Председница Одбора и посланица Српске напредне странке Невена Ђурић рекла је да је позив објављен 3. јануара, а да до 18. јануара није примљена ниједна пријава.

Овлашћени предлагачи за та четири члана су удружења новинара у Србији, удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора, удружења чији су циљеви остваривање слободе изражавања и удружења чији су циљеви заштита деце.

Невена Ђурић је рекла да је процес оптерећен и оптужбама да је почетак године одабран за расписивање конкурса како би се отежао поступак кандидовања, а она сматра да поред легалитета, поступак треба да има и што шири легитимитет.

Полемика посланика власти и опозиције о разлозима стављања одлуке ван снаге

Члан Одбора из посланичке групе "Ми - глас из народа" Јован Јањић рекао је да је јуче потврдио да се нико није пријавио, али да су га из Удружења новинара Србије обавестили да су послали пријаву за свог члана и да ће нека пријава можда стићи поштом.

Он је рекао да не би било коректно да се процес прекида док траје рок за подношење пријава, а да ће овако бити лоших одјека и коментара у јавности.

Невена Ђурић је навела да су теме транспарентност и инклузивност, а не да ли је неко поднео кандидатуру или не.

Члан Одбора из Зелено-левог фронта Радомир Лазовић рекао је да процес пропада јер власт жели да "стави шапу" на РЕМ и да контролише то тело.

"Ако се заиста пријавио неко, мислим да би то требало преиспитати пре доношења било какве одлуке", рекао је Лазовић и додао да независни РЕМ траже опозиција, људи на улици и Европска унија, али да се независни РЕМ неће добити "шибицарењем".

Невена Ђурић је рекла да до почетка седнице на писарницу није примљена ниједна пријава, а "све и да је један кандидат поднео", како је навела, није довољно да се расправља како се до сада расправљало и да се сада разматра о стављању одлуке ван снаге.

Лазовић је рекао да председница Одбора не зна да ли су се кандидати пријавили и да, што се њега тиче, ово нема везе са пријавама и да је очигледно да је власт желела да се обустави овај процес.

Како је додао, сматра да је овај процес пропао и да се мора покренути нови.

Посланица Народног покрета Србије Ивана Роквић рекла је да јој је јасно зашто се цивилно друштво није пријавило, али да јој није јасно где су владине невладине организације (ГОНГО) и да то значи да им је неко рекао да се не пријаве.

"Интересантно је да сте до јуче тај процес бранили животом, а сада га поништавате", рекла је Ивана Роквић и додала да јој се чини да је неко позвао и рекао властима - "не може овако и мораћемо испочетка".

Посланик Покрета слободних грађана Владимир Пајић рекао је да властима не одговара да се изабере независан и функционалан РЕМ, наводећи и да су покренути хакерски напади на профиле на друштвеним мрежама слободних медија и да је то обрачун са њима.

Члан Одбора из Савеза војвођанских Мађара Акош Ујхељи рекао је да је невероватно да опозиција навија да се не отвори Кластер три у преговорима са Европском унијом и "ради против сопствене државе".

Како је рекао, они који су поднели оставку у Савету РЕМ то су урадили из "личних политичких интереса", јер је им је стало до тога да се Кластер три не отвори, а не оно што су говорили о кандидату СВМ.

Трампово писмо објавио је новинар америчког Пи-Би-Еса, а премијер Норвешке је потврдио за норвешки јавни сервис НРК да му је та Трампова порука стигла у недељу.

"Драги Јонасе, с обзиром на то да је ваша земља одлучила да ми не додели Нобелову награду за мир зато што сам зауставио више од осам ратова, више не осећам обавезу да размишљам искључиво о миру, иако ће он увек бити доминантан, већ сада могу да размишљам о томе шта је добро и прикладно за САД", навео је Трамп у писму.

Додао је како "Данска не може да заштити ту земљу од Русије или Кине" и упитао зашто Данска уопште има "право власништва".

"Не постоје писани документи, само се зна да је један брод тамо пристао пре стотина година, али и ми смо имали бродове који су тамо пристајали. Учинио сам више за НАТО него било која друга особа од његовог оснивања, а сада би НАТО требало да учини нешто за Сједињене Државе. Свет није безбедан уколико немамо потпуну и тоталну контролу над Гренландом. Хвала вам", поручио је Трамп у писму.

Сторе: Неколико пута сам јасно објаснио Трампу да Нобелову награду не додељује норвешка влада

Премијер Норвешке рекао је за НРК да су он и председник Финске Александер Стуб Трампу пренели да се противе најављеном повећању царина земљама које се противе плану америчког председника за Гренланд.

"Указали смо на потребу за деескалацијом разговора и затражили телефонски разговор између Трампа, Стуба и мене током дана", каже Сторе.

Норвешки премијер је поновио да став Норвешке о Гренланду остаје чврст и да сматрају то острво делом Краљевине Данске.

"Што се тиче Нобелове награде за мир, неколико пута сам јасно објаснио Трампу оно што је добро познато, наиме да независни Нобелов комитет, а не норвешка влада, додељује награду", истакао је Јонас Гар Сторе.

Председник САД Доналд Трамп у суботу је најавио увођење царина од 10 одсто за осам европских земаља које се противе његовом плану за Гренланд – за Данску, Норвешку, Шведску, Француску, Немачку, Велику Британију, Холандију и Финску.

