Епицентар земљотреса био је на дубини од пет километара и удаљености од шест километара од места Теарце, преноси портал македонијаденес.

Како се наводи, потрес се осетио у Скопљу и Тетову, али и деловима Албаније и Србије.

У региону Призрена, 20 километара југо-источно од града, у 22.05 часова по локалном времену регистрован је земљотрес јачине 4,7 степени Рихтерове скале, саопштио је Републички сеизмолошки завод.

Теоријски интензитет у епицентру процењен је на VI-VII степена Меркалијеве скале, што може изазвати умерена оштећења на објектима у епицентралној области.

За сада нема извештаја о материјалној штети. 

Ванредни професор Факултета безбедности Владимир Ајзенхамер оцењује да могућност америчког напада на Иран постоји, али да није извесна. Коначна одлука, како истиче, зависиће пре свега од исхода преговора који се воде у Оману, али и од политичких притисака који долазе из Израела, нарочито уочи посете израелског премијера Бенјамина Нетанјахуа Вашингтону.

Према Ајзенхамеровим речима, амерички председник Доналд Трамп налази се између две супротстављене опције. Са једне стране, Иран шаље помирљиве сигнале Сједињеним Државама и показује спремност за разговоре. Са друге стране, Израел инсистира да преговори морају да обухвате и ирански балистички програм, а не само нуклеарно питање.

"Између ова два пола Трамп треба да одлучи каква ће бити његова заливска политика", додаје Ајзенхамер. 

Иако тренутно постоји простор за наставак дијалога, Ајзенхамер упозорава да искуства из блиске прошлости не уливају потпуно поверење. Подсећа да је и прошлог лета деловало да преговори напредују, али је ситуација убрзо ескалирала у сукоб између Израела и Ирана, уз укључивање Сједињених Држава. Тај период, како наводи, показао је да је привидна спремност на компромис била више политичка представа него искрена намера.

"Налазимо се у ситуацији у којој преговори могу успети и спречити ескалацију, али је такође могуће да ситуација врло лако исклизне у праву кризу", оцењује Ајзенхамер.

Он истиче да су разговори у Оману започети у релативно доброј атмосфери, али без конкретних резултата. Ипак, позитивним знаком сматра то што су Сједињене Америчке Државе прихватиле измештање из Истанбула у Оман, као и озбиљност састава делегација са обе стране.

Са америчке стране учествовали су специјални изасланик САД за Блиски исток Стив Виткоф и Џаред Кушнер, зет председника Доналда Трампа, док је Иран послао високе представнике блиске врху власти и безбедносним структурама, међу којима је био и саветник врховног верског лидера, Али Лариџани.

"Састав преговарачких тимова показује да је реч о тврдим и искусним преговарачима. Џаред Кушнер је познат као неко ко уме да приведе договоре крају, док је Стив Виткоф тврд према Ирану, али не заговара војну интервенцију. Са иранске стране у Оману је био министар спољних послова, а убрзо је стигао и Али Лариџани, човек веома близак круговима Револуционарне гарде, саветник врховног вође Алија Хамнеија и генерални секретар Савета за националну безбедност. То јасно говори о озбиљности делегација и начину на који су преговори структурирани", објашњава Ајзенхамер.

Указује да је управо Али Лариџани током администрације Барака Обаме играо кључну улогу у постизању нуклеарног споразума са Ираном. То, како објашњава, шаље јасну поруку да су обе стране спремне за преговоре, али и да не одустају од својих тврдих позиција, па је и даље могуће постићи договор.

Ајзенхамер подсећа да је Али Лариџани и током администрације Барака Обаме имао значајну улогу у постизању нуклеарног споразума са Ираном, што указује на континуитет и озбиљност иранског приступа.

Према његовим речима, избор преговарача са обе стране показује да постоји спремност за дијалог, али и истрајавање на чврстим позицијама, због чега простор за договор и даље постоји.

Ајзенхамер оцењује да су и преговори и ескалација подједнако могући сценарији, те да ће наредни потези кључних актера одредити да ли ће доћи до компромиса или до нове кризе.

Пеовић: Амерички напад на Иран не би био изненађење

Истраживач-сарадник Института за европске студије Србољуб Пеовић објашњава да је избор Омана као места преговора важан пре свега због иранске жеље да се избегне укључивање трећих страна.

Према његовим речима, Иран настоји да избегне формат преговора у којем би посредници, попут Турске или других регионалних актера, могли да делују као полуга утицаја Сједињених Држава.

"Жеља Ирана је да нема овакве треће стране која би могла да служи као полуга Сједињеним Државама и да се пре свега избегне посредовање Турске. Иако Техеран има коректне односе са Анкаром, не жели трећу страну која би могла да утиче на ток и исход разговора, због чега је Оман прихватљивија и неутралнија опција", истиче Пеовић.

Говорећи о могућности америчког напада на Иран, Пеовић оцењује да такав сценарио не би био изненађење, јер ниједна страна не одустаје од својих кључних позиција. Иран је, како каже, спреман да преговара о нуклеарном програму и евентуалном повратку на ниво обогаћивања уранијума од 3,67 одсто, али не и о балистичком програму који Техеран сматра основом своје стратегије одвраћања, нити о подршци парадржавним структурама као што су Хезболах и Хути.

Са друге стране, управо на тим питањима инсистирају Сједињене Државе, што отвара дилему да ли би евентуални споразум који их изостави био прихватљив за Израел, који балистички програм Ирана и деловање ових група доживљава као директну безбедносну претњу.

