''Призивамо благодат Божју да дође на наш народ на Косову и Метохији, да дарује мир нашим људима и свим људима који живе тамо, да молитвама Светог владике Николаја Господ дарује спознају да смо сви једни другима потребни", рекао је патријарх.

"И додаћу вечерас - још апелујемо на оне који имају силу и моћ овога света у својим рукама и који често не само утичу на околности и ситуације широм земљиног шара, него их и стварају и одлучују какве ће бити, да молитвама Светог Николаја Бог и њима отвори ум и срце да разумеју да и ми православни Срби на својој земљи имамо дубинску потребу, али осећамо да нам и припада то право, да живимо у миру, да будемо људи којима се неће рушити домови, којима неће палити летину, које неће гонити и над којима се неће спроводити терор какав не постоји нигде данас у Европи, којима неће убијати недужну децу и зато проћи без икаквих не само санкција, него било какве опомене'', поручио је патријарх.

Нека Бог да онима који имају моћ и силу у својим рукама снаге, разумевања и осећања потребе да, како је додао, учине све што је до њих да што пре на Косово и Метохију дође мир.

''Знам да ми православни Срби онда када смо у Христу и када живимо вером имамо довољно простора у својој души и у своме срцу за све и сваког. То смо показали безброј пута. Можемо не само да живимо поред онога који је други и другачији, него можемо истински да поштујемо све што је његово и да будемо спремни да живимо у међусобном разумевању и општењу", навео је патријарх.

"Нека Господ изведе молитвама Светог Николаја свој благослов, благодат своју и спусти свој мир на косовско-метохијску земљу, на све људе који живе тамо, посебно на нашу браћу и сестре, али и на све нас који смо овде сабрани и где год да живимо. Нека нам да вере, молитве, смирења, стрпљења и покајања, а то значи да нам отвори и ум и срце, наше духовно биће и наше духовне очи, да у сваком тренутку можемо да знамо шта нам је најбоље чинити, а да је Богу угодно. Свети владико Николаје, моли Бога зан нас'', поручио је патријарх Порфирије.

Позив на окупљање упућен је путем друштвених мрежа.

Окупљени су носили заставе Србије и старе црногорске тробојке. Појединци су били у мајицама на којима пише "Нема предаје", "Косово је Србија", "Русија-Црна Гора", а било их је и са ликом Владимира Путина, преносе Вијести.

Након сат времена мирно су се разишли.

Скупу су присуствовали представници Народне коалиције "Сложно и тачка" Дејан Вукшић, Марко Милачић и Владислав Дајковић, као и Слађана Калуђеровић и Богдан Божовић из Социјалистичке народне партије.

У разговору за Си-Ен-Ен је појаснио да је српска страна испунила све што је било договорено, почевши од Бриселског споразума 2013, док Приштина није испунила своју једину обавезу – формирање ЗСО.

"Имамо неимплементацију договореног са њихове стране, а Срби су до сада све испунили. Само једну ствар коју је требало да имплементирају, а то је ЗСО, нису спровели", рекао је Вучић.

Рекао је и да Курти 97 одсто људи на северу КиМ зове фашистима, криминалцима, екстремним националистима, уцењеним или подмићеним људима и подсетио да је на последњим изборима на северу КиМ изашло свега 3,4 одсто бирача.

Вучић је истакао да је од доласка на власт премијера Kосова Аљбина Kуртија било 353 етнички мотивисана напада на Србе, додајући да је то највећи број таквих инцидената од проглашења косовске независности.

"Само ове године било је пет пуцања, са јучерашњим даном шест, на цивиле српске националности, укључујући и децу. Срби желе само безбедност и сигурност за себе и своје породице“, рекао је председник Србије.

Вучић је негирао оптужбе Аљбина Kуртија да је уцењивао Србе да не излазе на локалне изборе на северу Kосова. 

"Одлука да бојкотују изборе била је одлука Срба са севера КиМ. Они су од 2013. године учествовали четири пута на изборима и никада није било проблема. А онда је Аљбин Курти забранио изборе за Србе и није формирао Заједницу српских општина што је био предуслов да уопште учествују на изборима," рекао је Вучић.

Подсетио је да последњи избори на северу КиМ нису имали легитимитет јер је свега 3,4 одсто бирача изашло на биралишта.

"Да ли сте видела легитимне демократске изборе у којима је изашло мало више од 3 одсто гласача", упитао је председник Србије.

Вучић је рекао да је Србја задовољна изјавама које су поводом кризе на Kосову дали државни секретар САД Ентони Блинкен и председник Француске Емануел Макрон.

„Поштовали смо и Kумановски мировни споразум и Резолуцију УН-а 1244. Нисмо ниједним војником ушли у Kосово. И до сада смо имали добру и професионалну сарадњу са НАТО трупама на Kосову и уверен сам да ће са таквом сарадњом да се настави, навео је Вучић.

"Десило се да смо ми имали око 70 литара падавина по квадратном метру и кад имате толику количину воде тешко је то одбранити. Сада више немамо ни један путни правац који није проходан“, каже Љубинко Ђокић, помоћник градоначелника Лознице.

