"Велика ми је част што сам управо потписао, у Овалном кабинету, глобалне царине од 10 одсто за све земље, које ће ступити на снагу готово одмах", написао је Трамп на својој друштвеној мрежи Truth social.

Трамп је нове царине увео позивајући се на Закон о трговини из 1974. године. Те мере делимично замењују царине уведене на основу Закона о међународним хитним економским овлашћењима (IEEPA) из 1977. године, које је Врховни суд прогласио незаконитим.

Наложио је и истраживање могућности поновног увођења царина у оквиру других закона.

Бела кућа укида део царина

Истовремено, Бела кућа је саопштила да ће администрација укинути одређене царинске мере.

У извршној наредби наводи се да додатне ad valorem царине, уведене у складу са Законом о међународним економским овлашћењима у ванредним ситуацијама (IEEPA) претходним извршним наредбама, "више неће бити на снази и, чим то буде практично, више се неће наплаћивати", пренео је Ројтерс.

Након што је Врховни суд поништио царине које је Трамп увео прошле године, он је јуче на конференцији за новинаре у Белој кући најавио да ће потписати наредбу о увођењу глобалних царина од 10 одсто према члану 122 Закона о трговини, који дозвољава америчком председнику да привремено уведе "привремену доплату на увоз" до 15 одсто ако утврди да постоје "велики и озбиљни" дефицити платног биланса, како би се спречила "непосредна" и "значајна" депрецијација америчког долара на девизним тржиштима.

Оценио је да пресуда Врховног суда "додатно учвршћује председничка овлашћења у регулисању трговине и увођењу царина.

"Врховни суд није срушио царине као такве, него само одређену примену царина на темељу закона IEEPA", рекао је Трамп и нагласио је да та одлука, према његову мишљењу, потврђује могућност да се кроз тај закон из 1977. године о савезној ванредној ситуацији, који је искористио за увођење реципрочних тарифа широм света, блокира, уведе ембарго, ограничи или на друге начине услови трговање страних држава са САД.

Доцент на Факултету политичких наука Страхиња Обреновић оцењује да продужење лиценце значи стабилност у кратком року, али не и коначно разрешење ситуације.

"Продужење лиценце значи континуитет снабдевања, али не и крај неизвесности", каже Обреновић. 

Истиче да је одлука америчког ОФАК-а пре свега важна за очување стабилности тржишта.

"Ово продужење лиценце означава континуитет снабдевања домаћег тржишта и омогућава даљи увоз сирове нафте. То је порука да преговори имају подршку, али ситуација и даље није разрешена", наглашава Обреновић.

Подсећа да је остављен рок до 24. марта за закључење купопродајног уговора, али да још нема јасних обриса коначног решења.

"Био бих опрезан када је реч о постизању коначног договора. Руска страна није спремна да лако препусти имовину коју поседује широм света, а видели смо и на другим примерима да су преговори знали да се продуже или промене правац", објашњава Обреновић.

Према његовим речима, држава Србија мора бити укључена у цео процес због свог акционарског удела, али и због енергетске безбедности.

Регионална неизвесност и европски контекст

Питање власништва над НИС-ом не одвија се изоловано, већ у ширем регионалном и европском контексту. Мађарска и Словачка траже начине да обезбеде стабилне испоруке, док Хрватска као транзитна земља има важну улогу у снабдевању.

"Све утиче на све. Мађарска и Словачка покушавају да одрже сигурност набавке, а ту се преплићу санкције, политичке одлуке и комерцијални интереси", каже Обреновић.

Подсећа да су на снази различита тумачења европских санкционих пакета, као и да је укљученост Европске комисије додатни фактор у решавању регионалних енергетских питања.

Енергетска безбедност кључна реч

Говорећи о домаћем тржишту, Обреновић оцењује да су количине нафтних деривата за сада довољне, али упозорава да Србија мора дугорочно да планира.

"Најбитније је да се очува сигурност снабдевања. Не само нафтом, већ и природним гасом, с обзиром на то да нам и ту предстоје важни рокови. Енергетска безбедност је кључна реч", истиче доцент ФПН-а.

