Брнабићева ће сутра присуствовати Четвртом парламентарном самиту Међународне кримске платформе у Стокхолму.

Ану Брнабић очекују током боравка и састанци на маргинама Платофрме у Стокхолму. 

Закон је одбачен у већини изборних округа, при чему су само урбана подручја око Љубљане, Крања, Копра, Цеља и Нове Горице гласала за, преноси СТА.

Словенци су гласали на референдуму о закону којим се терминално болесним, ментално способним одраслим особама даје право да окончају свој живот уз медицинску помоћ.

Претходно је одржано тродневно превремено гласање за овај референдум, а гласало је укупно 35.730 бирача, што чини 2,11 одсто уписаног бирачког тела, како је у петак саопштила словеначка Државна изборна комисија.

Гласање је одржано на 2.971 редовном бирачком месту, 88 посебних бирачких места и у 29 дипломатско-конзуларних представништава у иностранству, а право гласа имало је скоро 1,7 милиона бирача са правом гласа.

Рођена је око 1795. године у месту Сиколе, крај Неготина, у породици досељених Херцеговаца. Имала је две сестре, Стојну и Стамену, а доста касније је добила и брата Михајла. Иако су јој родитељи живели у Неготину, школу је завршила у Белој Цркви.

Стана је била мала и крхка, због чега је и добила надимак "чучук". Била је друга жена Хајдук Вељка.

Министарка Милица Ђурђевић Стаменковски открила је у Неготину први споменик Чучук Стани у Србији и нагласила да тим спомеником није одата пошта само лику Чучук Стане, девојчици која се, још као дете, придружила устаницима, "већ лику читаве пркосне, храбре и поштене Крајине".

"Ово је први пут у историји да су положени венци на споменик Чучук Стани. Пролазиће овим сокацима наши потомци и сетиће се да се њихови дедови нису огрешили и да су овим спомеником оставили светионик слободе за сва времена која долазе", истакла је Ђурђевић Стаменковски.

Наводећи да је Чучук Стана била и животни и ратнички сапутник Хајдук Вељка, Ђурђевић Стаменковски је најавила и да ће њено министарство и Владин Одбор за неговање традиције ослободилачких ратова, у наредној години издвојити средства за обнову споменика Хајдук Вељку, који се у Неготину налази поред новооткривеног споменика.

Бирачка места била су отворена од седам до 19 сати.

Кандидати за председника били су Синиша Каран из Савеза независних содијадемократа (СНСД), Бранко Блануша из Српске демократске странке (СДС), Драган Ђокановић из Савеза за нову политику, Никола Лазаревић из Еколошке партије Српске, као и Игор Гашевић и Славко Драгичевић, који су независни кандидати.

Председнички избори у Републици Српској одржани су мање од годину дана пре општих избора у БиХ, када се бирају представници на свим нивоима власти у Републици Српској, Федерацији БиХ, као и заједничких институција на нивоу БиХ.

Превремене изборе расписала је ЦиК БиХ након након што је Милораду Додику, на основу пресуде за непоштовање одлука Кристијана Шмита, одузела мандат председника Републике.

Тачка 1 у документу у који је агенција Ројтерс имала увид, гласи да суверенитет Украјине треба да буде поново потврђен.

У тачки 2 се наводи да ће бити постигнут потпуни и свеобухватни споразум о ненападању између Русије и Украјине и НАТО-а и да ће све нејасноће из последњих 30 година биће разјашњене.

Тачка 3 америчког плана у којој је наведено да постоји очекивање да Русија неће нападати суседе, а НАТО неће даље да шири чланство је избрисана.

Тачка 4 гласи да ће се након потписивања мировног споразума, одржати дијалог између Русије и НАТО-а како би се решила сва питања безбедности и створило окружење деескалације ради осигурања глобалне безбедности и повећања могућности за повезивање и будуће економске прилике.

Према тачки 5, Украјина ће добити чврсте гаранције безбедности.

Тачком 6 се регулише величина украјинске војске, која ће бити ограничена на 800.000 у мирнодопским условима.

Тачка 7 гласи да приступ Украјине НАТО-у зависи од консензуса чланица НАТО-а, што тренутно не постоји.

У тачки 8 се прецизира да се НАТО слаже да у мирнодопским условима не поставља сталне трупе под својом командом у Украјини.

Према тачки 9 НАТО ловци ће бити стационирани у Пољској.

У тачки 10 САД дају гаранцију која одражава Члан 5 НАТО-а, према којој све чланица Алијансе имају обавезу да реагују ако је једна од чланица нападнута, а САД ће примити надокнаду за гаранцију. Ако Украјина нападне Русију, губи гаранцију. Ако Русија нападне Украјину, поред координисаног војног одговора, сви глобални санкциони механизми биће враћени и свака врста признања нових територија и сви остали бенефити из овог споразума биће повучени.

Тачка 11 прецизира да Украјина има право на чланство у ЕУ и да ће добити краткорочни преференцијални приступ европском тржишту док се то разматра.

У тачки 12 се наводи снажан глобални пакет за обнову Украјине, укључујући, али не ограничавајући се на: а. Оснивање фонда за развој Украјине за улагања у индустрије високог раста, укључујући технологију, податковне центре и АИ пројекте; б. САД ће партнерством са Украјином заједнички обновити, развити, модернизовати и управљати украјинском гасном инфраструктуром, укључујући гасоводе и складишта; ц. Заједнички напор за обнову подручја погођених ратом, укључујући модернизацију градова и стамбених области; д. Развој инфраструктуре; е. Експлоатација минералних и природних ресурса и ф. Специјалан финансијски пакет од Светске банке за убрзање ових напора.

Тачка 13 гласи да ће Русија бити постепено реинтегрисана у глобалну економију: а) Разматраће се и фазно договорити олакшице санкција; б) САД ће ући у дугорочни Споразум о економској сарадњи са Русијом за заједнички развој у областима енергије, природних ресурса, инфраструктуре, АИ, податковних центара, ретких земаља, заједничких пројеката на Арктику и других међусобно корисних прилика; ц. Русија ће бити позвана назад у Г8.

У тачки 14 се наводи да ће Украјина бити потпуно реконструисана и да ће јој бити пружена финансијска надокнада, укључујући коришћење руских суверених средстава која ће остати замрзнута док Русија не надокнади штету Украјини.

Тачка 15 наводи да ће бити основан заједнички безбедносни тим са учешћем САД, Украјине, Русије и Европе за спровођење свих одредби овог споразума.

Затим, тачка 16 гласи да ће Русија законодавно утврдити политику ненападања према Европи и Украјини.

У тачки 17 је наведено да се САД и "Fair Strat".

Тачка 18 гласи да се Украјина обавезује да остане ненуклеарна држава у оквиру НПТ-а.

Тачка 19 прецизира да ће нуклеарна електрана Запорожје бити поново пуштена у рад под надзором ИАЕА, а произведена енергија равноправно подељена 50-50 између Русије и Украјине.

