"Забрана се односи на извоз дизела, бензина и сирове нафте свим видовима транспорта, а продужили смо је као једну од мера како бисмо заштитили грађане и привреду од скока цена нафте на светском тржишту које и даље траје. Додатно, одлучили смо и да пустимо 40.000 тона дизела из резерви, као додатну меру за заштиту тржишта а која ће бити реализована у наредним данима", изјавила је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић

Ђедовић Хандановић навела је и циљеве мера које је Влада Србије донела. 

"Смањили смо акцизе на гориво у износу од 20 одсто, хоћемо да заштитимо тржиште од несташица деривата нафте и скока цена, а услед глобалних поремећаја на светском тржишту услед конфликта на Блиском Истоку и повећања цене нафте од 40 одсто последњих недеља", истакла је Ђедовић Хандановић. 

У таквом контексту, додатно се отварају питања о испуњавању мерила за добијање ИБАР-а (Извештај о испуњености привремених мерила – Interim Benchmark Assessment Report) и приступу европским фондовима.

Министар за европске интеграције Србије Немања Старовић каже да европски пут Србије није блокиран, нити да је у застоју због такозваних Мрдићевих закона, односно измена и допуна сета закона из области правосуђа.

"Састанци са представницима из ЕУ су били конструктивни, садржајни и оперативни. Постоје одређене критике такозваних Мрдићевих закона. Настојимо да докажемо како у њиховој примени неће бити никаквих негативних последица. Позвали смо Венецијанску комисију да понуди своје мишљење. Следићемо њихове препоруке", истиче Старовић.

Говорећи о захтеву Брисела да примена Мрдићевих закона буде одложена до мишљења Венецијанске комисије, Старовић наводи да није било речи о било каквој суспензији или обустави њиховог спровођења.

"Озбиљна смо држава, закони су усвојени у Народној скупштини, објављени у Службеном гласнику и у правном су промету. Адресирамо саму примену како не би дошло до последица које би се сматрале погоршањем ситуације у области владавине права. Већ на основу прелиминарног мишљења, реаговаћемо ако буде потребно", наглашава министар за европске интеграције.

"Проблем Србије недостатак друштвеног консензуса око ЕУ"

На питање да ли би евентуално негативно мишљење о Мрдићевим законима утицало на достизање прелазних мера у поглављима 23 и 24, која се односе на области правосуђа и владавине права, Старовић одговара да у томе нема директне везе.

"Не постоји један кључни услов за достизање мерила. Легислативни део је у фокусу – усвајање закона, уредби, стратегија и акцијских планова – а потом следи мерење ефеката примене. Пред нама је укупно 91 обавеза, али сам уверен у ангажман и снажну политичку вољу. Проблем Србије је што нема друштвени консензус око тога да је Унија приоритет", указује ресорни министар.

Сматра да исплата средстава из фондова ЕУ није угрожена, као и да она такође зависи од мишљења Венецијанске комисије и начина на који ће Београд реаговати.

"Србија је тренутно најуспешнија у реализацији пројеката на основу финансијских средстава из плана раста ЕУ за Западни Балкан. Не верујем да ће бити проблема око најављене евалуације намењених средстава", објашњава Старовић.

"Приближавмо се отварању кластера 3"

Када је реч о нацрту годишњег извештаја Европског парламента о Србији, који је недавно представљен на седници Одбора за спољне послове ЕП, Старовић оцењује да је још рано говорити о коначном исходу извештаја, али да верује да ће "бити негативан с обзиром на то да га је сачинио Тони Пицула".

"Ради се о човеку који не пропушта ниједну прилику да увреди српски народ и државу. Када бисмо се водили декларацијама и резолуцијама ЕП, које нису обавезујуће, не бисмо постојали као држава. За нас су важнији извештаји ЕК, а верујем да смо уз Црну Гору најспремнији", тврди саговорник Јутарњег програма.

Подвлачи да је основни проблем обезбеђивање политичког консензуса 27 чланица ЕУ, али да се и у том контексту ствари померају на боље.

