И одбрана и тужилаштво су другостепеном суду предложили да укине пресуду и наложи да се суђење понови.

Другостепени суд је у односу на Хркаловић и на другоокривљеног Дејана Миленковића, усвајањем жалбе јавног тужиоца, првостепену пресуду укинуо и у том делу предмет вратио на поновно суђење.

Преиначио је, такође, пресуду у погледу на трећеокривљеног Милорада Шушњића и повећао му казну за три године, осудивши га правоснажно на казну затвора од четири године.

Првостепеном пресудом Шушњић је био је осуђен на казну затвора од годину дана због кривичног дела злоупотреба службеног положаја, док је Миленковић био ослобођен од оптужбе да је извршио кривично дело злоупотреба службеног положаја.

У образложењу одлуке која се односи на Шушњића, другостепени суд је навео да је Виши суд правилно оценио олакшавајуће и отежавајуће околности на страни окривљеног, али веће Апелационог суда сматра да је првостепени суд дао пренаглашен значај олакшавајућим околностима, а умањен значај чињеници да је Шушњић дело извршио на месту начелника ПУ Нови Сад.

Апелациони суд, у односу на ослобађајући део пресуде, налази да је пресуда захваћена битном повредом одредаба кривичног поступка, која се огледа у томе да првостепени суд за Миленковића и Хркаловић није дао јасне разлоге због чега пресуда није могла бити испитана.

У одлуци се наводи да је за Хркаловић, када је реч о правној квалификацији у односу на оперативну обраду "Мангуста", пресуда морала бити у целости укинута, због чега ће првостепени суд у поновном поступку расправљати о свим кривичноправним радњама које су окривљеној Хркаловић стављене на терет.

Хркаловић је раније негирала да познаје вођу организоване криминалне групе Вељка Беливука, као и да има везе са убиством Властимира Милошевића 30. јануара 2017. године у центру Београда.

Негирала је и наводе да је наложила начелнику новосадске полиције да Дарка Елезa стави под оперативну обраду како би га заштитила од надзора других полицијских управа.

Оптужним предлогом Тужилаштва за организовани криминал, Хркаловић се терети за два кривична дела трговина утицајем у продуженом трајању, због чега је тужилаштво тражило да јој суд изрекне казну затвора од пет година.

Хркаловић се терети и да је 2018. године наложила начелнику Миленковићу да не поступи одмах по налозима судије за претходни поступак Вишег суда у Београду и поступајућег тужиоца, који су тражили да им се достави аутоматска обрада мобилног телефона Вељка Беливука, у то време окривљеног за убиство Властимира Милошевића 30. јануара 2017. у Београду.

Касније је Беливук правоснажно ослобођен од тих оптужби, а сада је у притвору и оптужен за најбруталнија кривична дела као вођа криминалне групе "Принципи", међу којима је седам тешких убистава.

Хркаловић се терети и да је са бившим начелником Полицијске управе Нови Сад Милорадом Шушњићем неовлашћено прислушкивала босанског криминалца Дарка Елезa, који је недавно изручен из Србије Босни и Херцеговини због низа тамо почињених кривичних дела.

Њему је притвор одређен јер, како је наведено у одлуци, постоји опасност да ће у кратком временском периоду поновити кривично дело за које се терети.

Према ранијем саопштењу тужилаштва, Бачулов је осумњичен да је са једним доктором из Београда крајем октобра договарао да наводно буде отрован, за шта би оптужили председника Републике Србије и актуелне државне власти, а што би, према њиховом мишљењу, за резултат имало омасовљење протеста који је био заказан за 1. новембар у Новом Саду и изазивање великих нереда, који би потом довели до државног удара и насилне промене власти у Републици Србији.

На терет му се ставља и да је 2. новембра 2025. године током хоспитализације у Клиничком центру Србије, користећи службени мобилни телефон запослених у КЦС, координирао насиље које се те вечери одвијало испред Дома народне скупштине, где су се одржавала два јавна скупа, један пријављени и један непријављени.

Први човек НИС-а наводи је у овом тренутку главни задатак руководства да одржава стабилност пословања, колико је могуће у постојећим околностима.

"Рад наше рафинерије, а последично и ХИП Петрохемије, тренутно је обустављен због недостатка сирове нафте. Тржиште снабдевамо дериватима из унапред спремљених резерви", рекао је Тјурдењев.

Подсетивши да је последњом лиценцом ОФАК-а компанији дат рок за промену власничке структуре до 13. фебруара 2026. године, рекао је да тај процес воде акционари, односно власници НИС-а.

"Према информацијама којима располажемо, акционари активно преговарају са неколико заинтересованих страна", навео је Тјурдењев.

"Панел је донео одлуку којом је измењена ранија одлука ЦИК-а, прихваћена препорука Канцеларије за верификацију при Централној изборној комисији, те је потврђена сертификација нашег политичког субјекта за учешће на ванредним парламентарним изборима, који ће бити одржани 28. децембра 2025. године", истиче се у саопштењу.

Овом одлуком, додаје се, створени су сви неопходни услови за учешће Српске листе у изборном процесу, у складу са важећим законским прописима и демократским принципима.

"Ово је још једна мала, али значајна победа српског народа", закључује се у саопштењу Српске листе.

Претходно је председник Српске листе Златан Елек изјавио је да је та странка поднела жалбу изборном панелу за жалбе и представке у Приштини на одлуку централне изборне комисије (ЦИК) да не сертификује Српску листу за изборе на КиМ 28. децембра.

Мисија Уједињених нација на Косову и Метохији (УНМИК) саопштила је да је забринута због одлуке Централне изборне комисије у Приштини да не сертификује Српску листу за парламентарне изборе и позвао ЦИK да обезбеди пуно поштовање интегритета изборног процеса.

У категорији извозно оријентисаних фирми награду је добила Снежана Карановић, чија фирма постоји 23 године и препозната је у производњи намештаја.

"Наша фирма извози алуминијумске профиле за завршне радове у грађевинарству, као и наше производе из наше радионице, плакарска врата и хрмове за намештај. Такође смо велика подршка домаћим фирмама које такође извозе у Европу", рекла је Снежана Карановић, власница компаније "Европрофил" из Београда.