У тачки 20 се наводи да ће Украјина усвојити правила ЕУ о верској толеранцији и заштити језичких мањина.

Тачка 21 обавезује Украјину да неће враћати окупирану суверену територију силом и да ће преговори о територијалним разменама почети од линије контакта.

У тачки 22 се наводи да се након договора о будућим територијалним аранжманима, Русија и Украјина обавезују да их неће мењати силом и да безбедносне гаранције не важе ако се ово прекрши.

Тачка 23 гласи да Русија неће да омета коришћење реке Дњепар за комерцијалне активности, а да ће споразуми омогућити слободан транспорт житарица кроз Црно море.

У тачки 24 се наводи да ће бити основан хуманитарни комитет за решавање отворених питања: а. Сви преостали затвореници и тела биће размењени по принципу "сви за све"; б. Сви цивилни затвореници и таоци биће враћени, укључујући децу; ц. Биће успостављен програм за поновно уједињење породица; д. Предузеће се мере за ублажавање патњи жртава сукоба.

Тачка 25 гласи да ће Украјина одржати изборе што пре након потписивања мировног споразума.

У тачки 26 се прецизира да ће бити предузете мере за ублажавање патњи жртава сукоба.

Тачка 27 наводи да ће споразум бити правно обавезујући, да ће његово спровођење надгледати и гарантовати Одбор за мир, под председавањем америчког председника Доналда Трампа и да ће постојати казне за кршење.

У тачки 28 се наводи да по сагласности свих страна о овом меморандуму, прекид ватре ступа на снагу одмах по повлачењу страна на договорене тачке ради почетка спровођења споразума, а да ће модалитети прекида ватре, укључујући надзор, бити договорени под америчким надзором.

"Оно што је важно је да је излазак руског власништва из НИС-а понуђен, да су ти разговори у току, да је то потврђено и америчкој администрацији и они сада треба да донесу одлуку да ли ће у међувремену, док се ти разговори воде, нафтна индустрија моћи да настави да неометано ради, што и јесте био наш захтев", рекла је Ђедовић Хандановић новинарима у Председништву Србије.

Најавила је и да ће сутра бити одржана ванредна седница Владе Србије на којој ће разматрати питања у вези са НИС-ом.

Истакла је да Влада Србије има развијене сценарије како да се тржиште снабде нафтним дериватима у том смислу да грађани ништа не осете.

"Ми настављамо интензивне дипломатске разговоре, председник је то радио и данас, а такође и ми из владе, наставићемо то у току вечери да радимо, да бисмо покушали, односно, још једном објаснили наш став америчкој администрацији и да бисмо их известили о томе какве су наше потенцијалне одлуке у будућности у складу са целом овом ситуацијом", навела је Ђедовић Хандановић.

Додала је да ће влада наставити да доноси одређене одлуке док чека финално изјашњење из САД.

"Нема места ни за бригу ни за панику"

"Наставићемо да обавештавамо јавност транспарентно, отворено, као што смо то и до сада радили. Нема места апсолутно ни за бригу ни за панику. Очекујемо нове вести у наредних 24 до 48 сати, и у складу са тим, очекујем онда да ће вам се председник Србије обратити или неко од нас из владе", рекла је министарка и додала да настављају да раде марљиво, одговорно, посвећено да би обезбедили да у Србији свега има довољно.

Министарка је рекла да је састанку, поред председника Вучића, присуствовао премијер Ђуро Мацут, више министара Владе Србије и директори пре свега енергетских предузећа, и да су прошли стање свих резерви у земљи нафтних деривата, као и да је известила председника и све присутне о састанку који је одржала са НИС-ом данас и о томе какво је стање резерви НИС-а и о питањима која се тичу рада рафинерије у наредном периоду.

"Прошли смо више сценарија. Оно што је важно је да грађани не треба да брину, да смо ми ту да бринемо и да мислимо о снабдевености тржишта и да ће бити свега довољно. Свих нафтних деривата, горива, дизела, бензина, керозина, мазута, апсолутно, драги грађани, нема места паници, држава је ту за вас и наставићемо напорно да радимо", рекла је министарка.

Додала је су санкције на снази месец и по дана и да грађани нису свесни да су санкције на снази против НИС-а.

"Ви то нисте осетили и оно што можемо да кажемо је да нећете ни осетити, јер ћемо ми предузети мере које су неопходне да би то тако и било", рекла је Ђедовић Хандановић.

Током финала, решавали су два пословна пороблема које су задале фирме.

Први је био маркетиншка кампања, а други да побољшају оперативну активност компаније и пронађу додатни извор прихода током зимског периода.

24.11.2025. Понедељак: Ујутру хладно са слабим мразем, а понегде се очекује и ниска облачност или магла. Током дана осетно топлије, на северу мало до умерено облачно, у осталим крајевима претежно сунчано. Касније после подне и увече постепено наоблачење са запада условиће кишу на северозападу, а током ноћи и у већини осталих крајева. Ветар слаб и умерен, током дана у планинским пределима, а увече и током ноћи и у Војводини, доњем Подунављу и Поморављу и јак јужних праваца. Најнижа температура од -4 до 0, а највиша од 7 до 13 степени.

25.11.2025. Уторак: Умерено до потпуно облачно, релативно топло и ветровито. Током дана киша ће бити локална појава, док се увече и током ноћи очекује у свим крајевима. Ветар умерен и јак, јужни и југоисточни, током ноћи у слабљењу и скретању на западни и северозападни. Најнижа температура од 1 до 9, а највиша од 9 на истоку до 17 степени на западу и југозападу.

26.11.2025. Среда:Претежно облачно и свежије, местиимично са кишом, чији се престанак на северу и западу очекује ујутру. Ветар слаб и умерен, северозападни. Најнижа температура од 2 до 10, а највиша од 7 на северозападу до 14 степени на југу и југоистоку. Упозорење: Количина падавина већа од 20 l/m² за 12 h вероватноћа 60%

27.11.2025. Четвртак: Облачно и осетно хладније, а падавине се очекују углавном јужније од Саве и Дунава и то у нижим пределима киша, суснежица и снег, а у брдско-планинским пределима снег уз формирање снежног покривача. Ветар слаб и умерен, северозападни. Најнижа температура од -1 до 4, а највиша од 2 до 6 степени. Упозорење: Снег, формирање снежног покривача, вероватноћа 80%, Количина падавина већа од 20 l/m² за 12 h, вероватноћа 80%

Прогноза временa за наредних пет дана (од 28.11.2025. до 02.12.2025.)
Умерено до потпуно облачно, у већини крајева суво, а падавине ће бити слабог интезитета и локалног карактера.

Претпоставља се да је Шундић доживио срчани удар током вожње. Полиција се за сада није званично оглашавала, наводи РТЦГ.

Божидар Шундић рођен је у Никшићу 1955. године. Био је дипломирани инжењер, дугогодишњи новинар и уредник више црногорских медија.

На челу Радио-телевизије Црне Горе био је од 2018. године до 2021. године.