На глобалном плану, раст потражње за нафтом и геополитичке тензије додатно компликују ситуацију.

"Имамо комбинацију политичких, техничких и климатских фактора – оно што се често назива ‘савршена олуја’. Енергетска транзиција је у току, али обновљиви извори још нису довољни да замене фосилна горива у потпуности", објашњава Обреновић.

Закључује да је циљ Европске уније да до 2050. године постане климатски неутрална амбициозан, али да ће геополитичке околности и конкурентност привреде утицати на темпо и обим тих промена.

"Пред нама је период изазова у формулисању енергетске политике. Оно што се сада одлучује имаће последице у годинама које долазе", поручује Обреновић.

Марковић: Крај марта – рок реалан, али натегнут

Аналитичар у области енергетике Жељко Марковић каже да план да се уговор између Гаспромњефта и потенцијалног купца потпише до краја марта амбициозан.

"Може бити реалан, али је натегнут. Постоји притисак Офак-а да се трансакција што пре оконча, али има ту доста питања која тек треба решити. То није процес који се завршава за дан или два", истиче Марковић.

Према његовим речима, није искључено ни ново продужење рокова, уколико се покаже напредак у преговорима.

"Могуће је да ће доћи до још једног продужења и лиценце и рока за преговоре, али под условом да америчка страна види конкретан прогрес", додаје Марковић.

Санкције оставиле траг на пословање

НИС је више од годину дана под снажним утицајем санкција, што се одразило и на финансијске резултате компаније.

"Највећи утицај имао је последњи квартал, када рафинерија није радила, 2025. година је завршена са негативним резултатом", подсећа Марковић.

Он наводи да су санкције условиле и повећано формирање залиха сирове нафте, што је додатно оптеретило пословање.

"Држање великих залиха, промене цена на тржишту, али и губитак дела тржишта – све је то оставило трага. Велике компаније су, због сигурности снабдевања, тражиле друге добављаче", објашњава Марковић.

Посебан проблем представљало је и пословање Петрохемије, која је такође бележила губитке.

Регион под додатним притиском

Ситуацију додатно компликује блокада нафтовода "Дружба" и поремећаји у снабдевању Словачке и Мађарске. То, према оцени Марковића, представља дестабилишући фактор за читав регион.

"Не можемо рећи да је тржиште стабилно. Оно је и даље врло осетљиво. Ако компаније попут МОЛ-а морају да се окрену скупљим алтернативама, то може утицати и на цене деривата у региону", наглашава аналитичар.

Продужавање америчких санкција Русији за још годину дана, додаје, шаље јасан сигнал.

"То је порука да Америка нема намеру да попусти. Сви актери у процесу, било да говоримо о НИС-у или о другим компанијама, морају показати конкретне резултате", закључује Марковић.

Није било повређених, али су неке особе затражиле помоћ Хитне службе, јер су се нагутале дима.

Шест ватрогасних возила учествовало је у гашењу пожара, која је захватила поткровље зграде.

Улица Светозара Радића ка Kарађорђевој улици је због интервенције ватрогасаца затворена за саобраћај.

Зеленски је саопштио да би нова рунда мировних преговора могла да буде одржана пре краја фебруара.

Кремљ није потврдио медијске наводе да би нова рунда преговора о Украјини у трилатералном формату Русија-САД-Украјина могла да буде одржана следеће недеље у Женеви.

"Не, за сада не могу да потврдим. Када се тачно постигне разумевање, ми ћемо вас, као што то последње време уобичајено радимо, обавестити", рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Министар спољних послова Мађарске Петер Сијарто најавио је да ће Мађарска блокирати пакет кредита од 90 милијарди евра намењеног Украјини, све док та земља поново не покрене испоруку нафте преко нафтовода "Дружба".

Председник САД Доналд Трамп продужио је америчке санкције против Русије за још годину дана због рата у Украјини.

