Министарство спољних послова је и средином јануара позвало све српске држављане који се налазе у Ирану да напусте земљу, а оне који планирају да путују да одустану од путовања.

Ни после две рунде индиректних преговора САД и Ирана није дошло до договора о ограничавању иранског нуклеарног програма.

Вашингтон тражи да Техеран замрзне свој нуклеарни програм и одбаци залихе обогаћеног уранијума, али и да разговори обухвате иранске балистичке ракете, подршку земље регионалним оружаним групама и поступање према грађанима.

Последњих недеља, шеф Беле куће је претио да ће напасти Иран ако се не постигне споразум. САД су послале хиљаде војника и оно што је Трамп описао као "армаду" у регион, укључујући носач авиона заједно са другим ратним бродовима, као и борбеним авионима.

Иран је, са друге стране, обећао да ће одговорити силом на напад, претећи да ће напасти америчке војне објекте на Блиском истоку и у Израелу.

Железничко предузеће "Србијавоз" саопштило је да је дошло до прекида саобраћаја возова на релацији Суботица–Београд центар након што је воз налетео на непознату особу.

Због смањене пропусне моћи, услед наведеног догађаја, могућа су кашњења код појединих возова, наводи "Србијaвоз".

Воз који је пошао из Суботице за Београд центар у 18 часова, стоји од 18:50, између Петроварадина и Сремских Карловаца, до отварања пруге.

Мерц је лидер ЦДУ од 2022. године, а функцију немачког канцелара обавља скоро 10 месеци.

Раније данас, обраћајући се на страначкој конференцији, Мерц је обећао да ће поштовати неформални договор унутар немачког политичког мејнстрима да се не сарађује са крајње десничарском странком Алтернатива за Немачку (АфД).

"Нећемо да дозволимо тим људима из такозване Алтернативе за Немачку да униште нашу земљу", рекао је Мерц.

Позвао је ЦДУ да се уједини у подршци раду владе.

"Ако смо уједињени, онда заједно можемо да постигнемо све", истакао је Мерц.

Месецима је савез ЦДУ/ЦСУ константно у анкетама имао резултат испод нивоа на савезним изборима, а лични рејтинг Мерца је био на самом дну.

Полиција током редовне теренске контроле дуж границе, на територији Бајине Баште, зауставила теретно моторно возило којим је управљао осумњичени и у товарном делу возила, пронашла 52 џака са резаним дуваном, укупне тежине 260 килограма, намењеним за даљу продају.

Осумњиченом Н. Ј. Ј. је одређено задржавање до 48 часова, у ком року ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву.

Акцију су извели припадници Министарства унутрашњих послова, Службе за сузбијање криминала, Одељења за сузбијање привредног криминала, Управе криминалистичке полиције, у сарадњи са припадницима Управе граничне полиције и Полицијске управе у Ужицу, ухапсили су, по налогу Основног јавног тужилаштва у Ужицу.

У Голубинцима полиција пронашла више од 400 килограма дувана

У одвојеној полицијској акцији, током претреса стана и других просторија које користи М. Б. (51) у месту Голубинци полиција је пронашла око 370 килограма дувана у листу, 57,07 килограма резаног дувана, као и нож за резање дувана, а процењена вредност штете по буџет Србије је око 4.827.110 динара, саопштио је МУП.

Против осумњиченог биће поднета кривична пријава у редовном поступку због постојања основа сумње да је извршио кривична дела недозвољен промет акцизних производа и недозвољено складиштење робе.

Акцију су извели припадници Министарства унутрашњих послова, УКП, Службе за сузбијање криминала, Одељења за сузбијање привредног криминала и Полицијске управе у Сремској Митровици, по налогу Основног јавног тужилаштва у Старој Пазови.

Протест се подударио са посебним датумом у историји Албаније, јер је 20. фебруара 1991. године, након великих демонстрација у Тирани, срушен споменик бившем диктатору Енверу Хоџи.

Бериша је изјавио да ако Еди Рама не поднесе оставку, може доживети судбину Енвера Хоџе, док је премијера назвао "безнадежним".

На крају говора, опозициони активисти су бацали Молотовљеве коктеле, ватромет и друга пиротехничка средства на полицију и зграду владе.

Полиција је одговорила сузавцем и воденим топовима.

Пожар је захватио и полицијско ватрогасно возило, али је пожар угашен. 

Демонстранти су се потом упутили ка згради парламента, сукобљавајући се са полицијом и бацајући ватромет и Молотовљеве коктеле.

Ово је био трећи национални протест опозиције која је обећала да ће се отпор против владе наставити.

"Могу да урадим шта год желим, али не могу да наплатим новац", рекао је Трамп, додајући да има овлашћења да уведе ембарго или потпуно обустави трговину са појединим земљама.

Према његовим речима, постоје алтернативе које ће користити када је реч о царинама, преноси Ројтерс. Он је додао да суд "подлеже утицају страних интереса".

