"Дакле, да ли је то, нисам стручан, инфузија или нешто друго, али сада ствари значајно другачије у том медицинском смислу стоје у односу на то како су стојале јуче, пре два или пре три дана. То је нешто што је, рекао бих, сваком у Србији ко брине о другим људима, ко је нормалан, нешто што чини ми се јесте најважније. Тако да, то је једна како год добра вест, тиме су и ови људи из њеног окружења показали одговорност", навео је Вучић.

Поручио је да им је као председник Републике, а некима од њих и као врховни командант, захвалан на одговорности и на озбиљности. Њихов је посао такође да помогну у очувању живота једне жене, додао је Вучић.

Он је рекао да је добро што је то урађено и потпуно свеједно да ли су услишили њен захтев или видели у каквом је стању, и дошли до болнице.

"Моје молбе ће ићи сваког дана да госпођа Хрка престане са даљим угрожавањем свога здравља. Сада је, како да кажем, њено здравље и њено тело добило прилику за наставак живота и опоравак и рекао бих да је то нека врста, у свим овим тешким условима, радосне вести за све наше грађане", рекао је Вучић за Информер.

Председник је поздравио то што се огласила МедиГрупа и навела да ће Дијана Хрка, која је била у тој болници, имати стални медицински надзор и бринути о њеном здрављу.

"Веома сам срећан што је то тако и то нам је гаранција да ће и они уз тај стални медицински надзор бринути о њеном здрављу", рекао је Вучић.

Дијана Хрка напустила је раније вечерас шатор постављен недалеко од Скупштине Србије у којем је штрајковала глађу и примљена у једну приватну клинику.

"У сваком случају најважније је да је покренут процес. Треба сачекати, бити обазрив. Надамо се да ће бити позитиван и да ће наша рафинерија наставити са радом. То је у овом моменту кључно", каже некадашњи помоћник министра енергетике за нафту и гас Раша Којчић.

Стручњак Савеза енергетичара Жељко Марковић сматра да је то међукорак.

"Ево сада имамо независан менаџмент. То шта је 'трећа страна' то је исто питање, то није дефинисано. Вероватно јесте дефинисано захтевом, али ми тај захтев нисмо могли да видимо. Оно што би могло да доведе до неког привременог одлагања, па онда да се виде даљи кораци да ли ће се то дешавати и са власништвом, шта ће се урадити у неком даљем периоду", наводи Марковић.

Румунија преузима рафинерију Петротел

У Европу и нашем региону ситуацију додтно компликују и санкције Лукоилу и Росњефту. За сада их је Вашингрон, до априла, пролонгирао Немачкој, Мађарску је изузео од санкција. Изузеће тражи и Словачка, а Бугарска је већ покренула преузимање рафинерије Лукоила, што најављује и Румунија, која има рафинерију Петротел и више од 300 пумпи те руске компаније.

"Румунија неће тражити продужење рока за усклађивање са америчким и британским санкцијама, мора да преузме контролу над Лукоиловом рафинеријом Петротел. Штитимо енергетску безбедност Румуније. У Министарству енергетике раде на стварању закона који ће, с једне стране, осигурати потпуно поштовање режима санкција, а с друге стране, континуитет рафинеријских активности Петротела", рекао је министар енергетике Румуније Богдан Иван.

Подсетимо, ембарго на руску нафту која долази морским путем Европска унија увела је још у децембру 2022. Брисел је тада од санкција, потпуно или делимично, изузео пет земља Уније и дао рокове да снабдевање постепено прилагоде. Већ три године од примене тог ембарга и Србија не купује руску нафту.

У саопштењу МУП-а су и биографије пуковника полиције Радослава Репца и Саше Косовића.

Радослав Репац је рођен 1981. године у Бихаћу, а дипломирао је на Полицијској академији у Београду где је стекао звање дипломирани официр полиције.

Професионалну каријеру започео је у Полицијској станици Савски венац на радном месту помоћник командира, а упоредо је обављао дужност командира вода у Интервентним јединицама полиције.

Од 2006. године у Полицијској бригади ПУ за град Београд обавља низ дужности почев од радног места заменик командира чете и командир чете, заменика команданта батаљона и командант батаљона и заменика команданта полицијске бригаде.

Обављао је и дужност начелника Управе полиције у ПУ за град Београд, а 2021. године постављен је за команданта ПЈП Полицијске бригаде.

