Мерц Трампову претњу Ирану назива "претераном", али и поново гради мостове

Током ускршњег викенда, како је саопштено, канцелар је био у контакту "са свим релевантним странама" укљученим у ескалацију на Блиском истоку – између осталих и са председником САД Доналдом Трампом.

Мерц, међутим, о томе није јавно говорио. Пре него што је постигнут споразум о примирју, немачки канцелар није јавно коментарисао ни претњу председника САД Доналда Трампа да ће "збрисати читаву цивилизацију" у Ирану.

Многи посматрачи били су збуњени Мерцовим ћутањем. Сада, након што је поздравио договорени прекид ватре, канцелар је рекао: "Претња прекомерне ескалације, која се надвијала последњих дана, тиме је избегнута – барем за сада." Канцелар претњу америчког председника назива прекомерном? То звучи као нови ниво отуђења између Берлина и Вашингтона.

Касније, на питање какав је утисак на њега оставила Трампова драстична опаска, Мерц је додао: "Верујем да ни он сам није мислио да је могуће потпуно збрисати земљу попут Ирана. Чврсто сам уверен да до тога не би дошло. То је био део његове стратегије у поступању са Ираном."

Ово је звучало као мост који канцелар Мерц подиже, како би избегао даље затезање трансатлантских односа.

Жестоке критике на рачун Израела због напада у Либану

Док се успоставља крхко примирје између Ирана и САД, Израел наставља да напада мете у Либану. Канцелар је рекао да га је то испунило великом забринутошћу: "Жестина којом Израел тамо води рат могла би да поремети читав мировни процес. А то не сме да се догоди."

Већ у среду после Ускрса, Мерц је путем имејла проследио кратку изјаву у којој је изразио подршку почетном споразуму о прекиду ватре између САД и Ирана. Немачка би могла да допринесе "на одговарајући начин" обезбеђивању слободне пловидбе у Ормуском мореузу. Канцелар је оставио отвореним шта би то тачно требало да значи.

Мерц: Немачко учешће само уз међународни мандат

На конференцији за новинаре у четвртак, Мерц је био само нешто мало конкретнији: "Поново сам рекао председнику Трампу у нашем јучерашњем телефонском разговору да смо спремни да помогнемо након мировног споразума – на пример, да обезбедимо пролаз кроз Ормуски мореуз."

Али Трамп такође зна, додао је Мерц, да је за Немачку важно да за то постоји међународни мандат, идеално би било од Савета безбедности УН. Такође је неопходна резолуција немачког Бундестага.

Влада разговара о кризи због високих цена горива

Чак и пре конференције за новинаре канцелара, неколико медија у Берлину известило је о кризном састанку канцелара, министарке економије Катерине Рајхе (ЦДУ) и вицеканцелара и министра финансија Ларса Клингбајла (СПД). Тема је била како немачка влада може да обузда драстично повећане цене бензина што је резултат рата са Ираном?

Мерц и Рајхе подржавају идеју о већим пореским олакшицама за оне који морају аутом да путују до посла, али то би довело до стварних уштеда за грађане тек следеће године. Клингбајл жели ограничење цена горива, слично оном које је већ на снази у Белгији. Он такође предлаже такозвани порез на екстра профит за нафтне компаније – какав је накратко примењен након почетка руске инвазије на Украјину 2022. године. Рајхе и Мерц то категорично одбацују.

Високе цене ће остати још неко време

Мерц је касније на својој конференцији за новинаре изјавио да влада још није одлучила о конкретним мерама. Додао је само ово: "Штитимо грађане, штитимо предузећа у Немачкој, али не можемо да их заштитимо од свих поремећаја на глобалним тржиштима."

Другим речима, Немци ће вероватно морати још неко време да живе с високим трошковима за гориво и енергенте.

"Празници нису време када треба чврсто да се придржавамо неких правила, већ да се мало опустимо. Проблем настаје ако нешто пре тога нисмо направили како треба, па дође празник и то опуштање нам буде згрчено. Ја волим једно правило које каже: не држите дијету на летовању. То се односи и на финансије“, каже Душан Узелац.

Он додаје да је однос према новцу сличан односу према исхрани – или се континуирано спроводи одређени режим исхране или се смењују периоди опуштања и рестрикције.

"И у финансијама постоје два режима – или имате континуирано контролисано управљање или се смењују периоди опуштања и штедње. То је у природи свих нас и не треба се због тога оптерећивати", истиче Узелац.

Трошкови расту због навика, не само због цена

Повећана потрошња у празничним данима често није последица нужних трошкова, већ навика које се понављају – од претерано богате трпезе до прекомерне куповине. Подаци показују да у празничним периодима трошимо и до 30 одсто више.

"Највећи трошкови настају због прекомерне организације – трпеза је прекомерна, гостима се пакује храна на вратима, а у западној Европи имамо опет концепт да свако доноси своје пиће и храну, што је нама потпуни шок. То указује на различит однос према новцу", објашњава Узелац.

Одложено плаћање – већи трошак или куповина задовољства

Када је реч о куповини на рате, није важан само математички аспект, јер финансијско понашање у великој мери зависи од емоција, указује Узелац.

"Математика је само да израчунамо – ја то зовем финансијска вага, да видимо колико имамо и колико немамо. И то је први корак. Често је он горка пилула – да се суочимо са реалношћу, да можда ове године нећемо летовати или не можемо да приуштимо живот који живимо", рекао је Узелац, додајући да одлуке често нису лаке.

Као пример наводи куповину клима уређаја – треба да се купи, угради, прави буку, троши струју.

