"Суд је оцијенио да се наведеном одредбом крши слобода предузетништва гарантована Уставом, као и уставни принцип једнакости свих пред законом, јер је једној групи предузетника/трговаца омогућено да обавља дјелатност недјељом и у дане државних и других празника, док је другој групи то забрањено. Уставом су прецизно прописани разлози због којих се може ограничити слобода предузетништва (ради заштите здравља људи, животне средине, природних богатстава, културне баштине или безбједности и одбране Црне Горе) и законодавац не може самостално да прописује нова ограничења ван тих уставних основа, нити без јасно утврђеног легитимног циља у јавном интересу", напоменули су у образложењу одлуке.

"Забрана нема објективно и разумно оправдање"

Појашњавају да тиме што је законодавац једној групи предузетника (апотеке, посластичарнице, пекаре, киосци за штампу, сувенирнице, цвећаре, продавнице за погребну опрему, за заштиту биља, бензинске станице, пијаце, итд) дозволио да ради, а другој не, једну групу привредника је довео у неравноправан положај у односу на другу.

"Оваква забрана нема објективно и разумно оправдање, с аспекта уставне обавезе државе да свим предузетницима обезбиједи једнак положај на тржишту. Додатно, забраном рада недјелјом и у дане државних и других празника само појединим трговцима дошло је до ограничења људских права и слобода и повреде уставног принципа сагласности правних прописа. Ограничење људских права и слобода мора се кретати у границама Устава и мора да служи легитимном циљу у јавном интересу, као и да постоји однос пропорционалности између употријебљених средстава и циља који се жели утврдити", наводе у одлуци.

Одлука донета једногласно

Суд је у уставносудском поступку утврдио да у поступку доношења укинуте одредбе није наведен циљ за њено доношење, односно због чега се сматра потребним и оправданим да се забрањује рад трговинама на велико и мало недељом и у дане државних и других празника, као и изузетке од те забране.

"Уставни суд не утиче на право законодавца да на другачији начин уреди обављање трговине на велико и мало недјељом, али уз уважавање одговарајућих основних уставних вриједности, односно заштићених уставних добара, на које је Уставни суд указао у овој одлуци. Забрана рада трговинама недјељом и у дане државних и других празника остаје на снази до објављивања одлуке Уставног суда у Службеном листу Црне Горе, о чему ће Суд благовремено обавијестити јавност", закључили су образложењу одлуке. 

Портпарол Уставног суда Данило Ајковић је навео да је одлука донета једногласно, те да не постоји јасан рок када ће бити објављена у Службеном листу.  

Унија послодаваца Црне Горе поднела је Уставном суду иницијативу за оцену уставности члана 35а Закона о унутрашњој трговини, којим је прописано да се трговина на велико и на мало не може обављати недјелјом и у дане државних и других празника, осим малог броја изузетака.

Закон којим је на снагу ступила је усвојен у јулу 2019, а овај члан, како је одређено, ступио је на снагу 15. октобра те године.

Истовремено, део студената и професора Медицинског факултета одржао је скуп подршке Бајчетићу и Шкиљевићу испред високошколске установе јер им је, како наводе, реизбор у звање био онемогућен.

Весна Бјеговић је испред Института за патологију рекла да уврставање не би ни било могуће без подршке студената, колегинац и колега који су, како тврди, одбили да ћуте.

"То су професори који испуњавају све услове за позитиван извештај законите комисије и који заслужују да буду изабрани у наставничка звања", истакла је Бјеговићева.

Према наводима дела студената, професори Бајчетић и Шкиљевић постали су "жртве заједничке хајке" управе факултета и Министарства просвете, чиме је, како сматарају, директно доведен у питање њихов радни однос, а "све због малициозних анонимних приговора који су, као такви, законски неважећи".

- Треба ми само решење о наследству и лична карта, тако сам бар обавештен. Пријавићу кућу и објекте у дворишту.

- Процедура за сада није компликована не знам како ће убудуће да буде.
- Имамо све комплет, број парцеле, број плаца, све.

Уз две градске локације упис права својине омогућен је и у шест месних канцеларија, највећих села јагодинске општине. Стручна лица и тамо раде са грађанима,а питања и дилеме су исте и у граду и на сеоском подручју.

