Из полиције су саопштили да им је пуцњава пријављена око 18.45 по локалном времену.

Медији преносе да се на месту пуцњаве одржавало окупљање јеврејске заједнице поводом Хануке. Очевици наводе да је пуцњава трајала око 10 минута.

Аустралијски премијер Ентони Албаниз је у писаној изјави рекао да су сцене у Бондију "шокантне и узнемирујуће".

"Полиција и службе за хитне интервенције су на терену и раде на спасавању живота. Моје мисли су са сваком особом која је погођена", рекао је Албанезе.

Министарка Јелена Жарић Ковачевић рекла је да је тим одлучан у спровођењу популационе политике и чињеница да је премијер Ђуро Мацут на његовом челу даје потврду да неће имати само саветодавну улогу. 

"Преузели смо на себе обавезу да на један озбиљнији начин, кроз институционалне кораке, поправимо демографску слику Србије. Да радимо на томе да нас буде више, више рођених беба и да радимо на развоју популационих мера", рекла је Жарић Ковачевић.

Међу популационим мерама министарка истиче и финансијску подршку државе за развој наталитета.

"Можемо да говоримо о родитељском додатку, који се креће од једнократног давања и нешто је већи од пола милиона динара, па до негде око 30 хиљада евра и давање у 120 месечних рата. Ако узмемо само тај финансијски ефекат видимо да је он одличан, али ако би се он комбиновао са неким другим стварима онда ћемо моћи да говоримо о пакету мера који ће бити одговарајући за све наше грађане", истакла је министарка.

Жарић Ковачевић је истакла да је локална самоуправа много важна у односу на то какве ће мере бити креиране на републичком нивоу.

"Мере које ми креирамо на републичком нивоу морају бити једнако доступне апсолутно у свим јединицама локалне самоуправе. Радимо и контролу рада Центара за социјални рад, али не задиремо у надлежност министарства рада за запошљавање и социјалне политике", рекла је министарка.

Субвенције за прву некретнину

Министарка је навела да се из буџета министарства за бригу о породици и демографији издвајају средства за субвенције за куповину прве некретнине, по основу рађања детета.

"То је субвенција је код нас у министарству заинтересовала нарочито младе маме, које су нам се јавиле са својим захтевима. Ми смо успоставили континуитет одржавања тих комисија. Сваки пут на комисији прође око 70 захтева, што је одлично. То је негде између милион и милион и триста евра месечно за субвенције за куповину прве некретнине", рекла је Жарић Ковачевић.

Више од 280 исплаћених алиментација

Велики број деце која живе у породицама разведених родитеља, није примало алиментацију, најчешће од очева, али има и мајки које их нису исплаћивале.

Међутим, министарка истиче да је формирањем Алиментационог фонда тај проблем решен.

"Ми смо већ крајем августа исплатили прву алиментацију. До сада имамо више од 280 захтева, односно предмета, који су исплаћени и имамо негде више од 500 предмета који се налазе у министарству у овом тренутку које исплаћујемо онако како долазе на ред. Нама Закон о алиментационом фонду оставља рок од 15 дана да исплатимо решење када предмет стигне код нас, али ми тај рок никада нисмо ни пробили. Држава желели да стане иза сваког детета", истакла је Жарић Ковачевић.

Федералне агенције за спровођење закона, укључујући ФБИ, помажу локалним органима у истрази поводом те пуцњаве.

"Желимо да сви знају да је појединац који је одговоран за пуцњаву и даље у бекству, управо смо објавили видео-снимак на којем се види како напушта место пуцњаве, што је важно како би сви то видели и могли да га препознају. У овом тренутку немамо разлога да верујемо да постоје додатне претње у граду", каже Брет Смајли, градоначелник Провиденса.

"Наш фокус у овом тренутку јесте подршка породицама које су погођене овом пуцњавом, пре свега двојице студената који су убијени, као и повређенима. У контакту смо са њима. Морамо као заједница да се држимо заједно како бисмо ово превазишли", каже Кристина Пакстон, председница Универзитета Браун.

Видљиви трагови злочина

Сведоци говоре да су на месту пуцњаве видљиви трагови злочина.