Због велике количине падавина проблеми и у шабачком крају. Излила се Думача, а у Горњој Врањској има поплављених домаћинстава.

Од бујица на регионалном путу у Горњој Врањској тешко је проћи. Под водом је око двадесетак домаћинстава. Осамнаест особа је исељено, беба од четири месеца и једна непокретна особа.

Оштећени путеви у општини Пожега

На већем делу територије општине Пожега има оштећених путева. До поноћи је у прекиду био и саобраћај на прузи Београд-Бар.

"Један бујични поток изнад пруге је запушио и сад смо овде потопљени. Више од 20 хектара ораница ће морати да се сеје", каже Бранко Михаиловић из Глумча.

Велика штета у чачанском селу Катрга 

Ванредна ситуација је на снази у Владимирцима и у делу општина Ужице, Пожега, Беочин, Врњачка Бања и Бољевац. Због изливања водотока у чачанском крају највише штете има у селу Катрги.

"Захвалио бих се правим домаћинима којих није мали број у МЗ Катрга који се домаћински односе не само према својој својини него и према комшијама, па чак и заједнички одржавају канале“, каже Братислав Зечевић, начелник Градског штаба за ванредне ситуације у Чачку.

Од почетка обилних падавина, 26. маја, припадници Сектора за ванредне ситуације имали су 72 интервенције и евакуисали су 38 особа.

Е-аграр је допринео да за четири месеца 300.000 пољопривредника закорачи у дигитални свет. Стотину докумената заменио је клик. Платформа смањује корупцију, доноси већу транспарентност и бржу исплату газдинствима, што се показало на примеру субвенција по хектару.

"Поднето је преко 277.000 захтева. Ваљда то говори о њеној обимности. Она се паралелно исплаћује од првог дана од када важи јавни позив, од када је отворен. И данас је отворена, а ми смо исплатии преко 180.000 захтева.То се никада до сада није догодило", истиче министарка пољопривреде Јелена Танасковић.

Министар за информисање и телекомуникацију Михајло Јовановић каже да је следећи корак да се кроз сателитске и друге дигиталне анализе контролише да ли се субвенције користе на прави начин.

Прва неслагања су већ приметна. Број регоистрованих газдинстава је мањи за 160.000.

"Наравно да ако имате краву и ако је она на вашем газдинству и генетички је квалитетно приплодно грло, да за то треба да добијете субвенцију, али ако је мултиплицирате на неколико газдинстава, нешто није у реду", каже министарка Танасковић.

У завршници конференције говориће се о значају регионалног повезивања

Циљ дигиталне трансформације је успостављање дијалога између традиционалне индустрије и иновативне заједнице.

"Није само питање да ли ћемо неке трошкове смањити увођењем иновационих технологија. Право питање је како ћемо променити цео систем стварања вредноси у пољопривреди и у производњи хране", истакао је председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.

Први корак био је подизање "Агросенс" платформе коју данас потпуно бесплатно користи више од 20.000 пољопривредника.

"Платформа омогућава да на једноставан и интуитиван начин, путем мобилног телефона, добију најсавременије дигиталне алате - сателитску слику, дорнве, паметне анализе земљишта, препоруке, виртуелне кооперативе удруживањем више пољопривредника у један дигитални систем. Наша прогноза је да за две године имамо потпуно дигитализовану пољопривредну сцену и да са европског зачеља изађемо на прво или друго место", каже професор Владимир Црнојевић, директор "Биосенса".

Е-аграр и Е-управа у целини биће и платформе знања и едукације.

Сутра, у завршници конференције, коју прати 300 учесника, говориће се о значају ланаца снабдевања и регионалног повезивања, али и о утицају климатских промен на пољопривреду, што је све чешће и глобално питање.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

01.06.2023. Четвртак: Ујутро и пре подне умерено до потпуно облачно са локалном појавом краткотрајне магле, понегде и са краткотрајном кишом или пљуском са грмљавином. У другом делу дана нестабилније са чешћом појавом кише, пљускова и грмљавина, а локално се очекују и временске непогоде са градом и већом количином падавина. Ветар слаб до умерен, источни и југоисточни, у зони пљускова краткотрајно јак и олујни. Најнижа температура од 11 дo 16, а највиша од 22 до 27 степени. Упозорења: Локална појава грмљавина са градом, вероватноћа 95%. Количина падавина ≥ 20 l/m² у периоду до 3h, вероватноћа 95%.

2.06.2023. Петак: Променљиво и нестабилно са кишом и пљусковима са грмљавином. Локално се очекују и временске непогоде са градом и већом количином падавина. Ветар слаб и умерен, у скретању на западни и северозападни, у зони пљускова краткотрајно јак и олујни. Најнижа температура од 11 до 16, највиша од 23 до 27 степени. Упозорења: Локална појава грмљавина са градом, вероватноћа 95%. Количина падавина ≥ 20 l/m² у периоду до 3h, вероватноћа 95%.

3.06.2023. Субота: Променљиво и нестабилно, местимично са кишом и локалним пљусковима са грмљавином, чешћим у другом делу дана и то углавном јужније од Саве и Дунава. Ветар слаб и умерен, северни и североисточни. Најнижа температура од 12 до 16, највиша од 22 до 25 степени. Упозорења: Локална појава грмљавина, вероватноћа 95%. Количина падавина ≥ 10 l/m² у периоду до 3h, вероватноћа 95%.

