последњи тренутак, а захваљујући доброј организацији, комплетан преглед се најчешће завршава за дан-два, највише три.

Забрињавајући налази код будућих ђака

Иако су слух и вид код већине деце добри, лекари упозоравају на проблеме који се све чешће уочавају током систематских прегледа.

"Логопеди најчешће примећују неадекватно развијен говорно-језички део – пре свега лошу артикулација и недовољно развијене претчиталачке способности. Такође, деца често имају неправилно држање тела, мало се баве спортом, а све је присутнија и гојазност", истиче педијатар.

Додаје да се у дечјим здравственим картонaма све чешће појављују дијагнозе које су некада биле карактеристичне искључиво за одрасле – попут повишеног крвног притиска или дијабетеса.

Саговорница наглашава да је кључ превенције у правилној исхрани и физичкој активности, али да једно без другог не даје резултате.

"Пустите децу да трче, скачу, играју се са другом децом, да шутирају лопту. Што мање мобилних телефона и телевизије, а што више времена напољу. Исхрана и физичка активност морају ићи заједно – једно без другог нема ефекта", поручује докторка Секулић Фрковић.

Упозорава и да прекомерна употреба мобилних телефона негативно утиче на држање, слабљење мишића леђа, али и на развој говора и графомоторичких способности.

Вакцинација као услов за упис

За упис у први разред неопходна је и потврда о примљеним обавезним вакцинама. Према речима педијатра, одзив родитеља у овом узрасту је углавном добар.

"Пред полазак у школу родитељи су знатно ревноснији. Уколико не постоји неко акутно обољење, вакцинација се обавља на време. Пред школу се дају тетраксим вакцина и ММР", наводи докторка Секулић Фрковић.

Када је реч о препорученим вакцинама, попут ХПВ вакцине, интересовање је и даље мање од очекиваног.

"Може боље и трудимо се да буде боље. У сталном смо контакту са родитељима – путем позива и порука – и надамо се да ће обухват у наредном периоду бити већи", закључује начелница Педијатрије ДЗ Вождовац докторка Александра Секулић Фрковић.

“Апсолутно је неопходно да сви људи виде, шта се не само овде дешавало него и шта је потенцијална опасност и оно што нас стално окружује у друштву и што се врло често дешава, на жалост овде се добар део дешавао и у школи где свима нама деца иду, тако да није лоше да се види шта нас окружје“, објашњава Саша Кнежевић, адвокат породице убијеног дечака.

“После две и по године коначно смо дошли у ову другу фазу што се тиче судског поступка, надам се да ће ово ићи својим током у неком разумном временском року”, каже Мића Симић, отац убијеног дечака.

Испред суда су били и родитељи деце убијене у ОШ „Владислав Рибникар“ и у селима Дубона и Мало Орашје. Њима није дозвољен улаз на припремно рочиште.

“Дошли смо, знајући шта смо ми прошли, дошли смо да их подржимо, јер знамо колико је то тешко за родтеље и зато ето сва подршка од нас и бићемо ту”, наглашава Анђелко Аћимовић, отац убијене девојчице из ОШ „Владислав Рибникар“.

Одбрана је оспоравала наводе из оптужнице и против је укључивања јавности у поступак.

"Конкретно овај случај се толико везује за догађај у Рубникару да је једноставно одбрана морала и данас да укаже да то апсолутно нема никакве сличности и да замоли суд да процесно сагледа целу оптужницу, јер припремно рочиште се не одржава реда ради, већ је то још једна шанса да се оптужница процесно још једном преиспита", каже Милан Петровић, адвокат оптужених.

Тринаестогодишњи Андреј Симић убијен је окторбра 2023. године. Њега је у породичној кући у Нишкој Бањи убио вршњак М.М. са 37 убода ножем.

