Анди Султан је казао да су остатке летелице видели из хеликоптера који су трагали за несталим авионом, као и да су спасиоци распоређени око места где су пронађене олупине.

Додао је да Национални комитет за безбедност саобраћаја Индонезије водити истрагу о узроку несреће.

Авион АТР 42-500, у власништву ваздухопловне групе Индонезија "Ер Транспорт", изгубио је контакт са контролом лета јуче, у близини региона Марос у Јужном Сулавесију.

У авиону, који је изнајмило индонежанско Министарство за поморске послове и рибарство, било је осам чланова посаде и три путника, који су били запослени у том министарству.

Шеф спасилачке агенције Јужног Сулавесија, Мухамед Ариф Анвар, рекао је на локалној телевизији да ће, након проналажења олупине, спасиоци распоредити 1.200 људи у потрази за несталим путницима и посадом, као и да је "приоритет потрага за жртвама".

Авион је био на путу ка Макасару, главном граду Јужног Сулавесија, након што је полетео из провинције Јогјакарта пре него што је са њим изгубљен контакт.

Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који га је крстио у реци Јордану.

Крстовдан се слави увек уочи Богојављења и спада у непокретне празнике.

У календару није обележен црвеним словом, за разлику од Крстовдана који се слави 27. септембра као успомену на проналажење Часног Крста на коме је Господ разапет.

У православним храмовима на Крстовдан служи се литургија Светог Јована Златоустог, уз обред великог освећења воде, који прати празнично богослужење.

Крстовданска водица се након водоосвећења дели верницима и према обичају, чува се у кућама ради здравља.

Крстовдан уочи Богојављења је посни дан за православне вернике, без обзира на то који дан "пада" у недељи.

За овај празник везује се доста обичаја и веровања.

У неким деловима Србије на Крстовдан "ваља" да се опере сав веш и очисти кућа, а по народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, дуваће током године.

У 12 дана, од Божића закључно са Крстовданом, огледа се 12 месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.

Ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом.

У неким местима се поред Богојављења и на Крстовдан плива за Часни крст.

Краљевски ред витезова организоваће витешко пливање за Часни крст испод Београдске тврђаве, код ресторана "Бела виста", на Крстовдан.

Литургија почиње у 9.00 у Богородичиној цркви Ружици, литија је од 11.00, а културно-уметнички програм од 11.30.

У 12.00 ће бити одржано витешко пливање у ком ће учествовати Крстовдански пливачи, Краљевски витезови и припадници МУП-а, укупно 33 пливача. 

По традицији плива се 33 метра до крста.

Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено јак, југоисточни, а на југу Баната и у доњем Подунављу повремено и са ударима олујне јачине уз појачан субјективни осећај хладноће.

Најнижа температура кретаће се од -9 до -3, а највиша од 0 до 5 степени.

На северу Војводине и у Тимочкој Крајини хладније, од -4 до -2 степена.

И у Београду ће сутра бити претежно сунчано, ветровито и хладно. Дуваће умерен и јак, југоисточни ветар. 

Најнижа температура у главном граду биће од -6 до -4, а највиша до 1 степен.

Временска прогноза за наредну недељу

Према изгледима времена за наредних седам дана, до недеље, у понедељак и уторак у већем делу биће претежно сунчано, док се ниска облачност и магла повремено очекују на северу Војводине, истоку, југу и југозападу Србије. 

Од среде мало и умерено облачно, у брдско-планинским пределима тек понегде слабе пролазне падавине, док се наредног викенда, уз облачније и мало топлије време, киша очекује понегде и у осталим крајевима, на високим планинама снег.

У Војводини и Тимочкој Крајини у већини дана температура испод 0 (ледени дани), а у осталом делу углавном у интервалу од 0 до 5 степени.

У Поморављу и Подунављу ће до среде дувати јак југоисточни ветар, који ће у четвртак и петак краткотрајно ослабити, а након тога се поново наставља период са кошавом.

Овога пута најавио је увођење царина од 10 одсто за осам европских земаља које се противе његовом плану за Гренланд – за Данску, Норвешку, Шведску, Француску, Немачку, Велику Британију, Холандију и Финску.

Објавио је да ће се царине примењивати од 1. фебруара, али и да ће се повећати на 25 одсто од 1. јуна и наставити да важе док се не постигне договор о куповини Гренланда.

Рушење трговинског споразума са ЕУ 

Трампова претња да ће увести царине осам европских земаља представља рушење пажљиво склопљених споразума које је закључио са тим државама прошлог лета.

