Kaко је наведено, полазећи од недавне ванредне ситуације у појединим деловима земље, ЕПС је као друштвено одговорна компанија редовним платишама омогућио додатно време како би остварили погодности.

Домаћинства која користе искључиво електронски рачун за електричну енергију могу остварити попуст од седам одсто уколико рачун за децембар 2025. године измире до 24. јануара. Исто важи и за самочитаче, и они уместо до 20. јануара, рачун могу да плате до 24. јануара и оствариће попуст од шест одсто.

Према плану, председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп именован је за председника одбора.

Међу члановима су амерички државни секретар Марко Рубио, специјални изасланик Стив Виткоф, бивши британски премијер Тони Блер и Трампов зет Џаред Кушнер. 

Бела кућа није навела појединачне надлежности чланова, а саопштила је да ће додатна имена бити објављена у наредним недељама.

Друго тело је "Извршни одбор Газе", који броји 11 чланова и има задатак да подржи канцеларију високог представника УН за Газу Николаја Младенова и палестинско технократско тело.

У овом одбору су турски министар спољних послова Хакан Фидан, специјална координаторка УН за блискоисточни мировни процес Сигрид Каг, министарка Уједињених Арапских Емирата за међународну сарадњу Рим ел Хашими и израелско-кипарски милијардер Јакир Габај.

У оквиру шире структуре, у "Одбору за мир" ће учествовати и милијардер и руководилац приватног капитала Марк Роуан, председник Светске банке Аџај Банга и Трампов саветник Роберт Габријел. 

Бела кућа је навела и да је генерал-мајор америчке војске Џаспер Џеферс именован за команданта Међународних стабилизационих снага, чије је формирање одобрио Савет безбедности УН средином новембра.

План, који су потписали Израел и Хамас, предвиђа да палестинско технократско тело управља Газом под међународним наџором. Међу објављеним именима нема палестинских представника, што је изазвало критике стручњака за људска права, који су навели да структура подсећа на "колонијални модел управљања".

На основу њихове пријаве, надлежне службе су започеле утврђивање узрока и истичу да се тренутно ради на санацији квара.

Након пожара на депонији "Дубоко" у мају 2024. године, због утврђених неправилности у раду, решењем републичке инспекције за заштиту животне средине у новембру исте године забрањен је пријем, складиштење, поновно искоришћавање и одлагање било које врсте отпада на овој локацији.

Као први корак ка решавању проблема загађења, крајем прошле године у Регионалном центру за управљање отпадом "Дубоко" у Ужицу постављено је мобилно постројење за прераду отпадних вода.

"Он остаје веран тактици непредвидљивости. Међутим, притисак је, ја морам да кажем, и земаља у окружењу Ирана, да не дође до интервенције, то је прва ствар. Друга ствар, ствар се тамо стабилизује, ипак се види да режим није угрожен и да режим нема намеру да одступи, и свака интервенција би у ствари била ризик да експлодира поново цео Блиски Исток", додаје Миливојевић.

Он наглашава да је стабилност региона и даље угрожена и да би војна интервенција могла да доведе до појачавања утицаја Хамаса и Хезболаха, као и до ризика за суседне земље.

"Ја мислим да би интервенција ишла у корист и поновног враћања на сцену и Хамаса и Хезболаха, дакле свега онога што је Иран до сада имао на том простору. Није случајно што су Саудијска Арабија, Ирак, Катар, Бахреин, па и сам Израел, тражили од Трампа да одустане од интервенције, и затворили свој ваздушни простор за евентуално коришћење. То је озбиљна порука америчкој администрацији да и земљама у окружењу, укључујући сам Израел, не одговара даља ескалација, јер Иран је озбиљна држава са близу 90 милиона становника, и не би могла ствар да се заврши тако брзо као у Венецуели", навео је Миливојевић.

Он је истакао да одлука шефа Беле куће да не интервенише у Ирану није трајна и да ће притисак на ту земљу и даље трајати. 

"Мислим да одлука није трајна, а да ће остати политички притисак и да ће и Израел и Америка тражити начине да утичу на унутрашњу сцену Ирана. Циљ да се промени режим у Ирану и да се прилагоди интересима, и Америке и Израела, на средњи и дужи рок остаје на снази. Према томе, и даље ће то бити присутно као тема, само је питање механизма деловања у наредном периоду. Ово је покушај да се унутрашњим немирима дестабилизује режим и доведе у питање положај Али Хамнеја и верске структуре. Очигледно овог пута није успео, али ће покушаји бити настављени", додао је Миливојевић.

Гренланд и трансатлантски односи: Америчка доминација и НАТО

Поред Блиског Истока, Миливојевић је указао на последње активности Доналда Трампа у Европи и трансатлантским односима, посебно у вези са Гренландом. Трамп прети царинама земљама које се противе његовим плановима, што је, како каже Миливојевић, део настојања да Америка обезбеди контролу и доминацију над Гренландом у безбедносном и стратешком смислу.

"Председник Трамп и његова администрација не одустаје од настојања да обезбеди доминацију на Гренланду, али на начин који омогућава Америци да доноси одлуке у безбедносном и стратешком смислу", наводи Миливојевић.

Он истиче да је питање Гренланда повезано са НАТО-ом и европским дипломатским напорима.

"Представник НАТО-а говори о односима између Америке и НАТО-а у ситуацији кад НАТО практично не може да делује без Америке. Европа покушава кроз НАТО да реши питање Гренланда и задовољи интересе америчке администрације, али и да афирмише позицију НАТО-а, јер било каква интервенција на Гренланду са војним елементима довела би у питање будућност НАТО-а", објашњава Миливојевић.