Награде у категорији Успешан пословни модел и за интелектуалну својину, добиле су докторка Наташа Златарић и иноваторка Александра Јовић.

"Ова награда је велики подстрек и сатисфакција да наставимо даље, да будемо што бољи и да верујемо чврсто у своју визију, а то је задовољан пацијент, задовољан запослени", рекла је Наташа Златарић, лекар специјалиста из клинике "Еуромедик".

Александра Јовић из компаније "Галеб Електроникс" из Шапца истакла је да су добили награде за иновативност у компанији.

"Ми смо од породичне компаније, прве генерације од 2004. били лидери у фискализацији и пре три године смо наставили тај тренд и ширимо се у домену софтвера за фискализацију ГПС уређаја и за праћење", рекла је Јовићева.

Женско предузетништво у Србији је за скоро две деценије видно напредовало не само у смислу раста броја малих и средњих предузећа, већ и по томе што се повећао број предузетница које своје бизнисе заснивају на знању и новим технологијама.

"Оно што је победнице издвојило јесу пре свега параметри пословања, који се наравно евидентирају у процесу селекције. Њихове су пословне перформансе на завидном нивоу и сходно категоријама, рецимо у извозно оријентисаној категорији гледали смо да доминира извоз као основна делатност, док је код пословног модела било приоритетно то да имају диверсификован пословни модел", рекла је Сања Поповић Пантић, председница Удружења пословних жена Србије

"Оне заиста заслужују најбоље, заслужују још већу подршку, а све жене које су добиле признање жена-змај су заиста жене-змајеви. Треба нам такође много више жена у бизнису", навела је Бранкица Јанковић, експерткиња за људска права.

По уручењу награда, уследила је модна ревија дизајнерке Драгане Огњановић, једне од првих добитница награде "Цвет успеха за жену змаја".

"Циљ је да свака непокретност, да свака кућа, сваки стан, штала, амбар, да сви добију власника који их фактички користи, дакле, зато смо и рекли, ово више није ни легализација, ни озакоњење, ово је нешто што је најсличније поступку фомрализације у складу са највишим међународним стандардима", наводи Александра Софронијевић, Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, ступио је на снагу крајем октобра, а њиме се омогућава да власници бесправних објеката озаконе своју имовину уз накнаду од 100 до 1.000 евра.

Александра Софронијевић, Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре објашњава: "Цена за комерцијалне објекте је идентична цени коју би грађанин, инвеститор платио да данас поднесе захтев за грађевинску дозволу, за остале категорије, власнике породичних стамбених објеката и купце станова за зграде где је инвеститор побегао, нестао, није доступан државни, за те људе цена је више него прихватљива и симболична. Држава овим законом није хтела да прикупи новац, хтела је да реши вишедеценијски проблем".

У Смедеревској Паланци, посебан шалтер ради већ месец дана у циљу информисања, и како кажу, све је спремно за пријем грађана.

"Општини Смедеревска Паланка, поднето је негде око 11 хиљада захтева, према нашој процени, ми имамо негде око 25 хиљада неуписаних објеката, што сам сигуран, као и што сам слоган каже "Свој на своме", да ће суграђани већ од 8. децембра, од понедељка, имати могућност да на један брз, јефтин, дигитализован начин дођу до решења својих проблема”, наглашава Никола Вучен, предсеник општине Смедеревска Паланка.

Пријаве за упис права својине трајаће до 8. фебруара наредне године, а предвиђен је изузетак за оне који из објективних разлога нису поднели пријаву у прописаном року и то би могли урадити у року од годину дана од дана ступања на снагу закона, уз доказе на основу којих би могла да се утврди оправданост за неподношење пријаве.

Теодора Стевановић, ученица Земунске гимназије, каже: "На саму идеју за пројекат дошли смо тако што смо желели да радимо неке локалитете, да кажем, пећине и да обрађујемо нешто што нико да сад није радио зато што, на пример, овај део Ваљева није био обрађен о стању као колико има зглавкара, односно какви су услови у тим пећинама."

Kонференција "Kорак у науку" прилика је да размењују питања и критике, зашто да не, али поткрепљене аргументима. Млади истраживачи у Петницу нису дошли само из свих крајева Србије, већ и из земаља у окружењу.

Урош Зрилић, ученик Гимназије у Бања Луци, додаје: "Од малих ногу сам се занимао за астрономију. Сећам се да сам се први пут заинтересовао кад сам купио неку енциклопедију још као мало дете. Видео сам, негде сам наишао на рекламу за семинар Петнице и баш ме заинтересовало. Желео сам да видим како то изгледа и још од првог семинара сам одлучио да ћу да наставим."

Ове године биће презентовано 80 радова, десет више него претходне. Научна конференција мотивише младе истраживаче.

Станислав Милошевић, програмски директор Истраживачке станице Петница, објашњава: "На тај начин заокружује се оно што ми зовемо научно образовање. Дакле, од полазне идеје, идеје за пројекат, рада са ментором, "чешљања" литературе, коришћења неких напредних метода у анализи и тако даље, тумачење резултата, тумачење њихове поузданости и, на крају, њихова презентација и писање рада."

Kолико су Петничари радознали и креативни говоре и називи њихових пројеката. На пример Марија из Врбаса испитивала је утицај екстракта нима на агресивност код црног баштенског мрава.

Изразио је задовољство што је посетило Пирот, "град који се налази у фази модернизације, оживљавања и подршке Источној Србији у оквиру интегралног пројекта намењеног овом региону".

Како каже, Пирот представља добар модел града који је већ изузетно развијен, али захтева даља улагања.

"Занимљиво је да град са око 50.000 становника поседује значајне индустријске потенцијале, али и потенцијале за развој кадрова. Разговарали смо о могућности оснивања факултета у оквиру Универзитета у Нишу, односно одељења нишког Универзитета, уз врло занимљиву идеју, засновану на анализи потреба и заинтересованости локалне заједнице, али и могућности креирања студијских програма специфичних за Пирот, који већ има снажну индустријску базу", рекао је Мацут.

Навео је и да је од других стратешких пројеката поменуто и враћање војске у Пирот, што је један од приоритета Владе Србије и државе у целини, како у погледу модернизације и прилагођавања савременим трендовима, тако и обнове војне инфраструктуре.

