Одлука је донета једногласно са 106 гласова "за", а закон сада треба да буде разматран у Сенату, преноси Фигаро.

Ова иницијатива, коју су представили посланици еколошке странке, има за циљ да у француском праву јасно уклони било какав обавезујући сексуални однос унутар брака.

Посланица Мари-Шарлот Гаран, која је била један од аутора предлога закона, истакла је да ће закон бити почетак окончања насиља у браку и спречавања сексуалног насиља.

"Овај закон је важно решење за жене које су биле принуђене на сексуалне односе, које су претрпеле брачно силовање... Надамо се да ће ова промена бити почетак краја таквих неправди", изјавила је она.

Иако термин "брачна дужност" никада није био званично признат у Грађанском законику, француски судови су понекад користили овај појам.

У једном од случајева из 2019. године, муж је тражио развод, јер његова жена није имала сексуалне односе са њим током неколико година, а суд је прихватио његов захтев.

Након што је жена изгубила тужбу, случај је доспео до Европског суда за људска права који је 2025. године пресудио у корист жене, сматрајући да је закон тиме легализовао сексуални однос под присилом, што се повезивало са "културом силовања".

Признања су добиле туристичке организације Војводине, Зајечара, Новог Пазара, Тара-Дрина из Бајине Баште, као и туристичка организација Бачке Тополе.

"Желим да се у име туристичке организације Бачка Топола и у своје лично име захвалим за ову награду, заиста смо у протеклој години пуно урадили", навела је Жељка Лопушина из ТО Бачка Топола.

По оцени жирија, најбољи хотел у Србији је "Вајсрој Kопаоник", награда за највећи допринос развоју туризма отишла је у руке председника Општине Врњачка Бања.

Иновације и нови садржаји били су разлог да Олимпијски центар Јахорина добије награду "Најперспективнијег планинског центра у региону". За најбољу летњу дестинацију и најперспекитвнији туристички пројекат региона проглашена је "Луштица беј".

"Када смо кренули радити комплексни град на обали било је тешко објаснити шта ми то радимо. Данас Луштица беј прераста у мали градић који ће бројати 10.000 становника", поручила је Славица Милић, директор маркетинга "Луштица беј".

Награду за медијски допринос развоју туризма добила је наша колегиница Јасмина Ракочевић.

"Ми имамо много телевизија и на другим телевизијама се људи баве туризмом у мањој или већој мери, имамо блогове, влогове, разне подкасте, али је неки жири приметио мој рад и пожелео да ме награди и ја сам због тога почаствована", нагласила је Ракочевићева.

На свечаној додели признања Музеј Николе Тесле проглашен је за културну установу године.

Авион, у којем је било 13 путника и два члана посаде, нестао је са радара док је приступао одредишту у департману Норте де Сантандер, једном од најкомпликованијих и најтеже приступачних делова на североистоку земље, близу границе са Венецуелом.

Одмах су покренуте спасилачке операције, а потрагу је додатно отежавао неприступачан терен и густо растиње.

Авион "Beechcraft 1900" полетео је из града Kукута према аеродрому Аквас Kларас у Окани, на планираном регионалном лету. Авион је требало да стигне око поднева по локалном времену, али је контакт са контролом лета прекинут неколико минута пре предвиђеног доласка, након чега је покренута хитна акција спасавања.

Како су раније пренели медији, последњи контакт са радаром забележен је када је авион био на око 32 километра од аеродрома, на висини од око 2.400 метара, у планинској области између општина Ла Плаја де Белен и Хакари.

Према подацима Португалског института за метеорологију (ИПМА), најјачи удари ветра, који су достизали 150 километара на час, регистровани су у централном делу земље.

Због пада стабала и других препрека саобраћај је био отежан, а део железничких линија, укључујући везу између Порта и Лисабона, привремено је обустављен.

Због олује "Кристин" више општина је затворило школе, а метеоролози истичу да се ради о ретком феномену који описују као "метеоролошку бомбу".

Према ранијим наводима медија, Португалски оператор електроенергетске мреже Е-Редес"саопштио је да технички тимови раде на поновном успостављању снабдевања електричном енергијом за око пола милиона корисника током поподнева.

Пошто је прошла кроз Португал, олуја се померила на исток у Шпанију, где су у приморском граду Торемолинос, јаки ветрови јуче оборили палму, која је пала на жену и усмртила је.

Шпанска национална метеоролошка агенција, АЕМЕТ, упозорила је да ће велика подручја земље да се суоче са веома јаким ветровима, односно са ударима који достижу снагу урагана.

Власти су издале црвени метео аларм за делове јужне покрајине Алмерија због интензитета ветрова, локалне власти су затвориле паркове, а у неким областима су обустављене активности на отвореном и образовне активности.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Милан Мариновић наводи да се дешава да људи пријаве комшију да снима њихово двориште или стан, као и да се уводе видео-надзори и камере у лифтове стамбених зграда на незаконит начин.

"Видео-надзор се користи за контролу рада запослених и у сврхе вођења дисциплинских поступака, што, наравно, не сме да буде сврха", истиче Мариновић.

Притужбе стижу и због злоупотребе личних података

Заштиту података о личности и одговорност институција за цурење информација требало би да регулише нови закон, чије се усвајање очекује до краја године, каже повереник.

Мариновић најављује да ће бити уведене веће казне и да ће се раздвојити обрада података коју врше надлежни органи у посебне сврхе од обраде коју врше сви, па и ти органи када то не чине као надлежни органи.