У току каријере пуковник Репац је завршио више обука као што су обука Француске интервентне полиције и обука у организацији Министарства унутрашњих послова Руске Федерације на Краснодарском универзитету коју је завршио као један од два најуспешнија полазника. Такође, завршио је обуку из области Интервентних јединица полиције и поседује звање Вишег тренера ИЈП.

Због постигнутих изузетних резултата у раду, 2011. године ванредно је унапређен у више звање, 2014. и 2017. године, због изузетних резултата рада и значајног доприноса у раду, поводом дана МУП-а и дана Полиције, добио је награду министра унутрашњих послова, а 2023. године додељена му је медаља за посвећеност служби првог степена.

Полицијска бригада под командом пуковника полиције Радослава Репца 2025. године одликована је Орденом заслуга за одбрану и безбедност првог степена.

Ожењен је и отац двоје деце.

Саша Косовић – помоћник директора полиције

Досадашњи командант Жандармерије, пуковник полиције Саша Косовић, постављен је решењем директора полиције на место помоћника директора полиције у Дирекцији полиције. 

Пуковник полиције Саша Косовић је рођен 1969. године у Никшићу. Радни однос у Министарству унутрашњих послова је засновао 1992. године, у Специјалној антитерористичкој јединици у Приштини, а 1999. године је постао помоћник команданта те јединице.

 У Жандармерију прелази 2001. године, а 2003. постаје командант Противтерористичке јединице у саставу Жандармерије.

Помоћник команданта Жандармерије постаје 2005. године, а 2023. године постављен је за команданта Жандармерије.

Ожењен је и отац једног детета.

Дијана Хрка је раније данас рекла, коментаришући изјаву председника Александра Вучића да га је ВБА обавестила да је његов разговор са њом неовлашћено сниман, да не зна зашто је њен разговор с председником интересантан за ВБА с обзиром на то да је цивил.

"Ако буде проблема, објавићу разговор са председником, сигурно је неко снимао", истакла је Хрка.

Фон Бекерат је похвалио "напоре свих заинтересованих страна, укључујући организације цивилног друштва".

"Очекујемо да РЕМ, након конституисања, у потпуности почне да испуњава свој мандат, у складу са законодавством и професионалним стандардима. Кључна је примена, коју ће ЕУ пажљиво пратити", поручио је амабасадор и шеф Делегације ЕУ у Србији.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

13.11.2025. Четвртак: Ујутру хладно са слабим приземним мразем, а локално се очекује и слаб мраз на 2 m висине, у нижим пределима и са маглом и ниском облачношћу која ће се у Војводини, Поморављу и по појединим котлинама задржати и већи део дана. У осталим крајевима током дана претежно сунчано. Ветар слаб, источни и југоисточни. Најнижа температура од -2 до 5, а највиша од 12 до 17 степени, у местима са дужим задржавањем магле хладније од 6 до 10 степени. Упозорење: МАГЛА-Хоризонтална видљивост <200м, вероватноћа 80%.

14.11.2025. Петак: Ујутру хладно, понегде са слабим мразем, у нижим пределима и са маглом. Током дана претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, јужни и југоисточни. Најнижа температура од -2 до 6, а највиша од 14 до 19 степени.

15.11.2025. Субота: Ујутру хладно, понегде са слабим приземним мразем, у нижим пределима и са маглом. Током дана мало и умерено облачно и суво са сунчаним периодима. Ветар слаб и умерен, јужни и југоисточни. Најнижа температура од 0 до 7, а највиша од 14 до 20 степени. Увече и током ноћи постепено наоблачење, које ће тек понегде условити слабу краткотрајну кишу.

16.11.2025. Недеља: У већем делу мало до умерено облачно и суво, само на северу Војводине уз нешто више облачности понегде са кишом. Ветар слаб и умерен, јужни и југоисточни. Најнижа температура од 2 до 8, а највиша од 14 до 19 степени.

"Данас је истекао рок за подношење кандидатура и сада је ова кандидатура моја за место повереника независне институције за заштиту равноправности јавна", рекао је Антонијевић за Танјуг.

Како додаје, сада све зависи од динамике Народне скупштине Србије, а пре гласања биће одржана и слушања на којима ће пред надлежним скупштинским одбором говорити о својим кандидатурама и на који начин, како каже, мисле да унапреде равноправност у Србији.

Антонијевић је додао да су сви посланици јутрос добили списак кандидата који су прихватили кандидатуре.

Појаснио је и да се ради о "функцији која је независна" и код које постоји таква законска процедура предлагања да кандидат мора претходно дати сагласност на тај предлог.