"Ако ме питате да ли се исплати клима уређај – не исплати се, све је минус код њега, али с њим купимо један амбијент који је комфоран и то је оно што је, у ствари, добар пример како се управља новцем", објашњава Узелац.

Инфлација и неизвесност – опрез, али без панике

Иако глобалне економске околности доносе неизвесност, Узелац сматра да нема разлога за претерану панику, јер тржиште функционише по принципу одрживости.

"Светом доминантно владају комерцијални интереси, имамо трговачке ратове који ескалирају у војне ратове – нико нема интерес да цене оду у небеса, јер онда следи економска криза“, истиче Узелац.

Он додаје да је инфлација стални фактор који утиче на вредност новца.

"Инфлација је скривени порез који постепено умањује вредност новца који стоји", наводи Узелац.

Зарада као кључ финансијске стабилности

Уместо искључивог фокуса на штедњу, Узелац наглашава да је повећање прихода дугорочно одрживији модел.

"У финансијама имате две опције – или ћете мање трошити или више зарађивати. Ограничење потрошње има границу, али зарада може да расте", каже Узелац.

Он истиче да је управо способност зарађивања најважнији инструмент у нестабилним временима.

"Не можете утицати на каматне стопе у банкама или цене у продавници, једино можете управљати зарађивањем“, наглашава Узелац.

Иако кредити остају важан инструмент, Узелац упозорава да не би требало да буду основ финансијског планирања - он помаже у одређеним ситуацијама, али није решење за дугорочно управљање финансијама.

Није проблем мањак пара, него вишак жеља, закључио је Узелац.

 Шеф УНМИК-а Петар Дуе нагласио је значај доследне примене свих договорених споразума, посебно оних који се односе на оснивање Заједнице српских општина.

У извештају је указано и на забринутост мањинских заједница због неједнаког приступа правди, као и на осетљивост питања имовинских права, која захтевају додатну пажњу.

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић оценио је да извештај не одражава у потпуности стварност на терену, наводећи да изостаје осврт на, како је истакао, "тихи егзодус“ Срба са КиМ.

Према његовим речима, у кратком периоду око 20 одсто српског становништва напустило је Косово и Метохију услед притисака, док се Срби суочавају са ограничењима права, слободе кретања и нападима на имовину и верске објекте.

Више од 700 напада на Србе за четири године

Председница скупштинског Одбора за Косово и Метохију Данијела Николић каже за РТС да је безбедносна ситуација нестабилна и оптерећена честим инцидентима.

"Само током 2025. године забележено је 137 етнички мотивисаних напада, а када се посматра период од последње четири године, тај број прелази 700“, навела је Николићева.

Како је додала, такви подаци указују да су безбедносни ризици "присутни на сваком кораку и у сваком тренутку“, што додатно утиче на одлуке људи да напусте покрајину.

"Тихи егзодус“ као кључни проблем

Николићева је указала да се у извештају Унмика недовољно говори о исељавању Срба, које, како је оценила, представља један од најозбиљнијих проблема.

"Свака институционална претња за Србе представља потенцијални егзодус“, навела је Николићева, додајући да се осећај несигурности додатно продубљује у ситуацијама када се доводе у питање основна права и идентитет.

Подељени ставови у Савету безбедности

Говорећи о седници Савета безбедности, Николићева је оценила да су јасно уочљиве поделе међу државама чланицама.

Констатовала је да један део међународне заједнице инсистира на поштовању међународног права и Резолуције 1244, док други подржавају ставове Приштине, укључујући и захтеве за чланство у Уједињеним нацијама.

Улога Унмика и спорења о мандату

Коментаришући иницијативе да се смањи или укине Унмик, Николићева је истакла да је присуство те мисије и даље неопходно.

"Без обзира на ставове појединих држава, чињеница је да безбедносни и институционални услови на терену нису такви да би се улога Унмика могла сматрати завршеном“, истакла је Николићева.

Додала је да Србија инсистира на јачању улоге те мисије, као и на доследном поштовању међународних споразума.

Дијалог и ЗСО као "тема свих тема“

Николићева је нагласила да је формирање Заједнице српских општина кључно питање у дијалогу Београда и Приштине.

"За нас је то тема свих тема“, поручила је, додајући да се без конкретних корака у том правцу не може очекивати суштински напредак у дијалогу.

Она је указала да је на Европској унији да подстакне Приштину да започне процес формирања ЗСО, јер је, како је навела, реч о преузетој обавези.

Улога Петера Соренсена и могућности за наставак дијалога

Говорећи о ангажману специјалног изасланика Европске уније за дијалог Петера Соренсена, Данијела Николић оценила је да је његов приступ донекле другачији у односу на претходни период и да отвара простор за конструктивније разговоре.

"Његова улога посредника је другачија у односу на Мирослава Лајчака и разговори са њим делују конструктивније“, навела је Николићева.

Истакла је да су представници Београда у разговорима са Соренсеном указали на неопходност формирања ЗСО и на једностране потезе Приштине који, како је оценила, додатно отежавају дијалог.

Притисци и свакодневни живот Срба

Осврћући се на свакодневни живот Срба на Косову и Метохији, Николићева је указала на појачане притиске, нарочито уочи великих празника.

Навела је пример уклањања српских застава у Грачаници, оценивши да такви потези додатно продубљују осећај несигурности и угрожености.

"Када вам бране право на име, писмо, заставу и идентитет, онда је јасно у каквој се ситуацији налази један народ“, истакла је Николићева.

Цео разговор са Данијелом Николић можете погледати у видео-запису на почетку текста

"Радила сам у норвешком ланцу, негде око две године, сад се враћам, радићу у Торлаку јер имам специјализацију из фармацеутске технологије, радићу на производњи вакцина. Ту специјализацију сам завршила 2010. године, и жеља ми је да радим баш тај посао, ту се проналазим, ту видим себе. Тамо сам радила у апотеци, овде ћу радити у струци, и то је разлог више што се враћам", рекла је Сунчица Стојановић.

