“Недлозак председника Србије на самит у Бриселу, који је требало да покаже јединство је потез без преседана”, сматра Суботић.

Како додаје, у последњих годину дана процес евроинтегација је у стагнацији.

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић каже да је према техничким условима Србија требало давно да отвори кластер три али да је за Брисел било важније питање владавине права.

“Треба гледати ширу слику – да ли Србија тежи поштовању права, и кроз то је Брисел оцењивао Београд, чак ни то да ли смо увели санкције Русији. Ставља се упитник на то да ли Србија жели да буде демократска земља или клизи ка ауторитаризму. Зато је одложено отварање кластера три”, каже Зечевић.

Према његовим речима, трагедија је за Србију да се стоји четири године у ероитеграцијама додајући да је то је незабележен случај до сада.

Гачевић: Висок степен фрустрације 

Са друге стране, помоћник министра за европске интеграције Мирослав Гачевић сматра да је погрешно да се говори о периоду од четири године, јер како каже, процес проширења за све земље кандидате је био "мртав" до прошле године.

"Од 2021. када смо отворили кластер четири, ствари су стајале. Овај процес је комлексан, Европска комисија је имала тада важнију улогу а земље чланице су углавном следиле њен пут", додаје Гачевић.

Указује да смо 2016. године имали спремна за затварање четири поглавља да смо  тада испунили све техничке услове алида су неке земље чланице биле за отварање само два, из својих, политичких разлога.

“То је ригидан приступ према нашим достигнућима. Степен фрустрације је међу представницима власти изузетно висок. Реч је о отварању још три поглавља у кластеру три, јер је преосталих пет већ отворено. Циљеви се стално померају”, додаје Гачевић.

Слободан Зечевић каже да је нпр. Шведска била против отварања кластера због неувођења санкција Русији, док је Хрватска то учинила из стратешких разлога, јер не жели да Србија ојача.

Суботић: Београду поручено да је назадовао на европском путу

Страхиња Суботић тврди да се чак десет земаља чланица ЕУ противило отварању кластера три и да је Београду поручено да је назадовао на путу евроинтеграција.

“Европска комесарка за приширење Марта Кос је више пута рекла да се назадовало на пољу владивине права. Са таквом оценом и снажном критиком Европског парламента није чудно да се деси овакав резултат”, истиче Суботић.

Мирослав Гачевић наомиње да неке земље чланице не би данас задољиле такве аршине.

На замерке да се помиње назадовање у области медија и по питању КиМ, Гачевић указује да је усвојен цео сет медијиских закона и да је потребно време да се они усвоје.

"Правимо табелу са смерницама шта би требало учнинити и правимо план за отклањање тих замерки. На самом крају је конституисање Савета РЕМ-а, чека се још један члан из редова националних мањина. Из поглавља 23 и 24 имамо скоро 20 закона и стратешких документа које морамо да ускладимо са европским законодавством. Ради се на закону о спречавању корупције. Чекало се на препоруке Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) при ОЕБС-у и Групе земаља против корупције (Греко) при Савету Европе. Ти процеси захтевају време”, наводи Гачевић.

Према његовим речима, Србија је добила добре оцене када је реч о кластеру два који је окосница ЕУ. Он се тиче се европског, унутрашњег тржишта, најосетљивије области за државе чланице, објашњава Гачевић.

Указује на то да је усглашавање само мали део поглавља 31 који се тиче спољне политике и да је тај проценат сада већи од 63 одсто како је констатовано у октобру. "Имамо заједничке пројеке одбране са земљама чланицама и једини имамо официра за везу у Бриселу", каже Гачевић.

Зечевић: Геостратешка предност Црне Горе

Слободан Зечевић наглашава да је Србија била раније једнака на европском путу са Црном Гором али да се доста променило од почетка рата у Украјини и да је у геостратешком смислу Подгорица много ближе.

“У техничком смислу нисмо далеко али у геостратешком смислу Црна Гора је много ближе, увела је санкције Русији и чланица је НАТО-а. Брисел снажно гура Подгорицу у чланство, а ми смо закаснили са Законом о бирачком списку и касни се са конститусањем Савета РЕМ-а”, додаје Зечевић.

Страхиња Суботић каже да Београд стално крши обећања која је дао Бриселу када је реч о усвајању одређених планова и закона.

“Црна Гора је рекла да ће испунити све услове до краја 2026, Албанија до 2027. Србији је јасно стављено до знања да ЕУ не стоји иза плана који је дала јер је реформска агенда пробила рок и да крши сопствена обећања”, наглашава Суботић.

Помоћник министра за европске интеграције каже да није све тако црно-бело. “Добио сам мејл из Брисела у коме се извињавају што неће стићи на време да нам дају мишљење на одређени закон а тај период је углавном три месеца”, додаје Гачевић.

Целу емисију "Четвртком у 9" можете погледати у видео-запису на почетку текста

"Ми смо наш задатак урадили, а који је и део Реформске агенде, односно Плана раста ЕУ. Ово је први пут да земља која није чланица ЕУ испуњава услове да се споји са њеним тржиштем електричне енергије и сада је у току процес верификације који спроводе европске институције", истакла је Ђедовић Хандановић.