Објавио је да ће се царине примењивати од 1. фебруара, али и да ће се повећати на 25 одсто од 1. јуна и наставити да важе док се не постигне договор о куповини Гренланда.

Осам европских држава у заједничком саопштењу поручиле су да настављају са подршком Данској и народу Гренланда упркос претњама санкцијама америчког председника Доналда Трампа.

Јуче је поводом најављених санкција одржан хитан састанак амбасадора држава чланица Европске уније, а челници Уније разматрају могућност увођења царина у вредности од 93 милијарде евра или ограничења за америчке компаније на заједничком тржишту као одговор на Трампове претње.

Од 2018. до 2023. била је амбасадорка Србије у Краљевини Данској.

Добитница је Златне значке Културно-просвете заједнице Србије за трајни допринос култури нације, као и Златног беочуга за трајни допринос култури Београда. 

Имајући у виду увезене количине сирове нафте, као и сирову нафту произведену на домаћим нафтним пољима, планирано је да рафинерија ради током целог фебруара, док ће даљи рад бити усклађен са одлукама о омогућавању оперативних делатности компаније.

Обнављањем производње у Рафинерији нафте Панчево биће додатно унапређена енергетска стабилност Републике Србије и очувано стабилно снабдевање домаћег тржишта нафтним дериватима, стоји у саопштењу компаније НИС.

Период обуставе производње у рафинерији искоришћен је и за обављање ремонтних активности, од којих су најзначајније замена катализатора на реактору DHT и ремонт постројења S-4700.

Рафинерија нафте Панчево кључна је и за рад ХИП-Петрохемије чије поновно покретање зависи од расположивости сировина за прераду, као и дугорочних одлука које се односе на омогућавање обављања оперативних активности НИС-а.

Канцеларија за контролу страних средстава (OFAC - Office of Foreign Assets Control) Министарства финансија САД издала је 31. децембра 2025. године посебну лиценцу којом се компанији поново омогућава обављање оперативних активности закључно са 23. јануаром текуће године.

Гагић за РТС: За енергетску стабилност Србије рад рафинерије од изузетно високог значаја

У изјави за РТС, Владимир Гагић, директор Блока Прерада у компанији НИС објашњава да "старт рафинерије представља довођење рафинеријских постројења на радне услове".

"По технолошкој конфигурацији саме рафинерије, прво се стартују примарна постројења за прераду сирове нафте, након тога и секундарна постројења из којих се добијају комерцијални производи. Све ове активности одвијају се паралелно", каже Гагић и подсећа да Рафинерија снабдева више од 80% тржишта Србије, што значи да је за енергетску стабилност Србије рад рафинерије од изузетно високог значаја. 

Гагић у изјави за РТС потврђује да се први комерцијални деривати очекују 26. јануара а прва отпрема за тржиште, након сертификације тих деривата очекује се 27. јануара.

Директор Блока Прерада у НИС-у подсећа да у Рафинерији у Панчеву ради 1700 запослених радника НИС-а и одређен број извођача.

"Ради се о висококвалификованим кадровима, техничарима и инжињерима", каже Гагић и истиче да су период обуставе рада искористили да ураде побољшања на самим постројењима као и низ активности на повећању поузданости, разне поправке на ротационој опреми, на цевоводима. 

Возачи из региона најавили су, због новог ЕЕС система за улазак и излазак из Европске уније, протест за 26. јануар, када ће блокирати теретне граничне терминале. 

Разлог за протест возача је и неадекватна реакција Европске комисије и земаља Шенгена по питању третмана професионалних возача и ограничавање њиховог боравка на територији Шенгена током свакодневних радних активности.

Председник Удружења превозника Србије Неђо Мандић каже за РТС да ове протесте организују превозници, али да би возачи требало да их подрже.

"Ја да сам возач, већ давно бих рекао – нико ме неће натерати да идем на пут, јер сваки возач који крене на пут је у ситуацији која је потпуно неодређена", додаје Мандић.

Истиче да када је 12. октобра почела примена новог ЕЕС система речено је да то период током којег ће се полако усаглашавати правила, уносити подаци, као и да ће то трајати 180 дана, односно до 10. априла када креће пуна примена.

“Заиста је било прекинуто контролисање наших возача на основу пасоша. Међутим, данас ми имамо због 'савесних' појединаца који спроводе Шенгенски споразум ситуацију да заиста ниједан возач више не треба да крене на пут, јер сваки возач који изађе, примера ради, у Ростоку са брода, долезећи из Норвешке или из Шведске, он је тог момента мета”, објашњава Мандић.

"Нема возача са Западног Балкана који не прекорачује границу од 90 дана"

Поручује да нема возача са Западног Балкана који не прекорачује границу од 90 дана колико је дозвољено за 180 дана боравка у ЕУ по новом систему.

“Мора да прекорачи, јер то му је посао до сада био и није се на тај начин то контролисало, нисмо имали проблема. Ево, само у три дана су нам пет возача, барем оних фирми које су нам јавиле, искључени у Ростоку и камиони су остали тамо, возачи су депортовани”, истиче Мандић.

“Нема возача који интензивно ради који нема више од 90 дана. Значи, када видите камион, зауставите га, тај човек има више од 90 дана, депортујте га, малтретирајте га, хапсите га, јер то они раде”, додаје Мандић.

Сматра и да се закаснило са протестом 26. јануара.