Одлука шефа Беле куће, такође, занемарује чињеницу да државе чланице немају појединачне трговинске споразуме са САД. Сви међународни трговински споразуми ЕУ се спроводе централно преко Брисела, као што је био случај са споразумом од прошлог лета.

Трговински споразум између ЕУ и САД је договорен под значајним притиском Трампа на његовом шкотском терену за голф прошлог јула. Међутим, иако је ступио на снагу у ЕУ, царине од 0 одсто обећане САД још увек нису завршиле процес правне ратификације.

Два највећа гласачка блока у Европском парламенту, Европска народна партија (ЕПП) и Савез социјалиста и демократа (С&Д), саопштиле су да споразум са ЕУ не може бити одобрен у садашњим околностима.

"ЕНП је за трговински споразум између ЕУ и САД, али с обзиром на претње Доналда Трампа у вези са Гренландом, одобрење није могуће у овој фази“, рекао је Манфред Вебер, лидер ЕПП-а у Европском парламенту.

Истиче и да "тарифе од 0 одсто на америчке производе морају бити стављене на чекање“.

И потпредседница Савеза социјалиста и демократа Кетлин ван Бремпт рекла је да “под датим околностима не би могло бити трговинског споразума”.

Европа неће седети скрштених руку

Најновија Трампова одлука представља још један покушај човека који је понекад савезник, понекад противник – да у још једној расправи употреби једно од својих омиљених оружја – царине. Такође, може се тумачити и као покушај да се подели Европа и угуши противљење његовој амбицији да преузме Гренланд.

Ова одлука свакако подвлачи нестабилну природу било каквог договора са Трампом, али изгледа да је узнемирила и ЕУ, коју су многи сматрали слабом у досадашњим одговорима Вашингтону.

Сада, готово извесно, Европа неће седети скрштених руку. Европа ће одговорити јединствено и координисано како би се обезбедило поштовање европског суверенитета, поручио је француски председник Емануел Макрон.

"Никаква застрашивања или претње не могу утицати на нас. Царинске претње су неприхватљиве", наглашава Макрон.

Британски премијер Kир Стармер сматра да су Сједињене Америчке Државе направиле грешку претећи новим царинама европским земљама.

"Примена царина на савезнике ради тежње ка колективној безбедности савезника НАТО-а је потпуно погрешна", наводи британски премијер.

И лидери Европске уније упозорили су да би увећане царине против осам европских земаља "поткопале трансатлантске односе и ризиковале опасну силазну спиралу" у растућој кризи око статуса Гренланда.

У заједничком саопштењу председник Европског савета Антонио Kоста и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен поновили су да су територијални интегритет и суверенитет фундаментални принципи међународног права.

Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Kаја Kалас оценила је пак да од подела међу савезницима корист имају Русија и Kина.

За данас је заказан хитан састанак амбасадора ЕУ. 

Украјинска делегација стигла је у Вашингтон на нову рунду мировних преговора. Уочи почетка разговора, украјински председник изјавио је да је главни задатак његове делегације да пружи истините информације о руским нападима.

"Главни задатак украјинске делегације је да пружи све стварне информације о томе шта се дешава, о последицама руских удара. Последица овог терора је дискредитација дипломатског процеса, људи губе веру у дипломатију, а руски удари стално погоршавају чак и мале могућности за дијалог које су постојале. Америчка страна мора то да схвати", поручио је Зеленски.

Са друге стране, премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио је да се Западна Европа "отворено припрема за рат са Русијом" и оценио да седнице Савета ЕУ све више личе на "ратне савете".

"Видим шта се дешава на седницама Савета ЕУ и чврсто вам кажем да се спремају за рат. Ти састанци више нису политичке расправе. У последње време то су ратни савети на којима земље које су знатно веће од нас – Немачка, Француска и тако даље, расправљају како ћемо победити Русе, како ћемо их натерати да плате репарације, како ћемо их натерати да врате новац који сада дајемо Украјинцима. У Западној Европи се спроводе праве припреме за рат", рекао је Орбан.

"Ови догађаји су отворено подржани од стране хрватске Владе. Људи на тим свечаностима певају и величају концентрационе логоре у којима су стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома зверски убијени, укључујући и децу", навела је Брнабићева.

Поручила је да ЕУ ћути о отвореном слављењу масовних убистава у Јасеновцу, а истовремено "проповеда о владавини права и европским вредностима".

"Док такав фашизам бесни у Хрватској, ви сте заузети критиковањем Србије због избора Савета Регулаторног тела за електронске медије и закона о судству. Да чујемо како браните најосновније вредности! Проговорите", навела је Брнабићева.

