"У овом моменту је у стагнацији и прелази у благо опадање. Одбрана је на снази превентивно од стране јавних предузећа", наводи Владиковић.

Како каже, водостаји Ибра и Јужне Мораве су мало изнад границе редовне одбране од поплава.

"На осталим токовима водостај је у стагнацији или опадању и много је повољнија хидролошка ситуација него што је била претходних дана", рекао је Владиковић.

Наводи да ће због отапања снега наставити да прате стање на водотоковима и издавати упозорење.

"Очекујемо да би неких умерених или већих пораста можда било на токовима Западне и Јужне Мораве, Лиму и Ибру где су већ повишени водостаји. То ћемо пратити уз напомену да се не очекују интензивна отапања", објашњава Владиковић.

Наводи да је највећи слој снега, од 40 центиметара, на Копаонику и код Кукавице, тако да нема велике количине снега која би могла знатно да подигне водостаје.

"Наша пажња је усмерена на Дунав пошто је пловна река, у Мађарској и на горњем делу тока већ пет, шест дана има леда, полако пристиже код нас и ми очекујемо да ће то бити на сектору између Бездана и Богојева у облику приобалног леда и леда у покрету", каже Владиковић.

Истиче да се не очекује ледостај који је забележен 2012. и 2017. године, већ да ће проћи у виду ледохода, али да је опрезност неопходна.

Би-Би-Си је раније признао да је спорна монтажа створила "погрешан утисак", али је одбио Трампове захтеве за одштету, наводећи да не постоји основ за клевету.

Тужба се односи на монтажу говора одржаног уочи нереда на Капитолу, у којој су спојене изјаве изговорене у размаку од више од 50 минута, што је, према Би-Би-Сију, ненамерно створило утисак да је Трамп директно позвао на насиље.

Би-Би-Си у судским документима наводи и да програм "Панорама" није емитован у Сједињеним Америчким Државама и оспорава Трампову тврдњу да је документарац био доступан на платформи "Бритбокс".

Медијска кућа такође истиче да Трамп не може да докаже да је програм објављен са "стварном злонамерношћу", нити да му је нанео конкретну штету, указујући да је Трамп након емитовања поново изабран и да је остварио убедљиву победу на Флориди.

Интерни допис Би-Би-Сија, који је доспео у јавност у новембру, критиковао је начин монтаже говора, што је, према наводима, довело до оставки генералног директора Тима Дејвија и директорке информативног програма Деборе Турнес.

Би-Би-Си је затражио и да суд обустави даље прикупљање доказа док се не одлучи о захтеву за одбацивање тужбе.  Уколико се поступак настави, предложени термин суђења је 2027. година.

Јанаф је прекинуо доток нафте у пачевачку рафинерију 9. октобра када је почела пуна примена америких санкција. Као и НИС добили су лиценцу за наставак рада до 23. јануара. А НИС је уговорио и платио прве количине.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је јуче да ће се Јадранским нафтоводом неких 85.000 тона испоручивати у току ове недеље.

"Рафинерија у Панчеву креће у рад око 16. јануара, у сваком случају пре краја недеље. Очекујемо да први дизел изађе из производње и буде на тржишту око 26. до 27. јануара. Као што смо и рекли велики тежак период иза нас, где смо успели, без обзира на све потешкоће да снабдемо тржиште. Ми очекујемо да после ових 85.000 тона додатних 35.000 до 45.000 тона нафте стигне у току следеће недеље и то ће све обезбедити поред домаће сирове нафте, које тренутно има око 120.000 тона, да рафинерија у једном дужем временском периоду и после 23. јануара може да настави да ради", навела је министарка.

Преговори са МОЛ-ом о куповини руског удела су у току. Како РТС сазнаје, председник Вучић разговарао је са руководством мађарске компаније МОЛ о свим аспектима сарадње, хитности решавања проблема са америчком Канцеларијом за контролу стране имовине као и о значају потписивања Међународног уговора између Србије и Мађарске.

"Наш циљ је да оперативна лиценца буде продужена и у том смислу амерички ОФАК је имао одређене захтеве а то је да види главне основе уговора и у том контексту ми очекујемо да дође до окончања преговора, односно тих бар првих између МОЛ-а и Гаспром њефта и да се онда обрате Америчкој канцеларији за контролу стране имовине и за продужење лиценце док се финални преговори не заврше и евентуално транзакција не потпише", истакла је Ђедовић Хандановић.

НИС са хрватским Јанафом има трогодишњи уговор о транспорту 10 милиона тона сирове нафте који истиче у децебру 2026. године.

На церемонији отварања обратиће се Султан Ал Џабер, министар индустрије и напредне технологије УАЕ и председник Масдара.