Јелена Јовић, дипломирана правница, објашњава: "Људи питају који објекти могу да се пријаве, и то су углавном стамбени, помооћни, економски. Имамо и пријаву станова, локала, пословних објеката, значи свих врста објеката и углавном питају то и око имовинских питања нерешених, како да реше, коме да се обрате и тако."

За упис права својине до сада се на територији јагодинске општине пријавило више од 3 200 људи за 6 000 нелегалних објеката. Података колико их је то урадило самостално преко апликације за сада нема.

Љиљана Стојановић, начелница градске управе за урбанизам, додаје: "Углавном се људи више јављају овде из разлога што прво дођу у просторију урбанизма да се распитају о статусу својих објеката, о власништву на парцели, о неким детаљима, шта им је потребно од документације, па тек онда сачекају ред и пријаве своје објекте."

Рок за подношење пријава је 5. фебруар, а након тога ће Агенција за просторно планирање и урбанизам почети рад на предметима. Надлежни најављују коначно стављење тачке на нелегалну градњу, као и да ће сви касније изграђени нелегални објекти бити уписани на Републику Србију.

Милан Бајић, студент 3. године Правног факултета, каже: "Планирам да након завршеног факултета такође предам и првосудни испит, да се након тога бавим адвокатуром. Желео бих да се вратим у свој родни град, у Kњажевац, да овде оснујем породицу."

Марија Милошевић, студент 3. године Правног факултета, додаје: "Волим и ову земљу и овај град. Заиста бих волела и овде да останем, некако ме вежу све успомене, а и волела бих да то што научим остане у нашем граду, јер мислим да је то заиста лепо."

Сара Стојановић, студент 4. године србистике, објашњава: "Своју будућност видим у просвети. Незахвално је рећи у којој средини, али видећемо. Свакако је то да буде у Kњажевцу, била бих врло задовољна и срећна."

Општина Kњажевац низом различитих мера помаже ученицима и студентима током школовања, а једнократна новчана помоћ за најбоље студенте повећана је ове године са 35 000 на 50 000 динара.

Милан Ђокић, председник Општине Kњажевац, наводи: "Општина Kњажевац само за стипендије издваја годишње за више од 400 стипендија. Ми дајемо стипендије ученицима и студентима, не само добрим студентима или деци из социјално угрожених породица. Ми смо проширили групе које таргетирамо нашим стипендијама и ту су, на жалост, деца која болују од хроничних болести, или имају урођене инвалидитете, или су деца  без родитељског старања, или су деца чији су родитељи настрадали."

Светосавска академија увек је посебан догађај за Књажевчане. Овогодишњи програм, уз пригодне беседе, употпунио је хор књажевачке цркве и Милан Мрдовић, народни гуслар.

Небојша Антић, цвећар из Стубла, каже: "Њена је предност зато што издувава при загревању и веома је задовољавајућа на квадратури од неких 150 до 200 квадрата, тако да што се тиче самог загревања ове пећи, ја сам презадовољан."

У нову сезону Антићи улазе са надом да ће она бити и наговештај бољих дана за цвећарску производњу. Уз већ познате врсте цвећа, купцима ће понудити и нешто ново чиме ће, надају се, привући и нове муштерије.

Драгана Антић, цвећарка из Стубла, додаје: "Највише се гаје мушкатле и ситно цвеће. Свакако, сваке године имамо по неки нови артикал, ове године имамо неке лозице и хтели смо да то буде нешто изненађујуће, као изненађење за наше потрошаче."

И док из године у годину многи одустају од ове производње, Драгана и Небојша кажу да о томе не размишљају и да је, с обзиром на богато искуство, за њих касно да мењају делатност.

Небојша Антић, цвећар из Стубла, објашњава: "Тај посао није физички толико тежак, колико мораш да будеш обавезан у том пластенику. Пластеник је, просто речено, једно живо биће где морате сваког дана да погледате биљку, да држите ту температуру одговарајућу, да би постигли жељени ефекат."

Бојан Николић, Одељење за пољопривреду Општине Блаце, наводи: "Ми као Општина Блаце, кроз свој Програм за подстицај пољопривреди и руралном развоју, годинама имамо ту инвестицију за садни и расадни материјал, за пластеничку производњу. Људи имају пријављен тај пластеник у РПГ-у и конкуришу за оно што је могуће."

