Према анкети Привредне коморе Србије, поједине компаније током лета чак морају да обуставе производњу, јер нема довољно радника у сменама.

"Већина боловања јесте оправдана, али поједини обрасци стварају сумњу", каже за РТС Светлана Будимчевић из Уније послодаваца Србије.

Подсећа да је боловање основно радно право, али да се злоупотребе препознају по понављању у истим периодима.

"Подаци показују да је већина боловања оправдана, али се аларм пали када се исти запослени изнова јављају рецимо у јулу и јануару", каже Будимчевићева.

Најосетљивије су производне делатности, комуналне службе, текстилна и прехрамбена индустрија, где и мали број одсустава може да заустави цео процес.

"Послодавци понекад морају да имају и до 10 одсто више радника само да би надоместили изненадна одсуства, што ствара велике трошкове, али и тензију у колективу", истиче Будимчевић.

Проблем је, додаје, и организациони – смене се прекрајају у последњем тренутку, радници се враћају са одмора, а продуктивност пада.

Е-боловање смањује администрацију и злоупотребе

Од наредне године очекује се увођење е-картона и е-боловања, што би требало да донесе значајне промене.

"Е-боловање ће убрзати поступке и послодавцима дати јасну слику у реалном времену", сматра Будимчевићева.

Додаје да ће послодавци одмах знати да је боловање отворено, што им омогућава да на време организују рад и ураде обрачун накнада.

Дигитализација ће, каже, растеретити здравствени систем, укинути папирне дознаке и лекарима омогућити бржи увид у историју пацијента.

"Нови систем ће смањити административни хаос и умањити простор за злоупотребе, јер се подаци воде централизовано", истиче Будимчевићева.

Саветује послодавцима да хитно ажурирају податке у АПР-у, како би систем правилно функционисао од самог старта.

Према њеним речима, уз дигитализацију, важно је више улагати у превентивне прегледе и здраво радно окружење, јер се само тако могу смањити и оправдана и неоправдана боловања.

Осумњичени се на саслушању бранио ћутањем, односно искористио је своје законско право да не износи одбрану, саопштено је раније из Вишег јавног тужилаштва у Београду. 

Наредбом о спровођењу истраге осумњиченом се на терет ставља кривично дело убиство у покушају у стицају са кривичним делом недозвољено држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја и кривичним делом изазивање опште опасности.

Јавно тужилаштво за организовани криминал у Београду вратило је Вишем јавном тужилаштву у Београду списе предмета у случају против В. А. 

"ИРА дубоко жали због губитка живота и чврсто стоји уз ожалошћену породицу у овом тренутку туге“, навело је Индијско ратно ваздухопловство у саопштењу.

Истичу и да се "формира истражни тим који ће утврдити узрок несреће".

Црни дим је виђен изнад међународног аеродрома Ал Мактум где се одржавао аеромитинг.

Авио-шоу у Дубаију, који се одржава сваке друге године, ове године се поклопио са 40. годишњицом авио-компаније "Емирејтс".

"Град нормално функционише, аларм у медијима већи него у пракси“

"Искрен да будем, да не читамо новинске чланке, не бисмо ни знали шта се дешава. Живот у Прагу и широм Чешке тече нормално – институције, школе, факултети, све ради без измена", каже проф. Векић.

Према последњим подацима Института за јавно здравље, пријављено је више од 2.640 оболелих, али амбасадор подсећа да је то и даље далеко мање од велике епидемије из 1979. године, када је забележено 32.000 случајева.

Зашто расте број оболелих

"Хепатитис А је болест прљавих руку. Најчешће се шири у великим групама – вртићима, школама, факултетима. Више од 25 одсто новооболелих су деца. Они имају благе симптоме, али постају клицоноше и брзо шире инфекцију", објашњава амбасадор.

Додаје да епидемиолози Института за јавно здравље интензивно раде на контролисању ситуације.

Вакцинација – мањак доза, али стижу нове испоруке

"Чешка је ову ситуацију дочекала неспремно. За ову годину обезбеђено је само 60.000 моновакцина, а већ је пријављено 209.000 заинтересованих", истиче амбасадор.

Здравствене власти тренутно првенствено вакцинишу ризичне групе, а наручено је додатних 35.000 доза, уз најаву да ће до краја године стићи још 65.000.

Савет за путнике из Србије

"Сви могу слободно да путују. Живот је потпуно нормалан, празнична атмосфера је већ ту, Праг је пун туриста. Али – перите руке и водите рачуна о хигијени", поручује професор Берислав Векић, амбасадор Србије у Чешкој Републици, на крају гостовања у Дневнику.

У саопштењу нигеријске владе потврђено је да је дошло до отмице, али је саопштено да се број отете деце још проверава, преноси Ројтерс.

"Влада државе Нигер је са дубоком тугом примила узнемирујућу вест о отмици ученика из школе Света Марија", наводи се у саопштењу, у коме се додаје да безбедносне агенције трагају за ђацима.

Школа још увек прикупља податке.

"Да, тачно је, али нисам у позицији да износим детаље. Црква ће касније током дана објавити званично саопштење", рекао је извор из школе.

Нигерија се последњих дана суочила са новим таласом напада наоружаних група, укључујући и отмицу 25 ученица из интерната у савезној држави Kеби у понедељак.

Према његовим речима, стручњаци Завода су навели да су "радили по условима које им је издало надлежно министарство", али то, како је додао, не може бити оправдање за угрожавање здравља и безбедности грађана.

"Јавни увид у нацрт Просторног плана траје до 9. децембра, али је информација о овом процесу недовољно доступна грађанима. Многи нису ни знали да се одржава јавна презентација, а они који су присуствовали су изразили забринутост због планираних истраживања руда и изградње малих хидроелектрана на рекама у Нишу и околини", указао је Станковић.

Станковић је нагласио да је важно да се о тим питањима одлучује на локалном нивоу, јер само тако могу да се заштитите природни и културни ресурси и да грађани имају право да се боре за своје интересе и да траже транспарентност у овом процесу.