Говорећи о нападима који су се појавили на друштвеним мрежама поводом његове кандидатуре, Антонијевић наводи да су то напади који трају годинама.

"Не ваља ни када кандидат има искуство, ни када нема искуство, тако је за било коју функцију. Мислим да је то стварно већ отишло предалеко. Те хајке, то је стварно један модел који мора да престане у Србији", истакао је Антонијевић.

Како је додао, зато и институција за коју је кандидат има огромну одговорност.

"Хајка на људе мора да престане, а у њој наравно не смеју да учествују ни опозициони политичари", навео је Антонијевић.

Антонијевић је био директор Комитета правника за људска права (YUCOM), а као директор Фондације за отворено друштво, у улози медијатора учествовао је у међустраначком дијалогу који је вођен 2019. године између власти и опозиције.

Вучић је објавио и заједничку фотографију са Додиком.

Додик је објавио поводом тог састанка да су се сагласили да је однос РС и Србије "на веома високом стратешком нивоу".

"Захвалан сам председнику Вучићу на разумевању у многим процесима и пројектима које смо остварили у РС", навео је Додик на мрежи Икс и додао да РС остаје посвећена сарадњи и жели да у будућности то оствари "на још већем нивоу с председником Вучићем".

"Од тренутка када се то догодило, посебно у Антверпену, били смо на опрезу", рекао је један полицајац за Ројтерс.

Истражитељи су прегледали надзорне снимке, проверавали француске регистарске таблице и упозорили локалне јувелире да "не дирају" потенцијално препознатљиве комаде.

Француске власти су покренуле истрагу против четири особе, али украдени накит још није пронађен.

Париско тужилаштво поручило је да се "разматра сваки сценарио".

Антверпен – центар дијаманата и растућег подземља

Антверпен је вековима центар светске трговине дијамантима, али и дом "растућег подземља", истиче агенција.

Према полицијским и судским извештајима, део од око 300 јувелирских продавница које воде трговци грузијског порекла повезан је с илегалним откупом и препродајом украденог злата и драгуља.

Антверпен је већ био кључна тачка у ранијим случајевима – након пљачке ријалити звезде Ким Кардашијан у Паризу 2016. године, вођа банде је признао да је злато и дијаманте продао управо у том граду.

Од тада је више истрага открило криминални коридор Француска–Белгија, преко којег банде с Балкана и из источне Европе пребацују плен ка антверпенским купцима.

Јаке везе јувелира и криминала

Истражни извештаји из Антверпена наводе да постоји "јака веза између јувелира и трговаца дрогом" и да су поједини златари укључени у прање милиона евра криминалног новца.

Тадашњи градоначелник Антверпена, Барт де Вевер, 2017. године је наредио да се инсталирају камере с препознавањем лица у златарама, али, према изворима, оне су "инсталиране, али никада нису укључене".

Плен из Лувра сувише препознатљив за купце

Полицајци сумњају да ће плен из Лувра тешко да се нађе код купца чак и у Антверпену. Драгуљи су уметнички препознатљиви, са великим сафирима и дијамантима, и мало који полирач би се усудио да их обради.

"То није лак новац. Злато се лако топи. Али ови драгуљи су сувише познати", рекао је један полицајац.

„Овако изгледа најстарије дрво у вршачком парку, једном од најстаријих паркова у Србији. Оно је старо скоро 250 година и то је једна реткост на подручју Србије, али изгледа да му подручје и нега Вршчана прија и он је оставрио ту старост коју је остварио и даље је жив, што је јако битно и доста је виталан“, наводи Чедомир Каровић, председник Покрета горана, Вршац.

Под овим гранама, пре готово једног века, започела је прича која је надживела време и која ће касније добити своје место и у српској поезији - прича о љубави Васка Попе и Хаше Сингер, записана у стиховима и сећањима.

„Овај парк и ово дрво и његова крошња су сведоци како Васко, љубећи се онако узгред са Хашом, учи шта је главна ствар у песми. Читају стихове, говоре о стиховима и онако узгред се љубе и тако откривају тајне стихова“, каже Драгољуб Ђорђевић, суорганизатор.

„Ми можемо бити сигурни у то јер је Васко написао песму Час из песништва, коју је управо посветио том тренутку где они седе на белој клупи којих је некада било пуно у градској башти“, истиче Драгољуб.

Васко Попа је често истицао да му је управо Вршац био један од најдубљих мотива за песништво. Његова веза са Хашом и са овим парком део је локалног идентитета који чувамо.

