На скупу антифашиста поручено је да "фашизам неће проћи".

Један од говорника рекао је да су се окупили против комеморације човеку који је "исписао најмрачније странице српске историје".

Иако Устав Црне Горе прописује црногорски као службени језик, а српски, хрватски, босански и албански као језике у службеној употреби, попис показује да највећи број грађана говори српски језик.

Новинар Иван Јовановић сматра да та чињеница није нова, нити је настала као последица последњег пописа. Подсећа да је и раније већина становништва говорила српски, али да је питање језика временом добило снажан политички и идентитетски набој.

"Јасно је као дан да већина народа у Црној Гори, чак и они који се изјашњавају као Црногорци, добрим делом говори српским језиком", истиче Јовановић.

Према његовим речима, потреба да српски језик, поред црногорског, добије статус службеног произлази управо из те чињенице. Наглашава да не спори право било коме да свој језик назива црногорским, али указује да је проблематично ако језик којим говори убедљива већина нема службени статус.

"Ако имате такву убедљиву већину да говори тај језик, а да није службени, то јесте мало проблематично", поручује Јовановић.

Језик између политике и културе

Писац Ђуро Радосавовић, са друге стране, наводи да се ово ради на силу, а да се ништа не може радити на силу. Поручује да се језичка питања не могу решавати наметањем и да би она пре свега требало да буду део културне, а не политичке сфере. Оцењује да је управо политизација језика довела до додатних подела у друштву.

"Језик је више питање књижевности, то су процеси, није толико политичко, већ је питање културе“, наглашава Радосавовић.

Упозорава да инсистирање на разликама у говору и акцентима може довести до апсурда и стварања све већег броја "нових" језика и додаје да је лош тајминг био и када је уведен црногорски језик као службени.

"Мислим да је лош тајминг био и када су пласирали црногорски језик, када су на силу политички то гурнули, а не кроз културу", сматра Радосавовић.

Кнежевић: Не желимо да будемо саучесници у убијању интереса српског народа

Лидер Демократске народне партије Милан Кнежевић као кључни разлог изласка те странке из Владе наводи, како каже, одбијање да се реше "основна елементарна права лингвистичке већине у Црној Гори, која се изјаснила да говори српским језиком".

"Ми смо добили подршку грађана да решимо статус српског језика као службеног, да нормирамо народну заставу из 1905. Kњажевине Црне Горе и њеног Устава у Закону о државним симболима и да омогућимо десетинама хиљада наших сународника који воде порекло из Црне Горе, а 2005. и 2006. за време референдума су се задесили у Србији и остали су без држављанства, да им то омогућимо", истиче Кнежевић.

Указује да је однос Милојка Спајића и актуелне владе према тим питањима идентичан политици бившег режима, због чега, како каже, нису желели да буду саучесници у "убијању интереса српског народа и лингвистичке већине".

Посебно се осврнуо на питање црногорског језика.

"Ми ни на који начин нисмо доводили у питање његово нормирање у Уставу, већ смо тражили само допуну. За ту допуну довољно је било да гласају две трећине посланика у црногорском парламенту, јер смо уставне договоре и политичке договоре имали и пре референдума и када се доносила уставна повеља Србије и Црне Горе, а за Закон о застави и за Закон о држављанству довољан је био 41 посланик. То значи да не постоји политичка воља за све ово и ми сматрамо да треба кроз други вид институционалног деловања да се боримо за остварење наших идеолошких циљева", наводи Кнежевић.

Указао је и да у Црној Гори постоје два факултета за црногорски језик, са различитим бројем графема.

"Један је у Никшићу са 30 графема и други је на Цетињу са 32 графеме. То вам најбоље говори колико се примио тај такозвани црногорски језик у народу Црне Горе и да се радило о једном лингвистичком накарадном инжењерингу, који је покушавао да направи неког новог Црногорца, оперисаног од српског језика и оперисаног од заједничке историје, културе и традиције и саме духовности и књижевности са Србијом и са српским народом“, поручује Кнежевић.

Политички односи у коалицији и даљи кораци

Говорећи о односима унутар коалиције са Мандићевом Новом српском демократијом, која је остала у власти, Кнежевић истиче да разговори о будућности тек предстоје, али да је његова странка већ предузела конкретне кораке.

"До краја фебруара месеца предложићемо у скупштинску процедуру Закон о држављанству и покренути иницијативу о српском језику кроз допуне Устава“, најављује Кнежевић.

Према његовим речима, за допуне Устава потребан је политички договор који у овом тренутку не постоји.

"За допуне Устава неопходно је да имамо 54 посланика, то јест две трећине и политички договор који у овом тренутку господин Спајић не жели да подржи и он нас је упутио на радне групе", наводи Кнежевић.

Када у Црној Гори формирате радну групу, то значи да нешто не желите да завршите и нама је било јасно да је бежање од ових суштинских грађанских и елементарних права, а не само српског народа, него говорника српским језиком, у ствари дошло од одређених амбасадора, додаје Кнежевић.

"Наш даљи опстанак у овој влади био би компромитујући, јер се наша држава налази у једном тоталном институционалном распаду и ми не желимо да дајемо легитимитет таквом распаду", поручује Кнежевић.

О Ђукановићу у Епстиновим препискама: Ништа ново, једна трагична спознаја

Говорећи о документима који су доспели у јавност у вези са Џефријем Епстином, у којима се помињу имена из региона, укључујући и некадашњег изасланика Европске уније Мирослава Лајчака и бившег председника Црне Горе Мила Ђукановића, Кнежевић је оценио да се ради о "општепознатој ствари".

"Мирослав Лајчак је заједно са Франтишеком Липком 2006. године, уз пуну координацију са Милом Ђукановићем, омогућио стварање такозване независне Црне Горе", рекао је Кнежевић.

Додао је да га садржај преписке не изненађује и да, како тврди, показује блиске односе између актера који су утицали на политичке процесе у том периоду.

"Када чујете Мила Ђукановића, који попут Билија Питона препоручује да ископамо леш Епстина и да проверимо да ли су њих двојица имали контакте, то вам најбоље говори у каквом смо времену живели и какво време још увек живимо", каже Кнежевић.

Додаје да се у тим документима не помиње само Мило Ђукановић из Црне Горе него и тадашњи министар спољних послова Миодраг Влаховић, који је био и амбасадор у Вашингтону.

