Уз пад температуре, касно после подне и увече очекује се прелазак кише у суснежицу и снег, прво на северу и западу, а затим и у осталим пределима.

Локално ће се формирати мањи снежни покривач у нижим пределима северне и западне Србије, односно доћи ће до повећања снежног покривача у планинским пределима.

Јутарња температура од један до девет степени, а највиша дневна од шест до 14 степени.

У Београду облачно време, повремено с кишом и температуром око девет степени. На подручју главног града увече и током ноћи биће услова за пахуље.

Хладније време, уз слаб мраз ујутру и сунчане интервале током дана, очекује се у суботу, са температуром до пет степени.

Украјински председник Володимир Зеленски, истовремено, одбацио је могућност повлачења украјинских трупа из региона Донбаса у склопу мировних преговора с Русијом.

Њујорк тајмс, међутим, објавио је да амерички председник Доналд Трамп намерава да постигне решење за рат до новембра, пре средњорочних избора у Америци, уз притисак на Кијев да одустане од територија у Донбасу.

С друге стране, Мађарска разматра могућност обуставе извоза струје и гаса Украјини ако Кијев не обнови испоруке руске нафте путем нафтовода "Дружба", изјавио је шеф кабинета мађарског премијера Гергељ Гуљаш.

Гуљаш је, такође, додао да ће бити додатних мера уколико украјинска страна настави да блокира нафтовод.

Заменик руског министра спољних послова Александар Грушко, у међувремену, изјавио је да су контакти између Русије и НАТО на прилично високом војном нивоу у току, као и да се спроводе по потреби.

За то време, Шведска је најавила пакет војне помоћи Украјини у вредности од 12,9 милијарди круна (1,42 милијарде долара), који укључује системе противваздушне одбране, дронове, ракете дугог домета и муницију.

"Изнео је поверљиве информације, а то не би смео да ради. Направио је велику грешку", рекао је Трамп, преноси Ројтерс. На питање новинара да ли зна да ли ванземаљци постоје или не, Трамп је рекао да "не зна".

Обама је претходно рекао да ванземаљци постоје, али је одбацио одбацио теорије да се крију у војној бази Област 51 у америчкој савезној држави Невади.

"Стварни су, али их нисам видео. Нису у Области 51. Нема подземног објекта, осим ако не постоји огромна завера која је то сакрила од председника Сједињених Држава", рекао је Обама.

Након тога је Обама појаснио да не постоји доказ да су ванземаљци ступили у контакт са Земљом.

"Статистички, универзум је толико огроман да су шансе добре да постоји живот ван Земље. Али раздаљине између соларних система су толико велике да је могућност да су нас посетили ванземаљци мале. Током мог председичког мандата нисам видео ниједан доказ да су ванземаљци ступили у контакт са нама. Заиста", написаоје Обама у објави на Инстаграму.

Готово истовремено, Пентагон је објавио да је, од сада, повећан степен приправности и за посаде бомбардера Б-2 "спирит", који су у јуну прошле године посебним бомбама за уништавање бункера засули подземне објекте иранског нуклеарног програма.

У стању високе приправности су и израелске снаге, које се већ недељама спремају за могући сукоб. У Тел Авиву се очекује да ће се највиши званичници израелских оружаних снага и обавештајних служби састати у недељу.

Јако мало времена за дипломатију

Узмицање Немаца и "турирање" бомбардера временски се подударило са изјавом шефа Међународне агенције за нуклеарну енергију Рафаела Гросија, који је агенцији Блумберг рекао да се временски прозор за постизање споразума "полако затвара", односно да је Ирану преостало само мало времена да се повинује захтевима Америке.

Иако је Техеран, после нетом завршене рунде преговора у Швајцарској, затражио тајм-аут у трајању од две седмице како би комплетирао предлог дипломатског решења кризе, амерички медији, укључујући и Њујорк тајмс, наводе да ће снаге потребне за напад на Иран бити на положајима већ током викенда.

"Сви ти бродови нису ту јер је у ово доба године лепо време. Потребна нам је војна акција. На овај или онај начин променићемо ситуацију... Одлука је већ донета", тврди сенатор Линзи Грахам.

Порука америчког сенатора упућена је Иранцима, који се опорављају од експлозије насиља након протеста трговаца и студената због економских недаћа, што је изазвало бруталну реакцију власти и акција милиција и Револуционарне гарде у којима су страдале хиљаде демонстраната.

Такав развој ситуације у Ирану охрабрио је америчке војне планере и Трампову администрацију да на листу жељених исхода иранске кризе уврсти и смену режима, односно свргавање ајатолаха Алија Хамнеија, који је на челу државе од 1989. године.

Амерички обавештајци су, унапред, упозорили Трампа да нема апсолутно никаквих гаранција да ће Иранци још једном устати против ајатолаха, чак ни уколико војна интервенција буде драматично жешћа него прошлог јуна, или једнако убитачна као почетни напади против режима Садама Хусеина 2003. године.

Шта је циљ америчких напада?

