Синиша Каран положио је пре три дана Заклетву у Народној скупштини Републике Српске. 

Каран је на поновљеним председничким изборима у Републици Српској освојио двоструко више гласова у односу на 23. новембар.

.

Полиција је била на лицу места и извршила увиђај. Свештеник и црквењак су потом поправили врата цркве.

"Оштећена су врата на цркви, однета кутија са прилогом. Очигледно је да тај који је ово урадио знао шта треба да узме, ништа друго нису дирали, узели су кутију", испричао је свештеник Васић.

Додао је да су вандали изабрали време за обијање цркве када у селу није било струје, тако да безбедносне камере нису ништа забележиле.

Свештеник Васић је подсетио и да су вандали провалили у црквени дом пре три године, из којег су однели три хиљаде динара.

Живић: Појачати полицијско присуство у Добротину

Председник Општине Грачаница Новак Живић осудио је обијање цркве у општини у којој је на челу, позивајући надлежне полицијске органе да појачају присуство у Добротину, пронађу и процесуирају одговорне и заштите становништво и имовину.

"Црква Светог Димитрија у Добротину у Општини Грачаница већ други пут је оскрнављена у последњих неколико година што је након инцидента од пре десет дана, када су исписани погрдни графити на објектима вртића и Дома здравља у овом месту, мештанима унело додатни страх, забринутост и несигурност. Увреде, провокације, крађе и сркнављење верских објеката су недопустиви и представљају директан напад на један народ, његову веру и традицију”, наводи у саопштењу Новак Живић.

Канцеларија за КиМ: Захтевамо одлучнију и конкретну реакцију међународних представника

Из Kанцеларије за Kосово и Метохију осудили су обијање цркве у Добротину, истичући да су све учесталији напади на централном Kосову и Метохији, па су пре десет дана исписани графити терористичке организације УЧK на Дому здравља и вртићу у Добротину, а недавно је и оскрнављен гроб Ивице Талића у Скуланеву код Липљана и са њега однета српска тробојка.

"Овакви напади на Србе, имовину Српске православне цркве, као и скрнављење српских гробова последица су екстремистичке и антисрпске политике Приштине, као и политике некажњавања изгредника који по правилу пролазе без икаквих санкција за своја злодела. Захтевамо одлучнију и конкретну реакцију међународних представника на све учесталије нападе на централном Kосову и Метохији и кажњавање екстремиста, јер се само тако може стати на пут оваквим етнички мотивисаним инцидентима којих је од доласка Аљбина Kуртија на власт више од 730", истичу из Kанцеларије за КиМ.

Додају и да је само за последњих годину дана забележено 26 напада чије су мете били српски верници, гробља и објекти СПЦ, а да такви напади никада нису решени.

Министар финансија Хекуран Мурати рекао је да је буџет за 2026. годину привремен, донет у ванредним околностима и да ће бити преиспитан и измењен у складу са приоритетима владе.

"Ово је привремени и хитан буџет, из тог разлога ми као влада нисмо дали простора, чак ни министрима који су преузели своје ресоре, да направе измене, с обзиром на то да немамо много времена да направимо неопходне и квалитативне промене и да се оне не би одразиле на проблеме успут", рекао је Мурати.

Буџет је усвојен у последњем моменту, јер уназад годину дана централна скупштина није функционисала због одсуства политичке воље, првенствено албанских странака, да, све до понављања парламентарних избора крајем 2025. године, конституишу стабилне централне институције.

Симић: Приштина буџетом није предвидела ништа за српске општине, доказ односа према Србима

Посланик Српске листе у скупштини у Приштини Игор Симић изјавио је да, од близу четири милијарде евра, ни један цент неће бити уложен у десет општина са српском већином и истакао да је то доказ односа према српским општинама и српском народу.

Симић је на седници скупштине у Приштини рекао да ни један од девет амандмана који је Српска листа поднела на предлог буџета није прихваћен.

"То је јасна порука свима нама да на овај начин неко жели да апсолутно елиминише могућност да Срби добију одређена средства како би унапредили инфаструктуру и положај у коме се данас налазе", истакао је Симић.

Указао је да је катастрофално стање када је реч о инфаструктури и да је Српска листа поднела врло реалне захтеве, од изградње културног центра у Северној Митровици до изградње обилазнице у општини Грачаница.