Уговоре о раду добили су наши који су претходних година радили у Немачкој, Чешкој, Аустрији, а радиће у здравственим установама широм Србије. Неки су се вратили јер су им породице овде, а неки су са породицама из иностранства дошли кући.

Александра Бојовић је осам година радила у Немачкој, а убудуће ће у болници у Смедереву на општој хирургији.

"Имам двоје деце, шест година и беба је две године, највећи разлог враћања су управо деца да би се школовала у својој земљи и да бих ја радила у својој земљи. Колико сам чула од колегиница, јако се променило, напредовало је, и радујем се што се враћам", каже Александра.

Из Министарства здравља поручују - брига о људима је наш приоритет. Настављамо да стварамо услове да се наши здравствени радници враћају у Србију, да своје знање и искуство примене за јачање здравственог система и унапређење квалитета здравствене заштите, бринући о здрављу свих наших грађана.

И управо зато је и Дејан после четири године рада, Немачку заменио Србијом. Сада је његово ново радно место у Дому здравља у Бору.

"Радио сам на одељењу психијатрије и неурологије, након четири године сам одлучио да се вратим у земљу, боље је, топлије, највише због породице, планирам да наставим у Бору, за почетак Дом здравља, специјализација из анестезиологије. Колико сам видео, напредовало је и тамо, има нове опреме, све ће то бити добро", каже Дејан Пешовски.

Посредством Канцеларије за сарадњу са дијаспором Министарства здравља до сада се кући и да ради у некој од здравствених установа вратило више од 300 здравствених радника, чиме се додатно јачају здравствени системи широм земље.

Пројекат започет крајем 2024. године, наставља се, а све информације за оне који желе да се врате, доступне су и на сајту Министарства здравља.

За Бугарску су алтернативе "Стрезимировци", "Мокрање", "Рибарци" и "Вршка Чука".

Управа граничне полиције Министарства унутрашњих послова Републике Србије у сарадњи са граничним органима Мађарске усагласила је радно време граничних прелаза Бачки Виногради – Ашотхалом, Бајмок – Бачалмаш и Растина – Бачсентђерђ, тако што ће, уместо од 7 до 19 часова као до сада, бити отворени дуже у наредним данима за путнички саобраћај.

На наплатним станицама на ауто-путевима нема задржавања возила.

Две особе су задобиле лакше повреде у двема саобраћајним незгодама које су се догодиле у Београду.

Екипе Хитне помоћи су током ноћи обавиле 107 интервенција, од којих је 20 било на јавном месту.

За помоћ су се највише јављале особе које су имале проблема са гушењем и срчани болесници.

Обавештење о неплаћеној саобраћајној казни од ЈП "Путеви Србије": Ваше возило има нерешену казну у државном систему. Према законским одредбама, рок за уплату је 08. април 2026. године. У случају кашњења: – Забрана пререгистрације и нове регистрације возила, привремено повлачење возачке дозволе, наложиће се административна такса од 35 одсто, могуће су правне и кредитне последице, односно судско поступање.

У тексту поруке додаје се и да је потребно хитно уплатити на сајту "Путева Србије" и линк – кликом на њега превара заправо почиње.

"Тада се преузимају подаци и обично у природи фишинга јесте да се преузму осетљиви подаци, најчешће лични подаци, креденцијали, приступни параметри за платне картице, односно CVV број платних картица или било који приватни кључ дигиталне имовине", објашњава  Владимир Марјановић, шеф Одсека у Служби за борбу против високотехнолошког криминала Управе за технику.

Ово није први пут да се током ове године дешавају овакве преваре. Нити је ово једино предузеће чије се име злоупотребљава.

"Управо у овом сценарију када имамо поруку од 'Путева Србије' који нам шаљу казну која је нама стигла за наплату, само је довољно да размислимо да ли икада 'Путеви Србије' уопште могу да наплаћују казне грађанима и да ли би такве информације требало да долазе путем СМС-а или Вотсапа", наводи стручњак за сајбер безбедност Ненад Бучевац.

Крајем прошле године припадници МУП-а разоткрили су међународну сајбер превару. Том приликом ухапсили су осумњичене за слање лажних СМС порука и крађу података грађана Србије.

"Они су преузимали саобраћај са базних станица, тај уређај се налази у покретном возилу које је кружило градом и како која базна станица је била у том рејону, они су је суспендовали и преузимали саобраћај и директно слали поруке као ове о којима смо причали. Представили су се као јавно предузеће 'Путеви Србије' или неко звучно предузеће, на тај начин слали поруке, доводили оштећене у заблуду да се ради о стварном СМС-у", појашњава Марјановић.

Коме пријавити превару

А када до преваре дође, прво се пријављује надлежним институцијама – пре свега на мејл Службе за борбу против високотехнолошког криминала МУП-а, потом они пријаву прослеђују надлежном тужилаштву.

Постоји неколико начина како ми можемо на прву лопту утврдити да је превара у питању.

"Првенствено позив на број или позив на неку хитност – чим у поруци каже да имамо одређен рок да уплатимо одређену суму новца коју ми потенцијално дугујемо, нападач игра на улогу нашег страха да морамо што пре пребацити новац. Такође, уколико стоји неки одређени линк, требало би да погледамо шта је у домену тог линка, односно на који сајт нас тај линк води и самим тим можемо видети да ли је верификована институција која нам шаље новац ", указује Бучевац.

Саветује да се користи двофакторска аутентификацију.