"Добили смо снажну и проактивну подршку Француске, као и земаља Уније са којима смо, традиционално, у добрим односима. Када говоримо о усаглашавању спољне и безбедносне политике са европском, повећавамо је и тренутно је на 68 одсто, а очекивања појединих чланица је да достигне ниво од 70 процената. То би нас приближило отварању кластера 3", закључује министар за европске интеграције Немања Старовић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

Емисију у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

Она се сумњичи да током протекле недеље, у селу Тешица у околини Алексинца, у једном напуштеном плацу поставила затровану храну коју је, како се сумња, појело више паса луталица који су потом угинули, а након тога угинуле псе бацила у бунар.

Против осумњичене ће, по налогу Основног јавног тужилаштва у Алексинцу, кривична пријава бити поднета у редовном поступку.

Како се наводи, договор који је министар, како тврде, наводно постигао са њему блиским удружењима представља "још једну обману јавности" која неће донети ништа добро произвођачима млека нити грађанима Србије, уз оцену да је једино позитивно то што је министар "коначно признао илегалан увоз сирева".

У саопштењу се од директора Управе царине Драгише Петровића тражи да одговори да ли су тачне тврдње министра пољопривреде о постојању илегалног увоза сирева, као и да ли је Управа царине немоћна да спречи такав увоз без контроле Управе за ветерину.

Удружења су затражила и хитну реакцију надлежних институција због, како наводе, узнемирења јавности изазваног изјавом министра, као и процесуирање свих учесника у ланцу илегалног увоза.

Постављено је и питање да ли се, поред сирева, на исти начин без царине и контроле увозе и други млечни, месни и пољопривредни производи у Србију.

Фармери су подсетили министра Гламочића да је на последњем састанку обећао да ће их у року од три недеље поново позвати и обавестити о реализацији договореног.

Цене су порасле на 114 долара по барелу, након што су ирански медији известили о ваздушном нападу на постројење, на највећем светском налазишту природног гаса.

Бранко Главоњић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да је од октобра прошле године до средине јануара ове дошло до наглог раста потражње за пелетом, након поскупљења струје. Истиче, такође, да је у овом тренутку пелет појефтинио за две до шест хиљада динара, у зависности од стоваришта и региона.

"Мањи број потрошача је у кратком временском периоду испразнио стоваришта, па није могло брзо да се одговори на нагли скок потражње, што је изазвало несташице пелета и раст цена", истиче Главоњић, додајући да није било задржавања пелета у фабрикама.

На време са набавком

Према његовим речима, домаће фабрике имају капацитет да задовоље домаћу потражњу за пелетом, али су претходне зиме биле блаже у односу на ову, па није било могуће у кратком року повећати производњу, нити је увоз могао да реши проблем.

Саветује грађане да на време почну са набавком дрвног пелета током целе године и да куповину распореде по месецима, како би се трошкови равномерније распоредили и смањио удар на кућни буџет.

"Припреме за грејну сезону треба да почну одмах. Пелет је најбоље куповати од априла до јула, јер га тада има највише на тржишту и цене су најниже", поручује Главоњић.

Стабилна производња и капацитети

Марко Маринковић из ЈКП "Војводинашуме" каже да је производња пелета стабилна, као и производни капацитети, али да је сировинска база ограничена. Истиче да трошкови сировина и логистике највише утичу на цену пелета.

"Око милион становника се греје на огревно дрво, а око 160.000 домаћинстава на пелет, и то су капацитети којима располажемо. Производња у шумарству није ад хок – мора бити равномерна и благовремена. Дрво је материјал који може да пропадне и наша производња не може бити концентрисана у два до четири месеца", истиче Маринковић.

Додаје да је у септембру и октобру прошле године нагло порасла куповина пелета, док су се произвођачи током године борили са извозом како енергент не би пропао, што је довело до дисбаланса на тржишту.

"Све врсте огрева, па и пелет, треба куповати равномерно током године, тако ће и цене бити повољније. Сировине има довољно и производња је стабилна у државним шумама. Суштински савет је да пелет треба куповати на време", указује Маринковић.