На концерту Марка Перковића Томпсона у Сплиту поново су се орили усташки поздрав "За дом спремни", као и скандирање "Ајмо, усташе".

Томпсон се на концерту појавио у црној мајици са затворским бројем терористе Звонка Бушића, који је 1976. године учествовао у отмици америчког путничког авиона, за шта је био и осуђен на вишедеценијску казну затвора.

"Ја сам буквално из немоћи гуглала свакодневно шта ја још могу да пробам, јер сам ја све лекове и могуће терапије већ испробала које нису функционисале код мене. Они су мене тамо снимали, узели су ми крв, урадили су све што је било потребно и имају налазе од којих ће се правити та персонализована вакцина", наводи Јована.

Kад су је примили у Москви, рекли су јој да може да прими вакцину и да на неки начин могу и да јој гарантују успешност лечења.

"Моје стање је озбиљно. Стање главе поготово је озбиљно, тако да они кажу да 95 одсто. Опет је то индивидуална ствар, нико то не може да гарантује, али надамо се најбољем", поручује Јована.

Јована ће до краја месеца пут Москве. Зато је потребно да се што пре прикупе средства за њено лечење које кошта 100.000 евра. Средства се могу уплатити преко фондације "Буди хуман".

Једна скијашица је раније код Салцбурга затрпана лавином на надморској висини од 2.200 метара, а њен супруг је пријавио несрећу око 12.30 часова по локалном времену.

Упркос напорима горске спасилачке екипе да реaнимирају жену, она је преминула, пише Кронен цајтунг.

Око 14 часова, горска служба добила је још један позив, након што је лавина затрпала седам скијаша на алпском скијалишту у долини Гросарл на надморској висини од око 2.150 метара.

Четири особе су пронађене без знакова живота, jедна особа је тешко повређена, a једна лакше, наводи горска служба. 

Повређени скијаши су превезени спасилачким хеликоптерима до оближњих медицинских установа.

Како наводи лист, лавине су изазвали сами скијаши упркос јасним и поновљеним упозорењима да не излазе на скијалишта, рекао је Герхард Кремсер, окружни управник локалне планинске службе спасавања.

"Наше најдубље саучешће породицама. Ова трагедија је болни показатељ колико је озбиљна тренутна ситуација са лавинама", навео је Кремсер.

Служба за упозорење на лавине подигла је ниво опасности на ниво 3.

"Лавине на плочама могу бити покренуте у неким подручјима чак и малим додатним оптерећењем и могу достићи средњу величину", наводи се у упозорењу.

Истичу да на опасност могу указивати пукотине и бука слегања снега приликом ходања по снежном покривачу. 

Укупна дубина снега је и даље знатно испод просека на многим местима, на гребенима и врховима налази се снег који је нанео ветар, а такви наноси су посебно опасни, истиче се у упозорењу.

"Споразум између ЕУ и Меркосура је достигнуће једне генерације. За добробит будућих генерација. Живело пријатељство између наших народа и наших континената", написала је Фон дер Лајенова.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Коста придружили су се председницима земаља Меркосура на церемонији у Асунсиону. Церемонији није присуствовао бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва, који је послао свог министра спољних послова.

Споразум је потписан након што је прошле недеље добио зелено светло од већине европских земаља, упркос забринутости пољопривредника и еколошких група, које се плаше наглог пораста јефтиног увоза из Јужне Америке.

Меркосур, који је скраћеница за Јужно заједничко тржиште, основале су као регионални трговински споразум 1991. године Аргентина, Бразил, Уругвај и Парагвај.

Највећа светска зона слободне трговине 

Споразум између ЕУ и Меркосура требало би да створи највећу светску зону слободне трговине, која ће обухватити око 700 милиона људи и, како је раније саопштила Европска комисија,  биће највећа те врсте на свету.

Kако се наводи, план је да се у великој мери укину царине и трговинске баријере између ЕУ и земаља Меркосура. 

Европска комисија проценила је да би споразум могао да повећа годишњи извоз ЕУ у Јужну Америку до 39 одсто, односно 49 милијарди евра, чиме би се подржало више од 440.000 радних места широм Европе.

Посебно велике могућности се виде за аутомобилску, машинску и фармацеутску индустрију, а ЕK је, како би ублажила тренутне протесте пољопривредника против планиране зоне слободне трговине недавно саставила додатне економске заштитне клаузуле.

У случају штетног повећања увоза из земаља Меркосура или прекомерног пада цена за произвођаче из ЕУ, могу брзо да се примене противмере, што би довело до привремене суспензије царинских погодности.