„Ми смо у Горанима размишљали да сакупимо кестен овог старог дрвета и да прозведемо Васкове саднице - да буде то Васков кестен који бисмо поделили људима који би желели да имају наследнике овог дрвета и да Васко на тај начин настави да живи медју нашим Вршчанима“, истиче Чедомир Каровић.

Данас се најстарије дрво у парку не памти само по годинама. У његовој хладовини и даље настају приче, сусрети и можда неке нове љубави. Као да дух песника и даље шапуће кроз лишће - о стиховима, тишини и једној Хаши.

Директор фабрике Александар Голубовић, потврдио нам је да је фабрика затворена због забране увоза животињских црева због слинавке и шапа.

"Подсећам да је слинавка и шап вирусно обољење које је зооноза, наноси огромну штету сточном фонду и предузимају се најрадикалније мере за њено искорењивање забрана промета пре свега, објашањава Миодраг Милковић, директор Ветеринарске станице у Бујановцу.

У фабрици је радило шездесет радника из Бујановца и околних села, након затварања фабрике неки су пронашли посао, а већина је на Тржишту рада, потврдили су нам радници који нису желели пред камере. Власник фирме је из Словачке, радницима дугује неколико плата, директор Голубовић тврди да ће зараде бити исплаћене када се створе финансијски услови за то. Каже, да фирма није добила субвенције од државе, већ је пословала самостално. Најавио је отварање нове фабрике у Слободној зони у Врању, где планирају да закупе простор и упосле отпуштене и нове раднике.

У локалној самоуправи кажу да је фабрика у Бујановцу радила неколико година у приватном власништву и у приватном закупу у овим просторијама овде и да се радници никада нису обратили њима за помоћ, никада се нису састали са власником из Словачке.

Према мејловима које је Џефри Епстин слао својој блиској сарадници Гилејн Максвел и писцу Мајклу Вулфу, Епстин је више пута помињао Трампа и доводио га у везу са женом за коју истражитељи верују да је била једна од жртава његовог ланца трговине људима и сексуалног искоришћавања.

У поруци из априла 2011. године, упућеној његовој тадашњој сарадници Гилејн Максвел, Епстин је навео да је једна наводна жртва "проводила сате у његовој кући са Трампом", додајући да о томе "никада није било речи", наводи Еј-Би-Си њуз.

Преписка са новинаром Мајклом Вулфом

Други објављени мејлови односе се на комуникацију између Епстина и америчког новинара и писца Мајкла Вулфа.

У порукама из децембра 2015. године, Вулф је обавестио Епстина да Си-Ен-Ен планира да пита Трампа о њиховом односу, док је Епстин одговорио да би требало "смислити његов одговор".

Вулф му је потом саветовао да "пусти Трампа да се сам ували у невољу".

Бела кућа и Мајкл Вулф нису коментарисали мејлове

Трећа преписка, из јануара 2019. године, односи се на питање да ли је Трамп раније забранио Епстину приступ у свој клуб Мар-а-Лаго.

"Трамп је рекао да ме је замолио да се повучем, али никада нисам био члан", написао је Епстин, додајући да је "наравно знао за девојке".

Контекст ових мејлова није у потпуности јасан из делова које су демократе објавиле, а ни Бела кућа ни Вулф нису одговорили на захтеве за коментар, наводи Еј-Би-Си њуз.

Објављивање мејлова долази у тренутку када се у Конгресу разматра закон којим би Министарство правде било обавезано да објави све истражне списе о Епстину.

Трамп оптужио демократе да стварају превару

Трамп је у јулу на друштвеним мрежама оптужио демократе да стварају превару око Епстинових фајлова, називајући читаву аферу "обманом и лажи".

Америчко Министарство правде је раније ове године саопштило да нема доказа о такозваној "листи клијената" нити о уценама моћних појединаца, иако одбор Конгреса наставља да захтева приступ свим документима повезанима с истрагом.

Џефри Епстин, бивши финансијер осуђен за сексуалну експлоатацију малолетница, пронађен је мртав у затворској ћелији 2019. године, док је чекао суђење за трговину људима.

Гилејн Максвел: Никада Трампа нисам видела на "масажи"

Сарадница милијардера Џефрија Епстина, током првог испитивања, изјавила је да је "можда упознала" Доналда Трампа 1990. године, пре него што је упознала Епстина, преноси Гардијан.

Максвелова је описала однос између Трампа и Епстина као "пријатељски", али је напоменула да није знала како су се њих двојица упознали нити како су постали пријатељи.