“Кућа је уписана темељ кад сам копао и дошло је да плаћам кад сам покрио. Легализовао сам и у Ваљеву кућу, све завршио. Неко је затајио негде”

“Па, имам горе у селу неки плац, који смо муж и ја платили, имамо неки мањи објекат озидан и ја хоћу да тај објекта озаконим”

“Због деце наше, да они не иду да се муче после”

“Имам једну кућу у селу мало старију, то је од мајке и ето то да легализујем. Нисам стигао пре. Што каже није ми нико крив што сам чекао задњи дан”, истичу грађани Ваљева и Ужица.

У Смедереву је у оквиру програма Свој на своме поднето око 7 000 захтева. А на основу поднете документације за озакоњење у протекле 22 године, нелегалних објеката има око 10 000.

По Закону о посебним условима за евиденцију и упис права на непокретностима власницима је омогућено да то учине уз накнаду од сто до хиљаду евра.

Грађана из осетљивих социјалних група ослобођени су плаћања накнаде.

„Највеће интересовање, односно највећи број пријава, што је и логично, односио на породичне стамбене објекте, односно куће, затим на помоићне објекте, на економске објекте, а да кажем следећа намена објекта за које су грађани подносили пријаве су пословни, односно станови у оквиру стамбених зграда, моожда складишни објекти и тако даље", наводи Снежана Богдановић, шеф озакоњења ГУ Ваљево.

Предраг Гавовић, помоћник градоначелнице Ужица истиче:

„Већина тих објеката су објекти који заиста решавају неки стамбени проблем и стамбено питање породица и донекле и имамо оправдање за тако нешто. Оно што је сада веома важно је да су сви ти објекти евидентирани, да су у апликацији Свој на своме у сарадњи са Републичким геодетским заводом и Агенцијом за просторно планирање припремљени сви подаци за те објекте и да сутра кроз решења Агенције за просторно планирање стекну право својине на тим објектима."

Пријављивање бесправних објеката било је могуће електронски на платформи Свој на своме, у поштама и локалним самоуправама. Градови и општине у Србији организовали су пријављивање и у појединим месним заједницама.

„Најизраженији проблеми су то што су грађани долазили неспремни, нису знали тачан број парцеле, парцеле су се мењале у међувремену, нису имали тачан податак о површини објекта, о томе које папире све треба да поднесу", наглашава Горан Здравковић, шеф озакоњења Града Ниша.

Занимљив податак је да у Ваљеву, у којем се интензивно гради, готово није било заинтересованих инвеститора нових стамбених зграда за упис права на непокретностима.

На захтев одбране, на рочиште позвана је психолошкиња лекарске комисије др Бљерта Весељени, која је изјавила да је Стојановић особа чији су капацитети општег знања у складу са нивоом образовања што, према њеним речима, значи да није ментално заостао.

Весељени је одбила да одговори на питање одбране о нивоу интелигенције оптуженог.

Одбрана је затим затражила да јој се достави и део теста који се односи на процену интелигенције, чему се тужилац успротивио, као и судско веће, уз образложење да је тест намењен за унутрашње потребе и да није доступан свим актерима судског поступка.

У испитивање се потом укључио и оптужени Стојановић, који је изјавио да су му током тестирања у болници сугерисали која поља на тесту треба да попуни.

Одбрана је затражила ново вештачење, и због тога што у болничком испитивању стања оптуженог није био укључен лиценцирани преводилац са албанског на српски језик, већ психијатар из екипе.

Сумња у вештачење

Судија Рахман Бећири прекинуо је рочиште, наводећи да ће датум наставка бити заказан након одлуке судског већа о томе да ли ће прихватити захтев одбране за ново вештачење.

"Сумњамо да је вештачење урађено професионално и стручно, јер особа која не говори истим језиком као пацијент није могла да да стручан налаз. То је може да закључи и лаик. У поступку је било чудно и то што су сви вештаци избегавали одговорност: нисмо добили конкретан одговор у вези са болешћу која је код оптуженог констатована још осамдесетих година“, изјавила јe бранилац адвокатица Јована Филиповић.