"Тако да ми се чини да се којим случајем попнемо на Месец и тамо да сретнемо неке ванземаљце, чули бисмо да познају Мила Ђукановића и некога из његовог окружења. Дакле, ништа ново – једна трагична спознаја ко су били људи који су управљали глобалним процесима и утицали на наше судбине, а конкретно и на раздвајање Црне Горе од Србије 2006. године“, закључио је Кнежевић.

Оштре оцене на рачун Лајчака и Ђукановића 

Коментаришући реакцију бившег председника Црне Горе након помињања његовог имена у документима о Епстину, Ђуро Радосавовић је изнео оштре оцене, карактеришући такав став као непримерен.

"То је толико дегутантно“, рекао је Радосавовић.

Осврћући се на повлачење Мирослава Лајчака са функције, Радосавовић сматра да разлози нису моралне природе.

"Мислим да се није повукао због неког великог морала, него је вероватно питање шта још може ту да исплива“, оценио је Радосавовић.

"Тражио сам дуго термин за такве људе који су нама изигравали неку моралну вертикалу која долази са Запада, као да ми не знамо ко су били Сартр, Kами, неке истинске вертикале. Не, он се био поставио ту да нам свима буде стварно разредни старешина. И сад видимо да један једини термин, мислим да може за њега да се искористи, а то је нитков. А нитков је неко ко је нико и ништа, нитко. Ја уопште нисам зачуђен откуд Ђукановић у тим препискама, не у смислу да знам шта се дешавало, него судећи по карактеру", додаје Радосавовић.

"Горак укус“ и пад поверења у ЕУ

Јовановић је истакао да сва ова сазнања остављају снажан утисак, посебно код оних који су, како каже, и даље опредељени за европски пут.

"Ово стварно оставља горак укус у устима“, навео је Јовановић.

Подсећа да је управо Лајчак годинама држао лекције државама региона о европским вредностима и стандардима.

"Онда видите какви људи кроје нама пут ка Европској унији“, рекао је Јовановић, додајући да је понашање појединих представника ЕУ више допринело паду подршке европским интеграцијама него унутрашњи политички фактори.

Ипак, наглашава да, упркос свему, не одустаје од европске идеје.

"Ја сам и даље непоправљиви Европејац и мислим да је то једини пут, али ово заиста оставља горак укус“, закључио је Јовановић.

Ботун – еколошко, а не национално питање

Јовановић истиче да је случај Ботуна пре свега еколошка, а не национална тема, и да се вештачки покушава превести у идентитетски оквир.

"Ботун је по мени еколошка тема, која покушава да се пребаци на национални оквир", каже Јовановић.

Он наводи изборне резултате у Зети као доказ да против изградње колектора нису били само Срби.

Према његовим речима, ни Србима ни Црногорцима није прихватљиво да се такав објекат гради у непосредној близини њихових домова.

"Да ли је то исправно или није, о томе можемо да полемишемо, али да је национално питање – није", наглашава Јовановић.

Хоће ли се ДПС вратити на власт 

Говорећи о политичким кретањима до наредних избора, Радосавовић очекује период "намигивања на све стране", уз недостатак јасне визије како придобити гласаче.

"Нису способни да створе стратегију на којој ће привући гласаче", сматра Радосавовић.

Додаје да Европској унији, како каже, није пресудно ко ће доћи на власт, већ да процеси формално напредују.

"Битно је само да неко протрчи кроз циљ“, оцењује Ђуро.

Јовановић прогнозира могући повратак ДПС-а у власт, макар у мањој улози.

"Питање је тренутка када ће ДПС се вратити, не као локомотива, али као део власти. Сад очијукају ДПС и ПЕС пуним капацитетима, тако да се покаже и Kнежевићу и Мандићу 'можда може и без вас, господо Срби'“, закључује Јовановић.

"На тај начин ће се избећи свако погрешно интерпретирање изјава председника Уставног суда, одвојити његов наступ као стручњака и професора уставног права од функције председника Суда и омогућити несметано функционисање Уставног суда и поштовање његовог институционалног угледа и ауторитета“, наводи се у саопштењу.

Током инцидента агент Тајне службе је приметио Рута са оружјем и пуцао у његовом правцу, након чега је осумњичени побегао са лица места.

Рут је ухапшен касније током саобраћајне контроле у близини Палм Ситија. У тужби се наводи да је током суђења покушао да се убије оловком.

Рут је рођен у Северној Каролини, а током суђења је тражио "праведну казну", надајући се да ће избећи доживотну казну.

Током скупа у Пенсилванији у јулу 2024. метак је окрзнуо Трампово уво у другом покушају атентата.

"Знамо шта Европска унија пројектује у вези са свим врстама забрана руског енергетског присуства у Европи и морамо, на неки начин, да прилагодимо и ускладимо нашу енергетску политику одређеним захтевима и молбама оних који су веома моћни. Још увек имамо веома повољну цену у нашем краткорочном аранжману са Русијом и то је добро за српски народ, али мораћемо да се прилагодимо условима које Европска унија, како год да је зовете, предлаже, намеће или шта год то било", рекао је Вучић.

Навео је да Србија настоји да обезбеди 500 милиона кубних метара гаса годишње – око петине укупних потреба – кроз заједничку европску иницијативу за куповину гаса, којој се придружила прошле године.

"Србија већ купује гас из Азербејџана, преко Бугарске, а изградња гасовода ка Северној Македонији, који би омогућио приступ течном природном гасу из Грчке, требало би да почне ове године. Ово је велика диверсификација", рекао је Вучић.

Истакао је да су економија, животни стандард и ниво задужености земље побољшани.

"И то су чињенице. Не шта ће људи мислити сутра, већ шта ће људи мислити за 10, 20 или 30 година. Управо смо прешли 1.000 евра као просечну плату у Србији. Пензије су на врхунцу и рашће у годинама које долазе. И то је нешто о чему размишљам и о том плану – до 2035. године, јер ако сте озбиљна земља, морате нешто да планирате. Морате да направите прави програм који можете да понудите људима", нагласио је председник Србије.

"Замолио сам Владу Србије да спроведе реформе"

Најавио је и нови програм развоја земље за период до 2035. године.