У Енергетској стратегији Србије до 2040. препознат је водоник као један од кључних енергената, истакла је ресорна министарка И додала да је неоходна едукација нових кадрова. Институт у Винчи већ ради пилот пројекат за производњу и складиштење зеленог водоника, а њихово искуство биће драгоцено домаћим компанијама.

"Зелени водоник је коначно решење за проблеме енергетике. Он треба да послужи као складиште обновљиве енергије, зато се и зове зелени. Тренутно је његова производња веома скупа и технологија још није дошла на ниво да буде комерцијална, али у наредних деценију -две то ће свакако бити коначно решење за декарбонизацију енергетског сектора", рекао је проф. др Милош Бањац са Машинског факултета у Београду.

ЕПС је у Србији највећи произвођач електричне енергије а њихов циљ је смањење емисије гасова који загревају панету.

"Производња, скадиштење и употреба водоника произведеног из обновљивих извора енергије за све нас у наредном периоду представља изазов. Технологија је релативно новоа, још увек је у развоју. Електропривреда Србије је прихватила изазов и у овом тренутку радимо студије и анализе могућности искоришћења зеленог водоника у индустријским процесима", навео је Саша Ђорђевић, директор сектора за експлоатацију и складиштење обновљивих извора енергије у ЕПС-у.

Банке више не финансирају прљаве технологије, већ искључиво оне са зеленим отиском. Данас од један до два одсто возила на планети користи водоник, у Немачкој и Великој Британији тржиштесе убрзано развија а у Јапану већ саобраћа воз на зелени водоник.

Зато се и Србија припрема за водоничну еру, јер она може да наступи брзо и силовито.

У Београду ће после претежно сунчаног јутра, у току дана бити променљиво облачно уз слаб и умерен, источни и североисточни ветар и највишу дневну температуру око 14 степени.

У наредних недељу дана задржаће се умерено облачно са сунчаним интервалима и углавном суво уз дневне температуре до 16 степени.

Руска војска је гађала Харков и Дњепропетровску област, а на Запорошки округ је бацила вођене авио-бомбе. У нападима је било погинулих и рањених.

Председник Владимир Путин честитао је грађанима годишњицу присаједињења Севастопоља и Крима Русији, истакавши да је за развој тих региона издојено више од трилион рубаља. Поручио је да ће Севастопољу бити враћена слава и сјај.

Истовремено, савезници најављују нову помоћ Украјини. Премијер Шпаније Педро Санчез обећао је председнику Володимиру Зеленском још милијарду евра војне помоћи. Потврдио је да укупна помоћ Шпаније у овом рату достиже четири милијарде евра.

Две државе потписале су споразуме о сарадњи у ракетној индустрији и противваздушној одбрани.

С друге стране, мађарски премијер Виктор Орбан поручује да је период ширења НАТО-а на исток завршен и да Украјина треба да буде тампон-зона.

Најављује да представнике званичне Будимпеште данас очекује "битка у Бриселу", јер су како истиче, Украјинци и Зеленски одлучили да уведу нафтну блокаду против Мађарске и блокирали су нафтовод "Дружба".

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова истиче да најављене нове санкције Европске уније против руских грађана за које се тврди да су умешани у догађаје у Бучи представљају "луди ритуал и исмевање здравог разума".

Словачки премијер Роберт Фицо поручује да Шефица европске дипломатије Каја Калас мора бити смењена.

“Једна лепа вест за Београђане, машина која ће да копа метро је завршена у Kини. Она ће током априла бити исконтролисана од стране стручних тимова из 'Београдског метроа и воза', из нашег стручног надзора и извођача, и они ће тамо боравити 20. априла када се буде дефинитивно означио завршетак и пријем машине, она ће полако да се пакује и креће за Београд”, наводи Чучковић.

Поручује да је метро реалност у 2026. години.

“Април у Београду ће нам донети и почетак копања метро станица. Ми морамо пре свега ове прве две, из правца Миријева и Панчевачког моста и из правца Железника да ископамо у том износу да би машина када стигне могла да улази у њих”, додао је Чучковић.