Европа и Русија - заокрет у политици

Миливојевић указује на нови тон у европској дипломатији. Поруке немачког канцелара Мерца и лидера Француске и Италије показују спремност Европе да обнови односе са Русијом.

"Европљани разумеју да их Америка полако напушта и мења политику. Нема Европе без Русије. Нема стабилности и развоја Европе као континента без Русије", истиче Миливојевић.

Он додаје да је заокрет условљен променом америчке политике и недостатком подршке Америке за наставак рата у Украјини.

Присуство Трампа у Давосу мења теме форума, Србија има прилику за проактивну позицију

Говорећи о Светском економском форуму у Давосу, Миливојевић је оценио да ће присуство Доналда Трампа значајно утицати на атмосферу и теме форума.

"Неће бити онај мирни Давос са политиком и стратегијом који је до сада излазио везано за неолиберални концепт. Само присуство Трампа подразумева теме које он наметне везано за глобалне односе – Блиски Исток, Гренланд, отварање питања новог поретка и мултиполарности света", наводи Миливојевић.

За Србију, форум пружа могућност да се сретне са свим релевантним факторима и проактивно позиционира своје интересе.

"Ми ћемо имати на неки начин сатисфакцију, јер се ми тих принципа и стандарда, норми и међународног поретка потпуно уклапамо. Србија може да делује проактивно и да своје интересе затвори на оптималан начин", закључује Миливојевић.

Промена власника НИС-а и укључивање МОЛ-а ојачаће регионалну стабилност

На крају, Миливојевић је коментарисао и расплет у енергетском сектору Србије. Према његовим речима, промена власника НИС-а и укључивање МОЛ-а може да ојача регионалну стабилност.

"Самом чињеницом да се мења власник једног значајног елемента, ако у то уђе МОЛ, то јача позицију МОЛ-а и Мађарске. Рафинерија која ради стабилно обезбеђује снабдевање Србије, али и региона, и отклања могуће негативне последице по економију. Са јачим МОЛ-ом, добија се нова регионална димензија и утицај", наводи Миливојевић.

Ишчекује се и да рафинерија у Панчеву настави да ради, после застоја који је траје дуже од месец дана.

Бојан Станић из Привредне коморе Србије рекао је, гостујући у Јутарњем програму, да је снабдевање тржишта дериватима стабилно. "И као резултат разборитог коришћења залиха, а са друге стране и повећаног увоза. Како смо чули, 26. односно 27. јануара ће бити прве испоруке нафтних деривата из рефинерије. Свакако ће то додатно утицати на стабилност", истакао је Станић.

Како наводи, то ће важити и после 23. јануара, када се очекује да се или поново укине та оперативна лиценца, или да се она продужи.

"Ми заиста верујемо, ако смо чули информације да смо при крају преговора и да ће то током викенда или евентуално који дан после бити послато америчкој администрацији на сагласност, тај оквир споразума, да би онда лиценца требало да буде настављена. Вероватно опет одређени период док се не реализује купопродајна трансакција“, објашњава Станић.

Према његовим речима, то би значило додатан увоз нафте преко ЈАНАФ-а, што би довело до дугорочније стабилности у снабдевању и вероватно помогло да се НИС врати у нормалне оквире пословања.

Одговарајући на питање шта ће бити после 23. јануара, Станић каже да то није дугорочно решење. Делимично ће се попунити резерве које су потрошене, али нико не рачуна да то може потрајати до краја 2026. године. Ипак, то је свакако добар сигнал.

Враћање прерађивачке индустрије у зону позитивног раста

"Са друге стране, имајући у виду све ове најаве и недавну посету министра спољних послова Мађарске, а и прича о томе да смо ипак већ пронашли купца, само не можемо да сазнамо његово име док то не одобри Америка, онда верујемо да заиста неће бити проблема у функционисању НИС-а током ове године, а то је неопходно да бисмо имали враћање прерађивачке индустрије у зону позитивног раста, јер смо од октобра, па закључно вероватно са јануаром, бележили пад прерађивачке индустрије што је доприносило и мањој стопи БДП-а", објаснио је Станић.

Када се погледа цела претходна година, индустрија је забележила позитиван раст, иако су поједини месеци имали смањење од неколико процената.

"Ми сада опет имамо НИС као горуће питање, али верујемо, таква су бар очекивања, да ће се то средити и да ћемо у другој половини године, већ после првог квартала, имати позитиван индустријски раст, што би свакако утицало да стопа раста ове године ипак буде већа него што је била прошле године“, навео је Станић.

Комбинаторика у промени власничког удела

У четвртак је у Београду боравио мађарски министар спољних послова Петар Сијарто, и из његових изјава, као и изјава председника Србије, може се закључити да преговори улазе у завршну фазу. Помиње се и арапска компанија.

Станић наводи да је компанија из Емирата моћнија у смислу промета, а њена тржишна капитализација већа него код МОЛ-а.

"Сад се поставља питање ако је мађарска страна заинтересована за већински удео, то је 51 одсто, од 56 одсто колико руски власник има, да ли би компанија из Емирата, АДНОК, била заинтересована да узме свега пет одсто“, наводи Станић.

Подсећа да је Сијарто рекао да је математички то могуће. "Али да ли би једна моћна компанија била задовољна тим малим уделом и да ли би, са друге стране, уопште било више простора да би се преговарало за Србију – да повећа свој удео“, упитао је Станић.

Три заинтересоване стране

"Дакле, ми сада имамо три заинтересоване стране, али не можемо да знамо колики је уопште простор за Србију да се укључи активније у завршне преговоре", каже гост Јутарњег програма.

Са друге стране, наводи се да би, у случају куповине од руског власника, могао да се отвори преговор између три стране – МОЛ-а, АДНОК-а и Владе Србије, истиче Станић.