"Нема сумње, док сам ја председник, Србија ће бити на свом европском путу. Не могу рећи да сам наложио, али сам замолио колеге у Влади да предузму неопходне техничке кораке, али не само техничке, већ и суштинске политичке и правне реформе у овој земљи како бисмо се приближили ЕУ", рекао је председник Србије.

Британска новинска агенција подсећа да ЕУ већ дуго захтева од Србије да унапреди владавину права, слободу медија и да се одлучније бори против организованог криминала и корупције уколико жели да постане чланица. Такође, наводе да "критичари тврде да би недавне реформе правосуђа могле да умање његову независност, што би додатно закомпликовало европски пут Србије".

Вучић је у интервјуу навео, како пише Ројтерс, да су власти спремне да "детаљно преиспитају" спорне законе о правосуђу у сарадњи са европским институцијама.

Такође, Ројтерс подсећа да је политичка ситуација у земљи дестабилизована након несреће на Железничкој станици у Новом Саду у којој је погинуло 16 особа. Уследили су масовни протести широм земље, уз захтеве за "окончање корупције и расписивање ванредних избора".

"Волео бих да сам мање укључен у политику"

Вучић је признао да је корупција озбиљан проблем у Србији и да је "незадовољан" досадашњим напорима да се она искорени.

"Реч је о корупцији у нашим државним институцијама… укључујући и политичаре", рекао је Вучић.

Ипак, протесте је одбацио као заверу међународних безбедносних служби – укључујући оне из суседних Хрватске, Албаније и такозваног Косова – чији је циљ, како тврди, рушење власти. 

Вучићев други и последњи председнички мандат истиче 2027. године. Више пута је најавио да ће на јесен ове године расписати ванредне парламентарне, а можда и председничке изборе. 

Рекао је да још није сигуран шта ће радити након истека мандата, али није искључио повратак у страначку политику или кандидатуру за премијера.

"Волео бих да будем мање укључен у политику, или да се њоме уопште не бавим, али брига о мом наслеђу можда ће захтевати одређени ангажман – видећемо", закључио је у интервјуу за Ројтерс председник Србије.

05.02.2026. Четвртак: У већем делу земље променљиво облачно, а у кошавском подручју и на планинама и ветровито. После подне и увече у Бачкој, Срему и западној Србији понегде са краткотрајном кишом. У Тимочкој Крајини током целог дана облачно, тмурно и хладно, повремено са слабом кишом или росуљом. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју и на планинама и јак јужни и југоисточни, а на југу Баната и у доњем Подунављу са олујним ударима. Најнижа температура од -3 степена у Тимочкој Крајини до 7 степени на југу Србије, а највиша у већини места од 10 до 14 степени, на истоку земље око 2 степена. Упозорење:  Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 85%.

06.02.2026. Петак: Ујутро местимично ниска облачност, која ће се у Тимочкој Крајини задржавати већи део дана. У осталим крајевима пре подне мало до умерено облачно са сунчаним интервалима, а после подне и увече пролазно наоблачење са југозапада, местимично с кишом, на високим планинама и са снегом. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у Браничевском округу повремено јак, југоисточни. Најнижа температура од 0 до 5 степени, а највиша од 8 до 14 степени, само ће у Тимочкој Крајини бити хладније, до 5 степени.

07.02.2026. Субота: У већем делу Србије облачно са слабом кишом, а на високим планинама и са слабим снегом, само се на југу, уз променљиву облачност, очекују и краћи сунчани интервали. Ветар слаб и умерен, западни и северозападни. Најнижа температура од 2 до 6 степени, а највиша од 8 до 13 степени.

08.02.2026. Недеља: Умерено до потпуно облачно. Кишовито јутро очекује се на југу Србије (на високим планинама снег), док ће током дана падавине постати веома ретка (изолована) појава, углавном у брдско-планинским пределима. Ветар слаб и умерен, у Војводини и источној Србији средином дана повремено јак, северозападни. Најнижа температура од 2 до 5 степени, а највиша од 8 до 13 степени.

Немачки недељник Шпигел преноси да се међу стотинама хиљада мејлова и четова налазе и делови који се баве ситуацијом у немачкој политици.

Бенон против Немачке

Ради се о разговорима, у међувремену преминулог Џефрија Епстина с више особа о актуелној немачкој политици.

У тим разговорима, пре свега с бившим Трамповим саветником Беноном, Епстин се негативно изјашњава о тадашњој канцеларки Ангели Меркел – а слично као и касније особе из Трампове утицајне сфере, попут Илона Маска, у позитивном светлу гледа на успон десничарске Алтернативе за Немачку (АфД).

Уочи ЕУ-избора Бенон и Епстин тако маштају о јачању деснице у Европској унији на коју Бенон, како се наводи у једној преписци с Епстином, има "велики утицај". Поред тадашњег Националног фронта у Француској, Бенон наводи и италијанског десничара Матеа Салвинија, Британца Најџела Фаража и немачки АфД.

Епстину и Бенону је победа десничара на изборима за парламент Европске уније важна, како би сузбили правила која је ЕУ припремала по питању криптовалута. "Тако ћемо моћи да спречимо сваку крипто-регулативу или све друго што желимо", написао је Бенон, а преноси Шпигел.

Десничарске фракције у Европском парламенту биле су против планиране регулације криптовалута.

АфД у центру пажње

Стив Бенон се у више наврата налазио и са лидерима Алтернативе за Немачку, па тако и са садашњим копредседницима те странке Алис Вајдел и Тином Крупалом. Они су чак Бенона, у том тренутку бившег саветника Доналда Трампа, позвали као госта у Бундестаг – али до те посете никада није дошло.

Посланик владајуће Хришћанско-демократске уније (ЦДУ) Јоханес Фолкман, иначе унук бившег немачког канцелара Хелмута Кола, након откривања тих докумената оцењује да је видљив „јасан утицај САД на АфД".

"Сигурно није случајно што су посланици АфД-а гласали против одредбе о контроли криптовалута", написао је Фолкман на платформи Икс.

"Пала је Меј, падају и Меркел и Макрон"

Једна друга електронска преписка Епстина и Бенона показује нетрпељивост према европским политичарима. Након оставке британске премијерке Терезе Меј у мају 2019. уочи ЕУ-избора, Епстин у једном мејлу хвали Бенона, уверен да је та оставка „Бенонова заслуга“. Бенон му одговара: „Меј је отишла, Меркел и Макрон ће отићи у понедељак“, написао је Бенон алудирајући на то да ће немачка канцеларка и француски председник дати оставке након успеха десничара.

