Претежно сунчано време у брдско-планинским пределима југозападне и јужне Србије, као и у Неготинској и Тимочкој Крајини, уз температуру до 12 степени.

У Београду првог дана викенда магловито и тмурно, уз сипећу кишу и температуру до седам степени.

И у недељу се очекује магловито и тмурно време, уз локалну појаву сипеће кише, са температуром до 11 степени.

Премијер Андреј Пленковић то је конкретизовао почетком недеље у Паризу и Берлину.

У само два дана, вредност војних наруџбеница - две милијарде евра.

Хаубице из Француске, тенкови из Немачке

Најпре је са француским председником Емануелом Макроном у понедељак уговорио набавку 18 самоходних хаубица 155 мм “Цезар МК2” и писмо намере о побољшању способности 12 борбених авиона “рафал”.

Хаубице ће Хрватску коштати 328 милиона евра, а уговор су потписали министар одбране Иван Анушић и француска министарка  оружаних снага и бранитеља Катрин Ваутрин.

На списку војне опреме који је део Акционог плана хрватско-француског стратешког партнерства 2026-2028. налази се и 90 различитих типова теренских возила, разна пратећа опрема.

Према најави Министарства одбране Хрватске планирана је и набавка укупно 420 тешких теренских камиона ТАТРА Т-815-7.

Пленковић је у среду разговарао на исту тему и са немачким канцеларом Фридрихом Мерцом након чега је потписан уговор о набавци 44 тенка “Леопард 2А8” са додатном опремом вредне око 1, 5 милијарде евра.

Очекује се да ће ови тенкови бити испоручени између 2028. и 2030. године.

Потпредседник Владе Хрватске и министар одбране Иван Анушић поручио је да је реч о “највећем искораку у модернизацији хрватске војске у последњих неколико деценија” и да ће се следеће године одлучити о набавци нових корвета за ратну морнарицу.

Када се све зброји, ова земља планира да на модернизацију оружаних снага потроши око четири милијарде евра.

Застарелост “капиталних система” хрватске војске

И док председник Хрватске Зоран Милановић иронично примећује да ће сва та опрема бити на располагању тек за пет годна и да се за то време могу завршити “два светска рата”, дотле војни аналитичар из Загреба Игор Табак објашњава да је већина хрватске војне технике “у великој потреби модернизације”.

“Они капитални борбени системи нису дирани деценијама и нама је то велики проблем. Велико је питање интероперабилност, уклапање у стандарде са савезницима и уклапања у савезничку логистику. Тиме је Хрватска под великим и финансијским притиском да осигура технику која се у било каквој савезничкој активности може уклопити у заједнички логистички ланац са што више осталих партнера, не би ли смањили цену на свакодневној бази”, прецизира Табак.

Коментаришући куповину тенкова, хаубица и тешких камиона, Табак каже да је реч о скупим, али малим набавкама.

“Нажалост, набавља се врло мали број тих комада поједине технике. Говоримо о пар стотина камиона. То је подношљива бројка иако свима који иоле прате је јасно да војска, да би заправо била мобилна, треба јако пуно такве технике. То није доста за било шта више од можда једне бригаде да би се стварно осигурала мобилност”, истиче овај аналитичар.

Од фабрика барута до граната 155 милиметара

Међутим, у региону се не наружава само Хрватска.

Само прошлог месеца војне уговоре о набавци оружја или изградњи фабрика наменске индустрије потписале су Бугарска и Румунија.

Румунија је 3. новембра потписала уговор са немачком компанијом “Рајхметал” о изградњи фабрике барута у граду Викторија у округу Брашов, у централном делу ове земље.

Изградња овог постројења наменске индустрије коштаће 535 милиона евра, а премијер Илије Боложан је казао да је то “знак” да и највећег европског произвођача оружја као знак да се Румунија "појављује као играч са потенцијалом у одбрамбеној индустрији југоисточне Европе".

Крајем августа ове године извршни директор Рајхметала Армин Папергер изјавио је за Дојче веле да је план ове компаније да се у Бугарској изгради највећа фабрика барута у Европи.

Вредност посла је око милијарду евра и делимично се финасира кредитима ЕУ.

Осим барута, фабрика би требало годишње да произведе и око 100.000 граната u НАТО калибру 155 милиметара.

Такође, бугарска влада је почетком ове године одобрила међународни споразум у оквиру програма ФСМ (Форин милитари селс) са САД о куповини 218 ракета “ФГМ-148Ф џавелин” и 107 лансирних уређаја.

Истовремено, министар одбране Албаније Пиро Венгу изјавио је у петак да ће у парламенту представити пројекат буџета за сектор одбране за 2026. годину, који је оценио као историјски због обима и пројеката које финансира.

Венгу је саопштио да буџет за одбрану за наредну годину износи 59 милијарди лека, што по први пут достиже ниво од 2,12 одсто бруто домаћег производа, највиши износ у последњих 35 година, пренео је Албанијан пост.

Збирно, за ову набаку ће издвојити 114 милиона евра.

Виши саветник ИСАК фонда из Београда Марко Савковић оцењује да је наоружавање југоистока Европе “део ширег тренда”.

“Та улагања су део једног ширег тренда у Европи где се набавља ново наоружање у складу са проценом претње. Након агресије Русије на Украјину ништа више није било исто”, истиче Савковић.

Нема дилему да ће се са овим трендом наставити.

“Буџети који су опредељени су огромни, потребе за новим наоружањем очигледно не престају. Процењује се да су нови конфликти сасвим могући и у складу са тим све земље се наоружавају”, прецизира Савковић.

Другачији поглед из Загреба.

