После периода раста и статуса "сигурног уточишта“, цена злата нагло је пала, што представља један од највећих падова у последњим деценијама.

Брокер Бранислав Јоргић истиче да после снажног раста увек долази до блаже корекције, али да у овом случају пад није уобичајен.

"Ова појава је неуобичајена јер у условима криза цена злата обично расте. Долар јача, берзански индекси падају, али и цена злата пада, и то је нестандардно понашање у кризним условима“, објашњава Јоргић.

Од рекордног раста до наглог пада

Пад цене долази након периода значајног раста. Како подсећа Јоргић, цена злата је пре короне била око 1.300–1.400 долара, а потом достигла и 1.900 долара, па и више.

Ипак, тренутни пад не може се сматрати само краткотрајном корекцијом.

На тржиште су утицали и бројни фактори — јачање долара, раст каматних стопа, али и потези централних банака.

Централне банке и инвеститори мењају стратегију

Један од кључних разлога пада цене је повећана понуда злата на тржишту, јер су неке централне банке почеле да продају део резерви.

"Турска је најавила продају из својих резерви да би стабилизовала своју валуту и дошло је до повећане понуде на тржишту“, наводи Јоргић.

Истовремено, велики инвеститори прераспоређују капитал у друге секторе.

"Портфоли инвеститори продају злато јер су већ остварили добит и селе капитал у друге, уносније инвестиције, између осталог у нафту“, објашњава Јоргић.

Паника није решење — да ли је време за куповину

За мале инвеститоре, кључна порука је да не реагују импулсивно.

"Не треба панично да реагују већ да задрже то злато у свом портфолију, доћи ће до стабилизације цене и вероватно благог опоравка“, каже Јоргић.

Подсећа и на једно од основних правила трговања: Немој да продајеш кад цене падају, него кад цене расту. И обрнуто — купује се кад цене падају.

Ипак, упозорава да злато не треба да буде једина инвестиција, већ део шире стратегије улагања.

Према наводима карабињера, ученик осмог разреда одмах је ухапшен, а инцидент је оцењен као изолован случај који нема везе са тероризмом.

Повређена наставница хитно је хеликоптером превезена у болницу у Бергаму, где је оперисана.

Истражитељи наводе да је дечак наставницу убо ножем у врат и стомак.

Празан пиштољ у ранцу, надлежни за нове прописе о малолетничком криминалу

У тренутку напада носио је камуфлажне панталоне и мајицу са натписом "вендета" (освета), док је у ранцу имао празан пиштољ.

Италијански министар образовања Ђузепе Валдитара оценио је да је реч о "шокантно озбиљном догађају" и изразио је подршку наставници, њеној породици и школи.

Навео је да инцидент показује потребу за брзим усвајањем нових прописа за борбу против малолетничког криминала и ширења недозвољеног оружја међу младима, уз јачање психолошке подршке у школама.

Председник удружења школских директора "Дириџенти Скуоле" Атилио Фрата упозорио је да насиље у школама расте и поставио је питање одговорности породица.

"Готово да не прође дан а да из школа не стигну узнемирујуће вести. Како дете може да изађе из куће наоружано? Ванредна ситуација у образовању је сада ван контроле", истакао је Фрата.

Председник Националног удружења директора школа Антонело Ђанели оценио је да је инцидент "алармантан" и знак све већег насиља у друштву, упозоривши на забрињавајућу учесталост употребе ножева међу веома младима.

Он је нагласио да је потребно да се ојачају образовне и превентивне мере и да се унапреди безбедност школског особља и ученика.

Траже да се урођена или рана потпуна глувоћа на оба уха призна као 100 одсто телесно оштећење и да глуве и наглуве особе имају право на инвалиднину.

Такође траже да им буду изједначена права са другим особама са инвалидитетом.

Медији преносе да су представници протестног тима за борбу за права глувих и наглувих примљени на разговоре у згради Владе и да ће у петак имати састанак са премијером Ђуром Мацутом и министарком за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милицом Ђурђевић Стаменковски.

Ревизија је открила да је систем годинама омогућавао "цурење" јавних средстава кроз дупле исплате стипендија истим појединцима, док су многи студенти, који су остваривали право, остајали испод црте.

Захваљујући активном поступању по препорукама ДРИ, ова пракса је обустављена, чиме је постигнуто да највећи таленти наше земље добију праведну могућност за професионални развој, уз истовремену уштеду од чак 171 милион динара.

Кроз темељну евалуацију и синтезу процеса провере података, Министарство просвете и Министарство науке су од школске 2024/25. године успоставили системску координацију.