Дуваће слаб и умерен ветар, западни и северозападни, у Банату и источној Србији већи дао дана источни и југоисточни.

Јутарња температура од -1 до 3 степена, а највиша од 1 до 5.

У Београду облачно и хладно време.

Током већег дела дана суво, ујутро је могућа слаба киша или снег, а после подне и увече слаба киша.

Дуваће слаб и умерен ветар, западни и северозападни.

Јутарња температура око 1 степен, а највиша око 4 степена.

Идућих седам дана очекује се променљиво облачно и осетно топлије време.

Од недеље до уторка, уз нешто више облачности, на северу и североистоку Србије повремено ће уследити краткотрајна киша, а на планинама још у недељу се очекује провејавање снега, а од среде дужи сунчани интервали.

Руске процене су да је са украјинске стране страдало више од 186.000 војника, док Украјинци за руску страну бележе погибију више од 168.000 војника.

Рат се води на небу, земљи, води и под водом. Најупечатљивији је по употреби дронова свих величина и намена.

Када је реч о летелицама и авијацији, Украјинци су Русима уништили више од 166 авиона различитих величина и намена, као и више од 150 борбених и транспортних хеликоптера. Руси су Украјинцима уништили више од 117 авиона и више од 55 хеликоптера.

Важан фактор су и системи противваздушне одбране. Са украјинске стране најпопуларнији су "патриот" и остали западни системи, док са руске стране помиње велика количина система "С-300", "С-400" и других мањих.

Процене су да су Руси уништили више од 176 украјинских ПВО система, док су више од 150 оштетили. Са друге стране, руски губици су више од 368 уништених и више стотина оштећених, напуштених или заробљених ПВО система различитог домета и величине.

"Рат дроновима доведен до савршенства"

Уредник емисије "Дозволите..." Горан Јанићевић напомиње да су овај рат дефинитивно обележили дронови када је реч о војној технологији.

"На почетку рата Украјинци су успели да мањак артиљеријског оружја и мањак артиљеријске муниције надоместе прецизним ударима дронова по руским положајима, руским оклопним возилима, тенковима", додаје Јанићевић.

Истиче да су и једна и друга страна имали губитке од неколико хиљада оклопних возила и тенкова.

"Чињеница је да имамо више случајева забележених и снимком из дронова, али и после борби, да су дронови вредности неколико стотина евра, који су прављени у гаражама и бункерима, успели да униште савремене борбене тенкове и оклопна возила који вреде неколико милиона долара", наводи Јанићевић.

Напомиње да су након четири године рата и једна и друга страна успеле да ратовање дронова доведу до "савршенства".

"Већина губитака у последњих годину дана и једне и друге стране долази од дејства дроновима", поручује Јанићевић.

Рат на води и под водом

Рат се одвија на води и под водом. Најбучнија ствар која се десила је потапање крстарице "Москва" у априлу 2022. Са њом, Русима је укупно потопљено 21 пловило, а оштећено осам различитих величина.

Руси су Украјинцима уништили 15, оштетили осам и заробили 19 пловила разних величина.

Неколико сајтова са обе стране педантно и предано бележе сваки изгубљени живот и уништено средство ратне технике. Иако понекад делује да се овај рат води на стари начин, постоји много ствари које су нове и које су потпуно промениле начин ратовања – како на фронту, тако и на интернету.

Министарство спољних послова је и средином јануара позвало све српске држављане који се налазе у Ирану да напусте земљу, а оне који планирају да путују да одустану од путовања.

Ни после две рунде индиректних преговора САД и Ирана није дошло до договора о ограничавању иранског нуклеарног програма.

Вашингтон тражи да Техеран замрзне свој нуклеарни програм и одбаци залихе обогаћеног уранијума, али и да разговори обухвате иранске балистичке ракете, подршку земље регионалним оружаним групама и поступање према грађанима.

Последњих недеља, шеф Беле куће је претио да ће напасти Иран ако се не постигне споразум. САД су послале хиљаде војника и оно што је Трамп описао као "армаду" у регион, укључујући носач авиона заједно са другим ратним бродовима, као и борбеним авионима.