"Када, рецимо, МУП врши обраду својих запослених, то није у посебне сврхе. Покушаћемо да олакшамо трансфер података, а идеја је да идемо у корак са временом, потребама савременог доба, новим начинима обраде података о личности и новим изазовима", наводи повереник.

Из Европске уније поручују да се злоупотребе не смеју толерисати

Заменик шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халачева указује да се посебна пажња мора обратити на заштиту биометријских података.

"Снажна правила захтевају и јаке институције. Дужност институција је да штите податке о личности и да спречавају злоупотребу. Европска унија је глобални лидер у заштити података и Србија би такође требало да оснажи стандарде у тој сфери", истиче Халачева.

Заштита приватности и података о личности важна је и за обављање новинарског посла и слободу медија, поручује шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Марсел Пешко.

Марсел Пешко указује да се права приватности новинара крше, јер се лични подаци обелодањују и на тај начин појединци излажу јавној стигми.

"Истовремено је важна и заштита новинарских извора, као и медијске слободе. А медиска слобода је повезана са демократијом у друштву. Такође, приступ новинара информацијама је основно право", наглашава Пешко.

А један од основних алата новинара је приступ информацијама од јавног значаја. Током 2024. године поверенику се обратио 41 новинар, јер им није био омогућен приступ тим информацијама.

 29.01.2026. Четвртак: Ујутру још само на северу Војводине облачно са слабом кишом. Током дана мало и умерено облачно са дужим сунчаним периодима, а само ће на крајњем југу земље после подне и увече, а током ноћи и на југозападу бити облачно са слабом кишом. Ветар у скретању на слаб до умерен северозападни, а само ће још током јутра на југу Баната и у доњем Подунављу дувати умерен и јак јужни и југоисточни. Најнижа температура од 1 до 7 °С, највиша дневна од 11 до 16 °С, на истоку земље око 8 °С. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s још ујутру на југу Баната, вероватноћа 75%.

30.01.2026. Петак: Облачно и осетно хладније, местимично са кишом, на планинама и са снегом. Ветар слаб и умерен, западни и југозападни. Најнижа температура од 0 до 5 °С, а највиша од 4 до 8 °С.

31.01.2026. Субота: Облачно и хладно, местимично са кишом, на планинама са снегом. Ветар слаб и умерен, западни и југозападни. Најнижа температура од 0 до 4 °С, а највиша од 4 до 7 °С.

01.02.2026. Недеља: Претежно облачно и хладно, местимично с кишом, у планинским пределима са снегом који се очекује и у нижим пределима јужне и посебно источне Србије уз осетно хладније време. Дуваће слаб и умерен јужни и југоисточни ветар који ће до краја дана бити у појачању. Најнижа температура од -1 до 2 °С, а највиша од 0 до 5 °С. Упозорење:  Снег,  формирање мањег снежног покривача, вероватноћа 75%.

Јужнокорејци су, дакле, преспори у извршавању својих обавеза и стога заслужују казну – повећање царина које ће јужнокорејске производе на америчком тржишту учинити мање привлачним за потрошаче од ривалских јапанских.

То се пре свега односи на аутомобиле који чине 27 одсто јужнокорејског извоза у САД. Томе треба додати још неколико процената који отпадају на делове за те машине. Можда важнији од тога је податак да САД упијају близу половине укупног јужнокорејског извоза аутомобила у иностранство.

Нестрпљење у Вашингтону

У својој објави почетком недеље Трамп је нагласио да је одмах по постизању договора са Сеулом снизио тарифе, те да очекује и од јужнокорејске стране да једнако брзо реагује када је у питању спровођење договореног.

Међутим, његови критичари у Азији сматрају да можда притом није узео у обзир то да је Република Кореја демократија, у којој парламент игра улогу која му припада, због чега ратификација договора захтева време, док он, Трамп, просто влада путем председничких декрета.

Још једна критика је то да је могући узрок одлагања то што су америчке власти пре неколико месеци похапсиле неколико стотина јужнокорејских инжењера, фабричких менаџера и других стручњака, под изговором да су прекршили имиграциона правила, упркос томе што су ови тамо били послати управо да би реализовали једну од огромних инвестиција у америчку привреду на коју се Сеул обавезао – ону аутомобилског гиганта "Хјундаија".

Заслуге Сеула

Но, и независно од ратификације у парламенту, приватне јужнокорејске компаније већ су најавиле, па и почеле да реализују неколико огромних инвестиција у САД. Као што је већ наведено, највећи јужнокорејски произвођач аутомобила "Хјундаи", у саставу чије групе се налази и корпорација КИА, почео је изградњу фабрике делова (батерија) за аутомобиле у држави Џорџији и нове челичане која би радила за потребу постројења тог гиганта у САД, што би све требало да кошта око 21 милијарду долара. 

Стуб јужнокорејске економије, група "Самсунг", тачније њена ћерка компанија "Самсунг електроникс", ради на изградњи постројења за производњу чипова у Тексасу, вредних чак 40 милијарди долара, док и компанија "СК Хајникс" у сличне сврхе улаже близу четири милијарде у Индијани. Такође, јужнокорејски див из области бродоградње "Ханва оушнс" већ је купио власнички удео у бродоградилишту у Филадефији, где ће надаље инвестирати пет милијарди долара у проширење и опремање, како би допринео ревитализацији те гране америчке индустрије.