Своје цвеће Антићи углавном продају купцима у Топлици и с обзиром на то да је на све мањи број цвећара, не очекују веће проблеме у пласману.

Листом сви ирански медији пренели су у среду вест да је наводни шпијун Мосада обешен, јер је Израелцима преносио поверљиве информације и копије тајних докумената, те постављао електронске уређаје у неименовани објекат у Исфахану.

Вест је пренета тек недељу дана пошто је агенција Мизан, наводно блиска иранском правосуђу, објавила да је Есаелипур обешен због "шпијунаже са монархистичким тенденцијама".

Пентагон: Најбољи тренутак за напад

Фанфаре које су пратиле вешање, сматрају амерички шпијуни, показатељ су слабости режима у Техерану, који је наводно био изненађен чињеницом да су се масовни протести проширили и на регионе који су, до почетка године, сматрани упориштима ајатолаха Алија Хамнеија.

Врховни верски лидер је у ноћи између 8. и 9. јануара искључио интернет и све снаге послао у обрачун са демонстрантима, а коначан број жртава ове акције још није познат. Власти у Техерану признале су 3.117 убијених, махом полицајаца и случајних пролазника, док опозиција тврди да је страдало бар пет пута више људи.

Главни разлог побуне у Ирану су економски проблеми, јер је од јуна ирански ријал изгубио 60 одсто вредности у односу на амерички долар, што је изазвало лавину проблема, па су цене хране скочиле око 70 одсто, а држава је погођена озбиљном несташицом воде, горива и енергената.

Управо због тога, Хамнеијеви сарадници су за нереде оптужили "Американце и ционисте", те похаписли неколико хиљада људи, укључујући и педесетак наводних страних шпијуна.

Проблеми са којима се суочавају иранске власти навеле су део Трампове администрације да покушају да прогурају идеју да би брза и прецизна војна акција могла довести до слома режима и отворити врата новим, проамеричким властима у Ирану.

Последња шанса за дипломатију

Сам Трамп, који је извесно време претио новим бомбардовањем, у међувремену је предност дао дипломатији, махом због чињенице да се нападима на Иран, свако из својих разлога, противе Турска, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати. Израелски извори наводе да ни та земља, до пре недељу дана, није била спремна за могуће осветничке ударе иранске војске.

Саудијци и Уједињени Арапски Емирати су обавестили Пентагон да борбени авиони, на путу ка Ирану, не могу да прелећу њихов ваздушни простор, што у извесној мери компликује планове за напад.

Од тада, на око 500 километара од Ирана допловили су носач авиона "Абрахам Линколн", две подморнице и три разарача, док су на неколико места по Блиском истоку распоређени противавионски пројектили "патриот".

Трампова "армада", како је назвао бродове који прилазе Ирану, охрабрила је део администрације и утицајне републиканце да "притисну" председника како би, војно или на који други начин, издејствовао промену режима.

Војна опција, свакако, могла би бити на располагању Белој кући већ пре викенда, јер ће се до тада "Линколну" придружити ескадрила борбених авиона Ф-15, док су у америчким базама већ две недеље спремни бомбардери Б-2.

Ситуацију додатно компликују претње ирачких милиција да ће распалити по Американцима у случају напада на Иран, као и да ће ослободити радикалне исламисте које амерички војници последњих дана у Ирак пребацују из затвора у Сирији.

У сложену рачуницу укључила се и Турска, чији је министар спољних послова Хакан Фидан упозорио Американце да је "очајан тренутак за почетак новог рата", јер би експлозије у Ирану могле запалити читав Блиски исток.

Фидан је, како се чини, кључни посредник између Вашингтона и Техерана, који последњих дана шаље сигнале да је спреман за нову рунду преговора о нуклеарном програму – кључном проблему у односима са Израелом и САД.

Техеран је, истовремено, објавио снимке носача авиона "Абрахам Линколн" начињене из дрона, надајући се да би на тај начин могао утицати да Американци одустану од напада.

Уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић сматра да сби, када је реч о тако крупним одлукама, све чланице требало да буду сагласне. Подсећа да је шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто упозорио да ће ова одлука имати велике последице по економију Мађарске.

"Ово је прешло у отворену борбу против руских енергената, на штету европских земаља“, истакла је Путниковићева.

