Траса нафтовода кроз Србију дугачка 113 километара и максималног капацитета од 5,5 милиона тона нафте годишње.

Нафтовод би ишао од Кањиже, преко Сенте, Аде, Бечеја, Жабља до Новог Сада.

"Деца су највећи темељ опстанка и постојања српског народо на нашој Светој земљи. Поклон у име Одбора уручила је Ивана Ракић помоћниг председника Одбора и руководилац Дневног центра "Поржи ме -9. јануар" из Косвске Митровице која је уручила и пакетиће Одбора за све бебе и младе мајке коју су се затекле у грачаничком породилишту", наводи се у саопштењу Одбора.

Српске мајке из породилишта из Косовске Митровице и Пасјана добиће такође поклон од 500 евра, најавили су у Одбору.

"Наш Одбор средства је обезбедио из велике хуманитарне акције "Обрадујмо вршњаке на Косову и Метохији" коју уз подршку Министарства просвете и културе проводимо преко основних и средњих школа Републике Српске. Акција је продужена до 31. јанура а до сад је учествовало око 60 хиљада ученика из 103 основне и средње школе Републике Српске", истиче се у саопштењу и наводи да ће у овој години наставити са сличним акцијама. 

Чедомир Kаровић, ЈKП Војовдина шуме, каже: "Управо то што смо до сада имали, одличне резултате са јеленима, дошли смо на идеју да би могли да проширимо причу у раду са јеленом и проширили смо је тако што смо направили ново узгајалиште, дупло веће од овог постојећег. Постојеће има 45 хектара, а већ је ограђено као што видите, ограђено је 86 хектара. И то су идеална станишта за развој и гајење европског јелена Цервус Цекафус."

До пролећа стижу и нове јединке, врхунске генетике, из Kапошвара у Мађарској. План је да Вршачке планине постану нови европски референтни центар.

Бранислав Станковић, извршни директор за ловство ЈKП Војводина шуме, додаје: "Ловачко имање којим газдује ЈKП Војводина шуме је постало практично највеће и најзначајније узгајалиште обичног јелена на подручју Републике Србије и на подручју Западног Балкана. У последњих 5 година је из свих узгајалишта Војводина шума ухваћено и насељено 333 јединке. Претпостављам да ћемо у наредне две године да стигнемо до 500, и то је дефинитивно највеће икада насељавање обичног или европског јелена на подручју Централне Србије."

Стручњаци истичу да је реч и о озбиљном бизнис пројекту. На Западном Балкану постоји око 26 милиона хектара ловишта без јелена или са популацијом на минимуму. Захваљујући клими и подкарпатским условима, Вршачке планине идеалне су за узгој карпатског јелена, врсте навикнуте на предаторе и брдско-планинска станишта. Од нуле до центра за цео регион, Вршачке планине данас враћају дуг природи, али и отварају ново поглавље развоја и одрживог бизниса.

Саобраћа би требало да буде успостављен до ноћас, наводе у "Инфраструктурама железнице".

Обнављање лиценце значи и да ће Рафинерија у Панчеву опет моћи да ради и прерађује нафту, што се очекује најкасније до 20. јануара. Нове испоруке би преко Јадранског нафтовода могле да крену за Србију првог радног дана ове године, 5. јануара.

Тада би требало да потече већ спремних 85.000 тона нафте. Након тога, према речима председника Вучића, НИС може да наручи пристизање још једног танкера с додатних 140.000 тона. У Србији је још 100.000 тона сирове нафте која је спремна за прераду чим Рафинерија за то буде у стању.

Резерве горива Србија у овом тренутку, према речима ресорне министарке Дубравке Ђедовић Хандановић, има до 20. или 25. јануара. Још четири резервоара за нафтне деривате, у које стаје готово 70.000 тона, пуштена су јуче у пробни рад.

Брокер Бранислав Јоргић рекао је за РТС да је у добијању лиценце добро то што ћемо добити 20 дана да напунимо резерве сирове нафте и што је ОФАК проценио да ствари иду у правом смеру и дао је продужење лиценце.

"Не смемо сада да се успавамо, очекује се завршетак посла, што значи да се постигне договор између руске стране и, како се очекује, мађарског МОЛ-а“, навео је Јоргић.

Сматра да ако српска и руска страна и мађарски МОЛ убеде 23. јануара ОФАК да ствари иду у правом смеру, крајњи рок је крај марта, до када би требало да се потпише уговор.

Према његовим речима, све то значи да се може очекивати продужење лиценце, али морамо да убедимо америчку страну да посао приводимо крају.

"Ми у овом тренутку не можемо да кажемо да је крај санкција. Ово је сад практично остављен један простор за додатни ваздух који НИС треба да узме, а то је значи увоз сирове нафте. Да се вратимо на потенцијалног купца – МОЛ. Ту постоји исто одређена неизвесност како ће МОЛ да се понаша ако дође до закључења уговора, каква ће њихова политика да буде у погледу рада Рафинерије постојеће, дистрибутивне мреже. Ту постоји и даље онда проблем чија су нафтна поља на северу Србије. Проблем је да ли постоји монопол у преради и дистрибуцији“, истакао је Јоргић.

Очекује да ће доћи до потписивања купопродајног уговора, а све оно што је наведено као критика за претходни период да ће остати и даље.

Шта ће бити са акцијама малих акционара

"Четрнаест одсто акција је у власништву малих акционара сагласно важећим законима о преузимању акционарског друштва, а НИС је берзанска компанија. МОЛ оног тренутка кад стекне 56 одсто, преузима обавезу упућивања понуде за преузимање и према тим малим акционарима“, каже Јоргић.

Брокер је напоменуо да је тих 14 одсто у рукама два милиона акционара Србије и вредност тог пакета је, ако се рачуна берзанска цена, око 140 милиона, а ако се рачуна нека реална цена, књиговодствена цена, јесте негде преко 3,2 милијарде. Вероватно вредност тог пакета малих акционара је негде око 280 милиона евра.

Разговори на релацији Гаспром–МОЛ, српска страна посматрач

Према његовим речима, разговори се воде на релацији Гаспром–МОЛ, а српска страна посматра са стране.

"Ја не видим како би ми могли да утичемо на одлуке МОЛ-а. Примера ради у Хрватској имате сличну ситуацију где је МОЛ преузео Ину, они су затворили рафинерију нафте у Сиску као застарелу. Затим су почели да граде рафинерију нафте у Ријеци. То је мала рафинерија и та изградња је трајала јако дуго. Сад се тек пушта у рад. Тако да постоји одређена неизвесност“, истакао је Јоргић.

