Прву изборну листу, коалиција "Александар Вучић - Кладово, наша породица" чине Српска напредна странка, Социјалистичка партија Србије и Српска радикална странка.

Бирачима поручују да ће се као и до сада залагати за даља улагања у путну инфраструктуру, унапређење услова локалне привреде и отварање нових радних места.

"Позивам грађане Кладова да изађу на предстојеће локалне изборе 29. марта, да заокруже број један и подрже коалицију 'Александар Вучић - Кладово, наша породица'. На листи су одборници који су остварени у својим професијама и који ће наставити да раде за добробит свих грађана Кладова", наводи Снежана Ђуришић са листе "Александар Вучић - Кладово, наша породица".

Друга изборна листа са, такође, 28 предлога за одборнике је студентско-грађанска листа, "Група грађана - Кладово има нас". Листу чине студенти и грађани уз подршку дела опозиције која се повукла из изборне трке и подржала ову грађанску иницијативу.

"Ми смо студентско-грађанска листа окупљена око идеје за бољим животом у Кладову и да наше Кладово поново буде најлепше мало место на Дунаву. Сви који нам буду указали поверење могу апсолутно да буду сигурни да ће страначко запошљавање, непотизам и уцене отићи у историју. Стручност и знање дефинитивно морају бити изнад страначке припадности", каже Вања Берић, студент, први на листи "Група грађана - Кладово има нас - Време је за промене!".

Под бројем три на изборном листићу у Кладову биће група грађана "Српски либерали - За зелено Кладово". Као главне циљеве истичу поправак економских прилика, пошумљавање и уређење бујичних токова,унапређење здравственог система и сарадњу са националним мањинама.

"Унапређење економске ситуације видимо кроз ангажман и сарадњу са људима у дијаспори. Српски либерали не виде стране улагаче као ултимативно решење, већ то виде кроз рад и сарадњу са људима који су своје искуство стекли у другим срединама. Све то не би било могуће без сарадње са мањинама", поручује Дејан Поповић из групе грађана "Српски либерали - За зелено Кладово".

На дан локалних избора у Кладову ће се гласати на девет бирачких места у граду, и на 22 места у селима.

"Догађај је квалификован као кривично дело изазивања опште опасности, а полиција наставља интензиван рад на идентификацији извршиоца", наводе у Основном јавном тужилаштву у Суботици.

"Полиција наставља рад на расветљавању догађаја, док се пред Вишим јавним тужилаштвом у Суботици и даље води поступак против лица за која постоји сумња да су учествовали у паљењу возила јавног тужиоца", наводи се у саопштењу ОЈТ.

Суботичка полиција је 10. децембра ухапсила четири особе, од тога два малолетника које је сумњичила да су извршили кривично дело изазивања опште опасности.

"Уз подршку Министарства здравља је у Бору реновирано породилиште и унапређена медицинска опрема – набављени су гастроскоп, колоноскоп и ласер за разбијање камена у бубрегу, а болница је ове године добила и нов мамограф, који ће ускоро бити у употреби", поручио је премијер.

Истакао је да је планирана изградња нове болнице у Бору, чији се почетак радова очекује ове године, један од најзначајнијих пројеката у наредном периоду и једна од најважнијих инвестиција у здравствени систем у овом делу Србије.

Мацут је додао да су у Бору већ видљиви резултати развоја, пре свега кроз раст плата и повећану привредну активност, и поручио да Влада наставља да улаже у путну инфраструктуру, привреду и туризам. 

"Читава замисао јачања источне Србије која траје већ годинама требало би да у наредном периоду још више заживи и у оквиру програма интегралног развоја Србије и надам се да ћемо успети да остваримо планове који су везани за овај крај Србије", поручио је Мацут.

Премијер је истакао да нема снажне и стабилне државе уколико се развија само један њен део и најавио наставак интензивних улагања у градове источне Србије, и то у инфраструктуру, здравство и развој привреде.

Мацут је рекао да Борски округ има велики потенцијал, као и да сарадња са инвеститорима доприноси развоју овог краја, уз јасан фокус на заштиту животне средине и унапређење квалитета живота грађана. 

Премијер је са градоначелником Александром Миликићем и представницима привреде разговарао о даљим развојним пројектима, а састанку су присуствовали представници неколико борских предузећа.

"Дакле, у ноћи између 15. марта и 16. марта 1981. се догодило нешто што никада пре није у Пећкој патријаршији, макар не на тај начин. А реч је о подметнутом пожару. Оно што је у ствари врло занимљиво јесте да је одабир датума крајње симболичан, јер је био на празник Недеље православља. Пожар се догодио на празник који литургијски помиње и прославља храмове и свете иконе", навела је Ћирићева.

Према њеним речима, пожар је избио око четири сата ујутру, у присуству око 30 монахиња и неколико гостију у манастиру.

"Међу њима је био и професор призренске богословије Дамаскин Давидовић", рекла је она.

Захваћен стари и нови конак

Како је истакла, ватра је била подметнута на више места у старом конаку.

"Подсетићу да је у питању конак импозантних димензија дужи од 63 метра", нагласила је Ћирићева.

Пожар је захватио и нову дрвену конструкцију конака који је тада био у изградњи.

"Пожар су регистровали најпре у горњим структурама самог конака, дакле у кровној конструкцији, и оно што је још била већа штета јесте што је тај пожар захватио и тек постављену нову дрвену конструкцију новог конака. То се све налазило на западној страни", навела је Ћирићева.

Велика материјална штета и спас ризнице

Пожар је нанео велику материјалну штету – изгореле су одаје тадашњег српског патријарха Германа, собе монахиња, магацин и радионице за иконопис. Ипак, захваљујући благовременој реакцији монахиња и Дамаскина Давидовића, спасен је значајан део манастирске ризнице.