Указала је да Бугарска, иако је било неких претњи, неће смети да заустави испоруку гаса Србији, ако Брисел не донесе одлуку да се то примењује и на нашу земљу, Босну и Херцеговину, Македонију.

Путниковићева каже да од Европске уније не очекује ништа, али да је добро оно што се могло чути од званичника из Брисела.

"Добро је што смо чули од званичника у Бриселу да неће бити забрањен транзит руског гаса ка Србији и оно што је добро је што смо ми почели да правимо те гасоводе, што је требало још раније урадити. Значи, и према Северној Македонији, прича се о Румунији. Нова ствар је да је ових дана хрватски министар рекао да су они заинтересовани да изграде гасовод од Хрватске до Србије“, указала је Путниковићева.

Подсетила је да су, када је планиран Јужни ток, Хрвати тад рекли да њима не треба гасна конекција из Србије ка Хрватској.

"Они тад још нису имали терминал на Крку, снабдевали су се руским гасом из Украјине, али нису хтели да се повежу са Србијом. Очигледно  је сад профит опет у питању“, напоменула је.

Може ли Србија да обезбеди довољно гаса без Руса

На питање да ли Србија може да реши своје потребе за гасом без коришћења руског гаса, Путниковићева сматра да ће то бити могуће за неколико година.

"Гасовод који се гради према Северној Македонији је капацитета 1,8 милијарди кубних метара годишње. Према Бугарској имамо ону гасну конекцију, исто 1,8 милијарди. Питање је колико ће Румунија имати свог гаса да нам прода, али и ту је, чини ми се, отприлике исти капацитет. Али, Бугарска мора да повећа свој капацитет унутрашњи да би могла да нам транспортује неки гас који не иде Балканским током, јер Руси су сувласници, па ће они вероватно забранити да сад неки трећи гас ту“, рекла је Путниковићева.

Према њеним речима, најбитније је питање заправо колико на истоку има гаса који би могао да нам буде испоручен, а да није из ЛНГ терминала у Солуну.

"Азербејџан је сад потписао уговоре са Аустријом и Немачком, али нова гасна поља још нису прорадила. Добри познаваоци прилика кажу да Азербејџан купује руски гас за своје потребе, а извози оно што произведе. Чули смо да ће бити огромне казне ако неко прошверцује руски гас“, истакла је Путниковићева.

Наглашава да ће Србија моћи да обезбеди гас, али је питање колико ће он коштати.

Руси су, подсећа, говорили о томе да и без потписаног уговора и без додатних анекса неће обуставити транзит гаса ка Србији. То су, како каже, говорили из руског Министарства енергетике, поручивали из Гаспрома, као и руски амбасадор у Београду.

Србија у геополитичкој причи

Путниковићева констатује да је очигледно да смо ми у геополитичкој причи која је у вези са продајом НИС-а, али и са неким другим пројектима које би Русија можда желела да реализује у Србији. Наводи и да је очигледно да нема договора јер се не преговара само о гасу и само о оних пет посто акција НИС-а које ће прећи у државно власништво.

Спекулисало се да би одлуке које се доносе у вези са руским гасом, требало да имају последице и по будућност увоза руске нафте за Европску унију.

Јелица Путниковић каже да је најављено да више неће бити повластица које су имале Словачка и Мађарска и за своје рафинерије нафтоводом "Дружба" добијале руску нафту.

"Тај да предлог још није ушао у процедуру, тако да ме не би чудило да Европски савет ускоро расправља и о томе, по истом принципу као што је донео одлуку о гасу. И заправо, зависиће шта ће Европски суд да каже у вези са гасом да ли ће они доносити такву одлуку, јер је евидентно да је Мађарска незадовољна, да је МОЛ незадовољан транзитом сирове нафте преко Јанафа“, појаснила је Путниковићева.

Сматра да ће морати да се направи "џентлменски договор" између Јанафа и МОЛ-а, ако МОЛ постане и сувласник у нафтној индустрији Србије, док се не изгради крак нафтовода "Дружба" од Мађарске до Србије.

Када је реч о продаји НИС-а, напоменула је да су у МОЛ-у схватили да им је то шанса да буду још већи играч у енергетском сектору и да је та прича потврђена.