Посебно интензивно праћење планирано је за увоз производа као што су говедина, живина, пиринач, мед, јаја, бели лук, етанол, агруми и шећер. Извјештај о утицају увоза из земаља Меркосура објављиваће се на сваких шест месеци.

Протести пољопривредника, страх од прилива јефтиних производа

Главни разлог што је одуговлачено потписивање споразума је забринутост пољопривредника због могућег прилива јефтиних производа из Меркосура, попут говедине и шећера, али и могући притисак на снижавање стандарда производње.

Због намере ЕУ да постигне споразум са Меркосуром у више земаља ЕУ су претходних седмица одржани протести пољопривредника који су тражили бољу заштиту за своје производе и тржиште.

Белгијски пољопривредници су током ноћи протестовали против потписивања споразума на теретном терминалу бриселског аеродрома, а очекују се даљи протести испред Европског парламента у Стразбуру у уторак, због страха од нелојалне конкуренције страних пољопривредних производа.

Потребно да Европски парламент одобри споразум

Да би ступио на снагу, споразум мора да добије сагласност Европског парламента, а потребно је да га ратификују и законодавна тела чланица Меркосура Аргентине, Бразила, Парагваја и Уругваја, што се очекује да ће бити лакши процес.

Посланици Европског парламента ће 21. јануара гласати о томе да ли да упуте споразум Суду правде Европске уније ради провере његове компатибилности са европским уговорима, а конференција председника Европског парламента је ставила ову тачку на привремени дневни ред за следећу пленарну седницу.

Зелено светло да Европска унија потпише споразум о слободној трговини са јужноамеричком политичком и привредном организацијом Меркосур 9. јануара је дала 21 чланица ЕУ, док су Аустрија, Француска, Мађарска, Ирска и Пољска биле против, а Белгија уздржана.

За одобрење је било потребно најмање 15 земаља које представљају 65 одсто укупног становништва ЕУ.

Поручују да овим окупљањем започиње нова етапа у развоју читавог студентског покрета.

Универзитетска професорка Јелена Клеут рекла је да су студенти пре више од годину дана обновили наду да је могуће да Србија буде другачија земља. Овај режим, међутим, не опрашта наду, рекла је Јелена Клеут, која није изабрана у звање редовног професора на Филозофском факултету.

Као две тачке програма, наводе лустрацију и закон о пореклу имовине. 

Како је речено, лустрација је неопходна како би се утврдила лична одговорност функционера који су злоупотребљавали власт и кршили људска права. Више пута је указано на то да лустрација није освета, већ заштита државе од понављања злоупотреба.

Ово је први студентски скуп после децембарског прикупљања потписа у акцији "Распиши победу", и први скуп у Новом Саду у организацији студената после комеморативног скупа одржаног 1. новембра.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

18.01.2026. Недеља: Ујутро слаб и умерен мраз, у Тимочкој Крајини, на југозападу и југу Србије ујутро местимично магла и ниска облачност, која ће се понегде задржати дуже током дана. У осталим крајевима претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено јак, југоисточни, а на југу Баната и у доњем Подунављу повремено и са ударима олујне јачине уз појачан субјективни осећај хладноће. Најнижа температура од -9 до -3, а највиша од 0 до 5, на северу Војводине и у Тимочкој Крајини хладније, од -4 до -2 степена. Упозорења: Тmin < -5 °C, вероватноћа 95%. Поледица – залеђивање мокрих површина, вероватноћа 95%. Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 95%. МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 95%.

19.01.2026. Понедељак: У већем делу Србије претежно сунчано и хладно, осим на подручју Тимочке Крајине, као и на југу и југозападу Србије, где ће бити услова за дуже задржавање магле и ниске облачности. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено јак, југоисточни, у Поморављу и доњем Подунављу и са ударима олујне јачине. Најнижа температура од -11 до -6, а највиша од -3 до 3 степена. Упозорења: Тmin < - 10 °C, вероватноћа 70%. Поледица – залеђивање мокрих површина, вероватноћа 70%. МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 70%. Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 70%.

20.01.2026. Уторак: Изнад већег дела претежно сунчано, а ујутро и пре подне на северу Војводине, као и понегде на југозападу и југу Србије, магла и ниски облаци. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено јак, источни и југоисточни. Најнижа температура од -12 до -5, а највиша од -3 на северу до 5 степени на југу Србије. Упозорења: Тmin < -10 °C, вероватноћа 90%. Поледица – залеђивање мокрих површина, вероватноћа 60%. МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 60%.

