Тужилаштво је, након што је Мрдић саопштио да је Вишем јавном тужилаштву поднео кривичне пријаве против врховног јавног тужиоца Загорке Доловац, јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва Бранка Стаменковића, главног јавног тужиоца Трећег ОЈТ Иване Стојиљковић Поморишки и јавног тужиоца Трећег ОЈТ Љубомира Анђелића јер, како је навео, постоје основи сумње да су прекршили закон у судском поступку против Станислава Жуњића, навело да је С.Ж. признао да је 29. маја 2024. упутио претњу Доловац да ће напасти на њен живот, на који начин је угрозио њену сигурност.

Треће ОЈТ наводи да је након тога јавни тужилац, у присуству браниоца, са окривљеним закључио споразум о признању кривичног дела угрожавање сигурности, на основу којег је надлежни суд донео пресуду којом је окривљени осуђен на кривичну санкцију у законском распону.

У саопштењу се додаје да су надлежни јавни тужиоци Трећег основног јавног тужилаштва у Београду у свему поступали у складу са Уставом и законом.

Стаменковић: Нисам тражио неосновано лишавање слободе било које особе

Председник Високог савета тужилаштва и врховни јавни тужилац Бранко Стаменковић затражио је објављивање одговора поводом, како наводи, неистинитх информација које су објавили поједини медији, а изнео их је народни посланик Угљеша Мрдић, које се односе на догађај од 29. маја 2024. године везан за безбедносну претњу Загорки Доловац.

Стаменковић у захтеву наводи да су неистините информације објављене у неким медијима. Како се истиче, спорне информације односе се на наводне радње које је Стаменковић предузео поводом догађаја од 29. маја 2024. године, када је, како истиче, постојала безбедносна претња по сигурност врховног јавног тужиоца Загорке Доловац.

Стаменковић наглашава да ни у једном тренутку није тражио неосновано лишење слободе било које особе, већ је надлежне полицијске службенике искључиво обавестио о догађају и потреби предузимања мера непосредне заштите, с обзиром на то да обезбеђење није било присутно.

Он наводи да подношење кривичне пријаве од стране народног посланика Угљеше Мрдића представља кривично дело лажног пријављивања из члана 334 Кривичног законика и најављује да ће у својству оштећеног поднети кривичну пријаву против Мрдића надлежном јавном тужиоцу.

Стаменковић даље оцењује да је овим поступањем и јавним изношењем значајних неистина дошло до отвореног клеветања, са циљем тешке повреде његове части и угледа, као и покушаја непримереног утицаја на његов рад као председника Високог савета тужилаштва и врховног јавног тужиоца.

У саопштењу се наводи и да ће Стаменковић, путем пуномоћника, покренути и парнични поступак због повреде угледа и части пред надлежним судом.

Захтев за објављивање одговора поднет је у складу са Законом о јавном информисању и медијима, уз захтев да одговор буде објављен у истом медију, истом издању и на истом месту на којем је објављена спорна информација, без одлагања, а најкасније у наредном издању.

Мрдић је у кривичној пријави навео да се Жуњић 29. маја 2024. године, на аеродрому у Бриселу Загорки Доловац обратио речима: "Зар сте ви још увек живи?'', а да је Стаменковић телефонским путем потом позвао МУП и захтевао да се оштећени Жуњић ухапси одмах по слетању авиона у Београд.

Мрдић је такође навео да је Доловац телефоном контактирала Ивану Стојиљковић Поморишки, захтевајући да се оштећеном одреди задржавање и да се покрене кривични поступак због кривичног дела угрожавања сигурности, иако се, како је Мрдић рекао, у његовим радњама не стичу битни елементи наведеног нити неког другог кривичног дела.

"Лице Боривоје Доловац ми је потпуно непознато, исти није мој ни ближи ни даљи рођак, те ми у потпуности није позната било која околност у вези наведеног догађаја коју Угљеша Мрдић наводи у својим тврдњама", истакла је Загорка Доловац.

Она је оценила да је та изјава прерасла оквире непримереног утицаја и притиска које Угљеша Мрдић у виду кампање спроводи у последње време, те је постала беспримерно и срамотно изношење клевета у вези њеног поступања и рада.

Загорка Доловац је најавила да ће "путем пуномоћника поднети тужбу надлежном суду због повреде части и угледа услед изношења неистина од стране Угљеше Мрдића". 