“Кућице смо правили од картонских кутија коју смо обложили стиропором и најлоном како куце и маце не би покисле”, каже Милица Јоцић, ученица гимназије „Урош Предић".

Јана Пандуров додаје: “Много ми је драго јер сви гајимо љубав према домаћим животињама и било нам је драго што можемо на овај начин да помогнемо”.

“Надам се да ће нам се у следећој акцији придружити и друге школе и да ћемо моћи да помогнемо напуштеним мацама и куцама кад већ не можемо да их удомимо”, нада се гимназијалка Софија Јованкић.

Ђацима је у овом послу помагала и професорка Весна Миливојевић која често организује хумане акције корисне за друштвену заједницу.

“Ми као секција Зимзелени у оквиру сарадње ГЕТЕ института и наше школе у оквиру наставе немачког језика бавимо се екологијом, па нам је ове године у фокусу добробит кућних љубимаца и уличних животиња”, истиче Весна Миливојевић, професорка гимназије „Урош Предић"

Једна кућица однета је и у Старчево Татјани Стан која већ 13 година брине о напуштеним псима, али нема више простора где да их смести.

“Сад су зимски дани, вода је залеђена и указала бих да се поставе кућице, могу и од картона и стиропора, да се донесе свежа вода, мало хране и то је довољно да животиња хладну ноћ преброди и да настави да живи”, каже Татјана Стан, удомитељка паса.

У друштву за заштиту животиња „Еколибријум" из Панчева труде се да едукацијом људи смање број напуштених животиња и зато иду по Основним школама где разговарају са децом.

“Говоримо им о томе како да се понашају према животињама, а апелујемо на одговорно власништво што подразуемева бригу о напуштеном љубимцу, не избацити га напоље када досади, чувати га и када је болестан и стар, обавезно га водити у шетњу”, наглашава Зора Коларски, Друштво за заштиту животиња „Еколибријум”.

Панчевачки хуманисти апелују на све који могу да помогну напуштеним животињама на улици, а ко жели може и да удоми неке од ових кућних љубимаца који су стерилисани, вакцинисани и чиповани.

Портпарол је оценио да су измене закона припремљене "у журби, у нетранспарентном процесу без консултација са са свим заинтересованим странама, као што су Европска комисија  и Венецијанска комисија".

Мерсије је навео да се од Србије, као земље кандидата, очекује да јача независност правосуђа и аутономију тужилаштава, у складу са препорукама Европске комисије, и најавио да ће комисија реаговати на "одговарајући начин".

Посланици Скупштине Србије раније данас су, између осталих тачака, усвојили су измене и допуне сета правосудних закона које је предложио посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић.

"Можда је на почетку тешко, док то ти навикнеш мало, сада је све то лако, све је то рутина као и сваки други посао, имаш и много теже од овог посла. Било је ту и тешких болесника, било је и лаких, ти то не можеш да бираш, шта ти одреди социјална служба, то добијаш. Ја сам стварно имала тешке болеснике и људе који су се пресвлачили по три пута дневно", прича Виолета Лукић, село Кусадак код Смедеревске Паланке.

Хранитељске породице су неким корисницима биле једина могућност. Мала заједница у којој се осећају сигурно и збринуто, допринеле су, да им се, понекада и тешко здравствено стање, знатно побољша."

Лепо, добро, добра храна, нега од стране газдарице, ево сада ће четири године како сам овде, опорављам се од епилепсије", каже корисник.

Већа промоција и упознавање људи са овим послом, допринела би ширењу мреже хранитеља, сматра Виолета.

"Ја сам то из приче чула па сам тако отишла у социјалну службу, уопште нисам знала да они дају особе на чување у својој кући. Није то тежак посао, људи се много плаше тога. Нећу да чувам маторе, па и ти ћеш један дан да будеш матор", наглашава Виолета Лукић из села Кусадак код Смедеревске Паланке.

Према новом Правилнику о пружању услуге породичног смештаја за одрасла и старија лица, хранитељ може да прими максимално четири особе. Поред обавезне обуке, за овај, нимало лак посао је потребна емпатија, али и воља и стрпљење за све потребе корисника који нису у могућности да самостално живе.

