"Дакле, потребно је да буду два кандидата, али је дозвољено да буду три или четири кандидата јер, као што знате, Скупштина има 120 посланика и сваки кандидат мора имати 30 потписа, али један посланик не може дати потпис за два кандидата. Дакле, само за једног кандидата. Избор председника је стога важан тренутак, стога као председница Скупштине сматрам да процес његовог или њеног избора мора да одражава одговорност, разборитост и пре свега дух сарадње", рекла је Хаџиу након данашњег састанка председништва скупштине.

Указала је да су међу партијама у парламенту „потребни искрени разговори, а не барикаде као у прошлости“.

Председника или председницу посланици бирају у три круга. У прва два гласовим двотрећинске већине а у трећем гласовим просте већине од 61-ог гласа, стим што у скупштинској сали мора да постоји кворум од две трећине, односно 80 посланика.

Хаџиу је навела да ниједна странка не може сама да изабере свог кандидата за председника,  позивајући их да покажу дух консензуса.

"Стога су потребни искрени разговори, са разумним захтевима, а не барикадама из прошлости. Као председница скупштине, поздрављам разговоре и састанке који су започели између политичких странака. Такође подржавам сваки озбиљан напор за конструктиван дијалог између политичких странака, са циљем проналажења јединственог кандидата", рекла је она, преносе медији на албанском.

Седница када стигну кандидатуре странака

Сматра да би одуговлачење процеса или нови изборни циклус били непотребан политички и институционални трошак. Додала је да када председништво скупштине добије предлоге кандидата за председника, сазваће седницу.

Атуелној председници Вјоси Османи, чијег наследника треба изабрати до петог марта, најавила је да би се кандидовала за нови петогодишњи мандат, а кандидатуру је понудио и бивши министар из редова Демократске партије Арсим Бајрами.

Досадашњи разговори премијера и председника најјаче парламентарне странке Аљбина Куртија са председницима опозиционих странака нису имали ефекте у одређивању евентуалног заједничког кандидата за председника.

Аљбин Курти се у Приштини још једном састаје са председником Демократског савеза Косова Љумиром Абдиџикуом око могућег заједничког кандидата или евентиуално неког другог решења.

“Не знају дигиталне вештине, не знају је л’ тако многе ствари које су битне, то мора да се промени. Тако да морамо да радимо на политикама које омогућавају старим људима да стекну нове вештине и улагање много више у развој њихових компетенција. То је оно што је можда један од главих праваца како треба да гледамо развој”, каже Марко Милановић из Центра за истраживање и друштвени развој “Идеас“.

Имате ли примере у суседним земљама, можда и нешто даље ?

“Па разне земље су се припремале за демографске промене. Кроз на пример волонтирање, неформално волонтирање у Лондону су на пример проценили да стари доприносе туризму и општој привреди Лондона 1,7 милијарди фунти. Аустралија је доста добро била спремна за бејби бум генерације кроз нарочите облике друштвеног укључивања старих који су на пример укључени у препознавање неких других друштвених изазова, контактирање са социјалним службама. Сви знамо да је у ствари увек тај део социјалне заштите јако важан, а често испод финансиран”, каже Марко Милановић.

Србија и регион су дугорочно суочени са демографском ерозијом, па је сматрају експерти промена пензионог система, здравства, социјалне политике неминовна. Велики број старије, здраве и активне популације не треба посматрати као терет. Њихово искуство и знање се мора оријентисати ка тржишту рада.

"Почињемо имати једну чудну сцену на тржишту радне снаге. С једне стране од АИ вештачке интелигенције, која прети да нам се отпусте управо млађе популације уласком у њихов простор, а с друге стране почиње нам се јављати овај сегмент здраве, ја бих рекао хајтивити евергринера, који ће бити вољни да на неки начин суделују у процесу радне снаге. И онда имате један занимљив баланс за којега ја бих рекао свака држава треба кројити своје стратегије, развојне стратегије с обзиром на тип индустрије којег има”, каже Ернест Влачић, професор на ФЕФА факултету.