Иран је, са друге стране, обећао да ће одговорити силом на напад, претећи да ће напасти америчке војне објекте на Блиском истоку и у Израелу.

Железничко предузеће "Србијавоз" саопштило је да је дошло до прекида саобраћаја возова на релацији Суботица–Београд центар након што је воз налетео на непознату особу.

Због смањене пропусне моћи, услед наведеног догађаја, могућа су кашњења код појединих возова, наводи "Србијaвоз".

Воз који је пошао из Суботице за Београд центар у 18 часова, стоји од 18:50, између Петроварадина и Сремских Карловаца, до отварања пруге.

Мерц је лидер ЦДУ од 2022. године, а функцију немачког канцелара обавља скоро 10 месеци.

Раније данас, обраћајући се на страначкој конференцији, Мерц је обећао да ће поштовати неформални договор унутар немачког политичког мејнстрима да се не сарађује са крајње десничарском странком Алтернатива за Немачку (АфД).

"Нећемо да дозволимо тим људима из такозване Алтернативе за Немачку да униште нашу земљу", рекао је Мерц.

Позвао је ЦДУ да се уједини у подршци раду владе.

"Ако смо уједињени, онда заједно можемо да постигнемо све", истакао је Мерц.

Месецима је савез ЦДУ/ЦСУ константно у анкетама имао резултат испод нивоа на савезним изборима, а лични рејтинг Мерца је био на самом дну.

Полиција током редовне теренске контроле дуж границе, на територији Бајине Баште, зауставила теретно моторно возило којим је управљао осумњичени и у товарном делу возила, пронашла 52 џака са резаним дуваном, укупне тежине 260 килограма, намењеним за даљу продају.

Осумњиченом Н. Ј. Ј. је одређено задржавање до 48 часова, у ком року ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву.

Акцију су извели припадници Министарства унутрашњих послова, Службе за сузбијање криминала, Одељења за сузбијање привредног криминала, Управе криминалистичке полиције, у сарадњи са припадницима Управе граничне полиције и Полицијске управе у Ужицу, ухапсили су, по налогу Основног јавног тужилаштва у Ужицу.

У Голубинцима полиција пронашла више од 400 килограма дувана

У одвојеној полицијској акцији, током претреса стана и других просторија које користи М. Б. (51) у месту Голубинци полиција је пронашла око 370 килограма дувана у листу, 57,07 килограма резаног дувана, као и нож за резање дувана, а процењена вредност штете по буџет Србије је око 4.827.110 динара, саопштио је МУП.

Против осумњиченог биће поднета кривична пријава у редовном поступку због постојања основа сумње да је извршио кривична дела недозвољен промет акцизних производа и недозвољено складиштење робе.

Акцију су извели припадници Министарства унутрашњих послова, УКП, Службе за сузбијање криминала, Одељења за сузбијање привредног криминала и Полицијске управе у Сремској Митровици, по налогу Основног јавног тужилаштва у Старој Пазови.

Протест се подударио са посебним датумом у историји Албаније, јер је 20. фебруара 1991. године, након великих демонстрација у Тирани, срушен споменик бившем диктатору Енверу Хоџи.

Бериша је изјавио да ако Еди Рама не поднесе оставку, може доживети судбину Енвера Хоџе, док је премијера назвао "безнадежним".

На крају говора, опозициони активисти су бацали Молотовљеве коктеле, ватромет и друга пиротехничка средства на полицију и зграду владе.

Полиција је одговорила сузавцем и воденим топовима.

Пожар је захватио и полицијско ватрогасно возило, али је пожар угашен. 

Демонстранти су се потом упутили ка згради парламента, сукобљавајући се са полицијом и бацајући ватромет и Молотовљеве коктеле.

Ово је био трећи национални протест опозиције која је обећала да ће се отпор против владе наставити.

"Могу да урадим шта год желим, али не могу да наплатим новац", рекао је Трамп, додајући да има овлашћења да уведе ембарго или потпуно обустави трговину са појединим земљама.