"Иконе, богослужбени предмети и текстил из 15. и 17. века били су сачувани", истакла је она.

Ипак, највећи губитак представља уништена архива пећких патријараха, нагласила је Ћирићева, додајући да је у питању била изузетно важна документација која је сведочила о историјским догађајима од средњег века, нарочито у периоду османске власти.

Саботажа и спорне званичне верзије

Она је подсетила и да су на гредама након пожара пронађени трагови бензина и других запаљивих материја, а реакција ватрогасаца није била правовремена. Званични налази као узрок пожара навели су неисправне инсталације и димњак.

"Врло је важно овим поводом поменути и да је патријарх Герман непосредно након пожара, а то је једини документ који имамо сачуван с тим у вези, послао један врло важан допис председнику тадашњег Савезног извршног већа Добривоју Видићу у вези са пожаром, управо демантујући наводе који су везани за неисправност димњака. Он каже у једној реченици – да је заиста реч о томе, тај би се пожар догодио и 1974. '75, '76. итд. Интересантно је у читавом том догађају да су као главни кривци навођени заправо урбаниста града Призрена професор Микић и Андрија Костић, који је био извођач радова, што је наравно касније одбачено у поступку јер је било јасно да апсолутно нису одговорни за тако нешто", објашњава Ћирићева и додаје да је "монаштво било под одређеним политичким притисцима".

Протести и контекст

Пожару су претходили велики протести на Косову и Метохији, који нису били ограничени само на Приштину, већ су се ширили и у другим градовима.

"Али опет, треба поменути да је подметању пожара претходио низ протеста, који нису били само у Приштини, већ су били у Урошевцу, Ђаковици, Подујеву, дакле у неколико градова се ширили", рекла је Ћирићева.

Након пожара, додаје она, протести су се наставили, а у јавности су се појављивали и политички захтеви.

Значај очувања културног наслеђа

Историчарка уметности указује да се пожар у Пећкој патријаршији често посматра као један од раних показатеља каснијих напада на српске светиње, укључујући и погром из марта 2004. године, када је страдало више од 150 сакралних објеката.

"Ми говоримо о простору који, по квадратном километру, има највећи број сакралних здања и значајних споменика", истакла је Ћирићева.

Због тога, додаје, очување тих задужбина није важно само за српску историју:

"Одбраном оваквих задужбина којима се бавимо, бранимо и оно што је европска и хришћанска цивилизација", поручила је она.

Докле год је сведока и јавног дискурса, указује она, тема ће бити доступна и разумљива.

"Докле год је нас који о овоме сведочимо, биће и ове теме доступне у јавном дискурсу. Ако престанемо да о томе говоримо јавно, аргументовано и тачно, неће нестати само материјални трагови, већ и сам дискурс", закључила је Ћирићева.

Цело гостовање Јасмине Ћирић можете погледати у видеу на почетку текста.

"Хонда" је пре неколико година објавила врло амбициозан и скуп програм електрификације својих модела са класичним мотором на унутрашње сагоревање – компанија је планирала да у ту сврху до 2030. потроши чак 60 милијарди долара како би се прилагодила друштвеним кретањима и законским променама везаним за редукцију угљен-диоксида у Европској унији и САД, као и трендовима на тржишту у Кини, где су БЕВ аутомобили убедљиво однели примат у развоју у односу на хибриде и возила са горивном ћелијом.

Муке у САД

"Хонда" је требало да до те 2030. достигне цифру од чак два милиона произведених електричних возила годишње, што је требало да буде 40 посто њене целокупне производње.

Међутим, ситуација се драстично променила када је у септембру прошле године влада председника Доналда Трампа прекинула праксу коју су започели претходници из Демократске партије да држава субвенционише куповину нових аутомобила на чисто електрични погон са седам, а коришћених са четири хиљаде долара. 

Већ с најавом краја тих државних субвенција током изборне кампање, у САД, које су највеће страно тржиште за "Хонду", драстично је пало интересовање за БЕВ аутомобиле (четвороточкаше које покрећу електричне батерије).

У фокус интересовања тамошњих потрошача поново су се вратили врло исплативи хибриди, који троше знатно мање бензина од класичних возила са мотором на унутрашње сагоревање, али по правилу имају знатно већи радијус кретања од четвороточкаша са искључиво електричним погоном, што је у САД где су раздаљине велике а јавни превоз далеко мање развијен него у Источној Азији, врло важна карактеристика.

Зато је "Хонда" сада присиљена да драстично ревидира стратегију електрификације и изврши велико самоповређивање, које би се метафорично могло назвати "парањем трбуха" (харакиријем), јер ће је то изненадно реструктурирање коштати чак 15,7 милијарди долара.

Посртање у Кини

Поред поменуте промене унутрашње политике у САД у вези са заштитом животне средине и климатским променама, спољни фактори који су извршили велики притисак на финансије "Хонде" у фискалној 2025. години (која се завршава 31. марта 2026.) биле су и Трампове нове царине на увоз јапанских аутомобила и делова које су износиле најпре 25 а онда 15 одсто, несташица чипова и јачање (домаће) конкуренције на кинеском тржишту.

Када је реч о Кини, важно је приметити да руководство "Хонде" у свом званичном саопштењу којим најављује деоничарима и јавности да ће у фискалној 2025. забележити губитак, као узроке пада своје компетитивности и смањене продаје, наводи способност кинеских произвођача да брже од других избацују на тржиште нове моделе и чињеницу да тамошњи потрошачи, више од традиционалних квалитета возила као што су економична потрошња горива или добро ергономско решење ентеријера, сада цене иновативни софтвер и забавни садржај возила – карактеристике у чијем развоју јапански произвођач касни.