Према њеним речима, једини одговор који су добили је да је реч о нелечивој болести која се у каснијем лечењу може само благо побољшати, али не и излечити

Бранилац Ненада Стојановића, адвокат Милош Николић, такође, од суда је затражио ново вештачење менталног стања свог брањеника.

"На основу првог вештачења нисмо добили конкретне одговоре о томе да ли Ненад болује од душевне болести. Уз налаз нису достављени тестови који би то потврдили или оповргли. Такође, због учешћа нелиценцираног преводиоца, затражили смо ново вештачење и сада чекамо одлуку суда", рекао је Николић.

Планирано 40 сведока

На суђењу петорици Срба из Косовског Поморавља, који се терете за наводне ратне злочине, планирано је саслушање више од 40 сведока тужилаштва и одбране.

Међу оптуженима су Драган Ничић, Драган Цветковић, Слободан Јевтић и Милош Шошић из Пасјана, као и Ненад Стојановић из Босца код Каменице.

Тужилаштво их терети да су, наводно у саизвршилаштву са другим НН лицима, наоружани и обучени у маскирне и униформе нередовне српске полиције или војске, 5. априла 1999. године, у раним јутарњим часовима, извршили убиства, протеривања и друга кривична дела над албанским становништвом у више села.

Припремно рочиште одржано је 15. јануара прошле године у Основном суду у Приштини, када су оптужени негирали кривицу. Ухапшени су 3. августа 2024. године. Од тада су четворица у притвору у Подујеву, док се Драган Цветковић налази у кућном притвору.

Сумња се да су зауставили возило на ауто-путу које су потом запалили, како би блиндирано возило морало да се заустави. Како се види на снимцима који су доступни на друштвеним мрежама, дошло је и до експлозије једног од возила.

Осумњичени су ухапшени током интервенције Карабињера, а према првим извештајима дошло је и до пуцњаве.

Саобраћај на том делу ауто-пута је у прекиду.

„Ти пацијенти се оперишу, добију вештачки кук и већ сутрадан устају из кревета и ходају, газе на ту ногу, тако да је то велика ствар, велики бољитак за њих. Мени је жао што та особа из Владичиног Хана није ту, она је 1931. годиште, оперисана је уназад неколико дана и већ је кући, на ногама је отишла. Наравно, оперишемо такве људе, тако да то није чудо, она јесте један екстрем. Битно је код таквих пацијената да су психофизички добри, да нису дементне, ипак за ту врсту интервенције потребна је сарадња пацијента“, наводи др Душан Алексић, начелник одељења Ортопедије ЗЦ у Врању.

На питање ко су сад најчешће пацијенти на одељењу Ортопедије, колико има пацијената, интервенција…- др Алексић одговара: „Ми смо прошле године урадили преко 300 великих операција, не говорим о малим, од тога смо уградили 184 протезе - што кука, што колена, од тога је 63 протезе колена, а остало су протезе кука, ми радимо све типове протезе кука бесцементне, хибридне, биартикуларне, и колена, одскора смо почели, уназад две године д радимо колена и заиста смо достигли импозантну бројку. Ми смо почели да радимо и артроскопију колена, односно ендоскопију колена и урадили смо седам, осам операција до сада, добили смо тај стуб који је потребан за то, тако да је то једна новина“.

Додаје да људи обично почну да воде рачуна тек кад се деси нешто. „Има доста људи са остеопорозом, има много старачких домаћинстава поготову на селу, и они су најчешће наши пацијенти, први снег или прва поледица они су већ ту. Требало би да се користе препарати за остеопорозу, имамо специјалисте реуматологе и ендокринологе, ортопедија се директно не баве палотогијом, ми обично лечимо последице свега тога“, истиче доктор Душан Алексић.

Петоро је лекара специјалиста на одељењу Ортопедије врањског Здравственог центра, још троје је на специјализацији.

В. М је, наводи се, руднику "Ресавици" испоставио 15 рачуна – оверена печатом предузећа и потписом – у којима је у књиговодственим документима неистинито приказано да је наведена услуга извршена.