Вучић је стигао јуче у Абу Даби, а на аеродрому га је дочекао шеик Мохамед бин Хамад бин Тахнун Ал Нахјан, саветник председника Уједињених Арапских Емирата, шеика Мохамеда бин Заједа Ал Нахјана.

Током боравка у Абу Дабију, председник Вучић састаће се са домаћином скупа председником Уједињених Арапских Емирата шеиком Мохамедом бин Заједом ал Нахјаном. 

Овај догађај, који траје до 15. јанаура, окупља шефове држава, представнике влада, стручњаке, инвеститоре и друге учеснике како би разменили знања, представили нове стратегије и конкретна решења која доприносе напретку на економском, социјалном и еколошком плану у складу са принципима одрживог развоја. 

Током сутрашњег дана, председник Вучић учествоваће на панелу под називом Партнерство и сарадња у области енергетике, а присуствоваће и церемонији уручења Награде за одрживост "Зајед", која се традиционално додељује у оквиру овог скупа.

Министар Ивица Дачић рекао је да је, тренутно, ванредна ситуација у 10 општина у Србији, а да се очекује да ће данас бити укинута у Лозници.

"Ми смо издали упозорење услед снега и кише, 3. и 6. јануара шта се може догодити и очекивати. Свим секторима је издато упозорење да буду приправни, и грађанима је стигло упозорење 4. јануара", истакао је Дачић.

Истакао је да није у овом случају био проблем у раду Сектора за ванредне ситуације и да су припадници сектора дали 19 агрегата локалним самоуправама.

Током проблема са временом било је 109 интервенција, учествовао је 241 ватрогасац, а евакуисано је 40 људи, рекао је министар Ивица Дачић.

Поновио је податке који су јуче изнети на седници Штаба за ванредне ситуације на којој је сагледана ситуација у вези са снабдевањам када је констатовано да 13.000 домаћинстава нема електричну енергију. Истакао је да се нада да је данас ситуација нешто боља.

"Министар Глишић и ја смо обишли целу Србију и направили смо карту свих могућих ризика где могу да се догоде пожари, поплаве... Свако у својој области треба да претпостави који су њихови проблеми", навео је Дачић.

"Највећи проблем направила стабла која су пала"

Напоменуо је да по ономе што се могло чути највећи проблем су направила стабла која су пала и угрозила снабдевање електричном енергијом.

Дачић је истакао да сви оштећени грађани у општинама где је проглашена ванредна ситуација имају право на процену и надокнаду штете као што је било рађено после пожара који су летос захватили Србију.

У Лозници људи траже одговорност - кажу да без струје и воде остају и кад нема снега и да узрок није виша сила, већ људски фактор.

Дачић је напоменуо да је то питање за јавна предузећа и да то не треба мешати са овом ванредном ситуацијом и истакао да ко не решава проблеме треба да сноси одговорност.

"Ми смо дали налог што се тиче свих јединица за спасавање и они су на терену, а и локалним самоуправама како би се умањиле последице хладног таласа", истакао је министар и поновио да треба сагледати у свим сегментима карту ризика да се оваква ситуација не понавља и отклонити узроке.

Кад је реч о  капацитету МУП-а за ванредне ситуације указао је да су они недовољни и да мора да дође до омасовљења Сектора за ванредне ситуације.

Дачић је рекао да МУП има намеру у наредном периоду да предложи низ закона који су од виталног значаја за државу.

Цео интервју можете послушати у видеу на почетку текста.

Јелица Путниковић каже да је сада питање којим ће се интензитетом прерађивати нафта која стиже.

“Чули смо најаве да ће поред ових 85.000 тона бити још негде око 35.000-40.000 тона такође допремљено. Верујем да се на то рачуна до 23. јануара. Сви се наравно надамо да ће бити продужена та лиценца за рад НИС-а”, наводи Путниковићева.

Указује да је јако битно да НИС у континуитету наставља да добија одређене количине сирове нафте, да би Рафинерија када крене могла да ради.

“Верујем да ће се на основу процене колика ће количина нафте стизати, одредити и колико ће се дневно прерађивати нафте. Рафинерија може да преради више од 8.000 тона дневно. Али, кажем, вероватно ће се пазити на то да има континуирану прераду, да не остане без нафте, а на пример продуже нам лиценцу, а нафта још није стигла”, објашњава Путниковићева.

Поручује да ће се сигурно правити рачуница како да то буде најисплативије.

“Са друге стране, добро је што ће почети дизел да се у већим количинама производи, јер је дизел оно гориво које не може довољно да се увезе. То смо већ чули више пута од наших званичника и од представника НИС-а”, додаје Путниковићева.

Докле су стигли преговори о куповини НИС-а

На питање да ли су преговори о куповини НИС-а у довољно подмаклој фази да би ОФАК продужио лиценцу, Путниковићева сматра да јесу.