Узроци губитака и противмере

Закључак "Хондиних" стручњака је, дакле, да је предвиђени укупни финансијски губитак од 3,6 милијарди долара у фискалној 2025, у целини гледано, углавном последица промене политике према електричним возилима у САД, кашњења компаније у развоју атрактивног софтвера применљивог у аутомобилима и пада профитабилности њених модела са моторем на унутрашње сагоревање и хибрида због Трампових царина. 

Излаз из тешке ситуације, односно, пут за повратак у суфицит, оцењују у "Хонди", пре свега је у крупној ревизији стратегије електрификације, нарочито, у делу који се односи на САД, где компанија поседује чак 14 постројења и продаје преко 40 одсто својих возила. Зато је отказан пројекат производње три "Хондина" електрична модела у САД, међу којима су и популарни "салун" и "акура". 

Та одлука, међутим, компанији је проузроковала тежак губитак од близу 16 милијарди долара јер се она тим заокретом одрекла материјалне и интелектуалне својине коју је већ стекла у сврху развоја наведених електричних возила, као и прихода и профита који су били планирани њиховом продајом. 

Због свих поменутих проблема, "Хонда" је у прошлој календарској години титулу другог највећег јапанског произвођача аутомобила препустила компанији "Сузуки".

Као противмере које би требало да ојачају финансије компаније, "Хонда" најављује снажење свог асортимана хибридних возила у САД и Јапану, као и повећање инвестиција у Индији. 

Интересантно је и да је руководство "Хонде", са генералним директором Тошихиде Мибеом на челу, објавило да ће због лоших пословних резултата у фискалној 2025. себи у предстојећој фискалној 2026. смањити редовну плату за 20 до 30 одсто на три месеца, као и да ће се одрећи једнократних новчаних награда.

Пројекат је покренут као одговор на проблеме који се све чешће јављају у школском окружењу – неразумевање међу вршњацима, социјалну дистанцу међу ученицима различитог порекла и недостатак практичних метода које наставници могу користити у раду на развоју толеранције и међусобног поштовања.

Кроз радионице ће се разговарати о темама као што су разумевање различитости, ненасилна комуникација, решавање конфликата међу ученицима и изградња позитивне атмосфере у школи.

Важан резултат пројекта је и приручник "Инклузија и различитост у школи – Приручник са радионицама за развој толеранције, емпатије и сарадње у школском окружењу".

Публикација садржи укупно двадесет радионица: десет намењених наставницима и едукаторима и десет радионица које наставници могу спроводити са ученицима.

Мотивациони говорник у оквиру програма је Наташа Тасић Кнежевић, која ће кроз разговор са ученицима и наставницима говорити о значају међусобног разумевања и подршке међу вршњацима.

"У многим школама постоје разлике међу ученицима које често доводе до неразумевања или конфликата. Наш циљ је да наставницима понудимо конкретне методе рада које могу помоћи да се у учионици развија култура поштовања, дијалога и сарадње", изјавила је Биљана Тасић, извршна директорка удружења "Ромаг".

Пројекат "Инклузија и различитост у школи" реализује се током 2026. године, а намењен је ученицима виших разреда основних школа и наставницима који раде са децом у школском окружењу.

“Милан Шљивић је након завршетка факултета 1960. те године вратио се у Жупу како би подигао развој Жупе Александровачке, а првенствено пољопривреде, винарства и виноградарства. Тако да је кроз свој радни век, а највише као председник Скупштине општине Александровац који је био у шест мандата веома учествовао у развоју винарства и виноградарства Жупе”, наводи Ђорђе Живадиновић, директор Музеја виноградарства и винарства.

Први инжењер агрономије у Александровцу, заслужан је, кажу, за формирање пољопривредних задруга, оснивање “Вино Жупе” која је дуго била окосница развоја овог краја, али и изградњу путне инфраструктуре, школа, Дома здравља, водоснабдевање. Био је иницијатор и организатор манифестације “Жупска Берба”.

“Милан је био нека врста хипнотизера у односима са сарадницима. Умео је то, да покрене људе, да их изазове, сви да раде, сви да буду у некој акцији. Друго, на један фини дипломатски дискретан начин је прозивао своје сараднике у извршавању задатака. Тако да смо сви на тим нашим редовним састанцима привредника просто стрепели кога ће да прозове, али не на дрзак и на неки други начин, већ на начин који обавезује човека”, каже Томислав Станић, дугогодишњи сарадник.

Легат је музеју уступила Миланова сестричина која живи у Херцег Новом. Осим што је чувала заоставштину њеног ујака, почела је да пише и монографију.

“Монографија је стајала јер ја нисам дуго долазила у Жупу. Онда када сам се осмјелила да поново дођем, када сам успоставила нове контакте и онда је кренуло у бржу и бољу реализацију. И сад смо сасвим сигурни да ће она бити објављена, штампана до краја године јер 2. јануара је тачно 10 година од када је ујак отишао, мада ево сјећања на моју радост и понос, морам рећи још увек трају”, истиче Витка Вујновић, сестричина Милана Шљивића.

Шљивић ће поред монографије и легата добити уз Завичајног књижевника Милосава Буцу Мирковића и спомен собу у Дому Културе, изграђеном кажу Жупљани из ината, захваљујући његовом залагању.

Завршен је лого за амбалажу у коју ће се паковати производи који су од 100 одсто домаћих сировина. Услови за субвенције по хектару су измењени, а исплата је убрзана. 

Министар пољопривреде Драган Гламочић је у разговору за РТС рекао да је интересовање произвођача и крајњих корисника за нову ознаку "100 одсто из Србије“ велико, а циљ је да потрошачи лакше препознају домаће производе и да се побољша положај пољопривредника. 

