"Веома мало знамо о сопственој прошлости, али трудимо се да то исправимо управо на овај начин", каже Немања Трифуновић, кустос Народног музеја Краљево.

Брз темпо, титлови, занимљиве чињенице - рецепт је исти као код великих инфлуенсера. Само што је овде садржај – историја.

"Од времена завршетка мојих студија до овог садашњег времена изузетно су се брзо издешавале ствари, тако да пре три године ми ни на крај памети није било да ћу бити толико заступљен на друштвеним мрежама, обзиром да ја лично немам ни једну друштвену мрежу", каже Немања Трифуновић, кустос Народног музеја Краљево. 

Пројекат је покренут са циљем да се музејска грађа приближи публици која информације данас најчешће тражи на телефону.

"Развијамо своју публику у онлајн простору независно од тога да ли ће публика доћи или неће доћи у музеј, јер ми уствари желимо да пласирамо информације о културној баштини коју чувамо о којој се старамо", каже др Татјана Михајловић, главни и одговорни уредник Интернет презентације Народног музеја Краљево.

Историја се снима на терену, монтира брзо и гледа масовно

"Ја првенствено, нисам знао доста тога, али ето радећи те снимке и бивајући са колегама из музеја упознао сам један добар део историје нашег града", каже Срђан Лужајић, сниматељ Интернет презентације Народног музеја Краљево

Идеја је једноставна - кратко, јасно и занимљиво. Али иза сваког минута видеа стоји озбиљно истраживање, сценарио и продукција.

"Изузетно је битно да ми будемо научно исправни и да будемо коректни да је свака информације проверена и таква пласирана у јавност", каже Јелена Марковић, секретар Интернет презентације Народног музеја Краљев.о

Теме су од средњовековне прошлости до урбаних легенди и заборављених детаља из историје града, а сабирају их ови млади људи из чистог ентузијазма.

"Ми смо узели на неки начин, за себе дали задатак да музејску делатност пренесемо у формат за 21. век, с обзиром да традиционални формати музејски падају у други план и људи све више конзумурају садржај путем интернета", каже Матија Марковић, технички уредник Интернет презентације Народног музеја Краљево.

"Од архиве до алгоритма - Краљево је показало да прошлост може имати будућност. И то у свега 60 секунди.

Са друге стране, оптужена Кривокапић је у завршној речи одбацила кривицу, тврдећи да није имала законска овлашћења да самостално одузме оружје и да је за то била надлежна Управа полиције.

Навела је да тужилаштво није доказало њену одговорност, нити је, како тврди, показало пример да је било која филијала МУП-а у Црној Гори привремено одузела оружје у сличним ситуацијама.

Кривокапић није присуствовала изрицању пресуде, али је њена породица протестовала испред зграде цетињског Основног суда.

Пуцњави на Цетињу је претходио породични сукоб, после ког је Бориловић ишао кроз цетињско насеље Медовина и насумично пуцао на грађане, укључујући и децу. Нападач је убијен у обрачуну са грађанима и полицијом.

На овакву одлуку, о којој ће морати да буде донето решење ВСТ, постоји право подношења жалби Уставном суду (УС) у року од 48 сати. Уставни суд ће потом имати рок од 72 сата да одлучи о жалбама.

На седници Савета је констатовано да је након пововљених тужилачких избора Изборна комисија обавестила ВСТ да је на листи кандидата за виша јавна тужилаштва Борис Мајлат освојио укупно 106 гласова, Никола Ускоковић 110, док је на нивоу основних јавних тужилаштава Борис Павловић добио 133 гласа, Предраг Миловановић 136 гласова, Јована Комненовић 121 глас, а Никола Стојановић 35 гласова.

Раније је главни јавни тужилац ВЈТ-а у Београду Ненад Стефановић упутио позив Високом савету тужилаштва да хитно одлучи о два нереализована јавна конкурса из 2023. године за избор јавних тужилаца у ово тужилаштво, као и да распише конкурс за попуну још девет места, имајући у виду континуирану тенденцију повећања обима посла и специфичну надлежност овог тужилаштва чији су рад и непосредно извршавање обавеза организовани у оквиру шест одељења.

"Уцењују нас да им дамо новац и оружје а ми нећемо да им дамо ни једно ни друго", рекао је Сијарто после састанка са министарком рударства и енергетике Дубравком Ђедовић Хандановић у Палати "Србија".

Ђедовић Хандановић: "Воља да се дође до најбољег решења за НИС"

Ђедовић Хандановић је указала да се са Сијартом састала други пут у току текуће недеље што, како каже, показује вољу да се дође до најбољег решења за НИС и будућу сарадњу у области енергетике, наводећи да би радови на изградњи нафтовода "Србија-Мађарска" могли да почну током јесени, а да је циљ завршетак изградње до краја 2027. године.

"Технички тимови раде даноноћно по питању НИС-а. У току су наши разговори у вези међудржавног споразума између Србије и Мађарске, који се тичу, пре свега, трансакције у вези Нафтне индустрије Србије. Преговори су интензивни, у неким аспектима и тешки, односно комплексни, јер свака страна тежи да заштити своје интересе што је више могуће. Штитимо интересе наших грађана с обзиром на то да је НИС од изузетне важности за нашу економију, привреду и за снабдевање нафтним дериватима наших грађана", рекла је Ђедовић Хандановић.

Напоменула је да је циљ компромис који укључује рад рафинерије у Панчеву, као и стварање повољних услова под којима би Србија откупила додатних пет одсто акција у НИС-у.

