Одређено му је задржавање до 48 сати и уз кривичну пријаву, биће приведен надлежном тужилаштву.

Припадници Министарства унутрашњих послова, Управе криминалистичке полиције, Одељења за борбу против корупције, наставиће даљи рад на сузбијању кријумчарења на територији Републике Србије, закључује МУП.

Млекари су, у знак протеста, просули млеко на магистрални пут.

Блокада магистрале, како наводе организатори, трајаће до 15 часова.

Министарству пољопривреде навело је да је држава спровела читав низ мера како би очувала и ојачала домаћу производњу млека и обезбедила стабилне услове за рад сточара, у условима, како истичу, изражених поремећаја на регионалном и европском тржишту.

"За производњу млека држава обезбеђује премију од 19 динара по литру млека предатог регистрованим млекарама, као и подстицај од 55.000 динара по грлу млечне краве. Посебна мера подршке односи се на обнављање сточног фонда, кроз подстицај од 100.000 динара по јуници, са циљем дугорочног јачања производње и повећања продуктивности. Поред тога, сточарима су доступне и инвестиционе мере за изградњу и опремање фарми, набавку опреме за мужу и хлађење млека, као и повољне кредитне линије са субвенционисаним каматним стопама", наводи се у одговору ресорног министарства на упит Радио-телевизије Србије. 

Из министарства наглашавају да подаци показују како је увоз млека и млечних производа током 2025. године износио око 41.300 тона, што "представља смањење од приближно 29 одсто у односу на 2024. годину".

"Позитиван тренд настављен је и почетком ове године, јер је у јануару 2026. године забележен мањи увоз млека и млечних производа него у јануару 2025. године, што указује на постепену стабилизацију тржишта и бољу позицију домаће производње. Тржиште млека се тренутно налази у сложеној ситуацији не само у Србији, већ и у свим земљама у окружењу, као и широм Европе. Пад откупних цена, вишкови млека на појединим тржиштима и раст трошкова производње представљају заједнички изазов за произвођаче у већини држава", закључује се у саопштењу Министарства пољопривреде. 

Из министарства пољопривреде подвлаче да су опредељени за дијалог са произвођачима и апелују на "све учеснике у ланцу производње и прераде, као и на ширу јавност, да се актуелна ситуација не злоупотребљава у политичке сврхе, већ да се кроз одговоран приступ, чињенице и међусобно разумевање заједнички ради на очувању домаће производње млека и дугорочној стабилности сточарства у Србији."

Влада у Виљнусу, која управља популацијом мањом од три милиона душа, 2021. нашла је за сходно да привуче пажњу старијих савезника тиме што ће отићи корак даље и постати првоборац у рату за подривање кинеског територијалног интегритета.

Литванија је допустила отварање тајванског представништва у својој престоници, које ће практично функционисати као амбасада тог острва и слати поруку свету да је Тајван де факто независна држава на путу да постане и де јуре независна држава.

У изјави Балтичком новинском сервису (БНС) почетком овог месеца, премијерка Литваније Инга Ругиниене је признала да је то била велика "стратешка грешка" и да се њена земља практично "истрчала", јер је у подухват отварања тајванског представништва ушла без координације са Бриселом и Вашингтоном, очекујући признање од њих.

Њена (релативно нова) влада сада тражи рестаурацију покиданих дипломатских и економских односа са Пекингом "засновано на (литванским) националним интересима".

Литвански рачун без крчмара

Главни предмет спора – оно што је властима у Пекингу сметало више од самог постојања дипломатског представништва Тајвана у Виљнусу, јер сличне институције постоје и другде у свету – била је реч "Тајван", а не "Тајпеј", што је до тада била уобичајена међународна дипломатска пракса.

Тајпеј је главни град острва Тајван и употреба имена "Тајпеј" сугерише да је реч о субјекту нижег ранга од државе, односно, да је у питању провинција – једна од провинција Кине. С друге стране, коришћење назива "Тајван" за дипломатско представништво, наравно, пружа могућност за интерпретације да је реч о независном ентитету - држави, те да је то представништво ранга амабасаде.

Дакле, када је 2021. године одлучио да у свом главном граду угости тајванску амбасаду, државни врх у Литванији рачунао је на то да ће доживети економске санкције Кине. С обзиром на то да је трговина са најмногољуднијом земљом света чинила само око један одсто извоза и три увоза, оценио је да то неће бити тежак ударац.