Тужилаштво је предложило да суд донесе решење којим ће се одредити суђење у одсуству В. М, с обзиром на то да је, како се истиче, у бекству и да је наређено издавање потернице јер је "правноснажном пресудом Вишег суда у Београду осуђен на казну затвора у трајању од четири године због извршења кривичног дела примања мита" у време када је, такође, обављао функцију генералног директора "Ресавице".

Ово је четврти кривични поступак који је Јавно тужилаштво за организовани криминал покренуо против директора рудника "Ресавица" у последњих 10 година, при чему су три кривична поступка окончана правноснажним осуђујућим пресудама.

"Задовољство ми је да кажем да смо договорили формирање парламентарних група пријатељства. Поред тога Влада Републике Србије је урадила свој посао тако да ми отварамо амбасаду у Танзанији и враћамо ниво сарадње који је постојао у претходном периоду", рекла је Ана Брнабић.

Председник парламента Танзаније, који борави у тродневној посети Србији, каже да ће и та земља отворити амбасаду у Београду.

"Разговарали смо о односима две земље још из дана Несврстаних када су се састали велики државници који су желели да наше земље добију већа права и ослободе се апартхејда. Истина је да ће српска влада отворити амбасаду у Танзанији, такође ћемо и ми отворити амбасаду у Србији. То потврђује колико поштујемо Србију и колико желимо да развијемо будуће односе наше две земље и желимо да наступамо заједнички у интересу наших народа. Желимо да унапредимо трговинске односе, драго нам је што се нашим студентима нуде школарине у оквиру програма у Србији", истакао је Азан Зунга.

Навео је да очекује да ће његова прва посета бити посета Београду.

"Јуче сам му честитао победу на председничким изборима, позвао сам га и телефоном. Очекујем да његова прва посета било коме или било где буде посета Београду и Србији. Увек имамо најближе односе, желимо добре односе поштујући Дејтонски мировни споразум, и верујем да ћемо наставити да те односе пажљиво градимо и водимо рачуна о интересима Србије и Српске", рекао је Вучић одговарајући на питања новинара након што му је епископ бихаћко-петровачки Сергије уручио Орден Новомученика бихаћко-петровачких.

"Стигло 2,479 милиона пријава за објекте, прва решења у фебруару или почетком марта"

Председник Вучић изјавио је да је стигло 2,479 милиона пријава за упис бесправних објеката и да очекује да грађани већ током фебруара или почетком марта добију прва решења.

"Најмање два милиона људи од 2,479 милиона, колико је предало захтеве, добиће решење о упису права својине на непокретности. Зашто је то толико важно? Зашто је Србија то осетила као тако страшно важан закон? Ми само у последње три дана, откада је продужен тај рок, имамо укупно 11 одсто поднетих пријава, више од 280.000 или 290.000 пријава", рекао је Вучић одговарајући на питање када очекује да ће бити издата прва решења по Закону о упису бесправних објеката.

Вучић је поручио да никоме више неће бити омогућено да гради нешто без претходног легализовања.

"Све што можемо да упишемо право својине – уписаћемо на најбржи начин. Покушавамо и даћемо све од себе да пронађемо законска решења да већ током фебруара или почетком марта имамо прва решења, да не крене све тамо од 5. или 6. марта, већ пре тога. Само проналазимо како то неким уредбама да регулишемо, а посебно у мањим општинама где су ствари апсолутно чисте, мислим да ту можемо брзо да испоручујемо резултате", рекао је Вучић.

"Одлука о кандидатури за премијера треба да буде моја и одлука народа"

Председник Вучић изјавио је да одлуку да ли ће бити кандидат за премијера треба да буде његова, као и одлука народа који, како је истакао, жели промене које гарантују стабилност и сигурност, а не "хаос и промене какве намећу блокадери".

Вучић је замолио страначке колеге да не говоре о томе да ли ће он бити будући кандидат за премијера на предстојећим изборима и да не нагађају о томе.