Осврћући се на протесте у Ирану, Пеовић сматра да они више не представљају релевантан фактор у америчкој политици према Техерану. Протести су, како наводи, брзо угушени, а демонстранти су се нашли између избора између сопственог режима и спољних актера попут Сједињених Држава и Израела.

"Велики је проблем за демонстранте што су стављени на избор између са једне стране режима власти и са друге стране између Сједињених Држава и Израела, који су у Ирану омражени", наглашава Пеовић.

Радић: Могућа интервенција САД у Иран – ограничена, прецизна и са јасним циљевима

Војни аналитичар Александар Радић оцењује да су Сједињене Америчке Државе и њихови савезници у овом тренутку у потпуности припремљени за евентуалну војну операцију против Ирана. Она би, уколико до ње дође, била временски ограничена и усмерена на пажљиво одабране циљеве.

Према његовим речима, распоређени ресурси на терену указују на способност за брзу и контролисану интервенцију, а не на дуготрајни рат.

Радић истиче да су америчке базе у заливским земљама значајно ојачане, посебно у сегменту противваздушне и противракетне одбране, као и да су кључну улогу добиле базе у Јордану и нова инфраструктура у Саудијској Арабији, ближе Црвеном мору. У региону се, како наводи, налази и борбена група носача авиона "Абрахам Линколн", док свакодневно пристижу додатна појачања, укључујући специјализоване авионе за електронско извиђање и ометање, као и стратешке бомбардере.

Према Радићевој оцени, анализа кретања војних средстава последњих недеља указује на припреме за операцију већих размера, али са јасно ограниченим трајањем и обимом. Он наглашава да Сједињене Државе, имајући у виду искуства из Ирака и Авганистана, нису у позицији нити имају интерес да уђу у дуготрајан рат без јасне политичке визије и дефинисаног крајњег циља.

Говорећи о могућим циљевима удара, Радић сматра да би се евентуална интервенција могла ослонити на прошлогодишњи модел израелских напада на Иран – прецизне ударе на објекте повезане са нуклеарним програмом, пре свега ради политичког оправдања операције пред међународном јавношћу. Он додаје да је Иран свестан таквог сценарија и да већ предузима мере заштите инфраструктуре.

Међутим, Радић упозорава да би далеко озбиљнији сигнал била евентуална дејства усмерена на конкретне личности из врха иранског војног и политичког система. Подсећа да је Израел у претходним операцијама за кратко време елиминисао 30 високих иранских генерала, што указује на модел који би могао да се понови. У том контексту, истиче да би такви удари указивали на много шири политички циљ – промену власти у Ирану.

Осврћући се на поређење са ратом у Украјини, Радић наглашава да би евентуална акција против Ирана, са војно-стручног становишта, представљала инвазију, али без употребе копнених снага. За разлику од руског приступа у Украјини, сценарио на Блиском истоку подразумевао би дејства из ваздушног простора, са великих дистанци, у условима у којима је иранска противваздушна одбрана већ знатно ослабљена.

Према његовим речима, управо та околност даје нападачкој страни значајну маневарску предност и могућност да операцију спроведе уз минималне губитке. Кључно питање, међутим, остаје избор циљева.

Целу емисију можете погледати у видеу на почетку текста.

"У бројним западним друштвима, у први план избили су лидери који деструкцију претпостављају суштинским променама... Иронично, председник САД – земље која је више него било која друга држава обликовала послератни поредак – сада представља најистакнутијег разбијача. Као резултат тога, после 80 година изградње, поратни поредак се разграђује", наводи се у извештају Минхенске конференције.

Готово истовремено, сличну оцену је изнео и француски председник Емануел Макрон, који је упозорио да би Европа, какву познајемо, могла нестати у наредних пет година, уколико из улоге посматрача не постане учесник светских догађаја.

Макрон: Ћутање је увод у крај Европе

"Ако желимо да будемо посматрачи, онда то води ка срећној покорности. Никоме не сметамо, трудимо се да будемо љубазни према Американцима, а са Кинезима настављамо као и пре. Кажем вам, ако ништа не урадимо, Европа ће бити збрисана за пет година", рекао је Макрон Зидојче цајтунгу.

Оба упозорења уследила су свега неколико дана пред почетак Минхенске безбедносне конференције, која се, као и прошле године, суочава са проблемима насталим због рата у Украјини, хаоса на Блиском истоку и сасвим новим изазовима изазваним агресивном политиком Трампове администрације према Гренланду.

"Под Доналдом Трампом, Сједињене Државе су у највећој мери одустале од улоге лидера слободног света", наводи се у извештају Минхенске конференције, на који се, одмах, обрушио амерички амбасадор при НАТО-у Метју Витакер.

"Ја не видим да се свет распада... Трампова администрација не покушава да растури НАТО, већ жели снажнију Европу", рекао је Витакер.

"Када су деца мала, зависна су од вас, али на концу очекујете да порасту и пронађу посао. О томе се ради", објаснио је амерички амбасадор.

Стручњаци Минхенске конференције су, уз извештај, приложили и истраживање јавног мњења о јединству Запада, према којем готово половина испитаника сматра да је овај регион разједињенији него што је био пре десет година, при чему је вера у јединство најмања у Америци и Канади.

Кључни амерички савезници у послератној ери, попут Канаде, Велике Британије, Француске и Немачке, сматрају да је Трампова политика лоша по њихове државе, што варира од 77 одсто противника приступа Беле куће у Канади, до 54 одсто у Британији.

Ипак, ништа без Америке

Али велика већина испитаника у тим државама сматра да се ниједна већа светска криза, укључујући ратове и глобално загревање, не може решити без снажног ангажмана Вашингтона.