“Оно што сам ја незванично чула да су се представници МОЛ-а налазили са неким партнерима Нафтне индустрије Србије и да се ту преговара не само у глобалу о акцијама, него и како ће убудуће радити поједини делови. Једноставно, да су људи из МОЛ-а заправо хтели да сагледају целокупну ситуацију у компанији, да виде шта их очекује у будућности и то је оно што је, верујемо, озбиљност на коју ће рачунати и ОФАК”, наводи Путниковићева.

Указује да смо чули најаву да би било лепо да Србија купи 5 одсто власништва у НИС-у.

“Заправо је за будућност НИС-а кључно шта ОФАК каже и како ОФАК буде задовољан преговорима Руса и у овом случају Мађара. А да ли ће у те преговоре, у те детаље, бити укључена и Србија, ми то званично не знамо”, додаје Путниковићева.

Да ли се међудржавни уговор са Мађарском односи само на нафту

Говорећи о томе на шта би међудржавни уговор са Мађарском могао да се односи, Путниковићева каже да не мора да значи да се односи само на нафту.

“Знамо да су Мађари заинтересовани да се настави и сарадња што се тиче транзита гаса. Показали су пре неку годину интересовање и за ЕПС. Ја се надам да у том пакету неће бити никако продаја акција ЕПС-а. Имали смо прилику да чујемо у неколико наврата да су званичници рекли неће се продавати ЕПС. Ја мислим да би то била велика грешка ако се рачуна и на то”, додаје Путниковићева.

Указује да када причамо о том међудржавном уговору заиста треба на прави начин сагледати и плусеве и минусе “да нам се не деси кроз пет, десет или петнаест година да кажемо да ово нисмо добро проценили”.

Ипак, напомиње да је кључно да тај међудржавни уговор обухвати и гаранције да ће Рафинерија у Панчеву да ради и када дође нови власник.

“То је кључно, јер нама је јако битно да Рафинерија у Панчеву настави да ради. Једноставно, то је производња. Производња деривата је заправо оно што доноси највећи профит. Рафинерија ће имати рафинеријску маржу, снабдеваће тржиште не само бензином, дизелом, керозином, већ и многим другим дериватима које требају српској привреди. Тако да, мислим да је кључно да се инсистира на томе да се не доведе у питање будући рад Рафинерије и да се чак можда прецизира да наставе са њеном модернизацијом да би ишла у корак са захтевима, јер знамо да су еколошки стандарди у Европи најстрожи по питању нафтних деривата”, поручује Путниковићева.

Додаје да је битно да Рафинерија у Панчеву ради, да се изграде додатна складишта, као и да се направи нафтовод до Мађарске.

“Помињало се и да се гради продуктовод и ка Мађарској и ка Румунији. За Рафинерију би значио могућност извоза. Е сад, неки кажу то би могло да значи и да из Мађарске стигну готови деривати. МОЛ нема своју рафинерију у Румунији, тако да ја верујем да је примарно заправо да се гради нафтовод. Већ је био расписан тендер. Значи, у ту причу се већ кренуло. И то је битно због тога што не треба нама нафтовод ка Мађарској ако Рафинерија не буде радила”, наглашава Путниковић.

Хоће ли Србија имати неки вид контроле над будућношћу НИС-а

На питање да ли би међународни уговор са Мађарском могао да Србији да неки вид контроле над будућношћу НИС-а, Путниковићева каже да је то питање политичких преговора.

“Људи који се баве том граном привреде кажу да на ових наших непуних 30 одсто акција, 5 одсто не значи да ћемо добити контролу. И сви помињу ону чувену златну акцију. Значи, Мађарска би морала, ако је већ пријатељска земља и хоће убудуће да сарађује са Србијом, да тај знак пријатељства буде да она, без обзира да ли ми имамо 30 одсто или 51 одсто, она Србији да могућност да заиста учествује у планирању свих активности везаних за НИС. Верујем да су се и људи из власти сетили да су неке прилике пропустили можда, где су могли са НИС-ом да преговарају на други начин”, поручује Путниковићева.

У будућности ми морамо направити "такву позицију да НИС не зависи од тога ни каква ће бити будућа политика МОЛ-а, ни ко ће бити на власти у самој Мађарској", закључује Путниковићева.

Иран је годинама под оштрим санкцијама Вашингтона, и главне извозне дестинације за иранску робу укључују Кину, Уједињене Арапске Емирате и Индију.

Као одговор на Трампову изјаву, Кина је саопштила да се противи "сваким недозвољеним једностраним санкцијама и дугорочној јурисдикцији и да ће предузети све неопходне мере да заштити своја легитимна права и интересе".