Такође, за разлику од претходне акције, Американци, бар за сада, немају јасан циљ напада, јер према различитим представницима администрације, Вашингтон жели крај нуклеарног програма, уништење програма развоја балистичких пројектила, обустављање помоћи Хезболаху у Либану и јеменским Хутима, или на концу смену режима.

Иако циљеви нису баш најјаснији, нема никакве дилеме да у околини Ирана тренутно кампују америчке снаге, какве нису на једном месту распоређене деценијама - два носача авиона, крстарица, 11 разарача, подморнице, око 150 борбених авиона, десетине летећих цистерни, флота Авакса и око 40.000 војника у осам база.

У последњих 48 часова у регион је упућено још 50 борбених авиона Ф-35, Ф-22 и Ф-16, док је у америчке базе на Блиском истоку слетело 150 транспортних летелица натоварених борбеним средствима.

Други носач авиона "Џералд Форд" биће распоређен недалеко од обале Израела, као последња линија одбране у случају напада на Тел Авив.

На столу су и планови ваздушних удара који би, након рецимо две седмице, просто натерали Иранце да пристану на дипломатско решење.

На листи мета су пројектили средњег или великог домета, складишта ракета, објекти нуклеарног програма, али и команде војске и Револуционарне гарде, као и подземни бункер у којем се наводно крије ајатолах Хамнеи.

Одлука о почетку рата искључиво ће зависити од Доналда Трампа, човека који је председник постао обећавајући да ће окончати све ратове, да би од уласка у Белу кућу бомбардовао најмање седам држава.

"Тренутно нема никаквих активности на градилишту због сигурности грађана, деце и нашег људвства јер је заштитна баријера оборена од стране активиста", навео је извођач радова Жељко Чабаркапа.

Додао је да они покушавају да оспособе баријеру и да крену са радовима што је пре могуће јер, како каже, имају све према закону, сву документацију која им је потребна за извршење радова.

Основна примедба оних који нису сагласни са изградњом акваријума, како кажу, односи се, пре свега, на план детаљне регулације.

Исте примедбе грађана и струке

Архитекта и урбаниста Марко Јакшић каже да је основна примедба грађана и струке у целини то да је, како наводе, та градња недозвољена и противзаконита.

"Сама суштина све те грађевинске делатности је да градње не може бити на већ формираном, плански уређеном, амбијентално значајном парку који је вољен, са значајним природним својствима и на подручју евидентираног природног добра. То је дефинисано планом детаљне регулације из 2019. године који је донет противно мишљењу струке", каже Јакшић.

Аутор пројекта, архитекта Бранислав Митровић, међутим, каже да је његов објекат колеге често називају дивним и, под наводницима, одличним али сматрају да је ипак план лош.

"Тај план је требало да се коригује пре 7, 8 година када је било то актуелно али ја бих волео да питам ако је један план толико лош како је могао да изнедри једну архитектуру за коју многи мисле да је добро. Просто то је мени нека колизија коју ми нико није до сада објаснио", наводи Митровић.

Они који се противе изградњи сматрају да је пројектом угрожено и зеленило на овом простору.

"Ви жртвујете преко потребно зелене површине и то зелене површине које су привредно добро, који су надомак заштићеног ратног острва и који су брижљиво промишљене, брижљиво уређене, у Београду у којем постоји дефицит јавних површина", објаснио је Јакшић.

Да ли ће парк остати без стабала

Са друге стране, извођач радова тврди да сече стабала ипак неће бити.

"Радиће се пресађивање 28 стабала у углу градилишта према Дунаву, од чега је 15 листопадних и 13 четинара. По први пут донећемо машину оптимал 2.500 која може да пресађује стабла обима до 80 центиметара. Пречник бусена је 2,5 метра, дубина је 1,7 метара, тако да на основу произвођача гарантује да ће се 95 одсто успешности пресађивања стабала остварити", објаснио је Чабаркапа.

У свету није реткост да се музеји нађу на зеленим површинама, кажу стручњаци.

"Паркови, те шуме у градовима су у многим случајевима третирани и у њима су изграђени објекти културе. Ја сам поново, пре неки дан сам помињао Лавилет у Паризу, чувени музеј у Данској. Могу да вам наведем, веома много примера где су објекти културе или музеји нарочито грађани у парковима у тим великим зеленим просторима као део културних садржаја који допуњују ту целу понуду", каже Митровић.

Извођач радова процењује да ће истражни радови трајати неколико месеци. Када се они заврше, план је да се уради пројекат за припремне радове, а потом и за извођење саме конструкције.

Акваријум ће бити подземни, простираће се на 5.000 квадратних метара и као такав, биће јединствен на Балкану.

"Избор партнера је једна од најважнијих одлука у животу. Сматрам да не треба да буде под притиском тога колико имамо година, него када пронађемо онога ко нам одговара са неким заједничким вредностима које делимо, то је нешто што ће се десити у право време. Немам ту врсту притиска, бар га ја сама себи не намећем", каже Даринка Милићевић.

Психолошкиња Kристина Брајовић Цар истиче да њена пракса показује да су млади тек око 30. године зрели за стабилне изборе.