Како је нагласила, оне се са тиме први пут сусрећу и "рекли су да је потребно додатно време у циљу успостављања процедура јер је ово у том смислу пилотирање".

"Надам се да ће тај процес бити брз и ефикасан, јер чим он буде завршен ми можемо да се спојимо са тржиштем електричне енергије ЕУ, конкретно са тржиштем Мађарске, као првог суседа, са којим имамо и заједничку берзу у коју је укључена и Словенија", рекла је Ђедовић Хандановић.

Указала је да је бити део енергетског тржишта ЕУ за Србију од вишеструке користи.

"Оне се односе на бржу трговину и размену електричне енергије, одрживост тржишта, приступ бољим ценама, али и на већу енергетску сигурност у случају да дође до одређених изазова или прекида у снабдевању у суседним земљама, да можемо брже да реагујемо", споменула је ресорна министарка.

Реакције државе на санкције НИС-у

Ђедовић Хандановић подсетила је да је "недавно усвојен и сет нових закона у области нафте, гаса и обавезних резерви, чиме је настављен процес усклађивања са регулативом ЕУ и нагласила да ће Србија наставити да повећава своје резерве енергената".

"За последње две године, значајно смо повећали наше обавезне резерве нафте и нафтних деривата, које су достигле 44 дана прошлогодишњег увоза, а само залихе евро дизела повећане су 72 одсто. Добра припремљеност и резерве нафтних деривата омогућили су да наши грађани не осете никакве несташице и дају нам додатну сигурност у тешкој ситуацији с којом се суочавамо као последица санкција НИС-у", истакла је Ђедовић Хандановић.

Једна од главних тема на данашњем Министарском састанку Енергетске заједнице у Бечу била је и почетак примене Механизма прекограничног усклађивања цена угљеника (ЦБАМ). Европска комисија је објавила предлог измена Уредбе ЦБАМ, који од почетка 2026. тек треба да прође процедуру усвајања у институцијама ЕУ.
 
"Ове промене обухватају и нека питања које је Србија покретала у протекле две године да би се добила правичнија правила и за српске извознике у ЕУ. Промењен је начин обрачуна за емисиони фактор за производњу електричне енергије, тако што ће се уважавати укупан национални производни микс, чиме се трошкови ЦБАМ умањују за око 40 одсто. Ова промена ће, заједно са још неким предложеним, умањити и негативне последице ЦБАМ на инвестиције у ОИЕ. Ми смо и у најповољнијој позицији када се посматра и спајање тржишта и овај напредак омогућава закључивање билатералног Меморандума о споразумевању са Европском комисијом, у коме би се утврдили адекватни услови и рокови за изузеће од примене ЦБАМ, укључујући и прогрес у примени инструмената цене емисије угљеника", нагласила је министарка.

Ђедовић Хандановић истиче да је у претходних годину дана Србија повећала просечну усклађеност у свим областима које извештај мери, са 55 на 63 одсто.

"То је најбољи резултат у региону Западног Балкана, а други укупно, после Молдавије, и изнад је просека свих уговорних страна, који ове године износи 53 одсто. Најбоље резултате од посматраних области Србија бележи у области декарбонизације, где је ове године додатно побољшала свој резултат и са 83 одсто је водећа међу свим уговорним странама у Енергетској заједници", закључила је Ђедовић Хандановић.

Према речима председнице Европске комисије, бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва сагласио се са захтевом италијанске премијерке Ђорђе Мелони да се потписивање одложи како би се умирили италијански пољопривредници, забринути због увоза јефтине живине и говедине.

Дипломатски извор оценио је да је атмосфера око споразума са Меркосуром знатно повољнија него претходног дана, када је постојала реална могућност да договор пропадне.

Сагласност Мелони и Луле, који се сматрају кључним актерима у овом процесу, оцењена је као олакшање за државе чланице које подржавају споразум.

Ипак, извор Јуроњуза је навео да изостанак прецизног датума потписивања, Бразил помиње рок од 10 дана до месец дана, изазива нервозу међу присталицама споразума.

На питање да ли је договор сада известан, дипломата је рекао да знаци указују на "прави смер", али да исход још није загарантован.

Уколико се већина не обезбеди током самита, гласање би било одложено, наводе дипломатски извори за Еурактив.

Шпански премијер Педро Санчез оценио је да би ново одлагање било "фрустрирајуће", док је немачки канцелар Фридрих Мерц најавио да ће снажно заговарати постизање договора.

Премијерка Италије је раније данас, током разговора са бразилским председником, поручила да није против споразума ЕУ-Меркосур, али да јој је потребно додатно време како би убедила домаће пољопривреднике.

Италијанска влада саопштила је, преноси Еурактив, да је Рим спреман да потпише споразум чим буду обезбеђене заштитне мере за пољопривреднике, нагласивши да је на Европској комисији да их у кратком року предложи.

Подршка Италије сматра се кључном за обезбеђивање квалификоване већине, с обзиром на противљење Француске, Пољске, Мађарске и још неколико чланица, које би могле да блокирају, односно спрече гласање о споразуму.

Европска комисија је у преговорима поново обећала пооштравање стандарда за увоз хране како би били усклађени са правилима која важе за пољопривреднике у ЕУ, али део европских лидера и посланика остао је скептичан.