Иран доживљава највеће антивладине демонстрације у последњих неколико година. Трамп је рекао да би САД могле да се састану са иранским званичницима и да је у контакту са иранском опозицијом, док истовремено врши притисак на њене лидере, укључујући претње војном акцијом.

У понедељак су десетине хиљада провладиних демонстраната изашле на улице Техерана на државно организованом скупу са циљем да покажу подршку режиму. Због пада интернета у Ирану и прекида телефонских линија, процена демонстрација из иностранства је постала све тежа.

Снимци који су кружили интернетом последњих дана приказују десетине тела поређаних испред техеранске мртвачнице, док је невладина организација "Иран људска права" са седиштем у Норвешкој потврдила да је најмање 648 људи убијено у протестима.

Михаило Јовановић, директор Канцеларије за ИТ и еУправу, наводи да се раст ИТ сектора наставио упркос изазовима прошлогодишње кризе, са извозом који је остварио раст од 12 одсто. Додаје да је за првих девет месеци извоз достигао 3,7 милијарди евра.

Извоз више није заснован искључиво на услугама за стране компаније. Све више се ради на развоју сопствених производа, стартап компанија и високотехнолошких решења. Држава је протеклих година кроз пореске олакшице и субвенције настојала да задржи Србију међу најатрактивнијим дестинацијама за стране технолошке компаније. Неопходно је да се са таквом политиком настави, кажу из индсутрије, како би се очувала конкурентност и осигурао даљи раст.

Пореска стабилност и конкурентност на тржишту

Михаило Поштић, директор компаније Луксофт, истиче да се дијалог са државом наставља и да се очекује да буде интензивиран у јануару.

Како је навео, разговори ће се фокусирати на увођење предвидивих пореских подстицаја који ће компанијама омогућити стабилност у наредним годинама. Додаје да се разговара о две теме и да је фокус на даљем развоју ИТ сектора у Србији, који је извозно оријентисан.

"Два су правца – да видимо који су неки здрави порески подстицаји које можемо да уведемо и да буду предвидиви у наредних пет до 10 година како би компаније могле да рачунарају на стабилно пореско окружење", наглашава Поштић.

Марко Вучетић из Српске ИТ асоцијације истиче да је пред Србијом важан изазов да направи систем који ће бити предвидив, како би задржала конкурентност на тржишту. "Србија постаје скупља у односу на земље као што су Бугарска, Румунија и Пољска, што може довести до тога да неке стране компаније бирају друга тржишта", упозорава Вучетић.

Вештачка интелигенција и будући изазови

Без вештачке интелигениције, као извора додатне вредности, тешко је одржати конкурентност, кажу стручњаци, па ће у 2026. фокус бити на што широј примени ВИ у привреди.

Михаило Јовановић истиче да је важно да се даље развија примена ВИ у јавном и приватном сектору, као и да се капацитети суперкомпјутера ставе бесплатно на располагање малим и средњим предузећима. Каже да ће једна од мера бити интензивни развој иновационе инфраструктуре:

"Очекујемо да покривеност 5Г мрежом буде све већа и да се покрије комплекс Експо и сви већи градови, али и да привреда, поготово индустрија, почне да је користи“, напомиње Јовановић.

Највећи изазов у години пред нама биће прелазак са брзог на константан раст, кажу упућени. Земље које буду улагали у знање, вештачку интелигенцију и сопствене производе, имаће стратешку предност, јер ће се борба водити не за количину кода, већ за оргиналност идеја.

Овај празник се слави 13. на 14. јануар по грегоријанском календару сваке године. Тог датума је 1. јануар по јулијанском календару.

Иако је у Србији устаљен назив Српска нова година, у различитим крајевима Европе позната је као јулијанска, стара или Православна нова година.

Иако није званична Нова година, она се слави у Србији, Босни и Херцеговини, Републици Српској, Црној Гори, Северној Македонији, православним деловима Хрватске.

Слави је и православно становништво у Русији, Белорусији, Украјини, Јерменији, Грузији, Молдавији.

Традиција прославе јулијанске Нове године постоји и у неким немачким кантонима у Швајцарској, као и у неким деловима Шкотске.

Када су Срби почели да дочекују нову годину по јулијанском календару

Тачан датум када су Срби почели да славе јулијанску Нову годину је немогуће одредити, али тај празник добија на значају после Првог светског рата, да би се после Другог светског рата прославе свеле на породичне, међу грађанима који су желели да сачувају овај празник. 

Иако није била званично забрањена, за време комунистичке власти није било организованих јавних дочека, ни дочека по ресторанима и кафанама.

До размимоилажења две Нове године долази због реформе јулијанског и настанка грегоријанског календара, 1582. године.