Мада директним улагањем у САД јужнокорејске компаније долазе у позицију да могу да избегну утицај Трампових царина на увоз, осим што се финансијски исцрпљују, оне себе и своју државу истовремено стављају у подређени положај у односу на Вашингтон.

Поједини аналитичари у Источној Азији сматрају да, с обзиром на сировост и суровост Трамповог режима у опхођењу са савезницима, није незамисливо да би оне могле да постану таоци, односно, чипови за поткусуривање у неким будућим споровима, односно, да би Трамп могао да припрети да ће их одузети или омести њихов рад кад му то буде одговарало.

Прави Трампов интерес

Све те приватне инвестиције, као ни ласкави, краљевски третман који му је недавно приређен у Републици Кореји, када су му доделили златно ордење и (копију) краљевске круне, нису навели Трампа да се уздржи од претњи о подизању царина.

Јер, мада је отпочела реализација крупних јужнокорејских инвестиција, јасно је да је за њега најважнији део договора са властима у Сеулу онај у којем се оне обавезују да годишње уплаћују по 20 милијарди долара новца у инвестициони фонд с којим Трамп може да располаже по свом нахођењу – управо то је део договора у вези царина који парламент у Сеулу тек треба да аминује. 

Право да одлучује где у САД и у шта ће се уложити стотине милијарди јужнокорејског (као и јапанског и тајванског новца), америчком председнику ће унутар његове земље дати невероватну моћ и лични утицај. Да тај новац што пре почне да пристиже за њега је од суштинског значаја, не само да би ефекти његове спољне економске политике могли да се осете за време трајања његовог мандата, већ и да би то могло да буде аргумент за његову партију током кампање за предстојеће изборе за Конгрес, који би, у случају тријумфа демократа, могли да му вежу руке у управљању земљом.

Такође, Трампова претња Сеулу повећањем царина је у складу с ранијим "обећањем" које је прошле године формулисао министар трговине Хауард Латник, који је у интервјуу америчким медијима изјавио да ће његова влада с времена на време вршити процену да ли партнери испуњавају оно што је договорено и да ће, ако утврде да то није случај, вратити царине на претходни (високи) ниво.

Које су опције владе у Сеулу?

Ако позајмимо Трампов речник, Јужнокорејци немају превише адута с којима би могли да се супротставе таквом неповољном развоју ситуације, те ће морати да америчком лидеру брзо удовоље – од владајуће Демократске партије Републике Кореје већ стиже обећање да ће договор проћи кроз парламент до краја фебруара.

За њу, веће питање је како се у будућности односити према Трамповој влади. Вашингтон себи може да приушти да притиска Сеул кад год пожели, јер не само што држи 28.500 америчких војника на јужнокорејском тлу, већ и (по подацима из 2024.) упија око 128 милијарди долара јужнокорејског извоза годишње – аутомобила, машина, оптике, пластике, производа од гвожђа и челика, итд.

С друге стране, поготово сада када је већ кроз изградњу фабрика полупроводника у САД пристао на трансфер технологија везаних за најсавременије чипове, Сеул, за разлику од Кине, нема стратешке материјале и производе есенцијалне за функционисање америчке привреде, и не представља тако велику муштерију за америчке компаније, да би могао да се економским противударима одупре притисцима Вашингтона.

Једино оружје које му преостаје је евентуална продаја америчких државних обвезница и сарадња са државама БРИКС-а у процесу дедоларизације, која је ризична јер би могла додатно да изазове гнев Трампове администрације.

Наравно, Сеул би могао да покуша да пребаци део свог извоза са САД на друге делове света – Кину, Јапан, југоисточну Азију, Блиски исток и ЕУ, али ће то захтевати пуно рада и времена, па и стварање нових коалиција.

Након најновије Трампове претње у вези са царинама, у јужнокорејским гласилима појавио се чланак у којем, додуше страни, индијски аутор његову спољну политику назива "гангстерским империјализмом" и тврди да она не може успети на средње и дуге стазе, не само зато што изазива отпор у иностранству, већ и зато што, мада од ње профитира војна индустрија, због ње губе амерички потрошачи и многа америчка предузећа.

Такви написи, као и напор јужнокорејске владе да нормализује односе са Пекингом, наводе на помисао да ће се она у наредним годинама посветити смањивању зависности од САД.

„Он (Милановић, прим. н) је рекао да је он свој став данас комуницирао јавно и немам више томе што додати“, додао је Пленковић.

Милановић: "Трампу је тешко рећи 'не', Пленковић ступа у комуникацију с Пантовчаком само кад му треба покриће"

Председник Хрватске Зоран Милановић је новинарима одговорио како премијер Пленковић ступа у комуникацију с Пантовчаком "само када му треба покриће".

"Премијер ту одлуку може донијети сам, то не би било уставно, али не би било никога да га позове на одговорност. Саборска већина је контролирана или купљена и док то имаш, ствари иду даље. Је ли питао за одустајање од набаве обално-опходних бродова, је ли питао за помоћ Украјини, а не кажем да бих рекао 'не' - није питао. А сада му требам ја, како сада не може без мене? Има потребу разговарати сада, након годину дана. Зовеш само када ти треба нешто као покриће јер му је тешко рећи 'не'. У овом случају слутим да жели рећи 'не'. Па жели да ја кажем 'е', а он 'н' или обрнуто. Лако је тако", закључио је Милановић.