"Данас је та група људи који размишљају о формирању породице од 30. године па до 35. или 40. године. Та врста психолошког и биолошког сазревања не прате једно друго, може да се појаве неке друге тешкоће и изазови, али из перспективе будућих генерација мислим да та психолошка зрелост и сигурност у избор партнера је добар предуслов за заснивање породице", поручује Брајовић Цар.

Колико финансије утичу на одлуку

Где је брак, ту су и деца. А са њима и потреба за стабилним финансијама. Један од начина бар када говоримо о финансијској сигурности јесте кредит за младе који је почео да се примењује од прошле године. Некима је баш он омогућио да не одлажу брак и породицу, јер су решили стамбено питање. Иначе, максималан износ кредита је 100.000 евра, а намењен је младима од 20 до 35 година за куповину првог стана.

"До сада преко 5.247 кредита је одобрено. Био је план да овај програм траје четири године и 400 милиона је опредељено, то је искоришћено за мање од 10 месеци и зато смо се определили да проширимо обим саме гарантне шеме. Имамо преко 500 кредита који су у процедури одобрења", истиче Огњен Поповић из Министарства финансија.

Александар Чортан из Банке Поштанска штедионица каже да доминирају станови од 45 до 55 квадрата, али и монтажне куће.

"Најдоминантнији су између 27. и 35. године што је период када се члан породице осамостаљује, ствара своју породицу, гради своју каријеру", додаје Чортан.

Млади људи брак посматрају на два потпуно различита начина, кажу стручњаци. За неке је то заједница пуна љубави којој теже, а за друге формална институција која доноси нови извор стреса и не гарантује срећу. Медији и друштвене мреже додатно промовишу идеју да љубав и партнерство не морају бити везани за један документ. Једно је сигурно – млади данас желе да у брак уђу спремни. Kада ће то бити, зависи од личних избора, али и финансијских и друштвених околности.

Мацура: Млади често одлажу родитељство чекајући "идеалне услове"

Mинистарка без портфеља Татјана Мацура оцењује да животне околности значајно утичу на доношење одлука, али да одлагање родитељства, у тежњи ка идеалним условима, може имати и здравствене последице.

“Понекад се због тежње ка неким идеалним околностима неке животно важне одлуке одлажу, а онда оне због таквог одлагања изазивају неке здравствене компликације које могу да се одразе управо на ту одлуку која се односи на проширење породице“, навела је Макура.

Како је истакла, млади су на друштвеним мрежама изложени бројним информацијама и сликама “савршених живота”, што додатно појачава осећај да родитељство треба одложити док се не испуне сви предуслови – стабилан посао, стан и материјална сигурност.

“Околности у којима смо ми некада стварали породице биле су потпуно другачије од онога чему млади данас теже", рекла је Макура.

Навела је и лично искуство, истичући да је прво дете добила као подстанарка, у тренутку када су она и партнер тек започињали каријере.

Кампања "За срце више"

Министарка је подсетила да је покренута кампања “За срце више” са циљем да се са младима отвори дијалог.

“Кампања носи један топао тон, јер симболизује чињеницу да жена током трудноће у себи носи два срца. Наш циљ је да разговарамо са младим људима и да им помогнемо да донесу информисане одлуке о томе како и на који начин желе да стварају породицу“, истакла је Макура.

Према њеним речима, током разговора са грађанима, посебно у мањим срединама, показало се да постоји велико интересовање за ову тему, али и значајан недостатак информација.

“Многи који се суоче са проблемом зачећа касније кажу: ‘Да смо знали раније за одређене могућности, другачије бисмо размишљали’. Људи често не знају да постоје начини да се сачува репродуктивни материјал, посебно у случајевима тешких болести“, навела је министарка.

Истакла је да кампања није усмерена на подстицање одлагања родитељства, већ на охрабривање оних који желе децу да ту одлуку донесу у периоду који је биолошки најповољнији.

"Важно је да се о овој теми не говори сензационалистички"

Нагласила је да кампања нема за циљ да врши притисак на жене које су одлучиле да немају децу или не могу да их имају, већ да помогне онима који ту жељу имају.

Министарка је истакла и улогу медија, посебно оних са националном фреквенцијом.

"Веома је важно о овој теми не говорити на један сензационалистички начин, без обзира колико је изазовно, него да то буде заиста једна кампања озбиљног информисања да би људи доносили информисане одлуке у будућности", закључила је Мацура.

Усменим налогом тужиоца, извршене су провере на пет различитих локација, током којих је пронађен новац у вредности од 9.000 евра, који је заплењена као доказ у даљем поступку.

Ухапшени су осумњичени да су починили кривична дела "превара", "фалсификовање докумената" и "легализација лажног садржаја",

Осумњичени су испитани у присуству адвоката одбране и након консултација са тужиоцем, послати су у притвор од 48 сати а предмет прослеђен Основном тужилаштву у Приштини.

Једна особа је задобила тешке телесне повреде и збринута је на одељењу хирургије крушевачке Опште болнице, а друга са лакшим повредама пребачена је на одељење ортопедије ради даље дијагностике.

Како незванично сазнаје РТС, дошло је до судара комбија и два путничка возила.