Упркос дуготрајном отпору претежно православних земаља, Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца је 1919. године законом изједначила два календара, али Српска православна црква није.

Иако се данас радо дочекује по градским трговима и угоститељским објектима, Српска нова година, за разлику од оне друге, није државни празник и нерадан дан.

Обичаји који се поштују на овај празник

Православна Нова година назива се још и Мали Божић, а поклапа се и са црквеним празницама Обрезање Господа Исуса Христа и крсном славом Свети Василије Велики.

Тог дана једе се глава божићне печенице, а то је најчешће глава јагњета или прасета, а домаћице месе новогодишњу чесницу, "василицу".

Црква испраћа стару и дочекује нову годину на духовни начин, молитвама и богослужењима, али и благосиља све пристојне прославе, подсећајући да се у бројним црквеним домовима обележава овај значајан празник.

Тога дана у неким крајевима Србије спаљују се остаци бадњака, а поред "василице" месе се и крофне у које се, као и за Божић, ставља новчић.

Такође, верује се да, поред богате трпезе, на овај дан у кућу треба унети неку нову ствар, купљену тог дана, како би кућа и укућани током целе године имали напретка.

У гранатирању Одесе оштећене су инфраструктура и стамбене зграде, а у појединим деловима града прекинуто је снабдевање струјом. Шеф Обласне војне администрације Сергиј Лисак саопштио је да су две особе повређене.

Енергетска инфраструктура поново је на мети руских напада, због чега је више од 33.000 породица у Одеској области остало без струје. Истовремено, у целој земљи трају искључења електричне енергије, а температуре су изузетно ниске – на северу се спуштају и до минус 24 степена.

Истовремено, украјинске снаге узвраћају ударе на руску територију. Према наводима руских власти, више од десет дронова оборено је изнад појединих региона, док је Федерална служба безбедности саопштила да је спречила терористички напад на Чусовском железничком мосту.

Са циљем одржавања војне спремности и одбрамбених капацитета, Кијев најављује нове законске предлоге. Председник Володимир Зеленски упутио је Врховној ради Украјине предлоге закона о продужењу трајања ратног стања и опште мобилизације у земљи.

Шеф Беле куће Доналд Трамп поново је критиковао украјинског председника Володимира Зеленског, тврдећи да је једина "политичка карта" коју Кијев заиста има – он сам.

У интервјуу за Њујорк тајмс, Трамп је истакао да без њега Украјина не би имала шансе за успех.

Док Трамп износи оштре оцене, генерални секретар НАТО-а Марк Руте упозорава да нови руски напади "орешником", неће поколебати западну подршку Украјини, и истиче да Алијанса остаје чврста у својој обавези према Кијеву.

Дуваће слаб и умерен ветар, јужни и југозападни, после подне и увече у скретању на западни и северозападни правац.

Јутарња температура од -11 до -3, а највиша дневна од 1 до 7 степени.

У Београду ујутру слаб снег, током дана суво. Температура до 7 степени.

Наредних дана биће топлије.

Циљеви предлога закона, према тексту, укључују омогућавање "анексије и накнадног пријема Гренланда у статус савезне државе", саопштила је Фајнова канцеларија.

"Гренланд није удаљена испостава коју можемо себи приуштити да игноришемо — он је од виталног значаја за националну безбедност", рекао је Фајн у изјави за медије.

Ко год контролише Гренланд, истакао је, контролише кључне арктичке поморске путеве и безбедносну архитектуру која штити САД.

"Америка не може оставити ту будућност у рукама режима који презиру наше вредности и настоје да поткопају нашу безбедност", додао је Фајн.

У предлогу закона се наводи да је председник Трамп "овлашћен да предузме кораке који могу бити неопходни, укључујући настојање да ступи у преговоре са Краљевином Данском, како би анектирао или на други начин учинио Гренланд територијом САД".

Након што, према том закону, САД постану власник Гренланда, Трамп мора да пошаље извештај Конгресу који садржи могуће измене федералних закона "које председник може одредити као неопходне за пријем новостечене територије у статус савезне државе.

Портпаролка Беле куће: Председник је био веома јасан

Портпаролка Беле куће Керолајн Ливит изјавила је данас да не постоји "временски оквир" за преузимање Гренланда од стране САД."(Председник Трамп) није одредио временски оквир, али то је дефинитивно приоритет за њега", рекла је Ливит новинарима.

Сматра да је председник синоћ био веома јасан, наставила је Ливит. "Рекао је да жели да види како САД купују Гренланд јер сматра да ће га, ако то не учинимо, на крају преузети или чак можда непријатељски заузети Кина или Русија."

У недељу је сенатор Крис Марфи (демократа из Конектиката) рекао да би предузимање акције САД да силом преузму Гренланд окончало постојање НАТО-а.