Према његовим речима, постоје алтернативе које ће користити када је реч о царинама, преноси Ројтерс. Он је додао да суд "подлеже утицају страних интереса".

Трамп је, такође, навео да "земље неће још дуго играти како оне желе", алудирајући на трговинске преговоре.

Врховни суд САД у Вашингтону донео је раније данас одлуку којом поништава широки спектар глобалних царина које је увео Доналд Трамп, што представља његов најзначајнији правни пораз од повратка у Белу кућу.

Суд је пресудио са шест гласова за и три против да је Трамп прекорачио овлашћења када је користио закон из 1977. године о савезној ванредној ситуацији за увођење реципрочних царине широм света.

Одлука се односи и на циљане увозне порезе које администрација оправдава борбом против трговине фентанилом.

Мађарски шеф дипломатије рекао је да украјинска Влада у дослуху са Бриселом и мађарском опозицијом, уцењује Мађарску блокирањем нафтовода, како би се, уочи парламентарних избора, створили поремећаји у снабдевању енергентима и дошло до великог поскупљења горива на пумпама.

"Нећемо попустити пред овом уценом, нећемо подржати рат у Украјини, нећемо Украјинцима плаћати рат, нећемо дозволити да се новац мађарског народа шаље Украјину и нећемо дозволити да повећају цену бензина", нагласио је Сијарто.

Најавио је да ће град наставити да набавља нове трамваје, тролејбусе и аутобусе, како би се заменила сва стара возила.

"Тај наш ГСП на данашњи дан има исти статус као било који приватник. И тај статус му нисам увео ја, него су увеле претходне градске управе. Тај наш ГСП по километру данас кошта Град Београд, да знате само, 578 динара. Тај наш ГСП. А ти њихови приватници, Град Београд по километру коштају 285 динара. И на крају године за ових 578 динара нема ништа да се врати у буџет. Та тужна прича о томе како узели смо од нашег ГСП-а, а дали смо њиховим приватницима", поручује Шапић.

Шта се од инфраструктурних радова планира

Говорећи о инфраструктурним радовима, Шапић је најавио да би за месец или два требало да почне измештање инсталација, а онда и радови на тунелу који треба да споји Булевар Деспота Стефана и са Новим Београдом. Градоначелник је рекао да је било много проблема у пројектовању, јер се испоставило да је посао комплекснији од оног што се очекивало.

Радови у Булевару патријарха Павла теку по плану, а рок за завршетак је јесен ове године. За месец дана почиње да се ради кружни ток у Булевару Владимира Поповића код новог Савског моста, који би саобраћајницом требало да буде повезан са кружним током на крају Булевара Николе Тесле и Михајла Пупина код Бранковог моста.

Са друге стране Тржног центра "Ушће" радиће се још један кружни ток, па ће их укупно само у овом делу града бити пет. Још један кружни ток, и светионик на њему, планиран је код Бигза у Булевару Војводе Мишића.

Проширење градских улица

Што се тиче проширења неких централних градских улица, Шапић је објаснио да је тако омогућен улаз у гаражу у Влајковићевој улици. Ради се и на Тошином бунару на повезивању канализације и све би требало да буде завршено до маја. Kрајем месеца почеће радови и у Грчкој улици, најавио је Шапић.

"Са овим парчетом Грчке коју ми повезујемо са Сурчинском, са Т6 саобраћајницом која се спушта доле на Војвођанску улицу и на кружни ток, и која иде око Бежанијског гробља и продужава пут Пупиновог моста, то јест ка левој обали Дунава – идеја нам је да покушамо да ту саобраћајницу учинимо много проходнијом, јер ту су велики чепови, ту има шест раскрсница. Ако ту успемо да направимо пет или шест кружних токова, добијамо буквално једну врсту пута за моторна возила", објашњава Шапић.