У току до сада предузетих радњи, утврђено је да постоје основи сумње да су у периоду од 01. јануара 2019- до 15. октобра 2025. године, осумњичени М. К., Ј. Ц. и Б. К., као одговорна лица три привредна друштва из Апатина и Темерина, искористили фиктивне фактуре о наводно извршеном промету грађевинске робе и услуга, које су сачинили и испоставили осумњичени М. Р., Б. Р., М. Т., М. Б. и М. Б., као одговорна лица више привредних друштава из Новог Сада. 

На основу фиктивних фактура осумњичени М. К., Ј. Ц. и Б. К. су за три привредна друштва из Апатина и Темерина избегли обрачун, пријаву и плаћање пореских обавеза пореза на додату вредност и пореза на добит правних лица у укупном износу од 345,6 милиона динара.

По истим фиктивним фактурама су осумњичени М. К., Ј. Ц. и Б. К. са текућих рачуна ова три привредна друштва извршили исплату износа од  око 722 милиона динара на текуће рачуне својих наводних добављача - привредних друштава из Новог Сада. 

Одговорна лица тих привредних друштава, осумњичени М. Р., Б. Р., М. Т., М. Б. и М. Б., су по пријему тог новца, са знањем да новац потиче од криминалне делатности, извршили пренос и конверзију тог новца у укупном износу од око 610 милиона динара, неоснованим подизањем у готовини са рачуна тих привредних друштава и неоснованим безготовинским трансакцијама на своје рачуне као физичких лица, као и на личне текуће рачуне осумњичених М. Р., В. Р., С. Т., из Новог Сада, као и Н. Н. и С. П. из Зајечара, одакле су тај новац даље конвертовали у готовинска средства, задржали га за себе и користили.

За сат времена је пала количина кише довољна да изазове бујичне поплаве.

Поплављено је око 70 кућа и продавница, а бујица је однела десетак аутомобила и одсекла многе путеве у провинцији Сафи и околини.

Акције спасилачких екипа у најугроженијим подручјима се настављају, саопштиле су власти.

Мароко су погодиле обилне кише и снежне падавине на Атласким планинама, након седам година суше.

Прошла година је званично била најтоплија икада забележена.

Метеоролошка служба Марока упозорава да ће се овај најновији, изненадни пљусак наставити у уторак, заједно са снежним падавинама широм Атласких планина, преноси Би-Би-Си.

"Сумња се да су они 13. децембра после поноћи, на Новом Београду, насилно ушли у кућу тридесеттрогодишњег мушкарца и његове двадесетосмогодишње супруге којој су, задавши јој више удараца рукама и ногама, нанели повреде", истиче се у саопштењу.

Додаје се да се сумња да је Д. А., под претњом ножем, приморао тридесеттрогодишњег мушкарца да бонсеком исече косу својој супрузи.

Како наводе из МУП-а, након извршених кривичних дела, осумњичени су се аутомобилом удаљили у непознатом правцу.

"Полиција је након интензивне потраге осумњичене пронашла и ухапсила у Инђији и том приликом код њих пронашла срп, пајсер, ланац, лептир нож, бритвицу, бонсек и селотејп траку који су, како се сумња, били предмет извршења ових кривичних дела", додаје се у саопштењу.

Како се наводи, осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова, у ком року ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву на даље поступање.

Ревизори су констатовали и да у поступцима планирања пет јавних набавки нису у потпуности евидентиране и документоване све радње, што представља одступање од прописаних процедура.

Истовремено, у извештају ДРИ је наведено да је Градска управа за грађевинско земљиште и инвестиције спровела поступке јавних набавки у посматраном периоду у складу са Законом о јавним набавкама, као и да је извештавање о набавкама за 2023. и 2024. годину било у складу са законским прописима.

Такође је наводи се да је утврђено да Управа није набављала добра, услуге или радове без спроведеног поступка јавне набавке, осим у случајевима када су постојали законом прописани разлози за изузеће од примене Закона о јавним набавкама.

Државна ревизорска институција наводи да је ревизија спроведена имајући у виду да су у великом броју ревизија локалних власти у периоду од 2011. до 2024. године утврђене значајне неправилности у области јавних набавки, те да је циљ оваквих ревизија давање системских препорука ради законитог трошења буџетских средстава.

Одговорним лицима Градске управе за грађевинско земљиште и инвестиције ДРИ је упутила пет препорука које се односе на унапређење планирања јавних набавки, контролу извршења уговора о јавним набавкама и јачање интерних контрола. 