"Разговарали смо о Петрохемији у Панчеву, али и о другим инвестицијама у оквиру Нафтне индустрије Србије, а све у циљу јачања нашег енергетског повезивања", рекла је Ђедовић Хандановић.

Ресорна министарка је подсетила да је рок за продају НИС-а 24. март.

Сијарто: "Мађарска, Словачка и Србија, земље које је лако уценити"

"Као што сам рекла, наш циљ је да нашу позицију побољшамо још више, али наравно и да будемо добри домаћини и партнери свима онима који проширују или планирају да прошире своје пословање у Србији, као што је то случај са компанијом МОЛ", рекла је Ђедовић Хандановић.

Сијарто је навео да земље које немају излаз на море, као што су Мађарска, Словачка и Србија, лаке за уцењивање када је реч о снабдевању енергентима.

"Како бисмо узвратили на уцене из Кијева и Брисела најбоља помоћ је да МОЛ купи НИС и онда ће те три земље без излаза на море моћи заједно да раде и бићемо отпорнији на изазове и уцене као што су ове које се догађају у последње време", нагласио је Сијарто.

Према његовим речима Србију и Мађарску ће до краја године спајати нафтовод, а договорено је да се гради још један вод, односно продуктовод, чиме ће бити обезбеђена заштита од ситуација као што је она са уценом Кијева.

"Ове тешке ситуације показују ко на кога може да рачуна. Када су Срби били у тешкој ситуацији, МОЛ је више него удвостручио извоз, а сада је НИС сугерисао да је наредних дана спреман да у Мађарску извезе додатне количине како би нам помогли у ситуацији када нас Украјина уцењује", рекао је Сијарто.

Ђедовић Хандановић је навела како је за Србију велики дан у којем је у саобраћај пуштен карго транспорт брзом пругом "Београд-Будимпешта". 

"Тако исто вредно радимо на заједничком пројекту изградње новог нафтовода. Као што знате, процес јавне набавке за изградњу у Србији је у току. Техничка документација је завршена и све оне дозволе које су неопходне да би дошли до ове фазе. Надамо се да ће радови бити уговорени негде у току лета, а да већ можемо у рану јесен да очекујемо почетак радова, што значи да је циљ да до краја 2027. године имамо нафтовод изграђен. Разматраћемо да ли у оквиру истог посла можемо да градимо и продуктовод", рекла је Ђедовић Хандановић.

Ацо Ђукановић важи за једног од најбогатијих људи у Црној Гори. Он је крајем 2006. купио акције Никшићке банке, којој је годину касније променио име у Прва банка Црне Горе.

Од почетка рада банке до смене Демократске партије социјалиста (ДПС), у августу 2020. године, у Првој банци су депозите имале државне компаније, бројна министарства и друге државне институције, локалне самоуправе и бизнисмени који су били блиски тада владајућој партији.

Анализу пословања Прве банке радила је 2012. године и Мрежа за истраживање организованог криминала и корупције (ОЦЦРП) у чијим је извештајима наведен низ наводно незаконитих активности банке које су, како наводе, "детаљно описане на хиљадама страница тајних банкарских докумената" у поседу ОЦЦРП-а.

"Документи откривају корупцију, похлепу и нестручност. При склапању ових послова банка није поштовала Закон о спречавању прања новца, властита правила, нити је следила добру банкарску праксу", додаје се саопштењу.

У једна од кривичних пријава МАНС-а (Мрежа за афирмацију невладиног сектора) од Специјалног тужилаштва тражило проверу пословања Прве банке када је у питању додела неуобичајено повољних кредита, укључујући и вишемилионски кредит Дарку Шарићу који је био осуђен у Србији за кријумчарење наркотика.

У текстовима ОЦЦРП-а се између осталог наводи да је за Прву банку Шарић био "поуздани клијент који им је у време кризе притекао у помоћ орочивши милионски депозит у тренутку када је банка једва извршавала налоге депонената".

Оптужницом су обухваћени Р. Д, Н. Х, Ч. С, Р. И, О. Е, Ш. Ф, Љ. М, Г. М, Д. А. и Ш. Е, а на терет им се ставља извршење кривичног дела напад на службено лице у вршењу службене дужности.

Они се терете да су 29. јула, испред Државног универзитета у Новом Пазару, напали полицајце, да су их поједини шутирали, ударали каишем, гађали столицама, флашицама са водом и каменицама.

Сијарто је у Београду, након свечаног потписивања четири документа о сарадњи две земље, одговарајући на новинарско питање како ће се одвијати граничне контроле, посебно због примене система ЕЕС, рекао да ће бити сведене на минимум и организоване тако да не утичу много на брзину превоза.

"У Мађарској, пре граничне станице, на воз ће се укрцати контролори, полиција и цариници и они ће до следеће станице обављати контролу заједно са својим колегама из друге земље током вожње", навео је мађарски министар. Он се присетио свог искуства из детињства које је провео у мађарском граду Ђеру, када су контроле функционисале на сличан начин.

"Мислим да ће председници министарства унутрашњих послова успети да нађу адекватно решење које ће истовремено обезбедити комфор путника и допринети бржем саобраћању између два града, а истовремено бити у складу са свим потребама Европске уније", навео је Сијарто.

Додао је да ће карте за путнички саобраћај новом пругом Београд-Будимпешта ускоро моћи да се купе по цени од 25, 26 евра.