Такође је био директор Другог програма Радија Црне Горе (Радио 98).

У ранијем периоду био је директор и главни уредник РТВ Атлас, РТВ Елмаг и ТВ Пинк М.

Хришћанско удружење Нигерије (ЦАН), раније данас, саопштило је да је део ученика, од њих 315 који су отети прошле недеље, успео да побегне.

Према подацима удружења, из католичког интерната Свете Марије у Папирију, на западу те земље, који се налази у близини главног пута који повезује градове Јелва и Моква, отето је 303 ученика и 12 наставника.

Католичка бискупија Контагора раније је саопштила да је један службеник обезбеђења "тешко рањен" током напада.

Отмице су се догодиле неколико дана након што су наоружани људи у понедељак, 17. новембра, напали средњу школу и отели 25 ученица у суседној нигеријској покрајини Кеби, у месту Маги, око 170 километара од Папирија.

Како је додао, захвалан је и на томе што су показали да без обзира на то колико лажи се каже, не могу да их убеде и увере да је прави пут онај који је против Србије.

Истакао је да верује да још много тога СНС са грађанима може да уради, али и да се та странка мора променити.

Наводећи да је у Сечњу обећао једну ствар која још није урађена, Вучић је казао да је за реконструкцију хале урађен у међувремену пројекат, као и да ће се у радове кренути за два, два и по месеца.

Додао је да и у Јаши Томићу, Боки треба да се реконструишу основне школе, као и да се морају реновирати школе Жарко Зрењанин и Алекса Шантић.

"Трудили смо се да поправљамо путеве, никада није довољно и увек остане проблема и за Сутјеску, и за Крајишник, и за Боку, и за Јашу Томић, за свако насеље у Општини Сечањ и верујем да и по том питању можемо још више да урадимо", казао је Вучић.

Ипак, како је додао, сигуран је да се може много више урадити у односима са људима.

"Када сам долазио, један коментар сам чуо. Рекао ми је један домаћин 'све је добро, али реци овима твојима овде да бар кафу с нама попију'. Ја молим људе који су у општинској управи, седите са људима, попијте кафу свакога дана, саслушајте људе, знам ја да знате ви више, али саслушајте људе, можда ћете да научите нешто од њих. Можда ћете да чујете нешто паметно. Није губљење времена када седите са људима. Покажите поштовање према људима и видећете да ће да вас воле и поштују много више него што вас поштују и воле данас", рекао је Вучић.

Током више од двадесет пет година каријере радио је у областима транспорта, технологије и јавне управе, а познат је као један од кључних људи у увођењу "Oyster" картице за јавни превоз у Лондону, као и у развоју "cycle hire" система и дигиталне стратегије града.

Од фебруара 2025. налази се на челу Британско-српске привредне коморе (British-Serbian Chamber of Commerce). У том својству, лорд Рејнџер недавно је боравио у Београду поводом треће регионалне пословне конференције Уједињеног Краљевства и Западног Балкана "Building Futures", где је разговарао са представницима српске привреде о могућностима за интензивирање билатералне сарадње у секторима технологије, зелене енергије и инфраструктуре.

Данас смо на трећој регионалној пословној конференцији Уједињеног Краљевства и Западног Балкана "Building futures" у Ложионици, где смо имали прилику да чујемо занимљива размишљања о тренутном стању ствари у економској сфери у Србији и Уједињеном Краљевству. Како бисте описали тренутно стање економских односа између наше две земље?

– Економски односи између Уједињеног Краљевства и Србије, по мом мишљењу, у овом тренутку су добри и имају изузетан потенцијал да буду још бољи. Као нови председник Британско-српске привредне коморе, пратим дешавања, посебно током ове године, и поносан сам што имам ту улогу. Видим велики простор за сарадњу између малих и средњих предузећа, као и већих компанија – односи се већ дуго граде, али наш циљ је да их сада заиста убрзамо.

Посебно у областима као што су технологија, зелена енергија и инфраструктура, постоје огромне могућности за заједничка улагања држава и укључивање приватног сектора. То су сектори у којима обе земље могу много да добију кроз ближу сарадњу, и управо на томе желимо да радимо у наредном периоду.

За мање од две године имаћемо Expo 2027 Belgrade, догађај који ће окупити 127 земаља на једном месту и који ће, без икакве сумње, генерисати значајне пословне прилике – од нових трговинских партнерстава и нових инвестиционих токова до трансфера технологија. У том смислу, да ли сматрате да Експо 2027. има потенцијал да преобликује економски пејзаж Србије и читавог региона?

– Не само да Експо 2027. има потенцијал да преобликује економску слику Србије – он то већ чини. То је управо оно што је сјајно код овако великих међународних догађаја. Имао сам ту срећу да још давно учествујем у припремама за Олимпијске игре у Лондону 2012. године. Али није тих десет недеља, десет дана Олимпијских игара било оно што је направило кључну разлику. Био је то период припреме: изградња инфраструктуре, унапређење транспортних веза, развој источног Лондона.

Све те ствари које се дешавају у годинама пре одржавања великог догађаја стварају наслеђе – инфраструктуру, наслеђе објеката и инвестиција које настављају да доносе корист годинама и деценијама касније грађанима, а у овом случају и људима у Србији. Тако да – да, Експо 2027. није само догађај са потенцијалом – он се већ догађа сада, остварује се, и потпуно сам сигуран да ће у наредне две године донети још много тога.

Занимљиво је да је управо Лондон град у коме је 1851. године започета традиција међународних изложби, када је британска престоница била домаћин прве светске изложбе. А за само две године, као што смо рекли, и Београд ће имати прилику да постане место где ће се окупити цео свет. Да ли верујете да Србија и Београд, као њен главни град, могу стајати раме уз раме са претходним домаћинима Експа – попут Лондона, некада Париза, а у новије време Милана, Астане и Дубаија – и створити платформу на којој ће свет представити своје иновације?

– Апсолутно! Србија и град Београд заузимају глобалну позицију тиме што реализују Експо 2027. Зато верујем да читав регион, а у овом тренутку посебно Србија и Београд, треба да имају потпуно самопоуздање у оно што долази. Ово је прилика да земља покаже свету своју културу, креативност, иновације. Србија има изванредну историју, не заборавимо то, и ваша је дужност да испричате ту причу свету. Искористите ту шансу, учините је потпуно својом – и сигуран сам да ће Експо бити огроман успех.

Али не само то: дугорочно наслеђе, привлачење бизниса, инвестиција, предузетништва – све то већ почиње да се види. Експо 2027. ће само максимално убрзати тај процес и отворити пут будућем расту.

Знамо да сте лично били укључени у бројне стратешке иницијативе у Уједињеном Краљевству, међу којима је и чувена лондонска Oyster картица, која је трансформисала транспортни систем Лондона. Зато, шта мислите, на који начин Експо 2027, као јединствено окружење у којем ћемо имати више од 127 земaља света на једном месту, може постати простор за размену информација и знања, али и инспирацију за слична иновативна решења која у средиште стављају грађане?