Западни аналитичари сматрају да је Трамп занемарио неке од кључних принципа на којима је био заснован свет од Другог светског рата наовамо, укључујући територијални интегритет и претње употребе силе против других држава.

Чини се да постоји озбиљан број држава чији се званичници не би сложили са оваквим ставовима стручњака Минхенске конференције, док у самој Америци постоје озбиљне стрепње да ће на предстојећим изборима демократе успети да зауставе тренд који је Трамп покренуо.

Критичари Доналда Трампа, али и Минхенске конференције, сматрају да ставови америчког председника не треба да представљају никакво изненађење, јер је кључне правце нове политике најавио још током инаугурационог говора јануара прошле године.

Све је било јасно од првог дана

"Мој недавни избор представља мандат да у потпуности и тотално преокренем ужасну издају и све остале бројне издаје и људима повратим веру, богатство, демократију и на концу слободу. Од овог тренутка, силазна путања САД је окончана", рекао је Трамп пре него што је ушао у Белу кућу.

Најважнији експоненти Трампове спољне политике, попут државног секретара Марка Рубија, одмах затим су упозорили да је послератни светски поредак "не само превазиђен већ и уперен против Америке".

"Још једном, позвани смо да из хаоса створимо слободни свет и то неће бити лако", рекао је Рубио.

Нова америчка политика је, у почетку, сматрана аномалијом коју ће већ наредна администрација на неки начин "испеглати", па у будућности неће представљати претерано велики проблем.

Ствари су се драматично промениле када је, почетком децембра, објављена нова национална стратегија САД којом је Европа упозорена да јој прети цивилизацијски пад ако не промени своју досадашњу политику.

Праћена најавама заузимања Гренланда "милом или силом", ова стратегија је навела европске престонице да под знак питања доведу добре намере Америке, мада се свега неколицина лидера осмелила да то јавно каже.

"Владе у Европи али и широм света почеле су полако да схватају да нада не представља ваљану стратегију. Уколико наставе да буду неми посматрачи, могле би се наћи у милости политике велике силе и не би требало да буду изненађене уколико се распрши поредак који су толико тетошиле", наводи се у извештају Минхенске конференције.

Већ у петак, ставове о стању Трамповог новог света укрстиће француски председник Емануел Макрон и немачки канцелар Фридрих Мерц са државним секретаром Марком Рубиом. Одмах затим, Рубио путује у Мађарску и Словачку, чији су лидери нови миљеници америчке спољне политике.

Повод ваше посете је следећи састанак за планирање учешћа на специјализованој изложби следеће године?

Као што знате, за мање од месец очекује нас други АЈПИЕМ, међународни састанак за планирање учешћа, друго окупљање представника земаља учесница специјализоване изложбе Експо 2027 Београд, и веома је важно да будемо добро припремљени и да имамо одговоре на сва питања и сумње које земље имају. Морамо да имамо припремљене све информације које ће им бити потребне како би постали заиста активни. Јутрос сам посетио Експо градилиште и био сам изненађен када сам видео колико је напредовала изградња.

Да ли сте задовољни напретком?

Веома задовољан. Искрено, није ми било у плану да идем на градилиште, али сам замолио да одем, видео сам неке слике пре, и хтео сам да се уверим лично. Невероватно напредује. Када сам видео главну зграду за међународне учеснике, мислим да ће у марту, земље које дођу бити одушевљене да виде напредак. Све се ради на време, завршава се можда и пре рока.

Више од 130 земаља до сада је потврдило учешће на изложби, шта вам то говори?

Пре свега нам говори колику подршку желе да пруже Србији, показује жељу да буду присутни овде. Желе да помогну Србији да иде напред, да подигну ниво међународне свести о Србији и прихвате платформу коју нуди. Самим тим расте интерес да буду присутни на Експо изложби. Прошле године смо затворили Експо у Осаки и сада је веома важан тренутак да се уради следећи корак. Ситуација у свету је веома компликована, видимо да се геополитички ствари мењају. Земље које су биле савезници више то нису, оне које то нису биле, сада се зближавају, а Експо управо даје ту платформу која на неки начин гаси ту буку у свету и концентрише се на једну ствар, окупљајући све земље да буду заједно.

Да ли смо као земља домаћин, урадили до сада све што је планирано и потребно, као што сте рекли, остало је мало времена до маја 2027. године?

Мислим да је Србија успела до сада да испуни свако дато обећање, мислим да је, у односу на све регионе и земље у свету, Србија заиста све оно што је обећала током кандидатуре и материјализовала. Зато и имате толико пријављених земља за учешће, јер да те земље нису осетиле подршку, да нису виделе сигурност у платформи коју је Србија понудила, не би се ни одазвале позиву. Да није тако, не би имале потребу да дођу на Експо, могле би да чекају неки следећи, да не учествују, али чињеница да долазе, и да видимо толико јаких учесника, могу да кажем јачих него на многим досадашњим изложбама на којима сам радио, то показује да је Србија испунила сва обећања и остала доследна.

У марту је следећи састанак за планирање учешћа као што сте рекли, искуствено на шта се треба сада највише фокусирати?

Први састанак је био више теоријски, шта се очекује и како да се развије тема, да се прича о врсти и типовима павиљона.Овај састанак је више оперативан и сада земље долазе са реалнијим питањима, траже одговоре и опције на то како ће заиста бити присутне физички, где ће живети, како ће градити павиљоне, које су компаније у Србији доступне за сарадњу и градњу, који је то садржај који ће понудити како ће одговорити на тему, како су је разумели, који део теме желе више да истакну. Мислим да Експо није осмишљен да сви одговоре на тему једнако, већ управо да те различитости буду приказане на једном месту, и да се нађе једнак и јединствен тренд како бисмо ишли даље и гледали у будућност.