Сијарто је подсетио да је данас кренуо железнички теретни саобраћај на новој прузи између Будимпеште и Београда и истакао да се на овај начин повезује лука у јужном делу Европе са западном Европом, а пут преко Србије постаје најбржи и најефикаснији.

Према речима Сијарта, сада ће десет теретних возова саобраћати између два града, док се у марту очекује повећање на 16 возова дневно, укључујући четири која ће повезивати и деоницу Беч-Будимпешта, чиме ће се успоставити директна линија Беч-Београд. Сарадња између Србије и Мађарске обе државе чини јачим, а њен развој је добар за сваког држављанина ових земаља, указао је Сијарто.

Говорећи о електричној енергији, навео је да ће потребе за струјом стално расти у будућности због развоја привреде.

"Данас смо потписали меморандум између Западнобалканског комитета Мађарске привредне коморе, Института за нуклеарне науке Винча и Националног института Републике Србије, са циљем да се што пре почне са применом нуклеарних технологија и иновација које се већ шире у свету", рекао је мађарски министар.

Сијарто је подсетио да Мађарска и Србија граде још један далековод између две државе који ће, како је навео, у 2030. години дуплирати постојеће капацитете. Истакао је да подржава интерграцију Србије у Европску унију и да би Србија ојачала ЕУ и допринела њеном развоју.

"Град добија батаљон цивилне заштите и то пре свега преко ангажовања добровољних ватрогасних друштава која се налазе у саставу ватрогасног савеза Београда", навео је Главаш.

Додао је да су добровољна ватрогасна друштва претходних година ојачала,па су од уништеног система дошли до функционалног који ће бити на корист Београђана.

"Кроз нове субјекте заштите и спасавања направићемо и неколико специјализованих јединица, пре свега за деловање на води, али и деловање при техничко-технолошким акцидентима", рекао је Главаш. 

Напомњнуо је да ће један од тежишних задатака Градског штаба за ванредне ситуације у наредном периоду бити и поставка ситуационог центра, система за узбуњивање који је, како је рекао, девастиран у претходним деценијама.

Ребаланс буџета и ђачка помоћ 

Скупштина Града Београда усвојила је и ребаланс буџета за 2026. годину, као и Одлуку о ђачкој помоћи породицама са децом школског узраста на територији Града.

За ребаланс буџета гласало је 58 одборника, а шест је било против, уздржаних није било.

Градска секретарка за финансије Катарина Чубрић рекла је, образлажући предлог ребаланса буџета, да се 193 милијарде односе на град Београд, а 15,7 милијарди за градске општине.

Посланици градске власти истакли су да је нови буџет развојан и усмерен ка пројектима значајним за унапређење живота грађана, док су посланици опозиције критиковали то што се два месеца након усвајања буџета за 2026. годину ради његов ребаланс, тврдећи да је то одраз финансијске кризе.

Укупан износ средстава буџета Града Београда и градских општина овим ребалансом биће повећан за 3,3 милијарде динара или за 1,6 одсто. Буџет градских општина увећан је око 600 милиона, а буџет града за 2,9 милијарди динара.

Највећа ставка, трећина буџета, односи се на организацију саобраћаја и саобраћајне инфраструктуре и у ту сврху биће издвојено 63,8 милијарде динара.

За образовање ће, према предлогу, бити издвојено више од 41 милијарду динара, а за социјалну заштиту више од осам милијарди динара.

Како се сумња, З. З. је, у својству директора једне основне школе у Трговишту, на кога је утицао М. Н. користећи свој друштвени положај и утицај, извршио службену радњу коју не би смео извршити и засновао радни однос С. М, знајући да је она на конкурсу за радно место у тој школи приложила фалсификовану диплому о стеченом звању магистра, саопштено је из МУП-а.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 часова и они ће, уз кривичну пријаву, бити приведени надлежном тужилаштву, наводи се у саопштењу.

“Најважнија ствар су питице”, каже један суграђанин, а на питање због чега додаје: „Због саме атмосфере, а и укуса. Посебно су укусне у тим тренуцима.”

“Питице су свима нама највећа асоцијација на рамазанске дане, сматрам да су симбол Рамазана и стварно се радујем њима”, наводи суграђанин.

“То је традиција, ја не бих могао да замислим Рамазан без Пазара и Албинове питице. Посебно сам везан, зато што ми је Албин стари друг, ми смо још код његовог рахметли баба долазили, сад долазимо код њега. То нам је ритуал”, каже становник Новог Пазара.

У пекари старој неколико деценија умеће припреме "Рамазанске питице" преносило се са генерације на генерацију.

“Оне су специфичне по томе што се мекше тесто развлачи и имају одозго овај чурогоди или ћурокот, како кажу то је много лековито. Значи ваде се само у току месеца Рамазана”, објашњава пекар Албин Колашинац, а на питање да
ли напорно радити одговара: „Па оно јесте, али мени није. Мени је срце пуно.”

Редови се формирају и неколико сати пре јединог оброка у току дана, ифтара..

“И те свађе које некада овде доживимо, мало нервозе коју имамо, све утиче да осећамо Рамазан онако право, како јесте”, каже грађанин.

Рамазан је и месец дарежљивости, управо због тога чланови хуманитарне организације “Ухуд” свакодневно поклањају неколико стотина питица у самом центру града.