21.01.2026. Среда: Мало и умерено облачно, крајем дана на југу понегде слаб снег или киша. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено јак, источни и југоисточни. Најнижа температура од -10 до -4, а највиша од од -2 у Војводини до 5 степени на југу Србије. Упозорења: Тmin < -5 °C, вероватноћа 90%. Поледица – залеђивање мокрих површина, вероватноћа 60%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 22.01.2026. до 26.01.2026.)
У четвртак и петак (22-23.01.) мало и умерено облачно и незнатно топлије уз слабљење југоисточног ветра. У брдско-планинским пределима тек понегде се очекују слабе пролазне падавине. Наредног викенда (24-25.01.) умерено до потпуно облачно и топлије, понегде с кишом, a на високим планинама са слабим снегом. У кошавском подручју и у планинским пределима ветровито.

Према његовим речима, те царине ће се повећати на 25 одсто од 1. јуна и наставиће да важе док се не постигне договор о куповини Гренланда.

У дугој објави на истој мрежи Трамп је рекао да су Данска, Норвешка, Шведска, Француска, Немачка, Уједињено Краљевство, Холандија и Финска, које су послале трупе на Гренланд, отпутовале у ту данску аутономну територијиу "из непознатих разлога".

Он је поновио упозорење да "Кина и Русија желе Гренланд" и додао да "Данска не може ништа да учини поводом тога".

"Ово је веома опасна ситуација за безбедност, сигурност и опстанак наше планете", написао је Трамп.

Хиљаде демонстраната окупило се данас широм Данске у знак солидарности са Гренландом усред претње америчког председника Доналда Трампа да ће анектирати то арктичко острво. Учесници протеста захтевају да САД поштују право Гренланђана на самоопредељење. Протести се одржавају и на Гренланду.

Министар трговине и туризма Републике Српске Нед Пуховац преузеће ту дужност од Дениса Шулића, а нови министар рада и борачко-инвалидске заштите Радан Остојић преузеће дужност од Данијела Егића.

Место министра за породицу, омладину и спорт, од досадашње министарке Селме Чубрић, преузеће Ирена Игњатовић.

У влади Републике Српске остају министарка финансија Зора Видовић, министар унутрашњих послова Жељко Будимир, министар саобраћаја и веза Зоран Стевановић, министар енергетике и рударства Петар Ђокић, министар здравља и социјалне заштите Ален Шеранић, министар за европске интеграције и међународну сарадњу Златан Клокић, министар просвете и културе Боривоје Голубовић, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Бојан Випотник, министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Анђелка Кузмић, министар правде Горан Селак и министарка управе и локалне самоуправе Сенка Јујић.

Премијер Минић је 15. јануара вратио мандат, а вршилац дужности председника Републике Српске Ана Тришић Бабић га је обавестила да ће поново бити предложен за мандатара.

"Демонстрирамо против америчких изјава и амбиција да се анектира Гренланд. Захтевамо поштовање Данске и права Гренланда на самоопредељење. Надамо се да можемо да покажемо да нас има много који подржавају Гренланд", саопштило је Удружење Инуита.

"Веома сам захвална на огромној подршци коју ми као Гренланђани добијамо... Такође шаљемо поруку свету да се сви морате пробудити. Гренланд и Гренланђани су нехотице постали фронт у борби за демократију и људска права", рекла је на протесту у Kопенхагену председница Уагута, организације за Гренланђане у Данској, Џули Радемахер.

"Даље руке од Гренланда" поручили су и окупљени у Нуку, главном граду Гренланда. Скуп је предводио премијер Гренланда Јенс Фредерик Нилсен.

Учесници протеста, предвођени премијером Гренланда, носили су заставе и транспаренте на којима је писало "Гренланд није на продају" и "Не значи не", током протестне шетње кроз центар града, до америчког конзулата, преноси Ројтерс.

Протести одржани и у другим градовима на Гренланду – Асијат, Kакорток и Илулисат, преноси дански канал ДР.

Амерички председник Доналд Трамп раније је рекао да је Гренланд од виталног значаја за националну безбедност САД, због свог стратешког положаја и великих залиха минерала, као и да не искључује употребу силе да би га преузео.

У међувремену, Трамп је најавио и увођење царина од 10 одсто за осам европских земаља које се противе његовом плану за Гренланд – за Данску, Норвешку, Шведску, Француску, Немачку, Велику Британију, Холандију и Финску. Објавио је да ће се царине примењивати од 1. фебруара, али и да ће се повећати на 25 одсто од 1. јуна и наставити да важе док се не постигне договор о куповини Гренланда.

Више европских земаља послало је током ове недеље своје војно особље на Гренланд, на захтев Данске.