Када је реч о такозваном “малом метроу”, тунелској вези од Булевара деспота Стефана до Економског факултета, Чучковић каже да такође у априлу креће да се ради.

“Сада се врше јако детаљне анализе целог тог простора, с обзиром да ће бити ту и изградња метро станице и изградња тунела”, истиче Чучковић.

Пешачки мост од "Београда на води" до Новог Београда пре почетка "Експа"

Поред тога, најавио је и почетак издизања и тоталне реконструкције некадашњег железничког моста.

“Сада ће то бити пешачки мост између 'Београда на води' и самог Новог Београда у склопу припрема за изложбу 'Експо'”, нагласио је Чучковић.

Наглашава да тај мост мора бити издигнут три метра.

“Мора да се издигне и да се изврши пескарење и сређивање. Тренутно се то ради, али то конкретно издизање ће бити током априла”, наводи Чучковић и додаје да ће он бити завршен до почетка изложбе “Експо”.

И овог лета понтонским мостом до Лида

Када је реч о мосту који ће повезивати Земун са Лидом, Чучковић каже да неће бити завршен до летње сезоне.

“Није могуће да иду овог лета преко моста, зато што мора да се направи осам стубова који треба да носе у будућности мост. Челична конструкција и њена анализа су тренутно у току. Онај стајни део моста који је носио друмски саобраћај је у потпуно катастрофалном стању, зато он више не може никад да се користи за друмски саобраћај или железнички, искључиво може за пешаке. Отпад који је склоњен са моста, бетон и асфалт који су носили друмску конструкцију, шине и она гума између шина и асфалта, то су стотине и стотине килограма отпада, плус уљни каблови који су повезивали трафо станицу од 'Хајата' ка старом делу града, у току је уклањање свих тих елемената”, каже Чучковић.

Истиче да ће тај посао потрајати сигурно годину дана.

“А припрема стубова је такође нешто што је захтеван посао, тако да ћемо мало причекати, али свакако ћемо трајно решити одлазак Београђана до тог нашег бисера који је мало запостављен зато што не можете да одете зими и не можете да одете на пролеће”, додаје Чучковић.

Говорећи о Панчевачком мосту, каже да почетак априлских радова, који се тичу тунела и метро станица, подразумева и тај сегмент.

“Наравно, ту смо укључили и велика приватна градилишта која постоје, имамо тачну анализу колико камиона ће ког дана који ископ носити одатле како би саобраћај био неоптерећен тим активностима. Радимо и анализу и свих саобраћајних чворишта која могу бити бајпас за тај простор, укључујући и сарадњу са 'Путевима Србије'. Они неће током 2026. радити те радове, они раде припрему пројектне документације, тако да ћемо планове за тај део Београда имати спремне за 2027. годину и неће оптерећивати у овој години ту врсту саобраћајног коридора који је ионако оптерећен великим саобраћајем”, објаснио је Чучковић.

Граде се и нове саобраћајнице

Најављена је и изградња нових саобраћајница.

“Све саобраћајнице и велики нови булевари који се граде су у току. И Патријарха Павла и Улица Грчка, практично проширење Ледина, то финансира Скупштина града и то је посао који се ради и машине се виде сваког дана на терену”, каже Чучковић.

Влада Србије, додаје, финансира наставак Улице Јурија Гагарина, проширење кружног тока у Блоку 61 и укључење на ауто-пут “Милош Велики”, петљу са обилазнице која такође улази у простор “Експа”.

“И једну јако важну саобраћајницу, а то је веза између раскрснице Железник–Обреновац на Обреновачком путу, ту ће бити потпуно нова петља уместо оне постојеће раскрснице. Ићи ће један булевар шири него 'Милош Велики', шест километара дужине који ће везивати директно Железник са Бановим брдом”, наводи Чучковић.

Објашњава да је идеја да се подели саобраћај и да се растерети део око Аде где су велике гужве.

“Односно да можемо да пружимо могућност да људи са више трака и са већим бројем улица уђу или изађу из одређених делова Београда”, каже Чучковић.

Када ће лева обала Дунава добити канализацију

Говорећи о изградњи канализације на левој обали Дунава, Чучковић каже да је пројекат у току.