Ова трансформација процеса, покренута захваљујући препорукама ДРИ, омогућила је да се пре почетка сваке исплате утврди да ли се студенти већ финансирају, или су остварили право на стипендију по другом основу.

Резултат је елиминисање дуплих стипендија и остваривање уштеда од 171 милион динара.
Овај успех није само питање статистике, већ "ширење лепезе“ подршке.

Елиминисањем оних који примају дупле стипендије из буџета Републике Србије, држава је отворила простор да се помогне већем броју заслужних младих људи, чиме су средства пореских обвезника употребљена на етички и економски најефикаснији начин.

Стратешки заокрет направљен је у раду Фонда за младе таленте, чије је надлежности крајем 2022. године преузело Министарство науке, технолошког развоја и иновација од Министарства омладине и спорта.

У фебруару 2023. године усвојен је нови, еластичнији модел враћања дуга држави.

Уместо дотадашњег строгог захтева о обавезних пет година рада у Републици Србији, уведен је принцип пропорционалности - период обавезног рада сада је једнак периоду стипендирања, што представља знатно правичнији приступ задржавању талената у земљи.

Ефикасност је додатно ојачана увођењем модерних дигиталних алата као што је портал еТаленти на коме је потпуно дигитализован систем за пријаву и праћење конкурса за стипендије Министарства науке.

Такође, ефикасност је ојачан и порталом за кредите и стипендије. То је платформа Министарства просвете која је драстично скратила време обраде документације. Велики допринос пружа и минимизација грешака.

Аутоматизација података елиминисала је административне пропусте карактеристичне за ранији папирни систем.

Упркос успеху ревизије и финансијским уштедама, ДРИ утврђује озбиљне ризике у секторима где препоруке нису спроведене, додаје се у саопштењу ДРИ.

Док је Министарство науке већ од 2022/23. године увело квоте по научно-образовним пољима како би подржало приоритетне области развоја, Министарство просвете још увек нема јасне критеријуме за усмеравање стипендија ка занимањима која су кључна за тржиште рада (Препорука 6).

Како је истакнуто, највећи недостатак остаје одсуство Јединственог регистра стипендија.
Иако постоје државни портали, они још увек не виде податке са локалног нивоа, што ствара ризик да се пракса дуплих примања настави на релацији држава – локална самоуправа.

Учинак ове ревизије потврђује улогу ДРИ као катализатора који подстиче државне органе на трансформацију и унапређења.

Од укупно девет датих препорука министарствима, Министарство науке је у потпуности реализовало обе, док Министарство просвете бележи мешовит успех – од седам препорука, по две је поступило, по три делимично, док за две препоруке поступање још није ни започето.

Такође, делегација ће организовати панел дискусије са Сталном конференцијом градова и општина, представницима медија и невладиних организација, а одржаће састанке и са кандидатима и политичким партијама које учествују на изборима.

Прелиминарна изјава о налазима биће објављена на сајту Kонгреса у понедељак, 30. марта, око 14 часова, наведено је у саопштењу.

Локални избори који су заказани за 29. март, одржаће се у Аранђеловцу, Бајиној Башти, Мајданпеку, Бору, Kули, Смедеревској Паланци, Kладову, Kњажевцу, Лучанима и Севојну.

Мацут је рекао да је Смедеревска Паланка пета општина у Србији која спроводи такву врсту обуке и додао да је "е-Боловање-Послодавац" високорангирани систем у здравственој заштити у земљи.

Премијер је изразио наду да ће се ускоро кренути са дигитализацијом и у другим сферама здравства, односно да ћемо ускоро у Србији да имамо дигитализацију болница и клиника.

"Ово је заправо све један велики залог Владе Србије, али у континуитету последњих десетак година већ се ради на дигитализацији која јесте постављена као камен темељац будућности Србије", истакао је Мацут.

Директор Канцеларије за ИТ и е-управу Михаило Јовановић навео је да је "еБоловање-Послодавац" највећи информациони систем који је развијен у јавној управи и истакао да у њему ради близу 6.000 изабраних лекара из 153 здравствене институције.

"У њему се налази више од 44.000 послодаваца, без обзира да ли су то послодавци из привреде или јавне управе. До сада је преписано више од 466.000 електронских дознака", навео је он.

Јовановић је подсетио да је на иницијативу Канцеларије за ИТ и е-управу у мандату Владе премијера Мацута донет посебан подзаконски акт "еБоловање-Послодавац" који се примењује од 1. јануара ове године и додао да он има велики значај за грађане, привреду и за државу.

"Ми смо данас овде јер радимо обуке зато што нам се приближава следећа битна фаза, а то је 1. април, када, у складу са законом, улазимо у наредну фазу, а то је електронска комуникација између послодавца и Републичког фонда за здравствено осигурање", истакао је Јовановић.