"Од седам сведока који су изведени пред суд, четворо није препознало никога, а троје сведока која су се бавила идентификацијом су неконзистентни, нелогични и не могу бити поуздани докази по питању идентификације. Један од њих каже да га познаје на основу младежа, који често мења своје исказе: час су на челу, час на образима, час их има више, час мање. Таквом сведоку не можемо веровати. Када смо га суочили са сликама, он каже да се сада не виде, иако су му те исте слике биле приказане и раније", рекао је Миљковић.

За другог сведока тужилаштва каже да је током испитивања био непријатан и љут, и да му је бацио изјаву када га је суочавао.

"Он каже да није ни црн ни бео, него смеђ. Када сам га суочио са сликом која му је била представљена, а која је црно-бела, он је ту изјаву бацио. Такође, био је нелогичан у својој изјави. Трећи сведок га познаје само по оштром лицу, како сам каже, а оштро лице је једна од 1.000 морфолошких карактеристика које неко може имати. Тај сведок наводно познаје Срђана, не препознаје никога од других учесника за које каже да их је било десетак, не познаје полицајце који су му узели изјаву и не препознаје их. Не може препознати никога у маси, али тврди да Срђана некако препознаје", рекао је Миљковић.

Каже да сматра да су искази сведока "тотално побијени вештачењима која су донели суду".

"То су вештачења Ђузепеа Ди Фалкоа, вештака дигиталне форензике, и вештачење вештака Томаса Дуклера, вештака фотографије и препознавања лица. Оба вештака су сагласна да у својим изјавама кажу да особа представљена на слици ИД1 није Срђан Лазовић. На крају, вештачење тзв. косовске агенције за форензику наводи да слика коју тужилаштво има није довољно доброг квалитета да би се упоређивање извршило. Тај закључак значи да то није Срђан и да не можемо поуздано научно доказати да је то Срђан на фотографији. Сматрам да правда неће бити задовољена уколико Срђан буде осуђен за оно за шта га сведоци и жртве терете, јер Срђан засигурно није био 3. септембра 1998. у селу Панорце", закључио је Миљковић.

Тужилац Арменд Зенељај, у завршној речи, остао је при наводима оптужнице да је Лазовић током сукоба на Косову и Метохији, 1998. године, у селу Панорце, општина Малишево, заједно са другим припадницима српских војних и полицијских снага учествовао у "хапшењу, малтретирању и протеривању албанских цивила".

Тужилац тврди да је током судског поступка доказано да је Лазовић извршио кривична дела за која га оптужују. Са истим наративом обратила се и заступница жртава, захтевајући, као и тужилац, осуђујућу пресуду и максималну казну затвора.

На претходним рочиштима сведок одбране из Лепосавића објаснио је да је током 1998. године Лазовић био запослен код њега, у сечи шуме. Сведок је рекао да је Лазовић мобилисан у полицији почетком бомбардовања 24. марта и да у том периоду није радио, а да је током септембра, октобра и новембра 1998. године био поново запослен код њега.

Срђан Лазовић је ухапшен 27. јуна 2024. године, када се са породицом враћао из Рашке у Лепосавић, и од тада се налази у притвору.

"Посебну пажњу посветили смо енергетици и могућим решењима у вези са НИС-ом. Наставићемо да радимо на томе да обезбедимо стабилно снабдевање енергијом и одрживе аранжмане који штите интересе Србије и наших грађана, кроз дијалог и уважавање постојећих споразума и сложених међународних околности", навео је Вучић.

Како је поручио, Србија остаје посвећена отвореном разговору, заштити својих државних и националних интереса и очувању стабилности.

“Ми већ 10, 15 година интензивно радимо на развијању протокола за различите технике криопрезервације и радимо превасходно на воћним врстама односно на аутохтоним воћним врстама отприлике у последњих пет шест година смо се баш фокусирали на аутохтоне шљиве”, каже др Татјана Вујовић, научни саветник Института за воћарство Чачак.

Пораст прерађивачке индустрије и све већи број дестилерија повећали су интересовање домаћих произвођача за аутохтоне сорте, које се успешно прилагођавају променама климатских услова.

Др Дарко Јевремовић, директор Института за воћарство каже да је од изузетног значаја да ове сорте сачувамо у том безвирусном статусу где су потпуно ослобођена од вируса и свих других патогена. Додаје да су кренули полако са умножавањем тих сорти да у неком наредном периоду оне буду доступне и купцима.