“Ми смо управо данас и јуче имали велике састанке, дуготрајне, по три сата су трајали, око припреме уговора и потписивања уговора за изградњу фабрике Велико Село. То је онај меморандум који је потписан у присуству председника Вучића и председника Макрона. То је пројекат који везује комплетан Београд без леве обале и тај посао ће бити закључен у јуну с обзиром на то да смо одвојили прилазне конекције ка самој фабрици од постројења”, указује Чучковић.

Иста ствар, додаје, је урађена и на левој обали.

“Одвојена је мрежа канализациона од самог постројења. За постројење је потписан уговор са компанијом 'Штрабаг', 41 милион евра је износ, на два хектара ће бити направљена та фабрика. Очекујемо да у августу почне изградња тог постројења", додаје градски менаџер.

Поред тога, постројење у Обреновцу граде кинески партнери.

“Тако да ћемо имати пре свега могућност да Београд постане престоница која ће, поред ових великих саобраћајних решења, метроа, булевара и мостова, имати и санацију отпадних вода на адекватан начин, баш онакав какав грађани заслужују”, закључује Чучковић.

Иако интернет платформе за оглашавање мајсторских радова тврде да људи најчешће мајстора траже онлајн, сами мајстори напомињу да највише посла добијају преко препоруке.

Када после дугог чекања, ипак, почну радови, дође и до понеке несугласице. Иако неспоразуми нису чести, молер Никола Столић тврди да све може да се реши ако се посао унапред прецизно уговори.

Молер Никола Столић каже да несугласице најчешће настају због померања рокова.

"До тога може довести неуговорен посао на време, непрецизирани радови, да ли је све договорено или није договорено, то наравно и цене диктирају. Увек постоје скривени трошкови, за које ми не знамо док не почнемо да радимо, али то не може превазићи 20-30 одсто читаве цене", указује Столић.

Преостаје једино одлазак на суд

Не постоји комора занатских радника која би контролисала рад мајстора или примала жалбе клијената, па преостаје једино одлазак на суд.

Дејан Гавриловић из Удружења за заштиту потрошача "Ефектива" објашњава да се тржишна инспекција бави само административним стварима.

"У смислу да ли је пружалац услуге у року одговорио на рекламацију, и не задире у суштину, у садржај рекламације. Довољно је да пружалац услуге одговори 'ниси у праву', али да одговори у року и тржишна инспекција се даље тиме неће бавити", објашњава Гавриловић.

Многи се жале да су, иако са мајстором није постигнут договор, морали да плате његов долазак.

Гавриловић наводи да потрошач није дужан да плати трошкове са којима није раније упознат.

"Овде је проблем што је тешко доказати то, јер људи углавном контактирају преко телефона, па је тешко доказати да ли је он то рекао, да ли ће наплатити или није. И онда људи често уђу у конфликт, а да би то што пре завршили они плате том мајстору колико им је тражио само да им оде из стана", напомиње Гавриловић.

Сама свој мајстор

Они који би да избегну све то, одлуче да део посла обаве сами. Једна од њих је и Александра Богићевић која је, уређујући свој дом, од кречења дошла до глетовања и постављања прозора у купатилу.

Александра каже да је временом увидела да многе ствари може да уради сама.

"Да не морам да чекам мајсторе, не зависим од њихових термина, договора цене, тако да сам спојила нешто лепо и корисно. Ја водим неку рачуницу што се тиче потрошње материјала, али сигурна сам да сам барем дупло уштедела у односу на то да сам ангажовала мајстора који би то све урадио уместо мене", наводи Александра.

Суђења су дуга и скупа, зато мудро бирајте људе који вам уређују дом – поручују и мајстори и адвокати.

Гађана су нафтна поља у Ирану, а иранске снаге узвратиле су ударом на циљеве у Бахреину, Уједињеним Арапским Емиратима, Катару и Саудијској Арабији.

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте навео је да савезници окупљени у Алијанси заједнички разматрају на који начин би Ормуски мореуз могао да буде поново отворен.

