Зашто маске имају смисла баш сада:

1. Смањују ширење капљица и аеросоли

Као најједноставнија баријера, маска зауставља већину капљица које излазе при кашљању, кијању и чак обичном разговору. Тако се смањује количина вируса у ваздуху и вероватноћа да неко у непосредној близини удахне довољан број честица да се зарази

2. Штите и здраве и заражене особе

Маска није само за оне који кашљу. Људи могу имати инфекцију, а да то не знају – посебно на почетку болести. Ако сви носе маске у затвореним просторима, смањује се могућност да несвесно шире вирус међу пријатељима, колегама или потпуним незнанцима

3. Најкорисније су тамо где нема дистанце

Аутобус, трамвај, тролејбус, ред у пошти – то су ситуације у којима се људи налазе на мање од пола метра једни од других. У таквим околностима вирус се шири најбрже, а маска значајно успорава тај процес

4. Смањују ширење инфекције у колективима

Школе, вртићи, канцеларије и факултети су места где се много разговара, дише у истом простору и борави више сати. Када једна особа унесе вирус, он се често прошири на целу групу. Маске могу да „пресеку ланац“ преношења у раној фази

5. Посебно штите најосетљивије групе

Код беба, старијих, трудница или људи који имају хроничне болести попут астме или дијабетеса, вирусне инфекције могу да изазову озбиљније последице. Маска чини да они ређе дођу у контакт са зараженима, а сви који је носе у њиховом присуству шаљу поруку бриге и солидарности

6. Помажу да се избегне преоптерећење здравственог система

Више респираторних инфекција значи више прегледа, више боловања и дуже чекање на лекаре. Чак и умерено смањење броја заражених има ефекат смањивања гужви, брже помоћи за хитне пацијенте и мање изостанка са посла и из школе.

Где маске нису неопходне?

Стручњаци се слажу да маске имају најмањи ефекат тамо где је добар проток ваздуха и мали број људи:

• на отвореном простору, мада се саветују у великим гужвама,
• при кратким пролазним контактима, када се не разговара дуго,
• у добро проветреним просторима са малим бројем људи,
• у кући са здравим члановима породице.

Порука струке је јасна: маска није симбол враћања у пандемији, већ паметан избор у сезони вируса.

Професор са Економског факултета у Београду Велимир Лукић за РТС оцењује да је лиценца дошла у тренутку када је била најпотребнија.

"Оперативна лиценца је стигла као преко потребна ствар и као ненадани гест добре воље ОФАК-а. Нисмо је очекивали, а дошла је као нека врста новогодишњег поклона“, навео је Лукић.

Заустављена даља деградација пословања

Према његовим речима, лиценца не значи тренутни повратак НИС-а на ниво пословања какав је имао пре увођења санкција.

"Након ове лиценце, НИС неће моћи да се промптно врати у стање у ком смо навикли да га видимо. За ове три недеље не може да буде онај стари НИС", истакао је професор Лукић.

Како додаје, кључан ефекат лиценце је заустављање негативних трендова.

"Сигурно ће доћи до заустављања даље деградације пословања и губитка тржишне позиције. За нашу земљу најважније је да се враћамо енергетској сигурности на ниво који је задовољавајући", оценио је Лукић.

Он наводи да ће евентуално продужење лиценце зависити од напретка преговора.

"Све док преговори трају и напредују у правом смеру, можемо очекивати да се та зелена светла продуже", рекао је професор.

Све зависи од одлука ОФАК-а

Говорећи о преговорима са мађарским МОЛ-ом о преузимању руског удела, саговорник истиче да процес још није завршен.

"Неће све детаљне анализе и теренске посете на крају резултирати успешним договором, али МОЛ-ови стручњаци у Србији затичу НИС у врло добром стању – као добро вођену компанију са модернизованом рафинеријом", навео је Лукић.

Он наглашава да је улога ОФАК-а и даље пресудна.

"Ми се налазимо у рукама ОФАК-а већ годину дана и наставићемо да будемо и у наредном периоду", рекао је професор.

Осврћући се на најаву да би Србија могла да купи додатних пет одсто акција НИС-а, истиче значај власничких прагова.

"Повећање удела државе могло би да иде ка једној трећини власништва. То би значило јачу позицију државе у доношењу кључних одлука", оценио је Лукић.

Говорећи о кретањима на светском тржишту нафте, он објашњава да је раст цена последица преласка из глобалног вишка у мањак понуде.