За војног аналитичара Игора Табака куповина оружја “није никаква тајна”, већ део стратегије јачања војних капацитета НАТО и ЕУ.

“НАТО савез и ЕУ, и једни и други парарелно, задњих година су кренули уопштено јачати свој одбрамбени систем и траже од чланица веће трошење. Конкретно, постоје циљеви модернизације које треба испунити и ту и Хрватска, као и све остале НАТО чланице, под великим је притиском да се ‘изволи’ прилагодити и да ‘изволи’ осигурати нову опрему и све оно што треба за пуну интероперабилност у којој год савез или ЕУ одлуче да чланице требају суделовати”, сматра Табак.

Ривалство Грчке и Турске - нетипична ситуација за НАТО

У набавци нових војних система најдаље је отишла Грчка.

Према десетогодишњем плану, ова земља ће до 2036. потрошити око 28 милијарди евра за модернизацију својих оружаних снага.

Око три милијарде евра намењен је успостављању “Ахиловог штита” - антиракетне куполе коју ће чинити различити противваздушни системи и система за заштиту од дронова.

Позивајући се на неименоване грчке званичнике, Ројтерс је средином новембра известио да су у току преговори са Израелом око куповине 36 артиљеријских система ПУЛС и других противваздушних система.

Већина ових средстава требало би да буде распоређена на североистоку грчке границе према Турској, као и на грчка острва у Егејском мору.

И Табак и Савковић се слажу да су грчко-турски односи крајње специфични, без обзира што су обе земље чланице НАТО-а.

“Односи Грчке и Турске су специфични. Они већ дуго имају напети однос. Сетите се од када је читав Егеј изнова био дељен, од када се дошло у ситуацију да су грчка острва фактички пред турском обалом, ту су напетости већ деценијама и деценијама. И то је, унутар НАТО-а једна нетипична ситуација”, објашњава Табак.

ПВО - болна тачка за све земље

Упозорава да питање противваздушне одбране није “болна тачка” само за Грчку.

“Није случајно да је Немачка пре неколико дана почела стављати у оперативну употребу израелске Ероу 3 (Стрела 3) систем. Покушава се купити што више ‘патриота’ и не само због Украјине. Украјина је јасно показала која је битност противаздушне, али и противракетне одбране. колико су балистичке ракете, било оне класичне или хиперсоничне, колико су неугодне и опасне. ‘Патриот’ је један од ретких система који је стварно показао да без проблема излази на крај са тим претњама, али гужва за чекање након што се поручи или плати је огроман проблем”, сматра Табак.

Немачка је 3. децембра постала прва земља која је после Израела у своју одбрану интегрисала систем Стрела 3 који омогућава пресретање балистичких (интерконтиненталних) ракета чак и ако су у свемиру.

(Не)поверење и “шири политички однос”

За Савковића наоружавање југоистика Европе не мора нужно да значи и безбедносну претњу. Али...

“Ако имамо суседе који немају више поверења једни у друге као што је био случај до пре пет или десет година, општи утисак је да се та ситуација погоршава, да све мање верујемо једни другима. Онда свакако морамо да будемо и забринути. Међутим, реално, ни једна страна у овим околностима, нападом на другу, у нашем региону, не би могла да постигне неки циљ своје политике. Границе на Западном Балкану су у највећој мери затворена прича. С друге стране морате да буде спремни за сваки изазов и да браните своју територију од потенцијалног агресора”, уверен је Савковић.

Кршење Резолуције 1244 СБ УН

За Србију битан фактор неповерењa је несметано наоружавање Приштине.

Без обзира што је став КФОР-а сасвим другачији, и у складу је са Резолуцијом 1244 СБ, неке од кључних чланица НАТО-а, земаља које учествују у овој Мисији, активно донирају или продају наоружање и војну опрему тзв. косовским безбедносним снагама.

Предњачи Турска која је у октобру испоручила Приштини око хиљаду дронова самоубица “скајдагер”.

Председник Србије Александар Вучић је у оштрој реакцији поручио да Анкара на овај начин крши Повељу УН и Резолуцију 1244.

Уследило је и отварање фабрике дронова, укључујући и “камиказа” у Гњилану, али и најава отварања фабрике муниције у Ђаковици.

Током овонедељног сусрета главнокомандујућег КФОР-а, турског генерала Озкана Улуташа и начелника Генералштаба ВС, генерала Милана Мојсиловића разговарано је управо о безбедносним проблемима.

Мојсиловић је указао Улуташу да Србија не гледа благонаклоно на континуирано наоружавање и обучавање такозваних "косовских безбедносних снага”, оцењујући да је реч о провокативним активностима које не доприносе миру и безбедности.

Он је истакао и да једнострани потези привремених институција самоуправе у Приштини представљају највећу претњу безбедности, због чега је од команданта КФОР-а затражио да предузме неопходне мере за заштиту Срба на Косову и Метохији – у складу са мандатом Међународних безбедносних снага као једине легитимне оружане формације на КиМ.

За ЕУ и НАТО упитна сарадња Србије са Русијом и Кином

Аналитичар из Загреба Игор Табак сматра да је наоружавање региона део “ширих политичких односа” које су произвели рат у Украјини, али и криза око Тајвана.

Безбеднoсне изазове на Балкану види пре свега као дилему на чињеницу да је Србија блиска и са Русијом и са Кином.