Навео је да ће од сада обрачун накнада зараде, рефундација зараде за све који настављају боловање преко 30 дана бити у потпуности у електронској форми.

"Такође, од 1. априла пуштамо једну додатну услугу и могућност послодавцима, а то је приговор на ону ознаку коју добију од изабраног лекара, односно здравствене комисије. И раније је тај приговор био могућ, али послодавац због папирне процедуре то никада до сада није користио. Сада ће моћи да уложи приговор и цела та комуникација између послодавца и изабраног лекара биће електронска", навео је Јовановић.

Очекује се да ће Фредериксенова остати на функцији као вршилац дужности док се не формира нова влада, а она и даље важи за једног од фаворита за место новог премијера.

Политичке странке састају се да би разматрале даље кораке и ко би могао да буде именован за "краљевског истражитеља", главног преговарача чији је задатак да ради на формирању нове већине.

Главни преговарач не мора нужно да буде следећи премијер, али се то обично дешава и управо се то догодило 2022. године када је Мете Фредериксен водила овај постизборни процес, наводи британски лист.

Фредериксенова је након подношења оставке истакла хитну потребу за формирањем нове владе, јер је, како је навела у обраћању, "свет постао само још немирнији откако су расписани избори“.

Њена оставка је била очекиван и уобичајен потез јер покреће процес формирања нове данске владе, посебно зато што одлазећа тространачка влада нема потребну већину за наставак рада, са 70 освојених места у новом парламенту, што је далеко мање од потребних 90, наводи Гардијан.

Странка десног центра језичак на ваги

На основу 100 одсто пребројених гласова странка Мете Фредериксен је освојила већину гласова на јучерашњим изборима, али је остварени резултат лошији него што се очекивало, око 22 одсто гласова изашлих бирача, чиме су социјалдемократе и друге левичарске странке које формирају "црвени блок" стекле 84 места у 179-чланом парламенту, дакле - не и већину.

Са освојених 21,9 одсто гласова и тиме 38 места у предстојећем новог сазиву парламента, Социјалдемократска странка је највећа у парламенту, али су ово били и најлошији избори за ту странку од 1903. године, саопштила је раније данска телевизија.

Сада се Данска вероватно суочава са вишенедељним коалиционим преговорима, након којих постоје велики изгледи да се формира коалиција левог центра, пише Гардијан.

Ларс Локе Расмусен, лидер Умерене странке десног центра, са 14 посланичких места по свој прилици имаће пресудни утицај на сазив новог парламента, наводи британски лист.

Активности на пројектима нису спроведене, а осумњичени је даваоцима средстава подносио лажне извештаје о правдању утрошка додељеног новца у којима је описивао активности на пројектима које се никада нису десиле (радионице, предавања и друго). 

На тај начин је Граду Новом Саду нанета имовинска штета од 2.530.000 динара.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати у ком року ће бити саслушан у Тужилаштву.

“Приватно банкарство претпоставља персонализовану, приоритетну и дискретну услугу према највишим светским професионалним стандардима. Kључ је у поверењу, огромном знању, искуству и стручности наших колега, приватних банкара, који су у сталном контакту са клијентима и пружају им стручну и правовремену подршку у свим областима банкарског пословања”, напомиње Јелена Аксић.

Јелена Аксић истиче да поред подршке у делу стандардних банкарских услуга, кроз услугу Приватног банкарства, Рајфајзен банка клијентима обезбеђује широк спектар инвестиционих решења, прилагођених индивидуалним инвестиционим циљевима и профилу ризика сваког клијента, ослањајући се на комбинацију локалне и групне експертизе у области фондова, обвезница и структурираних производа.

Јелена Јовичић, директорка Сектора премијум и приватног банкарства, истиче да је посебна пажња посвећена и унапређењу мобилне апликације у сегменту инвестиција, чиме је омогућено клијентима директно инвестирање у домаће фондове, као и јасан преглед вредности, приноса и структуре инвестиционог портфеља по врстама имовине, валутама и профилу ризика.

Тако се, сматра, гради узајамно поверење засновано на сигурности, специфичној ексклузивности и свеобухватној подршци расту.

Kако се наводи на сајту магазина Јуроумани (Euromoney) награда за приватно банкарство 2026. године додељује се најбољима од најбољих у услугама приватног банкарства на глобалном, регионалном и националном нивоу.

Не наводећи Медићев идентитет, из Високог кривичног суда Хрватске је саопштено да је донетом пресудом делимично прихваћена жалба оптуженог и преиначио првостепена пресуду Жупанијског суда у Осијеку о одлуци о казни.