Посланици Европског парламента критиковали су политичку изјаву Комисије, оцењујући да она нема правну тежину.

Бразилски председник Лула да Силва раније је запретио да ће повући подршку споразуму уколико он не буде финализован до 20. децембра.

Предложени споразум ЕУ-Меркосур подразумевао би слободну трговину између два блока, а осим појединих земаља чланица, незадовољство су изразили и европски пољопривредници наводећи да би поменути споразум могао да доведе до прилива јефтинијих пољопривредних производа из Бразила и других јужноамеричких земаља, чиме би домаћи произвођачи били доведени у неповољан положај.

Разговор је обављен приликом пријема председника Одељења за спољне црквене односе Московске патријаршије, митрополита волоколамског Антонија у храму Светог Саве на Врачару.

"Саговорници у храму су детаљно размотрили ситуацију у православном свету, са посебним освртом на страдање аутономне Украјинске православне цркве, установили даље перспективе развоја руско-српских међуцрквених односа, као и друга питања од значаја за две сестринске цркве", наводи се у саопштењу Српске православне цркве.

"Ако гледамо период од потписивања Споразума о придруживању и стабилизацији 2008. године, то је негде скоро три буџета ЕУ – око 4,5 милијарде евра. ЕУ, могу слободно рећи, предњачи у односу на све друге донаторе и партнере који су подржавали Србију у претходним деценијама заједно", истакла је Ана Илић из НАЛЕД-а.

Подршка развоју економије и инфраструктуре огледа се кроз улагања у хиљаде пројеката који утичу на економију и стабилност целог региона. Једна од највећих и најзначајнијих појединачних инвестиција на Западном Балкану за коју су новац издвојили порески обвезници налази се у Србији.

Шеф сектора за сарадњу Делегације ЕУ у Србији Мауро ди Вероли каже да је реч о инвестирању у железничку пругу Ниш–Београд.

"Опредељено је 600 милиона евра из ИПА средстава, такође и из зајмова Европске инвестиционе банке и Европске банке за обнову и развој. Укупна сума је била 2,2 милијарде евра. Дакле, то је улагање у коридор 10 који повезује Аустрију и Грчку, а који је изузетно важан не само за Србију већ и за цео регион. Требало би да се по реализацији овог пројекта скрати време путовања за пола, да се тим путем превезе 9,3 милиона путника и 9,4 милиона тона робе", каже Ди Вероли.

Највећи извор подршке стиже из европских ИПА фондова. Новац се најчешће користи за обнову школа, болница, установа културе или спортских објеката, на шта упућују и из Европске уније. 

"У периоду од 2007. до 2013. године из ИПА фондова је уложена 1,5 милијарда евра у Србији. Од 2014. до 2020. повећана је сума, укупно је било издвојено за Србију 1,7 милијарди евра. У овом, сада вишегодишњем циклусу финансирања у оквиру тог програма, који покрива период до 2027. године, имамо додатно повећање, а то су укупно 2,2 милијарде евра", наводи из ЕУ. 

У времену када је енергетска безбедност императив, изградња инфраструктуре која је потребна за диверзификацију извора снабдевања постављена је као приоритет. Такав пројекат је и гасни интерконектор са Бугарском, који је вредан више од 94 милиона евра, чију је реализацију помогла Европска унија, са више од 50 одсто.

Изградња гасног интерконектора Србија–Бугарска један је од најзначајнијих енергетских пројеката који је помогла ЕУ. Вредан је више од 94 милиона евра, а учешће Европске уније је скоро половина тог износа, и то бесповратно. Ана Илић указује да је у питању један од стратешки најзначајнијих пројеката за Србију, али и читав регион.

"Кроз тај пројекат обезбеђује се диверзификација снабдевања гасом. То је један пројекат који има ту врсту не само финансијског него и стратешког значаја. Диверзификација набавке гаса од различитих добављача је такође питање енергетске безбедности. И то је оно што интерконектор са Бугарском, државом која је чланица Европске уније, може пружити и Србији", закључује Илићева.

Најбољи пример где спровођење реформи има своју награду јесте и План раста за Западни Балкан. Новац стиже по учинку, а све са једним циљем – да кроз спровођење реформи и финансијску подршку Србија постане равноправна чланица европског клуба.

"Како сам и на почетку наших разговора у априлу ове године констатовао, о питањима везаним за високо образовање и конкретно Универзитет у Београду свакако не треба да разговарамо путем медија и друштвених мрежа, већ на академски и колегијалан начин, личним позивом за разговор. Као што знате, на све позиве које сам вам упутио увек сте одговарали, чиме смо направили сталан канал комуникације и постигли нормализацију стања у високошколском систему на свим државним универзитетима у Србији. Сматрам да је ово огроман успех свих нас", написао је Мацут у одговору ректору Ђокићу.

Подвукао је да је "Систем за припрему, извршење, рачуноводство и извештавање – СПИРИ информациони систем који на јединствен начин подржава све активности Министарства финансија и Управе за трезор у вези са буџетом Републике Србије".