Трамп је, такође, навео да "земље неће још дуго играти како оне желе", алудирајући на трговинске преговоре.

Врховни суд САД у Вашингтону донео је раније данас одлуку којом поништава широки спектар глобалних царина које је увео Доналд Трамп, што представља његов најзначајнији правни пораз од повратка у Белу кућу.

Суд је пресудио са шест гласова за и три против да је Трамп прекорачио овлашћења када је користио закон из 1977. године о савезној ванредној ситуацији за увођење реципрочних царине широм света.

Одлука се односи и на циљане увозне порезе које администрација оправдава борбом против трговине фентанилом.

Мађарски шеф дипломатије рекао је да украјинска Влада у дослуху са Бриселом и мађарском опозицијом, уцењује Мађарску блокирањем нафтовода, како би се, уочи парламентарних избора, створили поремећаји у снабдевању енергентима и дошло до великог поскупљења горива на пумпама.

"Нећемо попустити пред овом уценом, нећемо подржати рат у Украјини, нећемо Украјинцима плаћати рат, нећемо дозволити да се новац мађарског народа шаље Украјину и нећемо дозволити да повећају цену бензина", нагласио је Сијарто.

Најавио је да ће град наставити да набавља нове трамваје, тролејбусе и аутобусе, како би се заменила сва стара возила.

"Тај наш ГСП на данашњи дан има исти статус као било који приватник. И тај статус му нисам увео ја, него су увеле претходне градске управе. Тај наш ГСП по километру данас кошта Град Београд, да знате само, 578 динара. Тај наш ГСП. А ти њихови приватници, Град Београд по километру коштају 285 динара. И на крају године за ових 578 динара нема ништа да се врати у буџет. Та тужна прича о томе како узели смо од нашег ГСП-а, а дали смо њиховим приватницима", поручује Шапић.

Шта се од инфраструктурних радова планира

Говорећи о инфраструктурним радовима, Шапић је најавио да би за месец или два требало да почне измештање инсталација, а онда и радови на тунелу који треба да споји Булевар Деспота Стефана и са Новим Београдом. Градоначелник је рекао да је било много проблема у пројектовању, јер се испоставило да је посао комплекснији од оног што се очекивало.

Радови у Булевару патријарха Павла теку по плану, а рок за завршетак је јесен ове године. За месец дана почиње да се ради кружни ток у Булевару Владимира Поповића код новог Савског моста, који би саобраћајницом требало да буде повезан са кружним током на крају Булевара Николе Тесле и Михајла Пупина код Бранковог моста.

Са друге стране Тржног центра "Ушће" радиће се још један кружни ток, па ће их укупно само у овом делу града бити пет. Још један кружни ток, и светионик на њему, планиран је код Бигза у Булевару Војводе Мишића.

Проширење градских улица

Што се тиче проширења неких централних градских улица, Шапић је објаснио да је тако омогућен улаз у гаражу у Влајковићевој улици. Ради се и на Тошином бунару на повезивању канализације и све би требало да буде завршено до маја. Kрајем месеца почеће радови и у Грчкој улици, најавио је Шапић.

"Са овим парчетом Грчке коју ми повезујемо са Сурчинском, са Т6 саобраћајницом која се спушта доле на Војвођанску улицу и на кружни ток, и која иде око Бежанијског гробља и продужава пут Пупиновог моста, то јест ка левој обали Дунава – идеја нам је да покушамо да ту саобраћајницу учинимо много проходнијом, јер ту су велики чепови, ту има шест раскрсница. Ако ту успемо да направимо пет или шест кружних токова, добијамо буквално једну врсту пута за моторна возила", објашњава Шапић.

Настављају се радови на платоу испред Храма Светог Саве и требало би да буду завршени до краја године. Kада је у питању уређење платоа код Филозофског факултета, град није у могућности да ради било шта без сагласности и мишљења Републичког завода за заштиту споменика културе. Све док се не обезбеди сагласност свих власника, у Безистану се неће радити, јер у супротном кршимо закон, рекао је Шапић. Kако каже, чека се само још једна сагласност.

"Склонићемо оне ограде, јер оно је срамота. Оно је срамота. Ставићемо једну траку, ко скине траку имаће таблу. Kо полупа таблу, нека иде на сопствену одговорност", нагласио је Шапић.

Видео-надзор у школама и вртићима

Говорећи о видео-надзору у школама и вртићима, Шапић је рекао да је постављање завршено у вртићима, али да је проблем што касни постављење комунално-безбедносних станица. Ове године требало би да се постави 50, а свака ће покривати по неколико школа и вртића у исто време.

Kако је рекао Шапић, у насељима Браће Јерковић, Борчи, Овчи и у Младеновцу завршени су вртићи, а у насељу Сунчани брег до сада је урађено око 65 одсто радова. Реконструисане су и уређене Трговачка школа и Гимназија у Младеновцу, док су радови у току у школи "Павле Поповић" у Мељаку.