Тиме је, наводи се, постала правоснажна пресуда којом је Медић проглашен кривим за кивично дело ратног злочина против ратних заробљеника.

Прецизирано је да је казна затвора од 14 година преиначена и на 12 година затвора, с тиме да је у казну урачунато време проведено у истражном затвору у којем се Медић и даље налази од јуна 2022. године.

Медић, бивши мајор ЈНА, ухапшен је у јуну 2022. на граници Хрватске и Србије.

Оптужен је због тога што је у наводним концентрационим логорима у Сремској Митровици и Стајићеву 1991. и 1992, "физички злостављао заробљенике, тукао их палицама и пендреком те их излагао увредљивим и понижавајућим поступцима, при чему им је задавана физичка и психичка бол и тиме их присиљавао да дају исказе који су му као испитивачу одговарали".

Према оптужници, Медић је наводно давао одобрење присутним стражарима "да туку заробљенике, што су они и чинили".

“На пијацу смо изашли негде половином фебруара месеца. Тако да је већ добар део ротквице продат, почупан. Ове године, моја породица ће отприлике произвести на неких 20 ари, око 15 до 17 хиљада веза. Цена стандардно, око 30 динара по везици, та је цена неких 10 година уназад иста, али она не тражи нека много велика улагања, јефтино је семе. Нема много посла”, наводи Александар Максимовић из Горње Врањске.

Кромпир посађен у првим данима јануара, на пијачне тезге ће за неколико дана. Изазови у производњи су бројни, а циљ само један – да поврће што раније сазри.

„Посађен је трећег јануара. Ове године смо одлучили мало више да ризикујемо, имамо те велике пластенике, са тим дуплим фолијама, па му неке ниске температуре нису сметале. За сад је добар, ја се надам да ће за неких седам до десет дана стићи за вађење. Да би ухватили мало бољу цену и да би изашли први на тржиште“, истиче Александар Максимовић из Горње Врањске.

Неколико стотина метара даље, у пластеницима Душана Гајића млади је купус. Расадио је 12.000 биљака, а бербу очекује за три седмице.

Душан каже да купус не захтева много посла. „Оно што је добро, не дозволимо у том зимском периоду да нам пластеници буду празни, а и често се дешава да купус има неку солидну цену, па тако да је апсолутно исплатив. На отвореном имамо негде око три хекатара у току једне сезоне, тренутно у пластиницама имамо неких 12.000, то је седам пластеника купуса'', каже он.

У пластеницима у којима су до прошле седмице брали салату, Гајићи су већ расадили парадајз. У години на истој површини, произведу неколико култура.

„Од понедељка је у овим пластеницима парадајз. После тога се надамо да ће ићи нека следећа култура, то је оно што се ми трудимо, да у току једне године, буде три, до три и по културе, у једном пластенику. Наша кућа преко 50 година ради парадајз, то је култура која је некако најзахтевнија за рад, али ми смо је некако заволели, и волимо да радимо парадајз'', наглашава Душан Гајић.

Пролећно сунце, погодује јагоди у пластеницима. Процена произвођача је да ће берба мало каснити. Очекују да ће почети за месец дана.

У понедељак је почело пријављивање за локална лична документа за Србе са и ван КиМ који раде у јужној српској покрајини.

Конфузија на почетку примене

Према речима Милице Андрић Ракић из Нове друштвене иницијативе, грађани који су покушали да поднесу захтеве углавном добијају исту листу докумената као и раније.

"Једино што је новина јесте да сада могу да аплицирају са српском личном картом и да не морају да иду у Приштину, већ то могу да ураде у локалним самоуправама. Све остало је практично исто“, навела је за РТС Андрић Ракићева.

Додаје да и даље постоје бројне нелогичности – попут захтева да грађани доставе уверење да нису осуђивани на територији КиМ, иако тај документ не могу да добију без личних докумената које издаје Приштина.

Хиљаде људи у правној несигурности

Посебан проблем представља положај више хиљада људи који годинама не могу да регулишу свој статус.

Без косовских докумената, њихова српска документа се у систему у Приштини сматрају неважећим, што им онемогућава да отворе рачун у банци, запосле се или упишу имовину на своје име.

"То су људи који су практично у потпуној правној и економској блокади“, истиче Андрић Ракићева.

Нејасна упутства и "незванична" тумачења

Иако локалне институције тврде да чекају инструкције надлежних министарстава, у пракси се појављују различита тумачења правила.

Службеници, како се наводи, незванично најављују могућа изузећа и алтернативна решења за поједине услове, што додатно уноси конфузију међу грађане.