"Тиме се поједностављује начин рада корисника и омогућава ефикаснији начин управљања системом јавних финансија. СПИРИ је већ одложен на Ваш захтев прошлог децембра на годину дана. У току тог периода постојао је сталан позив свим високошколским установама у земљи на обуку и сву помоћ у његовој имплементацији. Како је овај систем у потпуности заживео и врло радо прихваћен на нивоу основног и средњошколског образовања, не видим разлог за неочекивани захтев за ново и необјашњиво одлагање, јер не постоје никакви реални разлози за то", навео је Мацут.

Истакао је да је свим високошколским установама загарантован пренос средстава у систем у коме свака установа директно контролише сва своја средства, са могућношћу додатног отварања рачуна у оквиру система.

"Штавише, данас су Министарство финансија и Министарство просвете одржали вишесатни онлајн састанак и обуку са циљем да се поново свима пружи могућност да прођу и увежбају рад у систему. Наведеној обуци присуствовало је 177 представника из 107 високошколских установа, што представља изванредан одзив служби финансија самих установа и чин одговорности. Са Београдског универзитета данашњем састанку нису присуствовали једино представници два факултета и из Универзитетске библиотеке", објашњава Мацут.

Закључује да Влада Србије на овај начин транспарентно показује и академској заједници и грађанима Србије одговорност и бригу за трошење новца опредељеног за рад високошколских установа, који је укупно значајно повећан у односу на 2024. годину.

"Напоменуо бих да систем СПИРИ самим установама пружа могућност да прате сопствена средства остварена кроз приходе од пројеката и других извора. Уколико и даље сматрате да су потребна поновна и додатна појашњења, упућујем позив ректорском колегијуму и деканима факултета на састанак у Влади Републике Србије, у термину који ће мој кабинет усагласити са Вашим, како бисмо, у колегијалној атмосфери и радном окружењу, разрешили преостале недоумице. Уверен сам да директан разговор, када је неопходно, увек доприноси јаснијем разумевању ставова, као и проналажењу решења у интересу и Универзитета и државе", указује Мацут у одговору Ђокићу.

Од 1. јануара 2026. високошколске установе у Србији прелазе на централизовани систем финансирања.

Влада тврди да ће нови систем омогућити већу транспарентност, а универзитети да није технички спреман и да може да угрози исплате, научне пројекте и плате.

Државни секретар у Министарству финансија Саша Стевановић поручио је у разговору за Радио-телевизију Србије да ће буџетска и сопствена средства факултета бити јасно раздвојена, да никаквих контрола ни ограничења у располагању новцем неће бити и да "план Б" за одлагање примене система не постоји.

"Крај новембра, децембар и почетак јануара су дани са најчешћом појавом магле. Сунце је најниже на хоризонту, нема довољно сунца да се загреје приземни ваздух и онда се прави температурна инверзија", објашњава Тодоровић.

Наводи да је стандардни образац за ово доба године, када је висок притисак, да на вишим надморским висинама има више сунца него у пределима низија.

"Снега има мање у последњих седам или осам година, ређе се појављује", истиче Тодоровић.

Како каже, снега је прошле године било само крајем децембра и почетком јануара.

"У центру града било је од 15 до 20 центиметара снега, а на периферијама и до 25", наглашава Тодоровић.

Подсећа да у већем делу јануара и у фебруару уопште није било снежног покривача.

"Дакле, претходна зима је била топла, а и ове године ће бити тако. Око 28. децембра пристиже хладан североисточни ваздух који доноси хладноћу, али још није сигурно да може да донесе и падавине", тврди Тодоровић.

Подвлачи да ће у појединим деловима земље вероватно бити мало снега, али недовољно да се оформи покривач.

Протести су избили у четвртак, док су се лидери ЕУ окупили на самиту на коме се одлучује о судбини споразума са “Меркосуром” (Mercosur – политичка и привредна организација земаља Јужне Америке).

Више од 150 трактора блокирало је центар Брисела, а према процени пољопривредне лобистичке групе “Копа-Когека” (Copa-Cogeca), очекивало се до 10.000 демонстраната испред институција ЕУ.

Тако су се и испред и унутар здања у којима је одржан Самит ЕУ осетиле појачане тензије, јер су се лидери паралелно бавили и гласањем о томе да ли могу да искористе скоро 200 милијарди долара замрзнуте руске имовине како би подржали Украјину у наредне две године.

На улицама испред институција ЕУ, пољопривредници су гађали полицију кромпиром и јајима, палили ватромет и петарде, и паралисали саобраћај.

Полиција је одговорила сузавцем и воденим топовима, постављене су блокаде и затворени тунели око града.

На једном од трактора био је окачен транспарент са натписом: “Зашто увозити шећер с другог краја света, кад најбољи производимо овде?”

“Овде смо да кажемо не ‘Меркосуру’”, поручио је белгијски произвођач млека Максим Мабил, оптужујући председницу Европске комисије Урсулу фон дер Лајен да покушава да “наметне споразум, као да је Европа постала диктатура”.

Страх од прилива јефтиних производа из Јужне Америке

Демонстранти страхују да ће прилив јефтинијих пољопривредних производа из Бразила и околних земаља оштетити европске произвођаче. Највише су забринути због могућег увоза говедине, шећера, пиринча, меда и соје из Јужне Америке, где су регулативе знатно блаже, нарочито у погледу употребе пестицида који су забрањени у ЕУ.