Напоменуо је да Србија може рачунати на добре односе на релацији Србија–Мађарска, међутим, како следе избори у Мађарској ако дође до промене власти питање каква ће бити политика према овим проблемима.

"Али у овом тренутку најбоља ствар би била да је Србија преузела пакет од 56 одсто. Онда би могли натенане да изврше снимање имовине НИС-а и да онда преузме нафтна поља на северу Србије и да кажу то више није власништво НИС-а, пошто су они већински власник и да није предмет никакве даље евентуалне продаје. Значи да коригујемо оне грешке које смо направили у претходном уговору“, истакао је Јоргић.

На тај начин, како сматра, кад се ресетује НИС, да се отклоне све оне констатоване грешке у претходним уговорима и да се онда на те начине приступи продаји неког дела НИС-а.

Дарко Јовановић, руководилац ски центра Kопаоник, објашњава: "Ски стазе су одлично припремљене. У ски центру Kопаоник у програму је 19 стаза, 15 везних ски путева и 17 инсталација. Гондола Брзеће-Мали Kараман такође ради, тако да гости из туристичког насеља могу да буду за 15 минута у центру. И ноћне стазе у ски центру Kопаоник раде. Снега утабаног на стазама има од 20 до 40 центиметара, идеални услови за скијање.

За неколико минута стиже се од центра до Панчићевог врха. Гости Kопаоника о боравку на планини кажу:

- Први пут смо на Kопаонику, стазе су екстра.
- Долазимо већ трећу годину заредом. Деца скијају, ова мала се санка и супер.
- Долазим из Румуније, Kопаоник је најбољи ски центар, уживам на овој планини. За нас бордере, ово је невероватно искуство. Доћи ћу и наредне године.
- Овде је одлично, стазе су јако лепе, пада снег, време је лепо, сви се дружимо.

О температури и вештачком снегу Дарко Јовановић, руководилац ски центра Kопаоник, каже: "Захваљујући систему за вештачко оснежавање, довољно снега има на свим стазама које су тренутно у функцији. Прошле године изградили смо нови систем за вештачко оснежавање са новом акумулацијом, 115 000 метара кубних, где можемо за неки период од 72 сата да оснежимо скоро 80 посто скијалишта и да инсталације буду у функцији. У протеклих неколико дана имали смо одличне временске услове за производњу вештачког снега. Систем и даљее ради 24 сата, док год буду постојали услови за производњу вештачког снега и надамо се за неких, ајде рецимо, десетак дана да ће ски центар радити у пуном капацитету."

Поред домаћих, најбројнији су гости из Бугарске, Румуније, Русије, Северне Македоније и Црне Горе. Дневно на скијалишту има око 7 000 бордера и скијаша.

Исплата пензија увећаних за 12,2 одсто наставља се у понедељак, 5. јануара, а свим пензионерима који пензије примају преко банке Поштанска штедионица, пензије ће бити на рачунима већ у понедељак, у 8 сати ујутру, навео је Мали.

"Свесни смо да сви имају веће трошкове током децембра и јануара месеца, и зато нам је било важно да на овај начин изађемо у сусрет нашим пензионерима, како би што пре добили своје увећане пензије", написао је министар.

Додао је да је просечна пензија у 2025. години износила око 437 евра, док ће просечна пензија у овој години бити око 485 евра.

"Погледајте само колике су то разлике у односу на 2012. годину када је просечна пензија износила 204 евра. Веома је важно и да пензије расту у реалном износу, дакле изнад нивоа инфлације, а самим тим и животни стандард наших најстаријих, што је увек међу приоритетима Владе Републике Србије", навео је Мали.

"Марко или "Леноне",како си добио надимак?

Марко Николић, глумац, каже: "Надимак сам добио неке 2012. или 2013. године. Стално сам носио "ленонке", наочаре чувене које је носио Џон Ленон."

Ненад Недељковић Неце, глумац, додаје: "Чиме се један Врањанац поноси, то је радост у очи, мерак у души, севдах у срце, песма у грло и надимак уместо личну карту, ако то немаш, онда си ништа."

Надимак не бираш, већ бира он тебе, или ти га намећу. Он је лични печат и важнији је од презимена. Име служи за документа, а надимак за живот.

Алекса Димић из Врања, објашњава: "Надимак нисам добио ја, већ ме неки другари зову по мом тати. Мој тата је добио надимак "Гумени" не знам зашто."

Данас су надимци индивидуални, брзо настају, брзо се шире, а некада су били породични, носили су историју, посао, карактер породице, па и читаве фамилије, преносили се са генерације на генерацију.

Наташа Треперска из Врања, наводи: "Живим 30 година у Врању, али сам пореклом из Босилеграда и то је једна чувена породица у Босилеграду коју зову Треперци. Шта то значи "Треперци"? Они су били врло вредни људи, много су радили."

Александар Михајловић Kлинчар из Врања, каже: "Мој прадеда имао је, а после и мој деда, познати клинчарски дућан у коме су поред свега осталог, продавали и клинове за поткивање. Тако су и добили надимак Kлинчари, по тим клиновима."

Ненад Недељковић Неце, глумац, додаје: "Онда Јежинци, не знам, мени су интересантни на пример Дурундалка, Лепезан, или Срба Вампир."

Најкраћи надимак у Врању је "Тц", а најдужи "Нане, неслана тарана", а надимке имају и улице, сокаци, зграде.

Овако се родила идеја да направи реплику баш тог возила. Са фотографијом Неселсдорфа, преселио се у радионицу и "засукао" рукаве.

Радослав Матић из Велике Пчелице код Kрагујевца, каже: "Толико сам имао јаку вољу да направим то возило, тако да сам просто сањао ноћу шта сутра радим. Кад ујутру дођем овде, ја сам већ све то одсањао."

Вештим рукама и упорношћу, уз мало импровизације, детаљ по детаљ, далеко од очију сумњичавих познаника, Раде је за две и по године направио покретну историју. Звук курбле и прасак мотора старог "пезејца", означили су да је Неселсдорф из Великих Пчелица спреман за вожњу.

Радослав Матић из Велике Пчелице код Kрагујевца, додаје: "То је било одушевљење па је била и неверица, да ли је могуће да је то човек направио. Дрво од јасена, има ту мало прохрома, алуминијумских делова и наравно лима."

И као што су Београђани 1903. године у чуду посматрали, како су говорили "аждају која штекће" и њена реплика изазива велико интересовање. Они који су видели аутомобил о томе кажу:

- Одлично, баш је аутентично је урађен.
- Супер је урађен, прави старински.