Како даље пише Шпигел, међу списима се налази и једна црно-бела фотографија, на којој је наводно млада Ангела Меркел и то нага. Фотографија је пре тога већ неко време кружила интернетом, а на адресу Епстина послао ју је један бизнисмен из Емирата с напоменом: "Млада Ангела Меркел".

За фотографију се већ тада знало да с бившом немачком канцеларком нема никакве везе .

Председница Механизма је наложила да Одлука што пре буде достављена властима Естоније, где Мартић служи затворску казну, Србије и тужиоцу.

У образложењу се наводи да је Механизам у мају прошле године од Естоније обавештен да је Мартић стекао услов за превремено пуштање на слободу.

Милан Мартић (72) је бивши полицијски инспектор, српски политичар и председник Републике Српске Крајине.

Међународни кривични суд за бившу Југославију је 2007. године осудио Мартића на 35 година затвора због злочина против човечности и ратних злочина, укључујући гранатирање Загреба.

Мартић је био министар одбране, министар унутрашњих послова и председник РСК (1994–1995).

Оптужен је 1995, а 2007. године проглашен је кривим за прогоне, убиства, мучења и безобзирно разарање насеља.

Пресуда је обухватила и одговорност за ракетне нападе на Загреб, у мају 1995. године.

Након бекства из Хрватске 1995. године, Мартић се предао и пребачен је у Хаг 2002. године, где је осуђен након дуготрајног суђења.

Мартић је рођен 18. децембра 1954. године у книнском насељу Жагровићу, у Хрватској.

Kако би се утврдио узрок смрти жене, тело је послато на обдукцију.

Стефановић је у захтеву позвао Повереника да, у складу са својим овлашћењима из Правилника о поступању ВСТ у вези са непримереним утицајем на рад носиоца јавнотужилачке функције и јавног тужилаштва, предложи ВСТ заказивање седнице на којој ће се расправљати о пријављеном непримереном утицају, саопштено је из тог тужилаштва.

"Подсећам да је јачање самосталности јавног тужилаштва главно начело прокламовано уставним променама из 2023. године иза кога је једногласно стао комплетан састав тадашњег Државног већа тужилаца, а који подржава и садашњи састав ВСТ. Управо због тога ВСТ и Ви као Повереник треба да станете у одбрану самосталности јавних тужилаца, чак и када је угрожавају председник Савета и врховни јавни тужилац", навео је Стефановић у допису.

Kривична пријава министра правде, који је по функцији члан ВСТ, односи се на електронску седницу коју је Стаменковић, као председник Савета заказао за 25. децембар 2025. године, иако за то нису били испуњени услови, јер се радило о ствари која је захтевала достављање материјала и расправу, као и на доношење незаконитих одлука 26. децембра 2025. године којима је Стаменковић одбио приговоре шест бирача (јавних тужилаца) због неправилности на четири бирачка места, иако их није могао донети, јер чак ни на електронској седници ВСТ за такву одлуку није гласало осам чланова Савета, како је то прописано Законом о јавном тужилаштву.

Непримерен утицај због којег је поднет захтев Поверенику се огледа се, како је наведено, у томе да је издајући саопштење за јавност председник ВСТ Бранко Стаменковић оптужио министра правде Ненада Вујића и главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду за пристрасност на његову штету, јер су се, како је навео, на крајње негативан начин до сада изјашњавали о његовом раду, те због, “спремности да се поднесе лажна пријава и да се злоупотреби Законик о кривичном поступку”.

У истом саопштењу, Стаменковић је главном јавног тужиоцу ВЈТ у Београду и поступајућем јавном тужиоцу приписао да су му послали позив да буде саслушан у својству осумњиченог, што је, по његовом мишљењу, учињено “супротно Законику о кривичном поступку пре утврђивања постојања основа сумње”.

Стаменковић је даље навео да се 29. јануара обратио врховном јавном тужиоцу Загорки Доловац, од које је тражио да у смислу члана 23. Закона о јавном тужилаштву изврши увид у списе предмета ВЈТ у Београду, а потом предмет додели у рад другом јавном тужилаштву које ће, како је Стаменковић даље навео, “непристрасно и у складу са законом донети јавнотужилачку одлуку”.

Врховни јавни тужилац Загорка Доловац је након тога истог дана од ВЈТ у Београду дописом затражила да јој се неодложно доставе списи предмета, ком захтеву се, како је већ саопштено, није могло удовољити, јер она као врховни јавни тужилац и члан ВСТ по функцији може бити позвана као сведок у овом предмету, будући да врло вероватно има непосредна сазнања у вези са радњама које је на поменутој електронској седници предузимао Стаменковић.

Из наведеног произилази да су Стаменковић и Доловац, како је наведено у саопштењу, покушали да искористе хијерархијску надређеност Врховног јавног тужилаштва тако што ће овлашћење из члана 23. Закона о јавном тужилаштву употребити супротно његовој сврси у циљу ометања поступка против Стаменковића, да би се након тога применом института супституције надлежности предмет доделио у рад неком другом јавном тужилаштву у Републици Србији, које би након тога донело одлуку по Стаменковићевој вољи.

Поменуто овлашћење има сврху да Врховном јавном тужилаштву омогући вршење својих надлежности из члана 31. Закона о јавном тужилаштву, међу којима је праћење рада и усмеравање јавних тужилаштава у Републици Србији, проучавање праксе тужилаштава и судова, међународна сарадња итд, али не обухвата помагање осумњиченима за кривична дела која се гоне по службеној дужности од стране јавних тужилаштава, па макар ти осумњичени били и најближи сарадници Врховног јавног тужиоца.

Иако је у свом саопштењу Стаменковић навео да сумња у пристрасност поступања ВЈТ у Београду, он би као лице које ради у јавном тужилаштву скоро 30 година, требало да зна да ЗKП предвиђа процедуру за заштиту осумњиченог који сматра да је носилац јавнотужилачке функције поступао на његову штету, или да је пристрасан, истиче се у захетву.

Додаје се да је својим обраћањем Врховном јавном тужиоцу и захтевањем да изврши супституцију надлежности Стаменковић захтевао привилегован положај за себе у односу на остале пријављене и осумњичене који ту могућност немају.