– Погледајте, Експои, Олимпијске игре, велики међународни форуми – сви они су сјајни јер окупљају људе. Али оно што је заиста кључно јесте оно што остаје иза њих, оно што заиста радите. Тачно је, имао сам срећу да радим на пројектима као што су увођење Oyster картице, затим велики посао око реализације Crossrail-а, данас Elizabeth линије метроа у Лондону, па чак и на програму јавних бицикала, које многи у граду с љубављу зову "Forest Bikes".

То су били изазовни пројекти, на различите начине. Оно што су ти пројекти оставили јесте наслеђе које људи и користе, због којих су људи захвални, што им даје осећај да је урађено нешто вредно што им је унапредило живот.

Да, Експо – већ можемо да видимо простор, земљиште, зграде, већ сада се види развој. Видео сам master plan за аудиторијуме и комплетну инфраструктуру, проширење ауто-путева, железничке линије. Управо ће те ствари бити важне људима у годинама које долазе, јер ће свакодневно користити те услуге као део наслеђа Експа. И то је оно најлепше код оваквих догађаја: они истински побољшавају квалитет живота људи у будућности.

Експо 2027. је организован под јединственом темом "Играј за човечанство" (Play for Humanity), али истовремено носи и веома дубоку пословну димензију. Током 93 дана трајања догађаја очекује се више од 8.000 пословних догађаја, а биће отворен и велики број прилика за међународну трговину и инвестиције. Какве прилике, по вашем мишљењу, ово ствара за компаније из Уједињеног Краљевства и Србије? И имате ли неки савет који бисте упутили домаћим компанијама?

– Погледајте, када имате Експо, 8.000 догађаја у 93 дана, у тој размери која окупља људе из целог света – онда говоримо о повезивању. Сви причамо о умрежавању, али ово је, буквално, "супер-друпер" догађај за networking. Ово је место где желите да дођете и сретнете људе, разговарате о пословима, представите шта нудите, покажете иновације, упознате клијенте, купце, компаније, и изградите партнерства од поверења.

Управо такву, убрзану, турбо могућност Експо пружа. И зато бих свима поручио: будите проактивни. Не чекајте. Не чекајте да вас неко уведе или представи. Дођите, понесите своје визиткарте, своју технологију, своју ефикасност – и повежите се како бисте заиста покренули ствари.

Недавно је објављено да ће уз Експо 2027. и GITEX AI Summit доћи у Србију, дајући земљи потврду као једној од нових глобалних центара за технологије и иновације. Које прилике ово отвара за Србију и њен технолошки екосистем и њено шире позиционирање на међународној технолошкој мапи?

– Погледајте, и раније сам мислио да ће Експо бити сјајан, али његова комбинација са GITEX-ом подиже све на потпуно нови ниво. Пре само неколико недеља био сам у Дубаију када је објављено да ће се GITEX одржати и у Србији. GITEX је највећи технолошки догађај на свету. Када видите његову размеру, разноврсност иновација, визију будућности, енергију – то је заиста као наступ светских рок звезда. А сада ће се то догодити управо овде, у Србији. То је невероватно.

Тај талас узбуђења, иновација које постају видљиве свима – било да говоримо о најновијим достигнућима у роботики, дроновима, летећим колима или нечему сасвим новом – све то је део GITEX-а. Биће део и GITEX Serbia. И мислим да је то изузетно узбудљиво, још један доказ да се Србија налази на светској позорници, да показује глобално водеће технологије и доноси инспирацију и узбуђење људима.

Да ли видите UK на GITEX самиту у Србији?

– Надам се. Знате, све земље, све компаније желе да буду део оваквих прилика. Зато верујем да желимо да видимо и Уједињено Краљевство.

Скоро 1,7 милиона бирача са правом гласа може да гласа на више од 3.000 бирачких места широм земље између 7 и 19 часова.

Претходно је одржано тродневно превремено гласање за овај референдум, а гласало је укупно 35.730 бирача, што чини 2,11 одсто уписаног бирачког тела, саопштила је словеначка Државна изборна комисија.

Референдум о Закону о помоћи при умирању протиче уз противљење дела јавности, који сматра да се тиме крши уставна одредба која каже да је људски живот неповредив.

На консултативном референдуму одржаном у јуну 2024. године, заједно са изборима за ЕУ усвојен је предлог о изради закона након што је 55 одсто бирача гласало за такво законско решење.

Закон, који не може ступити на снагу док се не донесе одлука на референдуму, даје ментално способним, терминално болесним одраслим особама које доживљавају неподношљиву патњу право да добровољно окончају свој живот уз медицинску помоћ.

Да би закон био одбачен, већина бирача мора да гласа против њега, а гласови против морају такође представљати најмање једну петину бирачког тела.

Закон ће бити одбијен уколико буде испуњен одбијајући кворум, односно да већина бирача који су гласали буду против закона, уз услов да "против" гласа најмање 20 одсто свих уписаних бирача.

С обзиром на број бирача са правом гласа, најмање 339.205 мора гласати против да би се закон поништио.

Злодела те еклектичке хиндуистичко-будистичке секте са примесама хришћанске есхатологије и посебним занимањем за Нострадамусова пророчанства својом изопаченошћу, малициозношћу, дрскошћу, па и размерама, из корена су уздрмали Јапан, наметнувши се као антитеза свему чему су друштво и држава декларативно тежили: светском миру, друштвеној хармонији и просперитету.

Аум Шинрикјо не само што је у очајничком покушају да паралише државне органе и спречи деловање полиције која је кренула у његово разбијање побио 13 и повредио више од шест хиљада људи 20. марта 1995., већ је непуну годину дана раније коришћењем истог средства извршио смртоносни напад на судије и судске чиновнике у граду Мацумоту како би подрио процес који се водио против њега.

Лепеза монструозних злочина секте обухвата и бруталну ликвидацију целе породице адвоката Цуцумија Сакамота у Јокохами, који се усудио да заступа жртве њених превара, као и пребијање и тровање нервним гасом непослушних чланова, а у последњим данима постојања, и дрски покушај убиства гувернера Токија и шефа Јапанске полицијске агенције, пандана нашег Министарства унутрашњих послова.

Невероватно терористичко деловање тог култа почетком деведесетих чинило се неизбрисивом мрљом на образу државе која је у претходне четири деценије прокрчила трновити пут економске и технолошке славе и широм света постала синоним за квалитет и иновације, за сам напредак.

Била је то држава у којој се радило изузетно напорно, али и уживало у забави и новим технолошким плодовима. Онда је изникао Аум, као ружна глава отровнице коју је изнедрила бесомучна трка за успехом и богаћењем и бацио сенку на исправност перцепције о врлини читавог народа као добронамерног, озбиљног и пристојног.

Штавише, незамисливо расипање сарина у возовима на три линије токијске подземне железнице, као шокантни ударац који је уследио само пар месеци након катастрофалног земљотреса у Кобеу који је у трену прогутао животе више од шест хиљада људи, проузроковао је атмосферу колективног страха и зазирања од неизвесне будућности.