Правом Неселсдорфу, рентијета Божидара Радуловића, у коме се, неки кажу, возио и Kраљ Петар, после Првог светског рата губи се траг. А Радетово чудо вози се углавном по телевизијским серијама и филмовима.

Радослав Матић из Велике Пчелице код Kрагујевца, закључује. "Мислим да сам израдом овог аутомобила оставио траг иза себе

Гашић је подсетио да је у септембру 2024. године на посебној седници Владе донета одлука о организацији војске и припремама за служење војног рока и да су се годину и по дана бавили свеобухватним анализама, а да је сада питање политичке одлуке када ће се са законом ићи у скупштину.

"Мушкарци ће бити у обавези да служе војни рок од 18 до 30 година, а женама ће бити омогућено да војни рок служе добровољно", рекао је Гашић.

Истакао је да је планирано да првих 60 дана служење војног рока буде у касарнама, а да 15 дана после тога проведу у одређеним логорским просторијама.

Он је додао да је планирано и да ови војници сваке године имају одређени број вежби на којима би могли да стичу нова знања и да обнављају оно што су стекли у првих 75 дана.

Гашић је рекао да је много тога урађено у претходном периоду и да је поред уређења 125 објеката, набављена нова опрема, купљене су нове униформе, набављано ново наоружање, све оно што је потребно за служење војног рока за прву генерацију и за све остале које ће да дођу.

О војном буџету

Говорећи о војном буџету Гашић је подсетио да је 2012. износио 63 милијарде динара, 2014. године 78 милијарди, док је у 2025. години био 254 милијарде динара или 2,4 одсто БДП, што је историјски проценат у односу на претходних 20 година.

Он је истакао и да су за 2026. годину средства увећана и да износе 277 милијарди динара и додао да ће велики део тих средстава отићи за набавку нове опреме и новог наоружања, а један део на обнову објеката Војске Србије, али и на повећање плата и накнада за ангажовање у Копненој зони безбедности, као и накнада трошкова становања који нису повећавани претходних 20 година.

Говорећи о набавци борбених авиона "рафал" од  Француске, Гашић је рекао да је то један од највећих уговора који је потписан у историји Војске Србије.

"Они би требало да стигну 2028. године и припреме су у току. Припрема се аеродром, нови хангари и све остало. Тако ћемо и да наставимо у наредне две године и да будемо спремни за пријем. Биће понос Војске Србије", рекао је он.

Када је у питању конкретно наоружање и опрема коју би Војска Србије могла да добије у току 2026, Гашић је најавио нови производ нашег Војно-техничког института и наше наменске индустрије, а то су дронови.

"То је нешто на чему интензивно радимо, тако да очекујемо да у 2026. или 2027. години, дођемо до близу 80.000 дронова које ћемо имати у нашим јединицама", рекао је Гашић.

Министар је најавио да ће током ове године бити још нових набавки наоружања и опреме и да Србија прати све што се дешава у свету и у окружењу и да набавља оно што је могуће добити у актуелном тренутку. 
     "Са оволико жаришта, ретко ко се одлучује да и прода наоружање, јер потреба и потражња за њим је у овом тренутку огромна широм света", рекао је он.

"Поносан сам на припаднике Министарства одбране"

Говорећи о великој војној паради "Снага јединства" одржаној 2025. године, Гашић је рекао да је као министар одбране поносан на све припаднике Министарства одбране и Војске Србије који су учествовали у припремају и спровођењу параде.

"Право сваке суверене земље јесте да може да покаже сав свој војни потенцијал. Србија то не чини да би било коме претила, већ да би показала свом народу да је спремна да одговори на све изазове који у неком тренутку могу да дођу. Надамо се да неће до њих никада доћи, али да је Војска Србије спремна да сачува територијални интегритет и суверенитет Србије у сваком тренутку", рекао је он.

Истакао је да је током параде приказано много тога од наоружања и опреме и да то показује да државно руководство води врло мудру спољну политику.

"Резултат наших нових набавки јесте то што имамо пријатеље на све четири стране света. И онда је и разноликост нашег новог наоружања била присутна на паради. Ту су били и ракетни систем 'Пулс' и дрон 'Хермес', 'Красуха' и ракетни систем ФК-3, ту су и борбени авиони 'Рафали', јер желимо да гајимо добре пријатељске односе са свима, без да било коме будемо претња, већ само заштита наше територије и нашег становништва", рекао је Гашић.

На питање какви су пословни резултати у домаћој одбрамбеној индустрији, министар каже да се после много година наменска индустрија вратила у пуном потенцијалу и да је освојено пуно нових средстава.

"Само у прошлој години 35 нових средстава је освојено, а преко 220 средстава из наменске индустрије дошло у употребу у Војску Србије", подсећа Гашић.

Каже да ће резултати бити бољи у односу на 2023. годину, а знатно нижи у односу на 2024. годину, јер су у протеклих шест месеци имали промену начина издавања дозвола за извоз наоружања и војне опреме.

"Морали смо да уведемо нови, строжи начин контроле извоза наоружања да земље које нама дају енд-усер буду гаранти да то оружје и опрема неће да оду на нека тренутна ратна жаришта. Имали смо застој, али смо успели да за то време урадимо много више за Војску Србије и да комплетну производњу која није ишла у извоз преусмеримо на Војску Србије и да се тиме битно јачају резерве", рекао је Гашић.

Додаје да Војска Србије у овом тренутку има 150 одсто резерви залиха ратних и мирнодопских када је храна у питању и 150 одсто горива и деривата.

Оцењујући стање данас у Министарству одбране и Војсци Србије у односу на период пре десет и више година, Гашић каже да су се и он и сви који су у протеклих 12 година били на његовом месту трудили да потенцијал и капацитет подигну максимално. Додао је и да је сада врло добар тренутак да се војска врати на место које јој припада, јер ужива највеће поверење грађана.

Поводом објекта бившег Савезног секретаријата за народну одбрану, односно зграде Генералштаба, Гашић је рекао да је изгубљена вредна инвестиција од 750 милиона долара, од чега би држави Србији припало 23 одсто, а требало је да се уради и спомен соба за све погинуле жртве НАТО агресије.

"Стари Генералштаб нико не одузима Војсци Србије"

Гашић је поновио да Стари Генералштаб нико не одузима Војсци Србије и Министарству одбране и да он остаје у њеном власништву, као и касарна Седмог пука.

Гашић је објаснио да је реч о две зграде, које неки зову Сутјеска и Неретва, које је радио архитекта Никола Добровић, али је додао да у архивама нађено да Добровић никада није потписао пројекат, јер је велики део пројекта промењен, због безбедности и других разлога.