Као пример се наводе услови за доказивање финансијских средстава, који су за многе апликанте тешко оствариви.

Ограничени капацитети локалних служби

Додатни изазов представљају кадровски капацитети локалних администрација.

Након одлазака запослених 2022. године и промене структура у општинама, постоји бојазан да службеници неће моћи да обраде велики број захтева у предвиђеном року.

"Ради се о више хиљада људи и биће веома тешко да се цео процес заврши у року од три месеца“, оцењује Андрић Ракић.

Рок до средине јуна под знаком питања

Иако је рок за завршетак процеса постављен до 16. јуна, Андрић Ракићева сумња да ће бити испоштован.

Како наводи, интересовање грађана ће тек расти, а сматра да је већ сада јасно да процедура захтева време и додатна појашњења.

Улога Европске уније и могућа поједностављења

Очекује се да Европска унија пажљиво прати спровођење процеса, што би могло да доведе до постепеног поједностављивања процедура.

"Надам се да је ово почетна збрка између центалних и локалних власти да ће се ствари у ходу решавати“, истиче Андрић Ракићева, додајући да су закони формално усклађени са европским стандардима, али да је проблем у њиховој примени.

Отворено питање српских институција

Поред административних питања, процес отвара и шире теме, укључујући будућност српских институција у области образовања и здравства.

Док власти у Приштини говоре о интеграцији, у Охридском споразуму, како каже Милица Андрић Ракић, помиње се и модел по коме би те институције имале статус посебних, формално приватних установа чији би оснивачи требало да буду ресорна министарства Републике Србије.

Како ће то решење изгледати у пракси и да ли ће бити прихваћено, остаје да се види.

Андрић Ракићева напомиње да премијер привремених институција у Приштини Аљбин Kурти говори о интеграцији српског здравства и школства.

"Сматрам да српска страна треба да прича о легализацији тих институција, то јест њиховој регистрацији имајући у виду историју онога што се дешавало. Обично је интеграција значила улазак у систем јавних приштинских институција", закључује Милица Ракић Андрић.

Цео разговор са Милицом Ракић Андрић можете погледати у видео-запису на почетку текста

Једна особа ухапшена је у северозападном Лондону, а друга у центру града. Њихов идентитет за сада није познат.

Случај истражују једнице за борбу против тероризма Метрополитен полиције, мада само подметање пожара није класификовано као терористички напад.

Уличне камере забележиле су како три особе у дуксевима са кукуљицама на главама поливају амбулантна кола запаљивом течношћу и пале их. Возила су потом експлодирала петнаест минута пре два сата ујутру на паркингу у северној лондонској четврти Голдерс Грин, где живи највећа јеврејска популација у британској престоници.

Припадала су добротворном друштву Хацола (Спас), које од 1979. године у Британији обезбеђује бесплатан превоз у болницу и снабдевање лековима грађанима јеврејске, али и других националности.

Малолетни К. К. је јутрос око 8 сати под пратњом неколико возила полиције довезен у суд из болнице у којој се налази скоро три године.

Његов отац је доведен из притвора у ком се налази од хапшења прошле године.

Током поновљеног поступка су оптужени Кецмановићи изнели одбрану, док су саслушани и оштећени, односно чланови породице убијених и рањених. Кецмановићи од почетка суђења негирају кривицу.

Ово суђење је, иначе, затворено за јавност на предлог Вишег јавног тужилаштва у Београду, ради заштите инетереса малолетних лица и приватности оштећених, а поступак се понавља зато што је Апелациони суд у Београду укинуо првостепену пресуду којом су Кецмановићи били осуђени на вишегодишње казне затвора и наложио да се понови суђење. 

Заменик министра одбране у Савету министара БиХ Александар Гогановић упозорио је да је опасна провокација претећи графити упућен Србима на полигону Центра за основну обуку у Пазарићу.

Гогановић је осудио ову претњу и од међународне заједнице затражио хитну реакцију.  

"Свако ћутање представља прећутно одобравање, које већ долази из политичког Сарајева", навео је Гогановић.  

Како каже, овакви инциденти нису само вандализам, већ опасна провокација која продубљује поделе.

"За сада цена хлеба остаје иста, тако да грађани нека буду спокојни, она се у неком догледном времену неће мењати", наводи Пралица.

Глобални фактори и могуће поскупљење

Пралица напомиње да је тешко прогнозирати када би могло доћи до значајнијег поскупљења, јер добављачи још увек калкулишу своје трошкове и цене сировина. Поред тога, глобални фактори, попут сукоба на Блиском истоку, могу довести до додатног раста цена нафте.