Возило је обезбеђено донацијом Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у вредности од 2,7 милиона динара.

Ђурђевић Стаменковски рекла је да људи којима је помоћ потребна нису увек социјално угрожене породице, већ и оне које раде, привређују и које стварају нове вредности, али које су остале да живе у неким крајевима земље који су удаљенији од саме престонице.

"Нашим присуством и интензивнијим активностима можемо да дамо још већи допринос да у овом месту породице остану да живе и раде", нагласила је она.

Након уручења кључева новог возила, како се наводи у саопштењу, министарка је обишла и неколико породица, самохране мајке, старачка домаћинства и хранитењске породице, односно оне породице које су према процени Центра за социјални рад, тренутно најугроженије, уручила им пакете помоћи и са њима разговарала о томе како може додатно да им се помогне. Ђурђевић Стаменковски обишла је и Центар за социјални рад у Мајданпеку, наведено је у саопштењу.

Две земље у Пекингу су потписале споразум који предвиђа драстично смањивање царина на увоз кинеских електричних возила са једне, и тарифа на увоз канадских пољопривредних производа са друге. Влада у Отави тако је одустала од драконских царина на кинеска возила које је увела 2024. године делујући у сагласју са САД, које су одлуком да електрична возила из те азијске земље оптерете царинама од чак 100 одсто практично биле подигле непрелазни зид за њихов увоз. 

Конкретно, канадска влада ће уместо царине од 100 процената, применити тарифу од само 6,1 одсто на контингент од 49.000 кинеских електричних возила сваке године. (Тај број ће у петој години важења споразума порасти на 70.000.)

С друге стране, Пекинг ће царине у на канадске пољопривредне и рибарске производе, међу којима су семе уљане репица, грашак, ракови и крабе, снизити са 84 на 15 посто.

Кинеска новинска агенција Синхуа јавила је да је премијер Ли Ћанг током сусрета са Карнијем изразио спремност његове владе да увећа обим размене са Канадом у многим областима и на различитим нивоима, те да је његов гост рекао да Отава жели до ојача сарадњу и дијалог са Пекингом.

Кинеска страна је посебно заинтересована са продубљивање сарадње са Канадом кроз међународне институције као што су Уједињене нације и Светска трговинска организација ради очувања слободне трговине и мултилатеризма, те стварања праведнијег и разумнијег међународног поретка.

Две стране су потписале споразуме о сарадњи у области енергетике, борбе против криминала, сигурности прехрамбених производа и другог.

Канадски заокрет

Карни је у Пекингу новинарима изјавио да се свет променио и да су односи његове земље са Кином сада предвидивији него са Трамповом владом. Он је, јавља Би-Би-Си, на друштвеним мрежама додао и да његова земља тренутно на стратешки начин, прагматично и одлучно ребалансира своје односе са Кином. 

Канадски лидер, дакле, по свему судећи је усвојио прагматичан приступ у којем се од економских партнера не захтева да испуне одређене идеолошке норме, како је до сада његова земља, у сарадњи са ЕУ и САД пре другог мандата председника Трампа, чинила у односу на Кину и земље тзв. "глобалног југа".

Његови мотиви прилично су јасни. Канада је дошла под удар нових америчких царина које су озбиљно нарушиле њен развојни модел као снабдевача САД сировинама и производног упоришта за азијске и европске произвођаче аутомобила који циљају крупно и богато америчко тржиште. Штавише, Канада се суочава и са све реалнијом безбедносном претњом, у смислу да ће се, ако се оствари идеја председника Трампа о преузимању Гренланда, наћи опкољена територијом суседа чији ексцентрични лидер прети да је учини 51. државом САД.

Отави су зато потребни диверсификација спољних односа и умањивање економске и политичке зависности од САД.

Нормализација односа

Мада се у канадској штампи већ могу видети скептични коментари и страховања у вези тога шта ће увоз јефтиних кинеских електричних аутомобила значити за домаће компаније из ауто-индустрије, јасно је да ће он погодовати новчанику канадских потрошача. Премијер Карни је изјавио и да се нада да би у будућности Кина могла да уложи у производњу аутомобила у његовој земљи. Такође, несумњиво је да је ублажавање економског трвења са Кином кроз склапање споразума о умањивању царина потез који доприноси нормализацији уздрманих односа две земље, што је у новонасталој економској и геополитичкој ситуацији неопходно и, уопштено говорећи, позитивно по његову земљу. 