"Шетала сам у овом крају када сам видела полицију, све више их је долазило као и ватрогасна возила. Питала сам пролазнике шта се десило, била сам збуњена, рекли су ми да је нападач у бекству. Надам се да су сви студенти безбедно изашли, била је то шокантна и конфузна ситуација", каже Шреста Белидига, сведок.

Амерички председник је обавештен о пуцњави.

"У потпуности сам обавештен о пуцњави на Универзитету Браун. То је ужасан догађај. Оно што сада једино можемо јесте да се молимо за жртве напада као и за опоравак повређених. Срамотно је то што се догодило", рекао је Доналд Трамп.

Једна особа је била ухапшена, али је касније пуштена пошто је полиција установила да није умешана. Подаци полиције показују да је у последњих годину дана у Сједињеним Државама било 500 масовних пуцњава.

Тиме је и званично окончан рат у Босни и Херцеговини.

Мировни споразум за БиХ, парафиран је 21. новембра 1995. године у Дејтону, у америчкој држави Охају, после тронедељних преговора.

Споразум су, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Кристофера, потписали Слободан Милошевић, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић у Јелисејској палати у Паризу.

Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном хелсиншком акту и другим документима ОЕБС-а, као и на међусобно поштовање суверенитета и решавање неспоразума на мирољубив начин.

Дејтонским споразумом Босна и Херцеговина је подељена на два ентитета – Републику Српску и Федерацију БиХ. Скупштина Савезне Републике Југославије ратификовала је Дејтонски споразум 13. новембра 2002. године.

Непријатељство између ове две земље траје откако је један камбоџански војник погинуо у мајском окршају, што је покренуло расељавање стотине хиљада људи са обе стране границе.

"Камбоџа је поново у суботу потврдила своју отвореност за прекид ватре", рекао је портпарол тајландског министарства одбране контраадмирал Сурасант Конгсири на конференцији за новинаре у Бангкоку након што је објавио увођење полицијског часа.

Он је рекао да је и Тајланд отворен за дипломатско решење, али Камбоџа мора да прекине са нападима пре почетка преговарачког процеса.

Тајландске снаге су у суботу саопштиле да су уништиле мост који је Камбоџа користила за испоруку тешког наоружања и друге опреме у регион и покренуле операцију против јединица камбоџанске артиљерије ‍у приобалној провинцији Кох Конг, док је Камбоџа оптужила Тајланд за напад на цивилну инфраструктуру.

Тајландски полицијски час обухвата пет округа провинције Трат које се налазе поред Кох Конга, не рачунајући туристичка острва Кох Чанг и Кох Куд.

Војска је претходно увела полицијски час у источној провинцији Сакео, који је и даље на снази.
Тајланд и Камбоџа су од понедељка разменили ватру из тешког наоружања на више тачака дуж своје границе дуге 817 километара.

Она је са тешким повредама опасним по живот превезена је колима Хитне помоћи у Ургентни центар.

Сви Регио возови који су планирани од и до станице Панчево Војловица, од новог реда вожње ће саобраћати до и од станице Земун, што је квалитетнија понуда имајући у виду да су у важећем реду вожње поједини возови саобраћали до и од станице Београд Центар.

Јутарњи воз из Земуна са поласком у 6.55 часова, а из станице Београд Центар у 7.09, односно поподневни воз из станице Прибој у 16.10 за Земун ће од новог реда вожње саобраћати свакодневно до и од станице Прибој (у важећем ред вожње ови возови су саобраћали до станице Прибој само недељом и државним празником).

У току летње сезоне, ови возови ће саобраћати до и од станице Ужице, са поласком из станице Ужице у 18.08. часова.

На релацији Суботица-Зрењанин-Суботица и Суботица-Сента-Суботица новим редом вожње је планирано по пет возова, док су у важећем реду вожње била два воза.

На релацији Суботица-Сомбор-Суботица новим редом вожње су планирана четири пара возова, док су у важећем реду вожње била три пара.

На релацији Нови Сад-Сомбор-Нови Сад преко Богојева новим редом вожње је планирано шест пари возова, док је у важећем реду вожње било четири пара.

Поподневни воз из Ниша за Зајечар у новом реду вожње полази у 17.50 часова, док је тај полазак у важећем реду вожње био у 15.25 часова.