“Није случајно да је задњих година наједанпут, након више векова је једна Шведска осванула у НАТО савезу, а онда и Финска која је деценијама неутрална. То је добар знак о којим променама се укупне атмосфере ради и колико је заправо за чланице и НАТО и ЕУ, а у крајњој линији и земље које би то хтеле бити, проблем бити велики савезник Руске Федерације, Белорусије и у крајњој линији Кине. Посебно на војном нивоу. Тога у ЕУ и у НАТО-у нема. И мислим да је то један од разлога који у суседству Србије изазива прилично ‘слање упитника’ и дилеме. Између осталог, диже и тај укупан ниво несигурности у регији која онда наравно да додатно подстиче опремање”, сматра Табак.

СИПРИ: Србија највише улаже у одбрану

Према подацима Глобалпоуера, сајта који се бави рангирањем војне снаге држава, у последњем извештају за 2025. годину на прва четири места су САД, Русија, Кина и Индија.

Када је реч о југоистоку Европе, Турска је неприкосновена оружана сила и рангирана је на светкој листи на деветом месту. Грчка заузима 30, Румунија 51, а Мађарска 55. позицију.

Бугарска је према подацима овог специјализованог сајта 62, а Србија на 63. месту.

Иза њих су и друге земље региона: Хрватска је рангирана на 74, а Албанија на 78. позицију, Македонија је 112, Црна Гора 127, а БиХ 132 у рангирању укупно 145 земаља.

Према недавним подацима Међународног института за истраживање мира у Стокхолму (СИПРИ), Србија је у протеклих пет година имала највеће војне издатке у региону Западног Балкана, купујући оружје и са Запада и са Истока.

Према тим подацима само у 2024. години Србија је издвојила 2,2 милијарде долара за војску, готово пет пута више од Албаније, чланице НАТО-а.

Током 2024. године Војска Србије увела је више од 70 различитих врста савременог наоружања и војне опреме, од чега 38 домаћих система, попут оклопних транспортера БОВ ОТ, „Милош-М”, модернизованих БРДМ-2МС и нове муниције 155 мм

На војној паради “Снага јединства” која је одржана 20. септембра у Београду представљено је ново наоружање ВС, међу којима су израелски ракетни систем ПУЛС домета до 300 километара, извиђачко-борбени дрон Хермес 900, као и руски систем за електронско ратовање Красуха.

У оквиру дефилеа, Војска Србије је први приказала и лутајућу муницију (дронове самоубице) из Емирата Схадоw-25 и Схадоw-50, домета до 295 километара.

На недавно одржаном сајму наоружања у Каиру светску премијеру имао је и српски дрон камиказа „комарац”

Реч је о јуришном дрону са бојевом главом маљутке 2Т  која омогућава пробијање оклопа еквивалента преко 750 мм хомогеног челика.

Борбени радијус “комарца” је до 10 километара, чак и у условима интензивно електронског ометања, захваљујући вођењу преко оптичког кабла.

Током јучерашње посете Нишу, председник Србије Александар Вучић је изјавио да ће ове и следеће године бити значајно већи прилив нових војника у јединице Војске Србије због, како је навео, измена војних закона који су недавно усвојени у Скупштини Србије и све бољих плата у војсци.

Он је додао да ће Војска Србије у наредних неколико година имати између 70.000 или 80.000 дронова камиказа.

„Већ имамо више хиљада, ускоро ћемо моћи да кажемо десетине хиљада дронова камиказа, рекао је Вучић.

Био је апостол Цариграда и Русије, патрон руског царства и дома Романових. 

Јеванђеље је проповедао у Византији и Тракији, у дунавским земљама, а потом у Русији и око Црног мора, у Епиру, Грчкој и Пелопонезу. Ту је и страдао, разапет на косом крсту, док је проповедао хришћанство окупљеном народу и молио се Богу све до смрти.

Делови његових моштију налазе се у Цариграду, Риму, Москви и Грчкој. С обзиром на то да је за живота исцељивао убоге и болесне, његове чудотворне мошти су многима помогле. По крсту на којем је разапет, и данас се коси крст зове Андрејин.

Слави се као крсна слава, због божићњег поста, увек са посном трпезом. Слава је београдске општине Вождовац.

Светог Андреја Првозваног као свог заштитника, прославља и дом Kарађорђевића.

Породица Kарађорђевић, празник обележава од времена Првог српског устанка, а увео га је вожд Kарађорђе који се заветовао светом Андреју 1806. године, после ослобођења Београда од турске власти.

Народна веровања

Према народним веровањима, Свети Андреј разговара са великим животињама и сматра се њиховим заштитником. С њима разговара, а оне су му покорне.

Некада су мечкари славили Андријевдан, верујући да светац кроти медведе као псе, а да светом путује јашући на овој звери.

Верује се да на тај дан медведи не чине штету и не дирају људе, зато тада не ваља ићи у лов на њих.

На данашњи дан ваља јести кукуруз.

Белгија је критиковала Европску комисију због настојања да се руска имовина замрзне на неодређено време, предлажући да ЕУ уместо тога изда заједнички дуг - ту опцију тренутно блокира Мађарска, која се такође противи кредитној шеми.

Политико је обајавио да се и Италија придружује Белгији у противљењу плана Европске уније.

Владе чланица ЕУ су се сагласиле о имобилизацији руске суверене имовине у вредности од 210 милијарди евра (246 милијарди долара) колико год то буде било потребно, уместо гласања сваких шест месеци о продужењу замрзавања имовине.

Овим се уклања ризик да Мађарска и Словачка продуже замрзавање, приморавајући ЕУ да врати новац Русији.

Премијер Мађарске Виктор Орбан изјавио је да Европска унија незаконито укида закон једногласности, као и да би, ако та одлука буде донета, била прекршена владавина права у ЕУ.