Врховни вођа Ирана Моџтаба Хамнеи саопштио је да је вест о смрти иранског шефа безбедности Алија Лариџанија примио са "великим жаљењем" и да ће за његову смрт платити "злочиначке убице".

Екипе Електродистрибуције биле су на терену од јутрос, а због тешких услова радови су трајали више сати.

Снабдевање струјом је у међувремену нормализовано.

Преко видео-поруке скупу се обратио мађарски премијер Виктор Орбан који је затражио подршку Мађара из Србије који имају право гласа на мађарским парламентарним изборима заказаним за 12. април ове године. 

Орбан је нагласио да је подршка на изборима потребна ради наставка изградње добрих мађарско-српских односа у миру и изостанка Мађарске и Србије из ратних збивања.

Балинт Пастор, председник Савеза војвођанских Мађара каже да су српско-мађарски односи на историјском максимуму захваљујући Виктору Орбану, Александру Вучићу и Иштвану Пастору и да то треба да се очува.

Према његовим речима, Савез војвођанских Мађара са своје стране чини све да ови односи буду такви и у будућности. 

"А са друге стране, Виктор Орбан пружа подршку Мађарима који живе изван граница Војводине, изван граница Мађарске, што значи да војвођанско-мађарске институције, војвођанско-мађарска предузећа могу очекивати подршку од националне владе Мађарске. То смо видели у последњих 16 година и због тога што Виктор Орбан размишља о јединственој нацији и пружа подршку и онима који живе изван граница Мађарске, Савез војвођанских Мађара ће све учинити да у што већем броју војвођански Мађари, који имају двојно држављанство, пруже подршку Виктору Орбану и Фидесу на предстојећим изборима у Мађарској", рекао је Балинт Пастор.

У бирачком списку у Мађарској до сада је регистровано око 83.000 гласача из Србије.

Она се сумњичи да током протекле недеље, у селу Тешица у околини Алексинца, у једном напуштеном плацу затрованом храном отровала више паса луталица и бацила их у бунар, саопштио је МУП.

Против осумњичене ће, по налогу Основног јавног тужилаштва у Алексинцу, кривична пријава бити поднета у редовном поступку.

Судија за претходни поступак је Ратку Kраговићу, Горану, Синиши и Предрагу Томашевићу одредио притвор, а Небојшу Томашевића ослободио.

Жалбу на одлуку судије за претходни поступак уложило је тужилаштво, захтевајући једномесечни притвор, преносе медији на албанском.

Према одлуци Апелационог суда, постоји основана сумња да је Томашевић наводно био умешан у кривична дела против цивилног становништва у периоду 1998-1999. године.

У одлуци Апелационог суда се наводи да постоје сведоци који су наводно видели осумњиченог Томашевића наоружаног. Наводи се и то да постоји ризик од бекства с обзиром на то да Томашевић има српско држављанство.

Адвокати осталих окривљених су такође поднели жалбу Апелационом суду са захтевом за пуштање на слободу, међутим суд је одбио њихове жалбе.

"Снаге су задејствоване са циљем да се обезбеди сигурност објекта, да се евентуалне претње правовремено уоче и да се адекватно реагује. У сталном смо контакту и задатак реализујемо у сарадњи са осталим органима безбедности Републике Србије и овде смо задејствовани са циљем да се евентуалне претње уоче правовремено и против њих делује у најранијој фази", каже мајор Предраг Љутић из 72. бригаде за специјалне операције Војске Србије.

Гасовод штити и ракетни систем HQ 17 AE

Прошле године Мађарска је из Турске добила око 7,5 милијарди кубних метара гаса преко овог гасовода. Његове четири деонице пролазе кроз Србију. Гасовод који у нашу земљу улази код Зајечара и излази код Хоргоша од претњи из ваздуха, између осталих, штити и ракетни систем HQ 17 AE.

Капетан прве класе Игор Станковић, командир ракетне батерије 250. ракетне бригаде за ПВД, каже да смо сведоци експанзије нападних средстава из ваздушних простора, укључујући комерцијалне дронове, беспилотне летелице, авионе, борбене хеликоптере, различите типове ракетног наоружања, ваздух–земља и земља–земља.