Ознака "100 одсто из Србије“ за јасније порекло производа

Према речима Гламочића, нова ознака, која је добровољна, треба да омогући потрошачима да лако препознају производе домаћег порекла.

"На тај начин наши грађани ће моћи јасно да виде када у продавници купују производ који је 100 одсто произведен у Србији“, истиче Гламочић и додаје да ће изузетак бити адитиви, који могу чинити до два одсто производа.

Истовремено се уводе и строжа правила за означавање меса из увоза.

"До сада је минимална величина слова била 1,2 милиметра, а сада ће бити најмање пет милиметара, како би порекло производа било јасно уочљиво“, наглашава Гламочић.

Контролу ће спроводити пољопривредна, ветеринарска, фитосанитарна и тржишна инспекција.

Субвенције само за оне који заиста обрађују земљу

Једна од новина је и обавеза да се подстицаји по хектару правдају фискалним рачунима.

Према речима министра, та мера уведена је како би се спречиле злоупотребе.

"Није у реду да новац пореских обвезника добијају они који не обрађују земљу. Онај ко ради земљу имаће рачуне за ђубриво, семе или средства за заштиту биља“, каже министар Гламочић.

Како додаје, већ је више од стотину корисника одустало од подстицаја након што је уведена обавеза доказивања трошкова.

Ако исту парцелу пријаве и власник и онај ко је обрађује

Према новом систему, субвенције ће убудуће добијати они који обрађују земљиште, а не искључиво власници.

"Тамо где исту парцелу пријаве и власник и онај ко је обрађује, извршићемо проверу. Најлакше ће се утврдити на основу рачуна“, објашњава Гламочић.

Ова година биће прелазна како би се пољопривредници прилагодили новим правилима.

Нове мере и за сточарство

Конкурс за подстицаје у сточарству биће расписан средином априла, а и у том сектору ће важити обавеза доказивања трошкова.

Ипак, мања газдинства биће изузета од дела обавеза. "До 10 крава или до 50 оваца пољопривредници неће морати да правдају трошкове, како не бисмо оптеретили мала газдинства“, наводи Гламочић.

Министар пољопривреде додаје да је до сада већ исплаћено око 14 милијарди динара подстицаја, а да се очекује да до краја марта буде исплаћено укупно око 35 милијарди.

Обавезни уговори између произвођача и откупљивача

Једна од важних новина је и увођење обавезних уговора о откупу за стратешке пољопривредне производе.

"И произвођач и откупљивач биће у обавези да потпишу уговор. То ће донети већу сигурност и једној и другој страни“, истиче Гламочић.

У уговорима ће бити дефинисани рокови испоруке, рокови плаћања и други услови, док ће се модел уговора припремати у сарадњи са удружењима пољопривредника.

Разговори са ЕУ о увозу млека

Министарство је разговарало са Европском комисијом поводом могућег увођења прелевмана на увоз млека.

"Имали смо прве консултације крајем фебруара. Очекујемо да нам у наредним данима саопште своју одлуку“, каже Гламочић. Напомиње да је и даље повећан увоз појединих млечних производа, пре свега полутврдих сирева.

За спровођење нових мера важну улогу имаће инспекцијске службе, које ће бити додатно ојачане.

"Континуирано запошљавамо нове људе, посебно у ветеринарској инспекцији, где нам је потребно највише кадрова", закључио је Гламочић.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Маринковић је, у сарадњи са Мисијом ОЕБС-а у Србији, покренуо другу националну кампању о заштити података "Да лично буде безбедно"

Кампању чине кратки видео-клипови у којима се грађанима дају савети за заштиту података, а прву, овог типа, имали су 2022. године.

Мариновић каже за РТС да је циљ нове кампање ширење свести о значају заштите приватности.

"У првој кампањи циљна група била је нешто млађа популација. Сада се обраћамо буквално свима", истиче повереник, који се захвалио Радио-телевизији Србије која је подржала кампању и помогла у њеној промоцији.

Конкурс за новинаре

У оквиру кампање организован је и конкурс за новинаре који извештавају о темама заштите приватности.

"Организовали смо конкурс за новинаре свих медија – електронских, штампаних, па чак и оних који садржај објављују на друштвеним мрежама", објаснио је Мариновић.

Конкурс је намењен ауторима који су објавили прилоге или текстове о заштити личних података у стварном или дигиталном окружењу.

"Кампања траје од 1. новембра прошле године до 31. октобра 2026. Позивам све новинаре који су се бавили овом темом да се пријаве", каже Повереник.

Према његовим речима, најбољи радови биће награђени учешћем на међународној новинарској конференцији у организацији ОЕБС-а.

Истовремено, један од кључних проблема у области заштите личних података је и недовољна примена законских обавеза.

Обавеза именовања лица задужена за заштиту података

Према закону, органи власти и многе компаније морају да именују лице задужено за заштиту података о личности.

"До сада имамо око 7.386 пријављених лица за заштиту података о личности, што није мали број, али процењујемо да је то тек око половине оних који имају ту обавезу", наводи повереник.

Подсећа да лице за заштиту података има важну улогу у свакој институцији или компанији.

"Спона су између организације која обрађује податке, грађана чији се подаци обрађују и Повереника", објашњава Маринковић.

Прва стручна брана  

Лицима за заштиту личних података је задатак да процене да ли је њихова обрада у складу са законом.

"То је прва стручна брана која треба да каже да ли је неки нови начин обраде података у складу са законом или није", истиче саговорник.

Истраживања показују да се свест грађана о заштити података постепено повећава. Ипак, како каже део грађана и даље оклева да пријави злоупотребу.