Настављају се радови на платоу испред Храма Светог Саве и требало би да буду завршени до краја године. Kада је у питању уређење платоа код Филозофског факултета, град није у могућности да ради било шта без сагласности и мишљења Републичког завода за заштиту споменика културе. Све док се не обезбеди сагласност свих власника, у Безистану се неће радити, јер у супротном кршимо закон, рекао је Шапић. Kако каже, чека се само још једна сагласност.

"Склонићемо оне ограде, јер оно је срамота. Оно је срамота. Ставићемо једну траку, ко скине траку имаће таблу. Kо полупа таблу, нека иде на сопствену одговорност", нагласио је Шапић.

Видео-надзор у школама и вртићима

Говорећи о видео-надзору у школама и вртићима, Шапић је рекао да је постављање завршено у вртићима, али да је проблем што касни постављење комунално-безбедносних станица. Ове године требало би да се постави 50, а свака ће покривати по неколико школа и вртића у исто време.

Kако је рекао Шапић, у насељима Браће Јерковић, Борчи, Овчи и у Младеновцу завршени су вртићи, а у насељу Сунчани брег до сада је урађено око 65 одсто радова. Реконструисане су и уређене Трговачка школа и Гимназија у Младеновцу, док су радови у току у школи "Павле Поповић" у Мељаку.

"'Свети Сава' на Врачару, подсетићу вас то је школа која је седам година била под Министарством за јавна улагања чини ми се, и нису седам година успели да је ураде. Ми смо је преузели пре годину дана и рекли да ћемо ми да финансирамо школу на Врачару 'Свети Сава', која уопште није мала реконструкција. Добијен је извођач, кренуће се у потпуну реконструкцију", наводи Шапић.

У сарадњи са републичким органима уређује се приобаље река и шеталиште од Ушћа до Сурчина. Пијаце у Обреновцу и Лазаревцу су завршене и у току је њихово опремање. Шапић је најавио да ће у ноћи између суботе и недеље на кружном току на Тргу републике бити постављен сат. Висок је девет метара, ручно је израђен, са гаранцијом од једног века.

Информацију о продужењу лиценце потврдила је и министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Добра вест

"Добра вест за грађане Србије, продужена је лиценца за рад Нафтној индустрији Србији до 20. марта. НИС може да настави да допрема сирову нафту, да је прерађује у рафинерији у Панчеву и да настави редевно да снабдева тржиште нафтним дериватима”, рекла је Ђедовић Хандановић.

Министарка наводи и да ће разговарати са руском страном, као и да ће следеће недеље боравити у Вашингтону, где се наставља са дипломатским напорима за изналажење решења за санкције Нафтној индустрији Србије.

"Преговори између Гаспромњефта и Мола, у које смо и ми укључени се настављају. Следеће недеље ћемо имати интензивне преговоре око ствари које су важне за нашу земљу да бисмо побољшали своју позицију и осигурали да у будућности имамо највеће могуће користи од НИС-а", рекла је она.

Ђедовић Хандановић: Превазиђена велика криза

Ђедовић Хандановић је истакла да није било несташица на тржишту као и да је превазиђена велика криза.

"На крају прошле године није било дотока сирове нафте готово 100 дана у Србију, али није било несташица горива. Изналазимо најбоље одрживо решење, штитећи интересе наших грађана и наставићемо о свему транспарентно да обавештавамо јавност, као и до сада”, закључила је министарка рударства и енергетике.

Оперативна лиценца за рад НИС-а истицала је у поноћ, односно због временске разлике сутра у 6 ујутру.

Лиценца за преговоре о изласку руског власништва до 24. марта

Прошле седмице компанија је од америчке администрације затражила ново продужење дозволе за рад, а у јануару је предат и прелиминарни купопродајни уговор "Гаспомњефта" и МОЛ-а и чека се одговор ОФАК-а.

НИС има лиценцу за преговоре о изласку руског власништва из компаније до 24. марта.