"Очуван је стабилан јавни ред и мир и поред повећаног броја спонтаних и непријављених јавних окупљања. У овом периоду, говорим о ова три месеца само, регистровано је 10.470 непријављених јавних окупљања", рекао је Дачић и додао да је у 2.665 случајева извршена делимична или потпуна блокада градских саобраћајница и осталих путних праваца.

Министар је навео да је на подручју Копнене зоне безбедности и подручју општина на југу централне Србије остварено стабилно стање безбедности, са потенцијалним безбедносним ризицима.

"На државној граници остварено је стабилно стање безбедности. У незаконитом преласку државне границе спречена су 4.353 лица, од чега су 1.022 лица ухваћена, а остали су одустали", рекао је Дачић.

Када је реч о илегалним миграцијама, министар је навео да је највише миграната долазило из правца Северне Македоније и Бугарске.

План за наредни период

Дачић је, говорећи о раду МУП-а наредном периоду, рекао да постоји план да се донесе нови закон о унутрашњим пословима, којим би се истакла оперативна независност полиције од других државних органа, али је навео да је и у постојећем закону већ тако.

"Полиција има своју оперативну независност. Шта то значи? Значи да се министар унутрашњих послова не меша у оперативно поступање полиције", указао је Дачић.

О конкурсу за пријем нових припадника полиције

Осврћући се на, како је навео, дезинформације које су се појавиле у јавности о конкурсу за пријем нових припадника полиције, Дачић је истакао да се на последњи расписани конкурс за пријем 900 полазника у Центар за основну полицијску обуку до сада пријавило више од 1.400 кандидата.

Додао је да су у МУП-у задовољни што се на конкурсе у већем броју пријављују и припадници националних мањина и као пример навео бошњачку националну мањину. Дачић је истакао да је МУП-у битно да у мањинским местима има што већи број полицајаца из реда мањина, који знају језик локалне заједнице.

Најавио је да ће ове недеље бити разговора о материјалном положају запослених у полицији, као и да је у плану продужетак важења посебног колективног уговора. Министар је демантовао и дезинформације о томе да се планира подизање старосне границе за одлазак у пензију службеника полиције, наглашавајући да није било речи о томе.

Похвале и критике

Посланик СНС-а Александар Мирковић је током расправе о извештају о раду МУП-а захвалио припадницима МУП-а што су у овој години, како је истакао, издржали можда и најтеже притиске и што је захваљујући њиховој уздржаности сачуван ред и мир.

Посланик посланичке групе "Зелено-леви фронт – Не давимо Београд" Богдан Радовановић је током расправе изнео критике на рад полиције, укључујући и поступање током протеста и блокада, на шта је посланик СНС-а Радослав Милојичић одговорио да је српска полиција једна од полиција са највећим степеном демократског поступања у Европи.

Станковић је рекао да су "кадровске промене у школама уследиле на основу, пре свега, извештаја Просветне инспекције без икаквог мешања политике".

"Министарство просвете је, у складу са налазима инспекције, извршило одређене кадровске ротације када је реч о управљачком кадру", рекао је он.

Према тврдњи министра, "није било никакве одмазде самог Министарства када је реч о непродужавању уговора на одређено време неким наставницима".

Он је навео да Министарство просвете нема надлежност на том пољу, већ директори.

"Директори у зависности од радног учинка, односно од капацитета запослених да реализују своје обавезе које су предвиђене уговорима о раду одлучују да ли ће или неће некоме продужити радни однос", рекао је Станковић.

Он је навео да "сва синтагма о репресији која се састоји у одмазди над кадровима који су учествовали у политичким процесима, који се са мање или више добрих или лоших разлога зову обојена револуција, није заснована у потпуности на правно релевантним и социјалним чињеницама".

"Нити ми можемо да водимо кадровску политику по школама, нити смо ми ти који закључују, нити смо ми ти који раскидају уговоре", рекао је Станковић.

Он је рекао и да је уложено 12 милијарди динара више у високошколско образовање, као и да су уложена значајна средства у плате наставника на свим нивоима образовања.

Када су инвестиције у питању, навео је да је планирано да се покрене градња Студентског дома у Нишу и доградња Студентског града у Београду, чиме ће бити обезбеђено око 5.000 нових места за студенте.

Митровић: Србија има традицију студентских побуна

Посланик Странке слободе и праве Пеђа Митровић рекао је да би министар требало да се уздржи од употребе термина "обојена револуција".

"Србија као држава има традицију студентских побуна и масовних протеста грађана", указао је Митровић.