Свaки десети грађанин није реаговао јер не верује у исход или не зна коме да се обрати.

Мариновић каже да је кампања, нажалост, показала да се грађани ако сумњају у злоупотребу личних података не би обратили никоме јер немају поверења у исход. Додаје да се већина грађана ако одлуче да пријаве злоупотребу прво обраћају полицији, па тек онда поверенику.

Подношење пријава

Апелује на грађане да ако имају сумњу на злоупотребе личних података то пријаве поверенику, па ако се испостави да је неко други надлежан они ће их упутити коме даље да се обрате. 

"Повереник је ту због вас и који штити ваша права“, поручује повереник и апелује на грађане да могу да се обрате овој институцији у више различитих ситуација.

Према његовим речима, некад се тражи инспекцијски надзор када постоји сумња да су подаци злоупотребљени, некад се подноси притужба или се тражи мишљење о примени закона.

Сви контакти доступни су на интернет страници Повереника.

"На нашем сајту грађани могу да пронађу телефон, имејл адресе и све потребне информације", додаје Мариновић и истиче да је институција Повереника прошле године спровела рекордан број инспекцијских надзора.

Како је рекао, имали су више од 1.160 надзора, од чега је више од хиљаду било редовних инспекцијских контрола.

Фокус на приватним здравственим установама

Ове године посебан фокус биће на приватним здравственим установама.

"У фокусу су приватне здравствене установе, медицинске лабораторије и апотеке", каже Мариновић и додаје да контроле имају пре свега превентивну улогу.

"Наши инспектори долазе да помогну да се обрада података усклади са законом, а не да кажњавају", истиче Мариновић и додаје да је истовремено у припреми и нови Закон о заштити података о личности.

Нови прописи требало би да регулишу области које до сада нису биле обухваћене.

"Видео-надзор, биометријски подаци, генетички подаци и употреба вештачке интелигенције – све су то области које ће бити прецизније регулисане", објашњава саговорник.

"Најплашљивији ће се повући. Нисам приметио да се мултинационалне компаније или велики пословни системи повлаче из Дубаија. Напротив, сви настављају да раде. Поједини су одлучили да рад одвијају од куће, али великог одлива бизнисмена и капитала нема. Град и даље функционише, а људи су најнормалније на плажама", указује Селаковић.

Страх само мањих бизниса

Према његовим речима, мали и средњи бизниси су се на почетку уплашили и повукли, што не мора да значи да ће дугорочно нанети штету.

"Дубаи је привлачан јер има ниску стопу пореза – ПДВ је пет одсто, порез на добит девет процената, а порез на лични доходак не постоји. Имате праву тржишну утакмицу, амбијент у којем можете да развијате иновације, нове производе и да приступите тржиштима готово целог источног подручја, говоримо о милијардама људи", каже Селаковић.

Напомиње да Емирати имају интерес да се ситуација стабилизује што пре како би се спречила могућа дугорочна штета.

"Индекс некретнина пада, али моје искуство говори да се слично догодило 2008. године током велике економске кризе, потом током Арапског пролећа 2011. и ковида, али се Дубаи враћао и подизао ниво изнад првобитне ситуације. Имамо ефекте, али прерано је говорити о потресу тржишта", подсећа Селаковић.

Опасно рушење парадигме

Истиче да би пад Дубаија у економском смислу изазвао потрес на светском нивоу, не само због нафте, већ и начина на који се инвестира, иновира и развија.

"Једно место у пустињи за неколико деценија прошло је пут од града величине Чачка до једног од глобалних центара. Рушење те парадигме могло би бити опасно за глобалну економију", истиче Селаковић.

Говорећи о српским компанијама које послују у Дубаију, каже да их је тренутно 308 из различитих сфера – информационих технологија, грађевине, архитектуре, напредних технологија, роботике, спорта и велнеса – и све функционишу на терену.

"Имамо и медијски сензационализам који је присутан. Није пријатно шта се догађа, али далеко је од речи које читамо у медијима – катастрофа, људи беже. РТС извештава коректно о ситуацији, не преувеличава и не подлеже сензационализму када је реч о Блиском истоку", каже Селаковић.

Истиче да је у два репатријална лета превезено око 500 српских држављана, од којих је већина била туристи или породице са малом децом, док велика већина наших држављана и даље живи и ради у Дубаију.

"Остајемо оптимисти да ће, када се ова ситуација оконча, Дубаи наставити да иде путем којим је претходних деценија ишао – иновација, развоја и напретка", закључује председник Пословног савета Србије у Дубаију Марко Селаковић.

"Незавршени снови“ – споменик за 63 угашена живота

Централни догађај обележавања био је откривање споменика и мурала под називом "Незавршени снови – свако име је нечији свет“.

Председница Северне Македоније Гордана Сиљановска Давкова и премијер Христијан Мицкоски поручили су да Македонија никада не сме да заборави ову трагедију, нагласивши да је систем заказао тамо где је требало да заштити најмлађе.

Претходно је у центру Кочана постављена симболична инсталација "63 беле столице – 63 живота“ са Зидом сећања. Ноћас су чланови породица и родбина погинулих одржали бдење код места где је била дискотека "Пулс“ у време када је избио пожар.

У Собрању је одржана комеморативна седница која је почела минутом ћутања. Ово је бол која не јењава. Наша је обавеза да осигурамо да се оваква трагедија, изазвана људским фактором и непажњом, никада не понови“, истакнуто је током седнице.

Ноћ када се забава претворила у пакао

Трагедија се догодила током наступа популарног хип-хоп дуа "ДНК“, када су варнице од пиротехнике запалиле таваницу препуног клуба. У објекту, који је према истрази радио без одговарајуће дозволе и противпожарних стандарда, у тренутку избијања ватре налазило се више од хиљаду људи.