4.06.2023. Недеља: Променљиво и нестабилно са локалном појавом кише и пљускова с грмљавином, углавном после подне. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од 12 до 16, највиша од 23 до 26 степени. Упозорења: Локална појава грмљавина, вероватноћа 95%. Количина падавина ≥ 10 l/m² у периоду до 3h, вероватноћа 70%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 05.06.2023. до 09.06.2023.)
До среде нестабилно са честом појавом кише, пљускова и грмљавина, израженијим после подне и увече, када се очекују и локалне временске непогоде: град, велика количина падавина за кратко време и јак и олујни ветар. Од четвртка у већини места суво са дужим сунчаним интервалима, а киша и пљускови с грмљавином биће ређа појава и локалног карактера, а очекују се углавном у брдско-планинским пределима

Због сумње да је починио убиство, ухапшен је 20-годишњи држављанин Словеније Л. Т, рођен у Косовској Митровици.

Осумњичени је и раније привођен због насиља. Сада му прети казна од 5 до 15 година затвора.

Према досадашим сазнањима, девојка и младић су се 25. маја касно увече посвађали у стану, при чему је осумњичени више пута снажно ударио, а затим задавио.

Затим се, исте вечери, у телефонском разговору поверио мајци о свађи и тучи, а следећег јутра је уверио да је све у реду. 

Сава Манојловић каже да није гледао РТС током митинга "Србија наде“ јер се одмах упутио на север КиМ да подржи српски народ.

Историчар и функционер СПС-а Предраг Марковић каже да је најважније што су оба митинга прошла без инцидената али и да се политика не мери према највијачком делу какви су митинзи.

Очекивања од РТС-а као јавног сервиса увек већа

Манојловић истиче да је РТС јавни сервис који плаћају грађани Србије, а чије је извештавање под притиском власти, и да протест грађана може да се тумачи и као један вид подршке.

"Очекивања од РТС-а су знатно већа јер су друге националне фреквенције буквално отете. Нисам рекао да РТС промовише насиље и агресију. Ја нисам организатор протеста, али их подржавам. Сматрам да је добро што је РТС преносио протест, и да је то корак у добром правцу. Понављам да су очекивања од РТС-а, као јавног сервиса свих грађана, велика", рекао је Манојловић.

Смајиловић каже да је дозвољено ругати се и критиковати новинаре али то не значи да критика РТС-у није претерана.

"Многи излазе са захтевима да се погасе медији који им се не допадају. То ми се не свиђа као и начин како поједини медији и њихови гости говоре о присталицама режима. Проглашавати медије одговорним за масовна убиства у ОШ "Владислав Рибникар“ и у околини Младеновца је грозно", рекла је Љиљана Смаиловић.

Марковић каже да је нападати РТС због неких серија неправедно и исто као нападатига због емитовања филма "Кум".

"РТС је велики стуб наше државе, уз све мане, где бисте иначе нпр. слушали џез?  Мени су сумњиви приватници, ја више верујем јавном сервису, уз све његове мане. Оно за шта ја пледирам је да се национални сервиси чувају по сваку цену, а имамо их два, јер је то велико благо културе и друштва коју ми сада угрожавамо политичким притисцима", истакао је Марковић.

Ко и како релативизује

Манојловић каже да је релативизација поредити твитер налог опозиционог политичара и председника државе који свакодневно или бар једном недељно има директно обраћање.

"Исто је и поређење телевизија које имају националну фреквенцију, која је јавно добро, и телевизија које то немају. Уз то су ти исти канали са националном фреквенцијом промовисале насиље и агресију. Када инситуције не раде свој посао онда се то прелива на улицу и зато имате протесте", рекао је Манојловић.

Марковић каже да би свима дао националну фреквенцију.

"Национална фреквенција није магични штапић који би спасио неке телевизије са ниском гледаношћу, имали смо такве примере у прошлости. У доба дигитализације та тзв. земаљска фреквенција није толико битна као што је некада била", тврди Марковић.

Смаиловић каже да аргумент да је убица волео Кристијана Голубовића, који је био један од учесника  ријалитија Пинк-а и онда тражите гашење те телевизије, налик је када то што је убица из Норвешке Брејвик волео неке Србе користите као аргумент против Срба.

"Када год се неко жали на релативизацију имате посла са људима који не желе да се исти принцип примењује за све. Када нешто ради Н1 онда је то ок јер немају фреквенцију и потлачени су од државе, а када то ради РТС онда је то хорор. Када Вучић нешто каже, он је председник државе, и не можеш са тим да поредиш Лутовца. Ко год не жели да се примени један критеријум и да се људи мере истим стандардима и да се исте ствари зову истим именом, онда кажу то је релативизација", рекла је Љиљана Смаиловић.

Манојловић каже да нико не прави директну везу између ријалитија и убистава, али да телевизије које имају националну фреквенцију не смеју да кроз програм промовишу насиље, а сведоци смо да је тога било.

Колико су националне фреквенције битне

Марковић каже да велики медији губе утицај и зато борба за фреквенције није много битна.