"На жалост, нисмо наишли на разумевање. Ако добро погледате буџет, ни један капитални пројекат за ову годину није предвиђен овим нацртом закона када су у питању 10 општина у којима су Срби већина. Самим тим, овог пута ће Српска листа бити против", рекао је Симић.

Шесторо судија гласало је за, а троје против. У пресуди се наводи да Трампов агресивни приступ царинама на производе који улазе у Сједињене Државе из целог света није дозвољен законом о међународним економским овлашћењима у ванредним ситуацијама (IEEPA) из 1977. године.

Пресуду је донео председник Врховног суда Џон Робертс, коме су се придружила тројица либералних судија и двоје колега конзервативаца, судије Нил Горсач и Ејми Кони Барет, који су чинили већину.

"Председник тврди да има изузетно овлашћење да једнострано уводи тарифе неограниченог износа, трајања и обима", написао је Робертс. Али Трампова администрација "не указује ни на један закон" у којем је Конгрес раније рекао да би се формулација у закону из 1977. године могла применити на царине, додао је Робертс.

Стога, "сматрамо да IEEPA не овлашћује председника да уводи тарифе", написао је Робертс.

Судије Кларенс Томас, Брет Кавано и Самјуел Алито су изразили неслагање.

Трампова администрација тражи начин да задржи део царина

Трамп је тврдио да је национална ванредна ситуација настала због великог трговинског дефицита и увоза фентанила и других дрога, што је, према његовим речима, оправдавало примену IEEPA закона. 

Према проценама Пен-Вортон модела, приход од ових тарифа достигао је више од 175 милијарди долара, а након пресуде очекује се да ће тај новац бити враћен, преноси Ројтерс.

Трамп је постао први амерички председник који је искористио IEEPA за увођење тарифа, што је изазвало значајне сукобе са савезницима и повећало глобалну економску несигурност. 

Његова администрација сада истражује друге правне путеве да задржи део царина, укључујући одредбе које омогућавају увођење царина због претњи националној безбедности или као одговор на непоштену трговинску праксу партнера. 

Ниједна од ових опција не пружа исту флексибилност и опсег деловања као IEEPA, чиме је ефективност претходног режима царина озбиљно ограничена.

Пресуда Врховног суда потврђује да је Конгрес, а не председник, законодавно тело које има овлашћење да одређује царине и порезе. 

Одлука има далекосежне последице за америчку трговинску политику и глобалну економију, али и за стратегију преговарања Сјединеним Америчким Државама са међународним партнерима, који су се у претходном периоду брзо прилагођавали Трамповим тарифним мерама и тражили споразуме како би избегли финансијски губитак.

Очекује се да ће ова пресуда имати широке импликације на америчке трговинске споразуме и политике, али и на глобална тржишта, преносе амерички медији.

Одлуку о царинама Трамп је донео у априлу 2025. године, а Србији су уведене царине на увоз од 37 одсто.

Пресудом Вишег суда у Подгорици оптужени Едуард Шишмаков Вадимович, Владимир Попов Николајевич, Братислав Дикић, Предраг Богићевић, Немања Ристић, Србољуб Ђорђевић, Кристина Христић, Бранка Милић, Милан Душић, Драган Максић, Михаило Чађеновић, Андрија Мандић и Милан Кнежевић, ослобођени су оптужбе да су извршили кривично дело везано за тероризам. 

Наводи се да су оптужени ослобођени оптужбе јер током поступка није доказано да су извршили кривична дела за која су оптужени, наводи се у саопштењу Апелационог суда.

Председник Скупштине и лидер НСД-а Андрија Мандић рекао је да је одлуком Апелационог суда победила правда. Истакао је да је данас сасвим јасно да се ради о лажним оптужбама, и да су прогањани десет година. 

"Прогонитељима, као хришћанин и православац, опраштам све. Вјерујемо да сваки човјек може да се поправи и буде бољи. Ја бих желио да они који су нас прогањали, измишљали и клеветали, да буду бољи", рекао је Мандић. 

Кнежевић је рекао да се сви добро сећамо како су лажне оптужбе годинама пласиране преко режимских медија, и лажи који је изнео "свједок сарадник".

"Наша борба траје десет година. Доказали смо да они који су нас прогањали треба да буду у затвору", казао је Кнежевић.  

Мандић је рекао да је ова пресуда најбоља пресуда онима који су хтели "да нас утамниче и држе у затвору". Честитао је и слободу Весни Братић, којој је данас укинут притвор. 