Најмање четири полицајца су повређена у нередима, док је запаљено и возило телевизије АБЦ.

Уз повике "Рама, одлази", демонстранти су се окупили у центру Тиране захтевајући оставку премијера Едија Раме и његове заменице, министарке инфраструктуре Белинде Балуку, коју је Специјално тело за борбу против корупције и организованог криминала недавно оптужило за корупцију и злоупотребу службеног положаја.

"Револт је једини пут ка смени Едија Раме, који је Албанце оставио без лекова, док је грађане Драча препустио судбини после апокалиптичних поплава", рекао је један од лидера опозиције и некадашњи премијер Саљи Бериша.

Бериши је одговорио шеф посланичке групе владајућих социјалиста у парламенту Таулант Баља, који је рекао да је "крв полицајаца крв државе".

"Ко год дигне руку на припаднике полиције, подигао је руку против државе", рекао је Баља.

Албанска полиција је у центар Тиране упутила око 1.400 полицајаца.

Опозиција је најавила да ће протести против Раме, који се на власти налази од 2013. године, бити настављени све док не буде пронађено политичко решење кризе у тој држави.

Четворогодишња девојчица из околине Чачка је након операције крајника у чачанској болници, због компликација, хитно упућена у Београд, где је преминула.

Њена породица очекује одговоре на питања шта се тачно догодило и због чега се операција завршила смртним исходом. Испред болнице, где су се окупили грађани, изашао је директор.

"Дете је у Београд отишло без икакве документације из Чачка, мени Маричић шаље отпусну листу на Вибер. Је л' вас, као директора, срамота кога сте запослили?", упитала је Сања Марковић, мајка преминуле девојчице, директора чачанске болнице Дејана Дабића.

Из чачанске болнице истичу да се утврђује да ли је било пропуста у лечењу, уз предузимање свих мера како би се утврдио узрок тог трагичног догађаја. Наложена је интерна провера квалитета стручног рада.

"Образујући комисију од три лекара педијатра, оториноларинголога и анестезиолога, у преподневним часовима је дошла и инспекторка Министарства здравља, која је тражила сву документацију историје болести на увид, при чему након анализе те документације није нашла неке пропусте у вођењу медицинске документације", рекао је др Дејан Дабић, директор Опште болнице у Чачку.

"У наставку поступка наложен је и спољашњи стручни надзор, који оцењује квалитет стручног рада, односно поступање лекара. По добијању свих извештаја, Министарство здравља предузеће све законом предвиђене мере", навели су из Министарства здравља.

Заштитник грађана је покренуо испитни поступак оцене законитости и правилности рада чачанске Опште болнице, а Више јавно тужилаштво наложило је да се, уз обдукцију тела преминуле девојчице, изврше токсиколошке анализе, као и да се предузму и друге мере и радње ради утврђивања свих околности у вези с тим догађајем.

Навели су да Србима у Хрватској и Хрватима у Србији одговарају опуштенији односи између две земље, да цео тај простор буде интегрисан у европски политички, економски и културни простор у којима ће право мањина бити једна од првих права која ће се, уз људска и грађанска права, поштовати.

То је био први сусрет на највишем нивоу између представника два народа у Београду, а њихови представници договорили су се да се сарадња настави, без обзира на то какви ће бити односи двеју земаља.

Пуповац, који је и председник Самосталне демократске српске странке (СДСС) и посланик у хрватском Сабору, рекао је да су Хрвати из Србије и Срби из Хрватске још од 2006. и 2007. постали нека врста златног моста у односима између њихових држава. Ту су, како каже, политику практиковали до пре три године када су, разочарани свиме што су доживљавали и свиме што се догађало у односима између две државе, зауставили своје активности на одређено време.

"Морам да признам да смо релативно брзо схватили да за то постоји цена и за нас, за хрватски народ који живи у Србији и да постоји цена за српски народ који живи у Хрватској. Цена која је прилично висока у погледу тешке атмосфере, токсичне, овде на један начин, с друге стране на други начин. И истовремено да је то висока цена за Србију и за Хрватску, без обзира да ли то жели да се призна или не", рекао је Пуповац.

Зато су, како је рекао, одлучили да ту своју улогу обнове.  урадимо јер не обнављамо ништа што се обновити не може", рекао је Пуповац. 

Јасна Војнић изјавила је да су представници Хрвата у Србији и Срба у Хрватској договорили да, поред институционалне сарадње коју имају већ дуги низ година, покрену активности у смеру промене перцепције код људи, али и да покушају да створе неке услове да се промени и политичка воља у позитивном смеру у односима две државе.

"Свесни смо да је то реч о дугорочном процесу, чији је циљ и подизање нивоа информисаности, едукације шире јавности, али пре свега, постепена промена друштвене свести, окретање ка будућности, а не стално враћање уназад. Мржња и неповерење не смеју да буду стално стање наших друштава", рекла је Војнић. 

Нагласила је да су свесни да данас у јавности има превише тешких речи, превише отровних наратива и превише садржаја који продубљују поделе и да они у томе не желе да учествују. 

Истакла је и да предуго односи између Србије и Хрватске тапкају у месту.  

Навела је да ограничење маржи није нешто што је оригинална рецептура Србије.