Искривљена визија бољитка

У визији вође Шоко Асахаре, који је проучавао бибилијску Књигу Откровења али и разне антисемитске списе, свету у којем живимо не само што предстоји смак у форми Армагедона, већ га он и завређује јер је пун прљавштине материјализма - њиме из сенке управљају злонамерни масони и Јевреји.

Упркос синкретичким излетима у западњачку религиозну мисао, основу његовог учења чинили су концепти индијске културе, попут карме, реинкарнације или просветљења. Он је зато тврдио да убрзање краја таквог света, укључујући ту и масовну елиминацију живих бића, која би значила њихово поновно рођење (реинкарнацију) у новом, чистом, бољем свету, заправо, представљало чин милосрђа.

Односно, како је временом расло трвење између његове групе и околине и продубљивала се његова лична нетрпељивост према друштву које га није прихватало, Асахара је развио и све ватреније заговарао концепт једне врсте алтруистичког убиства, односно, убиства као пречице ка спасењу, где би усмртити жива бића практично значило учинити им услугу.

Миленијумске покрете, како се стручно називају револуционарне религијске групе које прижељкују крај свега постојећег и увођење или изградњу потпуно новог поретка, одликује схватање да је свет у којем живимо суштински искварен - грешан, изопачен или прљав, и очекивање да ће он бити збрисан како би се отворио пут ка фундаментално бољем (моралнијем, праведнијем) свету сутрашњице.

Смак света, отуд, за њих је неопходан предуслов за морално и духовно усавршавање и напредак, односно, спасење и/или просветљење. Општи погром за њих, дакле, практично представља прочишћење - елиминацију свега што је недолично и неадекватно. Тако се долази до извитопереног и перверзног закључка да починити масакар или геноцид значи спасити човечанство, а разорити свет значи унапредити га.

Оружјем за масовно уништење до Армагедона

Многи религиозни покрети те врсте су релативно пасивни, у смислу да ишчекују долазак месије или настоје да у необичним догађајима у природи и људској заједници "прочитају" наговештаје или знаке коренитог преврата који долази и припреме се за њега (што може значити и колективно жртвовање, односно, масовна саумобиства). Аум Шинрикјо, међутим, специфичан је по томе што је активно узео на себе деструктивни задатак да сам изазове Армагедон и тако убрза процес обнове света.

Конкретно, он је то чинио тако што је радио на набавци и производњи оружја за масовно уништење. И то не само сарина, којим је извршен злочин у токијској подземној железници, већ и других бојних отрова, као што су фозген и ВX, али и биолошког оружја - заразних бацила ботулинума и антракса који луче отрове који делују на нервни систем људи.

Јапанском грађанству крв у жилама је заледило откриће да је након атака сарином на станице метроа које свакодневно користе радници владиних министарстава, судова и полиције, чланство секте покушало да распрши цијанид у гасном стању и на најпрометнијој градској железничкој станици Шинђуку, где, да је та завереничка акција успела, живот могло да изгуби неколико десетина хиљада људи.

Штавиште, секта је покушавала да дође у посед нуклеарног оружја. Јавност је дубоко узнемирило језиво сазнање да је један од вођа оружаног програма Аума у свом дневнику поставио питање "Колико кошта једна нуклеарна бојева глава?" и да руководство секте није просто маштало о нуклеарној бомби, већ и предузело конкретне мере у циљу њене набавке.

Наиме, њени припадници су се размилели Русијом почетком деведесетих у настојању да, у време друштвеног хаоса и огромног сиромашења након распада Совјетског савеза, подмите или идеолошки придобију тамошње официре како би се докопали жељеног оружја. Покушавали су и да добаве уранијум и проучавали технолошке процесе за његово обогаћивање. Неки од њих су се тамо обучавали и за руковање ватреним оружјем.

Од Токија, преко Владивостока и Москве до Београда

И уопште, организација је користила новац прикупљен и зарађен у домовини да прошири своје присуство у највећој словенској земљи и у њој откупи све што би јој на било који начин било од користи. Асахарини пулени не само што су у Русији јефтино снимали промотивни видео материјал, већ су били и закупили таласе радио Москве и преко њених предајника у Владивостоку емитовали програм за јапанску публику - пропагандни напор који их је коштао 700.000 америчких долара годишње.

Но, у потрази за моћним оружјем које би омогућило остварење Армагедона из гуруових фантазија о уништењу и потоњем обнављању света, следбеници његовог култа нису стали на постојећим формама, већ су пажњу усмерили и на до тада нереализоване идеје - Теслини написи о разорном оружју које би могло да проузрокује страшне земљотресе привукли су их у Београд, у његов музеј, у којем су покушали да нађу материјал који би их упутио како да конструишу такву направу.

Покушали су и да сами израде ласерско оружје - у ту сврху су упали у лабораторије познате електронске компаније "НЕЦ". Култисти су, заправо, како би набавили уређаје, алате, материјале и супстанце потребне за развој хемијског оружја и ласера, редовно проваљивали и у просторије других чувених јапанских предузећа из области електронике и хемијске и нафтне индустрије. Дешавало се и да буду ухваћени, али власти нису успеле да остваре увид у оно шта се тим пљачкама желело постићи.

Мржња искомплексиране нарцисоидне личности

У Ауму, као једну од важних вежби на путу ка духовном савршенству, практиковали су тзв. "клонирање гуруа", у којем су следбеници покушавали да до крајности усвоје и опонашају размишљање и степен просветљености свог вође. Сатима су седели, стотинама и хиљадама пута слушајући његове исте речи кроз слушалице, истовремено зурећи у његово лице на екранима.

Носили су специјалне шлемове који су, наводно, требали да им пренесу мождане таласе просветљеног гуруа. Фантазирали су како се утапају у њега, постају једно са њим и о том стању са одушевљењем говорили као коначном спасењу или стању потпуне заштићености и ушушканости, налик плоду у материци. Да би индуковали мистичне визије користили су дрогу попут ЛСД-а, мескалина и амфетамина, које су сами производили.

Као врховни командант који је усмеравао рад на набавци оружја за масовно уништење и особа која је издавала наређења за "милосрдна" убиства, односно, масакар у подземној железници који је требало да послужи као увертира за трећи светски рат и Армагедон, Асахара је, кажу психијатри, несумњиво уживао у осећају моћи - он је сам себи доделио положај врховног судије живота и смрти, а потврду за исправност тог благо речено дрског чина налазио је у беспоговорној оданости својих следбеника који су пристајали да за његову љубав почине и најтеже злочине.

Серијске и масовне убице, тврде стручњаци, када одузимају туђе животе не осећају само надмоћ, већ кроз злочин доживљавају узбуђење које чини да се поново осете живим у односу на летаргију, утученост и емотивну празнину којима су иначе опхрвани. Они међу њима који су у младости били вербално или физички злостављани сањају нарцисоидни сан о уништењу себи мрског света, који они, као посебно мудра, изабрана или у неком другом смислу повлашћена и вредна јединка, преживљавају и тако постају бесмртни.