“Неки знак пажње нашим грађанима, ето Рамазан је. Лепе ствари радимо, поклањамо и тако те ствари. Показујемо нашој деци, не знам да ли сте видели овде има доста деце са нама која деле, показујемо им да је дарежљивост у питању, Рамазан и тако те ствари” наводи Армин Плојовић, из хуманитарне организације "Ухуд".

Рамазански пост траје од изласка до заласка Сунца. У Новом Пазару се прекид поста традиционално оглашава пуцњем из топа, након чега улице готово утихну, а породице у својим домовима ифтаре уз разноврсне специјалитете, међу којима је и рамазанска питица.

Улазнице за конференцију доступне су за резервисање на сајту konferencija.biznisprice.com. Могуће је уживо и онлине праћење догађаја.

Сада већ традиционално окупљање "Бизнис приче" посвећено је развоју и унапређивању пословања, алатима и ресурсима потребним за то. Ове године стављен је још већи фокус на конкретна знања и вештине које посетиоци могу одмах да примене, уз увиде који мењају перспективу.

Архитектура профитабилних Meta Ads кампања

О томе како реализовати успешне Мета Аds кампање на радионици знања ће поделити Жељко Јанковић, оснивач Школе оглашавања и агенције за дигитални маркетинг "Real Media Factory".

Оглашавање кроз Мета Аds и едукација су његов начин да направи разлику у нечијој продаји, бизнису и животу. Како – откриће учесницима конференције.

Како да ваш бизнис освоји медијски простор?

Одговор на ово питање на радионици даће Јасмина Копривица, искусна менаџерка и лидерка у области дигиталних медија, иновација и стратешког развоја. Више од 20 година успешно је развијала и водила најпосећеније онлајн медије у Србији и региону, као што су Блиц, Б92, Телеграф, Јуроњуз, Блумберг Адриjа, ТВ Арена Спорт, Време, Инсајдер и многи други. Њене експертизе обухватају дигиталну трансформацију, дигитални маркетинг, иновационе процесе, стратешко планирање, развој дигиталних производа, увођење нових пословних модела, стратешке комуникације и менторства. 

Бизнис који функционише и без тебе: 90 дана одмора, 65 запослених

Да је ово могуће показаће Урош Микић, оснивач и директор студија Flow Ninja, Webflow Enterprise Partnera који помаже глобалним тимовима да брже лансирају и скалирају маркетинг сајтове. Из Ниша је изградио тим од преко 60 људи и реализовао више од 250 Webflow пројеката за брендове попут Upworka, Checkout.com-a и 21Shares-a. Фокус његовог рада је на развоју одрживих веб система који омогућавају брже лансирање, бољу конверзију и дугорочно скалирање маркетинга.

Како да регулишеш стрес пре него што сагориш?

О овој, једној од најважнијих тема данашњице, говориће Ана Брзаковић, ауторка подкаста БизБаланс и њузлетера Аналогичне приче, тренер и едукаторка из области превенције сагоревања, управљања стресом и комуникација. Власница је Б2Б маркетинг агенције Digital way, са дугогодишњим искуством у областима маркетинга и комуникација.

АИ програмирање за не-програмере

Они које занима програмирање, а нису програмери – биће на правом месту на радионици Луке Трикића, вишеструког стартуп оснивача са фокусом на технологије вештачке интелигенције. Дипломирао је информатику на Математичком факултету у Београду. Потом је 2019. године суосновао компанију "Connect The Dots", која је до сада добила 24 милиона долара инвестиција и бави се мапирањем и управљањем људских односа. Тренутно се бави практичним применама АИ технологија у аутоматизацији пословних процеса.

Пореске олакшице за иновације – од идеје до уштеде

Важно питање пореских олакшица расветлиће Душан Роглић, оснивач и директор "Roglic Company", која се бави рачуноводственим пословима, payroll службом и пореским саветовањем. Бави се и иновацијама и дигитализацијом, која укључује три дигитална производа – Fiscomm фискалну касу, ЕРП решење за предузетнике под називом еКњиговођа, као и интерни ЦРМ за потпуну едукацију предузетника и образовну платформу. Роглић је председник Савета за мале бизнисе у Србији и члан радне групе Министарства финансија за еОтпремнице. Консултант је компаније Visa у пројекту She’s Next.

Инвестирање у Србији – између цигле и Волстрита

Иза примамљивог назива стоји још примамљивија радионица. О инвестирању у Србији говориће Ненад Гујанчић, главни брокер у "Momentum Securities". Током 15 година био је ангажован на брокерским позицијама у компанијама попут Ilirika Investments, AC-Broker, Sinteza Invest Group i Wise broker. Објавио је бројне стручне радове на тему акционарства и берзанског пословања и држао предавања на Београдској берзи, Факултету организационих наука, Београдској банкарској академији, БК универзитету.

Злато, акције и биткоин: технологијом до диверсификације кроз један клик

О овим темама од милион долара говориће Марко Матановић, директор и сувласник #1 Крипто платформе у Србији – ЕЦД.рс. Кроз активности тима у коме ради чини криптовалуте и иновације које доносе доступне физичким лицима и компанијама у Србији на једноставан и легалан начин. Успешно је реализовао више сарадњи са глобалним крипто пројектима. Кроз сарадњу са факултетима, студентима приближава појмове попут блокчејна, криптовалута и онога што индустрија носи. 