"Са дешавањима у Венецуели и Ирану, прелазимо у ситуацију глобалног мањка понуде и у таквим околностима цена мора да се коригује", закључио је у разговору за РТС професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић.

Председник Скупштинског одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун истиче за РТС да је од почетка завршне фазе трансформације КБС-а интензивирано опремање и обука те формације, што је, како каже, супротно Резолуцији 1244.

"У последње четири године у ту такозвану војску Косова уложено је 430 милиона евра, највише у опремање и наоружавање. Видимо јачање војног буџета, стварање билатералних и обавештајних споразума, као и учешће припадника КБС-а на међународним војним вежбама", навео је Дрецун.

Комплетна милитаризација Косова и Метохије

Он додаје да се ради и на успостављању сопствене војне индустрије, укључујући најављену производњу муниције, дронова и оклопних возила.

"Када све то сагледате, видите једну комплетну милитаризацију Косова и Метохије", каже Дрецун.

Говорећи о порукама које Приштина шаље, Дрецун сматра да је реч о припреми за офанзивно деловање.

"Ово нису одбрамбени, већ офанзивни капацитети. Приштина се припрема за војни десант и жели интероперабилност са НАТО чланицама, пре свега са Хрватском и Албанијом", истакао је.

Директна претња опстанку српског народа

Према његовим речима, главна порука упућена је Београду.

"Порука је – даље руке од Косова и Метохије. Постоји реална опасност да би у одређеним геополитичким околностима покушали улазак на север Косова, што би значило директну претњу безбедности и опстанку српског народа", упозорио је Дрецун.

Говорећи о одговору Србије, наглашава да је најважнија улога одбрамбених капацитета превентивна.

"Најбоља војска је она која се стално припрема за рат, а никада у њега не уђе. Јачање наших одбрамбених капацитета има одвраћајући ефекат и служи очувању мира", закључио је Дрецун.

"Утихнули су напади и они су дигли руке да нападају 9. јануар. Република Српска је проглашена пре рата. Доживали су ударац побољшањем положаја Републике Српске споља. Нормализација односа са Америком је потресла националистичке кругове у Сарајеву. Република Српска је и културно све јача“, рекао је Марковић коментаришући нападе на обележавање Дана РС који долазе из Сарајева, а који су ове године нешто блажи.

Истакао је да Сарајеву није само датум обележавања Дана Републике Српске трн у оку већ све.

"Федерација када не зна шта ће онда се окоми на Републику Српску. Идеја да се Босна и Херцеговина потпуно централизује је промашена, од тога нема ништа не само због Срба, већ и Хрвата. Кантони су већи проблем од РС“, истакао је историчар.

Напомиње да ако би желели да повећају ефикасност требало би да се баве кантонима, а да оставе Републику Српску која живи свој живот.

Док Сарајеву смета 9. јануар као Дан Републике Српске, Бањалука као увреду доживљава то што Федерација БиХ свој дан слави 1. марта.

Марковић је рекао да су неке државе нажалост пропале и да је то и Босна и Херцеговина јер не може да функционише како треба из много разрога.

"Босна и Херцеговина је могла да функционише као целика у Југославији, али кад се она распала онда је тешко. Банална ствар је кад играју Турска и Хрватска како се навија у Мостару“, напоменуо је Марковић и указао да ако неко хоће да повећа кохезивност нека се бави Мостаром.

Напомиње да је РС дубоко интегрисана са Србијом.

Цео разговор можете погледати у видеу на почетку текста.

Рене Голд се најпре обраћа агенту речима "Све је у реду, нисам љута на тебе".

Агент потом одлази иза аутомобила да сними таблице и у том тренутку му се Ребека Гуд коју медији идентификују као супругу Рене Голд обраћа говорећи да су оне америчке грађанке и да ће иста таблица на колима бити и сутра, јер оне не мењају таблицу свако јутро, алудирајући на приче да то имиграциона служба ради са неким својим возилима.

Потом му Ребека поручује да оде на ручак и говори Рене да крене (колима).

Агент у том тренутку гласно наређује Рене Голд да изађе из возила што она не чини.

На снимку се види да Рене најпре иде уназад аутомобилом, а затим прави маневар где није сасвим јасно да ли возилом долази у контакт са агентом који у том тренутку испаљује три метка. 

Пуцњава се не види на камери, јер је полицајац подигао телефон у том тренутку, али се чује пригушен звук пуцња. У следећем моменту камера снима возило како неконтролисано удара у паркиране аутомобиле.