За вођу култа смак света тако је смрт свих осим сопственог ја и себи потчињених, који су, психолошки гледано, продужетак или копија себе (буквално, "клонови"). Уништење света за уништитеља значи бесмртност, јер је он суштински једини битан субјект који остаје жив и тај који обнавља свет по сопственој вољи и назорима. Или, зашто не рећи - по свом обличју, јер он у својој (грандиозној, мегаломанској) машти јесте Бог.

Психолози основе те Асахарине чежње за уништењем света виде у његовој крхкој психи и траумама - у његовима неуспесима, фрустрацијама и компензаторним нарцисоидним фантазијама. Асахара, чије је право име Ћизуо Мацумото, од детињства је био готово потпуно слеп, због чега није могао да похађа редовну школу, већ је морао да иде у школу за децу са специјалним потребама.

По сопственим речима, није успео да оствари сан о упису на један од два најелитнија факултета (медицински или правни) Токијског универзитета, тада не само најпрестижнијег јапанског, већ и најбољег азијског универзитета. Касније, као вођа Аум Шинрикја, учествовао је на изборима за парламент, али ни на њима није успео да оствари своје велике амбиције - штавише, он и његова група били су исмевани због необичног приступа кампањи, у којем су сви волонтери носили маске са његовим ликом.

Ипак, до тада, вероватно највећи неуспех и понижење за њега су представљали хапшење и краће затварање због продаје лажних лекова. Наиме, млади Мацумото као и многи други слепи и слабовиди у Јапану, најпре је почео да ради као масер и акупунктуриста, да би онда отворио апотеку која се специјализује за традиционалну кинеску медицину, када се и огрешио о закон.

Мождана магла

Асахарини несрећни комплекси и мегаломанске маштарије о уништењу света у којем он игра улогу Бога који суди човечанству, преточени у конкретно злочиначко деловање, из темеља су потресли јапанско друштво.

Након изненадног удара на невине путнике токијске подземне железнице до коначног разбијања групе почетком маја 1995. јапанско друштво је било у стању дубоког, паралишућег шока. Када је прво запрепашћење мало спласло и лавине осуда делимично утихнуле, те разне јавне личности и интелектуалци повратили присебност, почело је широко, свестрано самопреиспитивање у којем су предњачили социолози и стручњаци за безбедност.

Јер, Аум Шинрикјо није била мала терористичка група од пар десетина људи какву су умеле да изроде екстремне левичарске организације шездесетих и седамдесетих година, већ разграната организација која је имала до десет хиљада чланова у самој земљи и још неколико стотина (можда и хиљада) присталица у иностранству, највише у Русији.

Развиле су се дебате о томе шта је те људе навело на слепу верност очигледно параноидном вођи који је искушеницима наметао груб режим живљења и деловања у којем се захтевала апсолутна подређеност а сумња и непослушност плаћали животом, на то да (под изговором обуке) пристану на психо-физичко изнуривање и испирање мозга. И, коначно, шта их је подстакло да постану окорели злочинци и прихвате гнусне задатке као што су пребијања и тровања на смрт.

Као о узроцима, говорило се о слабо прикривеној атмосфери насиља у друштву, о вршњачком малтретирању и престрогом режиму дисциплине и учења у редовним и допунским школама, те исцрпљујућем хроничном прековременом раду у фирмама, који су довели до појаве феномена самоизолације деце и младих, који одбијају да похађају школу и траже запослење јер се осећају несигурни и неспособни за живот који прописује друштво. Они су, тврдило се, тражили заштиту, некога на кога ће се угледати, колектив који би их прихватио и пружио им алтернативни животни пут.

Расправљало се и о отуђењу услед урбанизације и распада традиционалне породице, о бесмислу који осећају млади, који, за разлику од старијих, који су били жедни материјалних успеха због осећаја ускраћености услед немаштине током и након рата, нису лишени материјалних погодности али се муче да пронађу себе и смисао у материјализму и ужлебљеном каријерном путу, који ломи здравље и жељу за животом бесконачним, пренапорним и монотоним радом.

За пуно коментатора, али и обичних грађана, изненађење је нарочито било то што је међу припадницима култа и починиоцима злочина било неколико високо стручно образованих људи - лекара и хемичара, за које се веровало да, као људи од науке, не би требало да буду подложни "празноверју" и психолошкој манипулацији.

Они су, међутим, касније посведочили да су Асахариној секти приступили управо стога што су сматрали да им бављење науком не може пружити одговоре на питању о животу после смрти или им задовољити жеђ за духовним напредовањем. Неки од њих чак су се надали да могу стећи натприродне моћи, попут левитације или телекинезе, за које су у хиндуистичкој и будистичкој езотеричној традицији верује да су својствени просветљеним адептима.

Свеже сећање упркос прохујалим деценијама

И сада тридесет година након разбијања групе и хапшења њених чланова, те седам лета након погубљења руководства на челу са Асахаром, Полицијска агенција и даље преко медија и свог званичног сајта наставља да опомиње јавност на опасност од Аум Шинрикја.

По људима у плавом, та злочиначка организација огдговорна за линчовања и тероризам, наставља да живи кроз две религијске групе: "Алеф" и "Круг светлости", од којих прва, која броји више од хиљаду чланова, нескривено наставља с оданошћу лику и делу поремећеног гуруа, док друга знатно мања, наводно, прикривено наставља да гаји веру у његову безгрешност.

Обе, кажу, настоје да привуку интересовање коришћењем личних веза, писаног материјала и друштвених мрежа, те одржавањем часова јоге и предавања о будизму, при чему крију свој идентитет све док не стекну поверење учесника, када им се коначно представљају и позивају их у чланство, објашњавајући им да су сви злочини за које су терећени слабовиди гуру и његова ратоборна група злонамерна намештаљка власти.

Сучељавање са, на моменте се чини, надреалим злочинима Аум Шинрикја било је разорно, трауматско искуство, чије се последице осећају и данас - у неповерењу грађана према религиозним групама уопште, у стиду који они међу њима који верују осећају у вези својих погледа на свет, али и сталној приправности и будности органа реда и становништва када је у питању јавна безбедности. Такође, и даље се врше бројна истраживања и пишу књиге о феноменима "испирања мозга" и "контроле ума".

Случај Аум Шинрикја разоткрио је мрачну подземну струју агресије и разуларености у друштву која је текла испод углађене површине учтивости и мирољубивости, пламен мржње за преовлађујуће вредности који је годинама тињао, тихо се хранећи незадовољством, да би се онда нагло разбуктао. Он је оголио проблеме менталног здравља и културе поводљивости, беспоговорног слеђења и незамерања лидерима, али и питања смисла и одсуства конструктивних идеја водиља међу младима.

Са конгресменима је, како је навео на Инстаграму, разговарао о билатералним односима, европском путу Србије и свим актуелним регионалним и глобалним питањима.