И. М. се терети за недозвољен промет акцизних производа и одређено му је задржавање до 48 часова, након чега ће бити приведен надлежном тужилаштву.

Акцију су, по налогу Другог основног јавног тужилаштва у Београду, извели припадници МУП-а, Службе за сузбијање криминала и Управе криминалистичке полиције.

Ендру Маунтбатен Виндзор је ухапшен раније данас на свој шездесет шести рођендан на имању Сандрингем, које је власништво његовог брата Краља Чарлса.

Осрамоћени принц исељен је из Краљевске ложе у Виндзору 3. фебруара, непосредно пошто је америчка влада објавила најновије документе у вези са осуђеним педофилом Џефријем Епстином, који укључују и његове пословне везе.

У јавности је последњи пут виђен у септембру. Бивши принц тренутно живи у кући, која је припадала његовом оцу принцу Филипу, док се реновира кућа, коју му је суверен наменио за живот далеко од очију јавности.

На терет му се ставља злоупотреба службеног положаја и одавање државних пословних тајни док је био британски специјални представник за спољну трговину и инвестиције.

Ту функцију вршио је од 2001. до 2011. године за време мандата како лабуристичких, тако и конзервативних влада.

Бивши лабуристички премијер Гордон Браун, који од септембра покушава да скрене пажњу на сумњиве пословне односе бившег принца и некадашњег министра за трговину у његовој влади Питера Менделсона, који је у септембру због афере смењен са положаја амбасадора у Вашингтону, са осуђеним америчким педофилом, упутио је данас полицији писмо на пет страна са додатним информацијама о сумњивим пословањима.

Полиција долине Темзе и области Норфок врши претресе како у његовој новој резиденцији, тако и у дугогодишњем дому – Краљевској ложи у Виндзорском парку, као и на још неколико адреса.

Бивши принц може да буде задржан у притвору до 96 сати.

Би-Би-Си сазнаје да Бакингемска палата није била унапред обавештена о полицијској акцији.

Канцеларија британског краља саопштава да је суверен "дубоко забринут".

"Сада следи пун, правичан и ваљан процес истраге на примерен начин и од стране надлежних органа. У томе, као што сам и раније рекао, они уживају нашу пуну и свесрдну подршку и сарадњу. Да будем јасан – све је у рукама закона", наводи се у саопштењу британског краља Чарлса.

У сличном тону огласио се и престолонаследнички пар. Јавност позитивно реагује на хапшење осрамоћеног принца, који иза себе има низ сумњивих пословања.

Аналитичари у Лондону сматрају да је реч о највећој кризи монархије од абдикације краља Едварда Осмог 1936. године.

Трамп: Штета за краљевску породицу

Амерички председник Доналд Трамп оценио је данашње хапшење Ендруа Маунтбатен-Виндзора као јако лоше за британску краљевску породицу.

"Штета. Мислим да је то веома лоше за краљевску породицу. За мене је то веома тужно", рекао је Трамп, јавља Си-Ен-Ен.

На питање новинара да ли ће доћи до сличних хапшења, након објављивања докумената Џефрија Епстина, и у Сједињеним Америчким Државама, Трамп није директно одговорио, рекавши да је "он ослобођен сваке кривице" кад је реч о Епстину.

"Ја сам стручњак на неки начин, јер сам потпуно ослобођен кривице. Заправо могу о томе да говорим веома лепо", сматра Трамп.

У фокусу је било повећање обима спољно-трговинске размене које, иако за сада није на завидном нивоу, тежи ка побољшању.

Месаревићева је истакла да је кључна порука разговора, у Тешкену, да по формирању мешовитог комитета који се очекује ускоро, две земље определе одређене групе производа које су најзначајније у тој спољно-трговинској размени када је у питању извоз и увоз.

"Да, у односу на те групе производа са највећим потенцијалом, утврдимо један преференцијални режим трговине где ћемо учинити те производе конкурентнији, и у односу на то, доступнијим и на нашем и на њиховом тржишту", навела је Месаревићева.

У разговорима у Ташкенту и представници Привредне коморе Србије. Потписан је споразум о сарадњи.

Игор Поповић, заменик председника ПКС-а, сматра да отварање куће у Узбекистану и узбекистанске куће у Србији, представља добар пројекат везан за привреду.

"Тако наши привредници на једном месту могу да се информишу о свим питањима од њиховог интереса и везано за Узбекистан и обрнуто", објаснио је Поповић.

Сарадња и у ИТ сектору

Чак 65 одсто популације у Узбекистану је млађе од 35 година, што је велика база за раст ИТ индустрије. Српска министарка и у тој области види могућности за сарадњу.

Ипак, фокус остаје на прозводима са већ постојећим извозним потенцијалом.

"Ми смо групе тих производа већ констатовали, оно са чим смо овде веома конкурентни то је храна за бебе, прехрамбени, пољопривредни, сви примарно узгајани производи. Иако су они велики узгајивачи, такође су веома зависни од увоза", додала је Месаревићева.

Током првог дана посете Ташкенту министарка привреде обишла је и технолошки парк у том граду.