"Није ни време ни место. Прво, то мора да буде моја одлука да ли се осећам довољно способним и да ли желим, онда мора да буде народна одлука, а народ жели промене, само не жели промене какве му намећу блокадери", рекао је Вучић, одговарајући на питање новинара хоће ли се знати да ли ће он бити кандидат за премијера на парламентарним изборима.

"Ја сам почео да сликам 1963. године још са аналогном фотографијом, значи на филм, међутим после извесног времена због презаузетости сам престао са филмовима и онда сам купио први фотоапарат Никон 3,2 мегапиксела и са тим сам почео да правим дигиталне фотографије још од 2001. Значи, ова ретроспектива 25 година се односи на тај период када сам почео да сликам дигитално. Нисам бројао, али по меморијама које имам, колико терабајта, то је око 700 до 800 хиљада слика које имам сачувано", наводи Карољ Пушкаш, аутор изложбе.

Вилмош Тот, архитекта из Кањиже додаје: "Све ове слике које су ту подсећају на оно што је било, јер то је тако лепо подсетити се и вратити се у та времена када се то догодило. То је стварно феноменално!"

Карољ Пушкаш је чувено име у међународним фото круговима. Збирка коју је поклонио Кањижи садржи читаве циклусе радова везане за поједине области, од природе, заната, важних историјских тренутака, до на пример живота кубикаша, рибара, зидара, паора и равничарског хоризонта од којег се никада није одвајао.

''Све је тешко што каже од почетка до краја и спремање дрвета и печење самог ћумура и купљење и и тешко и прљаво и гараво. *питање репортера Који је најтежи део? најтежи део је тај спремити дрва после сради све на тенане, али спремити дрва што кажу дотерати дрва пред ћумурану то је највећи посао'', каже Бранко Корићанац из Каоне.

И породица Станишић се деценијама уз пољопривреду ослања на производњу ћумура. Некада су једном седмично правили и до стотину џакова. Имају добре услове и добро познају занат, па су тако успели и да школују своју децу. Дрва данас слажу ређе, али и даље воде рачуна да ћумур буде квалитетан.

''Најквалитетнији је ћумур од буковог дрвета. Значи искључиво буково дрво које је здраво да не буде натруло или нешто од тога је најквалитетнији и најбољи ћумур. Јер он највећу калорију има и постигне најбоље овај да кажем дејство топлоте, да се роштиљ користи'', наводи Драган Станишић из Властељице.

Од слагања дрва до готовог ћумура прође од седан до десет дана. На процес и дужину сувог гашења утичу временски услови, а сагоревање се контролише отварањем и затварањем вентила. Када избију жар и пепео, кажу, посао је завршен. Сезона рада у ћумурани најчешће траје од јесени до лета, до почетка послова у пољу и на њивама.

''Ово нама служи сада као нека додатна делатност значи некада се допуни буџет, кад зафале паре да се понека ћумурана испече и то је то, а иначе да се човек са тим професионално бави то је мислим да нема, да се то не исплати, да се тај посао не вреднује више уопште и то је тако једноставно'', истиче Бранко Корићанац из Каоне.

Иако није увек исплатив, у Драгачеву овај занат чувају од заборава. Ћумуране зидају искусни мајстори, а у сваку се угради више од три хиљаде цигала. Неке се праве и од црепа или ћерамиде, али све се слажу на исти начин, у облику округлих, препознатљивих кућица.

Српску делегацију предводио је Ратко Марковић, а чинили су је и Владан Кутлешић, Никола Шаиновић, Владимир Штамбук и Војислав Живковић.

У делегацији су били и представници мањинских заједница на КиМ из редова Бошњака, Турака, Египћана... Гуљбехар Шабовић, Зејнелабедин Курејши, Фаик Јашари, Сокољ Ћусе, Рефик Синадиновић, Ибро Вајт, Ћерим Абази.

Ромску заједницу заступао је тадашњи народни посланик и новинар РТВ Приштина Љуан Коко.