“Ми смо то морали и пре урадити. Kолико споро реагује бриселска администрација, ми нећемо успети ни за ова два месеца, колико је условно остављено још времена да почне пуна примена, нећемо ни то издржати, јер неће возачи више на пут. Зашто би ишли на пут? Да ризикују да буду ухапшени, депортовани, да добију забрану да не могу више да раде две или три године”, истиче Мандић.

Симић: Гранични прелази су крвоток наше привреде, ако буде блокада имаћемо проблеме

Менаџер за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Александар Симић истиче да можемо имати најбоље софтвере, компаније или законодавни оквир, али ако нема возача који ће неку робу да превезе – онда имамо велики проблем.

“У нашем случају, с обзиром да се ради о трговини и да је Европска унија најзначајнији спољнотрговински партнер Србије, око 60 одсто укупне трговине Србије са светом иде на Европску унију, просто немогуће је проценити какви су ефекти уколико дођемо у ситуацију да немамо слободних возача да ту робу возе”, додаје Симић.

Указује да је важно нагласити да је Србија континентална земља која нема излаз на море, као и да су нама гранични прелази крвоток привреде.

“И сада, с тим дуготрајним чекањем камиона на границама, тај крвоток је некад мало запушен па се отпуши, али просто функционише. Сада у ситуацији на пример блокаде Шенгенских граница, ми ћемо доћи у ситуацију да тај крвоток, условно речено, стане”, додаје Симић.

Изнео је и податак да две трећине нашег извоза иде у Европску унију, а 95 одсто робе која иде у ЕУ се извезе друмским транспортом.

“Све ове ефекте ћемо свакако много више осетити ми. Дакле, извозно оријентисана привреда у Србији ће то свакако осетити, али не само извозно, него и увозно оријентисана, зато што имате велики број компанија у Србији којима су потребни различити инпути из Европске уније да бисте овде направили неки производ или да бисте овде нешто производили. Тако да је то нешто што апсолутно потреса целу нашу привреду”, поручује Симић.

Наглашава и да имамо споразум са Европском унијом о слободној трговини.

“Ми ћемо због овог правила, које се односи на људе, не односи се на робу, доћи у ситуацију да ту трговину веома отежано или готово немогуће спроводимо уколико се то буде тако дословно спроводило, уколико дакле не дођемо у ситуацију да на неки начин да добијемо нека изузећа од примене тог правила”, каже Симић.

Шта кажу из Брисела

Представници удружења превозника разговарали су са представницима Европске уније. Неђо Мандић каже да су директно разговарали само једном, али да су им више пута писали, чак и ангажовали једну велику немачку адвокатску канцеларију.

“Речено је само разумемо вас, али то је стари споразум и ништа не разумемо зашто се ви буните”, поручује Мандић.

Мандић каже да јесте споразум направљен 1985. године, али да је број земаља које су њему приступале дошао до 29. Прошле године су тек ушле Румунија и Бугарска, а пре две године Хрватска, као и да се Шенгенска зона приближила нашој граници.

“Kада је дошло на наше границе, наш први радни дан је већ у Европској унији. Буквално, и први и последњи је у Европској унији", поручује Мандић.

Наводи да поред уговора о слободној трговини имамо са сваком земљом споразум о превозу, о саобраћају између две земље у транзиту или из треће земље. Додаје и да ће ефекте свега осетити и те земље у сарадњи са Србијом.

Истиче да су до сада из Брисела добијали само љубазне одговоре, али не и решење проблема.

“Знамо проблем, али то је тако. И онда нас упућују да то решимо са суседним земљама. По мом мишљењу – потпуно одсуство реалности, могло би се рећи и лењост да размишљаш о проблему, о ономе што си ти дужан да радиш”, додаје Мандић.

Како до решења

Указује да су они дали више различитих предлога.

“Ми смо у последњем писму добили одговор, наши експерти нису прихватили ваше идеје, без иједног аргумента, без игде ичега. Ја сам сутрадан послао ново писмо, па добро дајте нам аргументе или организујте састанак да разговарамо о томе”, навео је Мандић.

Наглашава да је "интерес Европске уније да се не покидају ланци, а да се не би они покидали бар са Западним Балканом, али често и по Европи, требају им наши возачи, односно ми као превозници".

"Зато што они нису спремни да иду на овај терен где су велика задржавања на границама, где су велики губици, где они не могу ништа зарадити, јер зарађујеш само док возиш, не док стојиш. Значи, интерес је да ми радимо. Логично би било, и то је ресурс кога нема и који није атрактиван, млади више неће доћи да буду возачи, поготово када имају одређена ограничења. Значи, да нас пусте да будемо потпуно равноправни с њиховим превозницима и њиховим возачима. То је основна идеја”, наводи Мандић.

Поред тога, наводи и идеју повећања дана.

“Лако ћемо израчунати колико нама треба дана. Нама је мало 90 дана, треба нам 120-125 дана само за посао, али и сваки тај човек је и грађанин, има право на годишњи одмор, може да оде на годишњи одмор и у Грчку, Хрватску, Француску, Италију, Шпанију, било где, и одлазе. Значи, и за то му треба, реално би било 135 дана задовољавајуће”, навео је Мандић.

Александар Симић указује да ситуација захтева брзе и конкретне кораке, јер се приближава април.