"Не верујем да би Н1 или Нова значајно повећаи своју гледаност и са националном фреквенцијом", сматра Марковић.

Сматра и да је претплата за јавни сервис код нас срамно ниска, мања него и у Републици Српској а десет пута мања него у Хрватској.

Саговорници "Ока" излаз из ситуације у којој се друштво тренутно налази виде различито, као и стање у медијима.

Саво Манојловић каже да је решење да институције коначно почну да раде

Љиљана Смаиловић каже имамо снажне опозиционе медије који су снажнији од наше опозиције, а предраг Марковић понавља да би свима дао фреквенције јер би се онда преиспитао и алиби опозиције да није успешна јер нема националну фреквенцију.

Потпуно преузимање фабрике "Бимал Сунце" је био примарни циљ "Бимал Групе" још од самог почетка поступка преузимања сомборске фабрике за производњу јестивог уља.

"Циљ наше аквизиције је јачање позиције 'Бимал Групе' на Западном Балкану, те даља консолидација индустрије уља у регији. У протекле три године фабрика 'Бимал Сунце' је технички и технолошки реконструисана, те је производња финалног производа доведена на планирани ниво од 200 тона дневно. У току су даље инвестиције које за циљ имају подизање ефикасности фабрике и производње која је комплементарна фабрици 'Бимал' из Брчког", каже Илија Студен, председник управе "Студен Групе" и генерални директор компаније "Бимал".

Студен истиче да је укупни инвестициони циклус који је започет 2019. године вредан преко 35 милиона евра.

"Бимал Група" ће производњом у две фабрике, у Брчком и у Сомбору, годишње пласирати више од 250.000 тона полупроизвода и готових производа на домаћа тржишта, као и на своја традиционална извозна тржишта Турске и Блиског истока.

Такође, виши производни капацитети значе и чвршћу позицију на тржишту Европске уније, где "Бимал" већ извози своје специјалне производе, као и потпуно остваривање потенцијала извоза на тржиште југоисточне Азије.

Полиција је привела осумњиченог због постојања основа сумње да је извршио кривично дело изазивање панике и нереда и, уз кривичну пријаву, спроведен је судији за малолетнике Вишег суда у Београду.

Такође пише да је власник кафића исте новинаре испратио из Звечана до њихових аутомобила.

Међутим, у дану сукоба гости кафића су најпре били новинари који извештавају на српском језику, те бројни грађани Звечана, а касније и албанске колеге. Неистина је да је Перовић пружио уточиште само албанским новинарима. Овај кафић је био отворен за све госте, па и новинаре.

Истине ради, поједини албански медији су након што су њихове колеге из српских редакција отишле из кафића објавли како су ту остали "заглављени“ због ситуације. Поједини српски новинари су их обавестили да могу слободно да изађу и да је пролаз отворен што су неки од њих и урадили. Већина их је ипак остала у кафићу па тек касније групно изашла. Власник кафића их је, како су и сами потврдили, само усмерио куда да иду.

Међутим, после објава на друштвеним мрежама Младен Перовић је данас обавестио новинаре да се осећа угрожено и да страхује за личну и безбедност свог локала.

Новинари бројних редакција на српском језику пружили су подршку Перовићу јер сматрају да је његов гест био искључиво професионалан и грађански, односно да се према свима опходио као према гостима локала.

Истовремено позивају администраторе различитих страница да на овај начин не угрожавају безбедност младића и моле да објаве и нашу реакцију.

Позивамо све да омогуће несметани рад новинара.

Председник Турске се интересовао за актуелну ситуацију на Косову и Метохији, те га је председник Вучић упознао са хронологијом догађаја који су водили у ескалацију насиља над тамошњом српском заједницом.

Такође је замолио шефа турске државе да употреби углед и утицај своје земље како би у региону опстао мир и завладала стабилност.

"Надам се да ћемо, поред постојећих пројеката, заједно радити на новим подухватима, који ће убрзати снажан развој целог региона, зближити људе и повезати економије", рекао је председник Вучић.

Председник Вучић позвао је председника Ердогана да посети Србију.

Његову оставку је у понедељак потврдила Скупштина, а на функцију в. д. министра данас је именован Ђорђе Милићевић, који је у актуелној влади био министар без портфеља.

Биографија Ђорђа Милићевића

Рођен је 1978. године у Ваљеву. По занимању је дипломирани економиста. У четири мандата (2004, 2008, 2012. и 2016. године) биран је за одборника Скупштине града Ваљева. Обављао је функцију потпредседника Скупштине општине Ваљево 2004. године.

Народни посланик је од јуна 2008. године.

У сазиву од 2008. до 2012. године био је члан Законодавног одбора, Одбора за омладину и спорт, Одбора за правосуђе и управу, као и заменик члана у Одбору за европске интеграције и у Одбору за уставна питања.

У сазиву од 2012. до 2014. године био је члан Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања, Одбора за европске интеграције, Одбора за одбрану и унутрашње послове и био је заменик члана Одбора за уставна питања и законодавство. У истом сазиву био је и члан Парламентарне скупштине Савета Европе.

У сазиву од 2014. до 2016. године био је члан Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања и заменик члана Одбора за уставна питања и законодавство, Одбора за одбрану и унутрашње послове и Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава.