Глобални раст старије популације је и економски потенцијал за креирање нових производа, услуга и извозно оријентисаних програма. Дужи животни век отвориће питања неједнакости, а дуговечност не треба да буде привилегија, већ реалност за све, без обзира на стандард.

 Браниоци оптужених најавили су да је претпретресно рочиште заказано за 14 часова у Приштини.

Кокановић је јуче, са другим активистима у намери да блокира гранични прелаз “Трбушница” са Републиком Српском трактором пробио заштитну ограду, а том приликом повређена су два полицајца.

“Овај елаборат је током прошле године завршен и тренутно се налази код надлежних инстутуција, у министарству, ми очекујемо да што пре добијемо позитиван одговор јер ћемо на овај начин заштити аутентичност вина на нашој териорији и сви који дођу у Вршац знаће да уживају у карактеристичним винима са нашег поднебља“, наводи Драгана Митровић, градоначелница Вршца.

Ознака није само формалност - већ потврда стандарда и квалитета, али и снажна порука тржишту.

“Вршац када споменете и када споменете да има заштићено географско порекло, значи да се вина контролишу, да се вина прате , да је квалитет грожђа задовољавајући, онакав какав треба да буде и наравно да можемо да парирамо винској сцени Европе и света”, каже технолог Биљана Паунов.

За винаре, то значи нову шансу - за етикету, пласман и за снажнији регионални бренд.

“Кад се то буде омогућило, када будемо могли тако да етикетирамо наша вина, ако вина буду квалитетна као што јесу и људи то примете, ако се добро изрекламирамо као регион, то ће допринети баш, баш много", каже винар Милан Деђански.

А да традиција има будућност, потврђује и све већи број регистрованих винарија.

“Што се тиче Дана младих вина једна традиционална манифестација у винском селу Гудурица која је достојна једног оваквог скупа, можемо сви да се похвалимо све већим бројем регистрованих винарија, што је јако битно и квалитетом вина”, каже винар Новица Грек.

 Ако стигне позитивно решење, Вршац неће добити само административну ознаку, већ потврду идентитета и снажан развојни алат. Вино би, уз туризам, могло да постане још чвршћи темељ економије града - и његова најпрепознатљивија визит карта.

Београдски медији преносе да је девојчицу ударио аутомобил око 11 часова на пешачком прелазу и да је он побегао са лица места.

Они су стајали на коловозу и саобраћај у Савској улици био је блокиран у оба смера У близини је било и неколико полицајаца.

Суђење за деветоро студената који се терете за припремање дела против уставног уређења, одложено је и данас зато што поступајући судија није био у могућности да присуствује рочишту.

Свих девет студената и њихови браниоци су дошли на суђење.

После протеста "Видимо се на Видовдан" 29. јуна ухапшено је деветоро студената, а Више јавно тужилаштво је саопштило да се терете за "кривично дело припрема дела против уставног уређења и безбедности Србије, у вези са кривичним делом позивање на насилну промену уставног уређења у саизвршилишту".

Рочиште је требало да се одржи 8. децембра прошле године, али је одложено за 2. март, јер се двоје од деветоро студената није појавило из здравствених разлога.

Из Основног суда саопштено је да је решењем судије за истрагу одређен притвор против осумњиченог А.Ђ., због кривичног дела недозвољено држање и ношење оружја и експлозивних материја из члана 403 став 2 у вези става 1 Кривичног законика Црне Горе, по притворском основу из члана 175 став 1 тачка 1 Закона о кривичном поступку.

"Утврђено је да постоји основана сумња да је осумњичени А.Ђ. извршио кривично дело недозвољено држање и ношење оружја и експлозивних материја из члана 403 став 2 у вези става 1 Кривичног законика Црне Горе, а што произилази из одбране осумњиченог, као и из записника, службених забелешки и фото-документације Управе полиције Црне Горе. Судија за истрагу је у конкретном мишљењу да стоје околности које указују да би се осумњичени, уколико би се нашао на слободи, могао дати у бекство и бити недоступан државним органима Црне Горе у даљем току поступка, сходно чл. 175 став 1 тачка 1 Закона о кривичном поступку. Околности за наведену одлуку судије за истрагу дате су у предметном рјешењу", наводи се у саопштењу.