"Уз сву захвалност свима из ДНП-а и НСДа-а, посебну захвалност желимо да упутимо и колеги Небојши Медојевићу, као и адвокатима", рекао је Мандић. 

Симеоновић је за Танјуг рекао да се 2018. године, након 15 година, вратио из Беча у Србију и поседује једину фарму јелена лопатара у Србији.

Повратник из Аустрије жели да изгради етно-село у Јасикову

Посета председника му, каже, много значи и види је као подршку да успе у даљим плановима, односно изградњи етно-села. 

Он је рекао да тренутно на ограђених осам хектара земље има око 35 јединки јелена лопатара и да је на идеју о узгоју ових специфичних животиња дошао јер је одмалена волео ту врсту дивљачи.

Симеоновић тренутно из хобија узгаја јелене, али има план за проширење, односно да направи етно-село. 

Вучић: Локални путеви неопходни; Планом Србија 2030–2035. предвиђено да се уложи од три до пет милијарди евра

Председник Србије Александар Вучић рекао је данас, приликом обиласка домаћинства Симеоновића у селу Јасиково код Мајданпека, да је планом Србија 2030–2035. предвиђено да се у локалне путеве уложи од три до пет милијарди евра.

"Лепо је људима кад иду за Београд, имају боље путеве, али овде у локалу ужасно. Јесте тешко", рекао је Вучић и истакао да колико год да се улаже није довољно.

Он је додао да су урађени путеви од Зајечара преко Вратарнице до Књажевца, Зајечар–Неготин, преко Брзе Паланке, цео стари пут од Кладова до Голупца и Градишта, као и да су поправљени мостови у Милотиновцу.

"Завршавамо брзу саобраћајницу до Голупца и наставићемо да градимо преко Мајденпека до Брзе Паланке. Али где год кренеш са стране у Жагубици, намерно сам рекао да скренемо ван главне улице, ужас. Колико год да уложимо није ни близу довољног и толико сам нерасположен, толико сам несрећан због тога", рекао је Вучић.

Председник Србије је подсетио да се ова породица вратила из Аустрије, али да би се и други вратили, како је рекао, морају да имају изграђене путеве.

"Држава ће помоћи свима који желе да раде у Србији"

"А почели су људи да се враћају", рекао је Вучић и додао да му је драго због тога. Он је истакао да ће држава наставити да улаже како би спремно дочекала све оне који желе да наставе да раде и живе у Србији.

"Треба нам посебан програм за људе који се враћају, а ми ћемо као држава помоћи око субвенција свима који желе да раде", рекао је Вучић.

Он је додао и да како се "све више смањује разлика између Србије и Европе тако се све више држављана враћа са жељом да стечена знања примени и настави да живи на својим огњиштима".

"Запослићемо још жена у 'Јумку' у Рудној Глави, за све запослене 20.000 динара за Осми март"

Председник Вучић у Рудној Глави обишао је производни погон текстилне компаније "Јумко" и поручио да ће у том погону бити запослено још више жена, као и да ће се постарати да све раднице запослене на одређено време до краја маја буду примљене у стални радни однос.

Истакао је и да све запослене жене у том, али и у другим погонима те компаније, могу очекивати помоћ за Осми март од 20.000 динара.

"Запосленима у целом 'Јумку', не само овде у Рудној Глави, већ и у Врању и свим другим местима, дакле и Дрвару помоћи ћемо са по 20.000 динара за Осми март. То је за који дан, тако да и на ту помоћ они који су запослени овде у овом предузећу могу да рачунају", рекао је Вучић.

Навео је да је просечна плата у погону око 65.000 динара.

"За њих је највећа помоћ да добију стални радни однос, али морају да добију више посла", додао је Вучић.

Говорећи о локалној инфраструктури, Вучић је рекао да је у Рудну Главу долазио путем Жагубица–Јасиково, па је скренуо лево ка Рудној Глави.

"Тај део пута ћемо да урадимо. Оно са чим имамо проблем то је снабдевање водом у целој мајданпечкој општини. Огромна су улагања од преко 30 милиона евра, али верујем да ћемо наредне три, четири године успети и то да урадимо", рекао је Вучић обраћајући се испред погона "Јумка".

Најавио је и да ће вечерас у Бору, а вероватно и сутра у Kладову и у другим општинама, пре свега да разговара са грађанима.