“Нама би, целом Западном Балкану, не говоримо само о Србији, свакако одговарало да дође до неког одлагања те примене на професионалне возаче док се не нађе неко најидеалније решење за обе стране. Ја сам и прошли пут споменуо, Србија као Србија не може бог зна шта да уради, ми можемо више можда да пробамо ту тему да представимо са тог регионалног нивоа, да се највиши политички ниво обрати Бриселу по овом питању, али и министарства, управе, агенције”, додаје Симић.

Масовни одлив возача

Мандић истиче да све ово отвара још један велики проблем – масовног одлива возача. Сваког дана нам возачи одлазе у ЕУ и запошљавају се тамо, поручује Мандић.

“Ми ћемо доћи у ситауцију да почетком априла имамо можда свега 30 одсто возача, да нам је 70 одсто возача отишло. Ако ми сада јасно не гарантујемо возачима да ће се то променити, они неће остати код нас, они ће отићи. Ако им буде јасно да могу да остану код домаћег послодавца, јер већина њих има породице, не жели баш да напусти, није то отићи па доћи свака два, три месеца, овде је код куће сваке седмице, са породицом, са децом. Али, ако нема могућност да код нас заради једнако као и тамо, он ће отићи. А нема могућност ако је нама ограничен рад”, закључује Мандић.

Полагању заклетве присуствовала је српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић и председник СНСД-а Милорад Додик.

Влада Републике Српске изабрана је са 48 гласова за, а посланици опозиционих странака СДС-а и ПДП-а нису присуствовали гласању нити полагању заклетве.

Председник Владе Саво Минић имаће у кабинету пет нових имена у односу на прошли сазив.

Нови министар за научно-технолошки развој и високо образовање Републике Српске је Драга Мастиловић, који је на тој функцији заменио Синишу Карана.

За министра привреде и предузетништва изабран је Раденко Бубић, привредник из Котор Вароша, који је преузео функцију од Војина Митровића.

Неџад Нед Пуховац преузео је дужност министра трговине и туризма од Дениса Шулића, док је Радан Остојић изабран за министра рада и борачко-инвалидске заштите уместо Данијела Егића.

Нови министар за породицу, омладину и спорт је Ирена Игњатовић, која је функцију преузела од Селме Чабрић.

У новој Влади Републике Српске остали су министри финансија Зора Видовић, унутрашњих послова Жељко Будимир, саобраћаја и веза Зоран Стевановић, те енергетике и рударства Петар Ђокић.

На функцијама су остали и министар здравља и социјалне заштите Ален Шеранић, министар за европске интеграције и међународну сарадњу Златан Клокић, министар просвете и културе Боривоје Голубовић, као и министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Бојан Випотник.

У новој Влади Републике Српске су остали министри пољопривреде, шумарства и водопривреде Анђелка Кузмић, правде Горан Селак и управе и локалне самоуправе Сенка Јујић. 

Премијер Минић је рекао да избор нове Владе, са пет нових имена, представља континуитет рада и побољшање свих сегмената рада Владе с обзиром да је у овој години предвиђено много инфраструктурних пројеката.

Како се наводи у саопштењу МУП-а, пожар је пријављен у 08.21 часова, а припадници ватрогасно-спасилачких јединица стигли су на лице места у 08.25 часова. Утврђено је да се дим појавио на последњој етажи објекта, где је дошло до задимљавања више канцеларија, након чега је интервенција одмах започета.

Одмах по избијању дима активирани су безбедносни протоколи, а запослени који су се налазили у згради су безбедно евакуисани.

Према подацима медицинских служби, нема повређених и нико није затражио помоћ лекара због удисања дима.

На интервенцији су били ангажовани припадници ватрогасно-спасилачких јединица Вождовац, Стари град, Звездара и Нови Београд, укупно 35 ватрогасаца-спасилаца са 11 возила, саопштено је из МУП-а.

"Ситуација је стављена под контролу, а ватрогасци настављају рад на проветравању просторија и контроли плафонског и кровног дела објекта", истиче се у саопштењу.

На увиђај је изашао дежурни тужилац Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Циљ ове реформе је да се искусни радници дуже задрже у свету рада, али и да им се олакша последњи део каријере. Како истиче Надежда Сатарић из организације "Амити", овај модел доноси добит свим странама.

"На прву лопту, ово је апсолутно више у корист радника, али ја дубоко верујем да је и у корист послодаваца", наглашава Сатарић.

Она објашњава да се овим решењем смањује број превремених пензионисања и задржава драгоцена радна снага на тржишту.

Мања плата, више слободног времена, а пензија неће бити угрожена

Према речима Надежде Сатарић, овакав систем значи више слободног времена и мање физичког оптерећења за старије раднике, али без умањења њихових будућих пензионих права.

"Добро ће бити и за државу, јер ће се више доприноса уплаћивати у пензијске фондове. Мислим да је ово корист за све", истиче Сатарић.

Она додаје да се слични модели већ примењују у Исланду, Ирској и Немачкој, као одговор на старење становништва и недостатак радне снаге.

Може ли Србија да прати овај пример?

Иако у Србији постоје одређене олакшице за запошљавање пензионера, закон још увек не препознаје овако флексибилан модел рада. Да би систем "80-90-100" заживео код нас, неопходне су измене закона.

"Да би ово код нас заживело, мора прво да се измени закон о раду и закон о пензијско-инвалидском осигурању", наглашава Сатарић.

Она указује и на проблем запослених који нису потпуно радно неспособни, али не могу да издрже осмочасовно радно време. За њих би, како каже, овакве шеме биле спас.