Нису изостављени ни разговори о сарадњи у области туризма. Додатан подстрек у том смислу било би успостављање директне авио линије Београд-Ташкент.

О тој могућности разговарале су две делегације, а конкретнији кораци могли би, евентуално, да уследе након што, на позив министарке, узбекситански званичници дођу у посету Београда.

20.02.2026. Петак: Облачно и хладније местимично са кишом, на високим планинама са снегом. Касно после подне и увече уз пад температуре очекује се прелазак кише у суснежицу и снег, и то прво на северу и западу, а затим и у осталим пределима уз локално формирање мањег снежног покривача у нижим пределима северне и западне Србије, односно повећање у планинским пределима. Ветар умерен и јак, ујутру и пре подне јужни и југоисточни, а после подне у скретању на северозападни и западни правац. Јутарња температура у већини места од 4 до 9°С, а само на истоку хладније око 1 °С, а највиша дневна од 6 на северу и истоку до 14 °С на југу земље, после подне и увече у осетнијем паду. Упозорење: Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 90%. Снег, формирање мањег снежног покривача, вероватноћа 80%.

21.02.2026. Субота: Јутро хладно понегде са слабим мразем, а на југу и истоку и са слабим снегом. Током дана суво и хладно уз делимично разведравање па се на северу и западу очекују и краћи сунчани интервали. Ветар слаб и умерен северозападни, увече у скретању на слаб јужни. Најнижа температура од -4 до 2 °С, а највиша од 0 до 5 °С.

22.02.2026. Недеља: Јутро хладно местимично са слабим мразем. У току дана променљиво облачно, суво и топлије. Ветар слаб до умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од -2 до 1 °С, а највиша од 5 до 12 °С.

23.02.2026. Понедељак: Променљиво облачно и још мало топлије. Увече и током ноћи ка уторку на северу земље ново наоблачење са кишом. Ветар слаби умерен, јужни и југоисточни, увече на северу у скретању на северозападни правац. Најнижа температура од -2 до 6 °С, а највиша од 13 до 18 °С.

"У другом делу године предвиђено је додатно увећање субвенција по хектару за произвођаче воћа, чиме желимо да додатно оснажимо овај сектор“, рекао је министар.

Како је објаснио, ове мере у потпуности су усклађене са Календаром јавних позива, који је Министарство ове године први пут објавило, у циљу обезбеђивања предвидљивости и сигурности за домаће пољопривреднике.

Посебно је нагласио да ће бити обезбеђена и средства за набавку нове опреме за наводњавање а, како је навео, у овој години биће поново уведена и мера подршке за ископ бунара у функцији наводњавања, која није била актуелна од 2022. године", додао је он.

Гламочић је додао да држава разуме колико велики значај малинарство има за извоз, приходе пољопривредних газдинстава и за развој села у Србији.

"Желим јасно да поручим - пољопривредницима ћемо изаћи у сусрет конкретним мерама. Успоставићемо јасан систем декларисања порекла, тако да ће домаћа малина бити недвосмислено означена као производ из Србије и јасно раздвојена од евентуалне увозне робе. Србија је препознатљива у свету по квалитету своје малине и тај углед мора бити заштићен", поручио је Гламочић.

"Држава неће дозволити прекомеран увоз"

Како је додао, држава неће дозволити прекомеран увоз, посебно не у периоду када је берба у току у Србији.

"У тренутку када наши произвођачи улазе у најосетљивију фазу производње, држава ће водити рачуна о стабилности тржишта и заштити домаћу производњу", нагласио је Гламочић.

Он је подсетио да ће већ од наредне недеље пољопривредницима бити доступни и субвенционисани кредити.

Рекао је да ће каматна стопа за младе пољопривреднике, жене у пољопривреди и произвођаче са пребивалиштем на подручју са отежаним условима рада у пољопривреди износити један одсто, док ће за набавку минералних ђубрива камата бити нула одсто.

За све остале кориснике максимална каматна стопа износиће три одсто.

Према речима министра, ово су конкретне мере које имају за циљ да помогну производњу, обезбеде ликвидност и смање трошкове у кључном тренутку сезоне.

"Држава остаје партнер произвођачима малине. Наш циљ је јасан - заштита српске малине, стабилно тржиште и сигурност за свако газдинство које од свог рада живи и улаже у будућност села Србије", закључио је министар Гламочић.

Он је истакао да је малина важна не само за производњу и извоз, већ и за опстанак села.

"Малина је наш стратешки производ који доноси значајна девизна средства Републици Србији и ми малину морамо да сачувамо не само због производње и не само због произвођача. Јер ти произвођачи живе углавном у руралним крајевима Србије и на тај начин ми чувамо наша села. А ако сачувамо наша села онда смо сачували и нашу државу”, навео је министар.

Траже нову регулацију тржишта након стабилизације цена, увођење квота и обавезне инспекцијске контроле и лабораторијске анализе на граничним прелазима.

Сматрају да треба наставити откуп млека за произвођаче којима је обустављен откуп, уз обавезу да откупљивачи преузму све количине.