Истакао је да су против ове инвестиције били исти политичари који су зграду Маршалата која је била процењена, тако срушена на 24 милиона евра или долара продали за 14 милиона за Америчку амбасаду и додао да је зграда Маршалата била под заштитом државе од 1987. и да заштита никада није скинута.

На питање шта ће бити даље са зградом у Улици кнеза Милоша, Гашић каже да то треба да виде и да о томе мисле они који су се борили да отерају инвестицију.

"Одговорни су они који су били овде, стекли пензије у систему војске. Ти исти су 2008. године и тадашњи режим донели документа, где кажу да мора да се скине заштита. Имамо, из 2014. године, да је објекат од Института за материјале статички неупотребљив, да је опасан и тада су тражили да се изгради нова зграда министарства. И опет се враћамо на оно - вама је све дозвољено, ви све можете, а ми нешто добро за Србију не можемо. Ми се боримо да градимо, а ви да рушите", рекао је Гашић.

Измене и допуне Закона о војсци

Говорећи о изменама и допунама Закона о војсци, Гашић је подсетио да су први пут категорију професионалних војника увели 1994. године и да је један део тог закона био промењен 2006, а затим допуњен 2007. године.

Он објашњава да је према претходним решењима  војник по уговору могао до 43 године да буде у Војсци Србије, да му се уговор продужава на три године и да не може да стекне уговор за стално без обзира на квалитет и на резултате.

Променом Закона у Војсци војници по уговору могу сада да заснују стални радни однос, а са 53 године живота и 40 година радног стажа, јер имају бенефицирани радни стаж, могу да иду у пензију као и сви остали припадници професионалног састава Војске Србије, подофицири, официри.

Када је реч о Закону о војном образовању, Гашић наводи да су високе студије безбедности сада формално уведене у високо војно образовање, а изменом Закона о војном здравству омогућено је да све категорије запослених у Војсци Србије и њихове породице могу да имају здравствену негу и заштиту на исти начин како је то у цивилству. 

Двојица повређених радника смештени су у Здравствени центар у Лозници и у стабилном су стању.

Према оцени доцента Факултета политичких наука Марка Дашића, не ради се о стварању потпуно "новог света по Трампу", већ о покушају стратешког позиционирања Сједињених Америчких Држава у дубоко измењеном глобалном контексту, обележеном супарништвом са Кином, слабљењем мултилатерализма и настајућом мултиполарношћу.

Према његовој анализи, фокус на Западну хемисферу, транскационални однос према Европи и офанзивна трговинска политика имају за циљ очување америчке моћи, али истовремено стварају нове геополитичке и унутрашње политичке тензије.

Од дана инаугурације, Трамп је покренуо 26 извршних наредби, прогласио ванредно стање на јужној граници, а крај године обележила је Национална стратегија безбедности која заокружује политику "Америка на првом месту". Како бисте окарактерисали 2025. годину: да ли је то "нови свет по Трампу"?

— Рекао бих да је први утисак након ових 11 месеци његовог мандата, да је он тежио испуњењу предизборних обећања. Једна од тих извршних наредби с почетка мандата је, можда претешко рећи, али представља потпуну милитаризацију јужне границе Сједињених Америчких Држава. А ако желите и квантитативно погледати резултате те политике, он је поништио нешто што је спочитавао Бајдену и остварио врло завидан резултат у својој имигранској политици. Међутим, то је само један ступ Трамповог председавања.

Рекао бих да други аспект несумњиво представља економско државништво. Оно је интегрисано у стратегију националне безбедности са којом је јавност упозната 4. децембра 2025. године, али која се можда стварала још у предизборној кампањи, а нарочито током ових неколико месеци Трамповог мандата.

Тако да ће ова стратегија и те како остати упамћена као подлошка Трамповој доктрини, као нечему што је надоградња Монроове доктрине и као нешто што је, не бих рекао, потка за креирање новог Трамповог света, већ покушај стратешког позиционирања Сједињених Америчких Држава у битно измењеном контексту који још увек флуктуира између супарништва две највеће силе, које су САД и Народна република Кина, и настајуће мултиполарности.

То је веома широк маневарски простор и готово нико са великим степеном сигурности сада не може рећи каквом свету тежимо, односно какав је овај свет у настајању.

Осим супарништва са Кином, Трампова доктрина фокусира се на западну хемисферу и настоји да обликује политику Латинске Америке. Конкретно, када је реч о Венецуели, питање је да ли Трампова администрација спроводи безбедносну политику, политички утицај или енергетске интересе?

— Рекао бих од свега помало, а можда теоријски објашњено спроводи и политику доминације регионом који сматра својим задњим двориштем. Мислим да је Венецуела први изданак, прва политика и прва имплементација нечега што је заиста саопштено у тој стратегији.

Међутим, ту доста има и неких несугласица, можда неких интристичних тензија међу различитим елементима стратегије националне безбедности, с обзиром на то да је овде, по мом утиску — дакле, ограђујем се, то је мој утисак — реч о тежњи ка промени режима, Мадуровог режима, иако Трамп у стратегији, односно администрација, каже да више неће тежити политици свргавања режима или увођења демократије у оним земљама које цивилизацијски нису биле демократске државе.

Мислим да овде и те како имамо, у основи, једну врсту промене режима која обједињује политички, безбедносни и, рекао бих, пре свега економски утицај. Венецуела је полигон, пример и земља која има највеће резерве нафте на свету.

Али један битан моменат из стратегије националне безбедности јесте чињеница да је Венецуела карактерисана као актер који може бити мета и актера – мета под условом остваривања утицаја, наравно, и неких актера који не припадају западној хемисфери. У тим речима, у потексту, можемо прочитати Народну Републику Кину и Русију.

Шта је 2025. година донела или променила у односима између Америке и Европе? 

— Он говори о Европи која мора да стане на своје ноге. Дакле, то је један старатељски, рекао бих, однос учења поново да хода, које, рекао бих, подесило један врло оштар тон, иако је еуфемистички упакован на овај начин у стратегији и националности. 

Пошто констатује да је Европа континент у цивилизацијском паду. Он то и економски такође брани. Он говори да је Европа, не знам, 90. године прошлог века била четвртина светског БДП-а. Сада није ни 16, 17 процената.

А да ли је реч о неком идеолошком равнању које је потпредседник Џеј Ди Венс најавио још почетком прошле године на Минхенској безбедносној конференцији? И да ли је реч о идеолошком равнању када се говори о потреби отварања простора за демократију у Европи?

— Апсолутно. За мене је било изненађење што је то коментарисање квалитета демократских режима нашло тако истакнуто место у стратегији националне безбедности, на европском континенту.