Додала је да никада није видела председника Трампа на "масажи".

"Заправо, никада нисам видела председника у било којој ситуацији везаној за масажу. Никада нисам била сведок било каквог непримереног понашања председника. Током времена које сам провела с њим, био је прави џентлмен у сваком погледу", навела је бивша партнерка Џефрија Епстина.

Максвелова је такође демантовала тврдње да је регрутовала масерке са Трамповог имања Мар-а-Лаго.

Гилејн Максвел осуђена је на 20 година затвора и новчану казну од 750.000 долара након што је осуђена по пет тачака за сексуалну трговину. Она тренутно издржава казну од 20 година затвора у Тексасу.

Игор Божовић и Слободан Кашћелан су осуђени на по 13 година затвора, Милан Вујотић и Драган Кнежевић на по 11 година, пише подгорички Дан.

Виши суд у Подгорици потврдио је оптужницу против припадника криминалног кавачког клана Игора Божовића којег Специјално државно тужилаштво терети да је учествовао у шверцу 743 килограма кокаина, који је откривен и заплењен у августу 2020. године, у холандској луци Ротердам.

За исто кривично дело раније су оптужени Радоје Звицер, Слободан Кашћелан, Милан Вујотић и Драган Кнежевић.

"Специјално државно тужилаштво подигло је, у децембру 2023. године, оптужницу против Р. З., Д. К., М. В. и С. К., за кривична дела стварање криминалне организације и неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога, која је, након што ју је суд потврдио, ступила на правну снагу", саопштено је раније из тужилаштва.

"Мислим да смо заиста најближе него икада да уђемо у ЕУ, јер смо испунили све те неке предуслове. Kроз разне сусрете које сам имао као председник Владе, осетио сам да нас сви разумеју, поштују и уважавају", рекао је Мацут на конференцији чији је циљ отварање платформе за разговор о кључним друштвеним, политичким и економским темама Западног Балкана.

Говорећи о годишњем извештају ЕУ за Србију, Мацут је рекао да је извештај доживео више у форми критике него похвале.

"Србија је дуго на путу европских интеграција. Направили смо важне искораке, а у последњих неколико месеци смо се убрзали (реформе)", оценио је Мацут.

Додао је да ће Влада Србије даље спровођење реформи преузети на себе. "Бићемо врло активни, министри су добили јасне инструкције, а ја ћу интезивно пратити њихов рад", рекао је премијер Србије.

Брнабић: Стратешки циљ Србије чланство у ЕУ

Председница Народне скупштине Ана Брнабић истакла је да је стратешки циљ Србије да постане пуноправна чланица ЕУ, а да је стратешки интерес да читав Западни Балкан буде део ЕУ уз оцену да је то једнако добро и за Србију, регион, али и за саму ЕУ.

Истакла је да су три важна разлога због којих Србија треба да постане чланица ЕУ наводећи да је, без обзира на све што се може замерити тој заједници, ЕУ неспорно највећи и најуспешнији мировни пројекат у историји човаченства.

"ЕУ је у највећој мери донела најдужи мир и такав мир на европском континенту да је тешко замислити да су државе чланице ЕУ биле смртни непријатељи. Западни Балкан мора да буде део таквог мировног пројекта да би се окренули будућности и да би другачије перципирали прошлост'', рекла је Брнабићева.

Навела је да су реформе које Србија спроводи на европском путу комплексне и да могу да се сведу у три кључна скупа – владавина права, јавна управа и економија.

Нагласила је и да Србија интензивно ради на европским интеграцијама и изразила наду да ће у децембру бити отворен Kластер 3, као и да Србија треба да убрза реформе које су, како је рекла, успорене, јер нема националног консензуса о томе да Србија треба да постане део ЕУ.

Ђурић: Отварање Kластера 3 у интересу и Србије и ЕУ

Министар спољних послова Марко Ђурић поручио је да је Србија успела да добије препоруку за отварање Kластера 3 и навео да ће у наредним месецима фокус бити на раду са државама чланицама којима ће бити изнети сви аргументи и разлози због којих је, како је истакао, не само у интересу Србије, већ и ЕУ да се пошаље снажан сигнал кроз отварање тог кластера.

Указао је да нема дилеме да је у Србији већина за учлањење у ЕУ, а да је наратив о ЕУ и захтев да се он промени "двосмерна улица".