Захтевају одговорност за урушавање пољопривреде и одговорност свих који су својим деловањем уништавали пољопривредну производњу и, како тврде, угрозили егзистенцију пољопривредника.

"Немогуће је обуставити увоз"

Професор Зоран Рајић са Пољопривредног факултета у Београду каже за РТС да је први услов немогуће испунити имајући у виду обавезе које смо као држава преузели и да се решење мора тражити у неком другом правцу.

На питање да ли би неке краткорочне мере имале ефекта, Рајић напомиње да сваки споразум садржи ставке које су заштитне, које штите домаће тржиште.

"И у овом случају ја мислим да ми немамо баш јаке адуте. Наравно, треба разговарати, треба пратити ситуацију јер она се мења из месеца у месец. За сад нисмо још у ситуацији у којој смо били 2015. године, када смо увели прелевмане", наводи Рајић.

Пољопривредници се позивају на чланове 40 и 41 Споразума о стабилизацији и придруживању, који кажу да државе могу да уведу одбрамбене трговинске мере, ако докажу да се у њихову земљу увози нешто по дампинг ценама.

"Мора се доказати веза између пада цене и производње"

Професор Рајић истиче да ту има још један услов, а то је да постоји узрочно-последична веза између цене и пада производње, а како каже, тог пада нема.

Према његовим речима, без доказивања те везе, нема ни разговора.

Пољопривредници, за разлику од ранијих протеста, сада не траже веће субвенције већ системска решења – увођење квота, прелевмана и строжих контрола квалитета на граници, како би се смањио увоз.

Рајић истиче да су прелевмани могући, али у да морају бити у складу са међународним споразумима, као и да квоте носе ризик реципроцитета.

Подсећа да су 2015. године прелевмани на сир помогли стабилизацији тржишта, јер је доказано да је реч о дампинг ценама. Данас би, како каже, то управо и био једини одржив начин заштите домаћег тржишта.

"Цена млека последица и глобалних кретања"

Говорећи о млекарству, наводи да пад откупних цена није последица само увоза, већ и глобалних кретања.

Професор Пољопривредног факултета упозорава да, према проценама Food and Agriculture Organization (ФАО), 2026. може бити критична за млечну индустрију, уз очекивани сезонски вишак понуде и додатни притисак на цене до лета.

Рајић сматра да је очување домаће производње млека стратешки интерес, али да произвођачи морају да повећају ефикасност и смање трошкове. Као једно од решења наводи могућност откупа вишкова за робне резерве и производње млека у праху, уз напомену да би то представљало додатно оптерећење за буџет.

Патријарх московски и целе Русије пожелео је патријарху српском добро здравље и непресушну духовну радост. 

"Дајући пример стаду својом личном побожношћу и ревношћу за славу Божију, Ви показујете узвишени пример делатне хришћанске љубави, изражене, између осталог, у Вашој храброј подршци православним хришћанима прогоњеним због верности светим канонима. На овај свечани дан, значајан за Вашу Светост и за пуноћу сестринске Српске цркве, молитвено Вам желим добро здравље, непресушну духовну радост и Божју помоћ која све крепи и многаја љета мирног и благословеног Патријарховања'', написао је патријарх Кирил.

На јучерашњи дан, пре пет године, је у храму Светог Саве изабран патријарх Порфирије, а свечани чин устоличења новоизабраног патријарха српског Порфирија започео је 19. фебруара 2021. године саборном светом архијерејском Литургијом у Светоархангелском саборном храму у Београду.

Адвокат Блажо Недић је истакао да извештај експерата Уједињених нација не представља формалну оптужницу већ индицију за могућу правну квалификацију дела. Такође, прецизирао је да злочини против човечности спадају у најтежа дела међународног кривичног права и да се њихова квалификација заснива на строго дефинисаним условима.

"Да би се неко дело квалификовало као злочин против човечности, у принципу треба да буду испуњена три кумулативна услова. Прво, да дело припада једном корпусу тешких кривичних дела – као што су силовање, сексуално ропство, мучење, нехумани понижавајући третман. Друго, да су та дела примењена систематски и у оквиру једног обрасца, на више жртава, током дужег временског периода и понављањем одређеног образца. Треће, да је постојала свест или макар да су лица која су била укључена знала или могла знати шта заправо чине", нагласио је Недић у разговору за РТС.

Објаснио је да је оглашавање експерата УН мотивисано нагомилавањем доказа током последњих година, посебно од новембра прошле године, изостанком реакције институција и потребом за заштитом жртава.

"Кумулативни ефекат свих података и доказа који су објављени, чињеница да институције и државе нису реаговале и потреба за заштитом жртава навели су комисију да изађе са овом индицијом", сматра адвокат.

Нагласио је да ова правна квалификација омогућава покретање поступака у различитим државама, чак и ако су кривична дела почињена ван њихове територије. Према његовим речима, за злочине против човечности не постоји застаревање, али надлежност Међународног кривичног суда у овом случају није прихваћена од стране Сједињених Америчких Држава. Појаснио је да формулација о "глобалном криминалном подухвату" указује на систематичан напад на цивилно становништво.