"На том пољу постоји пуно разумевање и подршка граду", рекао је премијер Мацут и додао да Пирот поседује завидне индустријеске капацитете.

Говорећи о индустријским капацитетима, могућностима и повезивању са образовним сектором, Мацут је изразио веру да ће се пронаћи добра решења и да ће Пирот наставити да буде снажан индустријски центар на важном коридору од Београда ка Софији.

"Близина бугарске границе представља додатну предност, која може да допринесе привлачењу студената из региона и развоју будућег универзитетског центра у овом делу Србије. Сматрам да је ово добар начин да се интегришу потребе државе, привреде и локалне заједнице, како би се побољшали услови живота и задржали високообразовани људи у Пироту. Верујем да ће Универзитет у Нишу имати значајну улогу у ширењу високошколског простора у Србији", нагласио је Мацут.

Градоначелник Пирота Владан Васић је рекао да је званично председнику Владе предата иницијатива да Пирот постане академски град, односно за оснивање високошколске установе у оквиру Универзитета у Нишу, са седиштем у Пироту.

"Надам се да ћемо у наредном периоду радити на том пројекту. Очекује нас још доста изазова, али кључна ствар је да смо разговарали о теми и наишли на значајно разумевање председника Владе", навео је Васић.

Према његовим речима представљено је и 20 развојних циљева Града Пирота за период од 2024. до 2028. године. 

"Многи од тих пројеката већ су у фази реализације, али постоје и стратешки пројекти које без подршке Владе Србије не можемо да спроведемо - пре свега повратак војске у Пирот, оснивање високошколске установе са седиштем у Пироту у оквиру Универзитета у Нишу и налажење стратешког партнера за Тигар. Највише времена посветили смо идеји оснивања факултета", рекао је градоначелник Васић.

Током расправе на седници Одбора, чланови Одбора из владајућих странака су истакли да је процес избора чланова Савета РЕМ-а транспарентан и да опозиција намерно опструише и одуговлачи тај процес, док су чланови Одбора из опозиционих странака тврдили да власт одуговлачи са избором чланова Савета РЕМ-а да би, како су тврдили, контролисала рад тог тела.

Посланица из СНС-а Наташа Јовановић рекла је да опозиција намерно опструише процес и позвала све чланове Одбора да наставе тај процес и испоштују до сада изабране чланове Савета РЕМ-а и Устав Србије.

Одбор на почетку седнице није прихватио предлог посланице Народног покрета Србије Иване Роквић да се на дневни ред уврсти и захтев Министарству културе да достави извештај Одбору о министру Николи Селаковићу, који је дао изјаву у ЈТОK као осумњичени у случају "Генералштаб".

Одбор за културу и информисање донео је 13. новембра Одлуку о покретању поновног поступка за предлагање кандидата за члана Савета РЕМ-а из категорије националних мањина, пошто је Скупштина Србије 12. новембра изабрала осам од девет чланова Савета РЕМ-а, а није изабран кандидат савета националних мањина.

Тада су били предложени Мухедин Фијуљанин и Љумтурије Амети, али ни један није добио потребних 126 гласова.

На локалним изборима које су 12. октобра оргранизовале привремене албанске власти у Приштини, кандидати за градоначелнике Српске листе победили су у свих 10 општина са српском већином.

Српска листа је освојила и већину одборничких места у тих 10 општина.

На челу четири већински српске општине на северу КиМ од априла 2023. били су градоначелници Албанци, који су изабрани на ванредним локалним изборима након што су у новембру 2022. представници Срба напустили привремене институције због једностраних и ескалаторних потеза Приштине и непоштовања споразума.

Излазност на тим изборима била је мања од 3,5 одсто, а градоначеници Албанци који су тада изабрани у зграде општина ушли су уз помоћ тзв. косовске полиције.

За време док су они били на челу локалних самоуправа на северу Покрајине, исељене су српске институције из зграда у којима су радиле, измењени називи улица, уклоњене табле са називима насеља на ћирилици и постављене табле где су називи прво на албанском језику, а потом на српском језику на латиници, често исписани са грешкама.

Јелена Стефановић, директорка ОШ "Мирко Јовановић" Kрагујевац, каже: "Настава ромског језика се одвија од првог до осмог разреда, у три хетерогене групе, у трајању од два часа недељно. Поносни смо на то да смо се као школа оснажили, јер на овај начим желимо да промовишемо све оне демократске вредности које су врло важне за ромску заједницу."

Наставници кажу да ђаци уче основе језичке структуре, слова, речи и изговор, али и ромску књижевност, традиционалне приче, музику и обичаје. На часовима се радо јављају, понављају реченице које чују од учитеља и не крију понос што у школским клупама могу да говоре матерњи језик. О томе кажу:

-Долазим сваке недеље да бих учила ромски језик и да се дружим са другарима.
-Волим да учим ромски језих да бих могла кући да причам са својом породицом.
-Да бих могао да причам са другарима који исто долазе да уче ромски језик.
-Да причам са мамом и татом на ромском језику и кад порастем да идем у друге државе и причам на свом језику.

Резултати програма не изостају. Деца која похађају ову наставу показују веће интересовање за школу, боље језичке вештине и укљученост у ваннаставне активности. Често недостаје стручни кадар, предавачи који знају ромски језик и имају наставничку квалификацију, што у Kрагујевцу није случај. У шест школа ради исто толико педагошких асистената, и један у предшколској установи.

Љубиша Павловић, педагошки асистент за ромски језик, додаје. "Ту смо да деци пружимо максималну подршку како би се осетила сигурно и безбедно. Да учинимо то да се ромска деца одрже у образовном систему, радимо поред додатне подршке у основној школи и на подршци у средњој школи и до факултета па и до запослења."

Зоран Павловић, наставник ромског језика, објашњава: "Негде се деца радо враћају свом матерњем језику који, иако не знају или губе, просто препознају и са којим много лакше могу да схвате колико јесу у заједништву и колико јесте важно то за нашу ромску заједницу."

Деца кажу "Да се не заборави ромски језик". Сада, када многи језици и културе нестају, крагујевачке школе шаљу јасну поруку да ромски заслужује да буде сачуван, не само у домовима, већ и у школама.