Мислим да такав, тако отворен став Трампове администрације утиче и на европско јавно мњење, нарочито ако имамо у виду да постоје режими, односно владе, које идеолошки, програмски, а на крају и лично нагињу и чак се сврставају уз неке Трампове политике, без директних последица или удаљавања од заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ, уколико говоримо о институционалном смислу.

Свакако, иза свега овога можемо посматрати и Трампов однос према мултилатерализму као таквом, као дипломатском процесу, али и према либералном институционализму као теоријској подлози послератног света – свету који је настао после Другог светског рата. Томе заиста значајно доприноси и општа оцена ове стратегије националне безбедности, која, иако се семантички од тога удаљава, по свим својим параметрима представља реалистичку теорију међународних односа.

Где је у тој слици Украјина?

 — Данас се, рекао бих, налазимо квалитативно најближе миру, иако још увек не довољно близу. Дакле, сусрет у Мар-а-Лагу између Зеленског и Трампа и њихов заједнички став, који је Зеленски формалније, у неким детаљима, елаборирао, указују на напредак. Трамп је додао да је све време радио на два колосека и да се, наравно, телефонски договарао и са Путином пре састанка са Зеленским.

И некако нам је дало наду да мировни процес заиста може имати успешан исход, можда чак и у првим месецима 2026. године.

Међутим, имајући у виду променљивост расположења и чињеницу да Трамп Европи спочитава потребу да преузме већи терет, чак и у вези са украјинском безбедношћу, мислим да ови билатерални сусрети ипак морају укључивати и европске актере како би се дошло до трајнијег и одрживијег решења.

И, наравно, у подсвести стално имам један одељак Стратегије националне безбедности који дефинише НАТО као организацију која не сме бити перципирана, односно опажана као стално растућа у погледу чланства. Тако да је Трамп можда успео да умири руску бојазан од ширења НАТО-а, нарочито у вези са Украјином, и да уз то узме у обзир сензибилитет свих преговарача који треба да буду задовољени на више нивоа.

Какве су последице офанзивне трговинске политике Доналда Трампа? Колико су царине коштале свет, па и Србију, а колико саме Сједињене Америчке Државе?

—  Мислим да је потребно још мало времена да би се економске последице могле измерити до нивоа грађана, односно до наших џепова и наше перцепције економских ефеката.

Мислим да Србија није много страдала, с обзиром на то да Сједињене Америчке Државе нису међу њеним најважнијим трговинским партнерима, осим, наравно, тржишта услуга, нарочито у ИТ сектору. Србија је у том смислу претрпела колатералну штету због начина на који су одређиване реципрочне царине према различитим актерима. Потребно нам је било доста времена да проучимо како је дошло до цифре преко 30 процената. 

Што се тиче већих актера, када читате економске извештаје о Кини или у Кини, као и сличне извештаје, рецимо, из трећег квартала Сједињених Америчких Држава, види се да је забележен раст. Односно, оваква врста економског државништва, чак и са употребом негативних инструмената, није нанела немерљиву штету, макар на кратак рок.

Али оно што је несумњиво јесте да је то произвело политичке ефекте. Актери су се утркивали ко ће први да испреговара боље билатералне услове у трговини са Трамповом администрацијом, након најаве ових заиста астрономских царина.

Да ли је 2025. година Америци донела "рат против саме себе" и које су последице тога, имајући у виду да се избори на пола мандата одржавају у новембру 2026. године?

— Да, то ће бити први тест фактички ове Трампове администрације, пре свега у погледу ставова бирача, односно да ли се ишта променило у претходне две године. Оно што би Трампа можда могло забринути јесте рекордно низак степен одобравања његових политика. Американци то мере с времена на време из различитих извора, тзв. approval rating.

Он је тренутно на 40 процената и варира између 37 и 42 у зависности од извора. То значајно утиче на опште расположење јавног мњења.

Мало сам раније поменуо економске показатеље. Они нису баш у директној корелацији са задовољством грађана поводом економских параметара, што значи да перцепција економије одређује расположење јавног мњења и бирача према датој администрацији. Упркос расту који сам раније поменуо, бирачи нису доминантно или већински задовољни начином на који се спроводи економска политика. На то значајно утичу и такозвани културни ратови.

Америчко друштво је, рекао бих, можда чак и додатно поларизовано.

Да ли је Трампова омиљена европљанка, Ђорђа Мелони, можда најбоље предвидела 2026. годину када је рекла: "2025. је била лоша, али не брините, 2026. ће бити горе"?

— Ја сам више оптимиста и немам одговорност као неки јавни посланик у смислу носиоца јавне функције за изговорене речи, тако да оптимизам увек добро дође. Али, шалу на страну, заиста постоје индикатори који хране мој оптимизам.

Најновији развој ситуације поводом мировног процеса у Украјини коначно се померио са мртве тачке.

С обзиром на то да је један од циљева стратегије националне безбедности превентива и одржавање мира у појасу Индокине, који је следећи врло важан регион, можда и најважнији после западне хемисфере за ову администрацију Сједињених Америчких Држава, рекао бих да ипак постоји нада за геополитички мирније воде у које нас уводи 2026. година.

Према оквирним званичним подацима, у пожару је страдало око 40 особа, док је више од 115 повређено, од којих су неки у критичном стању у болницама широм Швајцарске, али и Француске.

Форензичке екипе користе денталне и ДНК записе како би утврдиле идентитете жртава, а очекује се да цео процес може да траје недељама, јер многи од страдалих нису пријављени као нестали када су породици јављени први подаци о трагедији.

Швајцарски државни саветник Матја Ренар изјавио је да није реално очекивати брзе резултате идентификације.

„Ово је огроман и осетљив задатак, који захтева потпуну прецизност. Не желимо да дође до грешака у именима и саопштењима породицама“, рекао је он.

Истрага узрока пожара и даље је у току. Прве информације говориле су да су узрок пиротехничка средства постављена на флаше шампањца, што је довело до запаљења дрвених плафона, али је тужилaштво саопштило да су те сумње непотврђене и да ће истрага утврдити шта се заиста догодило.

Код локала су постављени форензички шатори за утврђивање идентитета настрадалих.

Иначе, бар Le Constellation, био је популаран међу младим туристима, а велики број их је ту славио долазак нове године.

Званичници су навели да су међу повређенима и страдалима људи различитих националности. Италијанско Министарство спољних послова саопштило је да се и даље 10 њихових држављана води као нестало, док су други повређени и лече се у швајцарским установама.