Он је рекао да су "два ванредна повећања плата наставног кадра резултат 'обојене револуције'".

Митровић је рекао да је у јавности представљено да су угашени рачуни факултета и универзитета и да сваку већу исплату од 100.000 динара мора да потпише ресорни министар, што је оценио као фундаментално кршење аутономије универзитета.

Министар Станковић је рекао да се на основу система СПИРИ уводи контрола и транспарентност у финансирање и ток новца на универзитету. "Држава је оснивач. Држава је у највећој мери финансијер универзитета", рекао је Станковић.

Он је рекао да Министарство неће управљати тим новцем, већ ће управљати високошколске установе. "Само ћемо гледати намену трошења средстава и то ће бити јавно", истакао је Станковић.

Александар Обрадовић, директор хладњаче у Миросаљцима, каже: "Малина сорте Скај је холандска сорта која рађа два пута годишње. Прва берба је крајем маја, почетком јуна и траје до краја августа. Друга берба почиње половином септембра и траје до половине децембра, максимално. Можемо рећи да је најбољи род ове малине увек на почетку и до средине бербе, након тога квалитет се полако смањује."

Kлиматске промене утичу неповољно на сорте које се гаје под отвореним небом. Због тога су се Обрадовићи одлучили за огледне пластенике.

Александар додаје: "Kасни мразеви, који се дешавају у априлу, почетком маја, утичу на то да наши пољопривредни произвођачи не могу да се ослоне на свој рад и не могу да се ослоне на временске услове који ће бити погодни да та малина и воће дође до руке и касније заврши код прерађивача. Ово је један пример да малина може да се гаји у неким другим условима, контолисаним."

Овакав начин производње подразумева примену најсавременијих агротехничких мера и система, што је свакако скупље од конвенционалног узгоја малине.

Александар Обрадовић, директор хладњаче у Миросаљцима, објашњава: "Од система за праћење ветра, преко структуре земљишта и саме контроле квалитета земљишта, улагања у пластеничку производњу су велика, али веома брзо може да се отплати, уз добар рад, уз примену свих агротехничких мера, које су потребне за овакав вид производње."

Исплативност се огледа у цени килограма малине сорте Скај, која на полицама у маркету кошта око 22 евра. Обрадовићи сматрају да би, уз државне субвенције, овакав вид производње могао да буде једно од решења у очувању малинарства у Западној Србији.

Александар Обрадовић закључује: "И да наши људи из традиционалног модела под отвореним небом, пређу у гајење бобичастог воћа у пластеницима. Што би утицало и на њихову сигурност и стабилност и егзистенцију људи који живе на овим просторима и баве се производњом бобичастог воћа."

Сорта Скај ипак нема укус виламета или микера, а можда је решење у модернизацији производње тих сорти. Ариљско малиногорје је због те ароме још увек препознатљиво на светском тржишту.

“Ништа се не баца, све се то поједе, имам кученце, једо маченце и они једу са мном", каже једна корисница Народне кухиње.

На питање како је било ових пар месеци док није било кухиње, један суграђанин одговара: "Како сам морао, мало унук радио негде, мало ја у надницу И тако ћерко."

Пре више од месец дана, створили су се услови, да ова важна услуга поново буде доступна најугроженијим грађанима. Обезбеђен је континуитет у снабдевању намирницама, а у плану је да услуга припреме и дистрибуције оброка, обухвати већи број корисника.

"Она у једном периоду није радила, искључиво из техничких разлога, који нису били везани ни за вољу ни организацију рада Црвеног крста, такве ситуације се понекад дешавају, али нама је приоритет да услови рада путу такви да начин рада буде безбедан и квалитетан. Оброци се припремају по унапред уређеним стандардима, са пажњом на квалитет и разноврсност намирница, јер нам није циљ само да поделимо оброк, већ да тај оброк буде достојанствен, топао и сигуран за све који га добијају", наводи Немања Торбица, секретар Црвеног крста Смедеревска Паланка.

Црвени крст у Смедеревској Паланци, поред услуге народне кухиње, заједно са младим волонтерима, успешно спроводи и бројне друге активности.

"Један од наших основних делатности што се тиче локалног Црвеног крста у Паланци јесте свакако социјална делатност, то укључује рад народне кухиње, поделу пакета, ланч пакета, хигијене и одеће. Ево сада у овом зимског периоду делимо и ту зимску гардеробу која је потребна нашим суграђанима", каже Никола Марковић, волонтер Црвеног крста Смедеревска Паланка.