"Ми морамо да радимо и у државама чланицама ЕУ да променимо слику, не само у Србији, него и у целом региону, јер оно што важи за односе са САД, у једној мери вреди и за односе са ЕУ у глобалу, а то је да многе земље гледају на нас као регион. И ту морамо да радимо на консензусу о лобирању", рекао је Ђурић.

На питање да ли су АП Kосово и Метохија и санкције Русији препрека на путу Србије ка ЕУ, Ђурић је рекао да истраживања Еуробарометра и друга релевантна истраживања јавног мњења показују да спремност на проширење није једнозначна и универзална у државама чланицама ЕУ и да је зато важно заједничко представљање региона који, како је истакао, са 17 милиона становника може да допринесе и европској безбедности, европском расту и европској кохезији.

"Ако Европа не буде озбиљно приступила процесу своје консолидације унутрашње, престаће да буде глобални актер", оценио је Ђурић.

Вучевић: Србију дестабилизују да би заокружили причу око КиМ и растурили РС

Председник Српске напредне странке Милош Вучевић, изјавио је да Србију десталбилизују они који би желели да се заокружи прича око АП КиМ и који би "да се растури Република Српска" и истакао да су Срби фактор мира и стабилности у региону.

"Србија сада не може да не може да се бави питањем КиМ и немамо довољно времена за Бањалуку или Требиње, него се бавимо да ли можемо да прођемо улицом и да ли једанас неко избацио ђаке на улице и ускраћује деци право на школовање", рекао је Вучеви на па панелу "ЕУ и Западни Балнкан" у оквиру конференције "Јуроњуз Адриа Самит" на коме учествује заједно са Милорадом Додиком.

Лучић: Телеком Србија ради на промоцији земље

Директор Телекома Србија Владимир Лучић, изјавио је да компанија развија друштвено одговорне активности с циљем промоције Србије и региона. Он је истакао да је важно да свет сазна праве информације о земљи и да се на тај начин убрза интеграција Србије у европску заједницу. Самит, како је додао, пружа прилику за размену мишљења и идеја.

"Кренули смо да развијамо тај друштвено одговорни део, да промовишемо Србију и овај регион и да на тај начин помогнемо да и друге земље сазнају праву истину, праве информације о нама и да помогнемо нашој земљи да што брже постане део европске заједнице и зато је битан овај самит где ћемо разменити мишљења", рекао је Лучић.

Са самита је поручено да велике силе, попут САД, посматрају земље Западног Балкана више кроз регионални контекст него кроз појединачне билатералне односе. Такође, истакнуто је да заједничко лобирање доноси већу видљивост, повећане инвестиције и развој иновација.

"Сведок у једном исказу каже да је оптужени користио палицу, а у другом каже да је користио пушку. Тај сведок га конкретно оптужује за неко дело које није обухваћено оптужницом", навео је Лазић после данашњег рочишта.

"За сада, мислим да нема основа за проширење оптужнице за то дело, јер Слађан ту није ни био нити присуствовао. Колико ће суд прихватити сведочење овог сведока, видећемо на крају поступка. Што се тиче карактера сведока одбране, који је оцењивао чак и његов надређени у полицији, говорио је о томе да је Слађан од многих Албанаца поштован и уважаван као човек који је многим људима помогао током рата, и многе људе спасио, чак и читаве породице", пренео је адвокат Лазић.

Навео је да чекају одговор судског већа за одобрење кључног сведока по питању неприсуства Слађана Трајковића у затвору у Смрековници, а који се сам помиње у оптужби од стране других сведока.

Остаје, рекао је Лазић, испитивање још једног сведока и питање да ли ће га суд приволети да дође или не. У досадашњем току суђења саслушано је 15 сведока тужилаштва.

Трајковић је ухапшен 15. децембра 2022. године у Косовској Митровици и од тада се налази у притвору.

Био је припадник полиције, а службу је напустио 5. новембра 2022, када су сви Срби са севера КиМ напустили институције под патронатом владе у Приштини.

Пре пријема у полицију прошао је све безбедносне провере, како приштинских, тако и међународних институција.

Специјално тужилаштво у Приштини је против Трајковића у јулу 2023. године подигло оптужницу за наводни ратни злочин против цивилног становништва на подручју општине Вучитрн, у периоду од 1998. до 1999. године.

“Чувам породичну традицију. Колико могу трудим се да одржим тај занат”, каже Синиша Агичевић, ковач. На питање има ли муштерије, да ли још увек некоме треба да се нешто изради, одговара: „Слабије него ранијих година, али долазе. Свакоме, на пример, треба да се наоштри секира, да се исклепа. Пољопривредне алатке радимо, ашове, мотике. Млади људи неће да се определе за овај занат. Сви гледају да је овај занат тежак, прљав и нема профита, што је најбитније”.