"'Свети Сава' на Врачару, подсетићу вас то је школа која је седам година била под Министарством за јавна улагања чини ми се, и нису седам година успели да је ураде. Ми смо је преузели пре годину дана и рекли да ћемо ми да финансирамо школу на Врачару 'Свети Сава', која уопште није мала реконструкција. Добијен је извођач, кренуће се у потпуну реконструкцију", наводи Шапић.

У сарадњи са републичким органима уређује се приобаље река и шеталиште од Ушћа до Сурчина. Пијаце у Обреновцу и Лазаревцу су завршене и у току је њихово опремање. Шапић је најавио да ће у ноћи између суботе и недеље на кружном току на Тргу републике бити постављен сат. Висок је девет метара, ручно је израђен, са гаранцијом од једног века.

Информацију о продужењу лиценце потврдила је и министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Добра вест

"Добра вест за грађане Србије, продужена је лиценца за рад Нафтној индустрији Србији до 20. марта. НИС може да настави да допрема сирову нафту, да је прерађује у рафинерији у Панчеву и да настави редевно да снабдева тржиште нафтним дериватима”, рекла је Ђедовић Хандановић.

Министарка наводи и да ће разговарати са руском страном, као и да ће следеће недеље боравити у Вашингтону, где се наставља са дипломатским напорима за изналажење решења за санкције Нафтној индустрији Србије.

"Преговори између Гаспромњефта и Мола, у које смо и ми укључени се настављају. Следеће недеље ћемо имати интензивне преговоре око ствари које су важне за нашу земљу да бисмо побољшали своју позицију и осигурали да у будућности имамо највеће могуће користи од НИС-а", рекла је она.

Ђедовић Хандановић: Превазиђена велика криза

Ђедовић Хандановић је истакла да није било несташица на тржишту као и да је превазиђена велика криза.

"На крају прошле године није било дотока сирове нафте готово 100 дана у Србију, али није било несташица горива. Изналазимо најбоље одрживо решење, штитећи интересе наших грађана и наставићемо о свему транспарентно да обавештавамо јавност, као и до сада”, закључила је министарка рударства и енергетике.

Оперативна лиценца за рад НИС-а истицала је у поноћ, односно због временске разлике сутра у 6 ујутру.

Лиценца за преговоре о изласку руског власништва до 24. марта

Прошле седмице компанија је од америчке администрације затражила ново продужење дозволе за рад, а у јануару је предат и прелиминарни купопродајни уговор "Гаспомњефта" и МОЛ-а и чека се одговор ОФАК-а.

НИС има лиценцу за преговоре о изласку руског власништва из компаније до 24. марта.

Рафинерија Панчево ради и било је важно да лиценца буде продужена, како Јанаф поново не би обуставио транспорт сирове нафте јадранским нафтоводом.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

21.02.2026. Субота: Облачно и хладно, у нижим пределима понегде са слабим снегом или кишом, а на планинама са слабим снегом. Ветар слаб и умерен, западни и северозападни, у Банату и источној Србији већи део дана источни и југоисточни. Јутарња температура од -1 до 3, а највиша од 1 до 5 степени.

22.02.2026. Недеља: Умерено до потпуно облачно и топлије, у планинским пределима понегде провејавање снега, а увече и у току ноћи на северу Војводине понегде слаба краткотрајна киша. Ветар слаб и умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од -1 до 2, а највиша од 5 до 11 степени.

23.02.2026. Понедељак: На северу претежно, а у осталим крајевима променљиво облачно и још топлије. У већини места биће суво, на северу и североистоку понегде с кишом. Ветар слаб променљив, на истоку и умерен западни. Најнижа температура од -2 до 6, а највиша од 12 до 17 степени.

24.02.2026. Уторак: Умерено до потпуно облачно, понегде с кишом. Ветар слаб и умерен, на истоку повремено и јак, западни и северозападни. Најнижа температура од 0 до 7, а највиша дневна температура од 10 до 17 степени.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 25.02.2026. до 01.03.2026.)
Суво и топло са дужим сунчаним интервалима.

Мацут је уз речи захвалности истакао да је то признање симбол братских веза и љубави српског народа са које "год стране Дунава да живи".

"Ја бих се захвалио Његовом Преосвештенству владици Херувиму на овако високом почаствовању и ордену који је само симбол једне братске везе и љубави између нас у једној земљи која је близу овог овде места и вас који живите преко реке Дунав која нас овде дели", рекао је између осталог Мацут.

Након тога Мацут је посетио родну кућу Милутина Миланковића, која је саграђена средином 18. века, а данас функционише као савремени Културни и научни центар посвећен животу и раду овог светски признатог научника.

Председник Владе посетио је и Вуковар где је обишао Цркву Свете Петке на Доброј Води и радове на мисионарско-пастирском и едукативном центру. Мацут је разговарао са локалним свештенством и представницима Фондације Свете Петке о сарадњи и реализацији даљих пројеката.