Наиме, односи Отаве и Пекинга су последњих седам-осам година, нарочито за време владе претходног премијера Џастина Тридоа, били врло хладни. Повод је било хапшење у децембру 2018. Менг Венџоу, ћерке оснивача и директора дива електронске кинеске индустрије "Хуавеја".

Менг, која је и сама функционер тог предузећа, задржана је на аеродрому у Ванкуверу на путу из Кине у Мексико и потом стављена у кућни притвор, где је провела скоро три године чекајући да буде изручена САД под оптужбом за финансијске малверзације, односно кршење америчких санкција против Ирана. 

Тај дипломатски преседан канадска влада је починила на захтев Вашингтона, који је током првог мандата председника Доналда Трампа почео да врши притиске на "Хуавеј" не би ли га, сматрају у Кини, зауставио у тријумфалном походу на светско тржиште, пошто је "Хуавеј" у то време почињао да диљем света шири своју 5Г мрежу и био на путу да преузме међународни примат у продаји паметних телефона. САД су тада "Хуавеју" ускратиле коришћење америчких патената и за хардвер и за софтвер, и тако практично онемогућиле коришћење његових телефона, што је компанији причинило огромне губитке и на неколико година јако омело њен напредак на тржишту телекомуникационих уређаја. 

Штавише, влада у Отави је 2022. године чак присилила три кинеске компаније које су откупиле деонице канадских предузећа која се баве експлоатацијом литијума и кобалта да се одрекну својих легално стечених власничких удела, јер се Тридоов кабинет приклонио у то време релативно новој америчкој идеји да треба онемогућити кинеске инвестиције у стратешку инфраструктуру и сировине земаља Запада.  

Проблем нарушеног поверења, канадски уступак и кинески геополитички тријумф

Одређене сумње у вези са нормализацијом односа постоје и на кинеској страни. Карни је не тако давно Кину назвао највећом безбедносном претњом по Канаду, тако да поједини коментатори у Источној Азији тврде да Пекинг не треба да му верује и наглашавају да ће се Канада вратити старој политици осуде Кине и постављања идеолошких и политичких захтева чим се режим у Вашингтону промени и на власт врати гарнитура која у међународне односе уноси једностране оцене и придике везане за демократију, људска права и слично.

Другим речима, у Кини се дебатује о питању да ли је канадски отклон од америчке и, шире, западњачке политике економске изолације Кине дефинитиван или привремен.

Ипак, у кинеским медијима чини се преовлађује помирљива линија, односно прихватање иступања Канаде из оквира политике технолошког и економског одвајања од Кине коју су проводиле или још проводе Бајденова и Трампова влада. Односно, на кинеској страни постоји нада да се политички и нарочито економски односи са Канадом могу осетно унапредити, што би наравно ишло и у прилог Пекингу, посебно у светлу трвења са САД и пада робне размене са том, номинално, највећом економијом света.

Да постоји потенцијал да се трговина између Канаде и Кине вишеструко увећа је нешто у чему се у потпуности слажу аналитичари обе земље. У Кини наглашавају да Канада има велике ресурсе и територију, па и већу популацију од, рецимо, Аустралије с којом Пекинг има обимнију трговинску размену, док Канађани посебно истичу комплементарност двеју привреда. 

Поједини економисти и политиколози у Канади сада говоре и о потреби да се све земље међусобно поштују, што је нешто што су протеклих година кинеске дипломате, па и највиши врх, у својим састанцима са лидерима земаља Запада константно истицали, док су њихови саговорници покушавали да им држе придике о демократији и људским правима.

И док је сигурно да ће требати још времена да влада у Отави поврати озбиљно нарушено, или боље рећи, (за време владе бившег премијера Тридоа) изгубљено поверење, посета Карнија Пекингу је први важан корак у том правцу. 

Интересантно је и приметити да док у Вашингтону ликују, у вери да су, у склопу своје доктрине о доминацији западном хемисфером, уклањањем председника Николаса Мадура поткопали присуство Кине у Венецуели и угрозили њен економски примат у Јужној Америци, Пекинг сада може да сматра да је његов узвратни ударац још болнији, јер је успео да од Вашингтона делимично одвоји његовог вишедеценијског верног савезника Канаду, земљу која не само што се налази на истом континенту као и САД већ је и њихов непосредни сусед.

Меморандум о сарадњи потписали су јуче директор Експо 2027 д.о.о. Београд Данило Јеринић и потпредседник компаније Циско за Јужну Европу Агостино Сантони, а присуствовао је Мали, наводи се у саопштењу предузећа Експо 2027 Београд.