"У садржајном и отвореном разговору, изразили смо спремност да додатно јачамо везе и свеукупну сарадњу између Србије и Сједињених Америчких Држава, као и да наставимо дијалог по свим питањима од обостраног интереса", написао је председник.

Када је реч о енергетици, истакао је да је за Србију веома значајно питање функционисања НИС-а и очување енергетске безбедности земље, и изразио уверење да ће се то питање ускоро решити.

Планинска провинција Дак Лак је тешко погођена, са више од 60 смртних случајева од 16. новембра. Поплаве су најновији екстремни временски догађај који је погодио Вијетнам последњих месеци, након што су тајфуни Калмаеги и Буалои погодили земљу у размаку од неколико недеља.

Око 258.000 људи од јутрос је без струје, а делови главних ауто-путева и железничких пруга су били блокирани, саопштили су званичници. Војни и полицијски ресурси су мобилисани да помогну у најтеже погођеним подручјима.

Научници објашњавају да је Вијетнам више изложен екстремним временским догађајима због климатских промена изазваних људским деловањем, што је учинило тајфуне јачим и чешћим.

На декларацијама се виде италијанска тробојница, називи попут "carbonara" или "arrabbiata", као и упућивање на традиционалну кухињу Италије. Но, заправо, како јасно пише на паковањима, сви производи се праве у Белгији – само су поједини састојци пореклом из Италије.

Полемику је покренуо министар пољопривреде Франческо Лолобриђида, који је на друштвеним мрежама објавио фотографије ових производа и осудио њихову присутност у супермаркету Европског парламента.

"Ово представља најгори облик ‘Italian Sounding-а’ и неприхватљиво је видети их на полицама маркета у Парламенту. За неколико дана донећемо закон који ће још снажније сузбити ‘Italian Sounding’ и заштитити наш агро-прехрамбени сектор. Италијанска кухиња је добила почетно зелено светло од Унеска да постане нематеријално културно наслеђе човечанства, а коначна одлука очекује се од Међувладиног комитета који ће се састати у Њу Делхију од 8. до 13. децембра 2025. То признање би унапредило италијански кулинарски систем као израз културе, територијалног богатства и праксе конзумације повезане са друштвеним идентитетом припреме хране, и то се мора заштитити", рекао је Лолобриђида.

"Italian Sounding" сваке године кошта Италију око 120 милијарди евра

Срж проблема је борба против фалсификованог "Made in Italy", тема која се у политици Браће Италије провлачи већ дуго: од забране назива "вегетаријански бургер", до закона који у Италији забрањује производњу лабораторијски узгојеног меса, па све до критика одлуке ЕУ да уведе инсекте као "нову храну". "Italian Sounding" сваке године кошта Италију око 120 милијарди евра.

Карбонара је међу најчешће фалсификованим рецептима у свету: од павлаке коју користе у Белгији, до сланине у англосаксонским земљама, па све до америчког коришћења романо сира уместо правог пекорина.

Са друге стране, група "Делез" је објавила да неће мењати ни рецепт ни назив својих сосева након критика које је претходних дана изнео италијански министар пољопривреде Франческо Лолобриђида, јер су и назив и амбалажа у складу са важећим законодавством. А ланац супермаркета је, путем портпарола, изјавио да је изненађен размерама које је читава прича попримила.

Једно је сигурно: борба против злоупотребе италијанског имиџа се наставља, а сада се води и на рафовима супермаркета Европског парламента. Дебата о заштити правог "Made in Italy" – између националног поноса, европских регулатива и политичких осетљивости – очигледно ће се наставити још дуго.

Осим Кине, нова тржишта су на домаку, а преговори са Узбекистаном о слободној трговини моги би отворити врата за чак 35 милиона потрошача.

Министарка привреде Адријана Мисаровић изјавила је да је овогодишњи Сајам вина прилика за потписивање нових уговора, међу којима је и договор између винарија из Сремских Карловаца који ће своја вина заједно пласирати на кинеско тржиште.

“Сајам вина је један од највећих економских догађаја, који Србију позиционира као регионалног лидера не само у винској индустрији већ и у гастрономији,“ нагласила је Месаровићева.

На овом значајном догађају учествују излагачи из 34 земље, укључујући велике произвођаче из Италије, Шпаније, Француске, Португалије и мање винаре из Србије, који добијају прилику да промовишу своје производе и склапају нове послове.

"Очекујемо да ћемо ове године оборити све рекорде у броју излагача, посетилаца и закључених уговора", истакла је министарка.

Један од кључних аспеката овог догађаја јесте и подршка коју држава пружа винарима.

Подршка државе винарима

Министарство привреде обезбедило је 300 милиона динара за развој винара, а значајна средства су издвојена и за подршку другим секторима прехрамбене индустрије, као што су ракија и пиво.

"Ми смо по једној скали конкретизовали – до 60 одсто бесповратних средстава за сва привредна друштва, односно предузетничке радње где су жене носиоци и за младе до 35 година, затим 55 одсто бесповратних средстава за све оне који су из општина и градова из треће и четврте групе развијености и 50 одсто за све остале кориснике бесповратних средстава, за све остале које испуњавају услове", рекла је министарка.

Навела је да се преостали део средства, до 100 одсто, може финансирати путем кредита из Фонда за развој, уз каматну стопу од само 2,5 одсто на годишњем нивоу и са роком отплате од 60 месеци и истакла да та врста подршке представља некомерцијалне кредите.

"Министарство привреде 100 одсто обезбеђује средства за подршку нашим винарима, али и произвођачима других дестилата", навела министарка.

Кина као главно тржиште

Министарка је такође истакла да је Србија након потписивања споразума о слободној трговини са Кином, добила приступ овом великом тржишту, где су царинске стопе за српске производе значајно смањене.

Српска алкохолна пића, укључујући вина и ракију, сада су конкурентна по цени и квалитету.

"Отворили смо пут нашим производима у трговинске ланце, али наш циљ није само то", рекла је она.

"Желимо да наша алколна пића и кондиторски производи нађу пут у угоститељске објекте, хотеле, аеродроме, свуда где су Срби добродошли, али и где могу да конкуришу са другим светским брендовима", навела је министарка.

Будућност српске винске индустрије

Месаровићева је нагласила да је српска винска индустрија на правом путу. Са 18.200 хектара под виноградима, Србија има велики потенцијал за проширење производње и повећање извозних капацитета.

Министарство привреде наставиће да пружа подршку кроз бесповратна и повољна кредитна средства, што ће допринети расту и развоју овог важног сектора.

Подршка женама предузетницама

Министарка Месаровић такође је нагласила да је Министарство привреде од 2012. године у континуитету подржавало женско предузетништво.

Данас, свака трећа предузетница у Србији води своје предузеће, а статистика показује да је овај број у сталном расту.

"Програм подршке женама и младим предузетницама је нешто чему посвећујемо велику пажњу, и у том смислу Министарство је обезбедило значајну финансијску подршку", истакла је министарка.