С друге стране, веровало се, да ће за ту жртву добити одговарајућу економску компензацију од Тајвана. Такође, у Виљнусу су мислили да ће им финансијски у помоћ, ако треба, притећи и Унија, а да ће, као верни експонент политике Запада усмерене на постепено јачање и утврђивање де факто независности Тајвана – и одвајање од кинеског тржишта и снабдевача – задужити Вашингтон и тако ојачати своје позиције у односу на Москву, коју доживљава као претњу по сопствени опстанак.

Но, не лези враже. Пекинг јесте сместа увео санкције, отказавши увоз литванског рума и Тајван јесте одмах прискочио у помоћ преузевши товар тог пића који је у том тренутку био на путу за матицу Кину.

Тајпеј је, поред тога упутио и немалу финансијску помоћ Виљнусу, оформивши фонд од 200 милиона долара за улагање у њену привреду. Као што је било и очекивано, литвански извоз у Кину је са 320 милиона евра у 2020, опао на само 40 милиона у 2022, да би потом потпуно стао.

Ипак, Пекинг је имао један неочекивани адут у рукаву. Кинези су дошли на идеју, с обзиром на то да Литванија нема значајнији директни увоз и извоз из Кине, да санкционише све производе Европске уније који у себи садрже састојке или компоненте литванског порекла. То је временом задало болан ударац економији балтичке државе – довело до банкрота стотина предузећа годишње, нарочито малих и средњих, и отпуштања хиљада радника, јер су немачке и друге компаније по увођењу кинеских санкција сместа потражила замену за литванске производе у Пољској, Естонији и другде.

Такође, неочекивано, опустеле су литванске железничке станице, кроз које је у 2020. години на путу за Пољску и Немачку прошло чак 600 кинеских теретних возова накрцаних робом за извоз. Кинези су преусмерили своју робу на Белорусију и обим теретног железнчког саобраћаја у балтичкој републици је до 2022. пао за 40 одсто, а приходи се смањили за пола милијарди евра. Лука Клаипеда је те године забележила пад од преко 20 одсто у обиму претовара у њеним терминалима.

Још једна земља Запада која се окреће Кини

Истина, можда је било грубо то што су у Пекингу у то време, поред изненађења и љутње, исказали и презир према "држави која има мање становника од општина у кинеским градовима", поредећи је у телевизијским емисијама са чивавом која бучно лаје али нема зубе којима би могла да угризе дива са популацијом од 1,4 милијарде становника.

Но, потез Виљнуса сигурно није био ничим изазван, те је био дрзак и непромишљен, на шта указује и трезвена изјава премијерке Ругиниене, која је оценила да је њена земља "скочила под воз и изгубила", као и да јој, супротно очекивањима, нико није изразио захвалност за то што је учинила.

Део њене изјаве који се односи на недостатак захвалности, вероватно се односи, сматрају аналитичари, на чињеницу да је почетком децембра Европска унија, ради интереса других чланица, одустала од своје жалбе поднете 2022. године против Кине за трговинску дикриминацију Литваније, односно, то што је бивша совјетска република остала сама суочена са темељним, тешким кинеским санкцијама.

Литванија, која већ извесно време билатералним каналима неуспешно покушава да обнови односе са Кином, тако је сада, после врло искреног обраћања њене премијерке јавности, постала најновија у низу земаља Запада која се економски окренула Пекингу.

Политика конфронтације са реално највећом економијом света око идеолошких назора, а коју је оркестрирао Вашингтон, показала се погубном по привреду и стандард становништва у ЕУ, Великој Британији и Канади. Међутим, политика конфронтације показала се и као средство које кроз паралелно увећање економске зависности од САД те земље чини још рањивијим за експлоатацију и политичку манипулацију од стране Вашингтона.

Позитиван расплет?

Кинески портпарол Министарства иностраних послова Лин Ђиен је у петак, реагујући на самокритични интервју литванске премијерке, изјавио да "врата за комуникацију" између његове земље и балтичке републике "остају отворена", чиме је наговестио почетак процеса нормализације билатералних односа.

Виљнус се протеклих година не само беспотребно упустио у идеолошки и дипломатски дуел са државом на другој страни планете, правдајући свој ирационални поступак мешања у њена унтрашња питања као борбу за демократске вредности и слободу малих држава да воде независну политику, већ се упустио и у подривање кинеске економске иницијативе за средњу и источну Европу "17+1".

Када се све то има на уму, може се рећи да је балтички покајник имао среће.

Према за сада незваничним информацијама, страдала су два млађа мушкарца из Бање Ковиљаче.

Након увиђаја који је обавило Основно јавно тужилаштво у Лозници, случај ће водити Више јавно тужилаштво у Шапцу, које је наложило обдукцију тела са токсикологијом.