Лидери ЕУ састаће се 18. децембра како би финализовали детаље зајма за репарације и решили преостале проблеме.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да Русија нема намеру да нападне Европу и да је спремна да то званично документује.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић састала се јуче са министарком рударства Северне Македоније Сањом Божиновски, и изјавила да је у току добијање дозвола за изградњу гасног интерконектора између Србије и Северне Македоније.

План је, према њеним речима, да се интерконектор заврши до краја 2027. и да гас њиме потече почетком 2028. године.

Део јавности страхује да би питање НИС-а и могућих секундарних санкција могло да утиче на курс.

Председник Александар Вучић изјавио је да је курс динара стабилан и да није тачно да нема девиза у продаји, пошто Србија има највеће девизне резерве.

Професор Београдске банкарске академије Исмаил Мусабеговић упозорава да је проблем озбиљан, али не и кључан за стабилност валуте.

Што се тиче питања руског власништва, из изјава званичника не види се да Србија планира национализацију НИС-а, већ је спремна да плати за удео у компнанији, сматра некадашњи помоћник министра енергетике Раша Којчић.

"У овом тренутку сам заиста оптимистичан да ће изазови са којима се сада суочавамо, које постављају Русија с једне стране и САД с друге стране, мотивисати Европу да се даље креће ка европским интеграцијама и да продуби ту интеграцију", нагласио је Стиглиц.

"ЕУ зависи од САД војно и технолошки"

Професор на Универзитету Колумбија је упозорио да Европска унија зависи од Сједињених Америчких Држава у војном и технолошком смислу и подсетио да да Европа користи амерички систем сателита Старлинк и клауд за складиштење података, што је доводи у осетљиву позицију.

Према речима нобеловца, Европска унија треба да више улаже у одбрану и технологију, као и у истраживање и развој који су фокусирани на технологије будућности, при чему може да се ослони на вишедеценијска искуства САД развоја индустрије и одбрамбене политике.

Као могуће решење је навео и увођење пореза на корпорације и милијардерима, што би могло да попуни европске фондове.

Рекао је да Европа сама себе није довољно ослободила ризика зависности од америчке војске и опреме, као и од америчке технологије и предала свој економски суверенитет.

"Трампономика" не функционише

Стиглиц је критиковао економску политику председника САД Доналда Трампа, кога оптужује за гажење владавине права и демократије.

Такође, Стиглиц истиче да, како је рекао, "трампономика" не функционише и није у интересу ни САД нити остатка света.

"Европа последњи бастион демократије"

Европа је, сматра амерички економиста, последњи бастион демократије и људских права у модерном друштву и зато треба да ојача своју самосталност.

"Европски пројекат је изразито значајан у овом тренутку, јер нажалост не можете да се ослоните на САД, које су непредвидиве и могу да се понаша на овај или онај начин. ЕУ јесте у овом тренутку основа данашње демократије и највећа подршка људским правима", поручио је Стиглиц.

"Није било разлога да Брисел у тој мери устукне пред Вашингтоном"

Критиковао је договор Европске уније и САД о царинама постигнут у јулу након преговора у Шкотској, који је означио за "капитулацију" ЕУ.

Према његовим речима, првобитни приступ Европске уније "нула за нула царина" (zero for zero) је био исправан приступ у преговорима са Сједињеним Америчким Државама, али на крају је ЕУ добила царине од 15 одсто у замену за "ништа".

Притом, приступ европским тржиштима је исто тако важан као приступ америчким, европска трговина је веома велика, тако да није било разлога да Брисел у тој мери устукне пред Вашингтоном, додаје Штиглиц.

Након договора о царинама, САД су почеле да траже још уступака више од Европе, пре свега уступање по питању регулативе као што је Закон о дигуталним тржиштима (ДМА) и Закон о дигиталним услугама (ДСА), што је, према речима Стиглица, показало да је трговинско примирје било само привремено.

"Мене душа боли када видим тај преокрет у Америци"

Стиглиц, чији су родитељи који су пореклом из данашње Белорусије емигрирали у САД, приметио је да је Америка имала раније велике користи од имиграната док се сада преокренуо тај тренд и многи амерички научници и интелектуалци пореклом из других земаља напуштају Америку како би се бавили истраживањима.

"Мене душа боли када видим тај преокрет у Америци", додао је Стиглиц.

Како је рекао, током својих студија у Европи је закључио да се европски универзитети много више баве питањима неједнакости и колонијализма у односу на америчке академске институције.

"Међународни прописи немају фер однос према земљама у развоју"

Сматра да Европа данас много више обраћа пажњу на проблеме климатских промена него САД.

Стиглиц је рекао да у данашњем свету глобализације међународни прописи немају фер однос према земљама у развоју, јер само доприносе нестабилности и неравноправности, али и да је та неспутана глобализација оставила САД без индустрије, пошто сада више ни бродове не може самостално да производи.

"Надам се и молим се да је Трамп само привремени феномен", додао је Стиглиц.

"Шок терапија у источној Европи само дала прилику неким људима да краду од других"

Говорећи о свом искуству са земља Југоисточне Европе које су прошле кроз транзицију ка тржишној економији, истакао је да је веома важно да се направи чврста инстутиционална инфрастуктура како би економија могла да функционише.

Поручио је да је неопходан добар правни оквир за већу конкурентност, управљање корпорацијама и друго.

Сматра да тзв. шок терапија која је била примењена у неким земљама источне Европе као што је Русија није донела резултате, јер је само, како је рекао, дала прилику неким људима да краду од других.

"То је као прича о корњачи и зецу када се испоставило да је корњача била успешнија", приметио је Стиглиц.

Стиглиц је рекао да је најважније што је утицало на успех економија у транзицији био однос са Бриселом, односно придруживање ЕУ и рад са ЕУ у изградњи институционалне инфраструкуре.