Сматра да је најважније да НИС настави да функционише без претње укидања лиценце, чиме се елиминишу ризици секундарних санкција, чега смо се највише и прибојавали.

"Јер држава може да функционише генерално и када би, хипотетички, и нестао НИС, али то се наравно неће десити“, додаје.

"У овом конкретном случају времена је све мање, не само у смислу 23. јануара или 24. марта, када истекне та лиценца за преговоре о купопродаји. Једноставно, сама компанија је већ дуже времена под притиском и њена вредност се губи и поставља се питање ако би се, на пример, сада ови преговори одложили у неком песимистичном сценарију, уколико би пропали, што је мала вероватноћа, да ли би неки нови купац више био заинтересован по тој вредности да обештети“, каже Станић.

Шта је најтеже у преговорима

Станић је рекао да се говори да је цена највећи проблем.

"Чули смо процене различитих експерата да руски удео кошта око милијарду и по евра, са друге стране, руски власник Гаспром очекује бар половину својих улагања у НИС, то се креће од две до две и по милијарде евра, сада су то све спекулације. Али сигурно да је, пре свега, највећи проблем и даље геополитика. Дакле, на који начин се руски утицај у НИС-у повлачи, а самим тим то вуче и различите друге утицаје, не само економске него и политичке, каже Станић.

Технички аспект је сама реализација те финансијске трансакције, јер се говорило да би могла да се изврши и да средства буду депонована на замрзнути рачун који би остао ту док се не реши ситуација у Украјини, додаје он.

АДНОК у Европи

Станић каже да је АДНОК компанија која располаже и резервама нафте.

"Експлоатација је врло ограничена, минимална у Словачкој, у Хрватској, и у Мађарској, где МОЛ има своје рафинерије. Дакле, МОЛ јесте озбиљна компанија, одмах да нагласимо, у овом делу Европе. Када говоримо о Емиратима, они су глобално активни, мање у Европи, у овом делу, конкретно јер је то релативно мало тржиште", каже Станић.

"Међутим, имајући у виду да је тржиште Србије ипак релативно велико и значајно за МОЛ, већа је вероватноћа да ипак МОЛ буде тај који ће на крају купити руски удео и оно што је битно и што смо чули из неколико изјава и званичника и експерата, јесте да је рафинерија у Србији толико значајна и самим тим и српско тржиште, да не постоји ризик да се понови нешто што се десило у Хрватској са рафинеријом у Сиску – затварање рафинерије Панчево", рекао је Станић.

Подвлачи да не стоје аргументи да је рафинерија вишак за МОЛ, имајући у виду да је тржиште Србије по потрошњи веће него тржиште Хрватске.

"У том погледу ми заиста верујемо да НИС остаје да функционише са својом рафинеријом, јер у другом случају би наравно држава морала да интервенише, али питање конкретно интереса Емирата у овом случају још је нејасно, осим што се вероватно ту истиче, пре свега добра воља да помогне имајући у виду политички однос између два лидера две земље", рекао је Станић.

На основу чега ОФАК доноси одлуку

Одговарајући на питање на основу којих критеријума ОФАК доноси одлуке, каже да су то политички критеријуми. Додаје да не постоји јасан стандард који објашњава зашто је нешто дозвољено у Мађарској или у некој другој земљи, а није дозвољено у Србији.

"И дефинитивно да ће то зависити од, можемо слободно рећи, дискреционе одлуке америчке администрације, али имајући у виду да је стигло то продужење, привремена лиценца за оперативност, ми заиста верујемо да је то ипак тô, осим ако се не деси баш неки политички инцидент који се можда неће видети јавно, можда једини разлог који сада може утицати на неодобравање лиценце, док су сви други разлози да се то ипак деси и да буде одобрена – ту“, закључио је Станић.

"Велике реке које су биле у порасту сада су у стагнацији и повукле су се у корита, тако да је стање тренутно мирније“, рекао је Владиковић.

Према његовим речима, краткотрајно отопљење изазвало је мање порасте на Колубари и Јадру, али без опасности од поплава.

"Отапање снега у нижим пределима је завршено и ти порасти су прошли без проблема, јер су водостаји далеко испод упозоравајућих нивоа. У вишим пределима снега још има, али ће даље отапање бити успорено због пада температуре, тако да не очекујемо значајнији утицај на реке“, додао је хидролог.

Лед на Дунаву и Тиси

Републички хидрометеоролошки завод најављује пад температуре у наредним данима, а то са собом носи и ризик од ледохода.

"Други важан сегмент је поновна појава леда на рекама. Пре свега на Дунаву, који је од кључне важности, али и на Тиси и банатским водотоцима. Тренутно леда нема, али већ од сутра поново ће ићи наше упозорење да је могућа појава, пре свега приобалног леда, а онда и како буду одмицале и биле још ниже температуре, онда ће бити и та пловећи лед, а на банатским водотоцима поново ће бити ледостај или лед који није у покрету", упозорава Владиковић.

Наводи да је слична ситуација забележена и 2017. године, када је Дунав нагло заледио при ниским водостајима.

Хидролошка ситуација у Србији зависи и од стања у региону, посебно на сливу Дунава.

"На узводном делу Дунава водостаји су веома ниски, што је и довело до појаве леда. Ако је запремина воде мала, река се брже хлади и заледи. То смо видели и 2017. године у јануару", рекао је он.

На Сави се очекују мањи порасту због отапања снега у Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини, али без већих ризика.

"На Тиси не очекујемо значајније промене водостаја, али ћемо бити у приправности због појаве леда. На југу Србије ситуација је мирна и не очекујемо проблеме", каже Владиковић.