"Сспољашњи стручни надзор треба да оцени квалитет стручног рада, односно поступање лекара у том случају. Њега проводе еминенти лекари-професори терцијалних здравствених установа из области чији се рад проверава", пише у саопштењу Министарства здравља.

Наводи се да ће сви резултати надзора и инспекцијског рада у болници бити транспарентно доступни породици преминуле и широј јавности.

Министарство здравља је породици преминуле девојчице упутило саучешће, уз напомену да су им врата министарства отворена.

Четворогодишња девојчица преминула је на Институту за мајку и дете пошто је из Опште болнице у Чачку транспортована за Београд услед компликација након операције крајника.

Више јавно тужилаштво у Чачку саопштило је у уторак да је наложена обдукција тела девојчице и да ће тужилаштво потом одлучити о даљем току поступка.

Два су кандидата била предложена за председника скупштине, Марко Јакшић, из грађанске иницијативе "Север за све“ и Иван Запорожац. Већином гласова одборника, Иван Запорожац изабран је за новог председавајућег Скупштине општине Северна Митровица.

Избор председника био је једина тачка дневног данашње седнице.

"Под Вашим вођством, привреда и друштво Србије се континуирано развијају, а животни стандард грађана се непрестано унапређује. Захваљујући заједничким напорима, изградња заједнице Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери остварила је добар почетак", истиче се у честитки председника Кине упућеној председнику Вучићу.

Си је навео да је политичко међусобно поверење две земље на високом нивоу, да су резултати узајамно корисне сарадње опипљиви, а да је челично пријатељство дубоко укорењено у срцима два народа, саопштила је служба за сарадњу са медијима председника Републике.

"Две стране чврсто подржавају једна другу по питањима која се тичу међусобних виталних интереса, руку под руку спроводе истински мултилатерализам и позитивно доприносе унапређењу изградње праведнијег и разумнијег система глобалног управљања. Придајем велики значај развоју кинеско-српских односа и спреман сам да са Вама улажем заједничке напоре, да јачамо повезивање развојних стратегија две земље, продубљујемо и ширимо практичну сарадњу у свим областима, како бисмо заједнички усмерили даље продубљивање и учвршћивање изградње заједнице Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери, те још више допринели благостању народа наших двеју земаља", нагласио је кинески председник.

Он је Србији пожелео просперитет и мир, а народу срећу и благостање.

"Радујем се поновном сусрету са Вама у Пекингу ове године“, наводи се у честитки председника Народне Републике Кине Си Ђинпинга.

Честитка председника УАЕ Ал Нахјана 

Председник Вучић примио је честитку председника Уједињених Арапских Емирата шеика Мохамеда бин Заједа ал Нахјана поводом Дана државности Републике Србије, саопштила је Служба за сарадњу с медијима председника Републике.

"Уважени председниче Републике Србије, част ми је и задовољство да поводом Дана државности Републике Србије Вашој екселенцији упутим најискреније честитке и најлепше жеље за добро здравље и срећан живот, а Влади и народу пријатељске Републике Србије желим даљи напредак и просперитет. Примите изразе искреног уважавања и наклоности“, наводи се у честитки председника УАЕ.

Честитке председнику Вучићу упутили су и потпредседник и премијер УАЕ и владар Дубаија шеик Мухамед бин Рашид Ал Мактум и потпредседник државе, заменик премијера и шеф Председништва УАЕ шеик Мансур бин Зајед Ал Нахјан.

Претресени су објекти које користе Радоје Звицер и његова супруга Тамара, као и непокретности које користе други чланови, како је наведено, исте организоване криминалне групе. Претресен је и стан у власништву Владимира Божовића, као и "апартмани и приватне плаже у власништву или закупу повезаних лица".

Полиција је навела да ће бити извршене провере порекла пронађеног новца и одузете опреме, као и да је о свему обавештено надлежно државно тужилаштво. Истакнуто је да се наставља потрага за најтраженијим лицима на националном и међународном нивоу, као и активности на сузбијању организованог криминала и одузимању имовине стечене кривичним делима.

За Радојем Звицером расписана је међународна потерница, а Интерпол је на захтев Аустрије у априлу прошле године објавио јавну потерницу због оптужби за трговину дрогом.

Специјално државно тужилаштво подигло је оптужницу против 13 чланова криминалне групе повезане са Звицером, која је предата Специјалном одељењу Вишег суда у Подгорици. Терете се за стварање криминалне организације, недозвољено држање оружја и експлозивних материја, злоупотребу службеног положаја, фалсификовање исправа, превару и прање новца.