"Вештачка интелигенција би могла да нас уништи"

На питање шта мисли о развоју вештачке интелигенције, Стиглиц је рекао да ова технологија има огроман потенцијал који би, ако се не контролише и не усмери на добар колосек, могао да представља опасност која може да нас уништи.

Према његовим речима, најистакнутији стручњаци за вештачку интелигенцију, попут Џорџа Хинтона, су упоредили потенцијал ВИ са атомском бомбом.

Разговор са Стиглицом је водио директор Француског института у Србији Амос Рајхман, а добродошлицу су му пожелели амбсадор ЕУ у Србији Андреас фон Бекерат и амбасадорка Француске Флоранс Ферари.

Ова одлука је, како се додаје, донета по хитном поступку како би се ограничила штета по економију Уније.

ЕУ жели да Украјина остане финансирана и да се бори, јер руску инвазију види као претњу по сопствену безбедност, а да би то постигле, државе ЕУ имају за циљ да активирају део руске суверене имовине коју су имобилисале након инвазије Москве на Украјину 2022. године, преноси Ројтерс.

Владе чланица ЕУ су се сагласиле о имобилизацији руске суверене имовине у вредности од 210 милијарди евра (246 милијарди долара) колико год то буде било потребно, уместо гласања сваких шест месеци о продужењу замрзавања имовине.

Овим се уклања ризик да Мађарска и Словачка, које имају боље односе са Москвом него друге државе ЕУ, у неком тренутку одбију да продуже замрзавање, приморавајући ЕУ да врати новац Русији.

Неограничено замрзавање имовине има за циљ да помогне у убеђивању Белгије да подржи план ЕУ да искористи замрзнути руски новац за одобравање кредита до 165 милијарди евра Украјини како би покрила своје војне и цивилне буџетске потребе у 2026. и 2027. години.

Украјина би вратила зајам тек када Русија исплати Кијеву ратну одштету, што би зајам ефикасно учинило грантом којим се унапред исплаћују будуће руске репарације.

Лидери ЕУ састаће се 18. децембра како би финализовали детаље зајма за репарације и решили преостале проблеме, који укључују гаранције свих влада ЕУ Белгији да неће бити остављена сама да плати рачун уколико се потенцијална тужба Москве покаже успешном.

Министарство апелује на самофинансирајуће студенте који испуњавају законом прописане услове за повраћај средстава за школарине да је неопходно да најкасније до 18. децембра 2025. године поднесу захтев за Студентску картицу, како би им средства могла бити уплаћена.

У супротном, додаје се у саопштењу, повраћај 50 одсто плаћене школарине за 2024/2025. годину није могуће извршити.

Пријаве за Студентску картицу врше се путем портала Управе за трезор, на адреси https://zsk.trezor.gov.rs/.

До сада је 48.750 самофинансирајућих студената добило средства на име повраћаја 50 одсто плаћене школарине за школску 2024/2025. годину. У буџету Министарства просвете за ове намене опредељено је шест милијарди динара.

Министарство просвете подсетило је високошколске установе да податке о самофинансирајућим студентима, које нису још доставили, доставе најкасније до данас, 12. децембра 2025. године путем ЈИСП-а, а све исправке података о плаћеним школаринама најкасније до 18. децембра 2025. године, наводи се у саопштењу.

Због прописа и краја буџетске године, последња исплата средстава за 50 одсто уплаћених средстава за школарине биће реализована закључно са 26. децембром 2025. године, на основу података које високошколске установе доставе Министарству закључно са четвртком у подне претходне недеље. Након овог датума, повраћај 50 одсто средстава за школарине за школску 2024/2025. годину неће бити вршен.

Закон о изменама и допунама Закона о високом образовању предвиђа да студенти високошколских установа чији је оснивач Република, ако су држављани Републике Србије, остварују право на покриће 50 одсто својих трошкова по основу референтне школарине коју су платили у текућој школској години, да право на покриће трошкова студент остварује по основу укупног износа плаћене школарине, за сваку годину студија коју је студент први пут уписао, односно за све предмете које је студент први пут уписао, као и да право на покриће трошкова студент може остварити само за један студијски програм на истом степену студија.

У наредној 2026. години, вршиће се исплата средстава самофинансирајућим студентима уписаним на студијске програме које реализују високошколске установе чији је оснивач Република Србија, по основу покрића 50 одсто трошкова износа плаћене школарине у школској 2025/2026. години за први пут уписане предмете, у роковима прописаним Законом о високом образовању, односно у две рате и то у априлу и септембру, саопштило је Министарство просвете.

Ф. И., један од оптужених у овом поступку, 4. децембра прошле године је побегао из кућног притвора пре изрицања пресуде и убијен је у Београду на води 16. октобра.

Апелациони суд је продужио Л. Т. притвор.

По оцени Апелационог суда, из пресуде не произилази у чему се огледа подмуклост као законско обележје кривичног дела тешко убиство, као и да нису дати јасни разлози о томе да је убиство извршено на подмукао начин.

Другостепни суд је, када је реч о продужењу притвора Л. Т., оценио да и даље стоје разлози из којих му је притвор одређен и продужаван. 

Истрага против њих је спроведена због сумње да су Д. К., Л. Т., Б. К. и И. Н., по претходном договору, учествовали у убиству.

Надлежни су пронашли оба пиштоља из којих је пуцано на мушкарца, као и бицикл којим је непосредни извршилац дошао на место извршења и којим се после удаљио.     

Пронађен је и џи-пи-ес.уређај који је коришћен за праћење  пре убиства.

"Биолошки трагови и временско-просторна анализа потврђују умешаност свих окривљених", истакло је раније тужилаштво.  