Применом ове методе, у чачанском Институту за воћарство формира се и прва колекција аутохтоних воћних врста неких земљама Балкана и Грузије, које ће своје генетичке колекције јабуке, шљиве и винове лозе депоновати у Србији.

“Јако су битне зато што представљају сигурносне колекције које омогућавају да уколико се деси нека еколошка катастрофа напад болести штеточине земљотреси поплаве и тако даље тај материјал има имамо у ин витро условима”, истиче др Татјана Вујовић

Напредак у биљној биотехнологији и молекуларној биологији, посебно у лабораторијским условима, омогућава континуирану производњу, селекцију, уклањање патогена и дугорочно очување биљних генетичких ресурса.

"Ово нису бројеви, ово нису НН лица, ово су нечији синови, браћа, мужеви, рођаци, сестре, мајке, које су имале једини грех који их је коштао њиховог живота, а то је погрешан и мање добар пасош“, наводи Нихад Суљић, хуманитарац из Тузле.

Петар Осандић, из СОС 2Балкан рута" каже да је крај реке Дрине највише утопљених. И наставља: „За разлику од Бихаћа где имамо 21 гроб где људи нису утопљени, него су стали на мину, или их је камион, или је један ловац упуцао, има силних случајева“.

И ако су различитих година, вере и националности сви трагично изгубљени животи имали су исти циљ, због чега су споменици откривени у присуству представника исламске и католичке верске заједнице.

"Свако од тих људи мисли, воли као ми, тражи сигурност, тражи љубав за себе, а посебно за сигурност своје породице", истиче Ладислав Немет, надбискуп београдски.

Захваљујући локалним активистима из Федерације Босне и Херцеговине, међу којима је и Нихад Суљић из Тузле, у протекле три године подигнуто је 95 спомен-обележја. Због његове пожртвованости неколико безимених добило је свој идентитет.

"Радимо на идентификацији још њих, прошле седмице смо успели да идентификујемо два православна Египћанина и ево баш јуче ми је стигао снимак са њихове сахране у Египту и то ми је велика сатисфакција, посебно ми на овим подручјима знамо како је кад тражиш годинама неког свог, кад трагаш, јер не можеш никада да се помириш са тим", наглашава Нихад Суљић, хуманитарац из Тузле.

23 године је просечна старост избеглица чије је животе однела Дрина. Само у августу 2024. у Лоњину код Љубовије, услед превртања чамца пронађено је дванаест тела, међу којима је била и деветомесечна Лана.

Тадија Пантић, вођа навијача Партизана из Земуна, убијен је усред дана у Булевару Арсенија Чарнојевића на Новом Београду.

Нека мишљење (ВСС и ВСТ) буде и негативно. Још боље, можда не би дали уопште никакво мишљење. Онда се одмах са тим иде у јавност и каже: 'Ево, гледајте људи, па ови не раде свој посао'”, рекао је Председник Уставног суда гостујући на телевизији Пинк.

Петров је додао да би посланици требало чешће да предлажу законе.

"Зашто не поведу рачуна о сваком свом кораку, јер ми на супротној страни имамо озбиљног противника? То су људи који апсолутно имају спремност да раде потпуно ван државноправног оквира. Онај ко је на страни права и правде мора да води рачуна о сваком кораку”, рекао је Петров.

Напад се догодио у месту Дубраве Горње, у близини Међународног аеродрома Тузла, где је већа група навијача Хајдука напала навијаче Црвене звезде који су се враћали са утакмице у Шведској.

Према наводима суда, осумњичени су навијаче Звезде нападали палицама, металним шипкама, бакљама и другим предметима, наносећи им тешке телесне повреде.

У сукобу је учествовало више десетина особа. Полиција је, по налогу Тужилаштва, задржала 14 навијача Хајдука, од којих једанаест има пребивалиште у Републици Хрватској, а тројица у Босни и Херцеговини.

Четворица навијача Црвене звезде тешко су повређена, међу њима и један полицијски службеник из Живиница који је интервенисао како би спречио насиље. Више особа задобило је лакше повреде током инцидента.

Суд је навео да осумњичени имају право жалбе на решење о тридесетодневном притвору Општинском суду у Живиницама.