Против овог решења дозвољена је жалба у року од 24 часа од часа уручења решења и о истој одлучује ванрасправно кривично виеће овога суда.

Ђукановићу је претходно одређен притвор од 72 сата након што је полиција у његовој кући у Растоцима код Никшића пронашла више комада ватреног оружја, муниције и балистичких панцира.

"Ово је јако добар показатељ како се може унапредити рад јавне управе. Здравство је један од највећих стубова социјалног дела јавне управе и добар је индикатор кад се нешто мења. Ово је корак ка томе да направимо трансформацију уопште здравственог система и да идемо ка нечему вишем, да у ствари подигнемо ниво здравствене услуге на још више нивое и то је нешто што је моја идеја, да пређемо и на дигиталне болнице и на дигиталне клинике што ће бити заправо највиши ранг нечега чему тежимо", рекао је Мацут.

Истакао је да је Министарство здравља неопходно у читавом овом пројекту, а захвалио је и Канцеларији за информационе технологије на дугогодишњем раду и препознавању користи оваквих система.

"За државу је јако битно да има овакве системе и имплементација овог система олакшава свима рад, даје нам једну перспективу у раду, мислим да ће сви бити задовољнији него што су били. Овај систем треба да се ухода, од априла месеца крећу и обрачуни, исплате по привременој онеспособљености за рад, односно боловању. Надам се да ћемо ове године успоставити и коректуру тог система, да видимо шта може још да се поправи, на који начин да усагласимо и са корисницима, као што су пацијенти с једне стране и с друге стране лекари, да им се омогући да лакше прате ток болести својих пацијената, који имају у својим картотекама", рекао је Мацут.

Закључио је да је увођење система одличан показатељ колико се може постићи дигитализацијом јавне управе.

У вези са кризом у Украјини, портпарол је напоменуо да је Kина доследно и строго контролисала извоз робе двоструке намене у складу са законима и прописима, наглашавајући да нормална размена и сарадња између кинеских и руских предузећа не сме бити поремећена или погођена.

Портпарол је, у одговору на саопштење британског Министарства спољних послова од 24. фебруара о увођењу нових санкција које се тичу пословања са Русијом, и укључују више кинеских компанија, позвао Велику Британију да одмах повуче санкције против релевантних кинеских предузећа, наводећи да ће Kина спровести неопходне мере како би заштитила легитимна и законита права и интересе кинеских предузећа.

“Овај апарат има две сонде. Добили смо апарат који смо тражили. Сонду за абдомен, значи стомак и сонду за мека ткива којима може да се ради и дојка и штитаста жлезда и друга мека ткива и пљувачна жлезда. Ми нећемо имати листе чекања”, каже др Василије Антић, директор Дома здравља у Крагујевац.

То је најважније за више од 200.000 пацијента, који у специјалистичку службу долазе из целог Шумадијског округа. Лекарима пружа јасну и прецизну слику.

“Бољи су контрасти, бољи су ти односи и пенетрација ткива, тако да можемо да видимо и дубље структуре, можемо да видимо све могуће регије од интереса које су нам важне”, каже др Јасмина Радовановић, специјалиста радиологије ДЗ Крагујевац.

Лакше се дијагностикују патолошке промене већ на примарном нивоу здравствене заштите, што је најважније у лечењу.

“Некад су те промене на микроскопском нивоу и нама је битно да заиста буде прецизна, добра резолуција слике да бисмо то визуализовали. Онда даље можемо да упутимо према вишим центрима за потребе евентуалне биопсије и даљег лечења”, каже др Јасмина Радовановић, специјалиста радиологије ДЗ Крагујевац.

Од око 1.600 ултразвучних прегледа урађених у прошлој години у крагујевачком Дому здравља, више од две трећине, били су прегледи дојки.

“Преко 3.000 до 4.000 жена ће се годишње прегледати ултразвук дојке на овом апарату. Још око 3.000 до 4.000 оних који имају болест штитасте жлезде”, каже др Василије Антић, директор Дома здравља у Крагујевац.