Полицијска акција уследила је после бекства више осуђених лица у Црној Гори. Милош Меденица, син бивше председнице Врховног суда Весне Меденице, осуђен је 28. јануара пред Вишим судом у Подгорици на јединствену казну од 10 година и два месеца затвора, али након изрицања пресуде није пронађен на кућној адреси и за њим је расписана потерница.

Првостепеном пресудом оглашен је кривим за стварање криминалне организације, продужено кривично дело кријумчарења, противзаконит утицај путем помагања и спречавање доказивања.

Весна Меденица осуђена је на 10 година затвора због противзаконитог утицаја, док је ослобођена оптужбе за припадништво криминалној организацији.

У бекству је и бивша специјална државна тужитељка Лидија Митровић, која је осуђена на седам месеци затвора. За њом је такође расписана потерница.

Председник Црне Горе Јаков Милатовић изјавио је раније да бекство правоснажно осуђене бивше тужитељке није инцидент, већ образац понашања који урушава поверење грађана у институције.

Истакао је да Србија придаје велики значај партнерствима са афричким државама, са којима жели да гради стабилне и дугорочне односе засноване на међусобном поверењу, поштовању међународног права и солидарности народа.

Адвокат Лука Мишетић је изнео став да тужилаштво није доказало своје тврдње и да суд треба да донесе ослобађајућу пресуду јер, како је навео, тужилаштво није испунило критеријуме терета доказивања.

Позвао се на изјаве сведока одбране, између осталих Веслија Кларка и Џејмса Рубина, да Тачи није имао овлашћења у тзв. ОВК да сам доноси одлуке.

Мишетић такође тврди да нема доказа да је Тачи лично учествовао у извршењу злочина нити да је допринео извршењу кривичних дела.

Сматра и да нема доказа за тезу тужилаштва да је главни штаб тзв. ОВК издавао наређења командантима зона и тврди да саопштења главног штаба нису садржала позиве на спровођење насиља.

Након што Тачијева одбрана изнесе завршну реч, касније данас изношење завршне речи треба да почне одбрана Кадрија Весељија.

Предвиђено је да 12, 13. и 16. фебруара завршне речи изнесу тимови одбране Реџепа Селимија и Јакупа Краснићија, а за 18. фебруар предвиђени су одговори страна у поступку и изјаве оптужених.

Пресуда треба да буде донета у року од 90 дана од завршетка доказног поступка, а ако је због околности потребно додатно време, тај рок може бити продужен за још 60 дана.

У уторак је изношење завршне речи окончало Специјализовано тужилаштво, које је затражило казну од по 45 година затвора за сву четворицу оптужених по свих 10 тачака оптужнице за ратне злочине и злочине против човечности.

Главна тужитељка Ким Вест је истакла да тужилаштво тражи на основу доказа да оптужени одговарају и да им се изрекне одговарајућа пресуда.

Представници тужилаштва су нагласили да су оптужени имали снажну колективну улогу као кључни чланови главног штаба тзв. ОВК, да је постојао њихов умишљај, да су имали сазнања о кривичним делима и вршили ефективну контролу на терену и да је сваки од оптужених дао значајан допринос остваривању удруженог злочиначког подухвата.

Тужилаштво је навело да је Тачи био један од оснивача тзв. ОВК, да је несумњиво допринео извршењу кривичних дела и директно се залагао за остваривање заједничког злочиначког подухвата.

Завршну реч у уторак је изнео и заступник жртава Сајмон Лоз, који је рекао да суђење представља прилику да жртве након 25 година добију правду и да свет чује о томе колико бол су претрпеле. Лоз је навео да 155 жртава учествује у поступку, међу њима Албанци, Срби, Роми.

Бивше вође тзв. ОВК терете се по основу индивидуалне кривичне одговорности у шест тачака оптужнице за злочине против човечности и у четири тачке за ратне злочине.

У оптужници се наводи да су кривична дела за која су оптужени вршена најкасније од марта 1998. па до краја септембра 1999. године на више од 40 места широм Косова и Метохије, као и у Кукешу и Цахану, у северној Албанији. Тачи, Весељи, Сељими и Краснићи су у притвору у Хагу од хапшења у новембру 2020. године, а суђење је почело у априлу 2023. године.

Тзв. ОВК је током 1998. и 1999. године извршила бројне злочине, убиства и отмице над припадницима војске и полиције тадашње Југославије, Србима и другим неалбанцима, као и Албанцима који нису прихватили да буду њени припадници или помагачи.