“Протестујемо још од 2024. у Француској, Белгији и другим земљама,” истакао је Флоријан Понсел из белгијског синдиката пољопривредника FJA. “Хоћемо да нас коначно чују.”

Француска и Италија су главни опоненти споразуму, а председник Емануел Макрон изјавио је да нису спремни за такав споразум и да тај документ не може да буде потписан у садашњем облику.

Немачка и Шпанија за, Француска и Италија против

Француска је усагласила ставове са Пољском, Белгијом, Аустријом и Ирском, како би се издејствовало одлагање, што би критичарима могло обезбедити довољан број гласова у Савету ЕУ за евентуалну блокаду споразума.

Међутим, Немачка и Шпанија се енергично залажу за постизање споразума.

Немачки канцелар Фридрих Мерц упозорио је да се “одлуке морају донети сада” ако ЕУ жели да “задржи кредибилитет у глобалној трговинској политици”, док шпански премијер Педро Санчез тврди да ће споразум донети Европи “геоекономску и геополитичку тежину” у односу на супарнике.

Присталице тврде да споразум представља противтежу доминацији Кине и да би подстакао европски извоз возила, машина и вина у време раста америчких царина.

Иако су у среду договорене прелиминарне заштитне мере за ограничавање увоза „осетљивих“ производа, противљење је додатно појачано.

Урсула фон дер Лајен остаје одлучна у намери да овог викенда отпутује у Бразил и потпише споразум, али јој је потребна подршка најмање две трећине држава чланица ЕУ.

Председник Бразила Луиз Инасио Лула да Силва у среду је поставио ултиматум, упозоривши да је субота “сад или никад” моменат.

“Ако овај споразум пропадне, Бразил неће склапати више споразума док сам ја председник”, упозорио је Лула да Силва.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

20.12.2025. Субота: Претежно сунчано, осим у Тимочкој Крајини, Бачкој и Срему, као и котлинама и долинама река западне и јужне Србије где ће се магла или ниска облачност задржати већи део дана. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -2 до 5, а највиша од 6 до 12 степени. Упозорење: МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

21.12.2025. Недеља: Ујутро местимично магла и ниска облачност. У току дана у већини предела претежно облачно, али углавном суво. Ветар слаб и умерен, југоисточни. Најнижа температура од -1 до 4, а највиша од 4 до 8 степени. Упозорење: МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 85%.

22.12.2025. Понедељак: У Тимочкој Крајини, на западу и југу Србије ујутро местимично магла и ниска облачност, која ће се по котлинама и долинама река задржавати дуже током дана. У осталим крајевима умерено облачно са сунчаним интервалима. У кошавском подручју дуваће умерен и јак, на југу Баната повремено и олујни источни и југоисточни ветар. Најнижа температура од -1 до 4, а највиша од 5 до 10 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 85%.

23.12.2025. Уторак: У кошавском подручју дуваће умерен и јак, а на југу Баната повремено олујни југоисточни ветар, па ће магла и ниска облачност бити чешће у Тимочкој Крајини где се очекује и сипећа киша, на западу Војводине, као и на западу и југу земље. У осталим пределима умерено облачно са сунчаним периодима. Најнижа температура од -2 до 5, а највиша од 6 до 10 степени. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 85%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 24.12.2025. до 28.12.2025.)
Облачно, у нижим пределима са кишом и суснежицом, у брдско-планинским са снегом.

Организатор ORF је желео да медијима представи нову бину, завршену специјално за интернационално окупљање у мају, али је права вест постало нешто сасвим друго – да ће публика у сали моћи да се предаје страстима политичког активизма до миле воље.

ORF неће покривати буку и звиждање израелској представници. Палестинске заставе су дозвољене. До сада су биле дозвољене само државне заставе, али је и то правило прекршено у Малмеу 2024, када је швајцарска особа Немо трчала победнички круг огрнута заставом небинарних особа.

„Дозволићемо све службене и симболичке заставе које постоје на свету“, каже Крен. Једино ограничење је да оне морају да одговарају извесним нормама које се тичу величине и „других безбедносних питања“, чиме се вероватно мисли на дршку заставе.

Конкретно, заставе морају да буду такве да по потреби застраше или понизе, али да никога не могу да повреде или убију.

Песма Евровизије се ове године налази под великим притиском због суделовања Израела. Пет држава је отказало суделовање (Шпанија, Ирска, Холандија, Исланд и Словенија), а Немо особа је вратила покал.

Треба подсетити и да је овогодишњи победник, Аустријанац ЈЈ (Јоханес Пич) још у првом интервјуу рекао да не жели да види Израел на такмичењу у Бечу. Тада је изазвао протест у аустријској јавности, али одонда се доста променило.

Притисак на Израел, или на пропалестинске активисте?

ORF нема намеру да за гледаоце пред малим екранима покрије протесте, и да преко by-vike пушта наснимљени пљесак, као што се радило прошле године, или пре тога док су још Руси суделовали.

Два су тумачења овакве одлуке аустријског организатора.

Једна је, да иза тога стоји индиректан притисак на Израел да се унапред повуче како би избегао ескалацију на лицу места и трансформацију Градске хале у ужарени котао. Такво решење би аустријског организатора „опрало“ од одговорности су Израел искључили из приредбе, иако de facto јесу.