Тројица рођака Мадурове супруге Силије Флорес, као и још један бизнисмен повезан са венецуеланским лидером, такође су се нашли на листи санкционисаних, коју је објавило америчко Министарство финансија.

Министарство је саопштило да је шест бродова било укључено у “обмањујуће и небезбедне праксе бродарства“ које су обезбеђивале финансијска средства Мадуровој влади.

Овај потез додатно ескалира вишемесечну кампању притиска Трампове администрације на Венецуелу. Николас Мадуро поручује да се ескалација притиска своди на једну ствар – Вашингтон жели да приграби огромне резерве нафте те јужноамеричке земље.

Колике резерве нафте има Венецуела

Тачно је да се у Венецуели, са процењених 303 милијарде барела, налазе највеће доказане резерве нафте на свету. Око петине светских резерви поседује та јужноамеричка земља. Али количина нафте коју Венецуела заправо производи је мала.

Производња је нагло опала од почетка двехиљадитих, јер су бивши председник Уго Чавез, а затим и Мадурова администрација, пооштрили контролу над државном нафтном компанијом PDVSA, што је довело до одлива искуснијих стручњака.

Иако су неке западне нафтне компаније, укључујући америчку компанију "Шеврон", и даље активне у земљи, њихово пословање је значајно смањено, јер су САД прошириле санкције и циљале извоз нафте, желећи да ограниче Мадуров приступ кључној економској "линији спасавања".

Санкције, које су САД први пут увеле 2015. године током мандата председника Барака Обаме због наводних кршења људских права, такође су у великој мери одсекле земљу од инвестиција које су јој потребне.

Стручњаци су сагласни да је инфраструктура прави изазов за Венецуелу.

У новембру је Венецуела производила око 860.000 барела дневно, према најновијем извештају о тржишту нафте Међународне агенције за енергију. То је једва трећина онога од пре 10 година и чини мање од један одсто светске потрошње нафте.

Жели ли Трамп венецуеланску нафту

Неретко у америчким круговима појаве се аргументи за интервенцију у Венецуели указујући на могућности да америчка предузећа оживе нафтну индустрију, а шеф Беле куће чини се отвореним за ту врсту сугестија.

Трамп је заправо и водио домаћу кампању под слоганом “Буши, бејби, буши“ и тада је позивао на повећање производње нафте са циљем стварања веће независности, а све то је повезао са нижим ценама тог енергента за Американце.

Али када је реч о Венецуели, на питање да ли је америчка кампања у том региону усмерена на дрогу или нафту, портпаролка Беле куће Каролина Ливит је рекла да је администрација фокусирана на “многе ствари“. Додуше, заустављање трговине наркотицима назвала је “приоритетом број један“.

Које интересе САД имају у Венецуели

Тренутно је "Шеврон" једини амерички произвођач нафте који је још увек активан у Венецуели, након што је добио лиценцу за рад током мандата бившег америчког председника Џозефа Бајдена 2022. године, упркос америчким санкцијама.

Трампова администрација је ове године продужила тој компанији још једно изузеће, иако је укинула изузећа за друге фирме, попут шпанског "Репсола", у покушају да обузда прилив средстава Мадуровом режиму.

Данас "Шеврон" чини око петину производње нафте у Венецуели. Аналитичари кажу да би "Шеврон" био међу онима који би могли највише да профитирају уколико САД почну да укидају своје баријере против пословања са Венецуелом.

Рафинерије у САД, посебно оне око обале Мексичког залива, такође су жељне “теже“ врсте сирове нафте коју производи Венецуела, а која је обично јефтинија и стога профитабилнија за прераду.

Који су изазови

Иако би свако повећање извоза нафте из Венецуеле могло помоћи у смањењу цена у Америци, аналитичари кажу да би то потрајало, с обзиром на то да је њена тренутна производња превише ограничена да би имала значајнији утицај.

Са друге стране, враћање венецуеланске нафтне индустрије у некадашње стање било би тежак задатак.

Према недавном извештају компаније "Вуд Макензи", боље управљање и нека скромна улагања могла би помоћи у повећању производње нафте у Венецуели на око два милиона барела дневно током наредне две године.

Али аналитичари упозоравају да би било потребно десетине милијарди долара, а потенцијално и деценија, да се производња значајније повећа.

Још један ризик су изгледи за потражњу за нафтом, јер она постаје релативно мање важна као извор енергије, напомињу аналитичари.

Свако ко улаже у венецуелански нафтни сектор морао би да размисли да ли се исплати, упозоравају аналитичари. Чак и ако би Мадуро био свргнут или америчке санкције укинуте, питање је колико би компаније биле спремне да уложе времена и новца који су неопходни да венецуеланска нафта поново потече.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

13.12.2025. Субота: У већем делу Србије магла и ниска облачност са локалном појавом сипеће кише (росуље). Претежно сунчано време задржаће се у брдско-планинским пределима југозападне и јужне Србије, као и у Неготинској и Тимочкој Крајини. Ветар у већем делу земље слаб, променљив, на истоку Србије слаб и умерен западни и северозападни. Најнижа температура од -2 до 3 °С, а највиша у магловитим областима од 4 до 7 °С, а у местима са дужим сунчаним интервалима од 7 до 12 °С. Упозорење: МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

14.12.2025. Недеља: Магловито и тмурно уз локалну појаву сипеће кише (росуље), осим у брдско-планинским пределима на југу и југозападу Србије, као и у делу Тимочке Крајине, где ће бити претежно сунчано. Ветар слаб, променљив. Најнижа температура од -3 до 3 °С, а највиша од 4 °С у магловитим областима до 11 °С на истоку Србије. Упозорење: МАГЛА – Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 90%.