Апликација за умрежавање: конференција траје два дана, контакти годинама

У циљу драгоценог повезивања, за све учеснике конференције и ове године биће обезбеђена апликација Бизнис приче, која ће омогућити комуникацију са потенцијалним клијентима и партнерима пре, током и након догађаја. Сви учесници конференције већ од марта добијају приступ апликацији. Ово је један од највреднијих алата конференције јер даје приступ мрежи од преко 1.500 предузетника из Србије и региона, заказивање састанака пре саме конференције, филтрирање учесника по областима и интересовањима, приступ апликацији и након конференције.

До сада потврђени говорници, најважније информације и улазнице доступне су на сајту konferencija.biznisprice.com. Капацитети су ограничени, а на располагању је и групна акција 4 + 1 – на четири улазнице, пета је гратис.

У позиву за протест на друштвеним мрежама, каже се да ће блокада трајати до даљег.

Пропуштају се санитети, возила у којима су труднице или други хитни случајеви. Возачима се препоручује да користе алтернативне правце.

Пољопривредници из Лужничке долине седми дан блокирају раскрсницу у Луновом Селу на којој се укрштају регионални путеви ка Косјерићу, Пожеги и Ужицу.

Део пољопривредника најавио је да ће пружити подршку млекарима на блокади у Пожеги.

Млекари су и јуче блокирали више путних праваца у Србији.

Више удружења најавило је претходно радикализацију протеста до испуњења четири захтева упућена ресорном министарству.

Удружења пољопривредника која су у протесту саопштила су да су на састанку 17. фебруара у Министарству пољопривреде изнела конкретна решења и предала их као званичан захтев у четири "јасно дефинисане тачке, поткрепљене аргументима".

Ресорни министар Драган Гламочић рекао је да ће неке компаније повећати откуп млека и сирева, додавши да млекари нису дошли на састанак 24. фебруара на који су позвани да би им се представиле мере за поправљање ситуације на тржишту млека.

"Имамо много тога да видимо, да научимо и чини ми се да смо поставили добре темеље за даљи развој сарадње међу Казахстаном и Србијом. Био сам посебно почаствован што сам као председник Србије у име наше земље примио највиши казахстански орден и надам се да ћемо имати прилику да бар донекле узвратимо гостопримство на које смо овде у Казахстану наишли", рекао је Вучић.

Додао је да постоји много поља на којима има могућности да сарађују две земље и то неупоредиво успешније.

"Потребан је додатни ангажман свих наших људи, још више вере да тиме доприносимо не само сарадњи између пријатељских земаља, земаља које поштују територијални интегритет једна друге, већ је то важно зато што то служи и иде у корист и једнима и другима. И верујем да су те области и област вештачке интелигенције, информационих технологија, пољопривреда и војна, односно наменска индустрија, али и да у самој трговини можемо много тога да урадимо", навео је Вучић.

Према његовим речима, једна од области је и туризам, прецизније привлачење туриста.

"Тај број је увећан око пет пута, али ту можемо да постигнемо још много, много боље резултате. И у привлачењу Казахстанаца у Београд и Србију, и наравно наших људи да долазе овде у Казахстан", рекао је председник Вучић.

"Тешко ћемо достићи модел образовања Казахстана"

Председник Вучић изјавио је да је са председником Казахстана, као и са казахстанским премијером разговарао о проблемима образовања и додао да ће Србија тешко достићи казахстански модел сарадње са страним универзитетима.

Вучић је, одговарајући на питање новинара да ли су у плану неки заједнички пројекти Србије и Казахстана у смислу сарадње универзитета, рекао да је синоћ дуго разговарао о томе са Токајевим, а данас и са Бектеновим.

"Тешко је достићи њихов модел. Они донесу одлуку, то је озбиљна држава која спроводи своје одлуке и они су три различита модела сарадње са страним универзитетима направили. Имају огромну корист од тога и у чувању својих људи у земљи, у њиховој обуци, у учењу, стицању знања, а истовремено уз уговоре које потписују да морају да се врате у земљу и да своје знање понуде својој земљи, а не некој другој", рекао је Вучић.

Председник Вучић, који је у дводневној, званичној посети Казахстану, састао се са председником Касимом Жомартом Токајевом. Председник Казахстана уручио је председнику Вучићу Орден златног орла, највише државно одликовање Казахстана.

Одржан је пленарни састанак делегација две земље, после чега је размењено 10 меморандума о сарадњи Србије и Казахстана.

Председник Србије састао се потом и са премијером Казахстана Олжасом Бектеновим. Председник Казахстана Токајев приредио је свечани ручак у част председника Србије и српске делегације.

Литар бензина коштаће 181 динар, док ће цена евродизела бити 200 динара за литар.

Цене ће бити на снази наредних седам дана.

Дописник РТС-а из Брисела Душан Гајић каже да се нада да ће до примене доћи у року од неколико месеци.

"О томе се заиста већ неко време говори и постоје планови за укидање роминга. То је део ширег контекста Плана за раст и постепене интеграције Србије и других земаља у заједничко европско тржиште. Иницијатива је на столу већ неколико година", рекао је Гајић.

Навео је да су Украјина и Молдавија у међувремену претекле Србију и од јануара ове године немају обавезу роминга односно додатне трошкове.

"Комисија је сада затражила мандат од земаља чланица да води преговоре. Требало би да то буде одобрено релативно брзо. Урсула фон дер Лајен је, током своје посете Балкану у октобру прошле године, да би у 2026. години могао да буде укинут роминг за неке земље, додуше тада је поменула само Црну Гору и Албанију. Али, то јесте нешто што би могло релативно брзо да се спроведе, у зависности од тога како буду текли преговори Европске комисије са сваком од земаља понаособ", објаснио је Гајић.