Коментаришући политичке актуелности а међу њима и позив за приступ Хрватске Трамповом Одбору за мир који је примио хрватски премијер Пленковић, Милановић је раније данас рекао и да та иницијатива (Одбор за мир, прим.н) има своју правну основу:

"То је резолуција 2803 (2025) Вијећа сигурности Уједињених народа (ВС УН) прошле године која у оперативном параграфу детаљно разграђује садржај и структуру тог пројекта. Што се тиче правног оквира, он постоји и тко год кука да је то изван сустава УН-а и да је то протузаконито - није. Је ли то добро, то је друго питање. Ради се о озбиљном преседану да се мимо УН ауторитетни мандат за рјешавање тешке хуманитарне кризе пренесе на тијело које је изван УН. Нетко ће рећи да је приватан, али није јер постоји резолуција ВС УН. Ми смо свједоци да се задњих десетљећа пуно пута потезао пиштољ, нож и дизао авион без резолуције ВС УН. Ово је покривено резолуцијом, а је ли то добро, је ли Хрватској тамо мјесто и како је РХ уопће добила позив, је ли то тражила, је ли то одлука америчке администрације и које су државе још добиле позив? Има још питања, али то није за камере“, рекао је Милановић у обраћању хрватским медијима.

Пленковић: Сами закључите какав је Милановић саговорник и партнер

Хрватски председник Зоран Милановић додао је и да "они који данас филозофирају, попут Париза, Лондона и Берлина" су - гласали за то. Подсетио је да су Париз и Лондон гласале за то као сталне чланице Савета безбедности УН, а Данска као нестална чланица, док су Кина и Русија биле суздржане.

"Дакле - резолуција је прошла, а сви се сада извлаче на неке унутарње правне разлоге, а нема их. Могу се најнормалније прикључити иницијативи ако су за њу. И тако су креатори цијеле мреже илегалних санкција у међународном простору. Све што није донесено на ВС УН је илегално", казао је хрватски председник Милановић данас новинарима.

Упитан јесу ли обављене консултације с премијером, Милановић је одговорио:

„Осим ако не рачунамо ноћашњи покушај Пленковића да ме добије на телефон, преко посредника, након 100 година. Није се догодило ништа, нисам се могао јавити, као што се ни сада нисам могао јавити јер ме је јутрос звао на обичну линију. То је тема за Вијеће за националну сигурност", додао је.

Премијер Андреј Пленковић рекао је како не зна зашто му Милановић није одговорио на позиве да се консултују око позива за приступање Трамповом Одбору за мир. Истакао је како је још у Давосу најавио да иницијатива америчког председника захтева консултације између председника и премијера.

"Направили смо темељиту анализу, конзултирали се на разини странке и коалиције, заузели смо јасан став. Хтио сам да се с њим конзултирамо прије него тај став комуницирамо у јавности, рекао је Пленковић поновивши да није чуо шта је Милановић данас рекао.

„Два пута су моји суговорници покушали доћи до њега, има он посла“, додао је.

Пленковић је још приметио и да се "не сећа да се Милановић консултовао с премијером и Владом Хрватске "о било којем вањскополитичком питању када и ако заузима став".

"Имао сам дојам, кад је прошли тједан ничим изазван послао приопћење, да се жели конзултирати. Кад га покушате конзултирати, ни то није добро. Сад ви закључите какав је то партнер и суговорник", додао је премијер.

Пленковић је истакао како се Хрватска нигд‌е није гурала те да постоје земље које су позване и које нису у Трампов Одбор за мир.

"Гласање Скупштине Србије за ограничавање независности правосуђа је озбиљан корак уназад на путу Србије ка ЕУ. У време великог напретка ка проширењу, када Црна Гора и Албанија брзо напредују, Србија ризикује да крене у супротном смеру. То није оно што желимо", навела је Марта Кос у објави на друштвеној мрежи Икс.

Европска комисија: Усвојене измене подривају независност правосуђа

Европска комисија позива Србију да хитно ревидира усвојене измене закона о правосуђу, оцењујући да оне подривају независност правосуђа и представљају озбиљан корак уназад на европском путу, изјавио је портпарол комисије Гијом Мерсије.

"Позивамо на хитну ревизију усвојених амандмана како би се отклонили разлози за забринутост. Ревизија мора да поштује транспарентан и инклузиван процес консултација са свим релевантним заинтересованим странама, укључујући Европску комисију и Венецијанску комисију", изјавио је Мерсије.

Портпарол је нагласио да "усвајање амандмана на кључне правосудне законе у Народној скупштини Србије представља озбиљан корак уназад на путу приступања Србије ЕУ, који поткопава независност правосуђа, као и аутономију и функционисање тужилаштава".

Мерсије је оценио да су амандмани припремљени и усвојени кроз убрзан и нетранспарентан процес, без јавних консултација.

По мишљењу Европске комисије, усвојени закони су у супротности с ранијим реформама Србије и њеним претходним обавезама да ојача независност правосуђа и аутономију тужилаштава.

Посланици Скупштине Србије раније данас су, између осталих тачака, усвојили измене и допуне сета правосудних закона које је предложио посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић.

"Суд је, како је објашњено у пресуди, закључио да је већина посланика из редова посланика српске заједнице искористила право да предложи заменика председника Скупштине, односно члана Председништва Скупштине, предлажући девет кандидата. Сходно томе, избор посланика Ненада Рашића на место заменика председника Скупштине није дошао као предлог већине посланика из редова српске заједнице, нити је дошло до одбијања да се ово право оствари од стране већине посланика из редова српске заједнице. Сходно томе, Суд је утврдио да, у околностима конкретног случаја, механизми за деблокирање нису коришћени у складу са духом и сврхом за коју су предвиђени“, наводи се у одлуци приштинског уставног суда.