На релацији Београд Центар-Суботица-Београд Центар, односно на релацији Београд Центар-Петроварадин-Београд Центар организација саобраћаја Интер Цитy, Интер Регио, Регио Еxпресс и Регио возова остаје као у важећем реду вожње.

Регио возови на релацији Нови Сад-Суботица-Нови Сад, неће саобраћати, док у потпуности не буду пуштени у употребу инфраструктурни капацитети на делу пруге од Новог Сада до Суботице.

Станица Нови Сад до даљњег није отворена за пријем и отпрему путника, а пријем и отпрема возова ће се обављати у станицу Петроврадин и Нови Сад Ранжирна, наведено је у саопштењу.

Станица Петровардин ће се користити за пријем и отпрему возова, за све возове који повезују Суботицу и Нови Сад са Београд Центром, Сремском Митровицом, Шидом и Ужицем.

Станица Нови Сад Ранжирна ће се користити за пријем и отпрему возова за све возове који Нови Сад повезују са Каравуковом, Богојевом и Сомбором.

Редовни поласци Регио возова из станице Нови Сад ранжирна су у: 4.03, 7.44, 11.10, 19.30 и 21.21 за станицу Сомбор, а у 9.17, 12.39, 16.02 и 18.18 часова за станицу Каравуково.

Новим Штадлер возовима серије 413/417 подсерије 100 се организује саобраћај Интер Регио /ИР/ и Регио Експресс /Реx/ возова на следећим релацијама: Шид-Сремска Митровица- Београд Центар и обратно, Земун-Ужице-Земун, Земун-Ваљево-Земун, Нови Сад-Ужице- Нови Сад, Земун-Ниш-Земун, Шид- Сремска Митровица-Нови Сад и обратно, Београд Центар-/Петроварадин/-Суботица- Београд Центар и Регио возова на релацији Панчево Војловица- Земун-Панчево Војловица.

Штадлер возовима серије 413/417 подсерије 000 се организује саобраћај Регио /Ре/ возова на барској, нишкој, шидској, новосадској прузи као и на релацији Пожаревац–Смедерево-Пожаревац и Краљево-Пожега-Краљево.

Као и у важећем реду вожње, задржан је саобраћај међународног ноћног воза Земун-Бар- Земун, уз напомену да је полазак воза из станице Земун померен раније, и то у 19.35 уместо у 19.40, а из станице Београд Центар у 19.54 уместо у 20.00 часова.

Све информације о пунудама и ценама возних карата путници могу да погледају на вебсајту www.srbijavoz.rs на ком се налазе и увек су доступне ажуриране информације.

Председник Александар Вучић поручује да је курс динара стабилан и да Србија располаже рекордним девизним резервама. Иако стручна јавност упозорава да је ситуација са НИС-ом озбиљна, процене су да она није кључна претња по стабилност валуте, док званичници за сада не најављују национализацију компаније, већ остављају простор за откуп власничког удела.

Америчке санкције гурају НИС у све већу неизвесност пословања. Протекле недеље шеф руске дипломатије Сергеј Лавров поручио је да су у току преговори о НИС-у и да је национализација тог предузећа могућа само уз сагласност Русије. Председник Александар Вучић је, међутим, уверен да ће Руси разумети да Србија не може да живи без НИС-а. Каже да би волео да чује идеје Русије како да се реши питање НИС-а, а да се избегну казне Сједињених Америчких Држава.

Ханука је и празник светлости и траје осам дана и ноћи. У знак сећања на сва чуда која су се десила, у јеврејским породицама се пали осам свећа на осмокраком свећњаку, са допунским, деветим краком за свећицу на средини свећњака, познатим под именом менора за Хануку или ханукија. 

Девета свећица која је у средини је послужитељ са којом се пале свеће.

Прве ноћи празника пали се прва свећица, а сваке наредне још по једна.

На тај начин, последњег дана гори свих осам свећица, симболизујући осам дана и ноћи непрекидног горења уља у Храму по победи Макабејаца.

Паљење свећица у свећњаку представља централни чин целокупне прославе Хануке и подсећа на чудо које се догодило, када је по уласку вође устанка Јуде Макабејца у јеврејски Храм, уље за свеће којег је било за само један дан, потрајало читавих осам.