Преседан постоји. Руси су истиснути са Песме Евровизије на сличан начин.

Други могући ефекат је да се отворено, без мекоцртача и цензуре, европским и другим гледаоцима Евровизије покаже стање свести у Европи. Да се, како каже Крен „без улепшавања“ свима отвори ситуација екстремних емоција, неиздржива и груба, па да то онда можда делује отрежњавајуће на све актере.

Било да се оствари први или други сценарио, домаћин рачуна на добре оцене за организацију.

Генерални директор ORF Роланд Вајсман (Weissmann) изјављује како се унапред радује том великом интернационалном такмичењу, јер је евровизијски Song Contest, од оснивања пре седамдесет година, „увек био пројекат мира“.

"Потписала сам раскид уговора, биће нам исплаћена и децембарска плата, до 20. децембра", каже Маја Младеновић из Зајечара.

Њена суграђанка Јована Ђорђевић додаје: "Имали смо опцију технолошки вишак или споразумни, скоро сви смо потписали споразумни".

Ако би се определили да буду проглашени технолошким вишком радници би стекли право да примају одговарајућу надокнаду - три, шест или девет месеци, у зависности од година радног стажа, преко Националне службе за запошљавање. Тамара Ђорђевић из села Звездан код Зајечара радила је у Аптиву четири године и три месеца. Размишљала је каже о пресељењу јер им је понуђено да Раде у погону у Новом Саду или Крушевцу, али да због породичне ситуације она то не може да прихвати.

"Ја још имам и мало дете па је немогуће да путујем и да било где друго живим", рекла нам је Тамара Ђорђевић, из Звездана.

Фабрика Аптив у Лесковцу тренутно има око три хиљаде запослених, али се због промењених услова на тржишту аутомобилске индустрије и тамо смањује број радника.

"Ове године према нашим подацима којима располаже Синдикат, без посла, а по основу споразумних раскида које је послодавац понудио запосленима, без посла је остало између 300 и 350 запослених у Лесковцу", истиче Марко Тодоровић, председник Самосталног синдиката металаца Србије, Аптив Лесковац.

Аптив је у Србију дошао 2015. године отварањем погона у Новом Саду који је имао око 3000 радника, потом је, након четири године отворио фабрику у Лесковцу, а 2020. године и погон у Зајечару, који се сада затвара.

"Јавност ће бити благовремено обавештена о нормализацији саобраћаја", истиче се у саопштењу. 

Апелују на учеснике у саобраћају да прилагоде брзину кретања условима на путу.

Осуђен је и на 19 година затвора по оптужби за лагање полиције током истраге, као и три године због нелегалног одлагања тела. Судија Вишег суда у Масачусетсу Дајан Френијер рекао је да се озбиљност онога што је Волш починио не може преценити.

"Ваши поступци раскомадања тела ваше супруге и одлагања њених остатака у више контејнера за отпад могу се описати само као варварски и несхватљиви", рекао је Френијер.

Помоћник окружног тужиоца Грегори Конор рекао је да казна "одговара чињеницама".

"Људско достојанство потпуно је увређено поступцима оптуженог и начином на који је поступио са својом женом, како је се решио и како је њеној породици и пријатељима одузео прилику да је сахране", рекао је Конор.

У понедељак је порота округа Норфолк осудила Волша за убиство првог степена због смрти 39-годишње супруге, одбацујући теорију одбране да је Ана Волш изненада преминула, а Брајан у паници одбацио њене посмртне остатке.

Порота је већала више од пет сати током два дана пре него што је донела једногласну одлуку. Та оптужба повлачи за собом обавезну доживотну казну затвора без могућности условног отпуста.

Истрага

Током суђења, тужиоци су се у великој мери ослањали на дигиталне доказе пронађене на уређајима повезаним са Брајаном Волшом, укључујући онлајн претраге као што су "рашчлањивање и најбољи начини за одлагање тела", "колико времена прође пре него што тело почне да се осећа" и "тестера за метал најбољи алат за рашчлањивање".

Истражитељи су такође пронашли претраге на рачунару које су укључивале "колико дуго неко ко је нестао може да се наследи", "колико времена је потребно да би нестала особа била проглашена мртвом" и "да ли се могу бацити делови тела", рекли су тужиоци пороти.

Снимак са надзорне камере такође је приказао човека који личи на Волша како баца нешто што је изгледало као тешке кесе за смеће у контејнер недалеко од куће пара. Накнадном претрагом постројења за прераду отпада у близини куће његове мајке пронађене су кесе са секирицом, чекићем, маказама за сечење, тестером за метал, пешкирима и заштитним оделом "тајвек".

Такође, пронађена су средства за чишћење, "прада" ташна, чизме попут оних у којима је Ана Волш последњи пут виђена и картица о вакцинацији против ковида 19 са њеним именом.

Оптужбе

Тужиоци су рекли пороти да је Криминалистичка лабораторија државе Масачусетс прегледала неке од предмета и пронашла ДНК Ане и Брајана Волша на оделу "тајвек" и ДНК Ане Волш на секирици, тестери за метал и другим предметима.