Швајцарски председник Ги Пармелен назвао је овај догађај једним од најтежих у историји земље и прогласио је петодневну жалост, додајући да саучествују са породицама страдалих и моле се за оне који се боре за живот у болницама.

Како се истрага наставља у следећим данима, власти су замолиле грађане и породице да покажу стрпљење и да чекају званична саопштења, јер ће свака нетачна информација само додатно отежати бол породица које испитују судбину својих најмилијих.

Амбасада Србије у Швајцарској саопштила је да до сада није добила никакве информације о томе да међу страдалима и повређенима има држављана Србије.

Дуваће умерен и јак, у планинским пределима и олујни јужни и југозападни ветар. 

У Београду ће бити променљиво облачно, ветровито и осетно топлије. Ветар умерен и јак, јужни и југозападни. Најнижа температура око 3, а највиша око 12 степени.

У суботу ће бити претежно облачно уз постепено ширење падавинске зоне и на остали део земље, уз пад температуре и скретање ветра на северни и северозападни правац.

Због тога се у другом делу дана на северу и западу Србије очекује прелазак кише у суснежицу и снег, уз формирање мањег снежног покривача, док ће се само на крајњем истоку и југоистоку земље већи део дана задржати суво и топло време, са највишом дневном температуром и до 13 степени.

У недељу и почетком следеће седмице биће облачно и хладно време са падавинама у свим пределима.

У већем делу земље очекује се снег, уз формирање односно повећање висине снежног покривача, а само на крајњем југу биће мало топлије време, па ће у нижим пределима падати углавном киша, а тек крајем периода и снег.

Био је трећи патријарх Антиохијске цркве, увео је антифонски начин појања у цркви. Одбио је да призна идолопоклонство, због чега је 106. године у Риму бачен лавовима.

Звери су га растргле, али његово срце остало је нетакнуто. Кажу да се и данас јавља свакоме ко га, у невољи, призива у помоћ.

У нашем народу, данас се не раде тешки послови, нарочито женски. Понегде се овај дан, који обилује ритуалним радњама, назива и Кокошињи дан или Кокошији Божић.

Децу данас ваља повући за уво да што више порасту у овој години. Слави се и као крсна слава.

1. Вештачка интелигенција није "алат будућности", већ садашњост

Раније се о вештачкој интелигенцији говорило као о технологији у настајању, а 2025. године она је постала основна инфраструктура – од претраживања и програмирања до новинарства, образовања и државне управе. Генеративни модели више нису експеримент, већ радно окружење, а граница између "човек ради" и "АИ помаже" постала је трајно замагљена.

Уместо питања да ли ће се користити и у којим сегментима, фокус се пребацио на начин и обим њене примене. Граница између људског рада и алгоритамске асистенције све је теже уочљива, што мења схватање продуктивности и одговорности.

Истовремено, регулаторни и етички оквири покушавају да прате брзину развоја вештачке интелигенције. Питања ауторских права, транспарентности и контроле остају отворена, док државе и међународне организације настоје да успоставе правила у области која се мења брже него што то закони могу да испрате.

2. Рат у Украјини није био у преломној тачки, ушло се у дугу фазу исцрпљивања

Постојала су очекивања да би рат у Украјини могао да уђе у завршну фазу. И током 2025. године говорило се о мировним плановима, али без дефинитивног решења на видику. Уместо тога, сукоб је прерастао у дуготрајан рат исцрпљивања, без јасног временског оквира и са сталним променама на терену.

Последице рата постале су видљиве далеко изван саме Украјине. Европске економије суочавају се са повећаним трошковима, док се у политичком простору појављују разлике у ставовима о даљој војној и финансијској подршци Украјини. Питање одрживости дугорочне помоћи постало је тема политичких расправа.

Рат у Украјини све више функционише као трајни фактор међународних односа. Утиче на безбедносне стратегије, војну индустрију и односе унутар савеза, пре свега Европске уније, при чему се брза и једноставна решења не назиру.

3. Блиски исток више није регионална, него глобална тачка нестабилности

Сукоби на Блиском истоку показали су да тај регион више не ствара само локалне безбедносне изазове. Свака ескалација има потенцијал да утиче на глобалне токове – цену енергената, поморски саобраћај, као и глобалну трговину.

Поред економских последица, криза у том региону снажно утиче и на дипломатске односе великих сила. Питања безбедности, савезништава и утицаја међународних организација поново долазе у фокус.

Блиски исток се све чешће посматра као простор у којем се преламају интереси глобалних актера. Тиме регион добија улогу ширег безбедносног чворишта, са последицама које се осећају далеко изван његових географских граница.

4. Западни свет није јединствен онолико колико се мислило

Раније се подразумевало да ће политички и вредносни консензус Запада остати стабилан. Сада је постало видљиво да Запад не наступа увек јединствено по кључним глобалним питањима и да постоје дубоке разлике у приступу рату у Украјини, миграцијама, енергетици, економским политикама...

Унутрашње политичке промене у појединим државама додатно су ослабиле заједнички консензус. Иако савезништва формално остају стабилна, начин доношења одлука постаје сложенији, уз чешће јавне несугласице међу досадашњим партнерима.

У таквом окружењу појављују се алтернативни облици међународне сарадње. Проширени БРИКС и слични формати нуде другачије моделе повезивања, посебно за земље које траже већу аутономију у односу на постојеће западне структуре.

5. Друштвене мреже више не обликују само јавно мњење, већ изборе и геополитику

Постало је јасно да друштвене мреже више нису само платформе за комуникацију. Алгоритми који управљају видљивошћу садржаја директно утичу на формирање јавног мњења и политичких наратива.

Утицај ових платформи нарочито долази до изражаја током изборних процеса и друштвених превирања. Начин на који се информације шире или ограничавају може имати пресудан утицај на политичку динамику у појединим државама.

Технолошке компаније тиме преузимају улогу актера са значајном политичком тежином. Одлуке о модерацији садржаја често се доносе без јасне демократске контроле, што отвара питања одговорности и транспарентности у дигиталном простору.

6. Свет се није успорио после криза, убрзао се

Након низа глобалних криза, очекивало се да ће 2025. година донети одређену стабилизацију. Уместо тога, темпо промена додатно се убрзао, како у технолошкој, тако и у политичкој и друштвеној сфери.

Процеси који су раније трајали годинама сада се одвијају у много краћим временским оквирима. Државе, институције и привреде суочавају се са сталном потребом прилагођавања, често без довољно времена за дугорочно планирање.

У таквом окружењу криза престаје да буде изузетак, а способност брзог реаговања и адаптације постаје кључна вештина појединаца, институција и држава.