"Да би се његовој жељи удовољило било је неопходно да врховни јавни тужилац искористи своје овлашћење из члана 23. Закона о јавном тужилаштву и тражи доставу списа на увид, на који начин је извршила недозвољен притисак на ВЈТ у Београду", наведено је у захтеву.

Указује се да ​вид притиска на ВЈТ у Београду представља и околност да је Стаменковић у свом саопштењу, које је издао у име ВСТ, које носи на себи државни грб, ознаку службеног броја и оверено је службеним печатом, оптужио главног јавног тужиоца ВЈТ у Београду и поступајућег тужиоца за незаконит рад и пристрасност на његову штету, тврдећи да крше ЗKП тиме што га позивају на саслушање у својству осумњиченог, те наводећи да је то урађено а да није утврђено постојање основа сумње да је извршио наведено кривично дело.

Главни јавни тужилац је у допису Поверенику указао да ни на који начин није поступао у овом предмету, нити је послао позив осумњиченом, већ је то урадио поступајући јавни тужилац, због чега сматра да га председник ВСТ неосновано помиње, те је истакао да ВЈТ у Београду у овом, као и у сваком другом предмету, поштује претпоставку невиности.

"Околност да лице против којег је поднета кривична пријава и које је позвано у својству осумњиченог на саслушање – за изношење својих приватних ставова поводом кривичне пријаве и радњи предузетих од стране надлежног јавног тужилаштва злоупотребљава меморандум и службени печат ВСТ, које је гарант самосталности јавних тужилаца и орган који одлучује о статусним питањима јавних тужилаца, представља нескривени притисак на јавно тужилаштво поменуто у том саопштењу", оценио је Стефановић.

Марија Минић, ученица осмог разреда, ОШ "Нада Матић", каже: "Почели смо да се спремамо још у шестом разреду када смо прошли на ту Српску математичку олимпијаду. После тога у седмом разреду сам научила Ц++ и после сам само наставила да се спремам на вишем нивоу."

Интересовање за природне науке код обоје се развило још у нижим разредима.

Вук Филиповић, ученик осмог разреда, ОШ "Нада Матић", додаје: "Занимљиво ми је како компјутери функционишу, како се праве апликације. Сваки дан смо на телефонима. Сваки дан користимо и друштвене мреже и игрице. Занимљиво ми је како се то прави.

Овакви резултати плод су посвећеног рада ученика, али и њиховог ментора.

Јелица Стевановић, ментор, наставник информатике, објашњава: "Да би се постигао овакав резултат није могуће радити један час недељно, колико има информатике. Они најмање по пет часова имају додатне наставе. Kада смо кренули да се припремамо за такмичење тај број часова се можда и удвостручио, а да не кажем да смо морали, односно желели, да радимо и за зимски распуст."

Љубав према науци и велики успеси које Марија и Вук постижу већ неколико година у низу, инспирација су и другим ученицима, истичу наставници. Жеља им је да средњошколску диплому стекну у своме граду и наставе да се баве програмирањем.

Жаклина Стевановић, из Врања, каже: "Моје лично искуство је да све што се на време открије може и успешно да се излечи, ја сам пример. Подршка много значи, увек о томе причамо и апелујемо да су превентивни прегледи много битни, из тог разлога да се болест открије на време ако болест постоји и да буде на крају позитивно, односно особа излечена."

Озбиљан здравствени, али и друштвени проблем. Болест која може бити излечена ако се открије на време, напомињу лекари. И на Светски дан борбе против рака, а и сваког другог дана треба да мислимо на здравље.

Др Kоста Здравковић, Здравствени центар у Врању, додаје: "Данас се обележава у свету, а ми се боримо сваки дан. На локалном нивоу је то много тешко зато што је мало кадра, а много пацијената. Свима у целом свету је то проблем, али нека добра ствар је што је 40 процената оболелих од рака могло да буде излечено 2020. године, само да су променили навике у животу, да су оставили алкохол, да су оставили цигарете, да су почели здраво да живе као ова деца овде, да су се бавили спортом и регулисали телесну тежину. Чак 40 посто карцинома је могло бити избегнуто."

"Kош за здравље" у центру Врања симболична је акција чланова Друштва онколошких пацијената и њихових пријатеља, да кроз спорт, игру, здрав начин живота победе рак.

Марјан Станојковић, Kошаркашки клуб "Пантери" Врање, објашњава: "Желимо да утичемо на свест људи, пре свега о превенцији и раном откривању рака, а уједно и да подржимо све особе које су оболеле од рака да што пре оздраве."

Светлана Здравковић, председница Друштва онколошких пацијената у Врању, наводи: "Поделимо лично искуство, јер смо већ прошли кроз то и хвала Богу, добро, исход је био добар, позитиван, тако да се људи охрабре кад виде да је неко добро, да је излечен, и добију снагу да се и они боре."

У кругу врањског Здравственог центра од 18. јануара је покретни мамограф Универзитетског клиничког центра у Нишу, до сада је прегледано 916 пацијената. Дневно се уради 50-ак прегледа, заказивање је у току за наредни период.

"Сумња се да он није поступио по Решењу Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, већ је наставио са обављањем делатности, услед чега је 20. јануара ове године, током процеса производње, дошло до изливања отпадних вода са јаловином из флотације рудника у реку Јабланицу", наводи се у саопштењу.

Додаје се да је узорковањем воде утврђено вишеструко повећано присуство тешких метала и других супстанци, што је довело и до обојености воденог тока реке.

Како наводе из МУП-а, осумњичени је, уз кривичну пријаву, приведен Основном јавном тужилаштву у Лебану.

"То, за јачање нашег тржишта и НИС-а, може да буде од кључног значаја за будућност", каже ресорна министарка, која ће се сутра састати са директором нафтне компаније из Емирата.

Према њеним речима, АДНОК је у разговорима са МОЛ-ом и Гаспромњефтом, који је већински власник НИС-а.

"Циљ је постизање купопродајног споразума који ће ОФАК морати да одобри и да се створе услови да се укину санкције НИС-у", рекла је министарка Ђедовић Хандановић.

Истиче да Србија паралелно преговара са мађарском владом о међудржавном споразуму по питању укључивања МОЛ-а у НИС, како би се нашло одрживо решење за ту компанију.