Премијер је присуствовао и свечаној академији у Српском дому у Вуковару, организованој поводом Дана државности Србије и том приликом истакао да ће држава Србија учинити све да српски народ у Хрватској остане и опстане на својим огњиштима и оствари права која му припадају - права на свој језик, писмо и цркву

"Србија и све наше институције спремне су да вам у сваком тренутку помогну да вам свакодневни живот буде лакши. Наша је дужност и обавеза да будемо гарант ваших права и да будемо партнер вама у свакој вашој активности. Није нам обавеза само да се држимо онога што је записано у слову споразума са државом Хрватском, већ и да будемо део ваше свакодневице, да знате да нисте сами, да је држава Србија уз вас", поручио је Мацут.

Мацут након посете: Срби у Хрватској међусобно живе у слози, али опстају и у заједници са Хрватима

Премијер Србије проф. др Ђуро Мацут изјавио је вечерас, након једнодневне посете Даљу и Вуковару, да се уверио да српски народ на просторима источне Славоније, Барање и западног Срема, као и у осталим деловима Хрватске живи међусобно сложно, али и да опстаје у заједницама са Хрватима.

"То је једна добра порука - да заправо међусобна разумевања јесу карактеристика која краси српски народ где год он живео, да са својим комшијама и пријатељима живи у слози, и зато мора и треба да опстане и на овим просторима", рекао је Мацут новинарима након свечане Академије одржане поводом Дана државности Србије у Српском дому у Вуковару.

Изразио је уверење да држава Србија, али и Српска православна црква на челу са епископом осечкопољским и барањским Херувимом на овим просторима, може да гарантује да српски народ настави у миру да живи на територији Хрватске.

Додао је да се држава труди уз помоћ Фондације "Света Петка" на различите начине да помогне српском народу на простору Хрватске у просветном, културном и сваком другом смислу да оствари свој идентитет и очува га.

Епископ осечкопољски и барањски Херувим истакао је да је посета званичника из Србије велики стимуланс у борби за опстанак српског националног идентитета на просторима Хрватске.

"Велико ми је задовољство што смо имали прилику да поделимо искуства са премијером који нас је саслушао и разумео у сваком смислу, а на првом месту је да отаџбина увек с нама носи крст живота, јер је овај народ на просторима у Хрватској прошао кроз многа искушења и страдања и увек опстајао, устајао и васкрсавао", рекао је владика.

Они се терете да су 24. јануара, недалеко од аеродрома у Тузли напали и претукли српске навијаче који су се враћали из Шведске након утакмице против Малмеа.

У тучи су повређена 23 лица, међу којима је и полицијски службеник. Четири лица задобила су теже повреде. Том приликом је младић из Приједора задобио вишеструке повреде главе, грудног коша и екстремитета.

Казна за учешће у почињењу тешких кривичних дела као што су убиство, тешке повреде, паљевина, већа штета имовине и други облици тешког насиља може да буде од од три месеца до пет година затвора, пренела је Срна.

Четрнаест навијача Фудбалског клуба Хајдук из Сплита, од којих је 11 са адресама из Хрватске, а тројица пореклом из БиХ, од 27. јануара налазе се у 30-дневном притвору.

Синиша Каран положио је пре три дана Заклетву у Народној скупштини Републике Српске. 

Каран је на поновљеним председничким изборима у Републици Српској освојио двоструко више гласова у односу на 23. новембар.

.

Полиција је била на лицу места и извршила увиђај. Свештеник и црквењак су потом поправили врата цркве.

"Оштећена су врата на цркви, однета кутија са прилогом. Очигледно је да тај који је ово урадио знао шта треба да узме, ништа друго нису дирали, узели су кутију", испричао је свештеник Васић.

Додао је да су вандали изабрали време за обијање цркве када у селу није било струје, тако да безбедносне камере нису ништа забележиле.

Свештеник Васић је подсетио и да су вандали провалили у црквени дом пре три године, из којег су однели три хиљаде динара.

Живић: Појачати полицијско присуство у Добротину

Председник Општине Грачаница Новак Живић осудио је обијање цркве у општини у којој је на челу, позивајући надлежне полицијске органе да појачају присуство у Добротину, пронађу и процесуирају одговорне и заштите становништво и имовину.

"Црква Светог Димитрија у Добротину у Општини Грачаница већ други пут је оскрнављена у последњих неколико година што је након инцидента од пре десет дана, када су исписани погрдни графити на објектима вртића и Дома здравља у овом месту, мештанима унело додатни страх, забринутост и несигурност. Увреде, провокације, крађе и сркнављење верских објеката су недопустиви и представљају директан напад на један народ, његову веру и традицију”, наводи у саопштењу Новак Живић.

Канцеларија за КиМ: Захтевамо одлучнију и конкретну реакцију међународних представника

Из Kанцеларије за Kосово и Метохију осудили су обијање цркве у Добротину, истичући да су све учесталији напади на централном Kосову и Метохији, па су пре десет дана исписани графити терористичке организације УЧK на Дому здравља и вртићу у Добротину, а недавно је и оскрнављен гроб Ивице Талића у Скуланеву код Липљана и са њега однета српска тробојка.