"Добављачи се пресабирају колико би то повећање било. У некој роби да, у некој роби не, у некима више, у некима мање... Ми смо јуче чули и поруку из Саудијске Арабије да уколико се настави сукоб, нафта може да достигне 180, 200 долара по барелу. Вероватно ни ми нећемо тада моћи да искалкулишемо све ово како је сада. За сада цена хлеба се неће мењати", наводи он.

Пралица додаје да је неизвесно шта ће се дешавати наредних 10 до 20 дана или месец дана и да ће тек тада моћи да се изађе са глобалнијим ставом о могућем поскупљењу.

"Шта ће бити у будућности, у наредних 10, 15, 20 дана или месец дана, заиста нико не може да каже", Пралица.

Објашњава да ће у наредним данима видети по којим ценама ће стизати сировине. Тек након тога пекари ће моћи да изађу са глобалнијим ставом о могућем поскупљењу хлеба.

"Тек треба да добијемо робу и видећемо по којим ценама ћемо добијати сировине наредних 10, 15, 20 дана, и тек тада ћемо моћи да изађемо са неким глобалним ставом," додаје он

Утицај енергената на цену хлеба

На питање колико енергенти учествују у цени хлеба, Пралица је истакао да поскупљење горива директно утиче на цену производње, али да тренутно ефекат по грађане није значајан.

"Нама је поскупело гориво. И то је за сада отприлике динар и по до два по векни хлеба. Али ми се надамо и гледамо да видимо шта ће бити до краја. Ако је то још 10, 15 дана, ми ћемо издржати, није проблем. Али ако се то настави, онда ћемо реално сести, преговарати и разговарати, а грађани ће бити благовремено обавештени о свему", поручио је Пралица.

Цело гостовање Зорана Пралице можете погледати у видеу на почетку текста.

Професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић каже да је порука о продужењу лиценце МОЛ-у двосмислена. 

"Прва је да је МОЛ и даље по вољи званичној администрацији САД. Друга порука јесте да се уважава реалност да је за једну тако крупну трансакцију потребно време", истиче Лукић.

Наводи да могућност учешћа америчких финансијских институција у трансакцији може имати више значења – од посредничке улоге до директног финансирања.

"Прво, може да значи да се на тај начин сугерише да САД очекују да нека од њених финансијских институција буде та на чији рачун ће бити исплаћена купопродајна цена за НИС. Такође, може да значи да САД очекују да у тој трансакцији буду посредник преко ког ће новац да иде. Уједно, може да означи и највиши степен инволвираности америчких финансијских институција, који подразумева да неко из Вашингтона учествује у финансирању саме трансакције", наглашава професор Економског факултета.

НИС и МОЛ

Говорећи о продужењу лиценце за оперативни рад НИС-а, Лукић истиче да је реч о одвојеним лиценцама.

"Када посматрамо конзистентност америчке политике, можемо да кажемо да је њена спољна политика у последње време прилично неконзистентна, а да, рецимо, ОФАК у доброј мери има промишљене и  конзистентне одлуке. До октобра месеца прошле године, били су беневолентни (благонаклони) према НИС-у", оцењује Лукић.

Иако се може очекивати ново продужење лиценце за рад НИС-а, Лукић упозорава да постоји и могућност да управо истек оперативне дозволе убрза завршетак трансакције о куповини компаније.

"Временско преклапање различитих дозвола може деловати као подстицај за финализацију посла", подвлачи саговорник Јутарњег дневника.

Блиски исток и светска економска криза

Лукић тврди да глобална геополитичка нестабилност неповољно утиче на велике пословне трансакције, јер доводи у питање кључне елементе финансијских конструкција и повећава опрез инвеститора.

"Инвеститори и потенцијални купци могу постати појачано осетљиви на ризике којима су изложени, а на крају крајева и процена фер вредности компанија се такође доводи у питање. Све у свему, можемо да кажемо да у периодима акутне кризе не можемо да видимо много великих бизнис вести", истиче Лукић.

Осврћући се на кризу на Блиском истоку, саговорник наглашава да свака криза има свој крај, али да је пут до њега неизвесан и тежак, посебно за најугроженије.

"Амерички председник (Доналд Трамп) је врстан преговарач у приватном контексту, али када се ради о преговарању између држава, ту баш нема неке велике резултате. С друге стране, видимо да је Ормуски мореуз пропустљивији данас него пре 10 дана и да ту има одређеног попуштања са иранске стране", процењује Лукић.

Европа и српско тржиште

Када је реч о европском тржишту, саговорник примећује разлике између земаља у зависности од цене и доступности горива, као и од фискалне политике сваке државе.