Ова локална хумаитарна организација је недавно од Института за трансфузију крви Србије, добила златну плакету, за успешно учешће и највећи број давалаца крви у овогодишњој зимској кампањи.

Милан Вранић, шеф одсека за превентивну заштуту одељења за ванредне ситуације МУП-а Kраљево, каже: "Сваке године имамо неке повреде или материјалну штету које настају дејством пиротехничких средстава. Те повреде могу да буду повреде које оштећују екстремитете, али имамо и повреде које настану услед дејства буке, па оштећења слушних органа. Такође, сваке године имамо неке пожаре, мање или веће, који се дешавају на стамбеним објектима или на контејнерима, аутомобилима, који су настали као последица дејстава пиротехничких средстава."

Деца су чешће жртве нестручног руковања пиротехничким средствима од одраслих. Зато су и у фокусу Доборовољног ватрогасног друштва у Kраљеву, које 39 година организује акције превенције и заштите од пожара по школама и дечијим установама.

Kасија Вучетић, 9 година, наводи: "Пожар може да изазове коришћење ватромета, прскалице, имитирање одраслих. Kоришћењем шибица, упаљача без присуства одраслих."

Јакша Новаковић, 9 година, објашњава: "Говорили су нам да не користимо нека запаљива средства и да не користимо шибице и запаљива средства која могу упалити нешто."

Василије Јеремић, 8 година, додаје: "Деца могу да изазову пожар уз помоћ шибица, упаљача, ватромета, па плином и тако се доводе у опасност."

Најбољих 200 ученика и њихових ментора учествовало је на ватрогасном квизу који је организовао градски ватрогасни савез.

Димитрије Јовичић, председник ДВД-а Kраљево, закључује: "Сматрамо да је улагање у децу и ширење превенције, пре свега заштите од пожара, јако важно. То је оно што смо и ове године, као Добровољно ватрогасно друштво Kраљево, радили. То је превенција заштите у стамбеним заједницама путем градског конкурса, али смо увидели да су и деца неки њихови ментори, ментори родитељима, да када дете дође и каже: -Тата немој да бациш опушак ту и ту- Тата то схвати."

Приближавају нам се новогодишњи и божићни празници. Из МУП-а подсећају да се пиротехничка средства могу куповати искључиво у овлашћеним продавницама.

"Да је необична, да је из неког другог времеплова, неког другог времена и да је жена увек прелепа у њој. Презентујем ја лично сваку једну хаљину. -Из ког времена би могла бити ова хаљина? - Из 18. или 19. века", каже Маријана Романов, дизајнерка хаљина из Зрењанина.

Пирографија је уметност сликања на дрвету пламеном или топлотом. Реткост је да се предмети тако настали виде негде сем на специјализованим сајмовима, где посетиоци имају мноштво питања о овој техници.

"Питају ме углавном да ли су моји производи потпуно природни, од ког дрвета су направљени, пошто имамо једно десетак врста дрвета. Са чиме су премазани, да ли је то све потпуно природно. Питају ме посебно за цртеже који су рађени пирографијом, посебно им се то допада. Да ли може то да се персонализује, по њиховој жељи да се нацрта", наводи Ирина Костић, пирографичарка из Зрењанина.

Удружење "Нити времена" је организовало други Фестивал старих заната, који је био хуманитарни. За сада је у овом удружењу окупљено 12 представника различитих делатности.

"Мотив је да што више овде изложених ствари сертификујемо у старе занате. Већ неколико чланова је кренуло у сертификацију. Лакше долазимо до државних органа, да можемо да конкуришемо за средства, да можемо да излазимо на тржиште", каже Младен Ђаковић из Удружења старих заната "Нити времена".

За сертификација старих заната потребна је пријава Министарству привреде. Потом ће комисија прегледати поступак производње и на основу критеријума издати сертификат са роком важности од 10 година.

Овим инвестицијима знатно ће се побољшати железнички капацитети, безбедност и квалитет превоза и смањити саобраћајна загушења у Нишу, наводи се у саопштењу ЕИБ-а и додаје да је тиме подршка ЕУ за ову деоницу достигла 342 милиона евра, укључујући кредите ЕИБ Глобал у вредности од 234 милиона евра и бесповратна средства ЕУ од 108 милиона евра.

Решава се проблем "нишког чвора"

Први потпредседник Владе и министар финансија Синиша Мали оценио је да је реконструкција железничке пруге Ниш–Димитровград веома важан пројекат за нашу земљу, којим настављамо модернизацију и унапређење квалитета железничке мреже у Србији.