"Свака страна ће у предстојећој арбитражи износити своје аргументе и своје доказе. Шта смо ми то конкретно урадили, да смо њих довели у неки положај а да се нисмо првенствено руководили нашим националним економским интересима? То је оно на чему смо били истрајни. Били смо конструктивни, имали смо интензивну комуникацију са Делезом све време, безброј састанака, они су били активно укључени у израду закона. То причам о периоду у последњих месец дана, али и у претходним месецима", нагласила је министарка Лазаревић.

Компанија Ahold Delhaize потврдила је 6. фебруара да је поднела захтев за арбитражу Међународном центру за решавање инвестиционих спорова да би заштитила, како је саопштила, своја права према Билатералном инвестиционом споразуму између Холандије и Србије у вези са регулаторним мерама које је Влада Србије спровела у септембру 2025. године.

Компанија тврди да је одлука Владе Србије утицала на више од 85 одсто прихода компаније "Делез Србија", као и да су били приморани да донесу одлуку о затварању 25 продавница и обуставе инвестиције планиране за 2026. годину, што је довело до губитка више стотина радних места у Србији.

За Дејвија је обезбеђивање новог уговора за финансирање светског сервиса један од приоритета пре напуштања функције у априлу. Он и други челници Би-Би-Сија упозоравали су на опасност од гашења делова светског сервиса, а истраживања Би-Би-Сија указују на раст поверења у државне емитере из Русије и Кине широм света.

Говорећи на догађају о глобалној безбедности медија, Дејви је рекао да је будућност светског сервиса сада "у средишту" дискусија о обнављању краљевске повеље о Би-Би-Сију која је на снази до краја 2027. године. Такође је упозорио на проблем са непосредним финансирањем.

"Тренутни аранжман о финансирању са Министарством спољних послова истиче крајем марта. За седам недеља. Чекамо да чујемо исход договора", навео је Дејви.

Већи део буџета светског сервиса од 400 милиона фунти долази од накнаде за лиценцу, иако је Министарство спољних послова прошле године допринело буџету са 137 милиона фунти.

"Позивам владу да подржи Светски сервис, да делује одлучно и самоуверено у вези са оним што можемо постићи у овој области и да делује што пре", рекао је Дејви.

Дугорочно гледано, Дејви се залаже за већа улагања пореских обвезника у ову службу, с обзиром на Трампову одлуку о укидању финансирања америчких јавних медија који послују у иностранству, као и на најављена смањења финансирања у водећим медијима.

Ниво поверења у Би-Би-Сијев светски сервис непромењен

Би-Би-Сијево истраживање показало је да је ниво поверења углавном непромењен у односу на пре четири године и износи 78 одсто. Истовремено, како наводе из Би-Би-Сија, порасло је поверење у медије које финансирају Русија и Кина.

Министри су били наклоњени идеји да је светски сервис битан инструмент меке моћи. Међутим, финансирање у целоj британској влади и даље је изузетно ограничено, наводи Гардијан.

"Рад који Светски сервис обавља као независни и поуздани емитер, представљајући Уједињено Краљевство, нашу културу и наше вредности широм света, ова влада високо цени. Финансирање путем грантова за наредне три године за Светску службу биће одређено кроз процес расподеле FCDO. Коначне укупне расподеле FCDO биће извршене благовремено пре почетка фискалне 2026-27. године", рекао је Крис Елмор, министар у Форин офису.

Би-Би-Сијев светски сервис је највећи светски емитер информативног програма. Емитује радијски, телевизијски и онлајн програм на више од 40 језика.

"Угостио сам Милорада Додика и са занимањем саслушао његове импресије о посети САД, истовремено га упознајући са предстојећим разговорима које ћу имати са најважнијим европским и светским званичницима. Разговарали смо и о свим другим питањима од значаја за живот Србије и Српске", истакао је Вучић.

Ватра је настала у ходнику у плафонској конструкцији испред канцеларије бр. 435, око 8.15.

"Реч је о квару елемената уградне неонске светиљке у плафону", наводи се у мишљењу.

У тој згради су и Тужилаштво за организовани криминал и Тужилаштво за ратне злочине, као и притворска јединица.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

11.02.2026. Среда Топлије, у кошавском подручју и даље ветровито. Пре подне претежно сунчано уз малу и умерену облачност, осим по котлинама и долинама река југозападне и јужне Србије где се очекују магла или ниска облачност. После подне постепено наоблачење са запада које ће увече и током ноћи понегде у Војводини, али и на југу земље, условити слабу кишу. Дуваће слаб и умерен, у кошавском подручју јак, а на југу Баната и у доњем Подунављу олујни југоисточни ветар. Најнижа температура од -2 до 5, а највиша од 12 до 16 степени. У Тимочкој Крајини облачно, хладно и тмурно, уз највишу дневну температуру око 1 степен. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s , МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, Поледица – залеђивање мокрих површина, вероватноћа 70%

12.02.2026. Четвртак Топло, али и даље у кошавском подручју уз умерен и јак, а на југу Баната и доњем Подунављу и олујни југоисточни ветар који ће крајем дана бити у слабљењу. Током дана променљиво са дужим сунчаним периодима, а увече и током ноћи ново наоблачење са кишом са запада. Најнижа температура од -1 до 7, а највиша од 13 до 18, у Тимочкој Крајини и даље хладно, око 4 степена. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s , МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, Поледица – залеђивање мокрих површина, вероватноћа 60%

13.02.2026. Петак  Мало хладније уз скретање ветра на северозападни правац. Током дана облачно са слабом кишом, средином дана престанак падавина у северним, а до краја дана у свим пределима Србије уз постепено разведравање. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 7 до 12 степени.