Био је заменик члана сталне Делегације у Парламентарној димензији Централноевропске иницијативе.

У сазиву од 2016. до 2020. године био је члан Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања, Oдбора за одбрану и унутрашње послове, Одбора за права дететa, као и заменик члана Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава.

У том сазиву вршио је и функцију потпредседника Народне скупштине Републике Србије.

У сазиву од 2012. до 2014. године био је заменик председника посланичке групе, а функцију  председника посланичке групе Социјалистичке партије Србије у Народној скупштини Републике Србије обављао је од септембра 2015. године.

У сазиву од 2020. до 2022. био је заменик члана Делегације  у Парламентарној скупштини Процеса сарадње у Југоисточној Европи, заменик председника Одбора за административно-буџетска и мандатно-имунитетска питања, као и члан Одбора за спољне послове и Одбора за европске интеграције.

У актуелном сазиву Народне скупштине Републике Србије је заменик председника посланичке групе Ивица Дачић – Социјалистичка партија Србије, и члан је Делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе.

Члан је Социјалистичке партије Србије од 1996. године.

Ожењен је и има ћерку Иву.

Премијерка је истакла да Србија има спремне пројекте које може да реализује у сарадњи с том мултилатералном развојном институцијом и додала да АИИБ види пре свега као партнера у спровођењу будућих пројеката. 

Навела је да је Србија постигла велики напредак у области дигитализације и развоја вештачке интелигенције и да су то области које могу земљи да омогуће сигуран привредни раст.

Влада Србије се, према њеним речима, стратешки определила да улаже у инфраструктуру, зелену енергију и ИТ индустрију.

Председник Одбора директора АИИБ Ђин Лићун оценио је да је Србија земља која је сигурна за улагања и сарадњу и додао да су међународни ивеститори потврда стабилног пословног окружења.

Ђин Лићун је подвукао да је Азијска инфраструктурна инвестициона банка заинтересована како за пројекте који су традиционални у њиховом пословању, попут инфраструктуре и железница, али да простор за сарадњу види и у областима дигитализације, вештачке интелигенције и биотехнологија.

Састанку је присуствовала и министарка науке, технолошког развоја и иновација Јелена Беговић.

„Ми смо желели да наставимо ту традицију, која на овом газдинству постоји 150 година, које су две сестре, једна од њих, моја супруга, наследиле од свог покојног деке. И онда смо одлучили да овдее посадимо воћке које су погодне за органску производњу, како бисмо, да кажем, у оним данима, кад се завршава радна каријера и кад пређемо у пензију, уживали и производили", каже Зоран Јоксимовић.

Мада ни сестре, ни зетови нису пољопривредне струке, пре десет година обновили су засаде с идејом да производе од органског воћа пласирају и ван Србије. Истраживали су путујући светом шта би то имало прођу. Зоранова супруга Мартина осмислила је деликатесе, а спремање су поверили комшиници у Рајковићу.

„Моја тест кухиња из Торонта на 6.000 километара, дакле, ради врло ревносно. Ја тестирам производе, пошаљем рецепте, рецепти се опробају и, кад имам времена, ја наравно и скокне, свакако, до Србије, и до Београда и до газдинства да видим на лицу места како све то функционише", истиче Мартина Јоксимовић, из Торонта.

„Уберемо воћку, десет, петнаест минута је до кувања. Правимо ББQ сос, слани проивод који је за месо, иамамо ароматични намаз, имамо надев од шљива, надев од јабука. Пекинг је производ који данас кувамо за месо", додаје Снежана Ликнић, из Рајковића.

У воћњаку зетова, што је друго име за газдинство Јоксимовића, има стабала воћа старих и четри деценије. Ослањају се на савете стручњака, јер на првом месту им је, тврде, одговоран однос према природи.

"Данас постоји нова свест унутар Европске уније. Коначно схватамо да није довољно само чекати да нам се наши пријатељи изван Уније приближе. Такође, морамо да преузмемо одговорност да нам се чланови који теже да се приближе Унији много више приближе", казала је Фон дер Лајенова.

План би, према њеним речима, укључивао напоре за даље усклађивање Западног Балкана са јединственим тржиштем ЕУ, продубљивање регионалне економске интеграције, убрзавање реформи правосуђа и борбе против корупције и јачање претприступног финансирања.

"Западни Балкан би могао да се придружи нашем јединственом дигиталном тржишту у областима као што су е-трговина и сајбер безбедност", нагласила је Фон дер Лајенова и додала да би могла да буде олакшана трговина робом и плаћање.

Истиче да је у неку руку то нов приступ за Европску унију.

"Ми не тражимо само од наших партнера да предузму нове кораке према нама. И ми правимо велики корак ка њима. Наш заједнички циљ је да убрзамо њихов пут ка ЕУ, и због тога нашу Унију приближавамо Западном Балкану", напоменула је Фон дер Лајенова.

Казала је да жели да европско јединствено тржиште буде покретач промена, не само за земље које су се већ придружиле европској породици, већ и за оне које су још на путу.

Нагласила је да ће и земље Западног Балкана морати да ураде свој део посла како би приступиле новим погодностима.