"Република Српска је у Дејтону добила међународно признање, потврду свог постојања и институционалну снагу. Она је настала пре рата и пре Дејтона, у миру, 9. јануара 1992. године, одбранила се у рату, а споразумом је добила своје чврсто место у међународном правном поретку. Зато је свако слабљење изворног Дејтона директно кршење међународног права и отворен атак на њено постојање и опстанак српског народа на овим просторима", указао је председник СНСД-а.  

Додик каже да на овај дан јасно и гласно поручују: Република Српска неће пристати на уставне експерименте који би водили нестанку равноправности три народа и два ентитета.  

"Чување изворног Дејтона, чување слова а не духа Дејтона јесте чување мира, стабилности и достојанства српског народа, али и достојанства и стабилности Хрвата и Бошњака, као и два равноправна ентитета Српске и ФБиХ", нагласио је Додик.  

Поручио је да Република Српска остаје посвећена миру и одлучна да брани и штити своју уставну позицију, идентитет и институције, баш онако како је записано и потписано 1995. године у Дејтону и потврђено у Уставу БиХ.  

"Дејтон се не може мењати самовољом и насиљем високих представника, а поготово самопроглашених високих представника, нити неуставним потезима политичког Сарајева, које деценијама руши међународни споразум у жељи да од БиХ направи исламску, шеријатску државу у срцу Европе", навео је лидер СНСД-а.  

Нагласио је да високи представници, без икаквог демократског легитимитета, годинама прекрајају Дејтонски споразум, укидају надлежности Републике Српске, намећу законе, мењају Устав и отворено газе међународни поредак.  

Њихова самовоља, каже он, није израз бриге за БиХ, већ чиста политичка интервенција у корист унитарних амбиција Сарајева.  

Према његовим речима, највећа иронија је да они који се заклињу у "европске вредности" заправо намећу решења која не постоје ни у једном демократском систему – неправне одлуке једног човека стављати изнад воље једног народа, што представља ништа друго до окупацију и протекторат.  

Он је на мрежи Икс написао да је "склон да препоручи да тужимо за астрономске износе све оне који измишљају и шире ове срамотне приче".

Ђурић је истакао да би сва средства добијена у таквим поступцима била би донирана хуманитарним организацијама и иницијативама које промовишу регионалну сарадњу.

"Они који тргују лажима треба да буду спремни да плате", нагласио је Ђурић.

МСП: Циљ ширења дезинформација нарушавање угледа Србије

Министарство спољних послова саопштило је претходно да најснажније осуђује ширење сензационалистичких и неоснованих тврдњи у појединим страним медијима, које се односе на наводну улогу председника Србије Александра Вучића током ратних дешавања у Босни и Херцеговини деведесетих година прошлог века, укључујући и измишљене конструкције о такозваним "људским сафаријима" током опсаде Сарајева.

"Министарство спољних послова јасно и недвосмислено осуђује овакве конструкције, оцењујући их као још један пример координисаног ширења дезинформација чији је циљ нарушавање угледа Републике Србије и њених челних институција", наводи се у саопштењу.

Из министарства подсећају да ниједна релевантна домаћа, међународна или специјализована правосудна, истражна или надзорна институција, никада није довела у било какав контекст председника Вучића са војним деловањем, ратним злочинима, или активностима које би по својој природи или последицама могле бити квалификоване као повреда међународног права.

Како додају посебно забрињава чињеница да се теме из најтежег периода савремене историје Балкана поново користе као средство политичке манипулације, чиме се свесно потпирују тензије и подстиче дестабилизација нашег региона.

"Злонамерно конструисање сензационалистичких наратива, укључујући и потпуно неосноване тврдње о наводним 'људским сафаријима', представља озбиљно нарушавање достојанства жртава и грубо потире напоре одговорних актера у региону да се изгради трајно поверење, међусобно уважавање и атмосфера конструктивне сарадње", наводе из министарства.

Министарство спољних послова оцењује да се оваквим координисаним медијским кампањама у појединим државама тенденциозно ствара искривљена и непријатељска слика о Србији, са јасном намером да се ослаби њен међународни углед, умањи кредибилитет државних институција и компромитује одговорно државно руководство.

Такви покушаји, истичу, нарушавају атмосферу поверења у међународним односима и штете напорима да се у региону гради стабилна и предвидива политичка клима.

"Србија остаје доследно посвећена политици мира, стабилности и конструктивне сарадње у региону и ширем међународном окружењу. У том духу, Министарство спољних послова апелује на медије, политичке актере и све учеснике у јавном простору да се уздрже од сензационалистичких наратива и да у преношењу информација, нарочито о осетљивим историјским темама, покажу највиши степен професионалне одговорности и поштовања према чињеницама", наводи се у саопштењу.

Одговорност према истини и према жртвама сукоба, истиче се, мора бити изнад сваког политичког или медијског интереса, јер само таквим приступом се чува достојанство жртава и поверење у регионалну и међународну сарадњу.

Маргетић: Пријавио сам Вучића тужилаштву у Милану

Хрватски новинар Домагој Маргетић објавио је да је председника Србије Александра Вучића пријавио Канцларији јавног тужитеља у Милану о "Сарајево сафарију", односно у вези с покретањем истраге у Италији поводом оптужби да су странци плаћали да пуцају на цивиле током опсаде Сарајева пре три деценије.

Маргетић је претходних дана на Инстаграму објављивао материјале за које тврди да наводно потврђују Вучићево присуство на једној од снајперских позиција изнад Сарајева.

Председник Србије Александар Вучић рекао је поводом увреда које су му упућене да не постоји ствар коју они који то раде нису изговорили да би га представили као нечовека, поновивши да никада у животу није имао снајпер у рукама, као и да никада никога није убио или ранио, нити било шта слично урадио.

Нове цене ће бити на снази наредних седам дана.

"Мислим да је Србија на добром путу, да смо испунили високи проценат приступајућих елемената ка Европској Унији и да смо на добром путу да до краја године завршимо неке наше рокове који су нам задати и да наставимо следеће године са новим стварима", рекао је Мацут за Танјуг.