У разговору за Интернет портал РТС, Коко објашњава да је већ првих дана преговора било јасно да западни медијатори не желе постизање суштинског договора, а да је бомбардовање СРЈ и долазак међународних снага КФОР-а означило и егзодус Рома са Косова и Метохије који траје до данас.

За њега је најпоразније што се ни 27 година касније не зна колико је Рома убијено и нестало после доласка мировних снага на КиМ јуна 1999.

Без спремности на договор

Конференција у Рамбујеу била је последица озбиљних оружаних сукоба и кризе на КиМ 1998. године.

Коко истиче да је српској делегацији било јасно да то неће бити место где ће се договорити трајан мир.

"Одмах на старту смо видели да од преговора неће бити ништа зато што никада нисмо добили комплетан документ шта споразум подразумева, него део по део. И док смо решавали неке генералне уопштене ствари, на оним кључним стварима су се стално мењале бројке", каже Коко.

Тим међународних посредника у Рамбујеу чији су представници тзв. Контакт групе: САД, Велике Британије, Француке, Немачке, Италије и Русије.

„Постоје тренуци када је историја у рукама неколицине људи. Рамбује је један од тих тренутака. Судбина Косова, али пре свега судбина жена, мушкараца и деце који тамо живе, зависи од вас. Оквир је јасно дефинисан од стране Контакт групе: суштинска аутономија Косова у оквиру Србије. На вама је да покажете одговорност и храброст да донесете одлуке које могу донети мир и стабилност региону", поручио је у уводном говору тадашњи председник Француске Жак Ширак.

Љуан Коко каже да је његов утисак о намерама Контакт групе у Рамбујеу остао исти и 27 година касније.

"Није било никакве спремности, поготово нису хтели много да слушају о положају мањина на Косову и то је био велики проблем. Нажалост, то је била фарса у којој је Србија тешко оштећена", сматра Коко.

Албанску делегацију у Рамбујеу предводио је Ибрахим Ругова, а међу преговарачима је био и представник тзв. ОВК Хашим Тачи.

Партизанске песме и бомбе

Коко каже да није било директних преговора две стране, нити одвојених састанака, како са Тачијем тако и са другим албанским представницима.

"Једном је Ибрахим Ругова случајно залутао у наше крило дворца и то је било све од 'директних сусрета'", наводи.

Додаје да је српска делегација покушала да дође до компромиса у директним разговорима са тадашњом државном секретарком САД Медлин Олбрајт.

Као повод је искоришћен његов рођендан, 16. фебруар.

"После првих и других разговора који ничему нису водили јер се увек појављивао неки нови папир, дошли смо на идеју да за мој рођендан буде позвана америчка секретарка. И она је дошла на тај рођендан који је делегација организавала за мене. Хтели смо да чујемо њено мишљење, а рекла је: 'Волим српске партизанске песме, али бомбе морају да падну.' Јесте било смешно, али толико је било и трагично. У ствари, она је озбиљно мислила да ће тако бити, и тако је било", каже Коко.

Након преговора у Рамбујеу уследили су нови састанци у Паризу од 15. до 18. марта, али такође без јасног резултата.

Под притиском САД албанска страна је прихватила споразум Контакт групе, а представници СРЈ су одбили да дају пристанак да НАТО трупе пролазе кроз земљу, а да на КиМ буду распоређене међународне снаге под окриљем УН.

"Моментални егзодус" Срба и Рома са КиМ

Претња бомбардовањем СРЈ остварена је 24. марта.

Коко каже да је то био "моментални егзодус" у коме су осим Срба највише страдали припадници ромске заједнице.

"Турци су нашли модел да се окрену на ту страну, а све друге мањине су биле концентрисане у неким деловима и некако су били заштићени. Роми, као и Срби били су свугде по Косову и та хајка и терор који је настао: паљење, ломљење, убијање по великим насељима је значио крај за ромску заједницу", истиче Коко.

Објашњава да је у периоду од пар месеци више од 80 одсто Рома било принуђено да напусти Косово и Метохију.