"То би био крај НАТО-а", рекао је Марфи на Ен-Би-Сију, пошто га је водитељка упитала шта би се догодило ако би САД наставиле са том акцијом.

Прошле године, републикански посланици у Представничком дому америчког Конгреса тражили су подршку за предлог закона о одобравању разговора за куповину Гренланда.

Бранимир Севић, извршни директор за водоводни систем из Јавног комуналног предузећа "Београдски водовод и канализација", каже за РТС да грађани плаћају искључиво воду која је прошла кроз њихов водомер, односно мерни уређај.

"По одлуци Града Београда о пречишћавању и дистрибуцији воде, надлежност комуналног система је закључна са водомером. Оно што се деси иза водомера, то плаћају грађани, то је њихова обавеза одржавања. Све пре тога спада у неке комерцијалне губитке, техничке губитке Београдског водовода", објаснио је Севић.

Кад су ниске температуре као ових дана, наводи Севић, кварови се најчешће дешавају на рубовима града.

"Ту су највеће промене у самим навикама потрошача. Имате нагло повећање потрошње, људи отворе чесме да би негде нешто им не би заледило и тако даље. Онда су то неки једновремени удари које систем не воли", наводи Севић.

Због временских услова, откањање кварова је отежано и мало дуже траје, каже Севић и додаје да температуре утичу и на запослене и на опрему.

"Тренутно Београђани не морају да брину што се тиче система и воду ће имати најуредније могуће", рекао је Севић.

13.01.2026.Уторак Јутро хладно са слабим и умереним, на југозападу и југу понегде и јаким мразем. Током дана умерено до потпуно облачно и мало топлије. Ујутру и пре подне на северу и истоку Србије местимично са слабим снегом, а понегде је могућа и слаба киша, која се у јутарњим сатима може локално и ледити на тлу. Ветар слаб и умерен, јужни и југозападни, после подне и увече у скретању на западни и северозападни правац. Јутарња температура од -11 до -3 °С, а највиша дневна од 1 до 7 °С.

14.01.2026. СредаУјутро претежно облачно уз постепено разведравање, па ће у току дана бити топлије у већем делу земље и са дужим сунчаним интервалима, док ће се само на северу и североистоку задржати облачно. Ветар слаб и умерен, јужни и југозападни. Најнижа температура од -4 до 2 °С, а највиша од 4 до 10 °С.

15.01.2026.ЧетвртакУмерено до потпуно облачно, суво и мало топлије време. Ветар слаб и умерен, јужни и југоизападни. Најнижа температура од -2 до 5 °С, а највиша од 7 до 11 °С.

16.01.2026. ПетакМало и умерено облачно са сунчаним интервалима, док ће само у Тимочкој Крајини бити облачно. Ветар слаб, у кошавском подручју умерен и јак југоисточни, увече и у току ноћи у даљем појачању. Најнижа температура од -2 до 4 ° а највиша дневна од 4 до 10 °С.

Екипи РТС-а је рекла да подноси хладноћу на улици али да никако не користи услове преноћишта јер, како каже, није бескућник, већ велики радник.

Привремено преноћиште и лети и зими 

Управо је одбијање услуга социјалне заштите главни разлог због којег неко ипак остаје на улици и током ледених дана.

Привремено преноћиште од прошле године не ради само зими, већ сваког дана од осам увече, до осам ујутру.

Нешто више од 40 људи долази да се окупа, угреје, преспава и узме обезбеђену храну и одећу.

Секретар Црвеног крста "Београд" Никола Прица каже да до сада нико није враћен са улазних врата преноћишта, већ за свакога има места.

"Имамо и мушки и женски блок. Врло је тесно, није да имају свако своју собу. Упућени су једни на друге и морају да воде рачуна о хигијени овог објекта и они то јако добро раде", навео је Прица.

Услугу привременог преноћишта током прошле године користило је 219 људи, већином мушкараца у педесетим годинама, а најмлађи корисник имао је само 18.

Док за преноћиште нема ограничења и сви могу добити помоћ и без докумената, регистрација је потребна за смештање у "Прихватилиште за одрасла и старија лица", које је због изградње новог објекта тренутно измештено у део Геронтолошког центра Београд.

Има оних који не желе помоћ

Јована Костић из Секретаријата за социјалну заштиту града Београда каже да је преноћиште само додатан облик помоћи лицима која не желе да буду смештена у установе социјалне заштите, већ да на овај начин сачувају себе, своје здравље и живот.

"Врло често долазимо у ситуацију да људи не желе да буду смештени у установу социјалне заштите зато што су навикли на другачији начин живота, околности и слободу која њима одговара и прија", навела је Костићева.