Домови здравља су прва брана у очувању здравља грађана. За крагујевачки у протеклих пет година двадесетак најсавременијих
дијагностичких апарата из државне касе.

Она је рекла да је Тачи руководио планом системског утицаја на сведоке кршећи судске одлуке донесене како би сведоци и жртве могли слободно да сведоче.

Саоптужени - Башким Смакај, Исни Киљај, Фадиљ Фазљију и Хајредин Кучи, терете се за незаконито суделовање у тим кривичним делима.

Према оптужници, у периоду од 12. априла до 2. новембра 2023, током одвојених, непривилегованих посета у притворском објекту, Хашим Тачи је пружио Смакају, Киљају, Фазљијуу и Кучију поверљиве информације о сведоцима тужилаштва у одвојеном предмету који се против Тачија води по оптужници за ратне злочине, наложио им да утичу на сведочење сведока тужилаштва и давао им детаљна упутства како то да учине.

Укупно три сведока тужилаштва треба да сведоче на суђењу, а рок за завршетак њихових изјава је 13. март. 

Тачи је у притвору у Хагу од новембра 2020. године, а у одвојеном поступку му се суди за ратне злочине и злочине против човечности.

У поступку по оптужници за ратне злочине против Тачија и још тројице бивших вођа тзв. ОВК, тужилаштво је у завршној речи затражило по 45 година затвора за сву четворицу оптужених.

Блокирани су правци који из Kрагујевца воде ка Тополи, Рачи, Горњем Милановцу и стари пут према Јагодини.

Траже заштиту домаћих производа, не само у млекарству, већ и у другим гранама пољопривреде.

У Богатићу је и даље пољопривредном механизацијом блокирана раскрсница у центру.

Пољопривредници су и јуче блокирали више путних праваца у Србији. Покушали су да блокирају прелазе "Трбушница" и Бадовинци.

Више удружења најавило је претходно радикализацију протеста до испуњења четири захтева упућена ресорном министарству.

Удружења пољопривредника која су у протесту саопштила су да су на састанку 17. фебруара у Министарству пољопривреде изнела конкретна решења и предала их као званичан захтев у четири "јасно дефинисане тачке, поткрепљене аргументима".

Ресорни министар Драган Гламочић рекао је да ће неке компаније повећати откуп млека и сирева, додавши да млекари нису дошли на састанак 24. фебруара на који су позвани да би им се представиле мере за поправљање ситуације на тржишту млека.

"Такав чин не само да је војна агресија, већ је терористички чин највишег нивоа. Ово је опасан преседан у међународним односима да лидери земаља буду циљ војних акција. Ако то постане нормално, неће бити граница", рекао је Фазли.

Додао је да Иран задржава право на одбрану и да су његови легитимни циљеви све земље из којих креће напад на Иран, али да увек остаје отворен за преговоре и дипломатско решење.

"Зато што су углавном те жене на минималцу и биле на боловању или радиле исто им је. То је један од највећих проблема. И сматрам да то у Србији није баш добро решено. Ми смо покушавали да нађемо начин, састајали смо се и са директорима Дома здравља, упућивали смо их на наше проблеме и кад се састанемо, све то буде супер, али после неког времена, поново се појаве исти проблеми", наводи Марина Бранковић, техничка директорка ПД "Костолац услуге".

У компанијама које запошљавају високообразовани кадар са просечном или вишом платом, боловања су ређа и више зависе од појединца. Послодавци покушавају да смање негативан ефекат и кроз кварталне анализе боловања.

"Ми немамо неке репресивне и ригорозне мере да проверавамо да ли је то стварно тако или не. Утиче, али не у некој великој мери. То би се свакако требало смањити и довести у неки нормалан оквир", каже Иван Стојићевић, директор сектора за управљање пројектима "Гоша монтажа".