"Желимо да Западном Балкану унапред понудимо неке од предности чланства. Али, наравно, то такође значи да одређени услови за чланство, такође, морају бити испуњени унапред", рекла је Фон дер Лајенова.

Председница Европске комисије је нагласила да Европа треба да стави "више новца на сто" како би помогла да се побољшају животи људи и олакша процес интеграције.

"Требало би да повећамо ресурсе посвећене Западном Балкану", истакла је председница ЕК.

Указала је да су неке од реформи које су део процеса придруживања кључне за поверење инвеститора.

"Рецимо, изградња независног и ефикасног правосуђа, обезбеђивање здравих јавних набавки и јачање борбе против корупције. Или, на пример, енергетско тржиште. Регион Западног Балкана има огроман потенцијал за диверзификацију од руских фосилних горива. Али треба да повећа енергетску ефикасност, појача диверзификацију и убрза примену више обновљивих извора енергије", напоменула је Фон дер Лајенова.

Према њеним речима, Западни Балкан може да постигне и једно и друго - и енергетску независност од Русије и ближе усклађивање са ЕУ како би се убрзало приступање.

"Моја последња поента је јасна. Спремни смо да подржимо Западни Балкан повећањем претприступних фондова. На Западном Балкану постоји велика потреба за инвестицијама. Оне ће побољшати животе људи. А такође ће олакшати пут у нашу Унију. Из тог разлога треба да повећамо средства намењена Западном Балкану. У овим турбулентним временима, овај план од четири тачке је права понуда за Западни Балкан", истакла је Урсула фон дер Лајен.

Недавне тензије забрињавајуће

Урсула фон дер Лајен је изјавила да су "недавне тензије" забрињавајуће.

"Недавне тензије су наравно забрињавајуће. Позивам све стране да се удаље од конфронтације и да предузму мере за враћање смирености", рекла је Фон дер Лајенова, али није прецизирала на које тензије мисли.

Она је у говору, који је највећим делом био посвећен рату у Украјини, рекла да су "ударни таласи које је послао Путинов агресорски рат стигли и до наших шест партнера са Западног Балкана".

"Али то нас је само још више зближило", додала је и указала да је ЕУ проширила на Западни Балкан исте мере солидарности које је предузела унутар Уније.

"Подржали смо угрожена домаћинства код високих трошкова енергије. Градимо нову инфраструктуру како бисмо смањили зависност Западног Балкана од руских фосилних горива. И ова практична сарадња тече паралелно са напретком на путу ка ЕУ", рекла је Фон дер Лајен.

Србију ће, као и на првом самиту ЕПЗ у Прагу прошлог октобра, представљати председник Републике Александар Вучић.

Према најавама европских званичника укључених у припрему састанка, главне теме разговора биће безбедност, енергетика и повезаност, а у оквиру тога биће речи о сајбер безбедности, пројектима енергетике и саобраћајне инфраструкуре, размени студената и државних слузбеника.

Дебата у четири "радна стола"

Дебата између лидера биће организована у четири "радна стола". Kао и у Прагу, добар део времена током једнодневног самита биће резервисан за билатералне састанке између лидера.

Смештајући самит у дворац Мими, изграђен крајем 19. века по узору на сличне француске дворце посвећене производњи вина, влада Молдавије желела је да нагласи историјске и културне везе са остатком Европе.

Али организатори скупа имају у виду и политичку поруку коју би требало да пошаље заједничка фотографија лидера на овом месту, само неколико стотина километара од ратишта у Украјини: поруку о Европи која је уједињена у осуди ратног подухвата Москве.

"Само место састанка је порука, коју треба видети из геополитичког угла. Ако седите у Москви и видите да се 47 земаља окупља у вашем блиском суседству, то би требало нешто да вам поручи", каже један европски дипломата.

Настала као одговор на рат у Украјини, Европска политичка заједница у четвртак одржава већ други самит, иако је и даље у потрази за тачном дефиницијом и сврхом постојања. Аналитичари, па и учесници, често нису сигурни је ли је у питању форум, платформа за размену или ембрион нове међународне органзације.

Након недавног самита Савета Европе у Рејкјавику, који је окупио практично исту групу земаља, многи су поставили питање да ли је ЕПЗ заправо непотребно преклапање са радом већ постојећих организација.

"Рад Савета Европе је заснован на вредностима, а ЕПЗ на геополитици и интересима. То можда није била почетна замисао, али ако погледате листу тема самита, у стварности је тако", наводи високи званичник ЕУ.

Аутор почетне замисли је француски председник Макрон, који је Европску политичку заједницу образложио потребом да се Украјини и другим источноевропским земљама одмах пружи неки шири европски оквир - имајући у виду да процес приступања ЕУ може да буде обесхрабрујуће дуг и неизвестан.

Предлажући ЕПЗ у мају 2022. године, Макрон је поручио и да чланство у ЕУ "не може бити једини начин да се организују односи на континенту". То је појачало сумње да је реч о замени за проширење ЕУ и стварању трајне чекаонице за земље којима се не може рећи отворено не - иако нема стварне политичке воље за њихов пријем. Међутим, ова страховања су ипак отишла у други план након што су Украјина, Молдавија, а нешто касније и Босна и Херцеговина званично добили статус кандидата за чланство у ЕУ.