Рафинерија Панчево ради и било је важно да лиценца буде продужена, како Јанаф поново не би обуставио транспорт сирове нафте јадранским нафтоводом.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

21.02.2026. Субота: Облачно и хладно, у нижим пределима понегде са слабим снегом или кишом, а на планинама са слабим снегом. Ветар слаб и умерен, западни и северозападни, у Банату и источној Србији већи део дана источни и југоисточни. Јутарња температура од -1 до 3, а највиша од 1 до 5 степени.

22.02.2026. Недеља: Умерено до потпуно облачно и топлије, у планинским пределима понегде провејавање снега, а увече и у току ноћи на северу Војводине понегде слаба краткотрајна киша. Ветар слаб и умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од -1 до 2, а највиша од 5 до 11 степени.

23.02.2026. Понедељак: На северу претежно, а у осталим крајевима променљиво облачно и још топлије. У већини места биће суво, на северу и североистоку понегде с кишом. Ветар слаб променљив, на истоку и умерен западни. Најнижа температура од -2 до 6, а највиша од 12 до 17 степени.

24.02.2026. Уторак: Умерено до потпуно облачно, понегде с кишом. Ветар слаб и умерен, на истоку повремено и јак, западни и северозападни. Најнижа температура од 0 до 7, а највиша дневна температура од 10 до 17 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 25.02.2026. до 01.03.2026.)
Суво и топло са дужим сунчаним интервалима.

Мацут је уз речи захвалности истакао да је то признање симбол братских веза и љубави српског народа са које "год стране Дунава да живи".

"Ја бих се захвалио Његовом Преосвештенству владици Херувиму на овако високом почаствовању и ордену који је само симбол једне братске везе и љубави између нас у једној земљи која је близу овог овде места и вас који живите преко реке Дунав која нас овде дели", рекао је између осталог Мацут.

Након тога Мацут је посетио родну кућу Милутина Миланковића, која је саграђена средином 18. века, а данас функционише као савремени Културни и научни центар посвећен животу и раду овог светски признатог научника.

Председник Владе посетио је и Вуковар где је обишао Цркву Свете Петке на Доброј Води и радове на мисионарско-пастирском и едукативном центру. Мацут је разговарао са локалним свештенством и представницима Фондације Свете Петке о сарадњи и реализацији даљих пројеката.

Премијер је присуствовао и свечаној академији у Српском дому у Вуковару, организованој поводом Дана државности Србије и том приликом истакао да ће држава Србија учинити све да српски народ у Хрватској остане и опстане на својим огњиштима и оствари права која му припадају - права на свој језик, писмо и цркву

"Србија и све наше институције спремне су да вам у сваком тренутку помогну да вам свакодневни живот буде лакши. Наша је дужност и обавеза да будемо гарант ваших права и да будемо партнер вама у свакој вашој активности. Није нам обавеза само да се држимо онога што је записано у слову споразума са државом Хрватском, већ и да будемо део ваше свакодневице, да знате да нисте сами, да је држава Србија уз вас", поручио је Мацут.

Мацут након посете: Срби у Хрватској међусобно живе у слози, али опстају и у заједници са Хрватима

Премијер Србије проф. др Ђуро Мацут изјавио је вечерас, након једнодневне посете Даљу и Вуковару, да се уверио да српски народ на просторима источне Славоније, Барање и западног Срема, као и у осталим деловима Хрватске живи међусобно сложно, али и да опстаје у заједницама са Хрватима.

"То је једна добра порука - да заправо међусобна разумевања јесу карактеристика која краси српски народ где год он живео, да са својим комшијама и пријатељима живи у слози, и зато мора и треба да опстане и на овим просторима", рекао је Мацут новинарима након свечане Академије одржане поводом Дана државности Србије у Српском дому у Вуковару.

Изразио је уверење да држава Србија, али и Српска православна црква на челу са епископом осечкопољским и барањским Херувимом на овим просторима, може да гарантује да српски народ настави у миру да живи на територији Хрватске.

Додао је да се држава труди уз помоћ Фондације "Света Петка" на различите начине да помогне српском народу на простору Хрватске у просветном, културном и сваком другом смислу да оствари свој идентитет и очува га.