Премијер је истакао да су главне теме самита биле из области економије и транспорта, односно повезаности региона.

"Имали смо прилику да разговарамо и о темама које су већ биле покренуте на Лондонском самиту, а то је зона слободног роминга у региону Западног Балкана која је од изузетне важности. Оно што смо ми већ покренули и подстакли, то је заправо комуникација транспортера, односно оних који возе камионе у региону Шенгенског споразума, јер су земље Западног Балкана искључене из тог дела, тако да предлажемо нову методологију рачунања времена (боравка) и заједно са Великом Британијом ово ћемо поднети Европској комисији најскорије", рекао је Мацут.

Учешће на данашњем самиту оценио је као веома оперативно и конструктивно.

"Србија је задржала своју стратешку позицију и свој однос према целом овом процесу у Европи, односно ЕУ као препознатљиво добар партнер у целом том процесу", рекао је Мацут.

Прве исплате из Плана раста почетком наредне године

Мацут је рекао да се почетком наредне године очекују прве исплате условљене реформама из Плана раста за Западни Балкан.

Мацут је истакао да су то нагласили и представници Европске уније. "То је наглашено и од комесарке за проширење и господина (Герт Јан) Копмана, тако да мислим да ћемо у првом кварталу идуће године већ имати одговоре на та питања", рекао је Мацут.

Србији су у јуну уплаћена прва средства Европске уније, у износу од 51,66 милиона евра, у оквиру претфинансирања из Плана раста за Западни Балкан.

Премијера Мацут учествовао је у Тирани на самиту лидера Западног Балкана, где га је дочекао премијер Албаније Еди Рама.

Кос: Цео Западни Балкан припада ЕУ на равноправној основи

Комесарка ЕУ за проширење Марта Кос оценила је да цео Западни Балкан припада Европској унији на равноправној основи, са пуним правима. Она је то рекла на отварању Самита лидера Западног Балкана и ЕУ који се данас одржава у Тирани.

"Наша амбиција је да сви ви напредујете усклађено, тако да не желимо да ико од вас заостане, јер на крају крајева, цео Западни Балкан припада Европској унији, као равноправни чланови – са пуним правима, као признање за потпуно усклађивање са законима и вредностима ЕУ", рекла је Кос и додала да се треба фокусирати на то како убрзати реформе.

Говорећи о Плану раста, она је истакла да је кључно да се успостави економска усклађеност Западног Балкана са земљама ЕУ.

"Знамо из искуства да што се више нека земља кандидат приближава приступању ЕУ, долази више туриста, повећава се присутност у медијима ЕУ и расте радозналост грађана држава чланица. Искористимо преостале две године (Плана раста) да учинимо План раста великим успехом и припремимо терен за ваш приступ ЕУ, јер је главни циљ Плана раста да вам помогне да се развијете како бисте у будућности могли да постанете равноправан члан Европске уније", рекла је Марта Кос.

Стручњак за енергетику Жељко Марковић рекао је да позитивна одлука Вашингтона зависи од става америчке администрације.

"До сада смо имали доста одлагања, скоро девет месеци, и бојим се да је сада другачија стратегија америчке администрације. Уколико је НИС понудио велики корак и образложио да је близу потписивања уговора, онда можемо да очекујемо евентуално продужење. Међутим, како ствари стоје, можда тог продужења и неће бити“, навео је Марковић.

Зашто је важно да НИС добије лиценцу за наставак рада

Марковић каже да је важно да НИС што пре добије лиценцу како не би стала Рафинерија у Панчеву.

"Када Рафинерија стане, потребно је извесно време да се поново покрене производња. Ако НИС не добије продужење, то је сигнал да постоји претња секундарним санкцијама", каже Марковић.

То је, како наводи, сигнал банкама да престану да сарађују са НИС-ом, што компанију доводи у много тежу ситуацију.

"Ако дође до блокаде рачуна, не можемо рачунати на малопродајну мрежу НИС-а. Иако има довољно деривата у резерви, могу се јавити проблеми – биће неопходно да се они дистрибуирају преко других пумпи, што може довести до повећане гужве у набавци горива и отежаног снабдевања", додаје Марковић.

Преговори о изласку руског власништва

НИС је прошле седмице од америчке администрације добио дозволу за преговоре о изласку руског власништва из компаније, која важи до 13. фебруара.

"Та лиценца даје могућност НИС-у да преговара и поручује да, ако у року од три месеца дође до конкретних договора, биће могуће прибавити и лиценцу ОФАК-а како би се такав уговор потписао и трансакција реализовала. Да ли ће то бити преко наменског рачуна, да ли ће се чекати да се санкције против Русије укину, или ће бити могућа нека директна плаћања – није јасно, то зависи од става ОФАК-а, који држи конце", објашњава Марковић.

Нови партнер у НИС-у, ко ће заменити Русе

У јавности се већ месецима спекулише о томе ко би могао да купи НИС. Најчешће се помиње мађарски МОЛ, затим "Бритиш петролеум", аустријски ОМВ, грчке компаније, као и једна арапска компанија из Абу Дабија.

"Ако гледамо све те компаније које су се помињале, најбољи избор су највеће компаније, оне са највећим прометом и које могу најбоље да послују са НИС-ом. Од ових које су се спомињале, АДНОК је у првом реду – компанија са више од 400 милијарди долара прихода годишње на светском нивоу. И остале компаније би биле добри партнери за НИС", каже Марковић.

Питање је, како додаје, да ли смо уопште на трагу тих компанија и да ли су оне заинтересоване, па је незахвално превише спекулисати о томе.

Мале пумпе и добављачи зависе од НИС-а

НИС је снабдевач и других компанија које послују на нашем тржишту.

"Ако се не нађе решење, то би отежало снабдевање. Мале пумпе и добављачи зависе од НИС-а. Уколико им НИС не испоручује нафтне деривате, биће им тешко да се преоријентишу и пронађу другог добављача. Неки ће можда морати да затворе своје пословање, а постоји и опасност за мале добављаче", закључује Марковић.