"Када се ради о политици цена горива на нивоу Европске уније, свака земља има своју фискалну аутономију и сувереност и она самостално одређује колики део акцизе ће да постави као намет у цени горива", објашњава Лукић.

Говорећи о ситуацији у Србији, професор Економског факултета оцењује да је тржиште стабилно, без несташица и панике, али упозорава да је одрживост државних мера кључни изазов.

"Дугорочно, мере нису неограничене. Мере се терминирају. После тога треба правити нову калкулацију и видети куда и како даље. Друга мера коју смо применили је мера која је везана за стратешке резерве, која је временски ограниченија, јер ви већ на одређеним нивоима искоришћености стратешких резерви морате или да примените неке превентивне мере, као што је хитно попуњавање стратешких резерви, или да примените неке мере које ће ићи у смеру уштеде и штедње" закључује Лукић у разговору за Јутарњи дневник Радио-телевизије Србије.

Емисију у целости можете да погледате у видео запису на почетку текста.

До краја овог месеца, према незваничним информацијама медија у Мађарској, требало би да буде потписана и коначна верзија уговора о купопродаји НИС-а, који мора да одобри америчка канцеларија ОФАК да би трансакција била обављена.

Професор на Машинском факултету и стручњак за енергетику Милош Бањац каже да продужетак рока који је америчка канцеларија ОФАК дала за закључење коначног договора између "Гаспромњефта“ и МОЛ-а о преузимању већинског пакета НИС-а говори да преговори напредују и да се крећу у добром правцу.

Како је навео, у претходном периоду већ су начињени важни кораци — спроведена је дубинска анализа пословања НИС-а, потписан је предуговор, а сада следи завршна фаза.

"Значи, извршена је дубинска анализа рада Нафтне индустрије Србије, потписан предуговор и сада следи финале, коначни уговор“, рекао је Бањац.

Додаје да није извесно да ли ће цео посао бити окончан у наредних месец дана, али да верује да неће бити нових препрека уколико се преговори наставе као до сада.

Улога међународних финансијских институција

Осврћући се на формулацију из последње одлуке ОФАК-а, према којој је америчким финансијским институцијама омогућено да учествују у реализацији трансакције, Бањац подсећа да се МОЛ често посматра као мађарска компанија, иако је његова власничка структура знатно сложенија.

"Када говоримо о МОЛ-у ми увек говоримо да је то мађарска компанија, односно компанија мађарске владе. Међутим, по својој структури власничкој, само једна четвртина је у власништву, 25 одсто акција МОЛ-а припада влади. Ово остало, око 50 процената, представљају међународне финансијске институције, између осталих и неке америчке финансијске институције“, навео је Бањац.

Према његовој оцени, управо у тој чињеници може да лежи додатна гаранција да ће споразум бити доведен до краја и да МОЛ има капацитет да постане нови власник већинског дела НИС-а.

Енергетска криза не одређује цену НИС-а

Говорећи о утицају глобалне енергетске кризе на вредност НИС-а, Бањац сматра да се таква компанија не купује на основу краткорочних тржишних потреса, већ са перспективом од више деценија.

"Ово је куповина не за сутра него за следећу деценију или следеће три деценије једне компаније, тако да не може се сагледавати вредност НИС-а на данашњи дан, него се гледа колико ће она вредети када прође криза, када се стабилизује тржиште“, рекао је Бањац.

Подсећа и да нафта, упркос енергетској транзицији, остаје један од кључних енергената у свету.

"Чињеница је да ће нафта и следећих неколико деценија бити један од главних енергената и она и данас учествује са 30 процената у глобалној потрошњи енергије“, указао је Бањац.

Зато, како каже, ни садашња дешавања не могу битно да утичу ни на цену НИС-а, ни на коначан договор о продаји.

Русија НИС продаје невољно, али под притиском

Професор Бањац сматра да Москва не улази добровољно у овај процес и да НИС не продаје зато што то жели, већ зато што је на такав потез приморана околностима.

"Очигледно је да Руси невољно продају НИС. Дакле, зашто би продавали једну компанију која је тако добра и која доноси приходе и у коју су тако пуно уложили“, навео је Бањац.

Како додаје, Руси у овом процесу могу настојати да добију на времену, посебно ако им шира геополитичка криза иде наруку.

"Кремљу би свакако било згодно да купи још мало времена, па можда чак и да доведе у питање овај споразум коначни о купопродаји, јер то му баш и није оно што он жели. Он је натеран да то уради“, оценио је Бањац.

Ипак, наглашава да иза потеза и Вашингтона и Москве стоје читави системи анализа и процена, а не дневне импровизације.