"Значај те пруге је огроман ако се има у виду да је она део Коридора 10 и да представља везу између Србије и Бугарске, као и трасу којом се крећу велике количине робе. Истовремено, решава се проблем 'нишког чвора', као битног чворишта на југу Србије. Настављамо развој Србије и побољшавамо квалитет живота у нашој земљи, а успостављање најмодерније железничке мреже је значајан степеник у том процесу", нагласио је Мали.

Побољшана инфраструктура дуж овог виталног железничког правца омогућиће повећање брзине са просечних 50 километара на час на максималних 120 и позитивно утицати на навике људи када је реч о начину путовања, јер се очекује пораст годишњег броја путника са приближно 170.000 на око 550.000, а укупног теретног транспорта са 3,2 на око 6,2 милиона тона годишње. 

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић истакла је да је захваљујући подршци Европске уније и Европске инвестиционе банке, реализација пројекта Ниш–Димитровград отпочела крајем 2023. године

Изразила је и захвалност ЕИБ за сталну подршку на пројекту Ниш–Димитровград и потврдила посвећеност Србије да у партнерству са ЕИБ развија модерну и конкурентну железничку мрежу која подржава економски раст и јача транзитну улогу Србије у региону југоисточне Европе. 

Додао је, такође, да су разменили мишљења о далекосежним изазовима са којима се сектор енергетике суочава на глобалном и посебно регионалном нивоу.

"Истакао сам да се, у том смислу, сарадња Србије са Светском банком умногоме ослања на увиде и практична решења ове институције, чије огромно искуство у планирању капиталних енергетских пројеката отвара нашој земљи могућност да успешно и брзо реализује амбициозне планове у погледу диверсификације извора снабдевања и енергетске безбедности земље", написао је Вучић.

Према његовим речима, посебан акценат стављен је на развој нове гасне и нафтне инфраструктуре, као и на мере енергетске ефикасности за јавне и стамбене објекте.

"Разговарали смо и о последњем извештају Светске банке о Србији. Захвалио сам на реалним оценама које су указале на чињеницу да је привреда Србије показала отпорност на недавне шокове захваљујући одговорној фискалној политици и напорима да се смањи јавни дуг. Захвалио сам делегацији Светске банке на одличној сарадњи, уз договор о наредним корацима", истакао је председник Србије.

„Привлачи ме та нека енергија Абрашевића, како су сви некако сложни на сцени. Волим ту музику јер буди нешто у мени и осећам се другачије кад је слушам", каже Елена Величковска, чланица КУД-а.

„Отишао сам да гледам концерт своје рођене сестре и тада ми се свидело све то комплетно, музика, ношња, како све то изгледа на сцени. Почео сам 2011. у Ковину да играм, КУД Младост, а 2013. сам прешао у Абрашевић у Панчево, где нас је тада водио уметнички директор и првак Националног ансамбла Коло, Горан Митровић", наводи Марко Илић, члан КУД-а.

„Волела бих да пређем у први ансамбл кад будем била старија и волела бих да наставим да играм у Абрашевићу, јер су овде моји сви другари", каже Даница Здравковић, чланица КУД-а.

Панчевачко друштво данас има 200 чланова. Учествују на такмичењима, хуманитарним концертима, одржавају турнеје у земљи и иностранству.

„Абрашевић данас функционише на бази ентузијазма људи, који су већ дуго у њему. То и јесте аматеризам, који тако и треба да функционише. Негде смо ми задовољни, јер за две године панчевачки Абрашевић слави 90 година. То је један озбиљан број година рада", каже Лела Стојнов, председник КУД-а.

Следећу годину Абрашевић ће започети, као и увек, хуманитарним концертом, којим желе да помогну неком свом суграђанину из Панчева, а биће и два меморијална концерта, посвећена некадашњим уметничким руководиоцима Добривоју Путнику и Горану Митровићу.

Изградња танкера, бродова за транспорт житарица, руда и контејнера, као и других типова пловила различите тонаже ће бити обављена у шест кинеских бродоградилишта: Далијену, Ђијангнану, Вучангу, Ћингдаоу, Гуангџоуу и Ченгсију (на острву Хаинан).

"COSCO", највећа бродска транспортна компанија света, имао је закључно са 31. децембром 2024. године у свом саставу чак 1.535 бродова, носивости фантастичних 130 милиона тона. Осим транспортом, "COSCO" се бави и управљањем лукама и пристаништима, нафтним и гасним терминалима, али и логистиком (куповином и изнајмљивањем складишта, камиона, итд) и финансијским услугама у вези поморске трговине.