О "Лукоилу" и ОФАК-у

Приближава се и рок за решавање питања "Лукоила", а стигло је и упозорење ОФАК-а да се не сме предузимати ништа, нити се може извршити продаја "Лукоилове" стране имовине без њиховог одобрења.

"Чак и уговори морају садржати клаузуле да ће бити одобрени уколико ОФАК дâ зелено светло, те да ће тек тада имати правно дејство и ступити на снагу. Такође, све трансакције које се приликом те продаје обављају морају бити одобрене од ОФАК-а. Исто ово важи и за случај НИС-а", напоменуо је Марковић.

Последице на БДП и инфлацију

Ситуација у читавој Европи када је реч о снабдевању може бити угрожена, посебно у региону и у земљама које имају руске нафтне компаније.

"То може имати директне последице и на пад БДП-а у Европи и на повећање инфлације услед тих проблема. Наиме, и Међународна агенција за енергетику је у својим 'погледима' за 2026. изнела одређене процене. Имамо и једну парадоксалну ситуацију – цена нафте на тржишту пада, али цена деривата расте. Проблем је у рафинеријском бизнису, а рафинеријске марже су на двогодишњем максимуму", истакао је Марковић.

КУРСНА ЛИСТА БР. 223

“Последњих 12 година имамо континуирани раст цена и имамо велику ликвидност, што значи да се већина станова који се направе продају. Узевши та два фактора у обзир, можемо да кажемо да је стање на тржишту такво да људи купују овакве станове и да тржиште може да апсорбује све што се понуди и да се цена формира на основу тражње”,  поручује Пашановић.

Истиче да тренутно цене делују астрономски, јер је најскупљи квадрат био скоро 10.000 евра.

“То је до пре пар година било потпуно незамисливо. Имамо 70.000 евра за гаражно место. Исто тако тренд се прати у сваком делу тржишта некретнина”, наводи Пашановић.

Зашто су цене некретнина папрене

Указује да постоји неколико разлога зашто су цене некретнина толико високе.

“Прво, зато што немамо тржиште капитала, немамо берзу која је функционална и не можемо да пласирамо новац нигде другде, можемо да га пласирамо у некретнине. Сав вишак капитала прелази у некретнине. Поред тога, имамо пад наталитета, самим тим мање деце наслеђује више родитеља, имају већи капитал, продају неколико станова, пољопривредно земљиште, куће. Такође, имамо највећи раст кредитних купаца, сада смо на 36 одсто, што у последњих 45 година није било тако”, објашњава Пашановић.

Наводи да део тога долази из кредита за младе, као и да је била велика потражња за тим повољним кредитима.

“Фактички то значи да народ мисли да су некретнине врло стабилне, врло сигурне, да је раст и кроз капитализацију велики и да је принос опет задовољавајући кроз издавање”, додаје Пашановић.

Истиче да је то најсигурнији вид улагања који доноси и највећи поврат на инвестицију.

Чак 90 одсто пунолетног становништва у Србији има удео у некој некретнини

Напомиње да је реч 98 одсто о нашим грађанима, као и да је јако мало странаца и као инвеститора и као купаца.

“На томе би требало радити, требало би да привучемо више страног капитала и страних грађана. Постоје неке иницијативе, једна од таквих иницијатива је тзв. златна виза где би странци уз куповину одређене некретнине или инвестиције од неког износа, у Црној Гори мислим да је то 250.000 евра, добијали практично боравиште у нашој земљи и могли да доведу чланове своје породице и да развијају свој бизнис”, објашњава Пашановић.

На питање да ли то продубљује раслојавање, односно неразумевање између богатих и сиромашних, Пашановић каже да су "наше некретнине чудан показатељ".

“Прво, 90 одсто пунолетног становништва у Србији има удео у некој некретнини. Kада се то преведе у новац, ми смо сви овде јако богати. Шта то значи? Значи, када бисмо ми продали нашу имовину, ми бисмо сви имали по више стотина хиљада евра у капиталу. Ми спадамо сигурно међу прве три европске нације које поседују некретнине, то су још Чеси и Албанци. Запад не живи тако већ дуго, већина становника на Западу до краја живота живи као подстанар и нема никакве проблеме са тим”, закључује Пашановић.

“У Ћуковцу код моста неких два метра се вода повукла. У Ратају, такође мост који је из превентивних разлога затворен, вода се повукла. У Павловцу куће које су биле поплављене у ромском насељу такође се вода повукла”, наводи Младеновић.

Истиче да су се неки од евакуисаних вратили у своје домове, али да је већина у привременом смештају у Врању.

Наглашава да је Фабрика за пречишћавање отпадних вода заштићена и да нема никаквих опасности.

Ипак, на опрезу су, јер је на Косову и Метохији ноћас било обилних падавина, па се очекује да тај талас тек стигне у врањски крај.

“Тај удар очекујемо за неких три, четири сата. Видећемо како ћемо ту да прођемо", додаје Младеновић.

Поред тога, најаве су да ће од вечерас до сутра увече у врањском крају пасти 50-60 литара кише по метру квадратном.

"Та количина падавина могла би опет да доведе до неких алармантних ситуација, али имамо 24 сата дежурство на мостовима и на рекама у општини Врање и бринемо да не дође до поплаве и угрожавања становништва", поручује Младеновић.

У врањском крају јуче је проглашена ванредна ситуација због обилних падавина последњих дана и проблема са изливањем Јужне Мораве на неколико локација у Павловцу, Ћуковцу, Ратају. Девет особа, од тога петоро деце, чамцима су евакуисале ватрогасно-спасилачке екипе. Ванредна ситуација је на снази и у општини Лебане.

Боља ситуација и у Бујановцу

Вода се повукла и у општини Бујановац, а воде још има у подрумима кућа.

Заменик председника Општине Бујановац Александар Милошевић каже да помажу мештанима којима је вода ушла у подрумске просторије и помоћне објекте.

"Срећом није дошло до поплава објеката за становање, брзом интервенцијом спречили смо велику катастрофу у уторак због велике количине падавина", додаје Милошевић.