Традиционална храна за Хануку је пржена и припремљена са доста уља, а једу се и посебне крофне, а деца добијају поклоне.

Обичај давања новца деци за Хануку, данас је у многим јеврејским породицама прерастао у обичај дељења поклона. Деца добијају поклоне свих осам дана и то градирано – од мањег ка већем, на радост оних који примају и оних који дарују.

Међународна агенција за атомску енергију истовремено је упозорила да је нуклеарна електрана Запорожје привремено остала без струје након напада, али да су накнадно далеководне везе поново успостављене.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да су руске снаге лансирале више од 450 беспилотних летелица и 30 ракета на цивилне објекте и електроенергетску мрежу.

Украјинска војска, у међувремену, саопштила је да је за неколико недеља успела да поврати контролу над око 16 квадратних километара у северном делу Покровска у Доњецкој области.

С друге стране, портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова најавила је брз одговор Москве као реакцију на замрзавање руских средстава у Европи.

Мађарски премијер Виктор Орбан такође је рекао да би сваки покушај посезања за замрзнутим руским средствима представљао "објаву рата".

За то време, турски председник Реџеп Тајип Ердоган изјавио је да Црно море не треба посматрати као арену сукоба јер ће то наштетити и Русији и Украјини, као и да мора да остане безбедно за пловидбу.

Дневно се троши једна тона намирница и пређу стотине километара, како нико не би остао гладан. Тако је већ четврт века, и то је нада за људе којима је већ готово све отето.

Милош, из села Босце, над Косовском Каменицом, има много мање година од векни хлеба које носи кући, где га чека седам сестара. Најмлађи је међу онима који свакодневно добијају оброк из народне кухиње "Мајка девет Југовића“, али га је живот већ научио да је то што он ради, важност вишег реда.

Прече од игре и забаве. А храна стиже до сваке енклаве, свима који немају довољно новца, снаге, здравља.

"Мало нас је остало, мало, око двадесетак кућа. Ливоч је било велико село. Хвала "Мајци девет Југовића“, изађу нам у сусрет, доносе нам храну. Ја сам самохрани родитељ, имам кћерку и сина“, каже Горан Ничић из села Ливоч, код Гњилана.

Ничић каже да не ради јер нема посла. Напомиње да остаје ту где јесте и да се нада да ће тако и остати.

“Све укусно, добро. Како да кажем, све је добро, да није добро ја не бих силазила. Ја од тога живим,“ рекла је Јагодинка Ивковић из села Стража, код Новог Брда.

Неопходна помоћ за опстанак народне кухиње

Протиница Светлана Стевић, која готово већ четврт века води ове кухиње, добро зна да је цена величине одговорност, и да оно што се овако дели нису само хлеб и пасуљ већ и ослонац и нада.

“Не смемо да помислимо да затворимо народне кујне, и све ово што радимо, јер би људи првенствено остали без посла и две и по хиљаде људи би остало без оброка дневно, које примају преко народне кујне. Без помоћи, па ми не би могли да функционишемо. Јер, ово је недовољно што ми произведемо да би народне кујне могле да функционишу“, каже управница народне кухиње “Мајка девет Југовића“ Светлана Стевић.

Истиче да је њима помоћ свакодневно потребна, за све друге потребе у оквиру народне кухиње, за дрва, за брашно, за намирнице.

Напоменула је да је помоћ из Србије и целог света и свих људи који знају за народне кухиње веома битна и тренутно, веома потребна.

Народна кухиња има и своје фарме, живинарник, има и млекару, аутомобиле за превоз хране, истина дотрајале, има и људе спремне да помогну – свима, без обзира на веру и националност.

Оброци се обезбеђују и за школске кухиње, а решавају и многобројни, животни проблеми. И док се много даље градови већ купају у празничном сјају, овде, без свечаних свећица, стижу нове године да означе трајање саткано од небројених напора. Да се опстанак обезбеди, и да се помогне.

Најнижа температура кретаће се од минус четири до два степена, а највиша дневна од три степена у магловитим областима до 10 степени на истоку.

У Београду облачно, тмурно и магловито, са слабом кишом, уз температуру до три степена.