"Уколико потенцијално посумњамо да смо ми кликнули на линк или унели картицу наше платне институције у нечији малициозни линк, да одмах контактирамо банку или другу релевантну институцију и да кажемо шта смо урадили, како би они блокирали", рекао је Бучевац.

И за овакве ствари важи једно правило, кажу стручњаци, уколико делује превише добро да би било истинито, вероватно и јесте тако.

Наводи се да је Путин, такође, наложио руским оружаним снагама да обуставе непријатељства током примирја, али да буду спремне да одговоре непријатељу.

Украјински председник Володимир Зеленски потврдио је да ће се кијевске снаге придржавати прекида ватре.

Зеленски истиче да је спреман за директан састанак Путином на неутралном терену. Најављује и да ће се ускоро одржати трилатерални састанак уз учешће САД како би се окончао рат, али да његов формат још није коначно одређен. Истиче и да се тренутно ради на финализацији гаранција за Кијев.

С друге стране, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров истиче да се контакти по украјинском питању настављају неформално и поверљиво, али да Москва одавно не види перспективе обнове дијалога, због заузетости америчких посредника другим питањима.

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте не мисли да се питање чланства Украјине у НАТО-у може решити у кратком року. Према његовим речима, неке земље, укључујући Немачку, Словачку, Мађарску и Сједињене Америчке Државе, противе се учлањењу Украјине у НАТО.

Заменик председника Савета безбедности Дмитриј Медведев упозорио је да украјинске биолошке лабораторије представљају велику претњу за Русију. Наглашава да су током СВО добили доказе да су западне биолабораторије, које се налазе на украјинској територији, производиле компоненте биолошког оружја.

У другом делу дана умерено и потпуно облачно, а током вечери и ноћи понегде се на југозападу земље очекује слаба краткотрајна киша, у вишим планинским пределима слаб снег.

Ветар слаб до умерен, на истоку Србије повремено и јак, северозападни.

Најнижа температура од -2 до 4, а највиша од 12 до 16 степени.

У Београду и сунце и облаци. Температура до 14 степени.

Наредних дана постепено топлије.

У суботу се очекује највиша дневна температура до 17 степени, док се за дане предстојећег празничног викенда очекују температуре и преко 20 степени.

Како је навео, разговори ће се “фокусирати на разоружавање Хезболаха и успостављање мирних односа између Израела и Либана“.

Неименовани извор рекао је за Си-Ен-Ен да је одлука Нетанајхуа потекла од америчког председника Доналда Трампа и нагласио да ће се преговори одвијати без примирја, односно да војна дејства неће престати.

Са друге стране, либанске власти за потенцијалне преговоре траже “ирански модел”. Кажу да би то био “одвојени пут, али исти модел“ укључујући и крхко примирје између САД и Ирана, које је постигнуто уз посредовање Пакистана.

У међувремену, Ројтерс је јавио да ће Стејт департмент следеће недеље бити домаћин састанка на којем ће се разговарати о прекиду ватре између Израела и Либана.

Амерички председник Доналд Трамп је за Ен-Би-Си њуз рекао да је “веома оптимистичан“ и да је мировни споразум са Ираном “надохват руке”, док се дипломатска делегација коју предводи потпредседник САД Џеј Ди Венс спрема да овог викенда отпутује у Пакистан на разговоре чији је циљ окончање рата.

Саид Хатибзадех, заменик министра спољних послова Ирана, каже да је Ормуски мореуз отворен, напомињући да је Техеран посвећен миру на Блиском истоку, али да је скептичан према "другој страни".

У поруци врховног вође Моџтабе Хамнеија истиче се да ће Иран управљање Ормуским мореузом “увести у нову фазу“, не наводећи детаље.

У објави коју су пренели тамошњи медији пише да ће режим у Техерану тражити надокнаду “за сваку штету и повређене у овом рату“.

У православним храмовима, на вечерњим богослужењима на овај дан обележава се време смрти и скидања са крста тела Господњег, када се на посебно украшен сто испред олтара, који симболично представља Христов гроб, износи плаштаница.

Три пута се, уз звуке клепала, обилази око цркве, што симболично представља Христову сахрану.

Плаштаница се потом полаже испред олтара, а верници у тишини долазе на целивање све до сутра увече. Дан се проводи у тиховању и молитви.

Најважнији посао данас – фарбање јаја

Заустављају се сви послови у кући и пољу, најважнији посао данас је бојење јаја и то у црвену боју, симбол проливене крви Христове и новог живота који се рађа из његове свесне жртве.

Прво црвено јаје назива се чуваркућа, чува се на посебном месту да се не разбије. Приписују му се посебна својства – лековитост, плодотворност, заштита од града и злих сила...

Ко не стигне данас, може да обоји јаја и сутра ујутру, пре сунца.

Строг пост

Данас се строго пости, ко може, не једе ништа, други само суви хлеб и воду. Посте чак и они који то нису чинили током претходних дана Великог поста.

Старији људи кажу: ако на Велики петак пада киша, неће бити шљива, ако је топло и сунчано очекује се велики род воћа.

Листа "Своји на своме - др Предраг Балашевић - Влашка народна странка" освојила је 1.025 гласова и имаће једно одборничко место у локалном парламенту.

Укупан број бирача уписаних у бирачки списак на територији града Бора износио је 38.492, а гласало се на 48 бирачких места.

Након поновљених избора за одборнике Скупштине Општине Бајина Башта на бирачком месту број у селу Оклетац, листа "Александар Вучић - Бајина Башта, наша породица" освојила 26 одборничких мандата у локалном парламенту, а листа "Уједињени за Бајину Башту" освојила 19 мандата.