Како каже, Брисел првенствено очекује реакцију и одговоре Петера Соренсена након његовог повратка из Београда и Приштне.

"Имао је прилике да разговара и у Приштини и у Београду и очекује се на неки начин да он изађе са мапом пута, да тако кажемо, како извести дијалог из ћорсокака у којем је он више од годину дана, можда и две године. Питање је да ли он након разговора има неке нове елементе за тако нешто", објашњава Гајић.

Истиче да ако се погледају поруке које су се чуле у Београду и Приштини, нема превише нових елемената.

"Београд је указао из своје перспективе шта види као главне проблеме, једностране ескалаторне потезе Приштине, долазећи проблем са Законом о странцима који би могао да дискриминише део српске заједнице на Косову и Метохији. А с друге стране, у Приштини нови елемент је да постоји нови главни преговарач, да ће то бити сада министар спољних послова, али порука која се чула такође од Аљбина Куртија да је Приштина спремна за дијалог под условима међусобног признања", рекао је Гајић.

Опипавање пулса за дијалог

Политиколог Огњен Гогић оцењује да је посета Петера Соренсена била у сврху опипавања пулса за наставак дијалога Београда и Приштине.

"Недавно је Каја Калас, висока представница Европске уније, најавила да ће позвати  две стране на састанак. Могуће је да је заправо његова посета у сврху тога да се опипа пулс, да се види како се посматра ситуација и у Београду и у Приштини. Наравно, она иде у сусрет 15. марту када почиње потпуна примена ова два закона. Вероватно је његова улога као медијатора  да оцени у којој мери постоје тензије и да проба евентуално да смири ситуацију", наводи Гогић.

Он истиче да се процес дијалога све чешће погрешно тумачи као арбитража.

"Дакле, некако све више Београд и Приштина посматрају тај процес дијалога као арбитражу, па сад једна и друга страна изнесу аргументе, жале се међусобно, а онда он треба да пресече и пресуди, одлучи шта ће бити, а то није случај", каже Гогић.

Закон о странцима – унутрашње питање или тема дијалога

Према Гогићевим речима за Србију је најзначајнија тема примене Закона о странцима у Приштини, наглашавајући да Соренсен није показао интересовање да се укључује у разговор о његовој примени.

"Дистанцирање значи да они неке ствари посматрају као унутрашње питање Косова. Дакле, за њих је Закон о странцима унутрашња ствар Косова и они неће да посредују у преговорима између Београда и Приштине о томе да ли и на који начин треба тај закон да се спроведе", објаснио је Гогић.

Подсећа да је Закон о странцима донет 2013. године када је парафиран Бриселски споразум, који је ратификован у косовској скупшттини као међународни уговор.

"Тиме је заправо скупштина потврдила да Бриселски споразум, као и Заједница која је део тог споразума, представљају део правног поретка Косова. Тако да оно што је овде спорно, то је што се примењује сад Закон о странцима, али се не примењује Закон о ратификацији Бриселског споразума. Тако да је спорно то што је Приштина поново селективна у погледу тога шта примењује као правни акт", навео је Гогић.

Гогић указује и на практичне последице по српску заједницу.

"Одређена лица, која су пре свега из централне Србије, на Косову живе и раде годинама и деценијама и никада нису на Косово ушли илегално, већ их је косовска полиција пустила да уђу и бораве тамо. Сад се њихов статус преко ноћи мења и постају странци", рекао је Гогић.

Последице по образовање, здравство и СПЦ

Гогић упозорава да би примена закона могла да утиче на функционисање образовних и здравствених установа.

"Оно што ће се десити, то је да ће бити смањен квалитет, односно обим услуга које те установе пружају, вероватно ће бити мање кадра из Србије, здравствених и просветних радника и самим тим биће поремећено пружање услуга. То се пре свега односи на Универзитет у Митровици. На њему ради велики број професора из централне Србије, сви они су погођени овим законом јер постају странци", објашњава Гогић.

Како је навео, по том питању се огласила и Епархија рашко-призренска коју такође овај закон погађа.

"Многи од њих су заправо или из централне Србије или Републике Српске, Црне Горе. Ту су годинама, па и деценијама. Потпуно легално су ту, и сад су одједном постали странци", рекао је Гогић.

Посебно осетљива категорија су, како истиче, лица која су на Косово дошла због брака.

"Они сад преко ноћи постају странци. И то је проблем овде што Приштина без прилагођавања тим конкретним ситуацијама, без уважавања реалних правних чињеница на терену, а то је да лица имају дуготрајни боравак, легалан на Косову, она њих заправо проглашава странцима и доводи их у ону ситуацију 'квака 22' ", наводи Гогић.

Буџет и Заједница српских општина

Говорећи о буџету нове владе у Приштини, Гогић наводи да општине имају све мање буџете.

"Претпостављам да се то односи на буџете министарстава и пројекте које они спроводе, због тога што свака општина има свој буџет. Они су све мањи зато што рецимо попис није спроведен адекватно у српским срединама, а резултати пописа и број становника одређују ниво буџета", објаснио је Гогић.

Оценио је то као покушај финансијског удара на српске средине.

"Када су градоначелници на северу Косова били Албанци, они су свесно враћали новац у централни буџет, нису трошили новац да би онда следеће године буџет био мањи. Тако да то јесте, да кажемо, финансијски удар на српске средине. И поред тога, министарства та опредељују мања средства", рекао је Гогић.