"Овакви напади на Србе, имовину Српске православне цркве, као и скрнављење српских гробова последица су екстремистичке и антисрпске политике Приштине, као и политике некажњавања изгредника који по правилу пролазе без икаквих санкција за своја злодела. Захтевамо одлучнију и конкретну реакцију међународних представника на све учесталије нападе на централном Kосову и Метохији и кажњавање екстремиста, јер се само тако може стати на пут оваквим етнички мотивисаним инцидентима којих је од доласка Аљбина Kуртија на власт више од 730", истичу из Kанцеларије за КиМ.

Додају и да је само за последњих годину дана забележено 26 напада чије су мете били српски верници, гробља и објекти СПЦ, а да такви напади никада нису решени.

Министар финансија Хекуран Мурати рекао је да је буџет за 2026. годину привремен, донет у ванредним околностима и да ће бити преиспитан и измењен у складу са приоритетима владе.

"Ово је привремени и хитан буџет, из тог разлога ми као влада нисмо дали простора, чак ни министрима који су преузели своје ресоре, да направе измене, с обзиром на то да немамо много времена да направимо неопходне и квалитативне промене и да се оне не би одразиле на проблеме успут", рекао је Мурати.

Буџет је усвојен у последњем моменту, јер уназад годину дана централна скупштина није функционисала због одсуства политичке воље, првенствено албанских странака, да, све до понављања парламентарних избора крајем 2025. године, конституишу стабилне централне институције.

Симић: Приштина буџетом није предвидела ништа за српске општине, доказ односа према Србима

Посланик Српске листе у скупштини у Приштини Игор Симић изјавио је да, од близу четири милијарде евра, ни један цент неће бити уложен у десет општина са српском већином и истакао да је то доказ односа према српским општинама и српском народу.

Симић је на седници скупштине у Приштини рекао да ни један од девет амандмана који је Српска листа поднела на предлог буџета није прихваћен.

"То је јасна порука свима нама да на овај начин неко жели да апсолутно елиминише могућност да Срби добију одређена средства како би унапредили инфаструктуру и положај у коме се данас налазе", истакао је Симић.

Указао је да је катастрофално стање када је реч о инфаструктури и да је Српска листа поднела врло реалне захтеве, од изградње културног центра у Северној Митровици до изградње обилазнице у општини Грачаница.

"На жалост, нисмо наишли на разумевање. Ако добро погледате буџет, ни један капитални пројекат за ову годину није предвиђен овим нацртом закона када су у питању 10 општина у којима су Срби већина. Самим тим, овог пута ће Српска листа бити против", рекао је Симић.

Шесторо судија гласало је за, а троје против. У пресуди се наводи да Трампов агресивни приступ царинама на производе који улазе у Сједињене Државе из целог света није дозвољен законом о међународним економским овлашћењима у ванредним ситуацијама (IEEPA) из 1977. године.

Пресуду је донео председник Врховног суда Џон Робертс, коме су се придружила тројица либералних судија и двоје колега конзервативаца, судије Нил Горсач и Ејми Кони Барет, који су чинили већину.

"Председник тврди да има изузетно овлашћење да једнострано уводи тарифе неограниченог износа, трајања и обима", написао је Робертс. Али Трампова администрација "не указује ни на један закон" у којем је Конгрес раније рекао да би се формулација у закону из 1977. године могла применити на царине, додао је Робертс.

Стога, "сматрамо да IEEPA не овлашћује председника да уводи тарифе", написао је Робертс.

Судије Кларенс Томас, Брет Кавано и Самјуел Алито су изразили неслагање.

Трампова администрација тражи начин да задржи део царина

Трамп је тврдио да је национална ванредна ситуација настала због великог трговинског дефицита и увоза фентанила и других дрога, што је, према његовим речима, оправдавало примену IEEPA закона. 

Према проценама Пен-Вортон модела, приход од ових тарифа достигао је више од 175 милијарди долара, а након пресуде очекује се да ће тај новац бити враћен, преноси Ројтерс.

Трамп је постао први амерички председник који је искористио IEEPA за увођење тарифа, што је изазвало значајне сукобе са савезницима и повећало глобалну економску несигурност. 

Његова администрација сада истражује друге правне путеве да задржи део царина, укључујући одредбе које омогућавају увођење царина због претњи националној безбедности или као одговор на непоштену трговинску праксу партнера. 

Ниједна од ових опција не пружа исту флексибилност и опсег деловања као IEEPA, чиме је ефективност претходног режима царина озбиљно ограничена.

Пресуда Врховног суда потврђује да је Конгрес, а не председник, законодавно тело које има овлашћење да одређује царине и порезе. 

Одлука има далекосежне последице за америчку трговинску политику и глобалну економију, али и за стратегију преговарања Сјединеним Америчким Државама са међународним партнерима, који су се у претходном периоду брзо прилагођавали Трамповим тарифним мерама и тражили споразуме како би избегли финансијски губитак.