14.02.2026. Субота Претежно сунчано, али се крајем дана очекује ново наоблачење са кишом. Ветар слаб и умерен, поново у скретању на јужни и југоисточни. Најнижа температура од 1 до 5, а највиша од 10 до 14 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 15.02.2026. до 19.02.2026.)
У недељу облачно са кишом и хладније, после подне уз даљи пад температуре киша ће краткотрајно прећи у снег. Температурне осцилације уз честа наоблачења очекују се и у наставку периода.

Једна особа је тешко повређена и пребачена у Ургентни центар.

Полиција је изашла на увиђај.

Сумња се да су Г. С. и Д. Ђ., у периоду од 2017. до 2024. године, незаконито задржавали за себе и поклањали трећим лицима разну техничку робу купљену од два привредна друштва из Лесковца новчаним средствима Установе.

Такође, Г. С. се сумњичи да је користила службено возило у приватне сврхе, да је новчаним средствима Установе плаћала туристичке аранжмане за себе и своје пријатеље, као и да је омогућила да се средства Установе, предвиђена за репрезентацију, троше изнад дозвољеног плана.

Укупна материјална штета коју су осумњичени причинили Установи, чији је оснивач Република Србија, износи преко седам милиона динара. Г. С. и Д. Ђ. је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити спроведени на саслушање у надлежном тужилаштву.

Tо је додатно узнемирило студенте и наставнике, а иза свега стоји политичка одлука да се на сваки начин оспори рад нашег универзитета, поручује Арсић и додаје да ће се свим правним средствима борити да се то не догоди.

У допису Универзитет у Приштини тражи да им се врати зграда Факултета техничких наука јер је, како је наведено, на њиховој катастарској парцели.

"Нуде две опције. Прва је да се ми иселимо из те зграде, а друга опција је да ступимо у неки уговорни однос којим бисмо ми ту зграду изгледа закупили", наводи Арсић.

Додаје да је управа Универзитета одмах реаговала.

"После те почетне изненађености и затечености одмах смо обавестили припаднике међународне заједнице, Квинту, ОЕБС, Европску делегацију и наше државне органе. И сада се анализира ситуација. ОЕБС је први реаговао и тражио копију тог дописа. Све ово је додатно узнемирило цео Универзитет. Сви су се узбунили, студенти, наставници", каже ректор Арсић. 

На питање да ли овај допис треба тумачити и као почетак реализације плана Аљбина Куртија да реинтегрише српско здравство и образовање у такозвани косовски систем, ректор Арсић каже да "све иде у том смеру".

"Сами закони као да нису довољни, већ то показује какви ће бити следећи кораци, њихови покушаји да покажу и докажу да је то њихова имовина", наглашава Арсић.

Споран катастарски број парцеле

Каже да је најчудније што се у допису наводи катастарски број парцеле који уопште није онај на коме се налази зграда ФТН-а.

"Ја сам био декан тог факултета тако да знам добро која је то парцела. Тражили смо у катастру, нема тог броја парцеле. Све то показује да нема никакве добре намере. Циљ свега је Универзитет, да се он на неки начин обесправи, инкриминише, да се докаже да смо ми нелегални, да смо запосели туђу имовину, да радимо нелегалан посао и да нас на тај начин укину", тврди Арсић.

Додаје да су на то указивали од самог почетка и да је покушај одузимања зграде ФТН-а удар на цео Универзитет.

"Нема то никакве везе ни са каквом законитошћу или другим правним стварима. То је прави удар на Универзитет. Само то."

Политичко, а не правно питање

Ректор Арсић каже да ће управа Универзитета искористити сва правна средства да не дође до пресељења ФТН-а.

"Ту смо да се боримо и користићемо сва правна средства, а прво политичка јер је ово политичко питање. Ово нема везе са правом, са правом власништва", каже Арсић.

Подсећа да је пре неколико месеци одузета зграда Универзитетске библиотеке.

"Морали смо више од 30.000 књига да спасавамо, да их сместимо на сигурно. Ово је само још један корак и то је чисто политичко питање и мислим да је онда то и питање за политичке представнике, више него за нас. Ми смо наставно-образовно-истраживачка институција. Ми ћемо се трудити да се наставни процес одвија редовно, да студенти и наставници немају никакве проблеме", закључује ректор Универзитета у Приштини са седиштем у Косовској Митровици.

Душка Лакета из Завода за ургентну медицину изјавила је за Танјуг да је екипа Хитне помоћи у 13.54 примила позив за Улицу Дожа Ђерђа број 64 на Грбавици, где је затекла повређеног мушкарца старог 58 година са повредама у пределу шаке и натколенице, насталим хладним оружјем.

Он је у стабилном стању превезен у Ургентни центар Клиничког центра Војводине.

Према незваничним информацијама, таксисту је напала особа коју је превезао из Београда до Новог Сада. Како сазнаје РТС, нападач му је том приликом украо торбицу у којој се налазио новац, након чега је побегао са места догађаја.

На путу у Улици Дожа Ђерђа између бројева 57 и 64 виде се трагови крви, а такси возило склоњено је на паркинг и на њему стоји натпис Оперативне форензике да не сме да се скида службени печат и знак јер је то кршење Кривичног законика. 

На лицу места били су возила Завода за ургентну медицину, припадници полиције, као и форензика, а увиђај је завршен.

У току је потрага за нападачем.

Додају да је непознати за собом оставио исписане и графите "Free Palestine" и "Free Gaza".