"Разне албанске снаге: УЧК и банде, циљано су нападали и убијали Роме који ничим нису били умешани у сукобе. Али, то је био знак да морају да напусте Косово", објашњава.

Према ранијем попису на простору КиМ је било око 98.000 Рома.

Коко каже да их је данас на КиМ тек око 10.000, а да власти у Приштини и међу њима иницирају поделе.

Они који су отишли уточиште су нашли у централној Србији, а затим су отишли на Запад.

"Сада се велика већина ромског народа налази у Немачкој, Италији, Шведској, Данској...".

Коко је председник Центра за едукацију Рома и етничких заједница.

Један од циљева ове НВО је и да се сазна тачан број убијених Рома на КиМ, али и попишу сви нестали током и након рата 1999.

"Не зна се колико је убијено. Нажалост, не зна се ни колико је нестало. Још увек немамо комплетну документацију. Интензивно трагамо за новим подацима, али то иде тешко. Тешко долазимо до људи који ће говорити о својим настрадалим члановима породице. То је још увек енигма. Страшно је када ни после 27 година не знамо ко су биле жртве", наводи Коко.

На припремном рочишту изнети су докази који ће се изводити током поступка. Оптужница је написана на више од стотину страна.

Више јавно тужилаштво предложило је да јавност буде искључена са суђења због заштите интереса малолетника и приватности учесника у поступку. Родитељи траже отворен поступак за јавност, а коначну одлуку доноси Виши суд.

Саша Кнежевић, адвокат породице убијеног дечака, сматра да је апсолутно неопходно да сви људи виде процес дешавања.

"Не само овде шта се дешавало, него и шта је потенцијална опасност и оно што нас стално окружује у друштву и што се врло често дешава. Овде се добар део дешавао и у школи, где су свачија деца", навео је Кнежевић. 

Отац убијеног дечака Мића Симић истиче да је коначно "почела друга фаза судског поступка, после две и по године чекања".

"Надам се да ће ово ићи својим током у неком разумном временском року", нагласио је Симић.

Одбрана је оспоравала наводе из оптужнице и исказала противљење укључивања јавности у поступак, што је потврдио адвокат оптужених Милан Петровић. 

"Конкретно овај случај се толико везује за догађај у 'Рибникару' да је одбрана једноставно морала и данас да укаже да то апсолутно нема никакве сличности и да замоли суд да процесно сагледа целу оптужницу. Припремно рочиште се не одржава реда ради, већ је то још једна шанса да се оптужница процесно преиспита", навео је Петровић.

Испред суда су били и родитељи деце убијене у Основној школи "Владислав Рибникар" и у селима Дубона и Мало Орашје. Њима није дозвољен улаз на припремно рочиште.

Анђелко Аћимовић, отац убијене девојчице из ОШ "Владислав Рибникар", сматра да су дошли као подршка, знајући кроз шта су све и сами прошли.

"Дошли смо да их подржимо јер знамо колико је то тешко за родитеље. Бићемо ту, сва подршка од нас", каже Аћимовић.

Главни претрес је заказан за 9. март.

Тринаестогодишњи Андреј Симић убијен је ножем у октобру 2023. године, у породичној кући у Нишкој Бањи од стране вршњака М. М. Имао је 37 убодних рана. 

Из Опште болнице у Чачку су саопштили да је на Ургентно-пријемно одељење довезена мушка особа старости 42 године без свести, пулса и дисања.

Пацијент је подлегао повредама задобијеним при удару воза, наводе из чачанске Опште болнице.

"Кад погледате колико их је било пре последњих ратова, сви су доживели трагедију. Ми колико будемо могли као држава и ја лично гледаћемо да помогнемо и увек ћемо помагати", истакао је Вучић у разговору са владиком Сергијем у Председништву Србије.

Вучић је нагласио да је Крајина један од најстрадалнијих наших крајева и у Другом светском рату, као и у последњем рату и подсетио да је архимандрит Сава Трлајић мученички изгубио живот.

Председник је додао да су ту увек живели Срби, а владика Сергије је навео да их је на том простору сада, нажалост, највише у земљи, односно у разним јамама и на стратиштима.