Суд је појаснио да, на основу принципа правне сигурности, ова пресуда у околностима конкретног случаја нема ретроактивно дејство.

Избор Ненада Рашића из странке "За слободу, правду и опстанак" обављен је након 27 гласања, у којима кандидати које је предложила Српска листа нису добили довољан број гласова за позицију потпредседника.

Рашић је добио подршку посланика Покрета Самоопредељење, Демократског савеза и несрпских мањина.

На основу неплаћених пореза и акциза, како се сумња, оштетио је буџет Републике Србије за износ од 27.703.246 динара.

Током претреса стамбених и других просторија које је користио осумњичени, полиција је пронашла и одузела 3.320 килограма дувана у листу, 46,6 килограма резаног дувана, као и опрему за прераду и дистрибуцију дувана – машину за резање дувана, два напаривача, три плинске боце, два горионика и једну дигиталну вагу.

Кривична пријава је поднета у сарадњи припадника Министарства унутрашњих послова, УКП, Службе за сузбијање криминала, Одељења за сузбијање привредног криминала и Полицијске управе у Шапцу, а по налогу тужиоца Основног јавног тужилаштва у том граду.

Специјални тужиоци су приликом изношења завршних речи тражили да се Милош и Весна Меденица казне на по двадесет година затвора и да им се изрекну новчане казне у износу од по 100.000 евра чиме би се, како су рекли, послала порука црногорском друштву, али и Европској унији, да се бављење криминалом не исплати.

Адвокати одбране затражили су ослобађајућу пресуду за оптужене.

Тужилаштво Весну Меденицу терети за саучесништво у криминалној организацији коју је, према наводима оптужнице, предводио њен син Милош, а која се бавила трговином наркотика, шверцом цигарета, подмићивањем, као и недозвољеним држањем оружја и експлозива.

У поступку је оптужено још 13 особа, као и једна приватна фирма.

Према наводима тужилаштва, Европол је пресрео телефонске разговоре Милоша Меденице у којима он наводи да је његова мајка упозната са незаконитим пословима и да од ње може очекивати заштиту.

Браниоци Милоша и Весне Меденице су 12. децембра, у завршним речима, затражили ослобађајуће пресуде.

Весна Меденица је 17 година обављала највише правосудне функције, а оставку је поднела крајем 2020. године, након промене власти у Црној Гори.

Ухапшена је у априлу 2022. године, након објављивања транскрипата Европола, а шест месеци касније пуштена је да се брани са слободе.

"Суд је оцијенио да се наведеном одредбом крши слобода предузетништва гарантована Уставом, као и уставни принцип једнакости свих пред законом, јер је једној групи предузетника/трговаца омогућено да обавља дјелатност недјељом и у дане државних и других празника, док је другој групи то забрањено. Уставом су прецизно прописани разлози због којих се може ограничити слобода предузетништва (ради заштите здравља људи, животне средине, природних богатстава, културне баштине или безбједности и одбране Црне Горе) и законодавац не може самостално да прописује нова ограничења ван тих уставних основа, нити без јасно утврђеног легитимног циља у јавном интересу", напоменули су у образложењу одлуке.

"Забрана нема објективно и разумно оправдање"

Појашњавају да тиме што је законодавац једној групи предузетника (апотеке, посластичарнице, пекаре, киосци за штампу, сувенирнице, цвећаре, продавнице за погребну опрему, за заштиту биља, бензинске станице, пијаце, итд) дозволио да ради, а другој не, једну групу привредника је довео у неравноправан положај у односу на другу.

"Оваква забрана нема објективно и разумно оправдање, с аспекта уставне обавезе државе да свим предузетницима обезбиједи једнак положај на тржишту. Додатно, забраном рада недјелјом и у дане државних и других празника само појединим трговцима дошло је до ограничења људских права и слобода и повреде уставног принципа сагласности правних прописа. Ограничење људских права и слобода мора се кретати у границама Устава и мора да служи легитимном циљу у јавном интересу, као и да постоји однос пропорционалности између употријебљених средстава и циља који се жели утврдити", наводе у одлуци.

Одлука донета једногласно

Суд је у уставносудском поступку утврдио да у поступку доношења укинуте одредбе није наведен циљ за њено доношење, односно због чега се сматра потребним и оправданим да се забрањује рад трговинама на велико и мало недељом и у дане државних и других празника, као и изузетке од те забране.

"Уставни суд не утиче на право законодавца да на другачији начин уреди обављање трговине на велико и мало недјељом, али уз уважавање одговарајућих основних уставних вриједности, односно заштићених уставних добара, на које је Уставни суд указао у овој одлуци. Забрана рада трговинама недјељом и у дане државних и других празника остаје на снази до објављивања одлуке Уставног суда у Службеном листу Црне Горе, о чему ће Суд благовремено обавијестити јавност", закључили су образложењу одлуке. 

Портпарол Уставног суда Данило Ајковић је навео да је одлука донета једногласно, те да не постоји јасан рок када ће бити објављена у Службеном листу.  

Унија послодаваца Црне Горе поднела је Уставном суду иницијативу за оцену уставности члана 35а Закона о унутрашњој трговини, којим је прописано да се трговина на велико и на мало не може обављати недјелјом и у дане државних и других празника, осим малог броја изузетака.