"Имају кол центар који је унапређен. Овакве службе морају бити централизоване, мора да буде координисана акција и ту се превазилазе све баријере око дезорганизације'', рекао је Мацут новинарима након обиласка Сектора за ванредне ситуације.

Премијер је одао признање припадницима Сектора на свему што су урадили од почетка мандата актуелне владе.

''Како смо ушли у кабинет, имали смо већ проблем везан за сушу, а онда и са непогодама везаним за снег и проблеме који су настали почетком ове године, и још једном захваљујем министру унутрашњих послова на сарадњи у целом овом периоду'', рекао је Мацут.

Истакао је да Сектор поседује читав спектар опреме за интервенције у случају пожара, али и тешких саобраћајних несрећа.

''Чуо сам да су били у помоћи у Турској када су помоћу ових ендоскопа, односно апарата за мониторинг успели да извуку људе из рушевина. Србија има капацитете и као земља је доминантно посвећена сарадњи у региону. Врло су оперативни. Поседују велики број јединица за хитну помоћ и по питању струје и то је добро за домаћинства на локалу, у мањим селима или засеоцима'', рекао је Мацут.

"Кише ће највише бити у петак и суботу поподне, као и у недељу већи део дана, када ће доћи до захлађења за скоро десет степени, па ће снега бити и у нижим пределима", истиче Тодоровић.

Додаје да ће у недељу, 15. фебруара, за празник Сретење дувати и јак северозападни ветар, односно биће хладан дан са просечном температуром од четири до пет степени, док ће ујутру бити слаб мраз, са температуром око нула степени.

У Србији данас топлије, али у кошавском подручју и даље ветровито. Најнижа температура биће минус два степена, а највиша до 16 степени.

Током претреса код ухапшених, полиција је пронашла два килограма експлозива, неколико бомби, снајпер, неколико ротација, микрокамере и дрон.

Осумњиченима је, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, одређено задржавање до 48 сати.

"Светска банка је заинтересована за шири програм подршке гасном сектору, у оквиру којег би у фазама могли да обезбедимо финансирање за изградњу гасних интерконекција, јачање постојеће гасне инфраструкутуре унутар земље, као и изградњу нових складишних капацитета. Осим финансирања, разговарали смо и о техничкој подршци за развој пројеката који су у припремној фази. Гас сматрамо дугорочним прелазним горивом на путу ка декарбонизацији, јер је базна енергија и неопходно је да градимо инфраструктуру како бисмо испунили циљеве које смо дефинисали стратешким документима", рекла је Ђедовић Хандановић.

Ресорна министарка је навела да су приоритетни инфраструктурни пројекти у енергетици одређени ажурираним Полазним основама плана развоја енергетске инфраструктуре, које је Влада усвојила претходне године.

"Наш фокус у сектору гаса сада је изградња гасне интерконекције са Северном Македонијом, за коју имамо израђену студију изводљивости, која је и за нашу и македонску деоницу финансирана ЕУ средствима. Изградњом ове интерконекције, отварамо још један алтернативни правац за снабдевање гасом", навела је Ђедовић Хандановић.

Нагласила је да је Србија има намеру да настави пројекат "Чиста енергија и енергетска ефикасност за грађане", који се, како наводи, успешно реализује са Светском банком и у оквиру којег се субвенционишу мере енергетске ефикасности за домаћинства.

"До краја 2027. ћемо доделити субвенције за око 50.000 домаћинстава и циљ нам је да наставимо са овим програмом. Повећањем енергетске ефикасности смањујемо потрошњу и емисије штетних гасова, а и уштеде у кућним буџетима грађана који енергетски унапреде своја домаћинства уз помоћ државе су осетне. Осим за наставак овог програма, Светска банка је заинтересована и за финансирање енергетске санације јавних зграда, попут школа, вртића, болница, што би осим уштеда у енергији које могу ићи и до 50 одсто, креирало и нова радна места", закључила је Ђедовић Хандановић.

До недеље у поноћ, када је истекао рок за упис права својине на непокретностима, односно бесправних објеката, по основу закона “Свој на своме”, укупно је послато готово 2,5 милиона пријава.

Министрка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић каже за РТС да следи фаза приговора, да ће приоритет имати уредни и неспорни предмети и да држава уводи континуирани надзор над новом градњом.

Према њеним речима, прва фаза поступка успешно је завршена. "Број од два и по милиона поднетих пријава говори сам за себе. У тај број нису ушли објекти у јавној својини, а процена је да их има између милион и милион и по, чиме се приближавамо цифри од четири милиона евидентираних објеката који су предмет уписа по овом закону“, навела је Софронијевићева.