Тужиоци су изнели неколико могућих мотива за убиство, укључујући новац. Руководилац осигуравајуће компаније сведочио је да је Брајан Волш био једини корисник полисе животног осигурања Ане Волш од милион долара.

Тужиоци су такође приказали брак који се, како су тврдили, распадао – где је Брајан Волш био затворен код куће у Масачусетсу чекајући пресуду у случају преваре са уметнинама, док је Ана Волш радила у Вашингтону и путовала кући.

Годину дана пре него што је умрла, његова супруга је започела везу, чије је детаље на суду поделио њен дечко Вилијам Фастоу.

Одбрана

Адвокат Брајана Волша негирао је да је његов клијент знао за аферу. У свом уводном излагању, Волшов адвокат Лари Типтон тврдио је да ово није случај убиства, већ онога што је назвао "изненадном необјашњивом смрћу" Ане Волш. Говорио је о њиховом односу као пару пуном љубави и заједничких планова у будућности.

Брајан и Ана Волш имали су троје мале деце која су сада под старатељством државе и живели су у богатој приобалној заједници Кохасет, око 24 километра југоисточно од Бостона. То су све подаци на којима је одбрана инсистирала. Међутим, одбрана Волша никада није позвала сведока, а он сам је одбио да сведочи.

Када су га истражитељи првобитно испитивали, Волш је рекао да је његова супруга позвана у Вашингтон на Нову годину због хитне ситуације на послу. Међутим, сведоци су изјавили да нема доказа да је Ана Волш користила превоз до аеродрома или се укрцала на лет.

Волш није контактирао са њеним послодавцем до 4. јануара. Волш је касније признао да је раскомадао њено тело и бацио га у контејнер, рекавши да је то учинио тек након што се успаничио када је открио да му је жена умрла у кревету.

Ана Волш, агенткиња за некретнине која је емигрирала из Србије, последњи пут је виђена почетком 1. јануара 2023. године, након новогодишње вечере у дому пара.

"Моја породица је у Авганистану, желим да им помогнем, зато сам дошао овде. Желим да живим у Швајцарској", каже мигрант из Авганистана.

Други додаје: "Људи у Србији су врло добри и гостопримљиви. Наша земља је сиромашна, зато смо је напустили. Желимо да радимо у европским земљама, да зарадимо новац и да шаљемо нашим породицама."

У Прихватном центру у Бујановцу је 30-оро миграната, углавном жена, старијих малолетника и деце. Због економских прилика, несигурне ситуације или пратећи друге чланове породице кренули су из Авганистана, Марока, Турске, Палестине, Египта.

"Од Авганистана до Србије путовао сам 6 месеци, углавном ходајући. Овде се осећам добро, добродошло. У прихватном центру су сви блаконаклони према нама мигрантима и веома сам им захвалан. Повредио сам ногу и морам да мирујем, али планирам да идем у Европску унију”, истиче мигрант.

Његов сународник наводи: "И ја сам дошао из Авганистана пре месец дана. Овде се осећам добро, али планирам да наставим даље."

У 6 прихватних и азилних центара којим руководи Комесаријат за избеглице и миграције сада је 235 особа. У односу на прошлу годину готово за половину мање.

"Прихватни и центри за азил у Србији у потпуности су спремни за зимски период. Комесаријат је обезбедио грејање, додатне залихе гардеробе, ћебади и другог неопходног материјала, како би свим мигрантима били обезбеђени сигурни и адекватни услови за боравак током хладних месеци. Посебна пажња посвећена је породицама са децом и другим осетљивим групама, како би зимски период протекао безбедно и са што мање изазова. Србија остаје посвећена хуманитарним принципима пружајући помоћ свима који су у невољи", истиче Горан Марковић, менаџер Прихватног центра у Бујановцу.

Уочи новогодишњих празника центри су украшени, у онима у којима се налазе деца биће организоване приредбе, радионице, подељени пакетићи.

На крају изборне процедуре, Савет, као највиши орган управљања, данас је тајним гласањем одлучио да ректор у наредном трогодишњем мандатном периоду буде Тања Солдатовић.

На седници Савета је истакнуто да је "Зана Долићанин успешно обављала функцију ректора Државног универзитета" и да је у "изузетно тешком периоду, обележеном блокадама, успела да у функцији одржи комплетну наставну и научну делатност Универзитета".

Истакнуто је да је у мандату Зане Долићанин установа поново акредитована и за наставни и научно-истраживачки рад, да су акредитовани сви студијски програми којима је истекла акредитација, изузев права, која су сада у процесу акредитације.

Тања Солдатовић је доктор хемијских наука и редовни професор ДУНП, а универзитетску каријеру на том универзитету почела је 2007. године.

Била је шеф студијских програма Хемија и Фармација, шеф Департмана за природно-математичке науке и проректор за научно-истраживачки рад.

У свом програму Тања Солдатовић потенцира интернационализацију и подршку младим кадровима, а као своје прве кораке види повратак у зграду Државног универзитета и нормализацију наставног процеса, уз конструктиван дијалог са студентима, како би се створили услови за прекид блокада.