У извештају објављеном на сајту Републичке изборне комисије листа око СНС освојила је 8.467, односно 52,69 гласова бирача, а листа "Уједињени за Бајину Башту" 6.439, односно 40,07 одсто.

ОИK у Бајиној Башти је претходно саопштила прелиминарне резултате изборе према којима је листа око СНС освојила 25 мандата, а листа "Уједињени за Бајину Башту" 20 мандата.

Скупштина општине Бајина Башта има 45 одборника.

Локални избори одржани су 29. марта У Бору, Смедеревској Паланци, Бајиној Башти, Kули, Лучанима, Аранђеловцу, Kладову, Kњажевцу, Мајданпеку и Севојну.

Навела је да особе које шире лажи о њој немају етичке стандарде, понизност, ни поштовање.

"Не замерам им незнање, већ одбацујем њихове злонамерне покушаје да окаљају моју репутацију. Никада нисам била пријатељица са Епстином. Доналд и ја смо с времена на време били позивани на исте забаве као и Епстин, јер је преклапање друштвених кругова у Њујорку и Палм Бичу уобичајено", нагласила је прва дама САД.

Меланија Трамп је навела да никада није била ни у каквом односу са Епстином нити његовом саучесницом Гислејн Мексвел.

"Мој одговор на њен мејл не може да се сматрати било чиме више од обичне кореспонденције. Мој уљудан одговор на њен мејл представља само тривијалну напомену", поручила је Меланија Трамп.

"Епстин ме није упознао са Доналдом"

Прва дама САД нагласила је да она није Епстинова жртва.

"Епстин ме није упознао са Доналдом Трампом. Са својим супругом сам се срела случајно на забави у Њујорку 1998. године. Овај први сусрет је документован у мојој књизи 'Меланија'", казала је она.

Према њеним речима, први пут се сусрела са Епстином 2000. године на догађају којем су обоје присуствовали.

"У то време га нисам познавала и нисам имала сазнања о његовим криминалним радњама. Годинама се на друштвеним мрежама шире лажне слике и изјаве о Епстину и мени. Будите опрезни у шта верујете. Те слике и приче су потпуно нетачне", истакала је Меланија Трамп.

Истакла је и да није сведок било којег Епстиновог злочина.

"Моје име се никада није појавило у судским документима, изјавама жртава или истрагама ФБИ у вези са случајем Епстин. Никада нисам имала сазнања о злоупотреби жртава. Нисам била укључена ни у каквој улози. Нисам била учесник, никада нисам била у Епстиновом авиону и никада нисам посетила његово приватно острво", истакла је прва дама САД.

"Моји адвокати и ја успешно се боримо против неутемељених лажи"

Навела да никада није оптужена нити осуђена за било који злочин у вези са Епстином, трговином људима, злостављањем малолетника или другим "одвратним понашањем“.

"Лажне увреде на мој рачун, које долазе од злонамерних и политички мотивисаних појединаца и субјеката који желе да наруже моје име ради финансијске или политичке користи, морају да престану. Моји адвокати и ја успешно се боримо против тих неутемељених лажи и наставићемо да чувамо моју репутацију без оклевања", нагласила је Меланија Трамп.

Како је навела, до сада су појединци и компаније били правно обавезани да јавно извине и повуку своје лажи о њој.

"Сада је време да Конгрес делује. Епстин није био сам. Неколико истакнутих мушкараца на високим позицијамо поднело је оставке након што је овај случај постао широко познат. Наравно, то не значи кривицу, али морамо да радимо отворено и транспарентно како бисмо открили истину", поручила је Меланија Трамп.

Позив Когресу да омогући јавно саслушање жртава

Позвала је Конгрес да женама које су биле Епстинове жртве омогући јавно саслушање, фокусирано на оно што су преживеле.

"Дајте тим жртвама прилику да сведоче под заклетвом пред Конгресом. Свака жена треба да има свој дан да исприча своју причу јавно, ако жели, а затим да њено сведочење буде трајно забележено у записнику Конгреса", истакла је прва дама САД.

Џефри Епстин је био раније осуђивани сексуални преступник, који је 2019. пронађен мртав у својој ћелији у Менхетну, док је био суочен са оптужбама за сексуално злостављање.

Одлуку о замени дотрајалих и постављању нових застава Србије главном улицом, истовремено и делом магистралног пута Приштина-Гњилане, донео је председник општине Грачаница Новак Живић.

"Замена дотрајалих и исхабаних застава дуж централне улице у Грачаници је иницијатива председника општине на основу уставних одредби која дозвољава да мањинске заједнице могу да истакну своје националне симболе”, рекао је Живић РТС-у.

Навео је да је одлука о уклањању застава стигла од министарства локалне самоуправе владе у Приштини, чији су запослени у пратњи полиције заставе уклонили.

"Интересантно је да централним градским улицама готово свакодневно могу да се виде заставе Албаније. Овај акт централних власти могу да коментаришем само још као један вид притиска на српску заједницу”, навео је Живић и затражио реакцију међународне заједнице.

Петковић: Ескалаторни потез у супротности са свим међународним актима

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић саопштио је да је, уочи највећег српског празника Васкрса, Аљбин Курти наставио са бруталним провокацијама српског народа и кршењем његових основних права на Косову и Метохији.

"Овакав нови Куртијев ескалаторни потез у супротности је не само са приштинским прописима, већ и са свим међународним актима који регулишу слободно истицање националних симбола и јасно показује да Курти жели отворени прогон Срба и српског народа са Косова и Метохије", поручио је Петковић и додао да је неопходна реакција међународне заједнице која не сме бити неми посматрач гажења основних права српског народа на Косову и Метохији.