Куриозитет је да је народ у Варнасију (Бенаресу), духовном средишту хиндуизма на светој реци Ганг, поводом његовог доласка, спонтано приредио религиозно обојену прославу под отвореним небом, током које су певане песме, приношена храна и цвеће и изговаране молитве пред фотографијама лидера две земље.

Западне новинске агенције које доминирају глобалним информативним токовима склоне су да топли пријем руског председника на јужноазијском потконтиненту упрошћено објасне личним афинитетом између два диктатора - о њиховом виђењу руског лидера не треба трошити речи, већ само треба појаснити да и индијски премијер Нарендра Моди трпи оштре британске и ЕУ критике да је деспот и ултранационалиста који грубо крши права националних мањина.

Те јавне осуде су се јавиле након што је његова влада 2018. донела одлуку да упркос санкцијама Запада Русији због заузимања Крима наручи руски противавионски систем "С-400", а учестале су након што је одбила да политички и економски изолује Москву после почетка њене интервенције у Украјини.

Такође, западне новинске агенције шкрте су и када су у питању информације о конкретним темама разговора у Њу Делхију - зато више детаља о посети председника Путина престоници државе потконтинента ваља потражити у индијским гласилима.

А она, мада има и оних која због своје антикинеске настројености изражавају забринутост да би Русија с обзиром на садашње геополитичке околности и сукоб са Западом могла да падне у економску зависност од Кине и случају неког будућег сукоба између Њу Делхија и Пекинга одлучно подржи кинеску страну, листом приповедају о традиционалном пријатељству између своје земље и Москве.

Нераскидиво пријатељство

Тако се помиње чињеница да су совјетски инжењери, када је Индија стекла независност, у значајном броју били послати у ту многољудну земљу и практично ударили темеље њене тешке индустрије, пројектујући челичане и друга постројења, испоручујући и монтирајући машине и преносећи своја стручна знања.

До краја 20. века чак око 75 одсто војне технике у индијском поседу било је совјетског и руског порекла - све од ручних ракетних бацача, преко тенкова до хеликоптера, борбених авиона и подморница.

Посленици седме силе у Индији са захвалношћу и поштовањем говоре о чињеници да се Совјетски Савез, упркос идеолошком афинитету, није ставио на страну Кине током њеног пограничног рата са Индијом, као и о томе да је Москва послала ратне бродове и подморнице наоружане конвенционалним и нуклеарним оружјем 1971. године да заштити Индију након што је избио рат за стицање независност тадашњег Западног Пакистана, данас Бангладеша.

Наиме, Индија, која је подржавала ту борбу за осамостаљење, ушла је у ратни сукоб са Источним Пакистаном након што је он превентивно бомбардовао аеродроме на њеној територији. На ангажовање индијске војске, САД су реаговале тако што су послале свој носач авиона "Ентерпрајз" у Бенгалски залив како би подупреле покушај Источног Пакистана да угуши побуну у Бангладешу и припретиле Индији - ту интервенцију Вашингтона, дакле, осујетио је СССР.

Индијски новинари подсећају своје гледаоце и читаоце и да је Москва небројено пута ставили вето на резолуције у Савету безбедности Уједињених Нација чији су спонзори биле државе Запада, а које су осуђивале Индију, укључујући ту и ону која је биле поднесена након што је Њу Делхи у мају 1974. извео своју прву нуклеарну пробу. Штавише, јавна је тајна да је Москва дала неопходну техничку и материјалну помоћ за развој индијске нуклеарне бомбе.

Даље, Совјетски Савез је 1975. године лансирао у свемир први индијски сателит, обучио и 1984. из Бајконура ракетом "Сојуз" у космос послао првог индијског астронаута Ракеша Шарму, те дао крупан допринос индијском свемирском програму, снабдевши ту земљу ракетним моторима и другим потребним технологијама у време када је она била под санкцијама Запада због свог нуклеарног програма и сукоба са Пакистаном.

Отуд, тврде индијски новинари, тешко је наћи неки догађај или потез владе који би наишао на веће одобравање народа од угошћавања председника Владимира Путина, шефа државе која је постојан, веран и проверен пријатељ Индије.

Или, како кажу уредници индијског ТВ канала "Бизнис тудеј", који истиче да су се премијер Моди и председник Путин сусрели укупно чак 18 пута под најразличитијим околностима, "Москва и Њу Делхи увек стоје заједно".

Када се, дакле, узме у обзир оваква историја односа постаје јасно зашто индијска влада, и сада када на власти више није левичарски оријентисана Конгресна партија, када трпи политичке притиске Запада због својих набавки руске нафте и економски удар Вашингтона у форми високих царина од 50 одсто, не одустаје од блиских односа са Москвом.

Односно, потпуно је разумљиво зашто Русија и даље има посебно место у индијској спољној политици иако Њу Делхи последњих година, у складу са својом политичком филозофијом независности и несврстаности, настоји да диверсификује своје односе са иностранством, па поред БРИКС-а и Шангајске организације за сарадњу у којима су важни чланови Кина и Русија, делује и у Квадрилатералном форуму за безбедност који предводе САД, те настоји да поред руског, пазари и веће количине америчког и француског оружја.

Ефикасни С-400 утабао пут за још моћнији С-500

Поједини индијски медији говоре и о могућности склапања највећег посла свих времена између две државе када је у питању купопродаја наоружања - набавци неколико батерија најновијег и најмоћнијег руског противракетног и противавионског система "С-500", који би њихову земљу могао да кошта десетине милијарди долара.

Индијска армија и држава упркос политичким уценама и пропагандним притисцима Запада нису били одустали од набавке руског противваздужног система великог домета "С-400", који је у пролеће ове године доживео и своје ватрено крштење на јужноазијском потконтиненту, када је подржао индијску авијацију у кратком али жестоком дуелу са Пакистаном.

Судећи по писању индијских медија, команда армије и влада у Њу Делхију задовољни су противавионским и противракетним дејством руског система, као и начином на који се уклопио у рад са авијацијом и јединицама опремљеним домаћим балистичким ракетама "брамос".

Зато је Њу Делхи сада заинтересован да набави и систем "С-500", који има још већи домет, те може да обара пројектиле и летелице на удаљеностима до 600 и висинама до чак 200 километара.