Следи фаза приговора – рок 30 дана

Од понедељка је започела друга фаза поступка – могућност подношења приговора на пријаве.

"Приговор могу упутити сва лица која сматрају да им је неко право оштећено или одузето. Они ће одмах бити разматрани, а Агениција наставља поступак у зависности од тога да ли су основани“, објаснила је  министрка.

Истовремено, како је навела, и у првој и у другој фази закон омогућава да се за неспорне случајеве издају потврде.

Поступак се, додаје, спроводи уз подршку Републичког геодетског завода, уз класификацију предмета по намени, површини и другим критеријумима, а у анализи пријава коришћена је и вештачка интелигенција.

Ко први стиже до катастра

На питање ко ће први бити уписан у катастар, Софронијевићева истиче да је основни критеријум – редослед подношења пријава.

"Први до уписа стиже по временском редоследу пријављивања, али под условом да предмет испуњава све законом прописане услове. Ако не испуњава, иде се на следећи“, рекла је она.

Према досадашњој анализи, 74 одсто свих пријава односи се на породичне стамбене објекте, као и помоћне и економске објекте.

"То је категорија где ће прве неспорне потврде изаћи из Агенције и бити прослеђене Републичком геодетском заводу на упис права својине“, нагласила је.

"Ово је крај хаоса, а не његов почетак“

На оцене појединих адвоката да би поступак могао довести до "правног хаоса“, Софронијевићева одговара да је управо супротно.

"Овим законом решава се хаос који је постојао више од 30 година. Када имате милионе неуписаних објеката и људе који своју непокретност не могу да продају, наследе, дограде или ставе под хипотеку, онда је јасно да је било неопходно системско решење“, истакла је.

Додаје да велики број поднетих пријава показује поверење грађана у процес.

"Процес је направљен да буде једноставан, централизован и дигитализован. Ту нема ни лажи ни преваре", поручила је гошћа Дневника.

Шта ако документација није потпуна

У случају неуредне пријаве, Агенција обавештава подносиоца и оставља рок од 30 дана за допуну документације.

"Свима смо желели да дамо једнаке шансе. Ако недостаје доказ, странка добија обавештење за допуну, а након тога се поступак наставља@, навела је Софронијевићева.

Међутим, постоје и објекти који не могу бити предмет уписа – они у заштићеним природним и културним зонама.

"Такви објекти ће добити обавештење да не могу бити предмет уписа и биће донето решење о уклањању или упису права својине у корист Републике Србије“, објаснила је Софронијевићева.

Процена: до пола милиона уписа за шест месеци

Министарство процењује да ће у првих шест месеци примене закона бити уписано између 300.000 и 500.000 објеката.

"Од првог Закона о легализацији из 1997. године донето је укупно 320.000 решења. Ако остваримо ову процену, то ће бити изузетно значајан резултат, пре свега за грађане“, рекла је Софронијевићева.

Шта ако објекат није пријављен

У случају да власник не пријави објекат, Агенција ће најпре решавати поднете пријаве, а затим ће сачинити списак непријављених објеката и доставити га Републичком геодетском заводу.

"Не уписује се аутоматски Република Србија, већ власник земљишта на коме је објекат изграђен. То је примена начела superficies solo cedit,односно јединства непокретности“, објаснила је министарка.

Нулта толеранција на нову дивљу градњу

Држава уводи, како каже, нулту толеранцију на нову бесправну градњу.

Контрола ће се спроводити кроз годишње снимање целе територије Србије, континуирани рад грађевинских инспекција, али и употребу савремених технологија.

"Набављени су дронови који ће у реалном времену достављати податке о свим променама на терену. По први пут успоставља се континуирани мониторинг на целој територији Србије“, нагласила је она.

За објекте изграђене без дозволе предвиђена је предбележба у катастру, уз упис права у корист Републике Србије, а исход може бити уклањање или, одлуком Владе, коришћење у јавне сврхе.

"Ко треба да се плаши? Сви они који граде без дозволе. Нема награде, нема накнадне легализације“, поручила је Софронијевићева, подсећајући да је бесправна градња кривично дело још од 2002. године.

Нова шанса до 24. октобра

За грађане који из оправданих разлога нису стигли да поднесу пријаву, остављен је додатни рок до 24. октобра.

"То су разлози објективне природе – болест, смрт члана уже породице, виша сила. Тај институт већ постоји у управним и судским поступцима", навела је министарка Софринијевић.