Поред ковача опрему ће зановити грнчар и ћилимарка.

“Ми ћемо набавити пећ за печење и то ће нам помоћи да квалитетније и брже радимо. Посла има доста. Радимо на територији целе Србије, радимо сувенире, извоз за Босну. Пре месец дана смо запослили и радника. Планирамо проширење производње”, наводи Дарко Златковић, грнчар.

Ћилимарка Маја Ћирић додаје: „Добила сам субвенције од 112,5 хиљада динара. То сам добила за штампач и за машину за сечење папира. То бих искористила за паковање својих производа: шустикле, мали подметачи, мали ћилимчићи који иду за поклон”.

Ковач Синиша Агичевић додаје да је сад сам, по први пут, конкурисао за субвенцију за доделу алата. “То ми много значи, пошто ћу да обновим овај мој стари алат, који је остао још од деде и тате”, истиче он.

Пре три године, када је град увео подстицајне мере, постојала је само једна сертификована радња за уметничке и старе занате. Сада их има преко десет.

“Наш циљ је да се из године у годину овај број сертификованих радњи повећава. Наравно да је то тежак и мукотрпан посао, јер нису стари занати нека високопродуктивна грана. У сваком случају нама пуно значи, јер одржавају традицију, наш дух, нашу културу и стало нам је до тога да посебно ћилимарство, по коме смо препознати широм Србије и света, буде на једном вишем нивоу”, наглашава Ненад Петровић, из Канцеларије за локални економски развој.

Пре другог светског рата у Пироту се знало – занатлије су Пироћанци, а трговци и банкари пиротски Јевреји. Заједнички су од турске касабе направили модерну варош. Од тог духа заједничког делања за заједницу, мало шта је данас остало.

„Ромска заједница је јако заинтересована да се наши објекти легализују. Претпостављам да је и Законом предвидјено и да се објекти који су изградјени на земљишту које је у власништву државе да и они могу да се легализују и да видимо да се што већи број објеката у ромским насељима легализује", наводи Далибор Накић, председник Националног савета Рома.

„Објекти ће се легализовати, али мора се решити питање власништва над земљом. Тако да ће то питање улазити у расправу и мислим да ћемо пре нове године донети одлуку на који начин јер сигурно постоје одредјене локалне заједнице које се могу одрећи тог земљишта у корист грађана", истиче Демо Бериша, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог.

Осим легализације и становања проблема још увек има у образовању, здравству, запошљавању, мада се доста тога урадило и ради.

Дејан Васић, педагошки асистент каже да сарађује са ромском децом и додаје: „Много деце узлазном путањом иде ка успешности што се тиче школовања за средње школе јер имамо афирмативне мере. Тренутно у Крушевцу има око 7 или 8 који су на разним факултетима - Музичкој академији, Правном факултету, Учитељском, имамо и докторе и много напредујемо у том смеру."

Локалне самоуправе активно учествује у интеграцији и стварању бољих услова за живот и образовање. Ове године обезбеђено је близу милион динара за пакете пред полазак у школу, превоз ђака и бесплатне ужине за основце.

„Све укупно негде око 6 милиона динара издвојено је из буџета града Крушевца за мере Локалног акционог плана. Оно чему можемо и тежићемо током 2026. је да овај Локални акциони план успоставимо да функционише на још вишем нивоу. Потрудићемо се да стигнемо до свих ромских породица, посебно су нам значајна деца која завршавају високе школе, факултете да њих укључимо да буду радно ангажовани у оквиру различитих тела и установа на територији града Крушевца", рекла нам је Снежана Радојковић, заменица градоначелника Крушевца.

Значајан допринос дају и сами Роми својим ангажовањем у различитим организацијама и институцијама. У Културном центру окупљају младе којима пружају саветодавну помоћ када је у питању подизање квалитета живота. Нуде могућност информатичког описмењавања и кроз разне секције раде на очувању културе и традиције.

Учесници протеста носе беџеве са натписима "И ја сам II-11" као знак солидарности са ученицима те школе.

Окупљени су од 11.52 шеснаестоминутном тишином одали пошту жртвама пада надстрешнице на Новосадској железничкој станици 1. новембра 2024. године.

Саобраћај није блокиран, а присутна је саобраћајна полиција.