Он је средство стратешке важности, које би Индији омогућило да угрози авионе за навођење и еклектронску борбу дубоко у територији Пакистана, који су се у недавном сукобу показали есенцијалним у рушењу неколико индијских ловаца.

Те летелице за извиђање, рано узбуњивање и навођење познате као "авакс" су са велике даљине прикупљале и прослеђивале информације пакистанским борбеним авионима кинеског порекла "Ј-10", који су их онда користили да пројектилима "ПЛ-15" домета чак 300 километара (успешно) гађају мете које су ван опсега њихових радара, држећи са на безбедној удаљености, ван домашаја апарата индијског ваздухопловства.

Наравно, "С-500" би Њу Делхију био врло користан не само за евентуални будући сукоб са Пакистаном, већ уопште за одбрану од интерконтиненталних (нуклеарних) балистичких ракета, покривање своје огромне територије и затварање неба над Индијским океаном - он би деловао као моћно средство одвраћања и у односу на најснажније војне силе, попут Кине или САД.

Индијски медији јављају да су Руси вољни да део производње "С-500" (могуће, ракетног горива и пројектила у склопу тог система) препусте индијским компанијама и тако допринесу запошљавању, развоју војне индустрије и већој материјалној независности Индије.

Слично важи и за екстремно покретљиви и убојити ловац-бомбардер "Су-57", који би након продаје првог контингента, био произвођен у Индији по руској лиценци - индијски медији тврде да ће током Путинове посете бити настављени преговори и о тој тематици.

Поједини индијски стручњаци, међутим, сматрају да би уместо куповине "С-500", која би Индију изложила новим санкцијама Запада, било једноставније и експедитивније купити више нових батерија "С-400", за које већ постоји уговор и обучено људство. Опрезнији међу њима кажу и да се набавка "Су-57" не може очекивати пре окончања рата у Украјини.

Индијски медији ових дана преносе и да је руска дума индијској армији одобрила реципрочно коришћење војних инсталација, попут аеродрома и лука, на својој територији у логистичке сврхе.

Планира се богата и свестрана економска размена

У посети Њу Делхију, поред председника Путина и министра одбране Андреја Белоусова, налазе се и министри финансија, економског развоја, пољопривреде и здравства, као и гувернерка централне банке Елвира Набиулина, што је јасни показатељ да ће током боравка руске делегације у Индији бити склопљено мноштво пословних и финансијских споразума.

Индијски медији тврде да је реч наставку куповине руске нафте, али и о руском увозу индијске електронике, лекова и робе широке потрошње, будући да је највећа држава планете изгубила изворе снабдевања том робом са Запада, а Индија жели да смањи свој џиновски трговински дефицит у робној размени са њом. Тај дефицит је, због увоза великих количина руске нафте, у фискалној 2024. износио чак 59 милијарди америчких долара.

Индијска гласила тврде да су Руси заинтересовани да укључе индијске компаније у производњу ледоломаца, развој лука и ресурса у руском делу арктичког појаса, као и да нуде да обуче индијско војно особље за деловање у екстремним условима који владају у тим пределима. По њима, Русија је заинтересована и да користи пристаништа која је у луци Чабахар на крајњем југу Ирана закупила Индија како би остварила лакши приступ Индијском океану.

Индијски медији такође јављају да ће председник Путин током своје дводневне посете отворити студио руског гласила на енглеском језику, телевизије "Раша тудеј" (РТ), чији је рад, подсећају они, забрањен у Европској унији 2022. године.

Односи између две земље тако, упркос снажним пристисцима са Запада, остају врло блиски, свестрани и садржајом богати.

Јавни медијски сервис Србије ни на који начин није учествовао у организацији, техничкој подршци или реализацији било ког догађаја који је био предмет помињања.

Због оваквих лажних и злонамерних тврдњи, РТС ће предузети све законом прописане мере ради заштите својих права.

Цене ће бити на снази наредних седам дана.

"Општина Велење оштро осуђује сваки такав чин и наглашава да у нашем граду нема места за вандализам и нападе на културну и историјску баштину", навела је општина.

Полиција у Велењу пронашла је бронзану главу у гепеку четрдесетдеветогодишњег мушкарца, преноси портал 24УР.

Пронађен је на основу дојаве грађанина који је приметио да мушкарац утоварује велики метални предмет у возило, а како наводи полиција аутомобил је имао две различите хрватске регистарске таблице.

Споменик Титу у природној величини израдио је вајар Антун Аугустинчић за Титово родно место Кумровец 1947. године, а за Велење је 1977. године. На основу оригинала и на захтев Скупштине општине Велење, израђен је споменик у природној величини.

Аутору су у моделирању скулптуре помогли академски вајари Владимир Херљевић и Иван Павић. Споменик је откривен 25. јуна 1977. године, поводом 40. годишњице ступања Тита на чело Комунистичке партије Југославије, оснивачког конгреса Комунистичке партије Словеније, а локацију за постављање статуе одабрао је сам аутор.

На граничном прелазу Евзони на грчкој граници са Северном Македонијом, пољопривредници су накратко дозволили пролаз да би смањили гужву у саобраћају, а затим су га поново блокирали.

У Малгари, пут ка Атини блокиран je са око 300 трактора и остаје затворен на неодређено време, а пољопривредници поручују да ће тамо, припремајући нове блокаде, остати до испуњења њихових захтева.

Према извештају ЕРТ-а, нове барикаде на путевима постављају се у префектури Солун од данас.

Очекује се да ће пољопривредници из источног Солуна и Халкидикија поређати своје тракторе близу аеродрома, док ће пољопривредници из Пијерије одвести своје тракторе до тунела Катерини.

Сутра ће пољопривредници из Лагадаса и Дримоса бити на излазу са ауто-пута Егнатија према Солуну.

Пољопривредници из Магнезије постављају нову блокаду сутра и на ауто-путу Патхе близу Микротивеја, док су пољопривредници Алмироса и Р. Фераиоса, након састанка, одлучили да изађу на пут како би направили снажну блокаду усмерену на аутопут Атина-Солун.

Јуче су у Лариси пољопривредници из Никеје и Кардице са својим тракторима отишли ​​на централни трг како би подржали пољопривреднике којима је требало да се суди, захтевајући њихово ослобађање. Након тога су се вратили, а о евентуалним новим блокадама и појачавању блокада одлучиваће за недељу дана.