"ЕНЕК спреман да помогне Србији у развоју нуклеарног програма"

У међувремену, министарка Ђедовић Хандановић разговарала је у Дубаију са извршним директором Нуклеарне енергетске компаније Емирата (ЕНЕК) Мухамедом Ибрахимом ел Хамадијем о сарадњи две државе у области нуклеарне енергије.

У разговору је истакнуто да Србија и УАЕ виде нуклеарну енергију као опцију која може да обезбеди сигурно снабдевање енергијом у периоду декарбонизације, у складу са пројекцијама раста потрошње за године и деценије које долазе, обезбеђујући поуздану и чисту производњу базне енергије, саопштило је Министарство.

"ЕНЕК је исказао спремност да подели са нама мапу пута за успостављање нуклеарног програма и за даљи развој сарадње са нашим институцијама и компанијама. Компанија је нуклеарни програм развијала четири године, а изградња и пуштање у рад трајали су десет", рекла је Ђедовић Хандановићева.

Министарка је истакла да је ова компанија сарађивала са бројним носиоцима технологије широм света, те да су њихов увид и процена доступних нуклеарних технологија на тржишту од значаја.

"Размотрићемо да ли Србија може да приступи међународном ЕНЕК програму кроз који деле своја искуства и разматрају улагања у нуклеарне програме у државама широм света. Наставићемо разговоре ка формализацији сарадње коју смо покренули", истакла је Ђедовић Хандановићева.

Подсетила је да је Србија пре годину и по дана укинула мораторијум на изградњу нуклеарних електрана, усвојена је Стратегија развоја енергетике до 2050. и да је у току спровођење прве фазе развоја нуклеарног програма – анализе оправданости, која претходи доношењу информисаних одлука и одабиру потенцијалних партнера и технологије.

"Имали смо тај драматичан дан у коме је загребачка градска власт заправо рекла да неће организирати ту прославу ако у њој буде судјеловао Марко Перковић Томпсон и то због тога што је он у претходним својим наступима у градским просторима прекршио одлуку градске скупштине и градског поглаварства око употребе поздрава 'За дом спремни', што се сматра, чак и по важећим законима, распиривањем националне мржње, између осталога, у Хрватској, без обзира на двоструке конотације које је Влада својевремено разматрала у једној посебној комисији 2016. године која је закључила да се у неким околностима тај поздрав може користити", навео је Јовић.

Оценио је да је дочек рукометаша био и манифестација напада на загребачку власт, која је под контролом зелено-леве коалиције.

"Откако су они добили врло увјерљиво локалне изборе прошле године, ми заправо имамо један читав низ таквих манифестација око Марка Перковића Томпсона. Дакле, са оним концертом на хиподрому и онда касније сада са овим и онда се покушава на неки начин та власт дестабилизирати и да је под сталним притиском", истакао је Јовић.

Подсетио је да градоначелник Загреба Томислав Томашевић у првом кругу локалних избора добио 47,6 одсто гласова и да левица у Загребу има чврсту и стабилну власт, те да су сви овакви догађаји покушаји да се та власт дестабилизује и спречи успех левице у другим местима и у целој Хрватској.

"Пленковић као да је напустио политику снажног центра"

Дејан Јовић је навео да су овакви догађаји трајна провокација за људе антинационалистичке оријентације, који се супротстављају било каквој рехабилитацији симбола Независне Државе Хрватске.

"Оно што мене изненађује мало је да заправо сада премијер Андреј Пленковић, нарочито откако је у коалицији са Домовинским покретом, као да је напустио своју претходну политику, а то је политика снажног центра и затварање идеолошких подјела и прешао на једну политику поларизације, прије свега у овом случају у којем се Хрватска сад поновно појављује као нека врста, ми политолози то зовемо двогрбе деве (камиле, прим. ред.), гдје имате снажну љевицу и снажну десницу, а слаби центар", објаснио је Јовић.

Додао је да се Пленковић противио поларизацији када је дошао на власт, али да изгледа да је десет година након тога сам ствара тиме што је прешироко отворио врата разним интерпретацијама поздрава "За дом спремни".

Говорећи о организацији дочека упркос противљењу локалне власти у Загребу, Дејан Јовић је навео да уставни правници сматрају да је реч о нарушавању аутономије локалне самоуправе која је морала да буде сагласна, а са друге стране Влада Хрватске тврди да то није потребно, пошто је реч о националном догађају за који локална власт нема надлежност.

"Сви знају да не постоји велика могућност да Срби преузму власт у Хрватској"

Недавно су у Загребу осванули графити са позивом на убиство председника Самосталне српске демократске странке Милорада Пуповца. Дејан Јовић је оценио да Срби нису толико јаки у Хрватској иако радикална десница сматра да Срби владају Хрватском и да сви слушају Милорада Пуповца.

"То су све теорије завjере, јако типичне за радикалну десницу и темеље се на разним лажним вијестима, дифамацијама, хајкама које су заправо стално присутне. Тако да уопће њих нема велики број, а Југославена још мањи број, онда су то главне мете. Сви знају да ту не постоји нека велика озбиљна могућност да Срби преузму власт у Хрватској или да се појави нека обнова Југославије. То је потпуно илузорно и немогуће у Хрватској. Ја бих рекао да је то константа постала у хрватској политици јако дуго, тако да овај задњи вал догађаја заправо, на неки начин, никога не изненађује. Морамо, нажалост, тако рећи", истакао је Јовић.

Поновио је да су овакви догађаји заправо усмерени на ширу причу и зелено-леву коалицију у Загребу и друга удружења за која се сматра да су сувише антифашистичка.

"Појављује се чак и појам 'антиантифашизам'. Притом се, наравно, гледа и што се догађа у свијету. На примјер, истиче се да је Трамп забранио антифашистичке организације као терористичке, па онда наравно и у хрватском парламенту тражи се забрана таквих организација, па онда успут и српских организација, као што је СНВ, СДСС и друге. Вјеројатно би ти напади били још и већи да је СДСС случајно и даље дио коалиције. Као што знамо, није, зато што је Домовински покрет ставио као увјет да неће ући у владу ако остану представници Срба и охрабрени су тиме. Ако ви можете рећи да Срби не смију у владу, сутра можете рећи не смију ни на универзитетима, ни у јавном простору, нити организирати своје академије, културне приредбе, не смију имати своје новине", навео је Јовић.