Указује да тренутно нема угрожених подручја у бујановачкој општини, али да су штете велике.

"Штете јесу велике, наше екипе тренутно раде на процени. Наш кризни штаб ће предузети све кораке како бисмо помогли свим угроженим домаћинствима", поручује Милошевић.

У интервјуу за портал Фондације “Конрад Аденауер“, казао је да је то било током његовог првог посланичког мандата у Бундестагу, а да је, између осталих, посетио Србију и Косово и Метохију.

Овог пута, Јохан Вадефул је поново на Балкану, али у новој улози, министра спољних послова Немачке.

У свакој од земаља порука иста, охрабрујућа: и Берлин и Брисел рачунају на овај део Европе као на део своје породице.

Али, као сваки строги родитељ није крио да таква привилегија претходно мора да се заслужи. Нешто слично варијанти већ добро познате игре “штап и шаргарепа”. Овог пута и “штап” је део награде.

Тврди да чланство у ЕУ захтева “суштинске и често болне” реформе у области правосуђа, владавине права и борбе против корупције.
Ту неће бити изузетака, поручује Вадефул.

Албанија и Црна Гора су у таквој “рачуници” Немачке - привилеговане у похвалама.

За Србију ново-стара порука да је “део европске породице”, али да мора показати приврженост заједници вредности ЕУ - демократији, слободи и владавини права. Уз то, а у пакету, и нормализација односа са Приштином и усклађивање са спољном политиком Брисела.

За аналитичаре из региона нема дилеме да је Вадефул пренео кључне услове Берлина на који начин и под којим условима земље Балкана виде у Европи.

“Демонстрација интереса“ Немачке и ЕУ

“Циљ ове брзопотезне посете региону је да демонстрира интересе и ЕУ, а посебно Немачке за овај регион”, истиче некадашњи амбасадор СРЈ у Немачкој Зоран Јеремић.

Објашњава да Вадефулову посету региону треба посматрати као његову жељу да се информише о ситуацији у свакој од земаља, а посебно њиховом односу према ЕУ.

“У сваком случају, ово је посета која демонстрира приврженост ЕУ овом простору и потребу заокруживања овог геостратешког положаја у правцима којима то Немачка замишља и жели”, објашњава Јеремић.

Много оштрији у оцени је бивши македонски дипломата Ристо Никовски.

“Балканску турнеју“ Вадефула сумира као “манифестацију немачког интереса“ за регион у којој немачки министар спољних послова “ништа ново није рекао“.

“Он је био код вас у Србији, био је у Босни, Црној Гори, Косову, Албанији. И нигде ништа није ново рекао. Једино је обновио, у својој изјави из авиона за Дојче веле, да између свих наших недостатака, као што су корупција и криминал, земље кандидати морају да буду компатибилне, компетитивне на економском плану у ЕУ. То можемо постићи за 20, 30 година или никада. У целини је посета некако манифестација немачког интереса за регион, да покажу да још увек постоје за нас, и ништа више од тога“, изричит је Никовски.

С друге стране, новинар Јуроњуз Црна Гора Марко Стојановић је уверен да званични Берлин, али и Брисел имају јасан геополитички циљ када је реч о Западном Балкану. Отуда су, сматра, и обећања о чланству у ЕУ реална.

Али упозорава да је питање - када ће се то и десити.

“Очигледан циљ министра спољних послова Немачке је да покаже да је ЕУ, односно званичном Бриселу стало да Западни Балкан као регион постане део европске породице. Чињеница је да је ЕУ последњих година била искључена из тих крупних геополитичких процеса у свету и да је крајњи циљ да се позиционира као важан ‘играч’ на геополитичком плану. Очигледно је да је Западни Балкан један од региона који значи не само Европи, него комплетном свету и да ЕУ жели да ‘под своје крило’ стави и наш регион”, наглашава Стојановић.

Од Сарајева до Скопља, преко Београда

Вадефул важи за добро упућеног у политичке (не)прилике на Балкану, а место министра спољних послова “заслужио” је као дугогодишњи заменик шефа посланичке групе Уније ЦДУ/ЦСУ у Бундестагу ( 2018-2025) за питања спољне политике и одбране, али и као спољнополитички саветник актуелног немачког канцелара Фридриха Мерца.

Своју прву “балканску турнеју“ завршио је у среду, посетом Северној Македонији.

“Последња станица на мом путовању ка Западном Балкану доводи ме у Скопље. Драги Тимчо Муцунски, Северна Македонија је прешла дуг пут ка приступању ЕУ. Немачка остаје уз вас док настављамо ово путовање. Сада више него икад, Европа мора бити уједињена“, поручио је преко свог Икс налога Вадефул.

Домаћин, македонски колега, није му остао дужан, па је захвалио на “континуираној и недвосмисленој немачкој подршци процесу европских интеграција Северне Македоније”.

“Посета је јасна потврда снажне подршке Немачке европској перспективи региона“, узвратио је Муцунски.

Бивши македонски дипломата Ристо Никовски не дели ово мишљење.

Не крије ни песимизам да ће иједна земља из региона ускоро у ЕУ зато што, тврди, Европа није спремна за проширење.

“Можемо једино бити сигурни да ће улаз у ЕУ бити за неколико деценија, јер Европа није спремна за проширење и на крају, иако цело време верглају да је сада ’моментум’, да је проширење њихов главни задатак - све је то чиста лага. Нема ништа од свега тога. Морамо да будемо свесни да реформе треба да спроводимо због нас самих, а не због Европе, јер Европа ће нас држати на дистанци још дуго, дуго времена“, поручује Никовски.

Коментаришући значај који су македонски званичници дали овој посети, иронично објашњава да је долазак Вадефула у Северну Македонију био „третиран као тајна“.

„Има само кратких саопштења о разговорима са премијером и министром иностраних послова. Сами су се срели, без сарадника, а у саопштењима ништа нису рекли. Нису морали да се сретну са министром да би то написали“, сматра Никовски.

У истом тону примећује и да постоји “посебан разлог“ због чега је Вадефул тек на крају турнеје стигао у Северну Македонију.