"Значи, акценат је за лед на подручју Војводине и ипак Поморавља. А што се тиче осталих сливова неопходна је пажња, јер имају још неких мокрих површина које ће се при јутарњим минусима, а у понедељак и уторак у леденим данима ће можда представљати проблем за наше грађане и за учеснике у саобраћају", рекао је Владиковић.

Угљеша Мрдић истиче да су измене свих пет правосудних закона предложене из само једног разлога, да правосуђе буде ефикасније, да тужилаштво буде самостално, судство да буде независно, али не, како каже, "независно од државе Србије".

"Ми имамо данас да тужилаштво, које не само да није довољно ефикасно, иако највећи број тужилаца и судија ради честито и професионално свој посао, него део тужилаштва се отуђује од те стране тужилаштва и ради против државе. Ради против Скупштине, ради против мене као председника Одбора за правосуђе. Кренули су са саопштењима. Нису издавали саопштења кад је пала надстрашница, кад смо имали истраге, кад је требало да се огласе", указује Мрдић.

Посебно наглашава да, према члану 107. Устава Републике Србије, Влада, народни посланици или најмање 30.000 бирача имају право да предложе закон. 

Зашто ће "Ми – глас из народа" гласати против предлога

Бранко Павловић изјавио је да ће, као посланичка група "Ми – глас из народа", гласати против предложених законских предлога, те да су то истакли и током скупштинске расправе.

"Две су основне групе питања предлога које ми мислимо да нису добро урађене. Дакле, није спорно да народни посланик, па тако и господин Мрдић, има права да предлаже закон. Међутим, када се улази у једну врло комплексну материју као што је правосуђе, онда је то веома компликовано да ради појединац", сматра Павловић.

Додаје да мора постојати изузетно детаљна и темељна анализа система како би се утврдили принципи на којима желите нешто да исправљате, поготово када се улази у мрежу судова и примењују на све случајеве.

"Већ годинама се о томе зна и расправља у стручним круговима, изузетна преоптерећеност београдског правосуђа. Али не можете решавати ад хок, морате да узмете у много дужем временском периоду за све београдске судове, па да их упоредите са свим судовима у Србији, да бисте видели трендове", појашњава посланик.

Истиче да правац размишљања није спор када је реч о преоптерећености београдских судова, али да то не представља меру.

"Ви морате да растеретите Врховни суд. Ви морате да растеретите Виши суд. Вама, рецимо, по оптерећењу Други суд, а овде се растерећује Трећи, има већи број предмета него Трећи. Зашто радиш само Трећи, а не радиш и Други?", упитао је Павловић.

То су, додаје, основни разлози због којих му се чини да владајуће групације, као и господин Мрдић, не разумеју да тиме одбијају најбољи део судија и тужилаца од себе – недовољно припремљено и без расправе.

Мрдић: Немамо времена за вишемесечне расправе

Предлагач сета закона Мрдић каже да разуме колегу Павловића, искусног правника, и захваљује му што је гласао за одбијање извештаја о раду Загорке Доловац на седници Одбора за правосуђе.

"Није тачно да сам ја био законски обавезан да тражим мишљење Високог савета судства. Цела Србија зна, сви грађани знају у каквој ситуацији се налази правосуђе. Немамо ми времена за вишемесечне расправе и јавна слушања. Део људи који воде тужилаштво и суд ради директно против државе. Ради директно против вас, против господина Павловића, против мене. Они су кренули да монтирају хапшење. Они су чекали да ја умрем док сам штрајковао глађу", нагласио је Мрдић.

Најављује да ће у оквиру Вишег тужилаштва у Београду бити формирано одељење за борбу против високотехнолошког криминала, по угледу на развијене земље.

"Сваки честит тужилац и судија у Србији и запослени у правосуђу који служи држави Србији и поштује Устав има пуну подршку и моје странке и мене лично и, надам се, свих колега из Одбора за правосуђе", поручио је Мрдић.

Указао је да је ових пет правосудних закона, који су на дневном реду, предао још 22. децембра и да од тада, како каже, "да је неко имао добру намеру из Високог савета судства (ВСС) или Високог савета тужилаштва (ВСТ), могао је да се огласи".

Очекује се да се пред посланицима нађе извештај о раду републичке јавне тужитељке Загорке Доловац и да она присуствује седници парламента. Нада се и да ће бити измењен закон који се тиче Јавног тужилаштва за организовани криминал, а како додаје, виде се и најаве за неке друге измене.

"Врховни тужилац треба да тражи да обавештава и да буде усаглашена. Министар правде ту је у ствари карика са Владом и вођењем међународне политике у целини. Тако да није реч о томе да су сви предлози погрешни и никакви и не знам ни ја шта, него просто ове претходна два елемента нас опредељују да гласамо против", нагласио је Бранко Павловић.

Цело гостовање Угљеше Мрдића и Бранка Павловића можете погледати у видеу.

Према сведочењима неколико становника које је контактирао Ројтерс, у Техерану је већ четири дана релативно мирно. Иако су дронови примећени изнад града, није било знакова већих протеста у четвртак и петак. 

Становници других делова земље, укључујући север Ирана на обали Каспијског мора, такође су пријавили мирне улице.

Група за праћење интернета "NetBlocks" саопштила је да је након око 200 сати прекида забележен "веома благи пораст" конекције, која је остала на око два одсто уобичајеног нивоа. 

Поједини Иранци у иностранству су навели да су у суботу рано успели да ступе у контакт са особама у Ирану.

ХРАНА: Више од 3.000 погинулих

Америчка организација за људска права ХРАНА потврдила је 3.090 смртних случајева, укључујући 2.885 демонстраната.

Опозиционе групе и један ирански званичник раније су навели да је више од 2.000 људи погинуло у, како је оцењено, најтежим унутрашњим немирима од Исламске револуције 1979. године.