ЕПЗ је, бар за сада, неформални скуп

Осим тога, Европска политичка заједница је, бар за сада, неформални скуп који, за разлику од Савета Европе и других организација, нема буџет, администрацију, ни формално чланство.

Управо је тај неформални карактер омогућио да се за столом нађу најразличитије државе и разговарају о заједничким проблемима на континенту, истичу аналитичари. Чињеница да процесом формално не управља Брисел по својој прилици је одлучујуће допринела и да се Велика Британија поново нађе за једним европским столом после трауматичног искуства Брегзита. ЕПЗ је за сто довела и земље као што су Норвешка и Швајцарска, које нису чланице ЕУ, али су њени кључни економски партнери.

У Бриселском Институту за геополитику истичу и да формат « удаљен » од питања чланства у ЕУ ставља партнере у позицију једнакости, без разлике између оних који куцају на врата клуба и оних који одлучују ко и када може унутра.

С друге стране, аналитичари упозоравају да би неформални, међувладин и интересни караткер ЕПЗ могао да буде виђен као алтернативни модел, какав прижељкују националистички политичари и "суверенисти", скептични према ЕУ.

"Разлог постојања Европске политичке заједнице је то што нуди поставку каква је тренутно потребна континенту: пан-европску, флексибилну, неформалну и засновану на једнакости партнера", каже Лук Ван Миделар, историчар и коаутор студије о ЕПЗ.

Kолико ће потреба за таквим форматом трајати и да ли ће наџивети рат у Украјини, тешко је предвидети. За сада су плану још два самита: на јесен у Шпанији и следеће године у Великој Британији.

Како је саопштио Механизам, Жалбено веће је одбацило жалбе Станишића и Симатовића на њихове осуде за помагање и подржавање убиства као кршења закона и обичаја ратовања, као и за убиство, депортацију, нехумана дела (прислино премештање) и прогон као злочине против човечности почињене након заузимања Босанског Шамца у Босни и Херцеговини у априлу 1992. године.

"Кривична одговорност Станишића и Симатовића била је заснована на констатацијама да су организовали обуку, а затим и ангажовали српске снаге које су учествовале у заузимању и злочинима. Жалбено веће је, такође, одбацило жалбе Станишића и Симатовића на изречене казне од по 12 година затвора", наводи се у пресуди Механизма.

У саопштењу се наводи и да је Жалбено веће делимично усвојило жалбу Тужилаштва тиме што је констатовало да је Претресно веће погрешило када Стаматовића и Симатовића није осудило по модалитету одговорности за удружени злочиначки подухват.

"Претресно веће је закључило да је постојао удружени злочиначки подухват и да му је заједнички злочиначки циљ био присилно и трајно уклањање већине несрба из великих делова Хрватске и Босне и Херцеговине путем почињења убиства, депортације, нехуманих дела (присилно премештање) и прогона, како се терети у оптужници. Претресно веће је такође констатовало да су Станишић и Симатовић допринели заједничком злочиначком циљу у вези са злочинима у Босанском Шамцу, али их је ослободило одговорности за удружени злочиначки подухват на основу тога што није доказано да је неко од њих двојице поседовао заједничку намеру да се оствари заједнички злочиначки циљ", напомиње Механизам.

Како се додаје, Жалбено веће је утврдило да је Претресно веће погрешило у оцени других доприноса Станишића и Симатовића заједничком злочиначком циљу.

"Жалбено веће је такође констатовало да су они поседовали заједничку намеру да остваре заједнички злочиначки циљ. Сходно томе, Жалбено веће је утврдило да су Станишић и Симатовић одговорни као припадници удруженог злочиначког подухвата за злочине које су разне српске снаге починиле 1992. у Босни и Херцеговини, у Бијељини, Зворнику, Босанском Шамцу, Добоју и Санском Мосту, и за злочине почињене 1995. у Трнову и Санском Мосту. Такође су проглашени одговорним за убиство почињено у Даљској Планини у Хрватској у јуну 1992. Жалбено веће је повећало казне изречене Станишићу и Симатовићу на 15 година затвора. Жалбено веће је одбацило преостали део жалбе Тужилаштва“, наводи Механизам.

Председавајући судија Грацијела Гати Сантана је констатовала да изрицање пресуде представља кључну тачку у мандату Механизма да настави да врши стварну, временску и персоналну надлежност Међународног кривичног суда за бившу Југославију, који је затворен 2017. године. 

То је последња жалбена пресуда о примарним кривичним делима из предмета започетих пред тим судом.

Првостепена пресуда донета јуна 2021. године

Првостепеном пресудом у јуну 2021. године, Станишић и Симатовић су осуђени на казне затвора од по 12 година.

Случај је покренут пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСЈ), а Жалбено веће МКСЈ-а наложило је потпуно ново суђење.

Предмет је настављен у надлежности Механизма, који је изрекао првостепене пресуде 6. августа 2021. године.

У Жалбеном већу на месту председавајућег судије била је Грасијела Гати Сантана, председница Механизма.

Жалбе на пресуду су уложили су и Тужилаштво Механизма и одбрана.