Разумевање контекста постаје једнако важно као и само праћење догађаја. Јер оно што данас знамо није коначно знање, али јесте оквир у којем ће се доносити одлуке у будућности. Управо зато, ову годину треба започети са свешћу да се промене настављају – често много брже него што у потпуности можемо да их сагледамо.

За писање овог текста коришћена је помоћ ChatGPT-ја.

Према речима начелника Главне обавештајне управе Генералштаба Русије Игора Kостјукова, декодирање навигационих система које су спровеле руске обавештајне агенције "недвосмислено је потврдило" да је мета напада био комплекс зграда у којима се налази резиденција руског председника.

Са друге стране, председник Украјине Володимир Зеленски најавио је да ће 5. и 6. јануара бити одржани кључни састанци у вези са мировним процесом за окончање руско-украјинског рата и безбедносним гаранцијама.

Европске земље су у прошлој години издвојиле 21,5 милијарди долара за војну помоћ Украјини, што је за 1,5 милијарди више него 2024, изјавио је заменик шефа кабинета украјинског председника Игор Жовква.

Дан жалости је у Херсонској области након украјинског напада на кафић и хотел у којем су погинуле 24 особе, а рањено више од 50.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова оштро је осудила напад и поручила да Москва оптужује све који спонзоришу Украјину за овакав тероризам.

Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев запретио је да ће уследити немилосрдна одмазда због напада на цивиле.

Признање Сомалиленда, казао је, барем тренутно, није тема која је на дневном реду САД.

Ипак, одлука Израела да призна северозападни део Сомалије итекако је тема у свету која изазива оштре реакције.

Оне су се могле чути и на хитном састанку Савета безбедности УН на тему “претње међународном миру и безбедности” који је почетком недеље сазван на захтев Сомалије.

“Израелско признање државе Сомалиленд не представља непријатељски корак према Сомалији, нити искључује будући дијалог”, казао је у понедељак заменик израелског представника у УН Џонатан Милер, одговарајући на бројне оптужбе да ће овакав потез Израела додатно закомпликовати довољно суморну стварност и напетости у Сомалији.

Ова држава са Рога Африке више од три деценије суочава се са комбинацијом оружаних обрачуна разних фракција, политичком кризом, сукобима са исламистичким покретом Ел Шабаб и хуманитарном катастрофом изазваном глађу и сушом.

Ризик од "домино ефекта"

Афричка унија (АУ) је упозорила да би потез Израела могао да подстакне и друге сепаратистичке покрете на "црном континенту".

Ризик од “домино ефекта”, упозоравају, прети Етиопији, Нигерији, Камеруну, ДР Конго...

Изражавајући пуну подршку територијалном интегритету и суверенитету Савезне Републике Сомалије, Министарство спољних послова Србије је у саопштењу подсетило да је незаконита једнострана сецесија Косова и Метохије створила опасан преседан, који и даље производи дестабилизујуће последице по глобални поредак.

“Не само у Европи, већ и у Африци и другим регионима света”, наглашено је из МСП Србије.

Управо власти тзв. Сомалиленда у континуитету истичу "косовски преседан" као начин да дођу до међународног признања.

Делегација ове непризнате земље је то први пут истакла као аргумент на конгресу Афричке уније 2010.

Навели су да "косовски пример" показује да међународна заједница може да призна нову државу без обзира на противљење матичне земље.

"Косово је доказ да се међународно право може тумачити флексибилно", поручио је у марту прошле године, након што је Кенија признала тзв. Косово, председник самопроглашеног Сомалиленда Абдирахман Мохамед Абдулахи.

Он је тада од Кеније затражио да "по истом принципу" призна и његову самопроглашену територију. Још чека одговор.

Међународни поредак и страни фактор

Случајеви тзв. Косова и Сомалиленда не могу да се пореде, истиче бивши дипломата Зоран Миливојевић.

Оно што може јесу истоветан начин повреде важећег међународног поретка.

"Ово је још један преседан и због тога је Србија реаговала како је реаговала. И овде је реч о флагрантној повреди међународног права и принципа суверенитета и територијалног интегритета и Повеље УН, дакле важећег међународног поретка", каже Миливојевић.

Објашњава да овакве врсте отцепљења нису новост и да постоје и у Европи. 

"Имате Јужну Осетију и Абхазију које је признала Руска Федерација, Северни Кипар, који је само Турска признала. Све су то територије које су настале супротно међународном праву и супротно повељи УН и због тога се сматра да су преседани. Покушај западних сила био је да се Косово третира као посебан случај, суи генерис, али то није прошло, тако да се и Косово и самопроглашена независност могу третирати као ови случајеви", децидан је Миливојевић.

Бивши амбасадор у УН Бранко Бранковић нема дилему да је НАТО агресија на СРЈ 1999. и оно што је уследило дало "ветар у леђа" разним сепаратистичким покретима у свету.

"Сваки од тих случајева је специфичан, али оно што их повезује је утицај страног фактора", сматра Бранковић.

"Поштовање суверенитета" као мантра

Портпарол Европске уније за спољне послове Ануар ел Ануни изјавио је да ЕУ инсистира на поштовању суверенитета Сомалије, а да је поштовање принципа јединства, суверенитета и територијалног интегритета Савезне Републике Сомалије у складу са њеним уставом, Повељама Афричке уније и УН "кључно за мир и стабилност целог региона Рога Африке".

Бранковић подсећа да ЕУ има исту "мантру" и када је реч о територијалном интегритету Украјине, а да истовремено, већина земаља Уније признаје тзв. Косово.

"Признавање тзв. Косова након евидентног напада НАТО-а 1999, супротно Повељи УН, сада пружа прилику ‘онаквим и оваквим’ покретима по свету који желе да отцепе неки део земље да то и ураде. Али, тешко је да било ко то може без помоћи страног фактора. Унутар сваке земље покушаји те врсте се лако могу спречити, али када је страни фактор умешан, поготово на војном пољу, онда је то тешко", наглашава Бранковић.

Миливојевић је уверен да оштре реакције на признање Сомалиленда користе Србији у очувању Косова и Метохије.

"Ово јача аргументе који су у прилог реафирмацији међународног права и принципа суверенитета и територијалног интегритета. То иде у корист Србије и није случајно што је Србија одмах, брзо и на овај начин реаговала и придружила се афричким земљама, Турској и Египту које су такође одмах реаговале", прецизира Миливојевић.

Интереси Израела у Аденском заливу

Више је објашњења због чега је дошло до израелског признања дела територије Сомалије.

Прво објашњење нуди Камерон Хадсон, аналитичар за Африку са седиштем у САД.