Сматра да је потез Куртијеве владе да смањи буцете заправо гест обесмишљавања и дерогирања дијалога.

"То је обесмишљавање и дерогирање дијалога и постигнутих договора, јер је Заједница један од кључних аспеката тог договора који никад није спроведен. Везано за издвајање из буџета, никада нисам ни очекивао да ће рецимо влада у Приштини да улаже у развој српских средина на Косову. То никада нису радили. Шта више, они се баве другим стварима – експропријацијом, изградњом неких објеката, путева који заправо нарушавају живот у тим срединама", навео је Гогић.

Како каже, кључно за Србе на Косову и Метохији јесте веза са Београдом.

"Срби немају велика очекивања од владе у Приштини, ко год да је води, а посебно за време Куртијевог мандата. За Србе на КиМ је кључна њихова веза са Београдом. Они ту очекују подршку. Све ово што Курти ради, он заправо пресеца ту везу између Срба на Косову и Метохији и владе у Београду. Онемогућава да лица из централне Србије долазе и бораве, односно остају на Косову", закључио је Огњен Гогић.

Навео је да су сва мерења и тестови показали да пруга испуњава све инфраструктурне и безбедносне услове за саобраћај теретних возова.

Како је нагласио, реновирање пруге 150 је највећа железничка инвестиција у Мађарској последњих година.

"Уместо старе, једноколосечне пруге која је била у лошем стању, изграђена је двоколосечна пруга за брзине до 160 километара на час са најмодернијим објектима за путнике", навео Хеђи.

Генерални директор МАВ групе позвао је грађане на опрез и поштовање прописа приликом приласка прузи јер железничког саобраћаја дуго није било на том путном правцу.

"Србија је спремна да настави свој део са одговорношћу, самопоуздањем и јасном визијом Европе која је цела, јака и инклузивна", нагласила је Ана Брнабић.

Председница парламента је навела да право питање данас није да ли проширење треба да се настави, већ да ли Европа може себи да приушти да замисли своју будућност без потпуне интеграције региона Западног Балкана.

"Важно ми је да нагласим да за регион Западног Балкана европски пут и даље представља најчвршћи оквир за стабилност, развој и демократску трансформацију", поручила је Брнабићева. 

Рекла је да није изненађујуће што је данас ситуација непредвидива, неуједначена и непостојана, указујући да је потребно да се обнови поверење у процес проширења.

"За Европску унију проширење је више од политике. То је питање кредибилитета и стратешке визије. Србија приступа овом процесу са озбиљношћу и одговорношћу. Ми у Србији остајемо чврсто посвећени нашој заједничкој европској будућности, али процес проширења мора да остане фер и предвидив", истакла је Брнабићева.

Указала је на два примера од многих у којима је, како је рекла, ЕУ изневерила Србију и све њене грађане.

Први пример је, како је навела, Бриселски споразум из 2013. чији је потписник такође била и ЕУ, гарантујући својим потписом његову пуну имплементацију.

"У последњих 13 година, Приштина није само пропустила да имплементира чак ни једно слово тог споразума, већ је често јавно истицала да је за њих споразум ирелевантан и да Бриселски споразум за њих у основи не постоји", подсетила је Ана Брнабић.

Како је додала, Европска унија, гарантујући пуну имплементацију споразума, готово да је ћутала и никада није испунила обећање да ће споразум бити реализован и да ће бити формирана Заједница српских општина.

Брнабићева је као други пример навела Кластер 3 за чије је отварање Србија испунила све техничке услове, а још увек није отворен.

Орбан: Нове чланице дају ЕУ шансу да буде оно за шта су је створили

Орбан је оценио да је неопходно да постоји сагласност о природи проблема у међународној политици јер, како је рекао, ако то не постоји, онда не могу да се пронађу ни заједничка решења.

"Према мађарском тумачењу, Европа се налази у ситуацији у којој ће светски систем моћи мења. Избегаваћу идеолошке провокације, али на мађарском ово називамо крајем ере либералног светског поретка у западном свету", рекао је Орбан.

Како каже, међународна политика током либералног светског поретка била је под утицајем међународних институција и невладиних организација са тежином и моћи која је парирала моћи држава.

"Златно доба ове међународне политике био је либерални светски поредак. Ми, државни лидери, доживели смо ово на такав начин да су се наш ауторитет и суверенитет у нашој сопственој земљи стално смањивали када је реч о повезаним међународним пословима. То је случај унутар Европске уније", оценио је Орбан.

Орбан сматра да ће снаге које желе национални суверенитет у Европи јачати, као и да ће аргументи засновани на националним интересима све више бити успешни уместо међународних институција.

Према његовим речима, Европа треба да стави економска питања у први план и задржи целокупну економску сарадњу засновану на међусобним користима, али није потребна "све ближа унија".

Председник мађарског парламента Ласло Ковер указао је да је став Мађарске да проширење ЕУ може бити на основу заслуга и уз обезбеђивање једнаког права, а да Брисел тврди да то треба да буде према “бриселским замислима” о трансформацији ЕУ, узимајући у обзир политичке разлоге.

"Због ових разлика у мишљењу, Мађарска је постала 'црна овца' у очима тренутног руководства ЕУ. У модерној психологији 'црна овца' у породици често представља исцелитеља, особу која је спремна да се суочи са мрачним тајнама породице, изговори истину и тиме разбије ланац дисфункција. Ми, изнад политичких клишеа, сматрамо да смо унутар Европске уније и шире на нашем континенту сви део једне велике породице – европске породице", рекао је Ковер.