“То што смо ми били последњи показује да не знају шта да раде с нама. Све што је ЕУ, и Немачка међу њима, направила у задњих 20-30 година је нешто сасвим погрешно са њихове стране и очигледно да њихова савест није мирна. И зато мислим да није ни било ни прес конференције. На њој би морали нешто да кажу, а шта да кажу кад немају шта да кажу осим да критикују Македонију, а већ су нам толико зла нанели да нема простора да нас и даље критикују“, уверен је Никовски.

Мир и стабилност у срцу Европе

Према сопственом признању, Вадефул је обилазак Балкана започео “симболично“ у Сарајеву због, како је рекао, посебно блиских економских, културних и међуљудских односа двеју земаља.

Након сусрета са званичницима БиХ казао је да је од кључне важности очување “мира и стабилности у срцу Европе“.

“Мир и стабилност у срцу Европе јесу и остаће наша обавеза“, рекао је немачки министар.

Нагласио је да институције БиХ, формиране у складу с Дејтонским мировним споразумом и Уставом БиХ, уживају пуно поверење Берлина.

Говорећи о прикључењу земаља Балкана ЕУ, Вадефул је казао да немачка влада “остаје посвећена перспективи БиХ за чланство у ЕУ“, али и да процес приступања остаје процес заснован на резултатима и да земље Западног Балкана морају да спроведу “дубоке и често тешке реформе“.

Српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић је након састанка, на свом профилу на мрежи Икс навела да је током разговора “изразила опредељеност ка европском путу БиХ“, али и поновила став да се земља “не може кретати ка ЕУ као страни протекторат“.

Црна Гора “успешна прича“

Вадефул је у Подгорици имао сличне поруке, али много “лакшу мисију“.

Поручио је да Немачка охрабрује Црну Гору да следи пут реформи и да је ова земља као ретко која друга “успешна прича“.

“Реформе морају да се спроведу. Немам сумње да ћете онда постићи циљ и испунити све критеријуме. Ипак, важно је постићи пуни консензус у политици и друштву да будете у ЕУ. То отвара врата да будете пуноправна чланица”, казао је Ваденфул након састанка са својим црногорским колегом Ервином Ибрахимовићем.

Новинар Јуроњуза Црна Гора Марко Стојановић истиче да су власти у Подгорици “биле одушевљени посетом“ Вадефула с обзиром на то  да је дошао како би похвалио напредак ове земље ка ЕУ.

“Он је истакао да је Црна Гора апсолутни лидер у том процесу и самим тим представници владе су позвали немачке инвеститоре да више улажу у Црну Гору, баш у циљу да се покаже да су дипломатски односи две државе, односно Немачке као једне од кључних чланица ЕУ, на добром путу и да би то требало да доведе до још снажнијих веза“, каже Стојановић.

Наглашава да је кључна препрека за све земље региона спровођење реформи на којима Брисел инсистира.

“Све државе Западног Балкана већ дужи период покушавају да спроведу те реформе како би постали део европске породице, а ето, Црна Гора је барем према наводима из Брисела најдаље одмакла на том путу. Дакле, ЕУ регион види као део своје породице. Наравно, остаје питање када ће се то заиста десити“, прецизира Стојановић.

Очекиване реакције из Албаније

Похвале и за званичну Тирану. И то баш у дану када је Албанија отворила последњу групу преговарачких поглавља.
Вадефул тврди да је ово једина земља са најачом подршком ЕУ и европској оријентацији.

Његов домаћин, албанска министарка за Европу и спољне послове Елиса Спиропали – “у доброј вери“ очекује објављивање извештаја Европске комисије о испуњењу прелазних циљева из Поглавља 1, које је, како је нагласила “кичма целог преговарачког процеса“.

Дописник РТС из Тиране Драгана Вучићевић истиче да је посета Вадефула Албанији показала да Берлин ову земљу и даље види “као важан део безбедности“, а да су реакције овдашњих политичара биле “очекивано позитивне“.

“Поруке које је немачки дипломата послао из Тиране биле су с једне стране чврста подршка европској интеграцији Албаније, а с друге - јасан захтев за наставак реформи у правосуђу и борби против корупције и организованог криминала“, каже Вучићевић.

Додаје да Немачка не дели лако похвале, већ то чини искључиво преко “мерљивог напретка“.

“Управо зато ова посета има неку тежину. У политичком смислу реакције у Албаније су биле очекивано позитивне, али оно што је важније јесте да Берлин шаље сигнал и другим европским центрима да се проширење не сме свести само на технички процес. Дакле, реч је о стабилности целог региона“, прецизира Вучићевић.

Уколико Албанија искористи “моменат“ и покаже политичку вољу да убрза своје реформе, наглашава, Немачка подршка може бити пресудна у следећој фази преговора са ЕУ.

Велико интересовање албанске јавности изазвала је и чињеница да је Вадефул разговорао са директором Специјалног тела за борбу против корупције и организованог кримина (СПАК) Аљбином Думанијем.

“Немачки дипломата је нагласио да СПАК ради веома одговоран и одличан посао што је, како је рекао, важно за ЕУ. Новинарима је нагласио да правосудни систем мора да буде слободан и без икаквог утицаја и да је то била суштина његовог разговора са Думанијем“, објашњава Вучићевић.

Посебно важна питања за Берлин

Вадефул се током посете Београду састао са председником Александром Вучићем и министром спољних послова Марком Ђурићем.

Пренео је да је имао отворене и конструктивне разговоре и да су Србија и Немачка економски и људски повезане, подсетивши да је Немачка највећи трговински партнер и да је у тој земљи велики број Срба нашао дом.

“Србија је део eвропске породице и треба да учествује у породици европских врендости. Обећање које је ЕУ дала 2002. у Солуну важи и даље“, казао је Вадефул.

Некадашњи амбасадор у Берлину Зоран Јеремић каже да су поруке немачког дипломате у Београду углавном биле “конфекција која се понавља”, али да су наглашена и посебна питања важна за Берлин.