Протести су избили 28. децембра због економских тешкоћа, а потом прерасли у масовне демонстрације са захтевима за смену власти, кулминирајући насиљем крајем прошле недеље. 

Председник САД Доналд Трамп рекао је да су иранске власти отказале планирана масовна погубљења демонстраната, док је Техеран демантовао да је икада планирао таква погубљења.

Индијски студенти и ходочасници који се враћају из Ирана рекли су да су током боравка углавном били затворени у својим смештајима и без комуникације са породицама.

Индијско Министарство спољних послова саопштило је да су комерцијални летови доступни и да предузима мере ради безбедности својих држављана. 

Како је навела, Хитна помоћ је током ноћи интервенисала у четири саобраћајне незгоде у којима су четири особе задобиле лакше повреде и сви повређени су превезени у дежурне здравствене установе.

"Имали смо позиве за четири саобраћајне незгоде, у којима су повређене четири особе. Реч је о лакшим повредама и сви повређени су превезени у дежурне здравствене установе", навела је др Тања Илић Ћатић.

За помоћ су углавном звали хипертензичари и психијатријски пацијенти. 

Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено јак, југоисточни, а на југу Баната и у доњем Подунављу повремено и са ударима олујне јачине.

Најнижа температура од -5 до 0 степени Целзијуса, а највиша од 0 до 5 степени.

У Београду претежно сунчано, ветровито и хладно. Температура до 4 степена.

Почетком наредне недеље ледени дани

У наредном периоду метеоролози прогнозирају претежно сунчано и хладно време, па се у Војводини, Тимочкој и Неготинској Крајини очекују ледени дани – са температуром у току целог дана испод нуле.

У осталим деловима Србије ледени дан биће понедељак, 19. јануар, док ће у остатку периода дневне температуре бити углавном у интервалу од 0 до 5 степени.

Ниже температуре ће успорити топљење снежног покривача, али се и даље саветује опрез због поледице.

У Поморављу и Подунављу ће до уторка, 20. јануара, дувати јака кошава, која ће у среду и четвртак краткотрајно ослабити, а након тога се поново наставља период са кошавом. Кошава ће појачавати субјективни осећај хладноће.

Ван кошавског подручја, повремено се очекује ниска облачност или магла, а пролазне слабе падавине на југу земље могуће су након 21. јануара.

Ванредна ситуација, која је након снежних падавина погодила Пештерску висораван, захтевала је да се сви који су у могућности укључе у пружање помоћи. Међу првима у реду одбране нашли су се момци из "Off Road клуба".

"Искрено, нама је то част била да помогнемо некоме. Да се баш ми нађемо људима којима је у то вријеме била потребна помоћ. Једноставно ето, коцкице су се сложиле", наводи Армин Гилић, члан клуба.

"Онај први дан, када је пао снег, била је једна џеназа. Људи нису могли да приђу, нити да пренесу умрлог до гробља. Морали смо да идемо џиповима и да пробијамо пут. Није било нимало лако", додаје Сеад Папић, члан клуба.

Извлачили су и камионе и аутобусе.

"Извлачили смо, нема шта нисмо. Пре неки дан смо исто помогли и у селу Урсуле. Људи нису могли да изађу, качили смо са нашим џиповима пар возила", додаје Асмир Асотић, члан клуба.

Амко Авдић поручује свима да им се јаве ако им је потребна помоћ, као и да су ту за све.

"Неко нас гледа као хероје, неко као доколичаре, ако тако могу да се изразим, али ето, трудимо се да људи виде неки хајир (добро) од нас", поручује Армин Гилић.

У условима када природа покаже сву своју снагу, ови момци показују људскост, солидарност и спремност да буду тамо где је помоћ најпотребнија.

Током састанка са Зеленским, председник Чешке Петр Павел саопштио је да ће та земља ускоро Украјини обезбедити борбене авионе способне да обарају непријатељске дронове.

Градоначелник Кијева Виталиј Кличко поручио је да украјинска престоница има само око половину потребне електричне енергије, у тренутку када се суочава са најозбиљнијом ратном енергетском кризом након таласа руских напада на његову инфраструктуру.

Британски премијер Кир Стармер нема планове да разговара са руским председником Владимиром Путином, већ му је у фокусу подршка Украјини, саопштио је његов портпарол.

Са друге стране, Кремљ наводи да датум сусрета руских званичника са изаслаником америчког председника Доналда Трампа, Стива Виткофа, као и Џареда Кушнера, још није одређен.

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) саопштила је да је постигла споразум о привременом обустављању непријатељстава у близини нуклеарне електране Запорожје.

"Данас је ИАЕА обезбедила споразум и Руске Федерације и Украјине о спровођењу локалног прекида ватре, што ће омогућити почетак поправки последњег преосталог резервног далековода у нуклеарној електрани Запорожје", наводи се у писаној изјави директора ИАЕА Рафаела Гросија, преноси РИА Новости.

Овај декрет први пут признаје курдски идентитет као део националног ткива Сирије, признаје званичну употребу језика, заједно са арапским, и укида мере које датирају из пописа из 1962. године у провинцији Хасака, када је многим Kурдима одузето сиријско држављанство.

Уредба проглашава Новруз, фестивал којим се дочекује пролеће, националним празником, забрањује етничку или језичку дискриминацију, захтева од државних институција да усвоје инклузивне националне поруке и прописује казне за подстицање на етничке сукобе.

Сиријска влада и Сиријске демократске снаге (СДФ) предвођене Kурдима, које контролишу североисток земље, учествовале су у вишемесечним разговорима прошле године о интеграцији курдских војних и цивилних тела у сиријске државне институције до краја 2025. године, али је у том разговорима постигнут мали напредак.