Запослени у амбуланти и вртићу били су у згради док је непозната особа исписивала графите.

Случај је пријављен полицији.

Канцеларија за КиМ: Исти графити исписани на бандерама у Добротину пре неколико месеци

Канцеларија за КиМ саопштила је да је мушкарац албанске националности у налету безумне мржње на амбуланти у српском селу Добротин код Липљана исписао графите који величају терористичку организацију "УЧК", а затим упао у оближњи вртић где су се налазила деца и викао, вређао и провоцирао, али су га васпитачице на сву срећу прибрано удаљиле из дворишта обданишта.

"Мештани Добротина, у коме живи више стотина Срба, међу којима су и родитељи који свакодневно своју децу воде у овај вртић дубоко су узнемирени оваквим догађајима и забринути за безбедност, посебно када се зна за све злочине које су у Покрајини починили терористи ове злочиначке организације", наводи се у саопштењу.

"До овог срамног инцидента долази само дан након што је главни тужилац у Хагу затражио по 45 година робије за четворицу лидера терористичке организације тзв. ОВК, што довољно говори о тежини дела која им се стављају на терет и да је ова злочиначка идеологија и даље жива на простору КиМ", истиче се у саопштењу.

Како се додаје, да ово није изолован инцидент показује и чињеница да су исти графити исписани на бандерама у Добротину пре неколико месеци, што је још једна у низу претњи и део осмишљене кампање која позива на насиље и прогон Срба са њихових огњишта.

"Представници локалне самоуправе обишли су вртић и амбуланту како би разговарали са мештанима и видели на који начин могу да надокнаде насталу штету", додаје се у саопштењу.

Како додају, "етнички инциденти усмерени на српски народ на простору Косова и Метохије нижу се годинама, док политичари из Приштине уместо осуде насиља и провокација према Србима, својим запаљивим и антисрпским изјавама подстичу овакве инциденте".

Канцеларија за КиМ ће, како се наводи, наставити да дипломатским каналима указује на овакве и сличне инциденте свим релевантним међународним актерима са јасним захтевом за побољшање безбедности Срба на простору Косова и Метохије, уз очекивање да се починилац овог и свих сличних инцидената адекватно санкционише.

Мајор Предраг Љутић из 72. Бригадe за специјалне операције Војске Србије каже за РТС да су задовољни бројем пристиглих пријава.

"Ово је прва недеља конкурса, а кандидатима је потребно одређено време да прикупе документацију. На основу искуства из претходних селекција, највише пријава до сада нам је стизало у последње две недеље конкурса", наводи Љутић.

Померена старосна граница

Једна од новина у односу на раније конкурсе јесте померање старосне границе. Водећи се искуствима из претходних селекција, одлучено је да право пријаве сада имају кандидати до 35 година.

"Сусретали смо се са доста кандидата старости између 28 и 30 година који су показали одличне резултате. Зато смо одлучили да старосну границу померимо на 35 година и пружимо шансу и тим кандидатима“, објашњава Љутић.

Колико су строги критеријуми

Конкурс се односи на пријем у две специјалне јединице, а критеријуми су, како се истиче, знатно строжи него за остале припаднике Војске Србије. Селекција подразумева десетонедељну обуку.

"Сви кандидати приступиће разним сегментима обуке као што су стројева обука, тактичка обука заједничког садржаја и специјалних дејстава, наоружање и ватрена обука, топографија, реализација гађања са пешадијским наоружањем, реализација кондиционих маршева и константно ће са кандидатима бити реализована физичка обука. Они ће бити праћени свих 10 недеља, њихови успеси ће бити евидентирани и на крају ће на основу тих успеха бити формирана и јединствена листа кандидата", објашњава Љутић.

Имају ли предност спортисти

Бављење спортом није формални услов, али се подразумева добра физичка спремност.

"Сви припадници специјалних снага се, било рекреативно или професионално, баве спортом. Та способност је и те како пожељна код кандидата“, истиче Љутић.

Поред тога, искуство у цивилном падобранству, додаје, може бити предност, али није пресудно.

"Војни падобранци морају да прођу обуку која је прописана војним стандардима, основну и вишу падобранску обуку. Шта нам говори о кандидатима који се баве падобранством? Да су то људи који су у ситуацији и могућности да исконтролишу страх и да у кризним ситуацијама брзо и правилно реагују, што је одлика свих припадника специјалних снага", поручује Љутић.

"Чврсто се држимо стандарда, неки кандидати одустану током обуке"

Искуства са претходних конкурса, како наводи, показују да је интересовање константно велико, али да само најбољи пролазе селекцију.

"Стандарди су непромењени и њих се чврсто држимо. Интересовање је велико, тако да имамо довољно потенцијала да можемо да одаберемо оне који су најбољи и који заслужују да стану у строј елитних јединица“, истиче Љутић.

Одређен број кандидата одустане током селективне обуке, најчешће у првим недељама.

"Најтеже су им падали живот у колективу, ограничено коришћење мобилних телефона и друштвених мрежа, дисциплина, тачно дефинисан дневни распоред радног времена и рада. Међутим, како је тај процес селекције одмицао из недеље у недељу, проценат људи који су одустајали је био све мањи и мањи. Интересантно је да је последња недеља, која је најтежа на селекцији, када се реализују све евалуације и завршни марш у дужини од 72 километра – није било људи који су одустајали, осим оних који из здравствених разлога или због неких повреда нису могли да заврше ту активност", каже Љутић.