Хладноћа није пријатна, па надлежни апелују на све да упуте људе без крова над главом у улицу "Др Милутина Ивковића" 2а на Аутокоманди.

Врата су на истој адреси однедавно отворена и током дана, од 10 до 13 часова, како би људи што краће били на улици.

На дневном реду је и Листа кандидата за чланове и заменике чланова Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка, коју је поднео Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу, а Влада Србије упутила је предлог измена Закона о државним службеницима.

Посланици ће разматрати и Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Узбекистан о економској сарадњи, Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Србије и Владе Мађарске о граничној контроли у друмском, железничком и водном саобраћају.

Влада је предложила и одлуке које се односе на утврђивање Крунидбених инсигнија краља Петра Првог Карађорђевића за културно добро од изузетног значаја, као и утврђивању Похвале монахиње Јефимије - Покрова за мошти кнеза Лазара, за културно добро од изузетног значаја.

Разматраће се и Предлог одлуке о утврђивању Вотивних колица, за културно добро од изузетног значаја као и Предлог одлуке о утврђивању Скулптуре "Данубиус" за културно добро од изузетног значаја.

Такође, пред посланицима су и предлози надлжних одбора међу којима је и Листа кандидата за избор једног члана Савета Комисије за контролу државне помоћи.

Разматраће се и извештаји о раду Комисије за заштиту конкуренције за 2022. годину, 2023 и 2024. годину, као и извештаји Агенције за енергетику за 2023 и 2024. годину.

У низу предлога које износе станари не би ли решили ту ситуацију, Милева предложи револуцију и подизање блокада.

Нико не прихвати њен предлог и врло брзо наставе да траже решења у складу са комичним садржајем.

Понашање насловне јунакиње карактеристично је за њен експлозивни карактер видљив у свим до сада приказаним епизодама, а будући да је сценарио написан и предат пре почетка блокада неутемељене су критике да је реч о пропаганди.

Стипендије за студенте за период од октобра 2025. до јануара 2026. године биће исплаћене једнократно, у износу од 48.000 динара, док ће се за период од фебруара до маја 2026. године исплаћивати у једнаким месечним ратама у износу од по 12.000 динара, а за период од јуна до септембра 2026. године у две рате у износу од по 24.000 динара.

Kонкурсну комисију чинили су академик и помоћни старалац Задужбине Светислав Божић, помоћни старалац Задужбине Јова Радић и секретар Задужбине и Милена Врућинић.

Kомисија је утврдила је да од укупно 240 пријављених кандидата 27 није доставило одговарајућу и потпуну документацију, а затим, темељно проучивши пристигле пријаве, утврдила је коначан списак добитника стипендије.

Стипендију су добили Сара (Владан) Јовановић из Лепосавића, Анђела (Зоран) Милић из Зубиног Потока, Радован (Бранислав) Добросављевић из Kосовске Митровице, Лука (Дејан) Димић из Штрпца, Сашка (Радојко) Милосављевић из Зубиног Потока, Наталија (Миле) Kујунџић из Штрпца, Марија (Светозар) Тасић из Kосовске Kаменице, Анастасија (Славиша) Цвејић из Приштине, Милица (Владета) Васић из Грачанице, Ђорђе (Будимирка) Илић из Kосовске Митровице, Матеја (Зоран) Јеринић из Гњилана, Николија (Тома) Јовановић из Обилића, Kристина (Саша) Лукић из Гњилана, Јана (Душица) Стојковић из Новог Брда, Марина (Добривоје) Ђорђевић из Новог Брда, Нина (Славиша) Даниловић из Лепосавића, Марија (Благота) Вуковић из Kосовске Митровице, Слађана (Драгана) Сојковић из Kосовске Kаменице, Матеја (Зоран) Ђорђевић из Штрпца, Василије (Бисера) Младеновић из Лепосавића.

Осим њих, стипендију су добили и Јован (Предраг) Стоиљковић из Витине, Невена (Света) Илић из Витине, Лазар (Ненад) Станковић из Витине, Николија (Мирослав) Стојковић из Kосовске Kаменице, Михајло (Живорад) Марковић из Kосовске Kаменице, Kристина (Драган) Ђорђевић из Kосовске Kаменице, Иван (Југослав) Јанковић из Гњилана, Драгана (Драган) Филиповић из Гњилана, Стана (Драган) Дунић из Пећи, Филип (Душан) Манојловић из Пећи, Михајло (Властимир) Антанасковић из Гњилана, Владица (Срећко) Ризић из Гњилана, Немања (Бојан) Станковић из Гњилана, Горан (Дарко) Стевић из Гњилана, Страхиња (Владан) Јефтић из Звечана, Јован (Станоје) Ристић из Звечана, Миљана (Добрица) Трајковић из Kосовске Kаменице, Јелена (Часлав) Трајковић из Kосовске Kаменице, Страхиња (Слађан) Kецић из Штрпца, Анђела (Јовица) Милосављевић из Штрпца, Лука (Анкица) Ивковић из Гњилана, Вукашин (Градимир) Јордановић из Kосовске Kаменице.