Симатовић и Станишић су проглашени кривим по свих пет тачака оптужнице као помагачи, али не и као учесници удруженог злочиначког подухвата (УЗП).

Суд је у јуну 2021. године изрекао другу првостепену пресуду, која им је изречена након поновљеног суђења, јер је прва, којом су били ослобођени од свих оптужби, укинута по жалби тужиоца 2015. године.

Осуђени су јер су, према ставу првостепеног судског већа, знали да су учесници у удруженом злочиначком подухвату делили намеру да се са великих подручја у Хрватској и Босни и Херцеговини извршењем кривичних дела из оптужнице присилно и трајно уклони већина несрпског становништва.

У четири тачке Станишић и Симатовић се оптужницом терете за злочине против човечности: прогони, убиства, депортација и нехумана дела, а по једној тачки за кршења закона или обичаја ратовања – убиства.

Поновљено суђење пред Механизмом завршено је 30. јуна 2021, након чега је донета писмена првостепена пресуда 6. августа исте године, а расправа по жалбама 24. и 25. јануара 2023. означила је крај преджалбене фазе овог предмета, који је почео у септембру 2021.

Овај случај представља последњи предмет МКСЈ-а за ратне злочине.

Станишић је био начелник Службе државне безбедности Министарства унутрашњих послова Србије, а Симатовић његов заменик. Обојица су ухапшени 13. марта 2003. године у Србији.

Брамерц: Тужилаштво задовољно пресудом

Главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изјавио је после изрицања пресуде Станишићу и Симатовићу да је Тужилаштво задовољно пресудом.

"Пресуда Жалбеног већа је потврдила да је удружени злочиначки подухват обухватио многе делове БиХ и Хрватске. Казна је повећана са 12 на 15 година за обојицу, што је одраз тежине злочина. Ово је последња пресуда пред Трибуналом која показује да то није био грађански рат нити унутрашњи сукоб унутар граница БиХ, већ се радило о међународном сукобу у којем су учествовала политичка руководства суседних земаља, у овом случају Србије. Поново истичем да се ради о индивидуалној кривици политичког и војног руководства, у овом случају руководилаца обавештајне службе", рекао је Брамерц.

Тужилаштво је у оптужном предлогу суду предложило да Д. В. продужи притвор да не би у кратком временском периоду поновио кривично дело, имајући у виду да је и раније осуђиван.

Такође је предложило да му суд опозове условну осуду од годину дана затвора и да му изрекне нову јединствену казну од две године и девет месеци затвора, као и новчану казну од 50.000 динара.

Предложено је и изрицање мере безбедности забране присуствовања фудбалским и кошаркашким утакмицама спортског друштва “Партизан” у трајању од пет година.

Постоји оправдана сумња да је Д. В. 11. априла на стадиону ФК Чукарички током прекида домаће првенствене утакмице између ФК Чукарички и ФК Партизан физички напао полицијског службеника З. А.

Он је, како се наводи, у моменту пражњења трибина, док се налазио у групи навијача, каишем црне боје ударио З.А. у пределу шлема и штита, а потом се удаљио у групу навијача.

Породица Незировић је у Суботици обележила редак јубилеј у производњи сладоледа. Исмаил Незировић је трећа генерација сладолеџија која радује Суботичане популарном посластицом цео један век.

“Мој деда Химет Незировић је 1923. године дошавши у Суботицу, одлучио да се сладоледом покаже грађанима и са специјалитетом који је учио у Грчкој. За живота је оставио у аманет моме оцу да се рецепт никада не мења“, каже Исмаил Незировић, из Посластичарнице „Пеливан“.

Стогодишњу рецептуру која се преноси са генерације на генерацију Незировићи не откривају, али наглашавају да је најважније да је сладолед свеж.

Ибадет Незировић истиче: „Сваки дан ујутро кувамо свеж сладолед. Намирнице су природне, лешник, малине, вишње, карамела се кува, нема никакве хемије.“

Суботичани су верни гости „Пеливана“ више деценија, а туристи радо навраћају.

“Најмлађи су свакако најчешћи, али старијима је „Пеливан“ незаобилазно место. Долазе нам често Суботичани који живе у иностранству, чим стигну, дођу на сладолед“, наводи Инес Незировић.

Најмлађи редовно уживају у леденој посластици, а старији се поуздају у стални квалитет:

“Од детињства, до данас, Пеливанов сладолед је најбољи”. “Сладолед је закон, најбољи су, радујем се њиховој традицији”. “Предивно особље, дивна услуга, диван амбијент”. “Најбољи сладолед у Суботици!“ "Много сам путовала, оваквог сладоледа нема нигде”, задовољно истичу Суботичани.

Популарност суботичког „Пеливана“ може се приписати и несвакидашњом посвећеношћу гостима:

“Ја са њима поделим све што их тишти, ми смо као једна породица. Сањам Стипана коме стављам у корнет четири карамеле, он је заљубљен у карамелу“, закључује Исмаил Незировић, власник суботичке посластичарнице „Пеливан“.

Поводом стогодишњице рада, Незировићи су музичким програмом и стотинама килограма сладоледа, почастили своје суграђане.