И у понедељак хладно време, са слабим мразом, маглом и температуром до 10 степени.

Од повређених, један је у стабилном стању, док је шесторо у критичном, изјавио је портпарол здравственог центра Универзитета Браун.

Полиција града Провиденс, америчке савезне државе Роуд Ајленд, на друштвеним мрежама је саопштила да је више људи погођено из ватреног оружја у близини Универзитета Браун, али није открила детаље.

"Молимо вас да се склоните или избегавате то подручје до даљњег", поручили су из полиције.

У најновијем упозорењу, универзитет је позвао студенте да остану у склоништима, закључају врата и утишају телефоне, пренео је Ен-Би-Си њуз.

"Запамтите: бежите, ако сте на погођеном месту, евакуишите се безбедно ако можете; сакријте се, ако евакуација није могућа, склоните се; борите се, као последње средство, предузмите мере да бисте се заштитили“, наводи се у упозорењу.

Председник САД Доналд Трамп навео је да је обавештен о пуцњави, као и да је ФБИ на лицу места.

"Обавештен сам о пуцњави која се догодила на Универзитету Браун у Роуд Ајленду. ФБИ је на лицу места. Осумњичени је у притвору. Бог благословио жртве и породице жртава", навео је Трамп.

Гувернер Роуд Ајленда Ден Меки рекао је да његова канцеларија прати инцидент на Универзитету Браун и да државна полиција и државна агенција за управљање ванредним ситуацијама координирају са органима реда.

Према незваничним информацијама које су пренели медији, дечак је нешто пре 22 сата утрчао у једну пицерију у насељу Степа Степановић на Вождовцу, тражећи помоћ.

Мање групе демонстраната окупиле су се и у другим румунским градовима, попут Kрајове и Сату Маре.

Протести у Букурешту уследили су након што су у петак, на истом тргу, грађани изразили незадовољство због наводне корупције у правосудном систему, коју је открио документарац независне истраживачке NVO Recorder.

Високи савет судства Румуније саопштио је да је одлучио да обавести правну инспекцију да спроведе проверу у вези са питањима која су изнета у документарцу.

Документарац приказује неколико тужилаца и судија, од којих су неки заштићеног идентитета, који откривају како руководство Апелационог суда у Букурешту редовно мења судије у панелима како би дошло до повољних одлука за особе оптужене за корупцију.

Сви погинули припадници мировних снага су држављани Бангладеша, који су служили у оквиру УН мисије за привремену безбедност у Абјеју (УНИСФА).

Гутерес је осудио напад и упозорио да напади на мировњаке УН могу представљати ратне злочине према међународном праву.

Позвао је на одговорност оних који стоје иза овог напада.

Суданска војска је за напад окривила парамилитарну групу Снаге брзе подршке (РСФ), која се већ више од две године бори са војском за контролу над том земљом.

Војска је у саопштењу истакла да напад јасно показује "субверзивни приступ" побуњеничких милиција и њихових налогодаваца.

Организатори су нагласили да је скуп нестраначки и позвали учеснике да уместо политичких и идеолошких симбола понесу дечје играчке, у знак солидарности са жртвама злостављања.

Повод за протест била је објава тајних видео-снимака, начињених пре више година у заводу за малолетнике у Будимпешти, на којима се види грубо физичко злостављање штићеника.

На снимцима се, према наводима медија, види како тадашњи вршилац дужности директора установе удара и шутира децу.

Он је у међувремену поднео оставку и приведен, док је полиција спровела претрес установе и привела више особа.

Скуп је, према извештајима са терена, протекао мирно, без инцидената, а многи учесници су у тишини прешли Ланчани мост испод транспарената посвећених заштити деце.

У свету у ком племенити метали руше рекорде, крипто улази у фазу високог ризика, а финансијске институције траже нови баланс, где је место малог инвеститора.

Бранислав Јоргић каже да су на светској политичкој и економској сцени велике турбуленције и у таквим условима је очекивано да цене одређених финансијских производа расту.

"Инвеститори беже из онога што сматрају недовољно сигурним. Од почетка године цена сребра порасла је за 113 одсто, више него дупло", истиче Јоргић.

Шта када падне вредност долара

Како каже, тренутна цена сребра по финој унци износи 62 долара.