"Укључивање у СПИРИ систем без транзиционог периода и рада у тестном окружењу, пре него што су размотрене и уважене бројне примедбе које смо изнели у претходном периоду, не би само нанело ненадокнадиву штету академској заједници, већ би представљало и повреду јавног интереса, јер би било супротно циљу и сврси прописа у области јавних финансија и високог образовања", додаје Ђокић.

Према речима ректора, нагле промене, без стручне и пажљиве анализе и оцене ризика, јавне расправе, размене мишљења и узимања у обзир изнетих аргумената "за" и "против", уз стављање високошколских установа у временску оскудицу, представља поступање без преседана, које може да изазове озбиљне поремећаје у раду институција од прворазредног националног значаја.

"Наглашавам да су представници нашег и других универзитета у више наврата, писмено и усмено, вас и ресорне министре упозоравали на проблеме, препреке и ризике и постављали конкретна питања на која нисмо добили одговоре", подсећа Ђокић.

"Ако и поред свих добронамерних упозорења, молби и апела, не дође до одлагања увођења система СПИРИ, одговорност ће сносити политички актери који нису желели да саслушају и уваже аргументе, сугестије и критике", навео је Ђокић и затражио хитан састанак са премијером и представницима надлежних министарстава.

Јововић је приведен заједно са акитивисткињом Исидором Челекетић након чега је провео 10 дана у притвору окружног затвора на Клиси у Новом Саду, после чега му је одређена мера кућног притвора која је, уз продужење и пооштравање мера, трајала све до данас, наводи ПСГ.

"Захваљујем се на подршци и солидарности пре свега својим и другим студентима, академској заједници, активистима, бројним суграђанима и суграђанкама, као и опозиционим колегинцама и колегама, који су се током протеклих месеци срчано борили за моје право да се браним са слободе. У овом тренутку могу само да кажем да настављамо борбу, промишљено, а храбно", поручио је Јововић.

Северни део Косовске Митровице, Звечан, Зубин Поток и Лепосавић су од августа до септембра 2023. прикључени Асоцијацији косовских општина одлуком председника општина албанске националности, изабраних са неколико стотина гласова Албанаца, уз бојкот српског становништва.

Данашњом одлуком одборника, четири општине на северу нису више чланице АКО.

Повратком на власт након избора 12. октобра, из Српске листе, чији су представници поново председници општина на северу, најављена је ревизија свих одлука претходног руководства.

Међу њима је и меморандум о разумевању између северне и општине Јужна Митровица, којим су изграђена два моста преко реке Ибар. Један је за пешаке, а други за аутомобиле. Мостови су изграђени средствима владе у Приштини.

Председник општине Звечан Драгиша Миловић подсетио је да је дијалогом Београда и Приштине, 2013. године у Бриселу договорено формирање Заједнице српских општина, на коју се чека већ 13 година.

Насупрот томе, албанско руководство је, како је нагласио Миловић, политичком одлуком припојило Звечан АКО без сазнања и сагласности већине српских грађана.

Одлуке општинских власти потпадају под разматрање централних власти, уколико нису у складу са уставом и другим законима.

На данашњим седницама изабрани су председници скупштина.

У северном делу Косовске Митровице за председника скупштине изабран је Немања Бишевац, у Звечану Срђан Милосављевић, у Лепосавићу Марко Ракић, а у Зубином Потоку Немања Јакшић.

Тужилаштво је у оквиру предистражног поступка, како је потврђено, наложило да се на околност аутентичности обави вештачење аудио снимка телефонског разговора између Милера и Лучића који је објављен у појединим медијима.

Стални судски вештак за електротехнику, аудио и видео технику, квалитет видео и тонског записа закључио је у мишљењу да је "на основу презентованог материјала и налаза утврђено да је предметни аудио снимак 'Записи' настао спајањем, сечењем, премештањем и брисањем, што значи да садржај не може да представља веран/истинит запис догађаја".

Наводи се да је закључак изведен јер се "на основу презентованог материјала и налаза не може утврдити идентитет и интегритет предметног аудио снимка 'ЗАПИСИ', а ни садржај догађаја".

"Тиме се не може извршити ни позитивна аутентификација аудио снимка 'ЗАПИСИ', што недвосмислено указује на то да овај аудио запис није веран приказ/снимак/запис догађаја, односно да не представља оригинал", закључује се у саопштењу.

Тужилаштво тврди да су "поједини медији летос покушали да злоупотребе овај монтирани снимак, објавивши га у јавности са тврдњама да у разговору Лучић наводно каже Милеру да је председник Србије тражио да се смени Александра Суботић, једна од кључних особа компаније Јунајтед медија (United Media) – под чијом управом раде медији Н1, Нова С, Данас, Радар, а да је Милер наводно Лучићу објаснио да пре смене Суботић мора прво да ослаби компанију коју води".

Изборни цензус нису прешле листе ''Вукашин Баћина - За бољу општину Сечањ'' и ''Др Војислав Шешељ - Српска радикална странка''.

На изборима за одборнике Скуштине општине Сечањ јуче је поновљено гласање на бирачком месту број осам у Дому пензионера у Јарковцу, док је 10. децембра у том насељу поновљено гласање на бирачком месту број седам у ОШ "Вељко Ђуричин".

На локалне изборе у Сечњу изашло је 64,24 одсто укупног бирачког тела.

Скупштина општине Сечањ има 23 одборничка места.