Српска листа: Институционална дискриминација Срба

Српска листа најоштрије осуђује поступке косовске полиције и оцењује да такво поступање представља директно кршење основних људских права српског народа, укључујући право на слободу изражавања и право на очување и јавно испољавање националног идентитета, што је загарантовано бројним међународним актима.

"Посебно је недопустиво и лицемерно да се у исто време, широм Косова и Метохије, несметано истичу албанске националне заставе, па чак и испред Куртија у скупштинској сали у Приштини, док се српском народу оспорава исто право. Оваква селективна примена правила јасно показује да је на делу институционална дискриминација усмерена против Срба", саопштила је Српска листа, која захтева хитну и недвосмислену реакцију међународне заједнице, пре свега Европске уније, земаља Квинте, ОЕБС-а, као и свих релевантних међународних организација.

Сандра Блажић из агенције за некретнине у Нишу наводи да су цене у односу на више од 20 година порасле за 170 одсто.

"Период од 2000. година па све до данас, ако посматрамо цене су отишле за неких 170 посто навише. Квадрат који је овде на Булевару био негде око 700 евра, сада достиже вредност и до 2.000 евра по квадрату", рекла је Блажић.

И у Вршцу је све више кранова и квадрат стана у новоградњи је око 1.700 евра.

"Тај тренд нисмо имали пре неких 5, 6 година када је цена некретнина стагнирала и тада смо имали могућност да нађемо квадрат стана у новоградњи по цени од 1.000 евра. Тренд куповине тих станова у новој градњи даље је у неком порасту", објаснио је Урош Василевски из агенција за некретнине у Вршцу. 

Најскупљи станови у престоници

Престоница остаје убедљиво најскупље и најактивније тржиште, са великим разликама између централних општина, новоградње и периферије.

Цене станова иду од 2.000 до више од пет хиљада евра у централним општинама. Најскупљи квадрати су у луксузним зградама до 10 хиљада евра. Инвеститори тврде да цену диктирају потражња, економске активности, а тренутно и ратна дешавања. 

Инвеститор Урош Ђаковић каже да они имају већу потражњу за некретнинама јер је криза навела људе да додатно размишљају о повратку капитала кроз станове.

"Оно што је де факто јесте да ми у цени станова можемо да очекујемо неки пораст, с обзиром да нас сама производња кошта више. Тренутно то није на значајном нивоу, али уколико се криза продуби очекиваћемо пораст цена у новоградњи", објаснио је Ђаковић.

Раст цене нафте – раст цене некретнина

Консултанти за улагања у некретнине упозоравају да би раст цена нафте и грађевинских материјала, попут челика и бетона, као и повећани логистички трошкови, потенцијално могли да утичу на поскупљење изградње станова, посебно новоградње.

У таквим ситуацијама, инвеститори део трошкова често пребацују на купце, што доводи до раста цена станова.

Милош Митић из агенције за некретнине наводи да је у овом тренутку повећана стопа инфлације.

"Самим тим повећана је и каматна стопа, што еурибора, што референтне у оквиру наше државе. То може негативно да се одрази на потражњу купаца којих има неких 20 посто на самом тржишту. Ако сагледамо неки дугорочни ефекат тога дефинитивно са тим неким дешавањима на блиском истоку ту можемо очекивати и наставак раста еурибора и наставак раста потенцијално референте каматне стопе и пад у тражњи", рекао је Митић. 

Према подацима Републичког геодетског завода, четврти квартал прошле године је, упркос високим ценама, био најбољи до сада - и када је реч о броју уговора и када је реч о њиховој вредности.

Број купопродајних уговора у том периоду је достигао и, чак премашио, ниво из четвртог квартала 2022. године. Склопљено је више од 37.000 уговора.

"Радимо индивидуални план подршке сходно потребама детета и он се ради у сарадњи са родитељима и Центром за социјални рад. Лични пратилац је тзв. трећи родитељ. Његов посао укључује да брине о детету, од облачења, довођења до школе, активности које има у школи, затим да дете не заборави своје ствари, да се дете не повреди, до тога да се добро социјализује, да се укључи у живот својих вршњака, као и да буде с њим у учионици ако је то потребно", објашњава директор Хуманитарне организације "Дечје срце" Горан Ројевић.

Дуге листе чекања још једна у низу препрека

"Листе чекања су доста дугачке. У Београду више од 350 деце чека на услугу, а 1.080 користи услугу лични пратилац. Пре само 11 година, та услуга није ни постојала и питамо се како је систем функционисао без личних пратилаца", наводи Ројевић.

Надица Блажић из Удружења "Плава шкољка" каже да су искуства родитеља након што поднесу документацију за остваривање права на личног пратиоца различита. Има и задовољних и незадовољних.

"На пример, једна мајка је чекала пуних шест година, тек када је дете стасало за седми разред добило је личног пратиоца. Јако је важно да тај пратилац има контакт са родитељима, да их свакодневно обавести шта се дешавало у школи, о томе како је протекао тај дан. Економска ситуација је тешка и додатан је терет за скроман буџет породице када родитељи, док чекају на личног пратиоца, морају сами да се сналазе и ангажују неког о свом трошку. Детету је место у школи, у систему, потребна му је социјализација, едукација, а то се не може без личног пратиоца", каже Надица Блажић.

Директор "Дечјег срца" каже да су листе чекања дуге и зато што нема других услуга које би могле да се понуде детету, као што су услуге педагошки асистент, асистент у настави и друге.