Са друге стране, лекари морају да укажу поверење својим пацијентима, и да озбиљно схвате сваки њихов симптом и тек након урађених анализа донесу закључак, за шта је неопходно боловање од најмање неколико дана. Лекари очекују да ће број боловања наставити да расте у будућности, јер нове генерације све чешће започињу радни век са дијагнозама хроничних болести и не могу да надоместе изостанак старијих колега пред пензијом, како је то било у претходним деценијама.

"Прво морамо да знамо у ком времену живимо. Ово је проблем који није само проблем државе Србије, града Пожаревца, него света. Живимо у времену када се људи не хране како би требало, немају физичку активност, сви углавном седе за рачунарима, телефонима, а оно што је забрињавајуће, да младе генерације, деца поготово, то и наше колеге педијатри упорно наглашавају и сигнализирау свима, да постоји епидемија гојазности у педијатријској популацији, да имамо хипертензију у том узрасту", каже Катарина Милићевић, лекар специјалиста опште медицине.

То потврђују и годишња истраживања Завода за јавно здравље Пожаревац. За 365 дана у 2024. години запослени из Браничевског округа били су одсутни са посла због боловања више од 663.000 дана. Учесталост боловања је у порасту од 2015, а посебно у годинама након ковида. Тај тренд повећања броја, учесталости и дужине боловања и даље се наставља.

"Оно што је сада можда евидентно је да се људи јављају са проблемима везано за ментално здравље. Са проблемима у смислу да је стрес велики на послу, да постоји мобинг од стране шефа, да не могу да издрже, да сагоревају на послу и да желе да промене атмосферу и због тог хроничног стреса се јављају прво за боловање, а удаљавањем од посла покушавају и да можда промене радно место", каже Ана Јовановић, директорка Завода за Јавно здравље Пожаревац.

Према сведочењу послодаваца, 90 одсто боловања је до месец дана, колико га фирма покрива и углавном се прекида пре изласка на комисију. Што у неким случајевима може изгледати као злоупотреба, док је код хроничних и тешких болести разлог заправо финансијски моменат, сматрају лекари.

Берзе реаговале одмах по отварању

На азијским, европским и америчким берзама забележен је раст цена одмах по отварању трговања. Новинарка РТС-а Ружица Вранковић наводи да је цена нафте типа "брент" скочила са 72 на око 80 долара, док су фјучерси достигли и 82 долара по барелу.

Истиче да тржиште улази у период велике неизвесности и да су ово тек прве реакције инвеститора. Према појединим прогнозама, до краја недеље цена би могла да достигне 90, па и 100 долара.

Ормуски мореуз као кључни ризик

Додатну забринутост изазвала је претња Иранске револуционарне гарде да би пловидба кроз Ормуски мореуз могла бити обустављена. Тим коридором транспортује се око 20 одсто светске потрошње нафте и гаса, а у тим водама погођен је и један нафтни танкер.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић указује на то да раст цена није последица уништених постројења, већ угрожености транспортних рута. Наводи да ниједан извозни терминал у земљама Персијског залива за сада није погођен, што показује да не постоји намера да се трајно прекине испорука нафте.

Бродови задржани, осигурање поскупело

Према његовим речима, око 150 бродова тренутно је задржано у Персијском заливу, док су осигуравајуће куће удвостручиле премије или обуставиле осигурање транспорта. Упозорава да ће то неминовно утицати на понуду и цене деривата.

Када је реч о снабдевању Србије, Мићовић наводи да испоруке преко алтернативних праваца, укључујући Медитеран и север Европе, за сада функционишу. Додаје да је у последњим данима у Јадран стигло неколико танкера, а најављени су и нови.

Резерве Србије и раст цене гаса

Говорећи о резервама, Ружица Вранковић подсећа да Србија, као и Европска унија, има обавезне резерве за 90 дана, као и оперативне залихе нафтних компанија. Истиче да рафинерија ради, али да неизвесност остаје уколико би дошло до дужег прекида у транспорту.

Врањковићева додаје да расте и цена гаса, као и да поједине анализе показују да би цена течног природног гаса могла зда скочи и до 130 одсто. Подсећа да значајан део ЛНГ-а на европско тржиште стиже из региона Блиског истока.