У америчким медијима води се широка дебата да ли је агент употребио прекомерну силу и доводе се у питање тврдње званичника да му је живот био угрожен.

Представници власти као аргумент за реакцију агента наводе да је пре неколико месеци он теже повређен у сличном инциденту, када је приликом легитимисања возач нагло кренуо и вукао Роса неколико десетина метара по путу.

Рене Никол Гуд (37) смртно је рањена када су је у Минесоти зауставили агенти ICE-а и отворили ватру на њено возило током интервенције. Породица и јавност траже одговоре, док су федералне службе наводиле да је један агент повређен. Доналд Трамп је инцидент искористио да нападне критичаре ICE-а, назвавши Гуд „унутрашњим терористом“, што је изазвало нове протесте и још јачи притисак на власти да објаве потпун ток догађаја.

Британски јавни сервис наводи да је добио првих неколико снимака из Техерана, од увођења блокаде интернета и да они приказују људе на улицама главног града Ирана како скандирају антивладине слогане.

Очевици су пренели да људи у Ирану добијају претец́е СМС поруке на своје мобилне телефоне од иранског Корпуса исламске револуционарне гарде и полиције, у којима им стижу упозорења да не присуствују протестима.

Очевидац у болници на југу Ирана је казао да су неки људи упуцани у главу, и да је много повређених демонстраната примљено на лечење.

На основу извештаја и информација које је Би-Би-Си Персиан добио из разних градова, ниво насиља током протеста у Ирану током ноћи у четвртак био је веома висок.

Као резултат тога, велики број демонстраната је повређен или убијен након што су снаге безбедности пуцале на њих. 

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да Сједињене Америчке Државе пажљиво прате ситуацију са протестима у Ирану, као и да ће САД "снажно ударити" уколико власти те земље почну да убијају учеснике протеста.

Трамп је, након састанка са руководиоцима америчких нафтних компанија у Белој кући, рекао да је "Иран у великој невољи", као и да се чини да људи излазе на протесте у неким градовима "за које нико није мислио да је заиста могуће пре само неколико недеља", преноси Скај њуз.

Током вечери струја је почела да стиже у Мајданпек и мионичка села.

Ванредна ситуација проглашена је у: Ваљеву, Мајданпеку, Осечини, Лозници, Крупњу, Малом Зворнику, Сјеници, Владимирцима и делу Пријепоља.

На снази је наранџасти метеоаларм. Највиша дневна температура до 4 степена.

На већини путних праваца коловози су влажни и на њима има снега, па се возачима саветује опрезна вожња, саопштило је ЈП "Путеви Србије" на основу Извештаја Штаба зимске службе.

Деонице на којима су коловози влажни у нижим пределима, а снега има местимично у расквашеном стању до пет центиметара су на територији Београда, Чачка, Ивањице, Новог Пазара, Врања, Колубаре, Крагујевца, Крушевца, Мачве, Ниша, Пожеге, Ужица, Зајечара, Зрењанина.

Украјински председник Володимир Зеленски објавио је да су руске трупе извеле напад са 242 дрона и 22 крстареће ракете, укључујући и пројектил "орешник". Тврди да су погођени енергетски и цивилни инфраструктурни објекти и да је то био удар против "живота обичних људи".

Градоначелник Кијева Виталиј Кличко навео је да је због руских напада 6.000 стамбених зграда без грејања, што је половина укупног броја. Становнике украјинске престонице позвао је да привремено напусте град.

Шеф Руског фонда за директна улагања (РДИФ) и специјални представник председника Русије Владимира Путина за инвестиције и економску сарадњу са иностранством Кирил Дмитријев одговорио је шефици дипломатије ЕУ Каји Калас да не постоје системи противваздушне одбране способни да пресретну ракету "орешник“.

"Не постоји ПВО систем против хиперсоничне ракете 'орешник', која достиже брзину од 10 маха", написао је Дмитријев на платформи Икс, коментаришући изјаве Каласове о потреби испоруке таквих система Украјини.

Министар одбране Украјине Денис Шмихаљ и његов британски колега Џон Хили потписали су у Кијеву мапу пута за развој "стогодишњег" партнерства у области одбране. Од фебруара, како је навео Шмихаљ, у Великој Британији "почиње производња 1.000 дронова-пресретача ‘октопод‘ месечно" за украјинску војску.