"Није свима профит једини интерес, разговарамо са великим бројем компанија и трговаца који имају здраве пословне моделе и битан им је промет. Пратимо примере добре праксе у свету, где се трговци боре да снизе цене и да повећавају промет. То смо приметили током Уредбе", истиче министарка.

Према њеним речима, намера Уредбе није била да имамо "инстант" појефтињења и није била популистичка мера.

"Стабилизовали смо цене, обуздали инфлацију, а Уредба нам је била основ и кључна у писању Закона о непоштеним трговачким праксама, који је прошао јавну расправу и који ће бити европски, са нашим решењима", каже Лазаревићева.

Нема магичне формуле

Напомиње, такође, да неће бити простора између завршетка важења краткорочне Уредбе и доношења закона, јер ће одмах бити реакције државе.

"Не постоји магична формула, јер је реч о проблему који траје годинама под утицајем слободног тржишта. Чињеница је да је ситуација ескалирала после короне и са инфлацијом. Време је за системско решење", наводи Лазаревићева.

Министарка истиче да ће држава приступити крајње озбиљно тужби "Делеза" која је поднета Међународном центру за решавање инвестиционих спорова, као и да ће процес арбитраже трајати, јер се односи на меру која је имала за циљ добробит свих грађана. Додаје и да није реч о класичном инвестиционом спору, јер држава мора да води стабилну економску политику.

"Закон погађа све, од примарног пољопривредног произвођача, најслабије карике, до трговца. Постојаће начин да се врши притисак на цене надоле. Биће загарантовано да нико неће моћи да намеће издатке, а за онога ко буде 'дивљао' постоје новчане казне. Пратићемо цене и реаговати у року од неколико дана", обећава министарка трговине.

Комисија има петогодишњи мандат, али већ сада се поставља питање – колико тога може да се уради пре наредних избора и да ли ће њени налази имати стварни ефекат.

Емилија Орестијевић из Цесида, чланица Комисије за ревизију бирачког списка, рекла је за РТС да је стручно тело састављено од представника опозиције, власти и представника цивилног сектора.

"Комисија ће имати више од 30 овлашћења. Очекивања јавности треба да буду велика гледајући закон. Комисија има право да анализира сва документа – све уписе и брисања из бирачког списка, да прави систематичну процену и да даје предлоге", навела је Орестијевићева.

Указала је да би надлежне институције требало да поступају по предлогу Комисије, али да не зна како ће то деловати у пракси. Истиче да Комисија за ревизију бирачког списка нема могућност изрицања казни и санкција.

Петогодишњи мандат Комисије

Напоменула је да је пет година, на колико је Комисија добила мандат, дугачак процес.

"Бирачки списак генерише неповерење грађана, ми јединствен бирачки списак имамо 15 година, постоје препоруке за мењање и 15 година ништа није рађено", истакла је чланица Комисије и додала да ће се институције отворити за предлоге који буду упућени.

"Комисија се састала два пута, комуникација на седници је била конструктивна, коректна атмосфера. Међутим, каква ће бити сарадња, остаје да се види. Имамо огромну прилику да нешто урадимо", навела је Орестијевићева.

Као приоритет истакла је да мора да се реши неповерење грађана у бирачки списак јер се не може очекивати да грађани учествују на изборима ако је тај документ, односно бирачки списак, нетачан.

Додала је да је међу проблемима у протеклом периоду било налажење дуплих бирачких спискова, затим присуство лица која не би требало да буду уписана на одређеним адресама...

Прилика да се промене раде по закону

Према њеним речима, Комисија може да налаже прекршајне поступке, као и да је одсуство санкција проблем, али напомиње да ће Комисија инсистирати да се то реши.

"Коначно постоји законски оквир да се то реши, до сада су били покушаји преко радних група, сада имамо прилику да се промене раде по закону", истакла је Орестијевићева.

"Очекивања од Комисије спустити на реалан ниво"

Напоменула је да до наредних избора очекивања од Комисије треба спустити на реални ниво јер за 10 месеци неће моћи да уради системску ревизију. "Не постоји шанса да истражи све поступке до избора, али може да направи приоритете", каже чланица Комисије.

Од грађана очекује да узму учешће у целом процесу и да све сумње пријаве Комисији јер се, без тога, тешко може доћи до свих података.

Емилија Орестијевић из Цесида се нада да рад Комисије за ревизију бирачког списка неће бити само козметички, а обећава да ће цивилно друштво пружити експертску подршку.