"Уколико се дела врше дужи временски период и систематично, и ако држава на чијој територији се та дела врше не предузима ништа да заштити жртве, онда се у међународном праву говори о систематичном нападу на цивилно становништво", појаснио је Недић.

Напоменуо је да се сада фокус премешта са појединца на систем и да се могу процесуирати и они који су били део мреже, без директне умешаности са жртвама.

"И то без обзира да ли су директно били у контакту са жртвама. Све ове информације показују на један систематични образац заташкавања, прикривања и уклањања доказа“, рекао је Недић.

Подсетио је да САД не прихватају надлежност Међународног кривичног суда, али да федерални закони, као РИКО, омогућавају гоњење организованих криминалних радњи и утицајних лица.

"Довољно је да се, фактички, удружите да бисте вршили одређена кривична дела. Не морате имати формално удруживање, битно је да буду бар два поновљена дела у року од десет година. Казна је до 20 година затвора за сваки појединачни акт и могу да се мултипликују", објаснио је адвокат.

"Ови закони су управо и дизајнирани да би се људи на позицијама моћи могли процесуирати, тако да ће бити веома интересантно у наредним месецима и годинама видети како ће се ситуација развијати", закључио је Недић у разговору за Радио-телевизију Србије. 

Осумњичени је претходно саслушан у Вишем јавном тужилаштву у Новом Саду.

Тужилаштво у саопштењу поново апелује на поштовање јавног реда и мира и истиче да ће сваки вид насиља бити законски санкционисан.

У Новом Саду је 16. фебруара одржан протест на који су позвали студенти у блокади и групе грађана, током којег су учесници скупа дошли до зграде Српског народног позоришта, где је одржана свечана академија поводом два века Матица српска.

Учесници протеста вређали су госте свечане академије док су улазили у позориште, као и припаднике полиције који су били распоређени око зграде.

Испред улаза у позориште налазила се група грађана који се противе блокадама,  а између њих и студената у блокади налазио се кордон полиције.  

"Ми као браниоци истакли смо оно што од самог почетка истичемо на готово сваком саслушању, а то је да нам материјални докази нису достављени, односно да нама као браниоцима нису достављени исти докази у односу на троје оптужених за које се поступак води пред судом", навела је Јована Филиповић, бранитељка оптуженог Душана Максимовића.

Најављујући наставак суђења, Филиповићева каже да ће од одлуке судије зависити да ли ће коначно примити све доказе од специјалног тужилаштва или ће се без њих наставити са овим поступком даље.

"Такође истакли смо и на незаконитост прикупљања доказа и у овом смислу сутра ћемо добити, надам се, одговор суда који ће бити позитиван и у складу са законом", навела је Филиповићева.

Бранилац оптуженог Владимира Толића адвокат Милош Делевић пренео је да је одбрана данас уложила приговор на кључне материјалне доказе специјалног тужилаштва.

"Они су прибављени незаконито и ван правила кривичног поступка. Пре свега, то се односи на форензички извештај о наводном пуцању сада оптужених и на доказе из мобилног телефона Владимира Толића. Докази из мобилног телефона су прибављени без наредбе суда, самим тим они су незаконити и морају се издвојити из списа предмета", рекао је Делевић.

Тврди да што се тиче форензичког извештаја, нема поузданог доказа да су оптужени пуцали из ватреног оружја.

"Као што сам навео данас на суђењу, нема тих честица које поуздано доказују да је неко пуцао из ватреног оружја. Наставићемо даље са, највероватније, одбраном окривљених. Биће завршна реч и добићемо пресуду у овом предмету", рекао је Делевић.

Суђење се наставља сутра, 20. Фебруара у 9.30, у Основном суду у Приштини.

Владимир Толић, Благоје Спасојевић и Душан Максимовић ухапшени су током оружаног сукоба у Бањској између групе Срба и припадника полиције у септембру 2023 године.

Тужилаштво у Приштини је у овом случају подигло оптужницу против 45 Срба, од којих је већина недоступна правосуђу на Косову и Метохији.

У сукобу су погинула тројица Срба – Бојан Мијаиловић, Игор Миленковић и Стефан Недељковић и припадник полиције Африм Буњаку.

"То није ништа посебно ново или чудно, дакле, како долазе информације са терена о кретању привреде и финансија, тако се неке пројекције ревидирају. Нажалост некада наниже, али некада то може бити и навише", наводи Гајић.

ММФ истиче да су за већи раст БДП-а потребне сложене технолошке инвестиције.

Високи трошкови радно интензивне индустрије

Михаило Гајић подсећа да се раст Србије који се углавном базирао на страним директним инвестицијама и то често у радно интензивне индустрије.

"Међутим, такве индустрије, као што је текстилна, немају високу продуктивност и трошкови рада су веома значајан део укупних издатака", наводи Гајић.

Како објашњава, компаративна предност Србије за ту врсту индустрије почела је да се смањује како су плате расле.

"И онда су неке од компанија из те бранше кренуле да размишљају да ли да инвестирају у Србију, или да чак изместе део своје производње", додаје Гајић.