Поруке ОПЕК-а и могући сценарији

ОПЕК је у међувремену најавио повећање производње од 1. априла, на 1,6 милона барела дневно не узимајући у обзир новонасталу кризу. Мићовић оцењује да се тиме шаље сигнал да произвођачи очекују краткотрајан поремећај.

Упозорава да би, уколико сукоб потраје, цене могле да достигну нивое из 2022. године, када је барел коштао и 127 долара. Ако се ситуација смири у кратком року, садашњи раст могао би да остане само краткотрајни скок на графикону цена.

Ружица Врањковић сматра да је незахвално прогнозирати цене нафте, указујући на то да је било периода када је цена црног злата у једном дану скакала и до 25 одсто, достижући вредност од 200 долара за барел.

Цео разговор са Ружицом Врањковић и Томиславом Мићовићем можете погледати у видео-запису на почетку текста.

Уредник портала Танго сикс Петар Војиновић наводи за РТС да пад ратних авиона показује колико је ситуација непредвидива и небезбедна.

"То логички илуструје колико није безбедно, колико неће бити безбедно и колико не можемо ништа да предвидимо", наводи Војиновић.

Додаје да је у потпуности искључена могућност саобраћаја путничких авиона, било да је реч о редовним летовима или евакуацијама. Као разлог наводи чињеницу да је чак и амерички борбени авион, највероватније, оборен од сопствених снага, што показује колико је ситуација небезбедна.

"У потпуности је искључена прича око саобраћаја путничких авиона у било којој верзији, дакле да ли путничких летова или евакуација. Зашто? Зато што је и амерички борбени авион оборен највероватније од стране сопствених снага", наводи гост Јутарњег програма.

Проблем је нарочито изражен у земљама као што су Катар, Уједињени Арапски Емирати, Дубаи и Абу Даби, која представљају глобална чворишта авио саобраћаја.

Од контролисане размене удара до насумичних напада

Војиновић подсећа да је током ранијег, дванаестодневног сукоба између Ирана и Израела постојала јасна логика размене удара – знало се ко ратује и напади су уследили једни након других, уз могућност контролисане деескалације и повратка за преговарачки сто.

Сада, међутим, таква логика не постоји. Према његовим речима, Иран истовремено и насумично гађа више земаља, без јасног обрасца који би указивао на могућност смиривања ситуације. Додаје да многи детаљи тих напада нису видљиви јавности, јер блискоисточне државе строго контролишу објављивање информација и садржаја на друштвеним мрежама.

Иако су поједини удари могли да се уоче у Дубаију и Абу Дабију, власти су упозориле становништво да не дели снимке и информације. Према подацима које је објавило министарство одбране Уједињених Арапских Емирата, од суботе је на територију те земље пало више од 100 крстарећих и балистичких ракета, као и стотине "шахед" дронова.

"Иран у исто време гађа шест суседних земаља насумично, без могуће логике деескалације. Много тога не видимо јер блискоисточне земље ограничe објављивање информација. Само у УАЕ је од суботе пало више од 100 крстарећих и балистичких ракета, уз бројне 'шахед' дронове", објашњава Војиновић.

Да ли опасност прелази границе региона

У контексту питања о томе да ли се ризик од ваздушних напада може проширити и ван Блиског истока, Војиновић појашњава: "По спецификацијама балистичких ракета које Иран има, оне теоретски могу досегнути и Србију, али то се апсолутно неће догодити, али могу да гађају и Турску, Грчку и друге земље у региону", наводи он.

Упитан о ваздушном саобраћају одговара да он у овом тренутку не постоји.

"Имамо објаве највећих авио-компанија у региону Катара и Емирата да ће ваздушни простор и даље остати затворен. Ваздухопловне власти су саопштиле да се летови неће обављати најмање до сутра у три часа. Овај режим се свакодневно ажурира – компаније објављују да се летови одлажу све док се не обезбеди сигуран ваздушни простор. У таквој ситуацији ваздушни саобраћај не постоји и не може функционисати по принципу 'можда преподне, можда поподне' – једноставно не постоје гаранције безбедности за летове. Оно што је добро за путнике је да је та земља, конкретно Емирати, обезбедила организован смештај и храну за све који су се затекли у транзиту", наводи он.