"Хоћу да чујем вас, шта мислите шта је важно да урадимо", навео је Вучић и додао да је већ доста урађено, али и да је остало још тога да се уради.

Посмртни остаци ових лица идентификовани су методом анализе ДНК и њихова сахрана биће обављена у складу са израженим жељама породица, наводи Комисија.

"Од самог почетка процеса ексхумација и идентификација посмртних остатака које су вршене на подручју Републике Хрватске, по заједнички утврђеној методологији, нашој страни је омогућен мониторинг па је и овог пута идентификацијама присуствовао мониторски тим Комисије за нестала лица", додаје се у саопштењу.

Овим је настављен процес идентификација жртава српске националности, чије породице живе у Србији, што је од посебног значаја за породице несталих лица, које годинама покушавају да пронађу и достојно сахране посмртне остатке својих најближих.

Према подацима Комисије кроз овај процес, у периоду 2001. до 2026. године, из регистрованих, масовних гробница, појединачних гробних места и других необележених локација ексхумирани су посмртни остаци преко 1.400 жртава српске националности страдалих у оружаним сукобима на територији Републике Хрватске, а посмртни остаци око 1.000 идентификованих жртава су предати породицама ради сахране.

У службеној евиденцији Комисије за нестала лица још увек се води као нестало 1.533 лица на подручју Републике Хрватске.

Додаје да су породице киднапованих и несталих Срба са КиМ помно пратиле суђење Тачију и осталима, као и завршне речи тужилаштва и одбране, и да се надају се да ће овај поступак допринети расветљавању судбине преосталих несталих Срба са КиМ.

"Очекујемо да се кроз поступак који је вођен и исказе жртава дође до нових информација о локацијама преосталих гробница или судбини оних који се и даље воде као нестали", наглашава Вуксановић.

Вуксановић сматра да је поступак против Тачија и других био "сложен и дуг", а да породице несталих и киднапованих са КиМ очекују "право на истину и правду".

Нови кривични поступци

Истовремено, уверен је да се до истине може доћи и кроз други поступак против Хашима Тачија за застрашивање сведока, који треба да почне крајем фебруара

"У кривичном поступку је утврђено да је извршен злочин над најмање 407 затвореника у 42 логора који су били на КиМ и у Албанији. Нама иде у прилог да је покренут и поступак за застрашивање сведока. Очекује се да ново суђење почне 27. фебруара", наводи Вуксановић.

Према најавама, пресуда за ратне злочине против Тачија и других требало би да буде позната у року од три месеца.

Вуксановић сматра да би тај рок могао бити продужен због сложености поступка.

Међутим, наглашава, породице несталих и киднапованих са КиМ очекују нове кривичне поступке и против других одговорних из некадашње тзв. ОВК.

"На тај начин би и породице које нису учествовале у овом кривичном поступку и које нису добиле статус жртве могле да добију један вид сатисфакције", истиче Вуксановић.

Без одговора на злочине у Албанији

Коментаришући ток поступка против Тачија и осталих пред Специјализованим већима, Вуксановић каже да је сасвим нејасно због чега се нису расветлили догађаји у Албанији, укључујући и случај "Жута кућа", где су, према извештају Дика Мартија, али и оптужници, многи отети пребацивани са простора КиМ.

Подсећа да је поступак против "дреничке групе" заснован управо на Мартијевом извештају, у коме се наводе логори у местима Кукс, Фуше-Крује и код аеродрома у Драчу.

"Потпуно је нејасно зашто није дошло у питање шта је са Србима и лицима која су мучена, киднапована и вађени им органи, а завршили су у Републици Албанији. Познат је податак да је ранији тужилац за ратне злочине (Владимир) Вукчевић имао преговоре са представником Тужилаштва из Албаније, али, нажалост, нисмо дошли до сазнања. Вероватно зато што Албанија покушава да се извуче из овог случаја и не жели да буде део ратних дешавања 1999. године", сматра Вуксановић.

Непозната судбина 562 Србина са КиМ

Према подацима Удружења породица киднапованих и несталих са КиМ и даље је нерасветљена судбина 562 особе.

Највише их је нестало управо у периоду који је у мандату Специјализованих већа.

"Мандат тог суда су злочини против човечности, ратни злочини и друга кривична дела која су започета или извршена у периоду од 1. јануара 1998. до 31. децембра 2000. године", наводи Вуксановић.