Закон којим је на снагу ступила је усвојен у јулу 2019, а овај члан, како је одређено, ступио је на снагу 15. октобра те године.

Истовремено, део студената и професора Медицинског факултета одржао је скуп подршке Бајчетићу и Шкиљевићу испред високошколске установе јер им је, како наводе, реизбор у звање био онемогућен.

Весна Бјеговић је испред Института за патологију рекла да уврштавање не би ни било могуће без подршке студената, колегинаца и колега који су, како тврди, одбили да ћуте.

"То су професори који испуњавају све услове за позитиван извештај законите комисије и који заслужују да буду изабрани у наставничка звања", истакла је Бјеговићева.

Према наводима дела студената, професори Бајчетић и Шкиљевић постали су "жртве заједничке хајке" управе факултета и Министарства просвете, чиме је, како сматрају, директно доведен у питање њихов радни однос, а "све због малициозних анонимних приговора који су, као такви, законски неважећи".

- Треба ми само решење о наследству и лична карта, тако сам бар обавештен. Пријавићу кућу и објекте у дворишту.

- Процедура за сада није компликована не знам како ће убудуће да буде.
- Имамо све комплет, број парцеле, број плаца, све.

Уз две градске локације упис права својине омогућен је и у шест месних канцеларија, највећих села јагодинске општине. Стручна лица и тамо раде са грађанима,а питања и дилеме су исте и у граду и на сеоском подручју.

Јелена Јовић, дипломирана правница, објашњава: "Људи питају који објекти могу да се пријаве, и то су углавном стамбени, помооћни, економски. Имамо и пријаву станова, локала, пословних објеката, значи свих врста објеката и углавном питају то и око имовинских питања нерешених, како да реше, коме да се обрате и тако."

За упис права својине до сада се на територији јагодинске општине пријавило више од 3 200 људи за 6 000 нелегалних објеката. Података колико их је то урадило самостално преко апликације за сада нема.

Љиљана Стојановић, начелница градске управе за урбанизам, додаје: "Углавном се људи више јављају овде из разлога што прво дођу у просторију урбанизма да се распитају о статусу својих објеката, о власништву на парцели, о неким детаљима, шта им је потребно од документације, па тек онда сачекају ред и пријаве своје објекте."

Рок за подношење пријава је 5. фебруар, а након тога ће Агенција за просторно планирање и урбанизам почети рад на предметима. Надлежни најављују коначно стављење тачке на нелегалну градњу, као и да ће сви касније изграђени нелегални објекти бити уписани на Републику Србију.

Милан Бајић, студент 3. године Правног факултета, каже: "Планирам да након завршеног факултета такође предам и првосудни испит, да се након тога бавим адвокатуром. Желео бих да се вратим у свој родни град, у Kњажевац, да овде оснујем породицу."

Марија Милошевић, студент 3. године Правног факултета, додаје: "Волим и ову земљу и овај град. Заиста бих волела и овде да останем, некако ме вежу све успомене, а и волела бих да то што научим остане у нашем граду, јер мислим да је то заиста лепо."

Сара Стојановић, студент 4. године србистике, објашњава: "Своју будућност видим у просвети. Незахвално је рећи у којој средини, али видећемо. Свакако је то да буде у Kњажевцу, била бих врло задовољна и срећна."

Општина Kњажевац низом различитих мера помаже ученицима и студентима током школовања, а једнократна новчана помоћ за најбоље студенте повећана је ове године са 35 000 на 50 000 динара.

Милан Ђокић, председник Општине Kњажевац, наводи: "Општина Kњажевац само за стипендије издваја годишње за више од 400 стипендија. Ми дајемо стипендије ученицима и студентима, не само добрим студентима или деци из социјално угрожених породица. Ми смо проширили групе које таргетирамо нашим стипендијама и ту су, на жалост, деца која болују од хроничних болести, или имају урођене инвалидитете, или су деца  без родитељског старања, или су деца чији су родитељи настрадали."

Светосавска академија увек је посебан догађај за Књажевчане. Овогодишњи програм, уз пригодне беседе, употпунио је хор књажевачке цркве и Милан Мрдовић, народни гуслар.

Небојша Антић, цвећар из Стубла, каже: "Њена је предност зато што издувава при загревању и веома је задовољавајућа на квадратури од неких 150 до 200 квадрата, тако да што се тиче самог загревања ове пећи, ја сам презадовољан."

У нову сезону Антићи улазе са надом да ће она бити и наговештај бољих дана за цвећарску производњу. Уз већ познате врсте цвећа, купцима ће понудити и нешто ново чиме ће, надају се, привући и нове муштерије.

Драгана Антић, цвећарка из Стубла, додаје: "Највише се гаје мушкатле и ситно цвеће. Свакако, сваке године имамо по неки нови артикал, ове године имамо неке лозице и хтели смо да то буде нешто изненађујуће, као изненађење за наше потрошаче."

И док из године у годину многи одустају од ове производње, Драгана и Небојша кажу да о томе не размишљају и да је, с обзиром на богато искуство, за њих касно да мењају делатност.

Небојша Антић, цвећар из Стубла, објашњава: "Тај посао није физички толико тежак, колико мораш да будеш обавезан у том пластенику. Пластеник је, просто речено, једно живо биће где морате сваког дана да погледате биљку, да држите ту температуру одговарајућу, да би постигли жељени ефекат."