Евакуација и државна координација

На питање о процедурама за безбедну евакуацију путника са Блиског истока, каже да ће све бити организовано у оквиру државних безбедносних структура, које врше основне процене ризика.

"'Ер Србија' ће да буде вероватно та авио-компанија која ће обавити евакуацију, могуће преко Омана, али и тај регион је био гађан, што показује колико је ситуација насумична. Оман је једина земља која је неутрална према Ирану и која је посредовала у преговорима, што омогућава безбедан пролаз за цивилне авионе. Принцип је јасан – не сме се угрожавати спасиоц, мора постојати проходан и безбедан ваздушни простор", наводи он.

Сматра да ће, због гостољубивости и економских интереса, Емирати пре свега организовати евакуацију за све нације.

"Са наше стране, имамо изванредан однос са Емиратима, па верујем да ће то бити успешно решено, али није реално очекивати да ће се ситуација нормализовати у наредним данима", истиче Војиновић.

Он додаје да је путнички авио саобраћај у оваквим условима немогућ без обзира на комерцијалне интересе авио-компанија.

"Авио-компаније су пословни субјекти – њих не занимају људи, већ економска оправданост. У оваквим ситуацијама цене осигурања расту, а неке руте не могу бити осигуране. Ипак, мислим да ће евакуација бити успешно реализована", каже Војиновић, наглашавајући да је највећи проблем шта ће се дешавати са авио-превозницима у Емиратима после стабилизације ситуације.

Што се тиче других дестинација, он истиче да путници немају разлога за бригу.

"'Ер Србија' и даље омогућава интерконтиненталне летове, постоји доста алтернативних рута. 'Ер Србија' сада вероватно профитира од трансфера путника који не могу да лете преко других компанија у региону. Ситуација је слична оној током рата у Украјини, када су наши авио-превозници имали већи број путника јер су велике компаније биле ван функције. Ипак, већи проблем остаје раст трошкова горива услед блокада танкера и преусмеравања летова преко Саудијске Арабије, што продужава време и повећава потрошњу", појашњава Војиновић.

Компензација путницима

Он наглашава да се тренутна ситуација сматра случајем више силе и ратним околностима, што искључује обавезу компензације путницима.

"Авионске компаније немају правну могућност да исплате компензацију, јер нису могле да отклоне ову ситуацију – ради се о вишој сили. Ипак, сви путници добијају смештај и храну. Емиратски ваздухопловни регулатор је, транспарентно преко друштвених мрежа, упутио хотеле да све трошкове фактуришу директно њима – све ће бити покривено", истиче Војиновић.

Указује да се доста наших људи налази у Емиратима и оцењује да ће све бити решено на најбољи могући начин.

"Сведочимо санкцијама које се уводе у области енергетике и финансија, што довољно говори о њиховом значају за националну безбедност и суверенитет сваке земље. У нередима, односно одсуству реда, само онај ко их је креирао можда зна, а можда и не зна ко ће да настрада а ко ће да преживи", рекла је Табаковићева.

Она је истакла да је добра вест то да смо у Србији и у таквим условима сачували стабилност.

"Између осталог, имамо релативно стабилан курс динара према евру,  стабилан и отпоран финансијски сектор, на који сам посебно поносна, и  рекордне девизне и златне резерве, које су заштита од екстерних шокова и од наглих промена на финансијском тржишту. Све ово можда нису вести, али јесу предуслов за добре вести", рекла је она.

Инфлација 2,7 одсто на крају децембра

Табаковићева је истакла да је инфлација у Србији у 2025. години износила  2,7 одсто на крају децембра, што је у циљаним оквирима, где се очекује  да остане и у средњем року.