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаел Маријано Гроси саопштио је да је то тело Уједињених нација започело консултације о успостављању привремене зоне прекида ватре у близини украјинске нуклеарне електране Запорожје, будући да је у војним акцијама оштећен један од два високонапонска далековода.

"Дан жалости ће се обележити 10. јануара, када ће Стефан бити сахрањен на гробљу у Јајчићу", објављено је на сајту општине Љиг. 

Додаје се да је одлуку о проглашењу Дана жалости донео председник Општине Љиг Миломир Старчевић, како би на достојанствен начин била одата пошта настрадалом суграђанину.

Швајцарски медији, међу којима и један од најчитанијих листова у тој земљи Блик, писали су о храбрости Ивановића, наводећи да је излазио и враћао се у клуб да би спасио неколико људи, али да га је последњи улазак у запаљени објекат коштао живота.

У пожару,који се догодио у новогодишњој ноћи у бару "Констеласион" у Кран-Монтани погинуло је 40 људи. Повређено је 116 особа, међу којима и четири држављанина Србије.

Слике брода по имену "Џонг Да 79", који се налази у бродоградилишту Худонг-Џонгхуа у Шангају, крајем децембра рашириле су се друштвеним мрежама и одатле нашле пут ка америчким веб-сајтовима, где се сада о њему говори са страхопоштовањем.

Поједина гласила извештавају и да је крај брода примећен и већи мобилни катапулт за лансирање беспилотних апарата, као и неколико таквих летелица.

Моћни, а рентабилни

Само пловило није велико – дужине је 97 метара, што значи да његова изградња не захтева много новца и времена, те наговештава да би кинеска армија могла брзо и уз минималне трошкове да дође у посед значајног броја таквих бродова.

У томе и јесте поента, тврде стручњаци. Наиме, такви бродови дуалне намене, пошто немају оклоп и темељну противракетну и противподморничку одбрану какву имају војни бродови попут разарача, рањиви су у односу на туђу ратну морнарицу и ваздухопловство, па у том смислу донекле представљају потрошну робу – логично је да пловила за које се претпоставља да би могла бити лако изгубљена у евентуалном ратном сукобу буду јефтина, с малом посадом и масовно произвођена.

Њихова највећа одбрана, наравно, јесте маскирање, односно камуфлажа, а највеће врлине – завидна ударна моћ и мали трошак изградње и одржавања.

Маскирање, не само у смислу да могу да буду тако конфигурисани да изгледају попут трговачког брода, већ и у смислу да могу да буду у великом броју произведени и упућени на поморске руте које су крцате цивилним бродовима, тако да непријатељу буде врло тешко да их све прати, чак иако поседује напредну технологију за извиђање и надзирање.

У том погледу, америчке коментаторе нарочито брине изузетна бројност кинеске трговачке морнарице, која би могла бити намерно искоришћена да прикрије присуство тих наоружаних платформи.

Такође, веома разорни плотун од 60 ракета може да направи знатну штету – у потпуности разори луке, аеродроме и касарне или потопи много бродова.

Отуд стручњаци сматрају да ови бродови, који функционишу по принципу прикривања и обмане, тактички своју најадекватнију и најозбиљнију примену могу да имају у изненадном првом удару на непријатеља, нарочито у тренутку када је цивилни саобраћај још увек присутан у подручју војне операције, јер у њега могу да се добро утопе.

Они, на пример, могу да се непримећено примакну непријатељевој обали и у садејству са подморницама задају тежак ударац његовој одбрамбеној инфраструктури, који би онда отворио пут за даље ударе или искрцавање копнених трупа.

Наравно, могу бити употребљени и као гусарски бродови за ометање и пресецање поморских путева, односно уништавање и заробљавање теретних пловила непријатеља, али и као неупадљиви заштитници сопствене трговачке флоте.

Темељне припреме за неизвесну сутрашњицу

Употреба наоружаних цивилних бродова, односно пракса маскирања наоружања на њима, стара је вековима, па кинеску морнарицу не треба ни кудити за злонамерно лукавство, ни хвалити за ингениозност и мудрост. Радије, пажњу ваља усмерити на консеквенце њеног опремања бродовима двоструке намене.

Познаваоци војних прилика у Источној Азији, наиме, истичу да морнарица Наородноослободилачке армије Кине, осим носача авиона и разарача, о којима се протеклих година доста извештавало, све активније у свој састав укључује амфибијске бродове, носаче дронова, али и опрема десетине цивилних бродова тако да у случају рата могу да послуже као средства за транспорт тешког оружја и оруђа, попут тенкова, хаубица и борбених возила пешадије.