Очекује се да ће ова пресуда имати широке импликације на америчке трговинске споразуме и политике, али и на глобална тржишта, преносе амерички медији.

Одлуку о царинама Трамп је донео у априлу 2025. године, а Србији су уведене царине на увоз од 37 одсто.

Пресудом Вишег суда у Подгорици оптужени Едуард Шишмаков Вадимович, Владимир Попов Николајевич, Братислав Дикић, Предраг Богићевић, Немања Ристић, Србољуб Ђорђевић, Кристина Христић, Бранка Милић, Милан Душић, Драган Максић, Михаило Чађеновић, Андрија Мандић и Милан Кнежевић, ослобођени су оптужбе да су извршили кривично дело везано за тероризам. 

Наводи се да су оптужени ослобођени оптужбе јер током поступка није доказано да су извршили кривична дела за која су оптужени, наводи се у саопштењу Апелационог суда.

Председник Скупштине и лидер НСД-а Андрија Мандић рекао је да је одлуком Апелационог суда победила правда. Истакао је да је данас сасвим јасно да се ради о лажним оптужбама, и да су прогањани десет година. 

"Прогонитељима, као хришћанин и православац, опраштам све. Вјерујемо да сваки човјек може да се поправи и буде бољи. Ја бих желио да они који су нас прогањали, измишљали и клеветали, да буду бољи", рекао је Мандић. 

Кнежевић је рекао да се сви добро сећамо како су лажне оптужбе годинама пласиране преко режимских медија, и лажи који је изнео "свједок сарадник".

"Наша борба траје десет година. Доказали смо да они који су нас прогањали треба да буду у затвору", казао је Кнежевић.  

Мандић је рекао да је ова пресуда најбоља пресуда онима који су хтели "да нас утамниче и држе у затвору". Честитао је и слободу Весни Братић, којој је данас укинут притвор. 

"Уз сву захвалност свима из ДНП-а и НСДа-а, посебну захвалност желимо да упутимо и колеги Небојши Медојевићу, као и адвокатима", рекао је Мандић. 

Симеоновић је за Танјуг рекао да се 2018. године, након 15 година, вратио из Беча у Србију и поседује једину фарму јелена лопатара у Србији.

Повратник из Аустрије жели да изгради етно-село у Јасикову

Посета председника му, каже, много значи и види је као подршку да успе у даљим плановима, односно изградњи етно-села. 

Он је рекао да тренутно на ограђених осам хектара земље има око 35 јединки јелена лопатара и да је на идеју о узгоју ових специфичних животиња дошао јер је одмалена волео ту врсту дивљачи.

Симеоновић тренутно из хобија узгаја јелене, али има план за проширење, односно да направи етно-село. 

Вучић: Локални путеви неопходни; Планом Србија 2030–2035. предвиђено да се уложи од три до пет милијарди евра

Председник је приликом обиласка домаћинства Симеоновића рекао да је планом Србија 2030–2035. предвиђено да се у локалне путеве уложи од три до пет милијарди евра.

"Лепо је људима кад иду за Београд, имају боље путеве, али овде у локалу ужасно. Јесте тешко", рекао је Вучић и истакао да колико год да се улаже није довољно.

Он је додао да су урађени путеви од Зајечара преко Вратарнице до Књажевца, Зајечар–Неготин, преко Брзе Паланке, цео стари пут од Кладова до Голупца и Градишта, као и да су поправљени мостови у Милотиновцу.

"Завршавамо брзу саобраћајницу до Голупца и наставићемо да градимо преко Мајденпека до Брзе Паланке. Али где год кренеш са стране у Жагубици, намерно сам рекао да скренемо ван главне улице, ужас. Колико год да уложимо није ни близу довољног и толико сам нерасположен, толико сам несрећан због тога", рекао је Вучић.

Председник Србије је подсетио да се ова породица вратила из Аустрије, али да би се и други вратили, како је рекао, морају да имају изграђене путеве.

"Држава ће помоћи свима који желе да раде у Србији"

"А почели су људи да се враћају", рекао је Вучић и додао да му је драго због тога. Он је истакао да ће држава наставити да улаже како би спремно дочекала све оне који желе да наставе да раде и живе у Србији.

"Треба нам посебан програм за људе који се враћају, а ми ћемо као држава помоћи око субвенција свима који желе да раде", рекао је Вучић.

Он је додао и да како се "све више смањује разлика између Србије и Европе тако се све више држављана враћа са жељом да стечена знања примени и настави да живи на својим огњиштима".

"Запослићемо још жена у 'Јумку' у Рудној Глави, за све запослене 20.000 динара за Осми март"

Председник Вучић у Рудној Глави обишао је производни погон текстилне компаније "Јумко" и поручио да ће у том погону бити запослено још више жена, као и да ће се постарати да све раднице запослене на одређено време до краја маја буду примљене у стални радни однос.