15.12.2025. Понедељак: Јутро хладно, местимично са слабим мразем и маглом: Током дана претежно сунчано уз слабу до умерену облачност. Ветар слаб и умерен, јужних праваца. Најнижа температура од -4 до 1 °С, а највиша од 5 до 10 °С.

16.12.2025. Уторак: Јутро хладно, местимично са слабим мразем и маглом: Током дана претежно сунчано уз слабу до умерену облачност. Ветар слаб и умерен, јужних праваца. Најнижа температура од -5 до 0 °С, а највиша од 6 до 12 °С. Увече и током ноћи у низијама, по котлинама и речним долинама поново ниска облачност и формирање магле.

Уласком авиона у ваздушни простор Србије, контролор лета је уз пригодну честитку информисао посаду да је управо њихов лет милионити.

Капетан ваздухоплова је обавестио путнике да присуствују обележавању историјског рекорда.

Услед нередовног одржавања система за грејање може доћи до пуцања цеви топловода, као и угрожавања система за водоснабдевање и електричну енергију Државног универзитета, наведено је у саопштењу.

Предложено је да посланици размотре и Предлог закона о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Румуније о сарадњи у области превенције, ограничавања и ублажавања последица катастрофа, који је поднела Влада, Предлог одлуке о давању сагласности на Измене и допуне Финансијског плана Комисије за хартије од вредности за 2025. годину, који је поднео Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава и Предлог закључка поводом представљања Извештаја Европске комисије о Републици Србији за 2025. годину, који су поднела 22 народна посланика у Скупштини.

Посланици би требало да размотре и Годишњи извештај Комисије за хартије од вредности за 2024. годину, који је поднела Комисија за хартије од вредности, са Предлогом закључка Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава,  Извештај о раду за 2024. годину, који је поднело Регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге, са Предлогом закључка Одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације, као и Годишњи извештај Комисије за хартије од вредности Републике Србије за 2023. годину, који је поднела Комисија за хартије од вредности, са Предлогом закључка Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава.

Предложено је да се на дневном реду нађе и Извештај о раду за 2023. годину, који је поднело Регулаторно тело за електронске комуникације и поштанске услуге, са Предлогом закључка Одбора за просторно планирање, саобраћај, инфраструктуру и телекомуникације, Листа кандидата за избор једног члана Савета Комисије за контролу државне помоћи, коју је поднео Одбор за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава,  Предлог одлуке о измени Одлуке о саставу Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање, који је поднела председник Народне скупштине, као и  Предлог одлуке о измени Одлуке о саставу сталних делегација Народне скупштине Републике Србије у међународним парламентарним институцијама, који је поднела председник Народне скупштине.

На дневном реду би требало да се нађу Предлог одлуке о измени Одлуке о саставу сталних делегација Народне скупштине Републике Србије у међународним парламентарним институцијама, који је поднела председник Народне скупштине, Предлог одлуке о изменама Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије, који је поднела Посланичка група АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ – Србија не сме да стане, Предлог одлуке о изменама Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије, који је поднела Посланичка група Народни покрет Србије - Ново лице Србије и Предлог одлуке о измени Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије, који је поднела Посланичка група СРБИЈА ЦЕНТАР – СРЦЕ.

Прелдожено је да посланици размотре и Предлог одлуке о изменама Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије, који је поднела Посланичка група СРБИЈА ЦЕНТАР – СРЦЕ и Предлог одлуке о изменама Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије, који је поднела Посланичка група МИ - СНАГА НАРОДА ПРОФ. ДР БРАНИМИР НЕСТОРОВИЋ.

Несрећа се догодила око 14.30 часова.

Полиција обавља увиђај, а о трагичном догађају је обавештено надлежно тужилаштво у Суботици.

Њене присталице тврде да је 53-годишња Наргес Мохамади да су је "насилно приведеле снага безбедности и полиције".

У саопштењу се наводи да су ухапшени и други активисти који су присуствовали церемонији у част иранског адвоката и борца за људска права 46-годипњег Хосрова Аликордија, који је радио у Мешхеду. 

"Фондација 'Наргес' позива на хитно и безусловно пуштање свих притворених особа које су присуствовале комеморативној церемонији како би одале почаст и показале солидарност. Њихово хапшење представља озбиљно кршење основних слобода", каже се у саопштењу.

Аликорди је пронађен мртав раније овог месеца у канцеларији, као званични узрок смрти наведен је срчани удар, али је више од 80 адвоката потписало саопштење у којем се захтева више информација. 

Мохамади је била на принудном одсуству од децембра 2024. године, када је због медицинских проблема била пуштена из озлоглашеног техеранског затвора Евин, где је издржавала казну од 13 година и девет месеци затвора због оптужби за дослух против државне безбедности и пропаганду против иранске владе.

Званични Иран није коментарисао притварање Мохамади и није познато да ли су је власти одмах вратиле у затвор да одслужи остатак казне.

Добитница је Нобелове награде за мир 2023. године.

Мохамади, инжењерка по струци, 13 пута је била у затвору и пет пута осуђивана, а укупно је осуђена на више од 30 година затвора, подсећа Гардијан.

Додаје да су цене воћа снижене су за 3,5 одсто, поврћа за 0,5 одсто, а цене прерађене хране у просеку су смањене за 0,3 одсто. У односу на новембар прошле године, цене хране и безалкохолних пића у просеку су ниже за 0,7 одсто, наводи централна банка.

Месечном расту цена у оквиру базне инфлације готово подједнако су допринеле цене производа и цене услуга. На међугодишњем нивоу, базна инфлација у новембру је благо убрзала на 4,1 одсто.