Епископ осечкопољски и барањски Херувим истакао је да је посета званичника из Србије велики стимуланс у борби за опстанак српског националног идентитета на просторима Хрватске.

"Велико ми је задовољство што смо имали прилику да поделимо искуства са премијером који нас је саслушао и разумео у сваком смислу, а на првом месту је да отаџбина увек с нама носи крст живота, јер је овај народ на просторима у Хрватској прошао кроз многа искушења и страдања и увек опстајао, устајао и васкрсавао", рекао је владика.

Они се терете да су 24. јануара, недалеко од аеродрома у Тузли напали и претукли српске навијаче који су се враћали из Шведске након утакмице против Малмеа.

У тучи су повређена 23 лица, међу којима је и полицијски службеник. Четири лица задобила су теже повреде. Том приликом је младић из Приједора задобио вишеструке повреде главе, грудног коша и екстремитета.

Казна за учешће у почињењу тешких кривичних дела као што су убиство, тешке повреде, паљевина, већа штета имовине и други облици тешког насиља може да буде од од три месеца до пет година затвора, пренела је Срна.

Четрнаест навијача Фудбалског клуба Хајдук из Сплита, од којих је 11 са адресама из Хрватске, а тројица пореклом из БиХ, од 27. јануара налазе се у 30-дневном притвору.

Синиша Каран положио је пре три дана Заклетву у Народној скупштини Републике Српске. 

Каран је на поновљеним председничким изборима у Републици Српској освојио двоструко више гласова у односу на 23. новембар.

.

Полиција је била на лицу места и извршила увиђај. Свештеник и црквењак су потом поправили врата цркве.

"Оштећена су врата на цркви, однета кутија са прилогом. Очигледно је да тај који је ово урадио знао шта треба да узме, ништа друго нису дирали, узели су кутију", испричао је свештеник Васић.

Додао је да су вандали изабрали време за обијање цркве када у селу није било струје, тако да безбедносне камере нису ништа забележиле.

Свештеник Васић је подсетио и да су вандали провалили у црквени дом пре три године, из којег су однели три хиљаде динара.

Живић: Појачати полицијско присуство у Добротину

Председник Општине Грачаница Новак Живић осудио је обијање цркве у општини у којој је на челу, позивајући надлежне полицијске органе да појачају присуство у Добротину, пронађу и процесуирају одговорне и заштите становништво и имовину.

"Црква Светог Димитрија у Добротину у Општини Грачаница већ други пут је оскрнављена у последњих неколико година што је након инцидента од пре десет дана, када су исписани погрдни графити на објектима вртића и Дома здравља у овом месту, мештанима унело додатни страх, забринутост и несигурност. Увреде, провокације, крађе и сркнављење верских објеката су недопустиви и представљају директан напад на један народ, његову веру и традицију”, наводи у саопштењу Новак Живић.

Канцеларија за КиМ: Захтевамо одлучнију и конкретну реакцију међународних представника

Из Kанцеларије за Kосово и Метохију осудили су обијање цркве у Добротину, истичући да су све учесталији напади на централном Kосову и Метохији, па су пре десет дана исписани графити терористичке организације УЧK на Дому здравља и вртићу у Добротину, а недавно је и оскрнављен гроб Ивице Талића у Скуланеву код Липљана и са њега однета српска тробојка.

"Овакви напади на Србе, имовину Српске православне цркве, као и скрнављење српских гробова последица су екстремистичке и антисрпске политике Приштине, као и политике некажњавања изгредника који по правилу пролазе без икаквих санкција за своја злодела. Захтевамо одлучнију и конкретну реакцију међународних представника на све учесталије нападе на централном Kосову и Метохији и кажњавање екстремиста, јер се само тако може стати на пут оваквим етнички мотивисаним инцидентима којих је од доласка Аљбина Kуртија на власт више од 730", истичу из Kанцеларије за КиМ.

Додају и да је само за последњих годину дана забележено 26 напада чије су мете били српски верници, гробља и објекти СПЦ, а да такви напади никада нису решени.