Осим шездесет троје погинулих, више од 200 особа је повређено, а многи се и данас опорављају од тешких опекотина и траума. Помоћ повређенима стизала је из целог региона, укључујући и медицинске центре у Србији и Бугарској.

Породице траже правду, суђење у току

Док траје процес пред судом у Скопљу, породице жртава често организују "Марш анђела“, захтевајући строже казне за одговорне. Истрага је утврдила бројне неправилности – од затворених помоћних излаза до непостојања адекватне опреме за гашење пожара.

Тридесет осам особа оптужено је за пожар у дискотеци "Пулс" у Кочанима, а терете се за тешка кривична дела против јавне безбедности.

Међу оптуженима су власник клуба Дејан Јованов Деко, његов брат, менаџери, инспектори, три бивша градоначелника Кочана, припадници обезбеђења и државни службеници, укључујући два бивша министра економије Северне Македоније Крешник Бектеши и Ваљон Сарачини.

Првооптужени су три одговорна лица и власници компаније у оквиру које је била и дискотека "Пулс".

Клуб "Пулс" је незаконито пословао од 2012. године, без минималних техничких захтева и са реконструкцијама без дозвола.

"Шездесет три сенке ће вас пратити“, поручили су рођаци жртава на једном од протеста, тражећи одговорност не само за појединце већ и за институције које су дозволиле рад нелегалног објекта.

“То је било некад да се посеје, па да се види само кад ћемо косити. Сад више нема, мора редовно да се обилази и да се заштита примени на време, иначе нема рода. То је велики проблем сад за нас, јесте трошак али морамо", наводи Мирко Вуковић, из Кљајићева.

Прекомерно ђубрење азотом може повећати бујност биљака и учинити их подложнијим инфекцијама. Раст температуре је доипринео да се брже развијају корови.

Алекса Грче, стручњак за заштиту биља истиче: “Произвођачи морају бити свесни да се коровске врсте које су најкарактеристичније у усевима пшенице полако развијају и да треба бити обазрив, да треба обилазити парцеле. И дефинитивно оно што смо приметили на терену да ће хербицидни третман вероватно уследити испред фунгицидног третмана, тако да савет свим произвођачима да обрате пажњу на развој самих кориовских врста у усеву пшенице и јечма”.

Уљана репица је из зиме изашла у четири различите форме, од усева који се нису довољно развили до оних који изгледају идеално. Парцеле где је уљана репица неразвијена ће се највероватније преорати, ту произвођачи могу сејати други усев у априлу. Стручњаци наводе да пре свега тога треба утврдити какав је склоп.

“Мале репице са савршеним склопом, савршен склоп значи 35 до 40 биљака по квадратном метру би ја лично препоручио произвођачима да оставе. Ту играмо на карту доброг склопа, те репице могу да нам донесу неки род и те репице ће нам сигурно донети род. Он неће бити савршен или оно на шта смо навикли, али дефинитвно ново улагање, обрада, куповина семена, куповиона других нових заштитиних средстава стварно је додатни трошка", каже Никола Кораћ, стручњак за заштиту биља.

Високе дневне температуре предходних дана погодовале су развоју штеточина на уљаној репици. Региструје се присуство одраслих јединки мале и велике репичине пипе. Праг штетности је једна пипа на пет биљака, након чега треба применити инсектицидни третман.

"Цена меса није порасла, понуда је добра. Ми имамо ту мало неусаглашене ставове између примарне производње и малопродаје, где у примарној производњи код фармера пада цена живе ваге, што кажу, а у трговинама се то још увек не примећује", каже Будимовић.

Истиче да је у Европи ситуација другачија и да је током последњих годину дана забележен значајан раст цена.

"Ако причамо о Европи, последњих годину дана присутан је тренд пораста цена. Разлог је мањи број грла стоке, болести које се јављају код животиња и једноставно цена је виша", објашњава Будимовић.

Према његовим речима, Европа произведе око 45 милиона тона различитих врста меса годишње, а цене су и до два или три пута више него у Србији.

Велике разлике између откупних и малопродајних цена

Говорећи о ценама у Србији, Будимовић указује да се оне разликују у зависности од региона и начина трговине.

"Није исто када се тргује са 100 товљеника или се купује на мањем броју", наводи Будимовић.

Истиче да су разлике између цена у производњи и малопродаји значајне.

"То је та специфична ситуација код нас да у примарној производњи имамо ниске цене, а у трговинама се то не види", каже Будимовић.

Према његовим речима, на разлике у ценама утичу квалитет, количина која се продаје, али и зарада у ланцу трговине.

"Ту је прво реч о квалитету, о количини која се продаје. Све то утиче на цену и наравно оно што се зове зарада код крајњег у том ланцу – то су трговци", објашњава Будимовић.

Средњи произвођачи најотпорнији на тржишне промене

Будимовић наводи да у Србији значајан део производње долази са газдинстава средње величине, која су најфлексибилнија на тржишту.

"Тај средњи слој је најприступачнији за адаптацију, најфлексибилнији за адаптацију на тржишту", истиче Будимовић.

Мали произвођачи, додаје, такође имају важну улогу јер од сточарства живи велики број породица.

"Мали произвођачи морају да имају своје место, зато што велики број породица живи од тога. Они производе за себе са неким благим тржишним вишковима", каже Будимовић.

Уговори са купцима као решење

Један од начина да се тржиште стабилизује јесте успостављање јасних уговора између произвођача и прерађивача.

"Ако произвођач има уговор, тачно зна колико животиња треба да испоручи, када и по којој цени", објашњава Будимовић.