Део ученика Пете београдске гимназије ступио је у блокаду 13. октобра и њихови захтеви су, поред смене в. д. директорке Нешовић, избор новог директора из школског колектива, повратак отпуштених наставника и формирање Школског одбора.

"Његов значај се умањује, а допринос српске заједнице готово се и не спомиње. Њиме се Србима гарантира културна и просветна аутономија. Господине премијеру, данас, након 30 година, 27 година од завршетка процеса мирне реинтеграције имамо атмосферу у којој се манифестације српске заједнице одлажу и отказују из безбедносних разлога. Зашто је то тако и што каните да предузмете", поставила је питање посланица Јецков. 

Пленковић је одговорио да је његова жеља да се сви у Хрватској осећају добро. 

"Хрвати наравно, али и сви припадници националних мањина. Да то није само декларативна политика, говори и оперативни програми па и средства. То радимо стога што смо свесни снаге хрватске државе данас која је настала у домовинском рату и вођству Туђмана", одговорио је Пленковић.

Пленковић је даље набрајао све, како је рекао, "остварене циљеве". "Хрватска је сада самопоуздана и снажна, има снаге да штити мањине у друштву без икаквих ограда. Без гледања ко је какав. То је политика наше владе. Да ли се то баш сваком актеру свиђа, очито не. Али ми на тој политици устрајавамо", рекао је Пленковић.

О годишњици "Олује" 

Подсетио је на долазак Бориса Милошевића у Книн на годишњицу "Олује".  

"Први догађај такве врсте. Увек има актера којим желе скупити бодове на политичком антагонизму према српској мањини. Инцидент у Сплиту је био непотребан и срамотан. У петак – такође непотребно. Одабир догађаја, изложбе је по нама био лош одабир. Ајмо се вратити мало у нормалне оквире и међусобно се подржавати", навео је Пленковић. 

Посланица Јецков, међутим, није била задовољна одговором.

"До сада смо били земља у којој туризам чини најзначајнији део нашег БДП-а. Не треба нас чудити да смо проглашени најсигурнијом европском земљом за ноћне шетње, али треба нас чудити да маскирани људи растерују људе са манифестација. Господине премијеру, слажем се с вама да треба смањити тензије. Једнако се слажем с вама као што су људи пре 30 година имали храбрости потписујући Ердутски споразум. Ако су могли они, зашто не бисмо могли и ми?", рекла је Драгана Јецков.

У наставку седнице, посланица Јецков је прозвала посланика Домовинског покрета Предрага Мишића, рекавши му да "за себе тврди да је Србин па је чуди да се залажете за умањење права српске заједнице". 

То је изазвало оштре реакције више посланика који су Драгани Јецков приговорили да одређује ко је какав Србин, а одговорио јој је и сам Мишић.

"Ја не морам тврдити, ја јесам Србин, а ви докажите шта сте и ко сте. Ја се не борим против права Срба, ја се борим против оних који су нападали Хрватску и убијали Хрвате", рекао је Мишић. 

“Ово је један својеврсни буквар за млађе генерације. Ја ћу апеловати, а то знају и свештеници да млађе ђаке доводе у цркву да деца схвате кроз празнике и догађаје хронологију литургијску”, наводи Радан Радојловић, сликар.

У осликавању оваквих цркава најтеже је показати монументалност простора. Позлаћени мозаици Исуса Христа и Богородице код верника изазивају посебан доживљај, а осликане иконе са позлатом дају потпуну пуноћу храму.

„Свакако да је напорно, али постоји та нека жеља да се белина освоји сваки лик који иза мене изађе он има своју душу и то је једно надахнуће које једноставно тера човека да гура напред“, истиче Радан Радојловић.

За изградњу цркве Светог Симеона локална самоуправа до сада је издвојила око 100 милиона динара. Ове јесени кренули су радови на изградњи орграде и сређивању црквеног дворишта.

Протојереј Звонимир Живковић, старешина цркве Светог Сиомена Мироточивог наглашава: „Стварно сам благодаран народ што има упорност што има велику жељу велику радост за завршетак овога храма што све то прати што су савременици завршетка овога храма. Ја кажем све оно блато које су газили који однели на својим ногама кући оно је на неки начин благослов који су понели кући“.

Без јаке историјске и духовне вертикале једна држава, један народ, један град и његови становници немају перспективу. Зато и изградња храма Светог Симеона Мироточивог има велики значај за Лесковац. Поред цркве Лесковчани чекају и споменик свом оснивачу и заштитнику Стефану Немањи.