Плата од 250.000 динара и бенефицирани радни стаж

Кандидати који успешно заврше селекцију потписују шестомесечни уговор.

"За тих шест месеци они ће бити оспособљавани за почетне дужности и након тог првог уговора потписују други уговор где се они распоређују у неки од борбених батаљона, где се у оквиру тимова оспособљавају за извршење наменских задатака", објашњава Љутић.

Поручује и да је њихова почетна плата око 250.000 динара, као и да имају бенефицирани радни стаж.

"Сви кандидати који почну да раде у неким од специјалних батаљона и обављају специфичну службу имаће бенефицирани радни стаж у трајању од шест месеци", закључио је Љутић.

До сада су одржане три конференције, а њихова највећа вредност је у томе што су повезале регионалну пословну заједницу. Догађај је управо са тим циљем основао дигитални предузетник, едукатор и водитељ подкаста "Бизнис приче" Владимир Станковић, док је организатор конференције BIT Events.

Улазнице за Конференцију Бизнис Приче 2026 доступне су за резервисање на konferencija.biznisprice.com. Могуће је уживо и онлине праћење догађаја.

Теме "Бизнис прича" су, као и до сада, у највећој мери посвећене развоју и унапређивању пословања, као и алатима потребним за то, попут продаје, маркетинга и вештачке интелигенције. Говорници и предавачи доносе најсвежије актуелности из света бизниса, финансија и продаје, у комбинацији са својим драгоценим искуством.

Додатно, стручне, фокусиране радионице идеалне су за практично учење и квалитетно умрежавање, док апликација Бизнис приче служи директном повезивању за потенцијалне будуће сарадње. 

Прва објављена имена су оснивач бренда ресторана Nusr-Et Митко Мурић, оснивач и директор Brand Sapiens Dubai Миша Лукић, оснивач и директор агенције Bigburg GmbH Недим Шабић, финансијски експерт и суоснивач ACP Investment Partners LLP Иван Гавански, водећи експерт за лидерство у области неуро-наука и неуромаркетинга др Николаос Димитриадис, глобална лидерка у комуникацијама и бизнис партнерка Hyperfacade Тања Татомировић, оснивач агенције Real Media Factory Жељко Јанковић, експерткиња за дигиталне медије Јасмина Копривица, оснивач и директор студија Flow Ninja Урош Микић, АИ Консултант Лука Трикић, ауторка подкаста BizBalans и власница Б2Б маркетинг агенције Digital way Ана Брзаковић. Модераторка конференције биће Настасија Стошић. Још говорника и цео програм конференције биће објављени ускоро. 

"Један од главних утисака после прошлогодишње конференције био ми је да су стигле нове, изузетне генерације, које када удруже снаге са искусним лидерима и предузетницима, могу да направе чуда. Волео бих да на овом издању још једном покажемо колики потенцијал, снагу, али и опипљиве резултате имамо. Обећавамо да ћемо догађај подићи на још виши ниво", поручио је оснивач Владимир Станковић.

У циљу драгоценог повезивања, за све учеснике конференције и ове године биће обезбеђена апликација Бизнис приче, која ће омогућити комуникацију са потенцијалним клијентима и партнерима пре, током и након догађаја. Циљ апликације је да олакша умрежавање учесника, а све ради максималног коришћења бенефита догађаја. 

Стандард, Ливестреам и ВИП (Премиум) улазнице доступне су за резервисање на сајту konferencija.biznisprice.com. Капацитети су ограничени, а на располагању је и групна акција 4 + 1 – на четири улазнице, пета је гратис. 

Оснивач конференције Владимир Станковић је аутор и домаћин најгледанијег бизнис подкаста у региону "Бизнис приче".

Води и агенцију ВЛАДСДИГИТАЛ, специјализовану за креирање и продају дигиталних производа. Заједничко за све његове пројекте је то да их је покретао са минималним буџетом или без њега, и претварао их у водеће на тржишту.

Како наводи, то је могуће само у онлајн свету, због чега је и заволео онлајн предузетништво и остао у њему. Као страствени промотер предузетништва и иновација, посвећен је откривању и дељењу инспиративних прича најуспешнијих појединаца из света бизниса.

"Само сам се молила Богу да буде све како треба и размишљала сам само о процесу и како треба све добро да прође у мислима ни једном ми није прошло да ћу бити тамо и да ћу сигурно да освојим медаљу јер одмах ако замислим то све одмах падне у воду и не буде ништа од тога тако дда једино ми је било у главу процес”, каже Лена Ристић, европска шампионка у дисциплини ваздушни пиштољ, а на питање чија је помоћ у Бугарској била најзначајнија тренера, Јасне Шекарић, цимерке Анастасије Живковић одговара: „Најзначајнија је подршка била мог тренера Јасне Шекарић и одмах после тога свих из мог тима и Анастасије исто, сви су навијали за мене и то ми је значило док чујем у позадини док пуцам како навијају када погодим. - Шта је циљ, Олимпијада? - Циљ је Олимпијада наравно, али док се дође до тога има мањих циљева, мањих такмичења која доводе до Олимпијаде"

"Да би неко постао шампион стварно треба да буде истрајан, да воли, да жели и да се труди. Лена је све то доказала и показала, она је рећи ћу ту појединост са најстаријим пиштољем на такмичењу била друга пионирка у Србији и сви су се чудили како уопште може да гађа тако да се њена упорност на крају исплатила и добили смо вест да је већ на ширем списку репрезентативаца и да је нека даља будућност што се тиче стрељаштва у Србији", каже Љубиша Тодоровић, тренер и председник СК "ГТ" Лесковац.