Према његовим речима, да би Србија наставила да се полако пење уз ту технолошку лествицу, потребно је заправо да креира окружење у којем ће компаније које више користе средњи или високи ниво технологије моћи да овде нађу добро место за посао.

"Ту се поставља питање какво је наше високо или стручно образовање и, такође, какав је пословни оквир у Србији. Компаније не долазе у Србију да би инвестирале за мало домаће тржиште, него управо да би могли да из Србије производе и извозе на тржиште углавном западних земаља Европске уније", каже економиста из НАЛЕД-а.

Раст од три одсто не пружа већи животни стандард

Гајић указује на то да, са пројектованим растом од три одсто ове године, Србија не може да се приближи земљама које имају средњи ниво дохотка, као што су Чешка или Пољска, имајући у виду да су оне део ЕУ.

"Оне заједно послују на једном заједничком тржишту, а Србија ипак има царине и има различите врсте препрека – од нецаринских баријера до чекања камиона на границама. То све доводи до неефикасности и поскупљује производњу у Србији", наводи Гајић.

Према његовим речима, са растом од три одсто Србија не може да очекује велико повећање животног стандарда.

"То неће отворити простор да се значајније повећају плате или да порасту порески приходи из којих ће се финансирати зараде запослених у јавном сектору или значајније повећање пензија. Тако да ми треба тих три да повећамо на четири или пет одсто, имајући у виду да Србија са оваквим капацитетима које има, то може да достигне", сматра Гајић.

Реформа државне управе

Указује на чињеницу да се ту поставља и питање квалитета наших институција, да ли раде свој посао на адекватан, ефикасан и брз начин, тако да привреда може да се бави више својим послом, а мање да се бави папирологијом и бирократијом.

Смернице ММФ-а ка технолошким улагањима су убрзање инвестиција, транспарентно и правично спровођење уговора, дигитализација јавних, дигитализација привредних судова као и модернизација Закона о раду.

Говорећи шта су кључне препреке за технолошке инвестиције, Михаило Гајић каже да доста зависи и од спољних економских кретања.

"Привреда ЕУ је у приличној стагнацији, очекује се низак економски раст у еврозони, око 1,4 до 1,6 одсто, што не може да креира 'супер' окружење за мање земље које велики део свог извоза базирају на том тржишту", напомиње Гајић.

Са друге стране, то не значи да држава не треба да уради свој део посла и припреми услове за долазак технолошких компанија.

Наводи да НАЛЕД сваке године издаје "Сиву књигу" са око стотину предлога и препорука за унапређење пословног окружења, које се представљају државним институцијама, додајући да се неке од тих реформи и имплементирају сваке године.

Како каже, једна од ствари која је урађена на смањењу бирократских поступака јесте електронска апликација за боловање.

"Такође, ту је питање и документације из Закона о раду. У великом броју случајева, наша инспекција рада уопште не препознаје да документација може да се чува у електронском формату – од решења за годишње одморе па надаље, него то се штампа, печатира, архивира и чува годинама или поново скенира да би се на такав начин сачувала у некој врсти онлајн документа", истиче Гајић.

"То је све могуће урадити да буде много простије, једноставније, како за компаније, тако и за државну управу, која треба заправо да врши неку врсту инспекцијског надзора, да лакше може да приступи тим документима и провери да ли је нешто није у реду", напомиње Гајић.

* Цело гостовање Михаила Гајића можете погледати у видео-запису на почетку текста

Министар туризма Кипра Костас Кумис рекао је да му је задовољство што је Кипар земља партнер овогодишњем сајму и додао да ће ова сарадња да унапреди већ добре односе две земље.

Додао је и да се број туриста из Србије који посећују Кипар доста унапредио.

"Овај сајам је веома важан. Он је платформа за размену идеја, унапређење сарадње, као и за промоцију туристичког сектора", додао је Кумис.

Међународни сајам туризма отворен је на Београдском сајму под слоганом "Једно путовање, хиљаду прича", а учествоваће више од 350 излагача из 18 земаља.

Земља партнер овогодишњег 47. Међународног сајма туризма у Београду је земља Кипар.

За посетиоце Сајма, како је раније најављено, биће обезбеђени и попусти до 60 одсто.

Најављени су попусти на породична и "city break" путовања, далеке и егзотичне дестинације, аранжмане за младе, планински одмор, спа и велнес викенде у бањама, еко и активни туризам, конгресна дешавања, "first minute" понуде, као и домаће и иностране смештајне капацитете, туристичке регије и атракције.

Такође биће одржан и велики број пословних Б2Б активности, с обзиром да је на прошлогодишњем сајму било организовано више од 350 тзв. бизнис ту бизнис састанака.

На сајму ће се представити велики број туристичких организација Србије и региона, туристичких агенција и компанија.

Током сајма биће одржан и 21. Међународни сајам хотелско-угоститељске опреме HORECA-OPREMA, централни догађај намењен професионалцима из угоститељске и хотелијерске индустрије.

Тај сегмент сајма биће одржан под слоганом "Послужите се", у халама 2А и 2Ц Београдског сајма.