Бојан Николић, Одељење за пољопривреду Општине Блаце, наводи: "Ми као Општина Блаце, кроз свој Програм за подстицај пољопривреди и руралном развоју, годинама имамо ту инвестицију за садни и расадни материјал, за пластеничку производњу. Људи имају пријављен тај пластеник у РПГ-у и конкуришу за оно што је могуће."

Своје цвеће Антићи углавном продају купцима у Топлици и с обзиром на то да је на све мањи број цвећара, не очекују веће проблеме у пласману.

Листом сви ирански медији пренели су у среду вест да је наводни шпијун Мосада обешен, јер је Израелцима преносио поверљиве информације и копије тајних докумената, те постављао електронске уређаје у неименовани објекат у Исфахану.

Вест је пренета тек недељу дана пошто је агенција Мизан, наводно блиска иранском правосуђу, објавила да је Есаелипур обешен због "шпијунаже са монархистичким тенденцијама".

Пентагон: Најбољи тренутак за напад

Фанфаре које су пратиле вешање, сматрају амерички шпијуни, показатељ су слабости режима у Техерану, који је наводно био изненађен чињеницом да су се масовни протести проширили и на регионе који су, до почетка године, сматрани упориштима ајатолаха Алија Хамнеија.

Врховни верски лидер је у ноћи између 8. и 9. јануара искључио интернет и све снаге послао у обрачун са демонстрантима, а коначан број жртава ове акције још није познат. Власти у Техерану признале су 3.117 убијених, махом полицајаца и случајних пролазника, док опозиција тврди да је страдало бар пет пута више људи.

Главни разлог побуне у Ирану су економски проблеми, јер је од јуна ирански ријал изгубио 60 одсто вредности у односу на амерички долар, што је изазвало лавину проблема, па су цене хране скочиле око 70 одсто, а држава је погођена озбиљном несташицом воде, горива и енергената.

Управо због тога, Хамнеијеви сарадници су за нереде оптужили "Американце и ционисте", те похапсили неколико хиљада људи, укључујући и педесетак наводних страних шпијуна.

Проблеми са којима се суочавају иранске власти навеле су део Трампове администрације да покушају да прогурају идеју да би брза и прецизна војна акција могла довести до слома режима и отворити врата новим, проамеричким властима у Ирану.

Последња шанса за дипломатију

Сам Трамп, који је извесно време претио новим бомбардовањем, у међувремену је предност дао дипломатији, махом због чињенице да се нападима на Иран, свако из својих разлога, противе Турска, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати. Израелски извори наводе да ни та земља, до пре недељу дана, није била спремна за могуће осветничке ударе иранске војске.

Саудијци и Уједињени Арапски Емирати су обавестили Пентагон да борбени авиони, на путу ка Ирану, не могу да прелећу њихов ваздушни простор, што у извесној мери компликује планове за напад.

Од тада, на око 500 километара од Ирана допловили су носач авиона "Абрахам Линколн", две подморнице и три разарача, док су на неколико места по Блиском истоку распоређени противавионски пројектили "патриот".

Трампова "армада", како је назвао бродове који прилазе Ирану, охрабрила је део администрације и утицајне републиканце да "притисну" председника како би, војно или на који други начин, издејствовао промену режима.

Војна опција, свакако, могла би бити на располагању Белој кући већ пре викенда, јер ће се до тада "Линколну" придружити ескадрила борбених авиона Ф-15, док су у америчким базама већ две недеље спремни бомбардери Б-2.

Ситуацију додатно компликују претње ирачких милиција да ће распалити по Американцима у случају напада на Иран, као и да ће ослободити радикалне исламисте које амерички војници последњих дана у Ирак пребацују из затвора у Сирији.

У сложену рачуницу укључила се и Турска, чији је министар спољних послова Хакан Фидан упозорио Американце да је "очајан тренутак за почетак новог рата", јер би експлозије у Ирану могле запалити читав Блиски исток.

Фидан је, како се чини, кључни посредник између Вашингтона и Техерана, који последњих дана шаље сигнале да је спреман за нову рунду преговора о нуклеарном програму – кључном проблему у односима са Израелом и САД.

Техеран је, истовремено, објавио снимке носача авиона "Абрахам Линколн" начињене из дрона, надајући се да би на тај начин могао утицати да Американци одустану од напада.

Уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић сматра да би, када је реч о тако крупним одлукама, све чланице требало да буду сагласне. Подсећа да је шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто упозорио да ће ова одлука имати велике последице по економију Мађарске.

"Ово је прешло у отворену борбу против руских енергената, на штету европских земаља“, истакла је Путниковићева.

Указала је да Бугарска, иако је било неких претњи, неће смети да заустави испоруку гаса Србији, ако Брисел не донесе одлуку да се то примењује и на нашу земљу, Босну и Херцеговину, Македонију.

Путниковићева каже да од Европске уније не очекује ништа, али да је добро оно што се могло чути од званичника из Брисела.

"Добро је што смо чули од званичника у Бриселу да неће бити забрањен транзит руског гаса ка Србији и оно што је добро је што смо ми почели да правимо те гасоводе, што је требало још раније урадити. Значи, и према Северној Македонији, прича се о Румунији. Нова ствар је да је ових дана хрватски министар рекао да су они заинтересовани да изграде гасовод од Хрватске до Србије“, указала је Путниковићева.

Подсетила је да су, када је планиран Јужни ток, Хрвати тад рекли да њима не треба гасна конекција из Србије ка Хрватској.