"Набавком нових средстава и интензивном обуком појединаца и послуга, 250. ракетна бригада је знатно унапредила способност детекције и неутралисања свих типова претњи из ваздушног простора. Борбене могућности ракетног система HQ 17 AE одликује велика брзина реакције, могућност детекције и уништење свих типова ваздухоплова у ваздушном простору, укључујући и циљеве малих одразних површина и малих димензија", наводи капетан Станковић.

На оваквим објектима и у регуларним околностима важе одређене мере заштите. Улази се уз посебне дозволе, а иста правила важе и за сва снимања.

Припадници Војске Србије до сада нису имали ситуације у којима би реаговали и морали да употребе ракетни систем на тој локацији.

У претходне три године забележено је неколико саботажа на гасоводе који транспортују руске енергенте. Било је и неколико покушаја саботаже на сам гасовод Турски ток.

Тај гасовод дуг 930 километара зато захтева додатне мере опреза не само у Србији већ и у Турској и Мађарској. У Мађарској, на пример, на 75 локација војска обезбеђује енергетска постројења.

У кључној фази поступка у уторак 17. марта 2026. судије у Бриселу одлучиле су да постоји довољно основа за суђење 93-годишњем Етјену Давињону - он мора да одговара пред судом за ратне злочине повезане са убиством Патриса Лумумбе.

Савезно тужилаштво Белгије терети Давињона, за "учествовање у ратним злочинима" због његове улоге у „незаконитом притварању и премештању" Лумумбе и ускраћивању права на правично суђење. Додали су и да је Лумумбу изложио "понижавајућем и нечовечном поступању".

Бриселски суд је отишао даље од захтева тужилаштва и проширио обим суђења како би укључио Лумумбине сараднике Мориса Мполоа и Жозефа Окитоа, који су убијени заједно са њим.

Једини осумњичени Белгијанац који је још жив

Давињон је један од десет Белгијанаца које је Лумумбина породица 2011. године оптужила за саучесништво у његовом убиству 1961. године. Осталих девет осумњичених је у међувремену преминуло, те је Давињон остао једини преживели оптужени.

"„То је гигантска победа", рекао је адвокат породице Кристоф Маршан. "Нико није веровао када смо први пут покренули случај 2011. да ће Белгија ово озбиљно истражити. Веома је тешко једној земљи да суди сопственим колонијалним злочинима."

"Белгија се коначно суочава са својом историјом", рекао је Мехди Лумумба, унук убијеног премијера.

Давињон има рок од две недеље да уложи жалбу на оптужницу, а раније је негирао било какву кривицу. Адвокати оптуженог одбацили су све оптужбе и тврдили да су се догађаји десили давно да би се за њих судило.

Међународни злочини попут ратних злочина и злочина против човечности не застаревају. Управо зато белгијско тужилаштво и више од шест деценија касније може да води поступак у вези с Лумумбиним убиством.

Суђење би могло да почне 2027. године. Уколико буде осуђен, Давињон би био први белгијски званичник проглашен одговорним за Лумумбину смрт.

Ко је био Патрис Лумумба

Патрис Лумумба се борио за ослобођење Конга од белгијске колонијалне власти. У јуну 1960, по стицању независности постао је први премијер те земље.

Као симбол борбе против колонијалне доминације, био је мета домаћих противника, али и страних интереса. Већ у септембру исте године је свргнут, заточен, мучен, осакаћен и убијен 17. јануара 1961. Његово тело потом растворено у киселини и никада није пронађено.

Лумумба је имао 35 година када је убијен.

Његово убиство гурнуло је Конго у деценије диктатуре под Мобутуом Сесе Секом, који је државним ударом преузео власт и држао је у својим рукама све до смрти 1997. године.

У злочину су учествовали домаћи сепаратисти уз помоћ плаћеника, а према бројним наводима и истрагама - и Белгијанци.

Белгијска држава је 2001. признала "моралну одговорност" за околности убиства, а 2022. се званично извинила породици. Исте године ДР Конгу је враћен један Лумумбин зуб — једини познати посмртни остатак, пронађен током истраге код ћерке у међувремну преминулог белгијског полицајца умешаног у уклањање тела.