Флексибилност као кључ будућности рада

Посебно су, додаје она, угрожене професије које захтевају велики физички напор.

"Тешко је да васпитачица са 64 године може да прати двадесеторо деце, као и медицинска сестра која сатима стоји у операционој сали. Зато су потребне флексибилне шеме рада", каже Сатарић.

Словенија већ разматра и додатне мере, попут шесточасовног радног времена и продуженог викенда, са планом да до 2028. године уведе 34-часовну радну недељу.

Како закључује наша саговорница, нови словеначки модел показује да брига о радницима није трошак, већ инвестиција.

"Обрни, окрени, увек је пресудан финансијски моменат. Али овде је добит и за раднике и за послодавце и за државу", поручује Надежда Сатарић.

Сегуро је освојио 31,1 одсто гласова бирача током јучерашње, како се предвиђало, тесне изборне трке.

Са њим ће се у другом кругу суочити екстремни десничар, кандидат странке Чега Андре Вентура који је добио 23,5 процената гласова.

Други круг председничких избора у Португалији је од пада диктаторског режима 1974. године одржан само једном, 1986. године, подсећа Ројтерс.

Функција председника у Португалији је углавном церемонијална, а шеф државе према прописима у одређеним случајевима распушта парламент, расписује ванредне парламентарне изборе, а има и право вета на законе.

Други круг председничких избора у Португалији заказан је за 8. фебруар,

КУРСНА ЛИСТА БР. 9

ЗА ДЕВИЗЕ

У зимском периоду, када се свињско месо због празника највише купује, фармери често нису имали коме да продају утовљене свиње. Донекле су боље пролазили само произвођачи који су имали купопродајне уговоре са кланичарима.

Нестабилно тржиште

Жарко Галетин је, у Јутарњем програму РТС-а, рекао да велика разлика између цене товљеника и цене меса увек иде на штету примарних произвођача, те да би цена која би их задовољила била око 280 до 300 динара по килограму, што би им омогућило пословање "на позитивној нули".

Галетин, међутим, истиче да је тржиште стоке нестабилно јер произвођачи не могу да га контролишу, већ цену одређују откупљивачи, кланичари и трговци.

"На тржишту живе стоке не можете да диктирате цену и да будете сигурни да ћете дугорочно покривати трошкове. Тржиште товљеника је најслабија карика, а цена се затим 'гомила' кроз прераду и трговину, па добијамо ситуацију да су товљеници јефтини, а месо скупо. Тада највише зарађују кланичари и трговци", наглашава Галетин.

Према његовим речима, кланичари и велики трговински ланци диктирају цену, па је код њих, народски речено, и "нож и погача", уз јасно дефинисану зараду.

Тежак опстанак малих произвођача

Саговорник РТС-а додаје да је тржиште меса "мале еластичности", па повећање цена од десет одсто доводи до пада тражње од свега три до четири одсто, што откупљивачима и даље омогућава зараду.

"Трговци 'испипавају пулс' потрошача и проверавају докле цене могу да расту, а да промет значајније не опадне", каже Галетин.

Истиче да би дугорочни купопродајни уговори између произвођача и откупљивача могли да буду решење за стабилније тржиште, под условом да се поштују производни трошкови, као и интереси кланичара и трговаца.

"Седамдесет до осамдесет одсто понуде долази од малих и средњих произвођача који немају капацитете ни тржишни ауторитет да склапају велике аранжмане. Спас за њих је удруживање и укрупњавање понуде, како би постали озбиљнији преговарачи", наводи агроекономиста.

На питање шта држава може да уради, Галетин одговара да је неопходно повећати капацитете сточарства, како Србија не би била зависна од увоза, посебно свињског меса из ЕУ, које је јефтиније, као и да је потребно додатно стимулисати домаће произвођаче како би били равноправни на тржишту.

Од 122 повређених, хоспитализовано је 48 особа од чега се 12 налази на интензивној нези.

Андалузијска регионална влада затражила је интервенцију Војне јединице за ванредне ситуације како би помогла у спасилачким напорима, а извори из Владине делегације потврдили су да је војни контингент већ на путу до тог подручја.

Несрећа се догодила синоћ око 19.45 у граду Адамус у јужној шпанској покрајини Андалузија, када је воз из Малаге за Мадрид искочио из шина и упао на суседни колосек где се налазио воз који је из Мадрида ишао за Уелву, што је довело до тога да и други воз искочи из шина.

До несреће је дошло на деоници пруге која је реновирана у мају прошле године, при чему је воз који је искочио из шина био ''релативно нов'', односно стар четири године. Узрок исклизнућа из шина тренутно није познат.

Градоначелник Адамуса Рафаел Морено први је стигао на место несреће заједно са локалном полицијом. Морено је за Паис рекао да верује да судар два воза није био чеони, већ бочни удар, јер није видео никакве смрскане вагоне.

Саобраћај брзих возова између Мадрида и Андалузије након несреће морао је да буде обустављен, а сви возови који су били у транзиту преусмерени су на своје место поласка. 

Премијер Шпаније Педро Санчез отказао је све активности заказане за данас.

На друштвеним мрежама је објавио да цела земља осећа истинску бол због трагичне железничке несреће и поручио да су све хитне службе на лицу места и да свој посао обављају непрекидно и координисано.

Саучешћа председника Вучића и премијера Мацута

Саучешће поводом трагичне несреће у Шпанији изразио је председник Србије Александар Вучић.