"По статистици Светске здравствене организације, пре 10 година се рађало, рецимо на број рођене деце у Србији је требало да се роди 58 деце из спектра аутизма. Данас, по истој тој статистици, 850 деце (из спектра аутизма) се рађа на исти број деце. Велики је пораст броја деце којима је потребна услуга лични пратилац. Листе чекања се доста тешко решавају. Што се тиче Града Београда, та листа се стално смањује. Сваког месеца се до нових двадесеторо деце укључи у услугу и процењује се којој породици је ургентно. У породици где постоје бака, дека, рођак, комшија који би могао да одигра улогу личног пратиоца, онда је хитније потребно породици која све то нема", каже Горан Ројевић.

Случајеви неоснованог ускраћивања права на личног пратиоца

Нису проблем само листе чекања. Извештај повереника за равноправност из марта показује да центри за социјални рад и општине понекад неосновано ускраћују деци са инвалидитетом законска права на услуге – на пример, повереник је по жалби мајке утврдио да је општина Варварин њеном детету неосновано ускратила личног пратиоца, тиме му отежала образовање и да га је дискриминисала.

"Kада дете има подршку, онда то иде својим током. Kада му је подршка ускраћена, дете не разуме зашто је у четири зида, зашто није са својим другарима у школи, а родитељ је и повређен и затечен и не зна да реши ту ситуацију. Неки родитељи и не знају за ту услугу", каже Надица Блажић.

Примедба родитеља на старост личних пратилаца

Према мишљењу Надице Блажић, лични пратилац детета са инвалидитетом треба да буде млађа особа.

"Имати уз себе баку је некада стварно лепо, али некада та бака не може да потрчи или да разуме све код детета", наводи Блажићева.

Од укупног броја личних пратилаца, половина је млађег, половина старијег животног доба, каже директор "Дечјег срца". Наводи и да та организација сарађује са факултетима и да је много студената међу личним пратиоцима.

"Оно што можемо увек да урадимо је да се плата повећава. Плата личног пратиоца је нешто већа од минималца, она је у Београду око 70.000 динара, не знам колика је у другим срединама. Што се тиче уговора, обично раде на уговорима о привремено-повременим пословима јер лични пратилац ради само док је дете активно, не мора да ради током летњег и других распуста. Позивам све који би да помогну другима и себи да се пријаве да буду лични пратиоци", каже Ројевић.

Родитељима најважније да су им деца у сигурним рукама

Неопходно је испунити неколико услова да би неко постао лични пратилац детета са инвалидитетом.

"Неопходно је да има најмање завршену средњу школу, лекарско уверење да је способна за рад са децом, да прође дводневну обуку у организацији и да има потврду да се против ње не води судски поступак", каже Ројевић.

На питање да ли је у сваком месту у Србији могуће остварити законом дато право на личног пратиоца за дете са инвалидитетом, Ројевић одговара да јединице локалне смаоуправе у сарадњи са центрима за социјални рад покрећу услуге социјалне заштите и да то зависи од процене јединица локалне самоуправе које услуге треба да пружи грађанима.

Сиромашније заједнице преко наменских трансфера потражују средства од Министарства и онда могу да спроводе социјалне услуге.

"Додао бих да у великој мери на тежину последица саобраћајних незгода утиче и некоришћење појаса", истакао је Раденковић.

Раденковић је рекао да је тешко одговорити на питање које је најбоље време за пут.

"С једне стране апсолутно ће бити мање гужве у касним поподневним сатима, па и вечерњим. С друге стране, имате чињеницу да је вожња у ноћним условима далеко комплекснија него што је то случај у дневним условима. За оне који крећу на пут дању, нужно је да се наоружају стрпљењем", нагласио је Раденковић и најавио гужве и у понедељак и у уторак наредне недеље.

Будући да школски распуст траје до уторка, Раденковић верује да ће један део грађана продужити одмор до другог дана у недељи.

Од 13. до 19. априла биће спроведена међународна акција појачане контроле брзине.

"Акција ће бити спроведена у 34 европске земље које сарађују у оквиру организације Roadpol. Србија је једна од земаља. Позвали смо грађане да дају предлоге локација на којима би саобраћајна полиција током ′спид маратона′ који ће бити у среду, 15. априла, када ће током двадесет четири часа сви расположиви уређаји и људство бити на терену и без престанка током двадесет четири часа контролисати брзину", најавио је Раденковић.

*Цео разговор можете погледати у видеу на почетку текста

Тактичко изненађење и однос снага

Пуковник Љубинко Ђурковић, командант одбране Кошара, истиче да непријатељ није случајно изабрао празник за напад. Према његовим речима, главни правац напада није био очекиван на Кошарама због тешких географских карактеристика земљишта.

"Њихов план је био да прођу преко правца Кошаре, да одсеку снаге Приштинског корпуса, изврше пробој према дубини Метохије и део јединица ставе у полуокружење. Очекивали су да ће тих стотинак војника на граници лако савладати, јер су у првом таласу припремили 2.500 војника, а укупно 5.000 до 6.000 за продор", наводи пуковник Ђурковић.

Младост у "паклу" снега и граната

Учесници борби истичу да је непријатељ користио све доступне ресурсе, од терористичке ОВК и регуларне војске Албаније, до логистичке подршке НАТО-а и Легије странаца. С друге стране стајала је српска младост.

Владан Стојиљковић, тада двадесетједногодишњи водник 63. падобранске бригаде, присећа се доласка на планину 11. априла.

"Било је много снега и блата. Требало нам је неколико сати да се попнемо горе под борбом. Ушли смо, мало је рећи, у прави пакао. Упао сам у снег до паса када је почео минобацачки напад и артиљеријско дејство из Албаније. Што ми падобранци кажемо, пакао смо већ прошли, место у рају нам је загарантовано", прича Стојиљковић.