"Ја како морам, зависим и од комшија, од другара, од пријатеља, ко може да ми помогне. Нема превоза, нема ништа, продавнице нема, апотеке нема, једноставно нема ништа", рекао је Миле Антић, становник Себеша.

Прва продавница удаљена је четири километра, као и дом здравља и школа. Све је то у суседној Крњачи.

"Прошле године, десило се, једно два три пута, испратим дете нормално, мали је он, иде сам возом до Крњаче, испратим га до овде, воз не саобраћа, ја шта ћу, узмем ранац, окачим на колица и идем до Крњаче, да га испратим", додао је Миле Антић.

Возови се најчешће отказују због кварова на старим композицијама

Како су нам из "Србија воза" рекли, дешава се да поласци буду отказани, најчешће због техничких проблема и кварова на композицијама. Због велике количине снега, возови су нередовно саобраћали 8, 9. и 10 јануара. Воз је одавде до града једини јавни превоз . Први полазак је у 5 сати и 40 минута, док је последњи у 22 сата и 4 минута.

Становници овчанског Себеша, удаљени су девет километара од центра града. На овој станици свакодневно чекају воз, како кажу, возови често касне, па им некада треба много више времена до станице Вуков споменик.

У "Србија возу" су рекли да су на овој линији најстарије композиције, које се, како кажу, често кваре. А Када воза нема, овде се сналазе како знају и умеју. До најближег градског превоза, стајалишта линије 108, морају да пешаче два километра.

Становници Себеша кажу да су, када нема воза, одсечени од света. Наводе да, како би дошли до превоза, или пешаче до аутобуса или их неко од укућана или комшија превезе аутомобилом.

Секретаријат: У Себешу нема услова за јавни превоз

Овде би и благовремена информација да воз касни била драгоцена. Да би могли на време да траже алтернативни превоз. Из Општине Палилула послали су нам одговор да је за сва питања која се тичу градског превоза, надлежан Секретеријат за јавни превоз.

Из Секретаријата су одговорили да саобраћајна мрежа у насељу Себеш нема одговарајуће техничке карактеристике за јавни превоз.

Главни проблеми су узак коловоз, недостатак пешачких површина и окретница.

Према незваничним информацијама, пилот је имао проблем с увлачењем задњих тичкова.

О разлозима који су довели до приземљења авиона, који је пре слетања кружио на небу, за сада нема званичких изјава.

Из Хрватског ратног ваздухопловства и министарства обране потврдили су да је авион сигурно слетио по процедури.

Дневник наводи да се од хрватског министарства одбране, након инцидента при полетању "рафала", очекују одговори на питања, да ли ово први такав случај или се догађало и раније, шта је показао технички преглед и зашто је дошло до отказивања лета, као и како се одржавају "рафали", којих за сада нема.

Инцидент се догодио недуго након што је Хрватско ратно ваздухопловство преузело надзор ваздушног простора од италијанских и мађарских снага.

"Мењаће се тимови пилота, техничара, инжењера и ваздухопловних техничара и оружара и бићемо спремни за 24 сата", рекао је командант хрватског ратног ваздухопловства Крешимир Ражов.

Руски извор наводи да је увозни оператер "Интер РАО" снабдевао Кину вишком електричне енергије с руског Далеког истока.

Двадесетпетогодињи уговор о снабдевању Кине руском електичном енергијом потписан је 2012. године.

Њиме су предвиђене укупне испоруке од око 100 милијарди киловата по сату, што је отприлике 4 милијарде годишње.

Услови за одређивање цене електричне енергије наведени у уговору нису познати јавности.

Извори су за Комерсант изјавили како је мало вероватно да ће се извоз електричне енергије у Кину наставити током 2026. године.

Поред тога, руско Министарство енергетике није искључило могућност обнове извоза ако Кина поднесе нови захтев.

Талас бунта покренули су, пре две седмице, трговци са техеранског Великог базара, места са којег су кренули и давни политички процеси, након којих су 1953. и 1979. године нестали режими Мохамеда Мосадека и шаха Резе Пахлавија.

Трговцима су се, убрзо, придружили студенти и хиљаде грађана, који су се у неколико десетина места сукобљавали са полицијом, паравојном формацијом Басиџ и припадницима Револуционарне гарде, често узвикујући "смрт тиранину", "смрт Хамнеију" и "живео Пахлави".

После две седмице нереда на улицама иранских градова, број мртвих се процењује на неколико стотина, али се власти у Техерану о томе нису изјашњавале, објављујући, повремено, имена жртава у редовима снага безбедности.

Западни извори су пак позивајући се на опозиционе изворе у Ирану, навели да је страдало најмање 2.500 демонстраната, али су организације за заштиту људских права, попут Хјуман рајтс воча, упозориле да је верификација података сложена због ограничења комуникација.

Хјуман рајтс воч је објавио да је убијено 1.847 демонстраната и 135 припадника снага безбедности.

Власти у Техерану су, у петак, објавиле да се у затворима налази око 3.000 учесника демонстрација, укључујући лидере протеста, израелске шпијуне, особе које су носиле оружје или учествовале у уништавању имовине.

Један од најутицајнијих верских вођа у Ирану Ахмад Хатами је током молитве одржане у петак демонстранте назвао "терористима", оптужујући Израел и Сједињене Државе за распиривање насиља у Ирану.

"Овај систем није добијен бесплатно. За њега је положено 200.000 живота и наша је дужност да га сачувамо... Непријатељи желе распад земље, али док бар један Иранац жив, нећемо дозволити да нам узму ниједан грумен земље", рекао је Хатами.

"Народ тражи најоштрије казне за демонстранте и очекује одлучне кораке у том правцу", истакао је Хатами, неколико сати пошто се Трамп јавно захвалио иранским властима што су помиловале 800 затвореника осуђених на смрт због учешћа у протестима.