Грчки пољопривредници протестују од 30. новембра против владе због процењеног мањка од 600 милиона евра у помоћи ЕУ и другим исплатама.

До кашњења у исплатама дошло је усред истрага о скандалу у којем су неки пољопривредници наводно фалсификовали власништво над земљом и стоком како би добили пољопривредне субвенције ЕУ.

Пољопривредници, поред питања која се тичу свих њихових колега, захтевају да се из управљања пољопривредним питањима уклоне технократе и да у свим процесима који се тичу њих буду заступљени пољопривредници.

Неки отворено говоре о оснивању Пољопривредне коморе. Европско јавно тужилаштво (ЕППО), које истражује кривична дела против финансијских интереса ЕУ, саопштило је да је ове године пронашло доказе да су грчки пољопривредници, уз помоћ државних званичника, проневерили средства ЕУ.

Грчке власти су покренуле засебне истраге, а парламент испитује рад владине агенције ОПЕКЕПЕ, која сваке године расподељује око 2,5 милијарди евра помоћи ЕУ стотинама хиљада пољопривредника.

Влада, која је обећала транспарентност, признала је да је прва рата субвенција ЕУ нижа него прошле године и да је више од 40.000 захтева пољопривредника тренутно под истрагом.

"То је саставни део моје професије лекара, хирурга, али и саставни део васпитања. Мислим да у души сваког човека постоји жеља да се помогне, да се буде солидаран и да тиме обогатимо сопствену личност и да осетимо нека задовољства помажући другима", рекао је Радовановић.

Истакао је да волонтери у Црвеном крсту Србије имају неспорни мотив помоћи другима када је то најпотребније.

"Код нас су волонтери различитих профила занимања, година и наравно имамо и различите програме. Ако гледамо програме у којима су највише помогли, то је програм мотивације добровољног давалаштва крви где смо у акцијама прошле године прикупили 145.000 јединица крви", навео је Радовановић.

Како каже, обучили су преко 35.000 људи за програм лаичке прве помоћи.

"Такође, обучили смо око 85.000 младих људи и разговарали са њима о проблемима и опасностима трговине људима. Превентивни програми, здрави стилови живота и оно где такође волонтери учествују то су социјални програми где смо помогли преко 360.000 људи", истакао је Радовановић.

Додаје да имају и оне најстарије волонтере који раде у социјалном програму и помажу око 11.000 старијих суграђана.

"Стални план Црвеног крста, за сваку наредну годину, је повећати волонтерску базу. Повећање волонтерске базе је мера ефикасности и квалитета рада, а ми је на срећу сваке године повећавамо и дошли смо до те цифре – 69.000. Наш циљ и јесте да повећавамо базу и да имамо све више младих људи", закључио је Радовановић.

Покретачи круга доброте

Волонтери су срце сваке хуманитарне организације.

Генерални секретар Црвеног крста Србије Љубомир Миладиновић рекао је, гостујући у Дневнику, рекао је да се светски дан волонтера обележава раднима активностима и едукацијама.

Богдан Јашовић волонтира од своје осме године.

"Дошао сам у Црвени крст са својом комшиницом пре двадесет година. Волонтирање је нешто најлепше што некоме може да се деси. Стекао сам велики број лепих тренутака", истакао је Јашовић.

“Оно што је добро, то значи да нећемо зависити од тога да морамо да увозимо ванредне количине гаса, оно што не можемо да извучемо из гасних складишта. И чули смо да је повољнија цена, што значи да неће доћи до поскупљења, јер смо већ видели неке коментаре, ако не буде новог аранжмана са Гаспромом да ће то значити скупљи гас”, навела је Путниковићева.

На питање како тумачи то што смо добили краткорочни уговор, Путниковићева верује да је то геополитичка прича.

“Чули смо са руске стране да то нема никакве везе са НИС-ом, али нам нису рекли зашто нису Србији понудили дугорочни уговор, тим пре што ми нисмо увели те санкцијама. Очигледно постоје неки њихови разлози зашто они то нису радили, поготово што имамо ситуацију да је Гаспром, који је сувласник у подземном складишту гаса у Банатском двору, отпочео повећање капацитета заједно са својим партнером из Србије. Значи, они не планирају да оду из Србије”, истиче Путниковићева.

Каже да су они такође сувласници и на гасоводу Балкански ток или Турски ток који од Бугарске иде до мађарске границе.

Ипак, поручује да није згодно спекулисати зашто је одлука била таква.

“Чујемо разноразне коментаре и мислим да они само плаше људе. То нам заиста није потребно, имамо превише проблема и без тога”, додаје Путниковићева.

Говорећи о томе како таква ситуација са гасом утиче на позицију Србије у вези са НИС-ом, Путниковићева каже да то не треба повезивати.

“Овде се преговара Гаспромњефтом и мислим да је држава Русија укључена у те преговоре, као што је и код нас што се тиче НИС-а укључена држава. На релацији Вашингтон–Москва сигурно се преговара не само о Гаспромњефту, већ и о Росњефту и Лукоилу”, каже Путниковићева.

Шта Лукоилова лиценца значи за Србију

Указује да је добра ствар је што су САД продужиле оперативну лиценцу Лукоилу до 29. априла идуће године.

“Мислим да то указује на то да су Американци спремни да попусте мало руским компанијама и то вероватно има утицаја због Трамповог мировног плана за рат у Украјини. Имао је једну од тачака да постепено дође до обустављања санкција против руских енергетских компанија. Не кажем да је ово сада производ тога, али очигледно постоји са америчке стране добра воља да се учине неки уступци”, додаје Путниковићева.

Када је реч о томе колико је Србији олакшана ситуација сада када је Лукоил добио оперативну лиценцу до априла, Путниковићева истиче да ће Лукоилове пумпе наставити да раде у Србији, али и да ће Лукоил моћи да увози гориво.

“Видимо шта ће бити са Лукоиловом рафинеријом у Бугарској, јер се Лукоил буни зато што је Бугарска држава кренула да ради неку врсту национализације, али у суштини Лукоил је компанија која сигурно може да обезбеди допремање нафтних деривата у Србију и то ће помоћи. Да су остале санкције против Лукоила, онда би било питање шта држава сама организује, шта организују МОЛ, ОМВ и Хеленик Петрол. Овде сад имамо још једног играча који може помоћи”, поручује Путниковићева.