Када се томе додају и цивилни бродови наоружани вођеним пројектилима, сматрају амерички војни аналитичари, постаје јасно колико су темељне и свестране припреме Кинеза за евентуални окршај у Тајванском мореузу.

У САД и азијским земљама које су им војнополитички блиске те припреме се виде као израз агресивне жеље руководства у Пекингу да употребом силе овлада Тајваном.

У Кини се, међутим, јачање армије види као неминовност због све већег војног присуства САД, Аустралије и европских чланица НАТО-а у близини њених обала, све отворенијих сепаратистичких изјава и поступака владе Демократско-прогресивне партије у Тајпеју, односно, растуће опасности од продубљења де факто независности Тајвана, па и прокламације де јуре независности.

“После тога, наравно, иде електрична енергија која у случају да нешто мало почну да заказују топлане, свакако ће бити на удару. А четврто би могло да буде снабдевање дрветом, али то се, пошто се снабдевају индивидуално домаћинства, претпоставља да су се већ снабдели довољно тим енергентом”, додаје Бањац.

На питање да ли имамо довољно стабилне системе струје и грејања који могу да одговоре на ове минусе, Бањац каже да апсолутно имамо.

“И показује се сада, ја мислим да су се 'Београдске електране' показале да добро функционишу, Имали смо сада ниске температуре и сем неких мањих кварова, није било неких већих интервенција ни потребе да се интервенише”, додаје Бањац.

Зашто је у неким становима претопло, а други се смрзавају

Објашњава да је пројектна температура, на којој се пројектује систем у последњих десетак година, минус 12,6 степени Целзијуса.

“То би значило да систем на тој температури мора бесконачно дуго да ради. Оне старије зграде су чак имале ту пројектну температуру минус 15, минус 18. Дакле, ово нису температуре које нису предвиђене приликом пројектовања система”, наводи Бањац.

Ипак, грејање није свуда уједначено. Често се грађани жале да је у неким становима толико топло да морају да држе отворене прозоре, а у другим да не могу да се згреју ни када су под ћебадима. Бањац истиче да тај проблем треба да реше "Београдске електране".

“Један од приоритета који би требало да раде, чим прође овај хладни талас, да се настави са акцијом, да се избалансира цео систем, што значи да свако добије онолико топлоте колико је и прописано, како по систему даљинском, значи овом примарном разводу топлоте, тако и овом секундарном, по зградама”, објашњава Бањац.

Наводи да током времена и коришћења грађани раде неке интервенције на грејању и да онда долази до тог дисбаланса – тако да неки станови чак у једној згради су топли, а други су хладни.

“Све те техничке мере су од пре 100 година решене, када је почело са системима даљинског грејања, тако да ту у техничком смислу нема проблема”, додаје Бањац.

Када ћемо грејање почети да плаћамо по утрошку

На питање хоће ли, како је најављено, бити уведено правило да грејање плаћамо по утрошку, Бањац каже да је за сада то у фази експеримента.

“Одређена је једна група домаћинстава, која иначе троши управо онолико енергије колики је просек за Београд, то је неких 128 киловат-сати по метру квадратном годишње топлоте, и управо су они изабрани да буду та пробна група. То није чак ни мала група, то је неких 17 одсто потрошача, да се њима наплаћује према утрошку. На крају године, када се саберу сви ти трошкови, неће имати ни више ни мање потрошње него сви остали, али да би се на неки начин тај систем увео и да би се и топлана привикла на такав начин плаћања, а и сами грађани”, објашњава Бањац.

Истиче да би од следеће грејне сезоне требало сви да пређу на тај систем.

“Иначе, све то је законска обавеза из 2013. Није то ништа ново, него просто није примењивано”, додаје Бањац.

Указује да цела Европа то ради, као и да не зна зашто би за нас то био проблем.

“Ако они могу, можемо и ми. Чак су то и обавезе, све развојне банке које су до сада финансирале системе даљинског грејања су имале тај услов да мора да се пређе на наплату према утрошку. До сада смо некако избегавали ту обавезу, али они су сада, чини ми се, заузели јасан став да неће више дозволити да се средства троше без тога”, наглашава Бањац.

И топлане морају да почну да користе обновљиве изворе енергије

Истиче и да је други по снази енергетски систем у Србији, после Електропривреде Србије, систем топлана.