Епископ је изразио забринутост јер се све више смањује број нашег народа на простору епархије.

"Борба је као и овде, што кажемо, у мајци Србији. Ми непрестано пратимо шта се овде дешава и знате да смо уз вас непрестано и боримо се да сачувамо наше границе и наше светиње и огњиште", казао је епископ Сергије. Казао је да Срба има све мање нарочито у селима на територији те епархије и приметио да их је у Ливну све мање и да готово да више нема српске деце.

Епископ Сергије уручио Вучићу орден

Председнику Вучићу епископ бихаћко-петровачки Сергије уручио је Орден Новомученика бихаћко-петровачких.

Вучић је изјавио да Орден Новомученика бихаћко-петровачких, не прима као лично узвишење, него као печат духовног заједништва и истакао да је тај орден позив на још већу одговорност.

Вучићу је Орден је додељен за показано доброчинство и велику љубав према Епархији бихаћко-петровачкој, а посебно за велико доброчинство показано према манастиру Рмањ.

Орден је установљен у спомен православних хришћана пострадалих на простору Епархије бихаћко-петровачке у 20. веку, а додељује се појединцима, колективима и институцијама за допринос СПЦ и њеним верницима.

Манастир Рмањ у Мартин Броду, посвећен Светом Николају Мирликијском, подигнут је 1443. године. Приписује се као задужбина Катарини Бранковић, ћерки Ђурђа Бранковића и супрузи Урлиха II Цељског.

Почетком 17 века, Рмањ постаје духовни и административни центар, а уједно постаје и седиште дабробосанских митрополита пуних 110 година.

У Рмњу је радила и иконописна школа, а у њему су преписиване свештене и богослужбене књиге. У више наврата Турци су манастир рушили и палили, али је он обнављан.

На Велики четвртак, 1944. године, манастир су бомбардовали Немци и порушили га до темеља.

П. М. је одређено задржавање до 48 сати и, уз кривичну пријаву, биће приведен Вишем јавном тужилаштву у Сомбору.

Вестова је истакла да су сведочења и докази изнети током поступка потврдили да је извршења кривичних дела било и да су оптужени за њих одговорни.

Навела је да су оптужени извршили кривична дела против оних које су сматрали противницима, како би обезбедили контролу над Косовом и Метохијом.

Тужитељка је навела да суђење није могло да избегне климу застрашивања од самог почетка, а да докази указују да је таквих настојања било чак и у самом Хагу.

Истакла је да су оптужени били припадници главног штаба такозване ОВК и да су команданти зона добијали наређења од оптужених, а не обрнуто.

Нагласила је да тужилаштво остаје при аргументацији коју је изнело у доказном поступку.

Тужилаштво има осам сати да изнесе завршну реч и урадиће то у току дана и сутра.

Завршно излагање заступника жртава биће одржано сутра. Потом ће 11, 12, 13. и 16. фебруара завршну реч изнети одбрана оптужених, а 18. фебруара биће одговори страна у поступку и изјаве оптужених.

После завршних речи, веће ће донети пресуду.

Пресуда се доноси у року од 90 дана од завршетка доказног поступка, а ако је због околности потребно додатно време, тај рок може бити продужен за још 60 дана.

Бивше вође такозване ОВК терете се по основу индивидуалне кривичне одговорности у шест тачака оптужнице за злочине против човечности и у четири тачке за ратне злочине.

У оптужници се наводи да су кривична дела за која су оптужени вршена најкасније од марта 1998. па до краја септембра 1999. године на више од 40 места широм Косова и Метохије, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији.

Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су у притвору у Хагу од хапшења у  новембру 2020. године, а суђење је почело у априлу 2023. године.

Такозвана ОВК је током 1998. и 1999. године извршила бројне злочине, убиства и отмице над припадницима војске и полиције тадашње Југославије, Србима и другим неалбанцима, као и Албанцима који нису прихватили да буду њени помагачи или припадници.