"Са дубоком тугом сам примио вест о тешкој железничкој несрећи у Шпанији у којој је страдао велики број људи. Премијеру
Педру Санчезу и краљу Фелипеу VI упућујем искрено саучешће, а народу Шпаније изразе солидарности у овим тешким тренуцима. Повређенима желим брз опоравак", навео је председник Вучић у објави на Иксу.

Саучешће је упутио и председник Владе Србије Ђуро Мацут.

"Са великом тугом нас је овог јутра сачекала вест о великом броју страдалих у железничкој трагедији у Шпанији. У име Владе Републике Србије, грађана наше земље и у своје лично име изражавам најдубље саучешће породицама страдалих, а повређенима желим да се што пре опораве. Србија је у овом болном тренутку уз пријатељску Шпанију", навео је премијер Мацут, наводи се у саопштењу Канцеларије за сарадњу с медијима Владе Републике Србије.

Пара за кредите има, јер је Европска инвестициона банка потписала уговор са Уникредит банком од 890 милиона евра за подршку малим и средњим предузећима у источној Европи.

Дакле, улагање у вештачку интелигенцију, о чему се највише причало – да, али то је само део претпоставке раста који још није кључан.

"Фокусирајмо се на Србију. Раст би требало да буде подстакнут потрошњом, али и извозом. Инвестицијама као што је Експо, али и улагањем у иновације. Ипак, демографска кретања биће главни изазови", наводи Ђорђо Марано, економски стручњак за инвестиције из Милана.

Директор Института за економију Уникредит банке, чије је седиште у Милану, Едоардо Кампанела констатује да геостратешка померања терају Европу да се окреће себи.

"Да формира ланце снабдевања и преузме део производње која ће се иселити из Kине. Без обзира на опаску да нема алтернатива руском гасу, мислим да и то може да се реши са других тржишта и другим врстама енергије које се добијају не само из гаса и нафте", додаје Кампанела.

Новац је и даље у рукама банака

Банке у будућности неће пропасти – порука је банкара са економског скупа у Бечу.

Два разлога за то су: први је новац, и то велики новац привреде и домаћинстава је код банака, за разлику од технолошких компанија. Други разлог је што постоји велика регулатива централних банака које регулишу финансијске институције и токове тог новца.

"Ти стартапи имају одличне идеје, али им често фали капитала које би им банке могле пружити. Постоји могућност да банке уђу у сарадњу што се и догађа на тржишту да велике банке почну сарађивати и финансирати те финтекове и заједно радити на новим производима који су примеренији новом добу и са конкуренцијом која се јавља на том тржишту", објашњава Хрвоје Доленец, директор за Макроекономске анализе Загреб.

Банкари оптимистични када је реч о пословању

Економије источне и југоисточне Европе стабилно расту, сматрају банкари и оптимистични су када је реч о будућности пословања банака на тим тржиштима.

"Стабилан раст бележи се у свим земљама у којима наша банка ради. Ми смо у многим земљама системска банка која сарађује у макроекономским политикама са владом. Али, Пољска, Србија и Хрватска ће ове и идуће године бележити раст, а без обзира на увођење вештачке интелигенције, у Београду и Новом Саду планирамо да ширимо мрежу и повећавамо број филијала", наводи Теодора Петкова, директорка Уникредит банке за источну и југоисточну Европу.

Без обзира што многи кажу да неке кладионице имају бољу инфраструктуру и информатичку подршку од појединих банака, у Бечу се могло видети више седих глава него млађих стручњака. То је, ваљда, зато што је у банкарству сигурност депозита важнија од младих стручњака и нових технологија. 

Пољска планира да набави 100 генератора како би помогла Кијеву. За три дана у хуманитарној акцији "Топлота Пољске за Кијев" прикупљено је више од милион злота.

С друге стране, због украјинских напада дроновима, без струје је остало више од 200.000 потрошача у региону Запорожја. 

Главнокомандујући украјинском војском Олександр Сирски каже да не види знаке да се Русија спрема за мировне преговоре. Додаје да Москва интензивира нападе и планира повећање производње дронова "шахед", како би Украјину гађала с 1.000 дневно.

Сирски најављује контраофанзивне нападе, јер се, како каже "победа не може постићи само одбраном."

Денис Пушилин, шеф самопроглашене ДНР, саопштава да руске снаге напредују на дњепропетровском правцу. Наводи да су руске јединице на 16 километара до Красног Лимана, а да им је до Славјанска остало још око 30 километара.

Јединице групе "Север" погодиле су аеродром у Сумској области, који Украјина користи за лансирање дронова за нападе на руске регионе, саопштила је војска Русије.

Ветар ће бити слаб и умерен, у кошавском подручју повремено јак, југоисточни, а на југу Баната и у доњем Подунављу повремено и са ударима олујне јачине.

Најнижа температура кретаће се од -11 до -6, а највиша од -3 до 3 степена.

У Београду ујутро умерен мраз, а током дана сунчано, ветровито и хладно време.

Ветар ће бити умерен, повремено и јак, југоисточни. Најнижа температура бити -6 степени, а највиша око нуле.

Према изгледима времена у Србији за наредних седам дана, до 26. јануара, у уторак у већем делу дана биће претежно сунчано, док се ниска облачност и магла повремено очекују на северу Војводине, истоку, југу и југозападу Србије.

Од среде ће бити мало и умерено облачно, у брдско-планинским пределима тек понегде се очекују слабе пролазне падавине, а од четвртка слабе падавине понегде и у нижим пределима.