"Хрватска има осјећај да више не мора водити рачуна о томе што говоре други у регији"

Говорећи о реакцији Београда, Дејан Јовић рекао је да се у Загребу не обраћа превише пажња на поруке из Србије и да је Хрватска сада јако самопоуздана, будући да је чланица Европске уније, еврозоне, Шенгена и да сада жели да уђе у ОЕЦД.

"Хрватска има осјећај да више уопће не мора водити рачуна о томе што говоре други у регији опћенито. И управо обрнуто, да њихова будућност можда у великој мјери овиси, посебно ако желе ући у Европску унију, о Хрватској, а не обрнуто. Мислим да је потребно схватити да је ту дошло до промјене разине моћи и мислим да ће Загреб регистрирати да је ту био неки протест или нека изјава, али се неће заправо озбиљније осврнути на то", навео је Јовић.

На питање колико би снажније реакције из Београда могле да утичу на односе Србије и Хрватске и европске интеграције Србије, Јовић је одговорио да је понекад боље да нема никаквих јачих реакције него да су оне погрешне.

"Већ неко вријеме нема амбасадора Србије у Загребу. Можда је то и боље, него да има амбасадора или амбасадорице Србије која вуче погрешне потезе. Дакле, на неки начин неко ко не сурађује са српским институцијама него насупрот томе, рецимо, иде на разговоре са прилично политички радикалним бискупима и другим таквим ликовима. Некако ми се чини да би било корисно и било би добро да се успоставе нормални, регуларни дипломатски односи поново, на највишој разини са новим амбасадором или амбасадорицом Србије овдје и да се ти односи почну поправљати колико је могуће", навео је Јовић.

Додао је да је имао одређена очекивања од тога што је СНС придружени члан Европске народне партије (ЕПП) и на неки начин политички и партијски близак ХДЗ-у, али да види да ни ту нема озбиљнијих помака.

"Пленковићев глас о евроинтеграцијама Западног Балкана није пресудан, али је важан"

Немачки канцелар Фридрих Мерц је недавно у Загребу рекао да је за ЕПП Пленковић човек који може најбоље да суди о државама Западног Балкана. Дејан Јовић је оценио да Пленковићев глас није пресудан, али да је важан.

"Досад Хрватска није успјевала постићи све своје циљеве када се говори о другим земљама у региону. Рецимо, Хрватска ипак прилично безуспјешно покушава навести ЕУ да чвршће стане уз Хрвате у БиХ, да промјени карактер изборног система, да федерализира БиХ и да на неки начин ревидира Дејтон у том смјеру. Дакле, Хрватска ту нема успјеха, премда јој је то страшно важно", навео је Јовић.

Истакао је да треба пратити и како Хрватска приступа Црној Гори која је сада вероватно у завршној фази преговарачког процеса.

"Хрватска је ту поставила 10 тачака и врло инзистира, тврдо инзистира на томе. То је порука свима другима да, када ће се наћи у сличној ситуацији пред улазак у ЕУ, Хрватска ће хтјети у том моменту добити све што може и да ће користити процес проширења да повећа своју моћ и постигла своје вањскополитичке циљеве. Дакле, сигурно ће Хрватска бити фактор, али треба знати да Хрватска не може све што жели, као ниједна друга земља у ЕУ", навео је Јовић.

Министарка Софронијевић је навела да је до сада пристигло више од два милиона пријава, по основу закона који је назван "Свој на своме".

Појаснила је да је рок продужен због великог интересовања грађана и наглог повећања броја корисника у систему, као и због жеље да се свим грађанима који то желе омогући да поднесу пријаве.

"Хтели смо да сви наши грађани, правна лица и привредна друштва имају једнаке услове за пријављивање – да просто дамо и времена људима да могу да изврше и пријаве своју непокретност", рекла је ресорна министарка.

Истакла је да је систем стабилан и да функционише и поред великог броја пријава који је, како је рекла, незабележен у било ком систему у Србији до сада.

Позвала је грађане, привредна и правна лица да до недеље у поноћ поднесу пријаве и истакла да ће оне бити сматране као благовремено поднете.

"Обавестили смо све јединице локалне самоуправе, значи све општине и градове да своје радно време прилагоде продужетку рока", рекла је министарка.

Одговарајући на питање да ли ће бити продужен и рок за достављање приговора, 5. март, министарка је рекла да се и он продужава сходно продужетку основног рока.

"Тако да ће рок 5. март бити продужен сразмерно продужетку овог основног рока, али то је само за изјављивање приговора по поднетим пријавама", прецизирала је Софронијевићева.

Због великог интересовања наших грађана за упис права својине по закону "Свој на своме" и наглог повећања броја корисника у систему дошло је последњих дана пред истека законског рока до преоптерећености система.

Лана Миљковић Ђерић из села Прњавор, каже: "На свом рачуну поред своје потрошње коју је очитао мој исправни, легални, пријављени водомер, који је на пример у просеку негде 10 кубика сваког месеца, на ставку тог такозваног "растура" се преписује чак до 140 кубика свакога месеца. Што значи да ја негде око 100 евра сваког месеца бацим у воду, односно дам за воду."

А реална месечна потрошња Ђерића је око 900 динара. Са таквим проблемом сусрећу се и њихове комшије.

Нина Веселиновић из села Прњавор, додаје: "Лети имамо проблем да немамо воду. Заправо, готово два месеца једва да смо имали воду, рачуни су и даље били огромни. Дакле, 10 до 13 пута већи него што су реални."

Нада Вановац из села Прњавор, објашњава: "Ја сам одлучила да не плаћам растур и имам велико дуговање на основу растура, преко 200 000, с тим што не постоји рачун који сам добила, а да нисам платила воду коју сам потрошила и која је очитана на мом водомеру."

Тај растур настаје због отицања воде на делу мреже од централног водомера у селу до домаћинстава.

Небојша Јаковљевић, директор ЈKП "Водовод и канализација" Kрагујевац, наводи: "Пре свега, због старе хидротехничке инфраструктуре која је изграђена пре више деценија и која није апсолутно била у техничким стандардима ни за то време, а камоли сада. Тај квалитет водоводних линија је апсолутно неприхватљив и оне имају јако велико цурење на свим деловима и свим прикључцима. Друга ствар, за овакве "растуре" појављује се проблем великог броја нелегалних прикључака."

Тако житељи Прњавора, уз своју реалну потрошњу, плаћају и воду која исцури на делу мреже и "комшијама" које су се нелегално прикључиле.