"Када глобални технолошки лидер препозна наш напредак и пожели да активно подржи Експо 2027 Београд, то потврђује да је Србија стабилан, поуздан и перспективан партнер. Ова сарадња превазилази и саму изложбу - она представља улагање у дугорочне дигиталне капацитете који ће користити нашим институцијама, привреди и грађанима дуго након завршетка Експа", рекао је Мали.

Дигитални екосистем глобалних размера

Како се наводи у саопштењу, са очекиваних четири милиона посетилаца, више од 130 земаља учесница и изузетно сложеним оперативним окружењем, Експо 2027 Београд функционише као дигитални екосистем глобалних размера, који захтева највише стандарде сајбер безбедности, поузданости и континуитета рада. Кроз ово предложено партнерство, Циско ће сагледати могућности подршке у успостављању снажне технолошке основе Експа, у складу са праксама и безбедносним стандардима који важе за највеће међународне догађаје.

"Почашћени смо могућношћу да Циско постане део овог изузетног путовања које ће се реализовати 2027. године. Видели смо велику енергију и значајан напредак. За Циско, могућност партнерства са Експом 2027 представљала би изузетну прилику да представи своје технологије и платформе", изјавио је старији потпредседник компаније Циско за Јужну Европу Агостино Сантони, током посете Експо 2027 Плејграунду.

Сантони је нагласио да би Циско са поносом подржао Експо 2027 Београд, доносећи своје знање и експертизу како би се обезбедила стабилна повезаност, безбедност у реалном времену и отпорност система, унапређујући искуство свих учесника, док технологија остаје "невидљива" у позадини.

Директор Експо 2027 д.о.о. Београд, Данило Јеринић, изјавио је да идеја да се компанија Циско укључи у пројекат Експо представља снажну потврду значаја и међународног кредибилитета Специјализоване изложбе Експо 2027 Београд.

Шта се постиже сарадњом са Циском

"Циско је глобални лидер у области сајбер безбедности и технолошке инфраструктуре, а партнерство са таквом компанијом додатно би потврдило стабилност, поузданост и кредибилитет нашег пројекта. Кроз сарадњу са компанијом Циско, учесници, излагачи и посетиоци имаће приступ догађају који испуњава највише стандарде безбедности и технолошке поузданости", нагласио је Јеринић.

Додао је да би комплетна технолошка инфраструктура развијена за потребе Експа 2027 остала у употреби и након изложбе, као трајно наслеђе пројекта. Дигитална инфраструктура планирана за потребе Експа 2027 осмишљена је као трајно наслеђе пројекта, са јасним циљем да донесе дугорочну вредност и након завршетка изложбе.

Како се додаје у саопштењу, капацитети, системи и знања који настану кроз ову сарадњу наставиће да унапређују рад јавних институција, јачају конкурентност привреде и доприносе квалитету живота грађана Србије. 

Летелица компаније "Индонезија ер транспорт" требало је да слети на Међународни аеродром "Султан Хасанудин" у Макасару, а контакт је, како се наводи, изгубљен око 13.17 по локалном времену, док је авион летео изнад подручја Мароса, пренела је Синхуа.

Индонежанска агенција за трагање и спасавање Басарнас у Макасару саопштила је да су тимови упућени на сумњиву локацију након што су од компаније "Ернав Индонезија" добили податке о координатама.

Према наводима, потрага се спроводи у области Леанг-Леанг, у регентству Марос.

Шеф операција Басарнас Макасар Анди Султан изјавио је да прелиминарне информације указују на то да је авион био на путу ка Макасару када је изгубљен контакт.

У заједничкој операцији потраге и спасавања учествују три тима са око 25 људи.

"Припадници Министарства унутрашњих послова у Београду ухапсили су малолетно лице које је, како се сумња, 6. децембра прошле године, пуцало на мушкарца у ресторану Дурмитор у Београду. Полиција је реаговала брзо и ефикасно, подсетићу да је полиција у кратком року идентификовала извршиоца покушаја тешког убиства, поднела кривичне пријаве против осумњичених, расписала потраге и ухапсила једног од саучесника, спречивши даље извршење тешког кривичног дела. Интензиван оперативни рад на расветљавању свих околности овог догађаја и даље је у току", рекао је министар Ивица Дачић.

Сумња се да је 6. девембра у ресторану Дурмитор испалио неколико хитаца у Н. К.

За столом са оштећеним је тада седео Ненад Алајбеговић звани Алибег, иначе бивши вођа навијача Партизана који је неколико пута рањаван, а последњи пут је на њега пуцано 8. јула прошле године.

Недавно је ухапшена група чију припадници су осумњичени да су три пута покушали да убију Алајбеговића.