Ипак, када говоримо о зеленој транзицији, углавном говоримо о томе да струју треба да производимо из обновљивих извора енергије.

“Исто то се односи на топлане. Европске директиве управо причају о томе – и топлане морају да почну да користе обновљиве изворе енергије. Не да почну, него да до 2050. у потпуности пређу на обновљиве изворе енергије и отпадну топлоту, што је за нас тренутно мисаона именица, јер ми се још увек боримо с тим да угасимо котларнице на мазут и на угаљ и да пређемо на природни гас”, закључује професор Бањац.

У току дана на северу углавном суво, тек понегде је могуће провејавање слабог снега. У западним и југозападним, као и у планинским пределима Србије са снегом, а у осталим крајевима са кишом, суснежицом и снегом са тенденцијом преласка у снег у поподневним и вечерњим сатима и у овим крајевима.

У пределима јужније од Саве и Дунава мање повећање висине снежног покривача, на југозападу, југу и југоистоку Србије локално се очекује од 10 до 15 центиметара новог снега, а у планинским пределима и више.

Најнижа температура од -6 степени на северу Војводине до 1 степен на југу Србије, а највиша од -3 степена на северу Војводине до 4 степена на југу Србије.

У Београду облачно и хладно са слабим снегом. Температура око нуле.

Хладно време задржава се и наредних дана, а метеоролози од среде најављују пораст температуре.

Упитан колико би новца понудио Данској за Гренланд, Трамп је рекао да о новцу засад не говори, али да би о томе "могао разговарати".

Нагласак је, поручио је Трамп, на сигурносним разлозима.

САД морају да поседују Гренланд како би спречиле Русију или Kину да га окупирају у будућности, рекао је Трамп и додао да ће "урадити нешто на Гренланду, свиђало им се то или не".

"Ако то не урадимо, Русија или Kина ће преузети Гренланд, а ми нећемо да имамо Русију или Kину за суседа“, рекао је Трамп новинарима у Белој кући након разговора са представницима америчке нафтне индустрије.

Највиши дипломате са седиштем у Вашингтону за Гренланд и Данску састали су се у четвртак са званичницима Беле куће, док Гренланд и даље инсистира да није на продају.

Амбасадор Данске Јеспер Милер Серенсен и шеф представништва Гренланда у САД Јакоб Исбосетсен састали су се са Трамповим саветницима, навеле су за Си-Ен-Ен дипломате упознате са ситуацијом.

Државни секретар САД Марко Рубио рекао је да ће током следеће недеље разговарати са званичницима Данске и Гренланда о жељи Вашингтона да преузме Гренланд. Рубио је навео да је намера Доналда Трампа увек била да САД купе Гренланд.

Данска и Гренланд су раније затражили састанак са америчким званичницима.

"Председник Трамп окончава учешће САД у међународним организацијама које подривају независност Америке и троше новац пореских обвезника на неефикасне или непријатељске агенде", наведено је у саопштењу Беле куће.

На листи тела Уједињених нација којима Америка ускраћује новац је и Резидуални механизам у Хагу, који треба да заврши послове Међународних кривичних судова за бившу Југославију и Руанду.

За стручњака за међународно право Тибора Варадија Трампов потез веома је радикалан.

"То је јако грубо, јер је Америка имала врло позитивну улогу при стварању камена темељца међународног права, као светског права. Имала је веома значајну улогу 45 година када су се људи суочили са страхотама Другог светског рата, када су створене УН и повеља. Међународно право никада није постало светска стварност, али је постојао као циљ", каже Варади.

Реакције из Хага још нема, али има од оснивача.

"Сва тела Уједињених нација наставиће да спроводе мандате које су им дале државе чланице", поручује Генерални секретар УН Антонио Гутерес.

Још два отворена поступка Резидуалног механизма

Савет безбедности УН основао је Трибунал са седиштем у Хагу 1993. године, у време ратова у Хрватској и Босни и Херцеговини.

До 2017. године, када је званично затворен, судио је 161 особи, осудио њих 90. Највише Срба из политичког и војног врха Србије и Републике Српске, због чега критичари сматрају: делио је селективну правду.

Тамо где је он стао, наставио је Резидуални механизам коначним осуђујућим пресудама Караџићу, Младићу, Станишићу и Симатовићу.

Једини отворен остао је поступак против двоје радикала за непоштовање суда.