Болести животиња велики ризик за тржиште

Проблем у производњи меса представљају и болести животиња које утичу на светску трговину.

"То је заиста једна пошаст која се јавља последњих годину дана. Ево имамо афричку кугу свиња у целом свету", каже Будимовић.

Подсећа да је Кина, због ове болести, донела одлуку да три године не увози производе од свињског меса након последњег регистрованог случаја.

Простор за извоз прерађевина

Будимовић истиче да Србија треба да се више усредсреди на производе од меса са већом додатом вредношћу, који су тражени како на домаћем, тако и на страним тржиштима.

"Ми треба да размишљамо о производима од меса који су термички обрађени и они квалитетни, типа кулена и тих полутрајних производа. То је тражена роба", наводи Будимовић.

Без значајног пада цена у наредном периоду

Када је реч о кретању цена у наредним месецима, Будимовић не очекује значајнији пад.

"Пада цена не верујем да ће бити, али мислим да би било добро за потрошаче да ове цене остану. То би било оптимално", закључује Будимовић.

Цело гостовање Ненада Будимовића можете погледати у видеу на почетку текста.

На њему је по други пут сахрањено више од девет стотина српских војника, чије су посмртне остатке ископавале и са собом у колони носиле њихове породице.

Бели крст као сведочанство о прекинутој младости

Алекса Барјактаревић каже да је приликом прогона понео оно највредније што је имао – кости своја два убијена сина.

"Не могу заборавити кад је мој Горан погинуо, кад сам му кости сабирао да му не би која остала, парче тела. Сећам се тога, а два пута сахрањивати, вадити из земље, знаш шта си сахранио, видиш шта вадиш", истиче Алекса Барјактаревић из Илијаша.

Сваки бели крст сведочи о нечијем животу и младости која је прекинута у рату. За породице погинулих ово место простор је сећања, поштовања, али и опомене.

"Трагедија је неописива. Имамо случај горе два брата и од старијег брата два сина, њих четворица – кућа је малтене угашена. Имамо у једној гробници шесторо сахрањених", истиче Горан Добриловић из Сокоца.

Колективно памћење

Миланка Томанић из Вогошће прича да су им прво узели град Сарајево, у коме је, како каже, 70 одсто становништва било српско.

"Узели су нам и младост, пријатеље, родбину, браћу, сестре, очеве, не можемо да заборавимо. Сарајевски Срби су дали највећу жртву за Републику Српску, зарад мира и Републике Српске", истиче Томанићева.

По снегу и хладноћи, на пут у непознато у фебруару и марту 1996. године кренули су грађани Илијаша, Грбавице, Хаџића и Вогошће – сарајевских општина које су Срби одбранили након свакодневних напада и чак 35 офанзива, а које су изгубили једним потезом на папиру.

Тачно 30 година касније, егзодус сарајевских Срба остаје дубоко уписан у колективно памћење народа као сведочанство времена великих страдања, али и почетка новог живота на овим просторима.

Како су рекли из полиције, брзом интервенцијом возило је пронађено.

О догађају је обавештено Основно јавно тужилаштво у Врању, а истрага ће утврдити све околности тог инцидента.

Минић је рекао да се на овај потез одлучио како би се обезбедио легалитет и легитимитет ове владе, јер постоје оспоравања и од међународне заједнице.

Додао је да се консултовао са председником Републике Српске Синишом Караном, који је рекао да ће га предложити за мандатара и да Влада у овом саставу има подршку.

Он је истакао да брига о људима остаје главни приоритет политике председника и Владе Србије, саопштило је Министарство спољних послова.

Ђурић је поздравио ангажман представника ЕУ, САД и шире међународне заједнице на решавању проблема насталих једностраним и некоординисаним акцијама власти Аљбина Куртија.

Министар спољних послова Србије је нагласио да примена других споразума из дијалога, а посебно примена потписаног и ратификованог споразума о формирању Заједнице српских општина, није само право српског народа већ и неопходан корак како би се осигурало да у будућности међунационални и институционални односи на КиМ буду бољи и мање зависни од било чије самовоље.

"Такође осуђујем политикантске критике постигнутих решења из појединих политичких кругова у Србији. Изненађен сам да никако да науче да Космет није и не треба да буде тема за стицање политичких поена, већ за национално окупљање. Једнако изражавам неслагање са појединим страним политичарима и бирократама који лобирају за то да Куртијева влада на било који начин буде награђена за решавање проблема које је сама створила, и које веома упорно ствара већ четири године", навео је Ђурић.

Привремене приштинске институције почеле су јуче примену закона о странцима и о возилима.

Србима који раде и студирају на КиМ биће издаване боравишне дозволе за почетни период од годину дана, док ће Срби који живе на КиМ имати три месеца да добију документа која издаје Приштина.

Код већине стамбених и готовинских кредита са променљивом каматом, банке као основу користе тромесечни еурибор.

Професор на Београдској банкарској академији Исмаил Мусабеговић рекао је за РТС да се камата састоји од вредности еурибора у том периоду и марже банке.

Према његовим речима, шестомесечни еурибор се ређе користи, док је тромесечни најчешћи параметар за обрачун камате на кредите у еврима.

Да ли ће рате кредита расти

Иако је дошло до наглог скока појединих показатеља, за сада се не очекују веће промене.

"За сада не видим да ће се нешто значајно мењати. Мислим да ће камате бар у кратком периоду остати на овом нивоу", каже Мусабеговић.

Ако би дошло до благог раста еурибора, рате би могле да се повећају, али не драстично.

"Код просечног кредита од 100.000 евра на 25 година, повећање би могло да буде око 15 до 20 евра месечно“, наводи професор.