Истакао је и да све запослене жене у том, али и у другим погонима те компаније, могу очекивати помоћ за Осми март од 20.000 динара.

"Запосленима у целом 'Јумку', не само овде у Рудној Глави, већ и у Врању и свим другим местима, дакле и Дрвару помоћи ћемо са по 20.000 динара за Осми март. То је за који дан, тако да и на ту помоћ они који су запослени овде у овом предузећу могу да рачунају", рекао је Вучић.

Навео је да је просечна плата у погону око 65.000 динара.

"За њих је највећа помоћ да добију стални радни однос, али морају да добију више посла", додао је Вучић.

Говорећи о локалној инфраструктури, Вучић је рекао да је у Рудну Главу долазио путем Жагубица–Јасиково, па је скренуо лево ка Рудној Глави.

"Тај део пута ћемо да урадимо. Оно са чим имамо проблем то је снабдевање водом у целој мајданпечкој општини. Огромна су улагања од преко 30 милиона евра, али верујем да ћемо наредне три, четири године успети и то да урадимо", рекао је Вучић обраћајући се испред погона "Јумка".

Најавио је и да ће вечерас у Бору, а вероватно и сутра у Kладову и у другим општинама, пре свега да разговара са грађанима.

"Хоћу да чујем вас, шта мислите шта је важно да урадимо", навео је Вучић и додао да је већ доста урађено, али и да је остало још тога да се уради.

"Ускоро радимо и пут у селу Горњане на правцу Бор - Мајданпек"

Председник Вучић у село Горњане код Бора посетио је породицу Kумбријановић, чије је домаћинство прошле године претрпело значајну материјалну штету у пожару, када им је изгорео један помоћни објекат, воћњак и близу 200 бала сена.

Током посете, најавио је да ће се у наредних 20 или 25 дана кренути са радовима на локалном путу у том месту ка Бору и Мајданпеку.

"Људи овде не могу да живе без доброг пута и то је једино што траже", казао је Вучић и додао да ће држава финансирати пут Бор - Селиште од 26 километара у износу од 2,1 милијарде динара.

Бор ће до 2030. добити нову болницу

Председник је вечерас стигао у Бор где je разговараo са грађанима.

Најавио је да ће Бор до 2030. године добити нову болницу наводећи да је пројекат уврштен у план, а да би почетак радова могао да се очекује на пролеће следеће године.

Он је истакао да је површина болнице 32.000 квадрата, док је вредност инвестиције 100 милиона евра.

Рекао је да је Србији потребан огроман новац до 2035. године за локалне и регионалне путеве, за водоводну и канализациону мрежу, али наравно и за енергетску мрежу.

Одговарајући на питање председника Месне заједнице Метовница када ће бити завршен гасовод и да ли има планова за секундарни гасовод који би ишао и у мања места попут оног из којег он долази, Вучић је указао прво на то да када је реч о водоводној мрежи постоји 10.500 азбестних цеви које су штетне по здравље и који праве огромне губитке, а да је потребно још 9.000 да се изгради.

"Када је реч о секундарном гасоводу - магистралне цеви су челичне, а оно што иде до коначног потрошача, то је пластика. Нама је потребан до 2035. за локалне и регионалне путеве огроман новац, огроман новац за воду, канализацију и наравно енергетику и то говорим о мрежи и челичној и пластичној гасовода", рекао је Вучић.

Како је додао, Метовница ће добити одговор лично од министарке енергетике или министра Синиша Малог о томе када могу да очекују гасовод. 

О струји и дата центрима

Вечерас у Бору Вучић је рекао и да мора да се ради на високонапонској и нисконапонској мрежи на истоку Србије, као и да се посебно улаже у производњу електричне енергије у земљи. Говорећи о нестанку струје током зимских непогода на почетку године у Србији, навео је да су службе вредно радиле и успеле да током дана са 27.500 домаћинстава спусте на три до четири хиљаде домаћинстава без струје, али да "мора да се мења све".

Према његовим речима, држава мора да види шта све може да предузме по питању производње електричне енергије а додао је и да жели "да се праве дата центри на истоку Србије", али да се поставља питање како ће они да раде због проблема снабдевања са електричном енергијом.

"Хоћу да имамо дата центре овде и у Зајечару. А да имамо у Зајечару, било који дата центар да направимо троши нам више струје него Зајечар. А како ће да троши када овако и онако нема довољно струје. Од Вршке Чуке до Рготине дуне ветар и нема струје", навео је он. Како је рекао, лако је седети у топлој соби у Београду и гледати у бројеве који показују колико домаћинстава нема струје у Србији и нагласио да то не може тако да се ради.

"И онако нам сви одоше за Београд, а ја хоћу да људи остану у Горњану и Кривељу, Злоту, у сваком селу", казао је Вучић.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да је у плану и изградња брзе саобраћајнице Параћин-Неготин у дужини од 126 километара, која би требало да буде завршена до 2035. године.

Посмртни остаци ових лица идентификовани су методом анализе ДНК и њихова сахрана биће обављена у складу са израженим жељама породица, наводи Комисија.