"Важан фактор за сребро и злато, али и генерално, је пад вредности долара. Долар је од почетка године пао за 12 одсто, с обзиром да се цена изражава у доларима, онда је нормално да цена оде горе да би они који продају сребро добили реалну вредност", каже  Јоргић.

Наводи да је тешко предвидети да ли је раст цена улаз у један супер талас раста вредности сребра или у потенцијални талас хлађења.

"Тешко је то сада предвидети, али практично с обзиром да је већ отишло на 113 одсто, у најмању руку не очекујемо да ће то сада расти и следеће године у истим процентима", објашњава Јоргић.

Истиче да ће раст цене зависити, између осталог, и од геополитичких односа с једне стране и употребне вредности с друге стране.

Злато и даље сигурнија инвестиција

Wall Street упозорава да је злато и даље сигурније од сребра.

"Имајући у виду већу употребну вредност сребра, уз то да је сврстано у листу ретких метала, мислим да ће и даље бити на цени", истиче Јоргић.

Како каже, сребро је доступно и малим улагачима који немају велике буџете.

"Код нас имате у понуди инвестиционо сребро, значи сребро које је стандардног квалитета и облика, плочице или полуге од 100 грама које вреде 45 хиљада, оне од 333 грама, вредне 107 хиљада и полуге које су тешке 5 килограма и које вреде милион и 530 хиљада динара тренутно", објаснио је Јоргић.

Цена бакра такође иде горе и порасла је за 35 одсто.

"Србија поседује руду бакра, злата и сребра. Тако да и цене тих метала погодују нама. Имамо и Зиђин који врши експлоатацију руде у Бору, њихове акције се котирају на берзи у Хонгконгу. Цена акција Зиђина је порасла за 131 одсто", рекао је Јоргић.

Процењује се да је прошле године промет злата био око 100 милиона евра.

Пад биткоина – мање интересовање "рудара"

Када је у питању пад вредности биткоина, Јоргић каже, да је вероватно утицао и на пад интересовања код оних који рударе биткоине.

"Имате одређене алгоритме преко којих налазите тај биткоин и он је онда нови на тржишту. Осим тог новог, ви имате и оно претходно рударење. С обзиром да је релативно мала количина биткоина која ће у наредном периоду бити изрударена, можемо очекивати и раст цене", објашњава Јоргић.

Све чешће банке размишљају о повезивању са традиционалним начином финансирања биткоина. У Лугану је омогућено плаћање прегледа код лекара у криптовалутама.

"Ја немам велико поверење у криптовалуте генерално, све што сте ви навели, то су егзотични случајеви. Немате ту неку масовну употребу, али ја бих додао да Европска унија и комисија раде на пројекту – дигитални евро", истиче Јоргић.

Додаје да дигитални евро није нова валута, већ други облик постојеће.

"Пројектовано је тако да ви имате евре на свом рачуну, одете у банку и пребаците у дигитални новчаник. Онда то добија исти статус као кеш, само што није у папирном, већ у електронском облику. Очекујем да ће развој дигиталних валута ићи више у том правцу, да реалне валуте добијају дигитални облик", закључио је Јоргић.

Док се чека на увођење депозитног система, у којем би амбалажа могла да се врати у трговинама уз накнаду, искуство са рецикломатима постављеним у неколико градова Србије показало је да грађани сматрају да је то добар начин да се подстакне рециклажа.

Ускоро ће бити постављено још 11 сакупљачких станица.

Усмереност ка малим продавницама

Зоран Јаковљев из Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ каже да је фокус на томе да се оне поставе у малим трговинским ланцима, јер у Србији више од 70 одсто чине такозване мале продавнице, које су искључене из традиционалних депозитних система.

"Да би се успоставило дугорочно одрживо решење, неопходно је да се пропише законски оквир, а затим да се инвестира у инфраструктуру и да се управљање системом повери такозваној депозитној организацији. Већину система инвестира обавезничка индустрија, пре свега произвођачи који пласирају напитке на тржиште", наводи Јаковљев.

Према његовим речима, та индустрија не би требало да управља системом, већ би држава требало да има улогу мониторинга и контроле над системом.