Кина – највећи светски бродоградитељ

Када је бродоградња у питању, Кина држи 54,5 одсто светског тржишта посматрано у наруџбинама за нова комерцијална пловила. Друга на свету је Република Кореја са 28 посто, док на Јапан, који је неколико деценија у другој половини прошлог века предводио планету у бродоградњи, сада отпада само 13 одсто поруџби за путничке и теретне бродове.

Куриозитет је да је удео свих других држава света на тржишту пловила за комерцијалне намене мањи од један одсто, док САД, мада звучи невероватно, држи занемарљива 0,043 процента.

Гледано по критеријуму примљених наруџби за нове бродове, чак 14 од 20 највећих светских бородоградилишта налази се у Кини.

У 2024. кинеске компаније су изградиле 59 одсто свих комерцијалних бродова, изражено у тонама носивости. У тој години само гигант "CSSC" је на свет донео исто толико пловила колико целе Сједињене Државе од краја Другог светског рата до данас.

Разлику која постоји у бродоградњи између реално прве (Кина) и друге економије света (САД) можда је најлакше схватити када се један поред другог ставе бројеви пловила за комерцијалне намене који су изашли из њихових бродоградилишта – у 2023. години, на пример, Кина је на мора и реке отпослала 972 нова путничка и теретна брода, а САД, које су и даље номинално највећа економија света, само седам.

Кина је први пут постала највећи светски бордоградитељ 2010. године, и мада је привремено изгубила ту титулу у 2015. и 2016. години, од 2017. се поново налази на светском трону.

Удео кинеских бродоградитеља на светском тржишту у протекле две године се повећао за чак 16 одсто, углавном науштрб јапанских и јужнокорејских компанија.

Огромна наруџбина компаније "COSCO", за коју се верује да је највећа у комерцијалне сврхе свих времена не само у Кини већ и на свету, вероватно ће омогућити тамошњим бродоградилиштима да даље умање цене својих пловила – управо су дивовске размере домаће потражње, бројна и јефтина радна снага, велик број инжењера, добро планирање, улагање државе и одлична челична индустрија главни фактори који су Кини омогућили да развије фантастичне производне капацитете и оствари повољне цене, те тако загосподари светском бродоградњом.

Та земља прешла је врло дуг и трновит пут од краја грађанског рата 1949. године, када су Чанг Кајшекови националисти у повлачењу опљачкали опрему у ионако, услед дугогодишњег рата са Јапаном, онеспособљеним бродоградилиштима и успут минирали неке од њих, а у матици Кини остало само (за њену велику популацију) скромних 10.000 радника бродоградитеља.

"Смарт стет је производ који мери откуцаје срца, на екрану се исписује број откуцаја, дијагноза, које лекове би требало да попијемо ако се појаве аритмије и шумови. Планирамо да побољшамо производ, односно да додамо СОС дугме које ће аутоматски послати поруку хитној помоћи", каже Јања Костић, ученица Техничке школе.

„Свако од нас је имао веома битну улогу у тиму, односно у реализацији овог пројекта и тестирању прототипа, тренирању вештачке интелигенције, како би прототип заиста радио", наводи Владимир Смиљанић, ученик Техничке школе.

Друго место освојили су Гимназијалци који су представили сајт за повезивање ученика пиротског округа.

„На идеју за пројект,то јест да правимо сајт дошли смо тако што смо схватили да имамо доста проблема, као што су - хуманитарне акције за које се не чује довољно, активности парламента нису видљиве другима, информације споро путују. Зато смо желели да створимо сајт", наводи Милица Спасић, ученица Гимназије Пирот.

Основни циљ ЗИП центра за младе је развијање предузетничког духа.

"Хтели смо да у школама креирамо тимове, који ће уз подршку својих ментора из школе, али и екстерних експерата, кроз неке практичне радионице, уз целокупну менторску подршку, радити на развоју неких иновативних идеја и учити како тај процес изгледа и како од једне идеје може да се развије успешан бизнис план и да то после постане успешна компанија", каже Мира Златков, директорка ЗИП центра за младе.

„Све статистике у свету показују да најуспешније компаније настају или их формирају људи између 35 и 40 година и пре тога имају две или три неуспеле идеје. Због тога је порука младима да што пре устану када падну, да се отресу и да на основу искуства из прошлости буду паметнији, искуснији и бољи и брже дођу до онога о чему сви сањамо, а то је успех", објашњава др Славомир Стошовић, професор Академије техничко-васпитачких студија.