Поред тога, додаје, Лукоил има 112 бензинских пумпи по целој Србији, као и да би отежало ситуацију да и су и те пумпе морале да престану са радом.

“То би значило да људи који немају у близини ОМВ, МОЛ, Хеленик Петрол или неку приватну да морају да иду и можда 20-30 километара до неке прве бензинске станице да наточе гориво. И то је један велики проблем, јер је НИС једини који је задржао бензинске пумпе по селима. И ви ћете сад имати ситуацију да ће неки сељак морати, пошто не може трактором на ауто-пут, да у ауто ако га има ставља канистере и да иде по гориво негде на ауто-пут да купи дизел за свој трактор”, додаје Путниковићева.

Србији недостаје цистерни, хоће ли изнајмљивање повећати цене деривата

Србија је приморана да увози гориво. Председник Вучић је рекао да нам за то недостаје 145 цистерни како бисмо увезено гориво могли да равномерно распоредимо.

“Цистерне свакако могу да се изнајме негде у окружењу, можда не можемо да их купимо тако брзо, можда их нема на тржишту, али претпостављам да ће то само утицати на трошак у коначној набавци горива које се допрема из иностранства”, додаје Путниковићева.

На питање колико ће се то одразити на цене деривата, Путниковићева каже да ћемо видети, јер још није дошло до поскупљена будући да се троше залихе и да се гориво набавља.

“Верујем да ће то на крају бити прорачунато колики је трошак допремања тог горива и да се онима који раде на снабдевању тржишта у ванредним условима одреди да имају одређену зараду. Нико не ради за џабе, али у принципу је то можда начин да се размисли и о томе не да држава има сад неке своје цистерне, али да се направи неки систем како да се у ванредним условима функционише, можда може из неке од суседних земаља да се позајме цистерне”, објашњава Путниковићева.

ЕУ потпуно забрањује увоз руског гаса, треба ли Србија да брине

Док Србија решава своју ситуацију са гасом, Европска унија се спрема да у неколико етапа потпуно забрани увоз руског гаса. Дописник РТС-а из Брисела каже да тај договор, који је постигнут између земаља чланица и Европског парламента, треба само да буде формализован, као и да подразумева прецизни календар постепеног, али потпуног обустављања увоза руског гаса до новембра 2027. године.

“Међутим, неке земље су и пре ове одлуке драстично смањиле увоз руског гаса и са 45 одсто он је спао сада на неких 12 одсто”, додаје Гајић.

Ипак, додаје, да статистике показују да је заправо увоз течног гаса порастао у овој години у односу на претходну и да и даље постоје земље које увозе пре свега течни гас.

“Знамо да се на гас из Русије ослањају Словачка и Мађарска, али увозе га и Француска и Белгија која је највећи увозник руског гаса. Између осталог зато што су луке у Белгији на Северном мору оспособљене за увоз течног гаса и преко тих лука се увози и у друге земље. Међутим, Белгија каже да је спремна да поштује овај календар и да у практично следећих годину дана обустави увоз течног руског гаса до 1. јануара 2027”, наводи Гајић.

Напомиње да се та одлука не односи на транзит гаса кроз земље чланице ЕУ.

“То значи да би земље као што је Србија или Босна и Херцеговина, да они могу да рачунају на транзит. Додуше, говори се о неким додатним мерама надзора које би требало у том случају применити, како би било сигурно да тај гас иде земљама изван Европске уније, које не морају да поштују ову одлуку, а не на неку другу дестинацију. Дакле, уверавања из Европске уније су да се та одлука не односи на транзит и не односи на Србију и друге земље које су у сличној ситуацији”, објашњава Гајић.

Ипак, напомиње да је ово одлука ЕУ са којом у неком средњем или дужем року треба да се усклађују и земље кандидати.

“Дакле, Србија као земља кандидат, ако оваква законска европска регулатива остане на снази, имаће обавезу да се усклади са обавезом обустављања увоза руског гаса”, поручује Гајић.

Путниковићева наводи да је реч о уредби ЕУ коју већ нису подржале Словачка и Мађарска.

“Они неће да одустану од руског гаса, јер им је он најјефтинији и кажу да би то угрозило њихову привреду. Тако да ћемо видети како ће се заправо земље чланице односити. Ова уредба треба још да буде усвојена. Ово је предлог уредбе који је доста стриктан по питању тих датума, али је Брисел одустао од доношења оваквог закона баш зато што су неке чланице најавиле да неће бити усвојен од њихове стране”, додаје Путниковићева.

На питање које су алтернативе Србији, Путниковићева каже да се повећа капацитет из Азербејџана, ако то буде могуће, јер многе земље сада хоће да купују од њих.

“Што се тиче Александруполиса, тамо је сада ремонт у питању, али за ове две године ће се завршити овај гасовод кроз Северну Македонију и кроз Грчку, да можемо да добијемо и тим правцем. Треба да се изгради гасовод ка Румунији и оно што је добро, ми имамо поред Балканског тока још један улаз из Мађарске, којим смо некад добијали гас који је стизао преко Украјине и ми тим правцем можемо да добијемо гас из било које земље где стигне као течни гас и онда можемо да га купујемо. Наравно, биће скупље, али то је већ друга прича”, закључује Путниковићева.

"Законом из 2006. и изменама из 2007. године није било предвиђено да професионални војници буду примљени у јединице ВС на неодређено време. После напуњене 53 године ти људи су отпуштани из војске јер су до тада радили искључиво под уговором. Сагледавајући ситуацију у ВС схватили смо да велики број људи није знао шта после отпуста из војске. Изменама закона омогућили смо професионалним војницима да могу да буду примљени на неодређено време, што ће свакако повећати мотивисаност и тих људи, и оних који ће тек доћи у ВС. Они сада могу да планирају своју будућност и будућност својих породица, а реч је о 10.000 људи", објаснио је у разговору за РТС министар одбране Братислав Гашић.

Што се тиче полемике у парламенту вођене око члана 19 закона, а који се тиче ингеренција председника и хијерахије у војсци министар одбране каже да када је реч о команди ништа неће бити промењено.