КУРСНА ЛИСТА БР. 26

ЗА ДЕВИЗЕ

Према извештајима, Нетанјаху је 27. септембра истакао да се ради на "ограничавању и смањењу ескалације, користећи ограничену и контролисану силу", док је предложио и повећање хуманитарне помоћи за раднике из Газе као додатну меру.

Искази су наводно противречни његовом ранијем приказу догађаја, у којем је истицао да је позивао на оштре акције против Хамаса, док су безбедносни званичници наводно покушавали да их ограниче.

Пренети су и наводи бившег шефа Шин Бета, Ронена Бара, који је рекао да је у раним јутарњим сатима 7. октобра издао наређење да се Нетанјаху пробуди како би био обавештен о кретању Хамаса у Гази.

Бар је тврдио да је наредбу поновио у шест часова, док је Нетањаху касније тврдио да га нико није пробудио пре напада и оптужио је Бара за покушај "преузимања контроле" над премијерском функцијом и "кампању заташкавања" истраге.

Високи званичник одбране је, према Каналу 13, рекао да Нетанјаху "проглашава отворену сезону лова на Бара" како би се осветио за истрагу "Катаргејта", додатно продубљујући напетости између политичког и безбедносног врха.

Како је раније објављено, Нетанјаху је добио и обавештајне извештаје израелске војске (ИДФ) о плановима Хамаса за инвазију на југ Израела још у априлу 2018. године, објавио је израелски портал Јинет, позивајући се на поверљива документа и сведочења високих званичника.

Према извештају, Хамас је у периоду од 2018. до 2022. развио свеобухватан оперативни план за координисани напад на више фронтова на израелске војне базе и цивилне заједнице на југу земље. 

План, касније познат под називом "Зидине Јерихона", предвиђао је пробијање границе Појаса Газе на десетине тачака и ангажовање хиљада бораца.

Наводи се да је Нетанјаху током више година добијао обавештајне податке о тим плановима, упркос његовим јавним тврдњама да пре напада 7. октобра 2023. није имао сазнања о документу "Зидине Јерихона".

Најраније познато преношење тог плана израелском политичком и безбедносном врху догодило се у априлу 2018. године, када је Истраживачко одељење Војне обавештајне управе дистрибуирало посебан извештај највишим званичницима, укључујући војне секретаре премијера и министра одбране, Савет за националну безбедност, као и челнике Шин Бета, Мосада и Генералштаба ИДФ-а.

Полиција је на лицу места затекла шест мртвих особа, седма је преминула на путу ка болници, а две особе су пронађене без знакова живота у кући која се налази у близини школе.

Верује се да су два смртна случаја из те куће повезана са трагедијом у школи, саопштила је полиција и додала да верује да је особа која је пуцала, а која је пронађена на месту трагедије, сама себи нанела смртоносне повреде.

Карни отказао пут у Немачку

Начелник полиције Кен Флојд рекао је да је 25 људи задобило лакше повреде, док су две особе тешко повређене.

Премијер канадске провинције Британске Колумбије Дејвид Еби, истовремено, изјавио је да ће здравствена служба ускоро објавити најновије информације о повређенима.

Еби је, такође, рекао да је полиција стигла на место напада два минута након позива, чиме је спречено да трагедија буде још већа.

Кабинет канадског премијера саопштио је да је Марко Карни отказао планирано путовање у Немачку на Минхенску безбедносну конференцију, на којој је требало да учествује више од 60 шефова држава и влада.

Карни је на мрежи Икс изразио саучешће породицама и пријатељима жртава.

Грађани идентификовали осумњиченог као трансродну особу

Званичници кажу да знају идентитет нападача, али до сада нису објавили ни име, нити пол. Полиција још није идентификовала врсту оружја које је коришћено у нападу, као ни старост жртава.

Грађани Тамблер Риџа, ипак, идентификовали су нападача као 18-годишњу трансродну особу и бившег ученика те школе Џесија Стренга.

Према наводима локалних становника, Стренг је пре доласка у школу наводно убио мајку и млађег брата, који су били познати у заједници. Званичне потврде тих информација за сада нема, а истрага је у току.

Једна од најсмртоноснији пуцњава у Канади

Ово је трећа најсмртоноснија пуцњава у историји Канаде, после масакра на Политехничкој школи 1989. године и напада у покрајини Нова Шкотска 2020. године, пренели су медији.

У школском комплексу налазе се основна и средња школа, из којих је око 1.000 ученика и наставника евакуисано.

Град Тамблер Риџ, у којем живи око 2.400 људи, удаљен је од Ванкувера око 1.200 километара и налази се близу границе са Албертом.

Познат је по рудницима угља, водопадима и музеју диносауруса.