"Трибунал је имао своје несавршености, било је и критике и разлога да то постоји. Ја лично мислим да није била грешка да се Трибунал успостави, али је било и остало јако важно да се стручно-критички гледа оно што Трибунал остварује", каже Тибор Варади.

За 24 године постојања, из буџета Уједињених нација, за рад Хашког трибунала опредељено је 2,5 милијарде америчких долара. Од 2017. Резидуалном механизму одобравају се годишњи, такође, значајни буџети. За прошлу годину, додељено му је 60 милиона долара.

Виши суд у Новом Саду додаје да је М. К, осумњиченом за помагање након убиства, притвор одређен због постојања околности да би ометао поступак утицањем на сведоке и могућности понављања кривичног дела.

Против те одлуке осумњичени се могу жалити кривичном ванпретресном већу тог суда.

Осамнаестогодишњи младић преминуо је, након што је у ноћи између 6 и 7 јануара, приликом прославе Божића избоден у угоститељском објекту у месту Товаришево код Бачке Паланке.

Такође, сумња се да је починиоца са места злочина одвезао М. К. у чијем је аутомобилу полиција пронашла нож којим је, како се сумња, извршено убиство.

Станари зграде покушали су да се загреју због нестанка струје у том граду, али је због запушеног оџака избио пожар.

Како јавља репортерка РТС-а, хитној служби Опште болнице у Мајданпеку се јавило 20 особа.

Др Жељка Павловић Побрић рекла је за РТС да нико од станара који су се јавили лекару није животно угрожен.

Додала је да је са председником општине договорено да се особама које не могу да бораве у свом стану омогући смештај у болници.

"Сви су стабилни, добро се осећају, осим неких мањих тегоба, у смислу гушења, притиска у грудима, што је и нормално због толиког дима", навела је др Павловић Побрић.

У Мајданпеку је на снази ванредна ситуација. У граду нема струје, због чега нема ни даљинског грејања.

10.01.2026. Субота: Облачно и хладно, ујутро углавном са слабим, а на северу Војводине и умереним мразем и ретком појавом слабог снега или кише која ће се ледити на тлу. У току дана на северу углавном суво (тек понегде је могуће провејавање слабог снега), у западним и југозападним, као и у планинским пределима Србије са снегом, а у осталим крајевима са кишом, суснежицом и снегом са тенденцијом преласка у снег у поподневним и вечерњим сатима и у овим крајевима. У пределима јужније од Саве и Дунава мање повећање висине снежног покривача, на југозападу, југу и југоистоку Србије локално се очекује од 10 до 15 cm новог снега, а у планинским пределима и више. Слаб ветар променљивог смера ће бити у постепеном скретању на слаб и умерен северни. Најнижа температура од -6 степени на северу Војводине до 1 степен на југу Србије, а највиша од -3 степена на северу Војводине до 4 степена на југу Србије. Упозорења: Формирање/повећање снежног покривача ≥ 10cm за 12 h, вероватноћа 80%. Тmin < -5 степени, вероватноћа 95%.

11.01.2026. Недеља: Претежно облачно и хладно, местимично са слабим снегом. Ветар слаб и умерен, на западу и истоку повремено и јак, западни и северозападни. Најнижа температура од -8 до -1 степен, а највиша дневна од -5 степени на северу до 1 степен у Неготинској Крајини. Увече и у току ноћи разведравање са северозапада. Упозорења: Поледица или залеђивање мокрих површина, вероватноћа 90%. Тmin < -5 степени, вероватноћа 90%.

12.01.2026. Понедељак: Јутро и пре подне веома хладно, на северу и западу претежно ведро, у осталим крајевима облачно, у планинским пределима понегде слаб снег. После подне умерено наоблачење. Ветар слаб и умерен западни и северозападни, у току дана у скретању на јужни. Најнижа температура од -12 до -3 степена, а највиша дневна од -5 степени на северу до 1 степен у Неготинској Крајини. Упозорења: Поледица или залеђивање мокрих површина, вероватноћа 90%. Тmin < -10 степени, вероватноћа 90%.

13.01.2026. Уторак: Јутро хладно са умереним и јаким мразем, а током дана претежно облачно и у већем делу мало топлије, на североистоку Србије хладније, понегде са слабим снегом. Ветар слаб и умерен јужни и југозападни. Најнижа температура од -12 до -5 степени, а највиша дневна од -1 до 5 степени. Упозорења: Тmin < -10 степени, вероватноћа 90%.

Споразум би требало да буде највећи трговински споразум који је ЕУ закључила, иако ће и даље бити потребно одобрење Европског парламента пре него што ступи на снагу.