Јачање владавине права и слободе окупљања само је једно.

“Интересантна је била и напомена да ће народ у Србији на изборима одлучити о правцу што говори о најмање две ствари. Очекује се да ти избори буду у неком наредном периоду и друго да су избори једини пут који барем Немачка види за промене или политички израз воље народа у односу према власти”, напомиње Јеремић.

Друго питање на коме је немачки министар инсистирао је наставак дијалога Београда и Приштине.

“Интересантно, али уобичајено је било то наглашавање на француско-немачком плану и обавези да се обе стране придржавају. То је мање више уобичајен вокабулар који се користи када се о томе говори”, закључује Јеремић.

Наставак дијалога и формирање ЗСО

Након Београда, Вадефул је отупутовао за Приштину где је поручио да је Немачка савезник такозваном Косову, али и да је важно да дође до помака у процесу дијалога између Београда и Приштине, али и формирања ЗСО.

“Веома је важно да се овде ускоро постигне конкретан напредак. Охридски споразум, који садржи све релевантне елементе нормализације, мора се што пре у потпуности спровести, то очекујемо од обе стране. А то захтева вец́у посвец́еност и Косова и Србије. За Косово то значи, на пример, предузимање неопходних корака за успостављање Заједнице општина са српском већином. Дијалог мора да се настави са вољом међусобног разумевања, што је наш критеријум за владе Србије и Косова“, казао је Вадефул.

Политички аналитичар Аљбинот Маљоку изјавио је за Дојче веле да је Вадефул поручио Приштини да је потребно што пре формирати владу “како због унутрашњих потреба, али и спољнополитичких обавеза”.

”Евидентно је да ни Београд ни Приштина, али ни службени Брисел у последње вереме нису довољно ангажовани”, навео је Маљоку.

Условљена подршка региону

Немачки медији тврде да “балканску турнеју” новог министра спољних послова Немачке треба посматрати као снажну подршку Балкану, али “под јасним условима”.

Вадефул по окончању “турнеје” није коментарисао утиске са Балкана, а према оцени аналитичара, ова посета истовремено сигнализира и дуго очекивани преокрет.

Остаје да се види да ли ће то бити још један “поглед из аутомобила” или се из авиона ипак много боље сагледава балканска стварност.

План, како се истиче, понавља максималистичке захтеве Москве и крши бројне украјинске црвене линије, што би захтевало заокрет од Зеленског, који је рекао да би одустајање од територије било неприхватљиво.

Вероватно би га неприхватљивим сматрали и европски савезници Украјине, који дуго инсистирају на томе да им треба дати улогу у мировним преговорима с обзиром на шире импликације споразума по безбедност континента, посебно на источном крилу НАТО-а.

Украјински посланик Алексиј Гончаренко објавио је Трампов мировни план и у њему се наводи да ће биће потврђен суверенитет Украјине, која мора да се одрекне неких својих територија.

План, који је пренела руска приватна медијска група РЦБ, предвиђа да ће Украјина унети у Устав одредбу да неће бити чланица НАТО-а и да ће задржати ненуклеарни статус.

Наводи се да ће Kрим, Доњецк и Луганск дефакто бити признати као руске територије, док ће се у Херсону и Запорожју садашња линија фрона "замрзнути", а било би забрањено распоређивање НАТО трупа у Украјини.

План има 28 тачака

У плану који има 28 тачака, а који је објавио Гончаренко, наводи се:

1. Суверенитет Украјине биће потврђен.

2. Русија, Украјина и Европа ће закључити свеобухватни споразум о ненападању, а сви спорови из последњих 30 година сматраће се решеним.

3. Русија се обавезује да неће вршити инвазију на суседне земље, а НАТО се обавезује да се неће даље ширити.

4. Сједињене Америчке Државе ће деловати као посредник у дијалогу између Русије и НАТО-а о питањима безбедности и деескалације.

5. Украјина ће добити безбедносне гаранције.

6. Број украјинских оружаних снага биће ограничен на 600.000.

7. Украјина ће у свој Устав уградити одбијање да се придружи НАТО-у, а НАТО ће сличну одредбу укључити у своја документа.

8. НАТО неће распоредити трупе у Украјини.

9. Европски борбени авиони биће стационирани у Пољској.

10. Гаранције САД: Сједињене Америчке Државе ће добити надокнаду за пружање гаранција, које ће повући ако Украјина нападне Русију. Ако Русија нападне Украјину, санкције ће јој бити враћене, а преиспитаће се одлука о признању територија. Ракетирање Москве или Санкт Петербурга без разлога лишиће Украјину гаранција.

11. Украјина има право на чланство у ЕУ и добиће преференцијални приступ европском тржишту.

12. План за обнову Украјине обухвата: Фонд за развој Украјине за инвестиције у технологију и вештачку интелигенцију, заједничку обнову и рад гасне инфраструктуре, реконструкцију оштећених подручја и градова, развој инфраструктуре и посебан пакет Светске банке.

13. Русија ће бити реинтегрисана у глобалну економију, а санкције ће бити укидане по фазама. САД и Русија ће потписати дугорочни споразум о економској сарадњи, а Русија ће бити позвана да се поново придружи Г8.

14. Замрзнута имовина – 100 милијарди долара руских средстава биће искоришћено за обнову Украјине, САД ће добити 50 одсто профита, а Европа ће додати још 100 милијарди долара.

15. Преостала руска замрзнута средства биће усмерена у америчко-руски инвестициони фонд и биће основана америчко-руска радна група за поштовање споразума.

16. Русија ће ојачати своју политику ненападања према Европи и Украјини.

17. Сједињене Америчке Државе и Русија ће продужити споразуме о контроли нуклеарног наоружања, укључујући СТАРТ 1.

18. Украјина потврђује свој статус државе без нуклеарног оружја.

19. Нуклеарна електрана Запорожје ће наставити са радом под надзором Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ), с тим што ће производња бити подељена 50:50 између Русије и Украјине.

20. Обе земље ће спровести програме толеранције – Украјина ће усвојити норме ЕУ о заштити мањина, обе стране ће укинути дискриминаторне мере, а нацистичка идеологија ће бити забрањена.