"Извоз робе и услуга достигао је рекордних 48 милијарди евра.  Покривеност увоза извозом робе и услуга од 92 одсто, за 25 процентних поена виша је у односу на 2012. годину. Имамо рекордне резерве злата у вредности од 7,5 милијарди евра, које чине преко 25 одсдто укупних девизних резерви. Настављен је раст динарске штедње и прошле године, за осам одсто,  при чему и резултати наше последње анализе исплативости динарске и девизне штедње потврђују да је у протеклих тринаест година динарска штедња била исплативија од девизне штедње и у кратком, и у дугом року", рекла је она.

Kаже да је кредитна активност била у функцији раста, уз раст инвестиционих кредита привреди од 12,8 одсто и стамбених кредита грађанима за 19 одсто.

Kако је рекла, учешће проблематичних кредита је на најнижем нивоу од 2,1 одсто.

"Први пут је обезбеђена и готово пуна покривеност просечне потрошачке корпе просечном зарадом и минималне потрошачке корпе минималном зарадом. Тиме је њихова покривеност за око 35 процентних поена виша у односу на 2013. годину. Очували смо кредитни рејтинг на инвестиционом нивоу код агенције Standard & Poor’s, и на пола корака до тог нивоа код агенције Fitch", истакла је Табаковићева.

Мали: Србија прва на Западном Балкану по расту

Први потпредседник владе и министар финансија Синиша Мали изјавио је данас, на отварању 33. Копаоник бизнис форума, да је Србија прва земља у региону Западног Балкана по расту и највећим БДП-ом по глави становника који је сада већи од 13.500 евра, као и да очекује ове године привредни раст већи од три одсто, а следеће године можда и више од пет одсто.

"Ове године идемо на већу стопу раста од три одсто, следеће године са Експом и до пет одсто, можда и више. Дакле, враћамо се на оне старе, убрзане стопе раста, а када погледате јавни дуг у односу на БДП, на данашњи дан 41,5 одсто. Просек Еврозоне је 88-89 одсто. Да не говоримо о земљама које су много развијеније од нас, од Француске, Немачке, Шпаније, Италије, добро Немачке има мање од 100 одсто, али сви ови остали имају преко 100 одсто удела јавног дуга у БДП-у", истакао је Мали.

Нагласио је да је Србија рекордер у региону у многим стварима.

"Рекордери смо када је раст у питању, рекордери смо када је животни стандард наших грађана у питању, рекордери смо и када је макроекономска стабилност у питању и када су планови и програми који су веома транспарентни такође у питању", рекао је Мали.

Србија једина земља са инвестиционим кредитним рејтингом у региону

Подсетио је да је Србија једина земља са инвестиционим кредитним рејтингом у региону.

"Па јесмо. Да ли то каже Синиша Мали, Александар Вучић, Јоргованка Табаковић? Па не, то каже и Светска банка, каже Међународни монетарни фонд, кажу неке друге најважније светске финансијске институције, као на крају крајева и кредитне рејтинг агенције", истакао је Мали.

Он је рекао да Србја има бржу стопу реалног раста нашег бруто домаћег производа него било која друга земља на територији Западног Балкана.

"Ако погледате БДП по становнику, погледајте цифре, дакле имали смо у 2012. години 4.800 долара по глави становника сада је то већ преко 13.500 долара по глави становника и повећавамо ту разлику у односу на друге земље Западног Балкана а онда када погледате тржиште рада, па ситуација је још боља", рекао је Мали.

Каже да смо у децембру месецу прошле године, као што је и обећано кроз програм Србија 2020-2025, имали просечну зараду у Србији преко 1.000 евра односно 1.057 евра.

Мали је рекао да се цена природног гаса само од јутрос повећала у Европи за 25 одсто, као резултат сукоба на Блиском истоку.

"Дакле, само за један дан, повећање цене природног гаса за 25 одсто. Нафта је негде на око 80 долара по барелу, а у петак је била негде око 72 долара. То показује колике су промене у питању и колико је то велики изазов", рекао је Мали.

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић примљен је у Клинички центар Србије у среду због здравствених проблема.

Хоспитализован је у УКЦС, на Клиници за пулмологију. По пријему Дачић је интубиран и стављен на респиратор. Дачић има обострану упалу плућа.