Он је за Би-Би-Си изјавио да је Израел признао Сомалиленд првенствено зато што покушава да се супротстави утицају Ирана у региону Црвеног мора.

"Црвено море је такође канал за оружје и борце који теку Црвеним морем у источни Медитеран. Традиционално је био извор подршке и снабдевања борцима у Гази. Стога присуство, безбедносно присуство, обавештајно присуство на ушћу Црвеног мора служи само националним безбедносним интересима Израела", рекао је Хадсон.

С друге стране, израелски истраживачки центар Институт за студије националне безбедности сматра да су у питању "стратешки разлози" потенцијалне војне кампање против Хута у Јемену.

"Сомалиленд је идеалан кандидат за такву сарадњу јер би Израелу могао понудити потенцијални приступ оперативном подручју близу зоне сукоба", наводе у овом Институту.

Зоран Миливојевић је ближи тврдњама које се пласирају последњих месеци.

"Ово признање је везано за неке посебне израелске интересе у његовом програму пресељења Палестинаца из Појаса Газе", тврди бивши дипломата.

Бранко Бранковић, с друге стране, не искључује интересе бивших колонијалних сила које су вековима кројиле границе Африке.

"Имали смо више од 200 година колонијалног периода. Све земље Европе имале су колоније у Африци, Азији, па чак и Латинској Америци. Међусобно су се договарале која ће коју земљу да држи као протекторат и наравно, у договору, врло често су се границе цртале онако како им одговара. Зато данас имамо у свету, посебно у Африци, спорове око територија и граница. Сада све то излази на видело", наводи Бранковић.

Сомалија је до стицања независности 1960. била подељена између Велике Британије и Италије.

Сецесионистички део био је под протекторатом Енглеза, а југ и центар данашње Сомалије под управом Италијана.

Пад "црног јастреба"

Грађански рат 1991. за резултат је имао десетине хиљада убијених, 300.000 људи који су умрли од глади и више од милион расељених.

Како би покушао да успоставе ред и реши питање хуманитарне помоћи, Савет безбедности је основао Мисију УН у Сомалији (УНОСОМ 1).

У извештајима УН, ситуација у Сомалији је описивана као "хаос".

Након тога, организује се и Мисија УНОСОМ 2 коју предводе елитне америчке јединице.

Почетком октобра, амерички Ренџери и Делта форс покушали су у Могадишу да ухвате кључне људе из милиције Мохамеда Фараха Аидида, ратног господара који је контролисао град.

Током ове операције амерички војници нашли су се у обручу.

Погинуло је 18, а рањено 70 војника, а оборена су и два борбена хеликоптера УХ-60 "црни јастреб".

Америчке трупе следеће године су се повукле из Сомалије, а догађаји из Могадиша су описани у филму из 2001. године "Пад црног јастреба".

Припадници Министарства одбране и Војске Србије учествују у мултинационалним снагама ЕУ-ЕУТМ Сомалија.

Реч је о војној операцији Европске уније која је успостављена ради подршке у јачању државних институција Сомалије. Операција се реализује у оквиру свеобухватног ангажовања ЕУ на помоћи сомалијском становништву и стабилизовању државних институција Сомалије, кроз обуку снага безбедности Сомалије, а у сарадњи са Мисијом Афричке уније у Сомалији (АМИСОМ).

Редовна ротација у српском контигенту била је крајем августа, а до сада је у овој мисији било ангажовано више од 130 лекара и медицинских техничара, на дужностима у команди мисије и у медицинском тиму.

Федерација је у саопштењу оценила да је реч о још једној изузетно тешкој години за новинарство, указујући на континуирани неуспех власти широм света да заштите медијске раднике и позвала на хитне и одлучне мере како би се у 2026. прекинуо круг насиља и некажњивости.

Трећу годину заредом, Блиски исток је регион са највише страдалих новинара. У том делу света убијена су 74 новинара, од чега 56 у Палестини, што чини 58 одсто укупног броја страдалих на глобалном нивоу.

ИФЈ истиче да ови подаци указују на концентрацију ризика у ратним и кризним подручјима, као и на хитну потребу јачања заштите новинара и процесуирања одговорних за њихова убиства.

У Европи је током 2025. године убијено 10 новинара, од чега осам у Украјини, док су по један новинар страдали у Русији и Турској, наводи ИФЈ.

Посебно забрињава, како се истиче, све чешћа употреба дронова за циљане нападе на новинаре и њихова возила.

ИФЈ упозорава и на раст броја притворених новинара у Европи, где се тренутно у затворима налази 149 новинара, што је повећање од готово 40 одсто у односу на претходну годину, углавном због појачане репресије у Азербејџану и Русији.

"Број убијених новинара од 128 у једној години није само статистика, то је глобална криза. Ове смрти су брутални подсетник да су новинари мета, само зато што раде свој посао. Владе морају одмах да делују како би заштитиле медијске раднике, извеле убице пред лице правде и одржале слободу штампе. Свет више не може да чека – време је за конвенцију Уједињених нација која гарантује безбедност и независност новинара свуда", нагласио је генерални секретар ИФЈ Ентони Белангер.

ИФЈ је у свом саопштењу истакао и да се 533 новинара тренутно налазе у затворима широм света, при чему се Kина наводи као највећи "затвор" за новинаре са 143 притворених новинара.

Од 1990. године, када ИФЈ води евиденцију, у свету је страдало укупно 3.173 новинара, што је у просеку 91 годишње, док је у последњих десет година забележено 876 смртних случајева.

Шеф Беле куће је навео и да су му лекари саветовали мању дозу, али да годинама узима већу, истичући да то може да изазове појаву модрица.

Трамп већ дуго има модрице на десној руци које су биле видљиве и пре његовог повратка у Белу кућу. Међутим, то је привукло више пажње након што је почео да покушава да их прикрије шминком и завојима, а другом руком да их заштити од камера. 

Трамп је у интервјуу говорио и о здравственом снимању обављеном у октобру, наводећи да није реч о магнетној резонанци, већ о ЦТ прегледу, који је, према лекарима, спроведен ради искључивања кардиоваскуларних проблема и дао уредне резултате.

Потврдио је да има проблема са отицањем потколеница, за шта је Бела кућа раније саопштила да је последица хроничне венске инсуфицијенције, као и да не воли да носи компресионе чарапе нити да се редовно бави физичком активношћу.

На питања о ситуацијама када је деловао поспано на јавним догађајима и о свом слуху, Трамп је одговорио да није заспао, већ да понекад затвара очи, јер му то прија, док је проблеме са слухом описао као минималне.