НИС послује отежано, али нафте има

Паралелно са преговорима о власништву, НИС се и даље суочава са последицама санкција и неизвесности. Бањац каже да компанија већ дуже послује у отежаним условима и да је у међувремену изгубила део партнера и купаца.

"НИС отежано ради. Дакле, он од јануара прошле године, од када су најављене санкције па кад су уведене, отежано ради, губи партнере“, рекао је Бањац.

Према његовим речима, НИС је смањио продају и у малопродаји и у велепродаји, а у велепродаји је, како је навео, изгубио око 20 одсто купаца.

Ипак, истиче да тренутно нема опасности од несташице нафте. "Рокови испоруке су нешто дужи, али ту су биле интервенције и Међународне агенције за енергетику, огромне количине нафте су избачене“, објаснио је Бањац.

Подсетио је и да Србија има резерве нафте за око 60 дана, док је европски просек 90 дана.

Штедња енергије

Професор Бањац, који је и стручњак за енергетику, каже да је сада време за изолацију и замену столарије и паметнију потрошњу.

Говорећи о томе шта је најважније за домаћинства која тренутно не могу да улажу у соларне панеле, Бањац истиче да је уочи нове грејне сезоне најважније размишљати о термичкој изолацији и замени столарије.

"Мислим да је баш сад право време, дакле сад почиње грађевинска сезона, и да се поразмисли, ко год има могућности, да финансира замену столарије и постављање термичке изолације на објекте. То је прва и највећа и главна мера којом се може уштедети та топлотна енергија“, поручио је Бањац.

Када је реч о уштедама у саобраћају, наводи да простор није велики, али да су могуће рационалније навике — више људи у једном аутомобилу, чешће коришћење градског превоза и планирање потрошње.

Бањац подсећа и да је сада прави тренутак за набавку огревног дрвета за јесен, јер су цене ниже, а дрво има времена да се осуши и постане енергетски ефикасније.

На дужи рок, каже, исплативост улагања у соларне панеле и топлотне пумпе само ће расти.

"Живимо у два света - дигиталном и стварном, офлајн и онлајн - и не можемо их ни игнорисати ни забранити. Република Србија се руководи тиме да је добробит у дигиталном окружењу, као и у стварном животу, пут ка личном развоју, који захтева образовање, а не само ограничења. Зато, уместо краткорочних рестриктивних мера, промовишемо дигитални имунитет", поручила је Тамара Вучић.

Додала је да циљ Србије није да "изолује" децу, већ да их оснажи, како би препознала опасности у дигиталном свету. "Србија је увела програмирање у све основне школе, као и предмет 'Дигитални свет' од првог разреда. "Основе разумевања вештачке интелигенције постале су део наставног програма у основним и средњим школама и, према подацима Унеска, једна смо од свега 11 земаља у свету које су то успешно спровеле", рекла је супруга председника Србије.

Додала је да је Србија посебно поносна на то што је дигитална трансформација у образовању праћена унапређењем система заштите деце

Нагласила је да Национални контакт центар за безбедност деце на интернету 'Паметно и безбедно' успостављен као систем директне подршке деци, родитељима и наставницима.

"Ово је први и за сада једини институционални механизам у региону који се бави превенцијом и реаговањем на претње по децу у дигиталном окружењу", казала је Тамара Вучић.

Подсетила је да Србија председава Глобалним партнерством за вештачку интелигенцију и поручила да наша земља са поносом постаје члан глобалне коалиције "Заједно градимо будућност".

"Технологија није ни добра ни лоша. По мом мишљењу, технологија је тест наше хуманости. Ова коалиција нам даје снагу и оквир, да тај тест успешно положимо. Србија стоји уз вас у овој коалицији за добробит све наше деце", закључила је супруга председника Србије.

На Самиту у Стејт департменту, уз Меланију Трамп, супругу председника САД Доналда Трампа, говориле су и прве даме Украјине Олена Зеленска, Израела Сара Нетанјаху, Литваније Диана Науседиене, Црне Горе Милена Милатовић, Албаније Арманда Бегај, Kеније Рејчел Руто, Румуније Мирабела Градинару, Грузије Тамар Багратиони-Мукхранели, Доминиканске Републике Ракел Арбахе, Босне и Херцеговине Мирела Бећировић, Зеленортских Острва Дебора Kатиса Царваљо као и супруг председнице Словеније Алеш Мусар.

Уз њих, самиту су присуствовали и високи званичници САД као што су Мајкл Kрациос, саветник за науку председника Доналда Трампа, секретарка образовања Линда Махон, заменик државног секретара Kристофер Ландао, подсекретар за економска питања Јакоб Хелберг.

КУРСНА ЛИСТА БР. 54