"Измена закона који је усвојен неће променити ништа на том пољу. Реч је о политичком спину, нема ништа иза тога", рекао је Гашић

После 14 година, у српској државној каси предвиђен је новац за обавезно служење војног рока.

"Протеклих годину дана се интезивно радило на томе да би војни рок могао да буде враћен. Само у овој години 125 објеката је реновирано, а има још објеката које треба реновирати а оштећени су у бомбардовању. За прво време реч је о 75 дана војне обуке, они ће и после одслужења војног рока као војни обвезници бити позивани на вежбе. Кроз сагледавање могућности и потреба и војске и младих људи доносићемо одлуке. Мислим да је у овом тренутку то оптимално решење", рекао је министар одбране.

Када је реч о безбедности земље и окружења министар каже да је и поред свакодневних изазова ситуација стабилна. Вести о куповини оружја од стране Хрватске као и турски дронови на територији Косова и Метохије за министра одбране нису изненађење.

"Више није вест да се било ко у свету наоружава. Војска Србије је актер стабилности у региону, велика ставка у буџету су нова улагања у опремање војске. Помно пратимо догађаје у свету, а мудра политика да имамо пријатеље на све четири стране света омогућава нам да опрему купујемо по повољнијој цени. Наша наменска индустрија и војни институти предано раде на усвајању нових знања, то није процес који траје годину дана већ 12 година, где смо од једне уништене војске стигли до модерне и опремљене", рекао је у разговору за РТС министар одбране Братислав Гашић.

Најгласнији су били из амбасада САД и Немачке, али тај покушај осудили су и представници ОЕБС-а, УНМИК-а...

“Такве акције штете стабилности и америчким интересима, укључујући и наставак стратешког дијалога Вашингтона и Приштине”, поручили су из америчке амбасаде.

На сличан начин реаговали су и прошлог децембра када није прихваћена пријава СЛ за изборе 9. фебруара на којима је ова странка добила девет од десет посланичких мандата.

Истоветно се догодило и августа ове године уочи локалних избора на којима је СЛ освојила десет од десет општина са српском већином.

Представници Српске листа саопштили су јуче да су поднели жалбу на овакву одлуку централне изборне комисије (ЦИК).

Курти против "коалиције рационалних странака"

У разговору за Интернет портал РТС, политички аналитичар из Приштине Шкељзен Маљићи нуди једноставно објашњење. 

Уверен је да је Курти свестан да има све мању подршку бирача због чега су му критике са "запада" у овом тренутку најмања брига.

 "Курти не мари за косовске законе, па ни санкције ЕУ све док се бори да остане на власти иако му се подршка све више крњи. Вероватно ће 28. децембра пасти још ниже, и он ће тада свој пораз прогласити за велику заверу и издају”, уверен је Маљићи.

Уверен је да ће актуелну администрацију у Приштини сменити „рационална коалиција”

„По мени, он сигурно губи изборе. Смениће га коалиција рационалних косовских странака. Он вероватно рачуна и на могућу следећу рунду избора на пролеће када истиче мандат председнице Косова. Ако успе да блокира избор новог председника, а за то би требало да има 41 посланика, онда ће се поново гласати”, прогнозира овај приштински аналитичар.

Каже да је то и кључан разлог због чега му је потребно "додатно" убеђивање бирача.

"Он је свестан да устав и косовски закони  не дозвољавају да се забрани Српска листа, и зна да ће надлежна анкетна комисија поништити одлуке о суспензији. Али, треба му то у изборној кампањи да би своје бираче убедио да је цео свет и косовска опозиција на страни Србије и Српске листе, која не признаје независност Косова и представља испоставу, продужену руку Београда и да се тиме угрожава ’ослобађање’ севера Косова којим се хвали као највећим успехом своје владавине”, сматра Маљићи.

Забрана Српске листе – "предизборни ритуал" Самоопредељења

И политиколог Огњен Гогић сматра да су и из Самоопредељења свесни да одлука о забрани Српске листе неће проћи, али да је она део „Куртијевог предизборног ритуала”.

„Ти покушаји да се Српској листи ускрати право да учествује на изборима не само да су осуђени од стране међународне заједнице, овог пута још оштрије него у претходна два наврата, већ су увек били и преиначени од стране виших инстанци које се баве изборним процесом. И то сви знају. И Самоопредељење такође зна да ова одлука неће опстати, али то је постао део њиховог ’ритуала’, ’фолклора’ са којим они започињу предизборну кампању”, каже Гогић.

Објашњава да Курти на овај начин „демонстрира доследност” да не жели било какву сарадњу са Српском листом, па и њено постојање као политичке странке на КиМ.

„Курти на сваком кораку демонстрира да је доследан и озбиљан у том одбацивању сарадње са Српском листом, односно негирања њеног права да уопште буде учесник у политичком животу на Косову. И када би променио  позицију, када сада не би оспоравао њено право на изборима, онда би њега неко прозивао да је променио позицију, а то себи не може да допусти”, прецизира Гогић.

Додаје да Куртијеви бирачи „награђују” овакву политику.

„Он није кажњен због тога, одолева и то се види по питању Српске листе. Оно што је проблем је што су ови други уздржани. У сва три циклуса су представници ЦИК-а из Самоопредељења против, али су представници других албанских партија били уздржани. Да су они гласали за, Српска листа би била сертификована. Дакле, и они ту калкулишу и доносе незаконите одлуке да не би и сами били предмет оптужби Кутија”, наводи Гогић. 

Пад популарности Самоопредељења

Куртијев Покрет Самоопредељење први пут је дошао на власт 2020. године, али његов мандат је трајао кратко, свега 50 дана.

Странка је на изборима 2019. освојила  26 одсто гласова, односно 32 мандата. То је било довољно да формирају владу са ДСК.

На изборима 2021. долази до потпуног обрта јер добија рекордних 50,28 одсто гласова, односно 58 од укупно 120 места у приштинској скупштини.

Фебруарски избори показали су да му популарност пада.

Његова странка јесте освојила највећи број мандата – 48, али недовољно да самостално формира такозвану владу “Курти 3”.

Додатни пад је уследио и на управо завршеним локалним изборима, а процене су да ће тај пад бити још видљивији у децембру.