Локална полиција је идентификовала осумњиченог као 55-годишњег Ентонија Казмерчака, који је ухапшен на лицу места и приведен у затвор округа Хенепин због напада трећег степена.

Полиција је навела да је у нападу коришћен шприц. Инцидент се догодио током јавног догађаја на којем је Омарова, демократа, позивала на укидање америчке Службе за имиграцију и царину (ИЦЕ) и на оставку министарке унутрашње безбедности Кристи Ноем.

Припадници обезбеђења су савладали осумњиченог и извели га из просторије у лисицама.

Локална полиција је саопштила да је напад на члана Конгреса "неприхватљив" и да сарађује са федералним партнерима како би осумњичени био суочен са најтежим могућим оптужбама.

Омарова је касније на друштвеној мрежи Икс објавила да је добро и да је инцидент неће застрашити у обављању посла. Напад се догодио у периоду појачаних тензија у Минеаполису након смртоносне пуцњаве агената ИЦЕ на 37-годишњег Алекса Претија што је изазвало вишедневне протесте, као и појачаног присуства федералних имиграционих агената у области Твин Ситија, истиче Си-Би-Ес њуз.

Омарова је други демократски конгресмен у Представничком дому који је физички нападнут последњих дана, након одвојеног инцидента у којем је нападнут конгресмен Максвел Фрост из Флориде.

Америчка полиција је навела да је прошле године истражила 14.938 претњи и забрињавајућих изјава против чланова Конгреса и њихових породица.

Међу погинулима су и два члана Паваровог особља и два члана посаде.

Узрок несреће још није званично потврђен.

Премијер Индије Нарендра Моди изразио је саучешће породици на мрежи Икс.

Павар, нећак ветерана политичара Шарада Павара, био је утицајни лидер у Махараштри и више пута је обављао функцију заменика главног министра.

Његова странка, Националистичка конгресна партија, била је део владајућег савеза у Махараштри заједно са Индијском Бхаратија Џаната партијом.

"Мотив за упис школе су велики потенцијал за напредовање, стручна пракса, стипендија и дом, што је мени јако битно, с обзиром на то да нисам одавде", каже Ковачевић.

Завршивши школовање за грађевинског техничара, Александри Вукићевић није било упитно где ће се запослити. Посао јој је одмах понудила фирма у којој је била на пракси. Каже да добар послодавац води рачуна о квалитетном раднику.

"Кроз дуално образовање стекла сам праксу, наставила сам да студирам, а фирма ми је то омогућила. Дуално образовање сматрам једним од веома значајних корака за све младе који треба да га искористе", наводи Вукићевић.

Целокупна грађевинска привреда бивше Југославије школовала се у Грађевинској школи у Београду. Бивши и садашњи ученици градили су капиталне објекте у земљи и свету.

Знања са градилишта и стипендије

Данас ова школа образује децу из 14 округа Србије и Републике Српске. Наставни програми прате нове технологије, примењује се дуално образовање и остварује сарадња са више од десет фирми.

"Чињеница је да су сви кадрови дефицитарни, да постоји потреба на тржишту и велика потражња за школованим кадром. У грађевинарству често раде обучени људи који немају сва потребна знања као ученици који завршавају нашу школу", истиче Раде Зејак, директор Грађевинске школе у Београду.

Додаје да је дуално образовање начин на који се школа повезује са фирмама и омогућава ученицима да директно на градилиштима стичу знања, што је од непроцењиве вредности.

Директор компаније "Вплус конструкције доо" из Београда Рада Милић наводи да се бира кадар који је најпотребнији: армирачи, тесари, зидари, гипсари и електричари.

"Кроз њихов рад на терену пратимо и усавршавамо ученике. Неопходно је да имају менторе и подршку која ће им указати како да се радови изводе исправно и у складу са струком. Све се прати у сарадњи са техничком школом, кроз обавезно вођење грађевинских дневника", указује Милић.

Напомиње да ученици који су код њих на пракси добијају стипендију, чиме им се омогућава даљи наставак школовања.

Улагање у образовање траје годинама, али даје сигурне резултате. У време када стручних кадрова нема довољно, млади мајстори данас бирају послодавце. Дуално образовање, у које је укључено више од 1.100 фирми, показује да се знање исплати и младима и привреди.