Међу несталима о којима се до данас ништа не зна је и његов отац Миле, који је нестао 2. априла 1999. на путу Урошевац–Штимље, у селу Трн.

Отет је у службеном возилу са ознакама Црвеног крста.

Према подацима Удружења, у периоду од 1. јануара 1998. до 23. марта 1999. нестало је 144 Срба, а до сада су пронађени посмртни остаци 66 особе.

Истовремено, током НАТО агресије, од 24. марта до 9. јуна 1999. на простору КиМ је нестало 108 Срба. Пронађени су посмртни остаци свега 33 особе.

У трећој групи случајева који су у мандату Специјализованих већа у Хагу је 701 нестала особа у периоду од 10. јуна 1999. до 27. децембра 2000.

До данас је идентификован 281 нестали, док се о осталима и даље ништа не зна мада се све дешавало у раздобљу када су КФОР и Унмик имали фактичку контролу на КиМ.

Разлог подношења оставке Златана Елека није саопштен у скупштини, а до сада се није огласила ни Српска листа, која у парламенту има девет од 10 загарантованих места за српску заједницу.

На састанку се конкретније дискутовало о оквирним роковима за завршетак свих обавеза које се односе на припрему преосталих кластера за отварање, као и на испуњавање прелазних мерила за поглавља у домену владавине права. Наглашено је да у планирању морамо бити и амбициозни и реалистични.

Учесници су представили најзначајније кораке у својим областима и детаљније дискутовали о предстојећим активностима. Закључено је да ће се одржавати редовна комуникација са Европском комисијом и пажљиво пратити спровођење планова Оперативног тима.

Састанку су присуствовали и генерални директор Генералног директората Европске комисије за проширење и источно суседство Херт Јан Копман, шеф Делегације ЕУ у Србији амбасадор Андреас фон Бекерат и њихови саветници.

У име Републике Србије учествовали су председница Народне скупштине Ана Брнабић, први потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали, потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, министар правде Ненад Вујић, министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић, генерални секретар Владе Петар Јањић, саветник председника Владе Немања Диковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић и помоћник министра за европске интеграције Мирослав Гачевић.

Раније данас, и председник Александар Вучић састао се са Јаном Копманом, са којим је разговарао о европском путу Србије, реформским процесима, унапређењу сарадње са ЕУ, као и о сету правосудних закона.

Истрага о несрећи је у току.

Окупљени ресавски пољопривредници подржавају захтеве за укидање или смањење увоза млека и других пољопривредних производа, као и усаглашавање рокова трајања производа са европским стандардима, јер је у Србији тренутно време употребљивости хране двоструко дуже него у ЕУ.

У Шумадијском округу пољопривредници из Крагујевца, Раче и Кнића наставили су блокаде саобраћајница у Церовцу, Рачи и Барама.

Истичу да представници њихових удружења нису позвани на разговор у Министарству пољопривреде и поручују да ће остати истрајни у захтевима за заштиту домаће производње.

Мачвански пољопривредници, осим Богатића, Клења, Бановог Поља и Салаша Црнобарског, блокирали су механизацијом и пут у Слепчевићу.

На састанак са министром нису отишли, јер им, како кажу, ни прошли пут није ништа понудио.

У прокупачком селу Туларе, пољопривредници из Топлице, са око осамдесет трактора, у 12 часова блокирали су магистрални пут Ниш–Приштина. Како наводе, разлог је све израженији поремећај на тржишту млека и млечних производа, који угрожава сточарску производњу и егзистенцију стотина породица.

Пољопривредници истичу да је цена млека у откупу драстично смањена, због чега су им приходи у сточарству последњих месеци мањи и по неколико стотина хиљада динара, што их доводи у ситуацију да полако гасе производњу и породичне фарме. Блокада пута трајаће до 17 часова, а комплетан саобраћај преусмерава се преко Блаца.

Приликом вештачења, код окривљеног је регистровано узнемирење, али не и страх високог интензитета.

Они су потврдили да је М. П. раније користио хероин, док је у крви утврђена мала доза лека бурпенорфин, који блокира опијатне рецепторе.

Клинички налази и тестови показали су да нема психичких поремећаја који би утицали на његово понашање.

Послодавац М. П. сведок Сенад Ћирић изјавио је да он у фирми никада није показивао агресивно понашање и да са колегама није било проблема.

Тужилаштво није имало питања, док је одбрана затражила ново вештачење и преглед снимака догађаја из Рузвелтове улице.