У Војводини и Тимочкој Крајини у већини дана температура ће бити испод нуле (ледени дани), а у осталом делу углавном у интервалу од 0 до 7 степени.

У Поморављу и Подунављу ће дувати јак југоисточни ветар, који ће у четвртак краткотрајно ослабити, а након тога се наставља период са кошавом.

Израз "маранца" (maranza) потиче из миланског омладинског сленга осамдесетих година и користио се за описивање грубих, бучних момака са улице, препознатљивих по упадљивом изгледу. Данас је, међутим, термин добио ново значење и означава ширу омладинску супкултуру, присутну широм Италије.

Углавном се ради о адолесцентима и преадолесцентима, већином мушкарцима, деци имиграната друге генерације, нарочито северноафричког порекла, рођеним у Италији. Девојке су ретке. Оно што их повезује није идеологија, већ снажан осећај припадности групи и улици, која постаје простор идентитета и признања као и насиље и страх који сеју италијанским улицама.

Зашто изазивају страх – група, провокација и насиље

Разлог због којег су маранце постале тема од националног значаја лежи пре свега у њиховом понашању. Крећу се у групама, заузимају јавне просторе и често показују отворено пркосан став према ауторитету и друштвеним правилима. Провокација је саставни део њихове комуникације. Провоцирају италијанску полицију нападајући их и често бежећи од њих, истичући, без обзира на то што су рођени у Италији, снажну припадност земљи порекла родитеља и њиховој вери.

Последњих година забележен је пораст инцидената: туче, напади, агресије које укључују оружје, изнуде и крађе, често на штету вршњака и пролазника. Многи од тих догађаја завршавају на друштвеним мрежама, где се насиље претвара у садржај за дељење. Циљ је видљивост, показати снагу, доминацију и изазвати страх најчешће међу Италијанима чијим законима пркосе.

Граница између несташлука и кривичног дела постаје све тања, док осећај несигурности међу грађанима расте.

Стил као знак припадности

Маранце су лако препознатљиве. Њихов стил облачења представља кључни елемент идентитета: тренерке од сјајних материјала, фудбалски дресови, прслуци, качкети са равним шилтом, торбице преко груди, често са истакнутим луксузним брендовима, оригиналним или фалсификованим, упадљиве огрлице и сатови.

На ногама су патике попут "најк ТН", или летње папуче у комбинацији са спортским чарапама. Коса је кратко ошишана са стране, са дужим праменом напред. Лети доминирају велике рефлектујуће наочаре, зими "фантомке".

Стил који одрасли често исмевају, али који млади поносно истичу, до те мере да је привукао пажњу модне индустрије и луксузних брендова.

Тик-Ток као дигитална позорница

Ако је улица физички простор окупљања, Тик-Ток је дигитална сцена. Управо тамо феномен добија највећи публицитет. Видео-снимци изазова, туча, провокација и плесова уз "трап" и "дрил" музику постају вирални.

Друштвене мреже појачавају ефекат: сваки гест добија публику, свака акција потенцијално постаје вирална. Видљивост постаје облик моћи и симболички одговор на осећај друштвене невидљивости.

Oд периферија до туристичких центара

Маранцe више нису ограничене само на периферије. Присутни су у омладинским баровима, испред тржних центара, на железничким станицама, у зонама ноћног живота и у туристичким местима.

Градови попут Рићонеа, Кастелнуова дел Гарда и Пескијере дел Гарда постали су симболи лета обележеног масовним тучама и окупљањима организованим путем друштвених мрежа, која су захтевала интервенцију полиције у пуној опреми.

Иза стереотипа – социјална маргинализација и несигурна будућност

Свести маранцу искључиво на хулигане значи занемарити шири контекст. Иза слике бучних и агресивних младића често стоје приче о сиромаштву, породичним проблемима, неуспешној интеграцији и недостатку простора за здраво социјално окупљање.

Многи од њих имају искуства са институцијама за малолетнике, ситним криминалом или животом у несигурним условима. У друштву које им нуди мало перспективе, улица постаје место идентитета, припадности и самопотврђивања.

Они провоцирају Италијане и италијанску државу на много начина, за нову годину су се попели на споменик испред Дуома у Милану, излажући заставе својих земаља и узвикујући "овај град је наш и ускоро ћемо вас освојити", алудирајући на ислам и на то да је припадника те вере све више у Италији, а нарочито оних који су илегално у земљи. Том приликом су и псовали италијанску државу, заставу и полицију.

Ове године није било дочека на тргу испред Дуома, управо да не би дошло до нереда као претходних година.

Бука као одговор на друштвену тишину

Феномен "маранца" дубоко дели италијанску јавност. Једни траже строже мере и репресију, други банализују проблем.

Супкултура "маранца" представља погрешан и насилан одговор на осећај искључености. Она одражава дубоку пукотину између центра и периферије, између одраслих и младих, између оних који се осећају заступљено и оних који се осећају заборављено.

Посматрати феномен искључиво као проблем јавног реда значи лечити последице, а не узроке. Разумевање страха који изазивају маранце значи и суочавање са питањем – шта нам говоре о савременој Италији, али и њеној политици у вези са изузетно великим порастом илегалних миграната. Тај проблем десница жели да реши на начин потпуно супротан ономе који предлаже левица – примити све и интегрисати их у Италију.