"Од самог почетка процеса ексхумација и идентификација посмртних остатака које су вршене на подручју Републике Хрватске, по заједнички утврђеној методологији, нашој страни је омогућен мониторинг па је и овог пута идентификацијама присуствовао мониторски тим Комисије за нестала лица", додаје се у саопштењу.

Овим је настављен процес идентификација жртава српске националности, чије породице живе у Србији, што је од посебног значаја за породице несталих лица, које годинама покушавају да пронађу и достојно сахране посмртне остатке својих најближих.

Према подацима Комисије кроз овај процес, у периоду 2001. до 2026. године, из регистрованих, масовних гробница, појединачних гробних места и других необележених локација ексхумирани су посмртни остаци преко 1.400 жртава српске националности страдалих у оружаним сукобима на територији Републике Хрватске, а посмртни остаци око 1.000 идентификованих жртава су предати породицама ради сахране.

У службеној евиденцији Комисије за нестала лица још увек се води као нестало 1.533 лица на подручју Републике Хрватске.

Додаје да су породице киднапованих и несталих Срба са КиМ помно пратиле суђење Тачију и осталима, као и завршне речи тужилаштва и одбране, и да се надају се да ће овај поступак допринети расветљавању судбине преосталих несталих Срба са КиМ.

"Очекујемо да се кроз поступак који је вођен и исказе жртава дође до нових информација о локацијама преосталих гробница или судбини оних који се и даље воде као нестали", наглашава Вуксановић.

Вуксановић сматра да је поступак против Тачија и других био "сложен и дуг", а да породице несталих и киднапованих са КиМ очекују "право на истину и правду".

Нови кривични поступци

Истовремено, уверен је да се до истине може доћи и кроз други поступак против Хашима Тачија за застрашивање сведока, који треба да почне крајем фебруара

"У кривичном поступку је утврђено да је извршен злочин над најмање 407 затвореника у 42 логора који су били на КиМ и у Албанији. Нама иде у прилог да је покренут и поступак за застрашивање сведока. Очекује се да ново суђење почне 27. фебруара", наводи Вуксановић.

Према најавама, пресуда за ратне злочине против Тачија и других требало би да буде позната у року од три месеца.

Вуксановић сматра да би тај рок могао бити продужен због сложености поступка.

Међутим, наглашава, породице несталих и киднапованих са КиМ очекују нове кривичне поступке и против других одговорних из некадашње тзв. ОВК.

"На тај начин би и породице које нису учествовале у овом кривичном поступку и које нису добиле статус жртве могле да добију један вид сатисфакције", истиче Вуксановић.

Без одговора на злочине у Албанији

Коментаришући ток поступка против Тачија и осталих пред Специјализованим већима, Вуксановић каже да је сасвим нејасно због чега се нису расветлили догађаји у Албанији, укључујући и случај "Жута кућа", где су, према извештају Дика Мартија, али и оптужници, многи отети пребацивани са простора КиМ.

Подсећа да је поступак против "дреничке групе" заснован управо на Мартијевом извештају, у коме се наводе логори у местима Кукс, Фуше-Крује и код аеродрома у Драчу.

"Потпуно је нејасно зашто није дошло у питање шта је са Србима и лицима која су мучена, киднапована и вађени им органи, а завршили су у Републици Албанији. Познат је податак да је ранији тужилац за ратне злочине (Владимир) Вукчевић имао преговоре са представником Тужилаштва из Албаније, али, нажалост, нисмо дошли до сазнања. Вероватно зато што Албанија покушава да се извуче из овог случаја и не жели да буде део ратних дешавања 1999. године", сматра Вуксановић.

Непозната судбина 562 Србина са КиМ

Према подацима Удружења породица киднапованих и несталих са КиМ и даље је нерасветљена судбина 562 особе.

Највише их је нестало управо у периоду који је у мандату Специјализованих већа.

"Мандат тог суда су злочини против човечности, ратни злочини и друга кривична дела која су започета или извршена у периоду од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године", наводи Вуксановић.

Међу несталима о којима се до данас ништа не зна је и његов отац Миле, који је нестао 2. априла 1999. на путу Урошевац–Штимље, у селу Трн.

Отет је у службеном возилу са ознакама Црвеног крста.

Према подацима Удружења, у периоду од 1. јануара 1998. до 23. марта 1999. нестало је 144 Срба, а до сада су пронађени посмртни остаци 66 особе.

Истовремено, током НАТО агресије, од 24. марта до 9. јуна 1999. на простору КиМ је нестало 108 Срба. Пронађени су посмртни остаци свега 33 особе.

У трећој групи случајева који су у мандату Специјализованих већа у Хагу је 701 нестала особа у периоду од 10. јуна 1999. до 27. децембра 2000.

До данас је идентификован 281 нестали, док се о осталима и даље ништа не зна мада се све дешавало у раздобљу када су КФОР и Унмик имали фактичку контролу на КиМ.