Стипендију су добили и Николина (Зоран) Марковић из Звечана, Никола (Илија) Вукашиновић из Звечана, Марина (Милић) Спасић из Витине, Давид (Небојша) Илић из Штрпца, Јована (Зоран) Стојковић из Гњилана, Анастасија (Ивица) Стојановић из Гњилана, Алекса (Достана) Јефтић из Липљана, Лука (Далибор) Јовановић из Kосовске Митровице, Kристина (Ђорђе) Андрић из Обилића, Милан (Данило) Ђоровић из Лепосавића, Марија (Ненад) Вићентијевић из Kосовске Митровице, Вктор (Ружа) Тројић из Штрпца, Уна (Мирослав) Живковић из Штрпца, Kристина (Бојан) Јоксимовић из Kосовске Kаменице, Дамјан (Миљан) Kрстић из Штрпца, Анђела (Драган) Станишић из Гњилана, Сара (Микица) Ђорђевић из Приштине, Огњен (Драган) Симић из Витине, Тамара (Љубиша) Перић из Витине, Војислав (Маја) Велић из Грачанице, Чедомир (Мирослав) Kостић из Грачанице, Милица (Илинка) Димић из Kосовске Kаменице.

Међу 100 добитника стипендије су и Тијана (Јовица) Васић из Гњилана, Анђелка (Зоран) Филиповић из Липљана, Петар (Душко) Зарковић из Грачанице, Василије (Драгиша) Милановић из Лепосавића, Арсеније (Миодраг) Ћирковић из Лепосавића, Младен (Рајко) Вукашиновић из Звечана, Ана (Зорица) Миловић из Звечана, Саша (Горан) Јефтић из Kосовске Kаменице, Петар (Предраг) Пантовић из Звечана, Сава (Синиша) Степановић из Kосовске Митровице, Ања (Сретен) Антић из Kосовске Митровице, Марија (Славујко) Вукић из Kосовске Митровице, Никола (Момир) Ђурић из Зубиног Потока, Душица (Момирка) Рашковић из Лепосавића, Данило (Зоран) Томовић из Зубиног Потока.

Такође, добитници су и Исидора (Зоран) Ивановић из Лепосавића, Марија (Драган) Ристић из Гњилана, Андријана (Петруш) Станојковић из Шилова, Анђелина (Бојан) Ристић из Гњилана, Сара (Милован) Максимовић из Kосовске Kаменице, Милан (Драган) Јовановић из Kосовске Kаменице, Магдалена (Мирјана) Филиповић из Kосовске Kаменице, Марија (Горана) Марковић из Kосовске Kаменице, Илија (Славко) Дашић из Пећи, Христина (Миливоје) Дашић из Истока, Ива (Ненад) Милентијевић из Звечана, Јелисавка (Марија) Љиљак из Звечана, Марјан (Горан) Цветковић из Гњилана, Николина (Зоран) Јовановић из Грачанице, Милан (Јовица) Станковић из Kосовске Kаменице.

Kомисија је одредила да су добитници поменуте стипендије и Јелена (Живојин) Димић из Kосовске Kаменице, Огњен (Бојана) Ђорђевић из Ранилуга, Тијана (Живорад) Манојловић из Зубиног Потока, Димитрије (Јован) Нојић из Гњилана, Николета (Зоран) Станковић из Штрпца и Михајло (Миодраг) Станковић из Гњилана.

Током боравка у УАЕ, Вучић ће се састати са домаћином скупа, председником Уједињених Арапских Емирата шеиком Мухамедом бин Заједом ел Нахјаном.

Програмом посете планирано је учешће председника Вучића на панелу под називом Партнерство и сарадња у области енергетике, као и присуство на церемонији уручења Награде за одрживост "Зајед", која се традиционално додељује у оквиру тог скупа.

Недеља одрживости у Абу Дабију је глобална иницијатива покренута ради представљања највиших достигнућа и актуелних трендова у областима технологије, енергетике, образовања и вештачке интелигенције у оквиру одрживог развоја.

Окупља шефове држава, представнике влада, стручњаке, инвеститоре и друге учеснике како би разменили знања, представили нове стратегије и конкретна решења која доприносе напретку на економском, социјалном и еколошком плану у складу са принципима одрживог развоја.

Према наводима сајта организатора, Недеља одрживости у Абу Дабију 2026. биће одржана од 11. до 15. јануара, док је церемонија отварања заказана за 13. јануар.