Метак за Трампа и бомба за Хамнеија

Нешто касније, иранска државна телевизија објавила је фотографију рањавања Доналда Трампа прошле године у Пенсилванији, потписан "овај метак неће промашити", што је у Вашингтону протумачено као очигледна провокација и позив на убиство председника САД.

Амерички медији су пак објавили сателитски снимак комплекса у техеранском насељу Лавизан, испод којег се, наводно, налази тајни бункер у којем се крије врховни верски лидер Ирана, ајатолах Али Хамнеи.

Хамнеијево скровиште, према америчким изворима, укопано је око 100 метара испод површине и око њега су распоређене бројне јединице противваздухопловне одбране, док је објекат ојачан посебним системима.

Нишањење Хамнеија временски се подударило са објављивањем нових 50 мета, које се налазе на америчком списку уколико Трамп одлучи да покрене ваздушне ударе на ту земљу. Ни 24 часа откако је амерички председник Доналд Трамп, наводно у последњи час, одустао од напада на Иран, постало је готово извесно да овај потез шефа Беле куће представља пре одлагање него одустајање од интервенције против лидера Исламске Републике.

Последња шанса дипломатији, како су одлагање назвали амерички медији, указана је у тренутку док се кључни елемент могућег напада на Иран, носач авиона "Абрахам Линколн" налази на недељу дана пловидбе од Арапског мора.

"Линколн" је, из једног од европских сателита, ухваћен док скреће са досадашњег курса у Јужном кинеском мору и кренуо пут Ирана, око којег је већ распоређено око 30.000 америчких војника и неколико десетина борбених авиона.

Израелски медији пак тврде да је одлагање напада на Иран резултат молбе премијера Бенјамина Нетанјахуа, који је у телефонском разговору рекао Трампу да Израел још није спреман за евентуалне осветничке нападе иранских снага.

Додатне консултације две стране, које су у јуну заједничким снагама напале Иран, обавиће шеф обавештајне службе Мосад, Давид Бареа, који ће о иранској кризи разговарати са највишим званичницима администрације у Вашингтону.

И Јерусалим и Вашингтон сматрају да су, после силних претњи, ваздушни удари на иранске власти готово неизбежни, али обе стране упозоравају да би мешање у унутрашње проблеме Ирана, без јасне излазне стратегије, озбиљно угрозио америчке интересе на Блиском истоку.

Што се тиче Беле куће, власти у Ирану морају да одустану од обогаћивања уранијума, развоја балистичких пројектила и финансирања прокси снага, попут Хезболаха у Либану и јеменских Хута.

Додатни притисак Американаца долази непосредно уз ирачку границу, одакле је у Иран већ ушло око 5.000 бораца, сматрају европске обавештајне службе, које су навеле да су ове снаге регрутоване из редова четири моћне шиитске организације.

Зашто су Иранци незадовољни?

Главни разлог нове побуне у Ирану су економски проблеми, јер је од јуна ирански ријал изгубио 60 одсто вредности у односу на амерички долар, што је изазвало лавину проблема, па су цене хране скочиле око 70 одсто, а држава је погођена озбиљном несташицом горива и енергената.

"Званично признајемо протесте, чујемо њихове гласове и знамо да потичу од природног притиска који настаје од проблема са којима се свакодневно суочавају", рекао је раније ове седмице председник Масуд Пезешкијан.

Готово истовремено, министарство безбедности објавило је да је ухапшено пет особа наводно повезаних са монархистичким групама из Сједињених Држава и још двојица са везама са групама које функционишу у Европи.

Монархистичке групе, како их називају ирански званичници, махом чине потомци изгнаника режима шаха Резе Пахлавија, који је збачен 1979. током Исламске револуције.

Повратак монархије?

"Стварате историју која ће бити исписана храброшћу, солидарношћу и одлучношћу народа да поврати контролу над земљом... Останите уједињени и усредсређени и победа ће бити наша", рекао је принц Реза Пахлави, син одавно збаченог шаха и један од претендената на место будућег лидера Ирана.

Пахлавијево васкрсење из заборава, делимично, производ је чињенице да су демонстранти по улицама Ирана викали "џавид шах", или "живео шах", што је, како се чини, одмах разбудило његове политичке амбиције.

Политички утицај сина последњег иранског шаха, међутим, предмет је озбиљних расправа међу западним политичарима – од тврдњи да нема никакву подршку унутар Ирана, до процене да су Иранци толико огорчени начином на који верски лидери воде државу, да сматрају да би и обнављање монархије било боље решење.

Паралелно са протестима, неколико иранских државних институција нашло се на мети хакера, па је Техеран за такве акције одмах оптужио организацију Муџахедин е-Калк – некадашње саборце исламских револуционара, који су после сукоба са ајатолахом Хомеинијем од сигурне смрти осамдесетих година прошлог века склоњени у Албанију.

Организација Муџахедин е-Калк је формирана средином шездесетих година прошлог века, као део студентског отпора властима касније свргнутог шаха Резе Пахлавија.

Осуђени на живот у егзилу, јер их власти у Ирану терете за смрт 12.000 људи, припадници МЕК-а су после неславне епизоде у Ираку уточиште потражили у Албанији. Околина Драча постала је дом за 3.000 Иранаца, пошто су узастопне албанске владе сматрале да би такав потез додатно ојачао позиције Тиране у Вашингтону.

Иранским студентима, очекивано, подршку је пружио и председник САД Доналд Трамп, најављујући да ће "спасити" демонстранте уколико власти у Техерану наставе да их убијају.

Дикосава Ивановић из села Ћосићи изгубила је мужа и сина који није имао ни 20 година.

"Овде боли заувек и ово ми је само кад умрем могу да заборавим", рекла је Ивановићева.