Више од половине свих државних субвенција 2026. године биће намењено пољопривреди.

Драган Гламочић је, у Јутарњем програму РТС-а, рекао да је укупан буџет за пољопривреду који је планиран за наредну годину максимум који држава може да издвоји, око седам одсто укупног буџета Републике, као и да мере подстицаја остају исте.

"Реч је о развојном буџету. Новац за развој руралних средина је двоструко виши и износи 12,9 милијарди динара. Даћемо новац за изградњу нових објеката, куповину опреме и механизације. Директна давања, такође, мораће да буду правдана рачунима, јер се дешавало да се средства користе за куповину станова и аутомобила, што до сада није било забрањено", истиче Гламочић.

Конкурси за опрему и јунице

Према његовим речима, од наредне године новац ће и даље брзо стизати до произвођача, а биће уведен и календар јавних позива, односно тачно ће се знати који конкурси се расписују у ком месецу.

Министар најављује да ће у наредних десетак дана, односно до краја године, бити расписани сви јавни позиви за набавку опреме, као и подстицај од 100.000 динара за јунице.

Говорећи о безбедности хране и њеној контроли, Гламочић истиче да су инспектори свакодневно на терену, да се резултати провера редовно објављују и да је ситуација све боља.

Свака српска намирница биће означена

Осврнувши се на медијске написе о афлатоксину у брашну, сумпор-диоксиду у јагодама или пестицидима у шљивама, министар објашњава да проблем није у прекорачењу дозвољених количина, већ у томе што на декларацијама није било назначено да производи садрже одређене супстанце, што је обавезно по прописима.

"Осим безбедности, радимо и на квалитету. Била је акција у вези са палминим уљем, а следи да свака намирница произведена у Србији има своју ознаку, која ће тачно показивати где је производ настaо и разликоваће се од хране из увоза. Не мислим да је храна из увоза лоша, већ да наши грађани имају право да знају шта је произведено у нашој земљи, посебно када је реч о месу", наводи министар.

Гламочић додаје да је на сајму о безбедности хране у Украјини, где је присуствовао као изасланик председника Србије, кључна порука била да храна мора да буде доступна свима, без обзира на кризе и ратна дејства. На догађају је организована донаторска акција у којој је прикупљено око 200 милиона евра за Кијев.

"Кључно је што сам имао састанак са украјинским министром привреде и пољопривреде, на којем је разговарано о споразуму о слободној трговини, који Србија нема са Украјином, иако много тргујемо: увозимо метале, а од прошле године извозимо велике количине минералног ђубрива. Укидање тарифа у оба смера било би од великог значаја", закључује министар.

"Коначно имамо прве и праве преговоре о продаји НИС-а, идемо ка наранџастом светлу, а у неком тренутку стићи ћемо и до зеленог, јер се на црвеном светлу нећемо задржати", сматра Лукић.

Сматра да држава није немоћна, да има простора да дефинише курс и правац, као и да обезбеди неопходну стабилност тржишта нафте и нафтних деривата.

На питање да ли ће доћи до попуштања америчке стране, односно ОФАК-а, професор Лукић каже да то пре свега зависи од конкретних резултата разговора "Гаспрома" са потенцијалним купцима.

"Једна од ствари која може да убрза ствари, односно да покаже да се одвијају у добром смеру било би потписивање меморандума о разумевању са потенцијалним купцима, што зависи од финализације самих преговора. И на крају зависи и од такта и разборитости америчке стране, односно ОФАК-а, јер било би лоше да направи преседан и једну суверену и у начелу пријатељску земљу изложи беспредметним недаћама и деструкцијама, јер је сасвим извесно да се ситуација око власништва НИС-а не може решити пре него што дође до блокаде производње у НИС-у", објашњава професор Лукић.

Ко би био најбоља замена за Русе

Када је реч о томе каква компанија би била најбоља солуција и замена за руску, професор Лукић анализира неке од потенцијалних купаца.

"МОЛ је регионални лидер, и власник је нафтних компанија и рафинерија и у Словачкој и Хрватској. Оптерећење је што свој успех базира на нафтоводу 'Дружба', који ће се вероватно наћи под притиском и знаком питања, јер би ЕУ волела да се стави привремено ван употребе. Што се тиче других западних партнера и приватних компанија, они нису до сада показали интересовање за наш регион. Имамо ту различите приватне фондове, али они нису дугорочни инвеститори већ долазе да ураде трансакцију, унапреде пословање и онда продају, и за НИС то не би било добро. Када су у питању инвеститори са Блиског истока, они јесу стратешки заинтересовани да шире своје пословање у нашем делу Европе и света, имају 25 одсто учешћа у ОМВ-у што је такође важно, и оно што их разликује од других инвеститора – они могу да прерађују своју сировину у нашим погонима тј. рафинерији", наводи Лукић.

Професор Економског факултета каже да је за нашу државе ово мучно ишчекивање, док су за руску страну поражавајући преговори.

"Какав год да исход буде, они буквално неће добити ништа, јер ако се трансакција и закључи, ОФАК ће тражити да комплетна цена буде уплаћена на неки поверенички рачун, и да 'Гаспром' нема контакт са тим новцем док се разлози за санкције не отклоне. За потенцијалне инвеститоре то је нова пословна шанса за инвестирање, вероватно прилика да се закључи одличан посао, јер када се нешто хитно продаје обично се постиже значајно нижа цена у односу на цену коју можете постићи када имате разуман временски оквир", објашњава Лукић.

Разлика између "Лукоила" и "Гаспрома"

Каже да је рок до 13. фебруара веома кратак, јер је за закључење целе трансакције остављено свега 90 дана.

"Уколико се закључи уговор о продаји биће потребна свакако нова лиценца, а она лиценца коју ми заправо желимо јесте она која ће омогућити да НИС, односно рафинерија у Панчеву настави са радом", каже Лукић.

И "Лукоил" је у теснацу са временом, јер до 13. децембра мора имати купца за своје иностране копаније.

"Синхронизоване су мере САД против две руске компаније, али је 'Лукоил' битно другачија фирма у односу на 'Гаспром', јер је то приватна компанија и отворено акционарско друштво. 'Лукоил' има значајно разгранатије међународне операције и присутан је на многим тржиштима, што представља много крупнији плен од 'Гаспрома'. Највећа међународна имовина 'Гаспрома' је заправо наш НИС, за 'Лукоил' су заиста заинтересовани и неки западни партнери", наводи Лукић.

Сирове нафте за прераду има до 25. новембра, и у сличају да рафинерија у Панчеву стане са радом, професор Лукић сматра да пре свега мора да се максимално повећа увоз преко свих нафтних компанија које послују у нашој земљи.

"Ту су и робне резерве, али оне се могу користити само до одређеног нивоа, и у том случају морају се предузети хитне мере које ће подразумевати у најкраћем року оспособљавање и покретање рада Рафинерије у Панчеву, јер другог излаза заправо и нема", закључио је у разговору за РТС професор Економског факултета Велимир Лукић.