"Они тад још нису имали терминал на Крку, снабдевали су се руским гасом из Украјине, али нису хтели да се повежу са Србијом. Очигледно је сад профит опет у питању“, напоменула је.

Може ли Србија да обезбеди довољно гаса без Руса

На питање да ли Србија може да реши своје потребе за гасом без коришћења руског гаса, Путниковићева сматра да ће то бити могуће за неколико година.

"Гасовод који се гради према Северној Македонији је капацитета 1,8 милијарди кубних метара годишње. Према Бугарској имамо ону гасну конекцију, исто 1,8 милијарди. Питање је колико ће Румунија имати свог гаса да нам прода, али и ту је, чини ми се, отприлике исти капацитет. Али Бугарска мора да повећа свој унутрашњи капацитет да би могла да нам транспортује гас који не иде Балканским током, јер Руси су сувласници, па ће они вероватно забранити да сад неки трећи гас ту“, рекла је Путниковићева.

Према њеним речима, најбитније је питање заправо колико на истоку има гаса који би могао да нам буде испоручен, а да није из ЛНГ терминала у Солуну.

"Азербејџан је сад потписао уговоре са Аустријом и Немачком, али нова гасна поља још нису прорадила. Добри познаваоци прилика кажу да Азербејџан купује руски гас за своје потребе, а извози оно што произведе. Чули смо да ће бити огромне казне ако неко прошверцује руски гас“, истакла је Путниковићева.

Наглашава да ће Србија моћи да обезбеди гас, али је питање колико ће он коштати.

Руси су, подсећа, говорили о томе да и без потписаног уговора и без додатних анекса неће обуставити транзит гаса ка Србији. То су, како каже, говорили из руског Министарства енергетике, поручивали из Гаспрома, као и руски амбасадор у Београду.

Србија у геополитичкој причи

Путниковићева констатује да је очигледно да смо ми у геополитичкој причи која је у вези са продајом НИС-а, али и са неким другим пројектима које би Русија можда желела да реализује у Србији. Наводи и да је очигледно да нема договора јер се не преговара само о гасу и само о оних пет посто акција НИС-а које ће прећи у државно власништво.

Спекулисало се да би одлуке које се доносе у вези са руским гасом, требало да имају последице и по будућност увоза руске нафте за Европску унију.

Јелица Путниковић каже да је најављено да више неће бити повластица које су имале Словачка и Мађарска и за своје рафинерије нафтоводом "Дружба" добијале руску нафту.

"Тај предлог још није ушао у процедуру, тако да ме не би чудило да Европски савет ускоро расправља и о томе, по истом принципу као што је донео одлуку о гасу. И заправо, зависиће од тога шта ће Европски суд рећи у вези са гасом, да ли ће они доносити такву одлуку, јер је евидентно да је Мађарска незадовољна, да је МОЛ незадовољан транзитом сирове нафте преко Јанафа“, појаснила је Путниковићева.

Сматра да ће морати да се направи "џентлменски договор" између Јанафа и МОЛ-а, ако МОЛ постане и сувласник у Нафтној индустрији Србије, док се не изгради крак нафтовода "Дружба" од Мађарске до Србије.

Када је реч о продаји НИС-а, напоменула је да су у МОЛ-у схватили да им је то шанса да буду још већи играч у енергетском сектору и да је та прича потврђена.

“Кућице смо правили од картонских кутија коју смо обложили стиропором и најлоном како куце и маце не би покисле”, каже Милица Јоцић, ученица гимназије „Урош Предић".

Јана Пандуров додаје: “Много ми је драго јер сви гајимо љубав према домаћим животињама и било нам је драго што можемо на овај начин да помогнемо”.

“Надам се да ће нам се у следећој акцији придружити и друге школе и да ћемо моћи да помогнемо напуштеним мацама и куцама кад већ не можемо да их удомимо”, нада се гимназијалка Софија Јованкић.

Ђацима је у овом послу помагала и професорка Весна Миливојевић која често организује хумане акције корисне за друштвену заједницу.

“Ми као секција Зимзелени у оквиру сарадње ГЕТЕ института и наше школе у оквиру наставе немачког језика бавимо се екологијом, па нам је ове године у фокусу добробит кућних љубимаца и уличних животиња”, истиче Весна Миливојевић, професорка гимназије „Урош Предић"

Једна кућица однета је и у Старчево Татјани Стан која већ 13 година брине о напуштеним псима, али нема више простора где да их смести.

“Сад су зимски дани, вода је залеђена и указала бих да се поставе кућице, могу и од картона и стиропора, да се донесе свежа вода, мало хране и то је довољно да животиња хладну ноћ преброди и да настави да живи”, каже Татјана Стан, удомитељка паса.

У друштву за заштиту животиња „Еколибријум" из Панчева труде се да едукацијом људи смање број напуштених животиња и зато иду по Основним школама где разговарају са децом.

“Говоримо им о томе како да се понашају према животињама, а апелујемо на одговорно власништво што подразуемева бригу о напуштеном љубимцу, не избацити га напоље када досади, чувати га и када је болестан и стар, обавезно га водити у шетњу”, наглашава Зора Коларски, Друштво за заштиту животиња „Еколибријум”.

Панчевачки хуманисти апелују на све који могу да помогну напуштеним животињама на улици, а ко жели може и да удоми неке од ових кућних љубимаца који су стерилисани, вакцинисани и чиповани.