21. Територије – Kрим, Доњецк и Луганск биће дефакто признати као руски, а признаће их и Сједињене Америчке Државе. У Херсону и Запорожју фронт се замрзава дуж линије контакта. Русија се одриче других територија ван тих пет региона. Украјина повлачи своје снаге из дела Доњецке области и та територија ће постати демилитаризована тампон-зона.

22. Ни Украјина ни Руска Федерација неће мењати територијалне споразуме силом.

23. Русија неће ометати коришћење Дњепра и извоз жита преко Црног мора.

24. Хуманитарни део – размена свих за све, повратак цивилних притвореника и деце, програм поновног спајања породица, мере помоћи жртвама сукоба.

25. Украјина ће одржати изборе за 100 дана.

26. Све стране ће добити амнестију и одрећи се будућих потраживања.

27. Споразум ће бити правно обавезујући, а надгледаће га Мировни савет са Доналдом Трампом на челу.

28. Након потписивања споразума, прекид ватре ће одмах ступити на снагу.

Дан пошто су власти у Србији саопштиле да су руски власници прихватили да продају свој већински удео од 56,15 одсто, председник Србије Александар Вучић је објаснио да Београд не може да инсистира на праву прече куповине и да је упознат са тим да постоје три партнера са којима Руси преговарају о НИС-у.

"Не можемо да инсистирамо на праву прече куповине зато што ће Руси рећи – није ово добровољна већ принудна продаја. Знам за три партнера. Да ли ће да заврше посао или не, видећемо, надам се да хоће. Све што су тражили, прихватили смо", рекао је Вучић.

Председник Србије je најавио да ће се у наредна два до три дана разговарати са представницима Сједињених Америчких Држава о добијању лиценце за омогућавање несметаног пословања НИС-а.

Да руски акционари компаније преговарају са неколико компанија већ недељама, потврдила је и министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић, нагласивши да је у преговоре укључено државно руководство Србије.

Некадашњи помоћник министра енергетике за нафту и гас Раша Којчић оценио је да је пристанак руских власника да продају већински удео у НИС-у позитиван корак ка решавању кризе, уз очекивање да ће америчка Канцеларија за контролу страних средстава (OFAC) одобрити трансакцију.

Док преговори трају, НИС-у је практично онемогућено редовно пословање. Амерички модел замрзавања новца од продаје – попут примера "Лукоила" – отвара и питање да ли ће Русија "конзервирати" рафинерију или новац. Србија се тако налази између већих економских интереса, политичких притисака и последње опције – национализације компаније.

Путин је посетио један од командних пунктова групе "Запад" и одржао састанак са војним руководством о ситуацији у близини Константиновке и Купјанска.

Истакао је да Русија има своје циљеве, а да је главни постизање циљева специјалне војне операције. Наводи да криминална организација држи власт у Украјини под изговором неопходног рата са Русијом.

"Ово више није политичко вођство. То је група појединаца, организована криминална група, која је узурпирала власт и, под изговором наставка рата са Русијом, држи се те власти у Украјини ради личног богаћења", указао је шеф Кремља.

Председник Украјине Володимир Зеленски, након што је званичнo примио нацрт мировног плана од америчке стране, најавио је да ће разговарати с председником Доналдом Трампом о постојећим дипломатским могућностима и кључним тачкама потребним за мир.

"Спремни смо за конструктиван, искрен и оперативан рад", поручује Зеленски и најављује да ће на тачкама плана за окончање рата радити украјински и амерички тимови.

Свети архангел Михаило, симбол је борбе против зла, и на иконама и фрескама приказан је као небески ратник у војничкој опреми, са мачем, копљем и злим духом који, окован ланцима, лежи под његовим ногама.

Његов култ настао је у трећем веку и развио се најпре у Фригији. Као празник, Аранђеловдан је установљен век касније, у време Силвестера Првог Римског и Патријарха Александра Александријског.

По броју људи који га у нашем народу слави као крсну славу, налази се на другом месту. Молитвеник је пред Богом за све свечаре и борац за њихов напредак.

Обичаји и веровања

На данашњи дан, верује народ, обавезно се треба молити за излечење, али и опростити грехе свим неверницима и тада ће им се остварити највећа жеља – они и њихови највољенији биће здрави.

У народу се верује да време на Аранђеловдан показује како ће бити током целе зиме и пролећа. Постоји и изрека: "Какво је време на Аранђеловдан, тако ће бити током целе зиме и пролећа".

У неким крајевима Србије, Светог архангела Михаила сматрају и заштитником сточара.

Верује се да овај зимски светац лута прерушен у просјака како би невернике усмерио на прави пут, а невољницима помогао.

Зашто је важно да на славској трпези имате и жито

Црква подсећа да се, насупрот традицији славара, и за овај празник приноси жито. Намењено је за покој душе предака који су се заветовали Светом архангелу Михаилу.

Заштитник је лозе Немањића, а слава је и Саборне цркве у Београду.

Током преподнева наоблачење са кишом са северозапада прошириће се и на остале пределе западне Србије, а после подне и увече на све крајеве, уз пад температуре.

Јутарња температура од 4 до 12 степени, највиша дневна од 5 на северозападу до 19 степени на југоистоку Србије. 

У Београду облачно, после подне и увече с кишом. Јутарња температура уједно ће бити и највиша, 10 степени. Током дана хладније.

Током ноћи, са осетнијим падом температуре киша ће прећи у снег у планинским пределима југозападне Србије.

У суботу облачно, повремено са кишом и хладно, осим на југоистоку где ће се и даље задржати мало топлије време. Снег ће падати у брдско-планинским пределима западне и југозападне Србије уз формирање или повећање висине снежног покривача, али понегде и у нижим пределима западне половине земље.

У недељу хладно, местимично са мешовитим падавинама – кишом, суснежицом и снегом, у брдско-планинским крајевима са снегом уз мање повећање висине снежног покривача. Престанак падавина очекује се после подне и увече.