Капетан Војислав Перовић, командир групе "Џокери", описује атмосферу међу борцима, коју је чинило 100 одсто младића од 18 година и неколико старешина.

"Непријатељ је искористио провалу облака и грмљавину да отвори дејство на мучене граничаре. Касније, када бисте тим момцима рекли да је непријатељ бројнији и опремљенији, они су своју пушку чували као икону. Непријатељ је пре свега био уплашен нашим отпором", каже Перовић.

Шта је пресудило

На питање шта је омогућило одбрану границе пред далеко бројнијим противником, пуковник Ђурковић истиче борбени морал и "генетски код".

"Сваки војник је био свестан да ће, ако не одбрани тај педаљ земље, непријатељ извршити терор над његовом породицом и манастирима. Један француски пуковник ме је питао шта је одржало војнике на Кошарама. Рекао сам му: 'То је неутврђен генетски код код Срба и ви то никада не можете проучити'", наглашава Ђурковић.

Бол због повлачења и "живе ране"

Иако војнички непоражени, борци су након Кумановског споразума морали да напусте положаје. Тај тренутак за многе је био тежи од саме борбе.

"Војници су ме питали: 'Команданте, ко нас мења?'. Били су уверени да то никада неће припасти некоме другоме, само српском војнику. Тада сам занемео, нисам имао одговор", присећа се пуковник Ђурковић.

Владан Стојиљковић, који је био тешко рањен неколико дана пре краја рата, каже да су за њега Кошаре и даље стварност: "Болно је још увек, рана је жива и битка је жива. Све то још увек траје."

Борба за статус ветерана

Гости емисије "У средишту пажње" Првог програма Радио Београда упозорили су на тежак положај преживелих бораца. Пуковник Ђурковић истиче да друштво мора пребацити ове људе из социјалне категорије у категорију заслужних грађана.

"Многи борци одлазе у тишини, често због последица осиромашеног уранијума. Морамо комплетирати закон о борачко-инвалидској заштити, признати посттрауматски синдром као трајну категорију и омогућити тим људима да живе достојанствено, а не да сакупљамо новац како бисмо им платили рачуне за струју", апелује Ђурковић.

Битка за Кошаре однела је 108 живота, а преживели поручују да је њихова мисија данас, очување истине о том херојству.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

10.04.2026. Петак: Након хладног јутра са слабим приземним, а понегде и слабим мразем на 2m висине, током преподнева претежно сунчано. У другом делу дана умерено и потпуно облачно, а током вечери и ноћи понегде се на југозападу земље очекује слаба краткотрајна киша, у вишим планинским пределима слаб снег. Ветар слаб до умерен, на истоку Србије повремено и јак, северозападни. Најнижа температура од -2 до 4, а највиша од 12 до 16 степени. Упозорење: У нижим пределима Tmin < 0 °C, у планинским пределима изнад 1000 mnv Tmin < -5 °C, вероватноћа 90%.

11.04.2026. Субота: Ујутру понегде слаб приземни мраз, а понегде је могућ и слаб мраз на 2 m висине. У току дана променљиво облачно са сунчаним интервалима, а у другом делу дана, у брдско- планинским пределима, понегде се очекују слабе падавине. Ветар слаб и умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од -1 до 6, а највиша од 14 до 17 степени. Упозорење: Tmin < 0 °C, вероватноћа 80%.

12.04.2026. Недеља: Претежно сунчано и топлије уз слаб до умерен развој дневне облачности. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од 2 до 7, а највиша од 17 до 21 степен.

13.04.2026. Понедељак: Претежно сунчано и топлије уз слаб до умерен развој дневне облачности. Ветар слаб и умерен, источни и југоисточни. Најнижа температура од 4 до 8, а највиша од 17 до 21 степен.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 14.04.2026. до 18.04.2026.)
Променљиво и топло за овај период године, местимично са кишом и локалним пљусковима са грмљавином.

Током 2004. године распоређен је на радно место у Управи полиције, ПУ за град Београд, где је био ангажован на оперативним пословима до 2009. године, када је, због резултата постигнутих у претходном периоду, премештен на радно место у Управу криминалистичке полиције, а затим и у Одељење за сузбијање организованог општег криминала, Службу за борбу против организованог криминала (СБПОК).

У оквиру рада у Служби за борбу против организованог криминала, поред предмета који су се односили на сузбијање трговине и кријумчарења људи, поступао је, како је наведено, и по оперативним обрадама које су се односиле на сузбијање кријумчарења ватреног оружја, моторних возила, опојних дрога и више врста кривичних дела почињених од стране организованих криминалних група.

Решењем директора полиције, од 2017. године распоређен је на радно место послови сузбијања отмица, изнуда и уцена са елементима организованог криминала у Служби за борбу против организованог криминала, а 2018. године на радно место шефа Одсека за сузбијање трговине људима у Одељењу за сузбијање трговине људима и кријумчарења људи.

На основу резултата рада, 2019. године распоређен је на радно место заменик начелника у Одељењу за сузбијање трговине људима и кријумчарења људи у Служби за борбу против организованог криминала.

Од 2022. године Стојановић је, како наводе из МУП-а, обављао послове начелника Одељења за сузбијање организованог кријумчарења опојних дрога у Служби за борбу против организованог криминала, у ком периоду је идентификовано и процесуирано више десетина припадника организованих криминалних група, које су се бавиле кријумчарењем опојних дрога на територији Србије, у региону и глобално.

У чин пуковника полиције унапређен је 2024. године, док је у току рада у оквиру СБПОК, УКП, на основу резултата остварених у међународним предметима више пута је награђен од стране министра унутрашњих послова. Стојановић је ожењен и отац двоје деце.