Цене енергената у новембру су забележиле месечни раст од 1,1 одсто, што је доминантно опредељено растом цена нафтних деривата. Међугодишње посматрано, раст цена енергената у новембру износио је 5,1 одсто, каже се у саопштењу НБС.

Истиче се да у наредним месецима очекују стабилно кретање инфлације на сличном нивоу, око централне вредности циља Народне банке Србије, који износи 3 ± 1,5 одсто.

Истиче и да то не би било чудно јер, како каже, Тепићева то ради годинама, као и да се не поставља питање да ли она то ради да би даље урушавала Ђиласа кога грађани памте по ономе што је, како је рекла, нечасно радио док је вршио функцију градоначелника.

Према речима Јовановићеве, "Тепићева нема кредибилитет, јер је толико пута ухваћена у лажи".

Истакла је и да Тепићева "пошто нема ни части ни морала" наставља да износи лажи и да вероватно жели да преузме лидерску улогу у странци која је, како каже, без икакве подршке у народу и без инфраструктуре.

"Интересантно је да је данас потенцирала неколико ствари које иду у прилог свима онима који не желе добро Србије", навела је Јовановићева.

Нагласила је и да је Тепићева, како је навела, износила неистине везане, пре свега, за инвестиције које раде Kинези, а Kина је, како каже, до сада уложила преко шест милијарди евра у инвестиционе пројекте који су потпуно променили слику наше земље.

"Видели сте да јој смета изградња путева. Морам да вас подсетим и на то да је од доласка председника Александра Вучића на власт изграђено 608 километара ауто-путева, имамо привредни раст који омогућава да наши грађани и најстарији суграђани имају веће плате и пензије", указала је Јовановићева.

Потпредседница Странке слободе и правде Мариника Тепић раније данас је оптужила бившу министарку и некадашњу високу функционерку Српске напредне странке Зорану Михајловић за низ кривичних дела којима је оштетила државу за "милијарде евра".

"Бројни извештаји указују да су у секторима у којима је Михајловић управљала извршене највеће пљачке – енергетика, нафта, струја, железница, грађевинарство и јавне набавке“, рекла је Тепићева, објављујући "оптужницу" против Зоране Михајловић у наставку акције Странке слободе и правде (ССП) назване "Пут за затвор – правда за Србију".

Мариника Тепић је рекла да ССП сумња да је бивша министарка "један од главних чланова организоване криминалне групе браће Александра и Андреја Вучића“, додајући да је “оптужница против Зоране Михајловић тешка 200 година робије“.

Према тврдњи Тепићеве, Зорана Михајловић је "делила шаком и капом државну имовину Србије страним инвеститорима“, а као пример је навела случајеве Београд на води, српско-кинеске послове, Аеродром "Никола Тесла“, метро, надстрешница Железничке станице у Новом Саду, Нафтну индустрију Србије, погодовање за Николу Петровића, кума председника Србије Александра Вучића, као и за "Миленијум тим“.

"У складу са чланом 18. Правилника о начину утврђивања и евидентирања корисника јавних средстава и о условима и начину за отварање и укидање подрачуна консолидованог рачуна трезора код Управе за трезор, Управа за трезор извршиће укидање рачуна наведених корисника, као што је била пракса за све кориснике буџетских средстава који су до сада укључени у СПИРИ", наведено је у саопштењу.

Како је наведено, Управа за трезор успоставила је механизме путем којих сви корисници који су укључени у СПИРИ несметано могу да врше наплату прихода.

"Наведени механизми биће на располагању установама од 1. јануара 2026. године и омогућиће им несметан рад након уласка у СПИРИ. Такође, уколико је потребно додатно самостално праћење наплате прихода, установе могу на свој писани захтев у Управи за трезор, да додатно отворе по један евиденциони рачун у платном промету", навело је Министарство финансија.

Министарство подсећа да Систем за припрему, извршење, рачуноводство и извештавање (СПИРИ) функционише од 1. јануара 2022. године и да је у њега укључено око 3.000 корисника буџетских средстава.

Како је наведено, законом је било предвиђено укључење установа високог образовања у СПИРИ од 1. јануара 2025. године, али је примена одложена, а као последњи рок за имплементацију универзитета и факултета у тај систем одређен је 1. јануар 2026.

Министарство просвете, Министарство финансија и Управа за трезор су, како је наведено, током 2024. године, спровели онлајн обуке и дводневну обуку у просторијама Министарства финансија, којој су присуствовали представници свих установа. Такође, на сајту Управе за трезор (trezor.gov.rs), доступни су видео-записи тих обука, као и видео презентације за рад у СПИРИ, и то по појединачним функционалностима.

"У циљу подршке, свим корисницима, укључујући и установе високог образовања, доступна је подршка путем адресе електронске поште, где могу да се обрате за помоћ и све врсте консултација, како током упознавања са функционалностима система и извођењем симулација (вежбањем) на тестном окружењу, тако и током продукционог рада", закључено је у саопштењу.

Декан Роглић: Не постоје услови да од почетка 2026. крене примена тог информационог система

Поводом обавештења Министарства финансија универзитетима и факултетима да ће, услед почетка примене система СПИРИ, од 5. јануара бити погашени сви досадашњи рачуни тих институција, декан Хемијског факултета у Београду Горан Роглић рекао је ФоНету да је тај документ стигао након што је прошле недеље на састанку државних универзитета са представницима министарстава просвете и финансија, као и Управе за трезор, констатовано да не постоје услови и да није све довољно спремно да од почетка 2026. године крене примена тог информационог система.