Иако се у Србији најављује већ десетак година, депозитни систем би могао да заживи 2027. године, ако се наредне године донесе нови закон о амбалажном отпаду.

"Процес траје дуго због сложених преговора између више актера – трговине, бизниса, заједнице и државе. За 20 година изгубили смо више од две милијарде евра рециклабилних сировина, за шта је наша индустрија остала ускраћена. Процес депозита мора сада да успе", наводи Синиша Митровић из Центра за циркуларну економију ПКС.

Напомиње да ћемо ускоро имати обавезу да све што се производи у Србији садржи рециклат у амбалажи у износу од скоро 30 до 50 одсто.

Потрошачи у Европи мотивисани

Истраживања показују да 86 одсто грађана Србије подржава увођење депозитног система, који је заживео у већини европских земаља, где су потрошачи мотивисани јер у продавницама добијају новац за враћену амбалажу, а пластичне флаше и конзерве тешко да се могу видети у природи.

"Тема дуго постоји и људи су је свесни. Потребан је законодавни оквир. Бенефит је што на улицама и у природи нема отпада који се прикупља кроз депозитни систем", указује Јелена Петљански, менаџерка за одрживост компаније Ball.

Док велика количина амбалажног отпада завршава на дивљим депонијама и у рекама, рециклари су принуђени да увозе сировине.

"Проблем у Србији већ деценију и по јесте то што систем сакупљања заостаје за регионом, али и за Европом, а нама недостаје сировина, па радимо са мање од половине капацитета. Будући да немамо довољно домаће сировине, рециклари у Србији су приморани да увозе из региона, као што су Хрватска, БиХ, Црна Гора и Северна Македонија", напомиње председник Српске асоцијације рециклера амбалаже Михаил Матески.

Србија се обавезала да до 2030. године испуни циљеве Европске уније, који подразумевају рециклажу 85 одсто отпада од картона и папира, 75 одсто стакла, 60 одсто алуминијума и 55 одсто пластичног отпада.

Рокови су се померали, а Марта Кос, преузимајући ресор, изјавила је тада да први пут после више од деценије постоји шанса да се закључе преговори са једном или више земаља.

Све по заслугама

Порука која се највише тумачила до краја мандата јесте да би желела све земље Западног Балкана у Унији, али се оградила да ће то зависити од њиховог учинка. Повремено се помиње идеја да земље у исто време постану пуноправне чланице.

"У овом тренутку ми то не делује тако. Мислим да је принцип регате, за који се ЕУ увек залагала, такав да се, према доприносу, заслугама и напретку држава кандидата, мери способност приступања", каже генерална секретарка Центра за демократију Наташа Вучковић.

Од 2007. године, када су Бугарска и Румунија приступиле ЕУ, Брисел се одлучио за индивидуални приступ, односно да свака земља према заслугама трасира свој темпо.

"Постоји велика подршка и жеља да се Албанија и Црна Гора подрже у реформама и процесу приступања. Србија у овом часу стагнира. Вучић није рекао државама, већ деловима Западног Балкана, због Косова. Самим тим, приступ целине региона је под знаком питања“, наводи Вучковићева.

Пријем Украјине без логике

Дипломате препознају три разлога због којих идеја о заједничком приступу може да буде корисна и за државе кандидате и за саму Унију. Као први наводе политичку одлуку Брисела.

"А не на основу критеријума који су важили: вратићемо се на пример Румуније и Бугарске, својевремено из геополитичких разлога. Други разлог је интерес да регион буде на овај или онај начин уграђен, а трећи је искакање из стандарда и норми", указује каријерни дипломата Зоран Миливојевић.

Као пример наводе Украјину. Тешко је, каже Миливојевић, успоставити стандарде у тамошњим ратним околностима.

"О држави у ратном стању говоре о драматичном напретку у погледу људских права, где ни изборни процес не функционише, што је основ демократије. Искакање и активан третман две државе које немају ни територијални интегритет враћа нас на кипарски модел. Понуда у том смислу има логике", наводи Миливојевић.

У корак с тим, охрабрују и нова истраживања. "Балкан барометар 2025" показује раст оптимизма на Западном Балкану — 64 одсто грађана региона подржава чланство у Европској унији, што је највећа подршка од 2015. године.