Председник Европског савета Антонио Коста поздравио је одлуку Европског савета да одобри потписивање  споразума о слободној трговини са јужноамеричким трговинским блоком Меркосур, истичући да је он доноси конкретне користи за европске потрошаче и предузећа.

Како је навео у објави на мрежи Икс, овај споразум је важан за суверенитет и стратешку аутономију ЕУ, јер њиме ЕУ обликује глобалну економију.

"Јача права радника, заштиту животне средине и мере заштите за европске пољопривреднике. Показује да су трговинска партнерства заснована на правилима добитна за обе стране", нагласио је Коста.

Према његовим речима, данас је добар дан за Европу и њене партнере из Меркосура.

Вест о потписивању споразума потврдило је и министарство спољних послова Аргентине. Из Буенос Ајреса је најављено да ће споразум бити потписан 17. јануара у Парагвају.

У саопштењу се наводи да ће након више од 30 година преговора бити потписан "историјски и најамбициознији споразум између два блока", пренео је Ројтерс.

Меркосур, који је скраћеница за Јужно заједничко тржиште, основале су као регионални трговински споразум 1991. године Аргентина, Бразил, Уругвај и Парагвај.

Због намере ЕУ да постигне споразум са тим блоком у више земаља ЕУ су претходних недеља одржани протести пољопривредника, који су тражили бољу заштиту за своје производе и тржиште.

Хамнеи је реаговао заклетвом да Иран "неће попустити пред непријатељем", док амерички председник Доналд Трамп најављује могућу подршку демонстрантима уколико безбедносне снаге насилно реагују.

Израелски премијер Бенјамин Нетанјаху похвалио је протесте, називајући их "пресудним тренутком у којем ирански народ узима своју будућност у своје руке".

Младен Томић, 28 година, каже: "Чујем се са другарима из Америке и чујем да је тај лек што сад треба да добијемо, да је изузетно добар и да поправља стање срца и плућа и свих мишића у телу."

Kристијан Томић, 21 година, додаје: "То би много значило свима са овом болешћу, пре свега јер би то зауставило прогресију болести и тај лек би дао нову шансу тим људима."

Стефан Радовановић, 22 године, објашњава: "Ја бих остварио све своје циљеве које желим да урадим. Највећи циљ ми је тренутно да проширим бизнис, тако што бих положио за ауто. "

Недавно се појавила нова иновативна терапија, Гивиностат, коју још увек чекају, а која је доступна у Србији. За њу су породице оболелих из Смедерева послали у септембру захтев Републичком фонду за здравствено осигурање, међутим, због кашњења документације, још увек немају одговор да ли ће и када њихова деца добити лек. Да га купе сами је за њих недостижно јер, како кажу, цена је око 700 000 долара на годишњем нивоу, у зависности од стања и тежине болести.

Јасмина Томић, Младенова и Kристијанова мајка, наводи: "Има отприлике око 70 захтева, с тим што су наших десетину дечака који су у добрим годинама, ургентни. Значи ту нема чекања, они су лек требали да добију јуче. Деца која су била у тој студији, они већ примају ту терапију, њих седморо, то су млађа дечица, они су после те студије морали да наставе да примају тај лек. Има га у Србији и ми тражимо да наша деца добију право на лечење. Ја мислим да је то нешто сасвим легитимно, нешто нормално, јер у супротном, ми ћемо изгубити своју децу."

Родитељи се дуги низ година залажу да се подигне свест о овој тешкој болести и да се пажња једнако посвети и младићима који су, захваљујући лекарима и породици, победили све прогнозе.

Рената Радовановић, Стефанова мајка, закључује: "Тако да би стварно била једна велика штета за друштво да ови момци, који знају да постоји лек, који су свесни тога да су животно угрожени и који једноставно немају могућност да добију ту своју терапију. Ми знамо да та терапија није магични штапић, али као и особе са дијабетесом добијају инсулин, тако би и њима ова терапија значила."

Оболели од Дишенове мишићне дистрофије суочавају се са убрзаним губитком мишићне снаге, већ око дванаесте године живота приморани су да користе инвалидска колица и да зависе од помоћи других. Нажалост, многи не доживе двадесети рођендан. Породице Томић и Радовановић, иако немају велика примања, морају да издвоје новац за скупе лекове, физикалне терапије и транспорт до клиника, па им је потребна и додатна финансијска подршка.