Судија је издала наредбу за саобраћајно-техничко вештачење.

Следеће рочиште заказано је за 19. март.

М. П. се терети да је 16. јануара прошле године аутомобилом улетео у окупљене грађане и тешко повредио студенткињу Соњу Поњавић.

Суђење је одложено како би се одбрана упознала са измењеним оптужним предлогом, који је прочитао тужилац и објаснио да је предлог прецизиран у погледу на правоснажно осуђеног Милорада Шушњића, док је чињенично стање остало исто.

Почетак поновљеног процеса већ је одложен крајем јануара јер је оптужени Миленковић претходно затражио изузеће главног тужиоца тужилаштва за организовани криминал Младена Ненадића због сумње у његову непристрасност.

Миленковић је на претходном суђењу тражио изузеће поступајућег тужиоца Миленка Мандића јер је, како тврди манипулацијом подигао оптужни предлог против њега (Миленковића), како би себе заштитио од чињенице да је незаконито поступао у истрази поводом убиства адвоката Драгослава Мише Огњановића.

Ненадић је тај захтев одбацио због чега је Миленковић данас тражио и његово изузеће, што је судско веће такође одбацило због сумње да је у циљу одуговлачења поступка.

Миленковић тврди да Ненадић, када је одлучивао о његовом захтеву за изузеће Мандића, није узео службену белешку о саслушању сведока, односно саучесника у убиству адвоката Огњановића, да није саслушао полицајце који су присуствовали саслушању и полицајце Службе унутрашње контроле који су ту службену белешку после преузели.

Адвокат Миленковића кажњен са 150.000 динара

Потом је Миленковићев адвокат тражио изузеће поступајуће судије и судског већа, што је такође одбачено.

Судија је Миленковићевог адвоката казнила са 150.000 динара због непоштовања суда, јер је рекао да је требало да судија захтев за изузеће проследи надлежном тужиоцу, односно да она није у позицији да одбаци захтев за изузеће.

Хркаловићева се између осталог терети да је наредила Миленковићу да обрише део аудио и видео-снимка разговора Огњановића и Драгослава Милорадовића у којима се она помиње, а који је настао у оквиру оперативне обраде "Мангуста".

Миленковић је на претходном суђењу изнео тврдње да је тужилац Мандић поступао и у предмету за убиство Огњановића, као и да је био упознат да постоји саучесник његовог убиства који је желео да буде заштићени сведок.

Саучесник је, како тврди Миленковић, украо аутомобил који је потом предао припадницима организоване криминалне групе, а који су они искористили за убиство Огњановића.

Мандић је, како је рекао Миленковић, испитао сведока у тужилаштву у присуству двојице колега и два полицајца, о чему је сачињена службена белешка.

Ту службену белешку су, према Миленковићевим речима, преузели припадници Сектора унутрашње контроле, исти они који су против њега (Миленковића) поднели кривичну пријаву. Миленковић је навео да је тај сведок који је предао аутомобил припадницима криминалне групе, касније убијен.

Апелациони суд поништио првостепене пресуде

Суђење се понавља јер је Апелациони суд у Београду укинуо пресуду којом је Хркаловићева била осуђена на казну од 16 месеци, а Миленковић ослобођен од оптужбе. У односу на њих двоје се суђење понавља, док је исти суд у односу на Милорада Шушњића преиначио пресуду и повећао му казну за три године, осудивши га правоснажно на казну затвора од четири године.

Оптужним предлогом Јавног тужилаштва за организовани криминал Хркаловићева се терети за два кривична дела трговина утицајем у продуженом трајању, због чега је тужилаштво тражило да јој суд изрекне казну затвора од пет година.

За Миленковића тужилац је тражио годину дана затвора.

Хркаловићева се, између осталог, терети да је 2018. године наложила начелнику Миленковићу да не поступи одмах по налозима судије за претходни поступак Вишег суда у Београду и поступајућег тужиоца, који су тражили да им се достави аутоматска обрада мобилног телефона Вељка Беливука, у то време окривљеног за убиство Властимира Милошевица 30. јануара 2017. у Београду.

Касније је Беливук правоснажно ослобођен од тих оптужби, а сада је у притвору и оптужен је за најтежа кривична дела као вођа криминалне групе "Принципи", међу којима је седам тешких убистава.