Небојша Јаковљевић, директор ЈKП "Водовод и канализација" Kрагујевац, закључује: "Kолико ће од тог "растура" бити додељено свакоме од корисника зависи од онога колико је процентуално учешће његово у укупно евидентираној потрошњи на том централном водомеру."

У "Водоводу" тврде да, на основу уговора потписаног са Општином Баточина 2014. године, нису задужени за одржавање мреже од централног водомера до домаћинстава. Решење вишегодишњег проблема је, кажу, да се замене цеви и да је то питање за челнике општине. Из општине Баточина нису желели пред камере. Поручују да су упознати са проблемом растура у селима према Kрагујевцу. Најављују да ће у наредном периоду заједно са крагујевачким "Водоводом" покушати да нађу решење. До тада, вода наставља да цури, сваке године све више, па ће рачуни житеља појединих делова села, од Баточине према Kрагујевцу, и даље бити високи.

Како се додаје у саопштењу МУП-а, сумња се да је 30. јануара, у Улици Ратка Митровића на Чукарици, прерушен у достављача хране, позвонио на врата стана у којем се налазио двадесетпетогодишњи мушкарац и пуцао у њега.

В. М., који се сумњичи и за кривично дело недозвољено ношење оружја, одређено је задржавање до 48 часова и он ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужилаштву, наводи се у саопштењу МУП-а.

Иранске власти су потврдиле да је летелица "изгубљена", али и да је команда претходно добила све информације о кретању америчког носача авиона, који је праћен "сходно уобичајеним и правно регулисаним процедурама".

Одмах после овог инцидента, барел нафте поскупео је за два одсто. 

Ни ирански, али ни амерички извори нису навели где се тачно догодио инцидент, али су неколико дана раније, кинески сателити "пронашли" групу америчких бродова, укључујући и носач авиона "Абрахам Линколн" недалеко од острва Сокорта у Арапском мору.

Ова група ратних бродова је, у претходних неколико дана, узмакла безмало 700 километара од места на којем се налазила у тренутку када су претње новим нападом на Иран, пре десетак дана, достигле врхунац.

Други инцидент забележен је у Ормуском теснацу у којем су извиђачки дрон "мохаџер" и два наоружана глисера Револуционарне гарде пратила амерички танкер "Стена императив".

Према извештајима америчке Централне команде, Иранци су узмакли пошто су изнад танкера пролетела два борбена авиона Ф-16, док је кроз теснац прошао и ракетни разарач "Мекфаул".

У оба инцидента, америчке снаге тврде да су ирански глисери и дронови "агресивно" пришли носачу авиона и танкеру, те да су разарач и борбени авиони реаговали како би "заштитили средства и људство".

Одмах после обарања "шахида", Револуционарна гарда је ка носачу авиона упутила нову летелицу.

Американци су у воде око Ирана, последњих седмица, упутили 12 ратних бродова, укључујући носач авиона "Абрахам Линколн" и подморницу наоружану крстарећим пројектилима "томахавк".

Први пут, кинески медији објављују сателитске снимке распореда америчких снага на Блиском истоку и у Индијском океану, што је навело Централну команду снага САД да носач авиона "повуку" додатних 700 километара од Ирана.

Пројектили система "патриот", борбени авиони Ф-15, Ф-16, Ф-35 и летећи танкери КЦ-135 и транспортне летелице Ц-17 и ратни бродови у најмање шест америчких база на Блиском истоку главне су звезде серије сателитских снимака које је у протеклих десетак дана објавила кинеска компанија "MizarVision".

Кинези су снимили и писте базе "Дијего Гарсија" у Индијском океану из којих су, током америчких напада у јуну прошле године, полетели бомбардери Б-2 и 13 тона тешким бомбама ГБУ-57 разнели добар део дубоко укопаних објеката иранског нуклеарног програма. На новим снимцима, међутим, на писти ове базе види се само пар транспортних авиона.

На кинеске снимке, Американци су одговорили сателитским фотографијама нуклеарних центара Натанз и Исфахан на којима се, изнад кратера насталих током прошлогодишњих напада, виде новопостављени кровови, што Пентагон тумачи као доказ да Техеран покушава да обнови оштећене и уништене објекте.

Тензије у водама око Ирана и објављивање сателитских снимака распореда две војске представљају увод у преговоре о иранском нуклеарном програму и балистичким пројектилима, који ће у петак почети у Оману.

Амерички председник Доналд Трамп је запретио да ће у случају изостанка договора неминовно почети нови рат између две државе, "знатно жешћи" од 12 дана дугог сукоба из јуна прошле године.

Неђа Мандић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, изјавио је да је на састанку свакој земљи дато седам минута да изложи своје проблеме, али да Европска комисија није предложила конкретна решења, те да је сада у току прелазни период у којем треба доћи до решења.

За трајно решење, ипак, истиче да ће бити потребно од годину до годину и по дана.

"Разочарани смо што Европска комисија није имала конкретне предлоге, док су они очекивали то од нас. Једини предлог имао је министар Немања Старовић, који је позван да пошаље писани предлог. Знамо да можемо дати најбоље решење, па смо проследили колегама са Балкана предлоге да бисмо их усагласили", наводи Мандић.

ЕУ свесна последица по своју економију

Према његовим речима, на састанку Радне групе планирају да изнесу заједничке предлоге који ће обухватити увођење регистра превозника, тумачење статуса прекограничних радника и доказивање тог статуса, а најважније је зауставити хапшења и депортовање возача.

"Што више предлога дамо, брже ће се наћи решење. Привремено решење је успостављање сталне комуникације и размена информација о ситуацији на терену, као што су контрола, хапшења и депортовања, како би се спречила. Немамо ништа против контрола, али је потребно дати упутства да се возачи не хапсе", истиче Мандић.

Напомиње, такође, да превозници неће бити у блокади ако за месец дана добију прелазно решење, али указује да су и након завршетка блокаде настављена хапшења и протеривања возача.

"ЕУ је свесна да блокаде утичу на њихову економију и зато желе да нађу коначно решење", додао је Мандић.

Наглашава да још није прецизирано тачно време првог састанка Радне групе који би требало да се одржи следеће недеље, али да ће на њему учествовати амбасадори балканских земаља, транспортна заједница и представници превозника.