Пиротски средњошколци награђени су за своје креативне идеје, а такмичење је показало да су уз подршку стручњака млади спремни да се усавршавају.

Марко Херман, донор из Ниша, каже: "Ја сматрам за себе да сам ја имао среће да добијем прилику да помогнем некоме, да тај неко може да настави свој живот на начин на који жели да га живи и пошто је прошло доста времена, имао сам прилику и да упознам девојку која је добила моје матичне ћелије, постали смо пријатељи, практично присвојена фамилија и уживам заправо пратећи како она свој живот даље развија, напредује."

Правила налажу да тек после 2 године, уколико за то има могућности, пацијент може да упозна свог донора.

Душан Миљковић, пацијент из Ниша акутна леукемија, додаје: "Трансплантацију матичних ћелија сам имао можда пре око две године и за сада, да кажем, хвала Богу, све је то у реду. Ја сам лично осетио потребу да се на овакав начин обратим људима и да кажем да постоје позитивни примери. Нисам упознао свог донора зато што треба да се наврше две године од трансплантације. Ја врло брзо идем на ту двогодишњу контролу и након тога, ево сад ми је рекла докторка Глорија, да ја могу да се упознам са својим донором, мада смо разменили по једно писмо."

Светски регистар броји 42 милиона људи, домаћи више од 28 хиљада. Потребно је стално повећавати број уписаних, јер нечија кап крви некоме значи живот.

Др Глорија Благојевић, руководилац Регистра донора матичних ћелија, објашњава: "Зато молим све људе да приступе националној бази, да приступе нашем регистру, процедура је потпуно безбедна, поштујемо све трендове, за преко 370 наших пацијената су неки људи у свету донирали матичне ћелије, хајте да наша база, наш регистар буде већи, да и за тих око осам посто, за које не можемо да нађемо у светском регистру, нађемо даваоце у нашем и дамо им шансу да преживе."

Мимо посебних акција које се организују, у регистар матичних ћелија заинтересовани могу да се упишу сваког дана у Заводима за трансфузију у Нишу, Новом Саду, Kрагујевцу, Ужицу, Суботици и Београду.

Програм "Храна за све“ реализује се уз велику подршку банака хране, које су, заједно са волонтерима и хуманитарним организацијама, омогућиле да до сада буде донирано 11 милиона килограма хране из Делез продавница и Дистрибутивног центра.

Програм директних донација пакета хране грађанима на 14 локација у Србији покренут је пре две године уз подршку Банке хране Војводине, као и компаније Smurfit Westrock која је препознала важност ове иницијативе, одлучивши да донира хуманитарне кутије у које се пакује храна.

Пакети садрже дневно пециво, воће, поврће, као и суве упаковане производе и свакодневно се прикупљају и дистрибуирају из Делез продавница и онлине дистрибутивног центра. Важну карику у овом процесу чине вредни волонтери Банке хране Војводине, који на крају пакују намирнице у хуманитарне кутије и након тога их директно деле грађанима.

Друга важна иницијатива је дигитална платформа за донације хране Тањир по тањир коју је овај трговински ланац покренуо почетком 2021. године. Осмишљена је у циљу поједностављења процеса донирања воћа и поврћа, а захваљујући овом напредном технолошком решењу, омогућено је да на годишњем нивоу веће количине свежих намирница стигну до крајњих корисника.

Суштина је да  MAXI, Mega Maxi и Shop&Go продавнице свакодневно на једној платформи приказују дневне расположиве количине воћа и поврћа за донације, које потом хуманитарне организације и удружења прихватају и након тога дистрибуирају корисницима.

Програм донација "Храна за све“ је ове године унапређен укључивањем више солидарних кухиња из Србије које свакодневно преузимају храну из продавница намењену њиховим корисницима.

Осим што има хуманитарни карактер, програм "Храна за све“ је креиран у циљу смањења вишкова хране, умањења емисије гасова са ефектом стаклене баште и подизања свести о одговорном коришћењу ресурса.

Како би заједно ојачали ланац солидарности који се шири више од 10 година, у сусрет новогодишњим и божићним празницима, MAXI позива своје купце да донирају храну или новчана средства, или да се током празничних дана придруже волонтерима Банке хране Београд и Банке хране Војводине и тако постану део заједничке мисије "Храна за све“.

Детаљније информације можете пронаћи на МАXI сајту.