Хркаловићева се терети и да је са бившим начелником Полицијске управе Нови Сад Милорадом Шушњићем неовлашћено прислушкивала босанског криминалца Дарка Елеза, који је у Босни и Херцеговини осуђен за четири убиства.

Оптужена је да је након кривичне пријаве Желимира Крешталице против Елеза, наложила да се он стави на мере тајног надзора, на који начин је, како се сумња, утицала да Елез не дође под обраду других полицијских одељења.

Председавајући судским већем Основног суда у Приштини, судија Нгадњим Арни, претходно је одлучио да се изведу докази које је предложило Специјално тужилаштво, а који су представљени на јучерашњем рочишту.

Арни је навео да је, што се тиче приговора одбране у вези са законитошћу прегледа телефона, судско веће оценило да се ради о законитим поступцима, позивајући се на одлуку Апелационог суда представљену дан раније.

Прихватио је и предлог бранилаца да се неки додатни писани докази који до сада нису били доступни одбрани, а налазе се у поседу тужилаштва, доставе браниоцима.

"То је још један пропуст тужилаштва, које није у свему поступало транспарентно и по закону, како је тужилац изјављивао више пута у овој судници. Оно што је такође важно је да ће завршна реч бити у два дана изнета на суду - 15. и 20. априла ове године", рекао је Љубомир Пантовић, бранилац Благоја Спасојевића.

О одлуци да се двојица оптужених бране ћутањем, Пантовић је навео да је тренутна одлука таква И да не верује да ће бити промењена, јер су њихови кривично-правни положаји потпуно различити, те су се стога одлучили на такву варијанту.

Владимир Толић, Благоје Спасојевић и Душан Максимовић ухапшени су током оружаног сукоба у Бањској између групе Срба и припадника полиције у септембру 2023. године. Тужилаштво у Приштини је у овом случају подигло оптужницу против 45 Срба, предвођених Миланом Радоичићем. Сви осим ухапшених су недоступни правосуђу на КиМ.

У сукобу су погинула тројица Срба - Бојан Мијаиловић, Игор Миленковић и Стефан Недељковић и припадник полиције Африм Буњаку.

Они су отишли у викендицу у селу Црцавац изнад језера Барје.

Припадници Тима за спасавање и рад на води Сектора за ванредне ситуације рано јутрос су кренули у претрагу језера, али и обале.

Цене ће бити на снази наредних седам дана.

Миленковић је првостепено осуђен у априлу 2025. године у основном суду у Приштини, на седам година затвора, након чега су његови браниоци поднели жалбу другостепеном суду.

"Одлука већа Апелационог суда у предмету Драгише Миленковића о преиначењу казне са седам на пет и по година представља корак ка правичнијем сагледавању чињеничног стања и уважавању аргумената одбране. Ипак, остајемо при ставу да изведени докази нису потврдили наводе оптужбе ван разумне сумње. У том смислу поднећемо и захтев за заштиту законитости следећој судској инстанци, од које очекујемо позитиван исход", навела је адвокатица Јована Филиповић.

Драгиши Миленковић је ухапшен је 21. јуна 2023. године.

Према оптужници, он је као затворски чувар током сукоба на Косову 1998. и 1999. године у затвору у Приштини и Липљану, у својству службеног лица, и у саизвршилаштву са другим службеним лицима, кршећи правила међународног права током сукоба, "на систематски начин малтретирао албанске затворенике мучећи их на нехуман начин, различитим предметима".

Истакао је да Србија ради све како би убрзала припреме за отварање преосталих кластера из приступног процеса.

"Захвалан директору Копману на личном ангажману и подршци. Очекујем наставак конструктивне сарадње са европским институцијама, са јасним циљем чланства Србије у ЕУ", навео је председник Вучић.

На саслушању пред поступајућим јавним тужиоцем осумњичени се бранио ћутањем, односно искористио је своје законско право да не износи одбрану, саопштено је раније из Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Више јавно тужилаштво у Београду у сарадњи са Управом криминалистичке полиције МУП РС наставља рад на расветљавању овог и свих повезаних догађаја, као и на идентификацији свих извршилаца у циљу даљег процесуирања.

МУП је након његовог хапшења саопштио да је З. Р. осумњичен да је 16. фебруара у 3.26 у Београду, у Херцеговачкој улици намерно изазвао пожар на возилу марке "мерцедес Г 800 брабус" власника Богдана Илића, познатијег као Бака Прасе.