Драган Марковић из села Кушићи изгубио је бабу и деду.

"Били су старији људи, 1920. и 1922. годиште. Били су у кући, на свом огњишту", рекао Марковић.

Миленко Петровић из Скелана наводи да у евиденцији стадалих има преко 109 људи.

"Данас се води 69 људи који су погинули, али нисмо писали оне који су умрли од последица напада. Преко 109 их има у евиденцији", истиче Петровић.

На спомен обележју у Скеланима су имена 305 мештана погинулих у последњем рату, највише цивила.

Често и по неколико из исте куће. И данас за жртве парастос, свеће и цвеће, да се не забораве.

Милорад Додик је рекао да се сваки дан живи време страдања Срба, не само у овом, него и у Другом светском рату и да се бележе неправде према њима.

"Оно што не смемо да учинимо је да се престанемо окупљати, престанемо сећати. Негде се не слажем у нашем учењу где каже да треба опростити. Ово се никада не сме опростити", истакао је Додик.

За овај злочин над Србима у Подрињу ни после 33 године нико није одговарао, а Насер Орић је у Хагу ослобођен командне одговорности.

Међу експонатима и сведочанства из усташке болнице о којој се мало зна, а у којој су логораши лечили оне који су их држали у заточеништву. Тај други сегмент под називом "Хипократ у жицама" представљен је кроз биографије лекара и сведочанства преживелих настала непосредно по ослобођењу.

"То није био радни логор, већ логор чији је циљ био истребљење народа и у ту сврху рад, глад, услови били су у служби смрти. како Јасеновац може бити логор за људе против режима када имамо примере српске деце која су страдала у овом логору како они могу бити непријатељи режима ако имају само две године, циљ изложбе био је приказати предуслове геноцида, његову динамику и последице", каже извршни директор Музеја жртава геноцида Никола Милошевски.

Ни осам деценија након ослобађања логора пуна истина о Јасеновцу није утрвђена. Једна од тачака спорења је и тачан број усташких жртава.

"Сведоци смо ревизије историје, драстично се умањује број жртава у Јасеновцу и НДХ. То вређа истину и потомке жртава али забрињава да неко неће да се окане зла. Ревизијом историје скрива се ружна прошлост, не да би се учинио отклон од ње већ да би се на њој и даље стајало, то изазива сумњу да се методе из прошлости могу поновити. Онај ко оправдава ружну прошлост спреман је да је понови сада и у будућности или сада и сутра", рекао је потпредседник Скупштине Србије Јован Јањић.

Аутори изложбе која ће трајати до краја јануара, подсећају и да је Јасеновац један од ретких логора који је ослобођен изнутра. Више од 600 логораша 22.априла 1945. године, како би избегли планирану ликвидацију, покушало је очајнички пробој. Њих свега стотињак је преживело.

"Овом привредном друштву наложено је да приоритетно отклони кварове на објектима и водовима, да набави и замени стубове на објектима од посебног значаја, на онима који напајају већи број корисника, да хитно прибави сву неопходну механизацију за несметани рад електроенергетске мреже и друго", саопштено је из Владе.

Такође, како се додаје, Закључком су наложени и набавка теренских и других возила за приступ неприступачним подручјима, предузимање свих активности на уређењу коридора око дистрибутних мрежа, ангажовање свих расположивих људских и техничких ресурса за рад и обезбеђивање континуираног и несметаног свабдевања електричном енергијом.

Наводи се да се ове активности односе на целу територију Србије, а посебно на Мачвански, Колубарски, Златиборски и Борски округ.

"Влада Србије сагласила се да Републичка дирекција за робне резерве бесповратно испоручи мале кућне апарате и белу технику јединицама локалне самоуправе које су на дан 12. јануар 2026. године имале проглашену ванредну ситуацију због снежних падавина, а према списковима пријаве штете", истиче се у саопштењу.

Усвојена Уредба о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју

На седници је, како се додаје, усвојена Уредба о расподели подстицаја у пољопривреди и руралном развоју у 2026. години, којом су прописани обим средстава, врсте и максимални износи по врсти подстицаја у овој области.

"Подстицаји су конципирани тако да на оптималан начин подржавају недовољно развијене области пољопривредне производње и подручја са отежаним условима рада, кроз унапређење конкурентности пољопривредних газдинстава. Овако конципирани подстицаји обезбеђују предвидивост, стабилност и конзистентност пољопривредне производње", наводи се у саопштењу.

Како се додаје, подстицаји су у складу са условима на међународном тржишту и унапређењем трговинске и укупне економске сарадње на билатералном и мултилатералном нивоу, имајући у виду европске интеграције Србије и процес приступања Светској трговинској организацији.

Чланови Владе су се, како се наводи у саопштењу, сагласили да Министарство културе Републике Србије и Министарство културе и туризма Републике Северне Македоније закључе Програм сарадње за период 2026–2030. године ради даљег јачања пријатељства и сарадње у области културе две традиционално пријатељске суседне земље.

У овом програму, у односу на претходни, додаје се, наведени су конкретнији облици сарадње и обухваћене различите области културе и уметнисти.

Чланови Владе усвојили и уредбу о плану званичне статистике за 2026. годину

Влада је усвојила и Уредбу о утврђивању Плана званичне статистике за 2026. годину, којим се обезбеђују систематично прикупљање, обрада и објављивање статистичких података неопходних за праћење и мерење резултата јавних политика, посебно у економској области, као и праћење испуњености економских критеријума и способности Републике Србије за преузимање обавеза које произилазе из чланства у Европској унији.

Влада Србије сагласила се да ММА савез Србије поднесе кандидатуру за организовање међународног такмичења "IMMAF 2026 European Championship Belgrade" у Београду 2026. године.