Одлуке централних банака кључне за кретање камата

Будућа кретања каматних стопа у великој мери зависе од одлука Европске централне банке. 

"Главни циљ је да се инфлација у Европи задржи око два одсто. Централна банка мора пажљиво да балансира – ако подигне камате, може додатно да успори привреду, а ако дозволи раст инфлације, ризикује инфлаторну спиралу", истиче Мусабеговић.

Према његовим речима, додатну неизвесност на тржишту донели су геополитички ризици и раст цена енергената.

Цена нафте и геополитика као фактор нестабилности

Један од кључних разлога за турбуленције на финансијским тржиштима је раст цене нафте.

"Цена нафте је до пре месец дана била око 70 долара, а сада је око 100 долара. То је класичан нафтни шок који може да подстакне инфлацију“, објашњава Мусабеговић.

Како додаје, последице таквих шокова могу се одразити на транспорт, цене робе и укупну економску активност.

Однос евра и долара

Слабљење евра у односу на долар такође је један од показатеља кретања капитала на глобалном тржишту.

"Однос евро–долар показује где иде новац. Ако су камате веће у некој економији, капитал се усмерава тамо", каже Мусабеговић.

Он очекује да би смањење каматних стопа у Сједињеним Америчким Државама могло да ублажи притисак на европску валуту.

Како би евентуални раст камата утицао на Србију

Одлуке Народне банке Србије не зависе директно од политика европских институција, али постоји посредан утицај.

"Народна банка води самосталну монетарну политику и брине о стабилности цена и курса динара", објашњава Мусабеговић.

Уколико би дошло до значајних промена у Европи, могуће је да би се то индиректно одразило и на домаће каматне стопе, посебно на динарске кредите.

Довољне девизне резерве за могуће шокове

Према оцени економиста, Србија тренутно има довољно финансијских механизама да одговори на потенцијалне потресе.

"Бруто девизне резерве Србије су близу 30 милијарди евра. То даје простор Народној банци да реагује и стабилизује тржиште у случају већих поремећаја", закључио је професор Мусабеговић.

Договором о издавању докумената, како је саопштила Канцеларија за КиМ, "избегнут је прогон Срба и заштићене су српске институције у јужној покрајини". Како изгледа почетак примене договора и спорних закона? Шта чека Србе у наредном периоду?

На административном прелазу Јариње јутрос нема гужве у путничком саобрађају, док у делу за теретни саобраћај чека 20 камиона, извештава Душан Јемуовић за РТС. Прелазак преко административног прелаза одвија се уобичајено. Према запажању, постоје нејасноће међу људима, јер не знају ко може возити аутомобиле на КиМ са овлашћењима, а ко без.

Политиколог Огњен Гогић истиче да закон о странцима формално јесте почео да се примењује, али да су уведене додатне мере како би се заштитиле одређене категорије Срба.

"То су заправо две групе – Срби који живе на КиМ и Срби који тамо бораве и раде“, објашњава Гогић.

Прву категорију, како је рекао, чине Срби који живе на КиМ, али до сада нису могли да добију косовска документа.

"Имамо људе који су рођени на Косову или тамо живе цео живот, али нису могли да добију документа. Један од разлога је што су рођени у породилиштима у централној Србији, па косовске институције нису признавале те документе“, каже Гогић.

Како је навео, другу категорију чине они који су се доселили на КиМ због брака.

"Имамо Србе из централне Србије или Републике Српске који су се венчали са особама са Косова и тамо живе, али нису могли да добију документа јер венчани лист није био признат“, додаје он.

Према договору, људи из обе ове категорије требало би да добију могућност да регулишу свој статус.

"Реч је о лицима која на Косову живе деценијама и не могу се посматрати као странци“, наглашава политиколог.

Како ће се договор примењивати

Ипак, он изражава бојазан према функционисању договора у пракси.

"Једно је договор, а друго његова примена. Тек сада следи разрада у пракси која треба да омогући да се све то реализује“, указује он.

Гогић напомиње да су подзаконски акти и административна упутства донети тек непосредно пре почетка примене закона.

"Рок од три месеца је већ почео да тече, а инфраструктура за спровођење закона још није у потпуности успостављена“, каже Гогић.

Због тога очекује да би рок за пријаву могао бити продужен.

"Вероватно ће доћи до пробијања рока, јер три месеца неће бити довољно да се сва та питања реше“, истиче.

Посебна категорија запослени у здравству, школству и студенти

Напоменуо је да су посебна категорија запослени у здравственим и образовним институцијама Србије на Косову и Метохији.

За њих је, како каже, предвиђено издавање боравишних дозвола на период од 12 месеци, уз могућност продужења.

"Градоначелници десет општина са српском већином треба да доставе спискове запослених и студената, након чега би косовске институције издавале боравишне дозволе“, објашњава Гогић.

Административне препреке

Ипак, упозорава да у пракси могу настати бројне административне препреке.

"Постоји могућност да косовске институције анализирају спискове и неким лицима ускрате боравишну дозволу“, каже он.

Према његовим речима, нови договор представља одређени помак у односу на претходни период.

"Ово је позитиван искорак какав нисмо имали годинама. Постигнут је компромис – ниједна страна није потпуно задовољна, али је неки минимум интереса заштићен“, истиче Гогић.

Ипак, додаје да не треба очекивати да ће нови прописи протећи без проблема.

"Ово јесте охрабрујући корак, али не треба се превише опустити. Вероватно ће се појављивати нови изазови и проблеми у наредном периоду. У овој ситуацији охрабрује тај нови ангажман Европске уније, који ми нисмо видели годинама. Овде је Европска унија засукала рукаве и дошла са техничким решењима који су дали овaкав компромис“, закључио је Гогић.