Адвокат породице Лумумба описао је Давињона као "карику у ланцу" онога што је назвао "катастрофалним државним злочиначким подухватом".

Ко је Етјен Давињон

У време убиства Лумумбе, Давињон је био млади дипломата у белгијском министарству спољних послова, укључен у разговоре о независности Конга. Касније је постао потпредседник Европске комисије.

Давињон, са титулом виконта, рођен је 4. октобра 1932. у Будимпешти, као син белгијског дипломате, који је по избијању рата 1939. био амбасадор Белгије у Берлину. Породице је дубоко укорењене у белгијској државној служби, претежно у дипломатији, још од оснивања Белгије 1830. Његов деда је добио племићку титулу као министар спољних послова.

Етјен Давињон у дипломатску службу улази 1959. Касније је изградио изузетно утицајну каријеру. Био је потпредседник Европске Комисије од 1977. до 1985, комесар задужен за "Унутрашње тржиште и индустријску политику". Потом је обављао високе функције у пословном свету, укључујући потпредседничко место у компанији Суез-Трацтебел, и био члан бројних управних и надзорних одбора.

Волфганг Калек из Европског центра за уставна и људска права оцењује да је реч о "једном од политичких убистава са најразорнијим последицама у прошлом веку" и истиче да такве злочине не чине само појединци, већ "читав апарат, уз поделу улога".

"Имам пуно разумевање за све који тврде да је Етјен Давињон тада био млад. Али он је ипак био елитни дипломата, припадао је белгијској елити", рекао је Калек за Дојче веле.

Управо та комбинација ране дипломатске улоге у време деколонизације и каснијег успона у европским политичко-економским елитама чини његов случај посебно значајним у расправи о одговорности бивших колонијалних сила.

"Пут до права на азил и пуне интеграције је двосмерни процес. Зависи од нас као друштва, а са друге стране зависи од самог лица колико жели да се интегрише у друштво. Оно што је важно да ми на том путу омогућавамо бесплатне часове српског језика. Тражиоци азила после шест месеци, то је измена Закона о запошљавању странаца омогућила, да могу да имају приступ тржишту рада", каже Наташа Станисављевић из Комесаријата за избеглице и миграције.

За већину избеглица Србија само успутна станица

Да могу лакше да путују омогућило им је издавање пасоша од 2024. године, који на захтев могу да добију сви са признатим правом на азил.

Међутим, за већину избеглица Србија је само успутна станица, не и крајња дестинација. Бољи живот чешће траже у земљама ЕУ или у Швајцарској, која је један од партнера Србије у пројекту јачања система азила.

"Швајцарска верује да интеграција није само одговорност, већ и дугорочна инвестиција. Широм света милиони избеглица траже своје место и тај потенцијал је огроман. Изазов пред нама није само да им пружимо дом и уточиште, већ да створимо услове у којима могу у потпуности да учестују у економском и друштвеном животу", истиче Ричард Коли, директор Канцеларије за сарадњу, Амбасада Швајцарске конфедерације.

Шта са избеглицама које се роде у Србији

На том путу посебно им је важна правна подршка коју им пружа и Центар ИДЕАС. Недавно су им се за помоћ обратиле избеглице које су добиле принову у Србији.

"Деца која се роде у Србији, без обзира на то да ли су родитељи тражиоци азила или избеглице, исто имају право и обавезу уписа у матичне књиге. Тако да је то био један изазов на нивоу матичне службе у Београду и то се јако добро решило", поручује Марко Милановић, директор Центра за истраживање и развој друштва ИДЕАС.

Изазова на путу од пријема до интеграције и даље је много, а основни дуготрајан процес признавања права на азил. Ипак, оних којима је потреба заштита тренутно је мање. У 2025. евидентирано је 9.500 миграната, упола мање него претходне године. Највише људи долази из Авганистана, Египта, Турске, Марока и Сирије. Нова криза због сукоба на Блиском истоку тренутно се не очекује, али се ситуација помно прати.