Но, питање које Италијани све чешће постављају јесте да ли они заиста желе интеграцију или наметање своје културе и вере. За сада преовладава ово друго мишљење.

Форум ће неформално почети концертом за учеснике у 18 часова, а затим и скупом под називом "Отворени форум: Какву 2050. годину желимо?" (Open Forum: Which 2050 Do We Want?).

На концерту ће наступити вишеструки добитник награде Греми, пијаниста Џон Батист, познати француски виолиниста Рено Каписон, као и Камерни оркестар Малер.

Како преносе светски медији, важан гост у Давосу биће амерички председник Доналд Трамп, који је од свог повратка на власт у јануару 2025. спровео низ мера који су уздрмали темеље светске економије.

Немачки канцелар Фридрих Мерц, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и потпредседник премијера Кине, али и многи други политичари такође ће учествовати на Форуму.

Догађају ће присуствовати генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутереш, генерална директорка Светске трговинске организације Нгози Оконџо-Ивеала, председник Групације Светске банке Ажај Банга, као и директорка Међународног монетарног фонда Кристалина Георгијева.

Више од 200 панела

Више од 200 панела на Светском економском форуму преносиће се уживо широм света, поручују организатори.

Форум дуже од пет деценија окупља лидере из пословних кругова, владе, цивилног друштва, међународних организација, академске заједнице и следеће генерације како би разумели глобалне изазове и заједно покренули свет напред.

"Овогодишњи програм надовезује се на то наслеђе, обликовано текућим радом Форума и најновијим глобалним дешавањима и револуционарним иновацијама", наводи се најави.

Организатори додају да Давос 2026. представља неутралну платформу за размену ставова и тражење решења за заједничке глобалне изазове, од успоравања раста и фрагментације трговине до безбедности, климатских промена и убрзаног развоја вештачке интелигенције.

Програм је осмишљен да подстакне идеје, изнесе дугорочна решења за међусобно повезане изазове и отвори нове могућности за раст, отпорност и утицај, а надовезује на вишедеценијску улогу Форума као места где се сусрећу кључни глобални актери.

Геополитика и економски раст у фокусу

Посебан нагласак стављен је на геополитику и економски раст, уз расправе о томе како обновити међународну сарадњу у условима нарушених савезништава и промењених безбедносних парадигми.

Учесници ће разматрати и нове моделе глобалне сарадње који би могли да отворе простор за стабилнији и инклузивнији раст.

Технолошке теме, посебно генеративна вештачка интелигенција, заузимају централно место у агенди, а лидери из јавног и приватног сектора разговараће о одговорној примени нових технологија, њиховом утицају на продуктивност и конкурентност, али и о последицама по тржиште рада и друштво у целини.

Форум ће се бавити и "људском димензијом" економских трансформација, укључујући улагања у вештине, образовање и отпорност радне снаге.

Расправе ће обухватити и питање тзв. "граница одрживости планете" (планетарне границе), са фокусом на енергетску безбедност, заштиту природе и управљање водним ресурсима, наводи се на веб-страници Форума.

Први пут остварено је Свето Тројство – у Божјем гласу са неба који рече: "Ово је Син мој", крштењу Сина Божијег у реци и Светом духу који је у облику голуба слетео на Христа.

Многи народни обичаји и веровања се односе на Богојављење. На овај дан освештава се вода која се носи кући и пије ради здравља и просвећења душе и тела.

Сматра се лековитом и заштитом од нечистих сила и чува се у кућама. Хришћанство учи да се богојављенска водица никада не квари, јер у њој пребива сила Духа Светога.

Данас се поздравља речима: "Бог се јави" или "Христос се јави", а отпоздравља са "Ваистину се јави".

Без обзира на то у који дан падне, на Богојављење се никада не пости. Некрштени дани, започети на Божић, завршавају се овим даном.

По обичајном календару данас почињу дани погодни за венчања.

Пливање за Часни крст обичај је који се одржава у многим нашим крајевима. Плива се 33 метра, што симболизује број година живота Исуса Христа. На Богојављење се ваља окупати у реци ради бољег здравља.

По народном веровању, у ноћи уочи Богојављења, отварају се небеса и на њима се указује Бог. Тада треба пожелети једну жељу која ће се испунити.

Веровање је и да неудате девојке ставе огледалце под јастук јер, ког мушкарца сањају, за њега ће се удати.

На терену су биле две екипе хитне помоћи, а шест особа је због гушења димом превезено на Војномедицинску академију.

Андалузијска регионална влада затражила је интервенцију Војне јединице за ванредне ситуације како би помогла у спасилачким напорима, а извори из Владине делегације потврдили су да је војни контингент већ на путу до тог подручја.

Несрећа се догодила око 19.45 часова у граду Адамус у јужној шпанској покрајини Андалузија, када је воз из Малаге за Мадрид искочио из шина и упао на суседни колосек где се налазио воз који је из Мадрида ишао за Уелву, што је довело до тога да и други воз искочи из шина, преноси ТВЕ.

Узрок исклизнућа из шина тренутно није познат. 

Градоначелник Адамуса Рафаел Морено први је стигао на место несреће заједно са локалном полицијом. Он је за Ел Паис рекао да верује да судар два воза није био чеони, већ бочни удар, јер није видео никакве смрскане вагоне.

Саобраћај брзих возова између Мадрида и Андалузије након несреће био је обустављен, а сви возови који су били у транзиту преусмерени су на своје место поласка.