Додао је да Мађарска сматра да би нове чланице дале Европској унији нову шансу да постане оно за шта су је оснивачи створили – најзначајније међудржавно демократско удружење после Другог светског рата.

Конференција, на којој учествују и председници парламената свих држава чланица Вишеградске групе, посвећена је стању процеса проширења Европске уније у региону Југоисточне Европе.

Осим домаћина конференције председника мађарског парламента Ласла Ковера и мађарског премијера Виктора Орбана, очекује се да ће се председницима парламената земаља југоисточне Европе обратити и комесар за здравство и бивши европски комесар за суседство и проширење Оливер Вархеји.

Најављено је да ће учесници конференције усвојити и заједничку изјаву, а у оквиру овог догађаја предвиђен је и панел који ће бити посвећен Инвестиционом плану за Западни Балкан.

Конференција председника парламената земаља Југоисточне Европе је иницијатива под покровитељством Парламента Мађарске.

Четири особе су лакше повређене и налазе се ван животне опасности. Њихово здравствено стање се и даље прати и смештени су на опсервацији.

Остали пацијенти, њих 15, распоређени су унутар болнице.

Полиција је на лицу места и обавља увиђај.

Петар Величковић са сајта "Половни аутомобили" каже за РТС да такве налепнице могу да допринесу транспарентности, али истиче да се, према сада доступним информацијама, подаци односе на фабрички тип возила, а не на свако појединачно возило.

"Кад неко дође на плац и погледа налепницу, он види податке за фабрички тип возила, али не може да зна како је тај аутомобил вожeн, да ли је редовно сервисирaн и да ли има скривене кварове", наводи Величковић. Додаје да ће цену половњака ипак највише одређивати фактичко стање возила.

Борба против "враћања километраже"

Као најважнију тему за купце издваја се манипулација километражом. Величковић каже да је у најави систем који би требало да спречи "враћање километраже", по узору на решења у Белгији и Холандији.

"При сваком техничком прегледу, регистрацији, па чак и сервису, у јединствену базу уписује се податак са одометра. Тако се при продаји види колико је аутомобил заиста прешао", објашњава Величковић, уз напомену да је план да се умреже базе држава чланица ЕУ.

Истиче да манипулација километражом прави проблем будућем власнику јер не зна када је време за сервисе, што може да доведе до ненаданих трошкова.

Тржиште у Србији на почетку 2026. стабилно, без наглих скокова цена

Говорећи о домаћем тржишту, Величковић наводи да је јануар 2026. на сличном нивоу као јануар прошле године, што указује на стабилизацију после "турбулентних година", када су цене половњака расле двоцифрено, понекад и више од 15 одсто.

Према анкети сајта, у којој је учествовало више од 8.000 потенцијалних купаца, више од половине испитаника разматра куповину половног аутомобила у 2026. години, док део њих чека да види да ли ће доћи до појефтињења.

Величковић каже да се не очекују нагле промене и да је најреалнији сценарио да у првој половини године тржиште остане стабилно, уз могућност благог поскупљења.

Купци највише гледају техничко стање и историју, не само цену

На питање шта је најважније при куповини, Величковић истиче да купци све више траже сигурност – техничко стање и историју возила, како би смањили ризик и избегли честе одласке код мајстора.

Када је реч о буџету, највећи број испитаника навео је износ до 5.000 евра, што, како каже, осликава куповну моћ.

Додаје да у том ценовном рангу има много понуде, али да су то често старија возила са већом километражом, па купци треба да рачунају и на могуће додатне трошкове.

Дизел доминира код половњака

Величковић каже да код нових аутомобила доминирају бензинци, док су код половних аутомобила у Србији и даље најзаступљенији дизели, јер купци верују да су исплативији за веће километраже – ако су у добром стању.

Говорећи о Европи, подсећа да је у једном месецу број продатих електричних аутомобила био већи од бензинаца, док на годишњем нивоу електрични чине око петину тржишта, а хибриди су најзаступљенији.

Оцењује да се процес електрификације наставља и да је тешко очекивати да ће бити заустављен.

Савет купцима: Тражите детаљну проверу

На крају, Величковић поручује да је кључно тражити детаљну проверу возила – било да се купује са плаца, физичког лица или из увоза – јер је "детаљна припрема најбоља заштита", посебно зато што куповина аутомобила често подразумева велика издвајања или кредит. 

Министарка је у обраћању након потписивања докумената у оквиру заседања Заједничке комисије за економску сарадњу између Србије и Мађарске захвалила мађарским колегама и на несебичној подршци на даљем економском развоју Србије и најавила да ће се економска сарадња две земље интензивирати.

Најавила је и да ће 19. марта посетити Будимпешту где ће наше привредне потенцијале представити мађарској пословној заједници.

"Све се то дешава захваљујући односу наша два лидера, господина (Александра) Вучића и господина (Виктора) Орбана, који су утемељили овако снажно стратешко партнерство. Развијају се велики инфраструктурни пројекти, и наш председник је поделио са јавности да је кренуо теретни железнички саобраћај, који ће умногоме допринети бржој размени роба и успостављању јаче економске сарадње", рекла је она.

Месаровић је истакла и да је данас са мађарским партнерима разговарано како да се убрза промет туриста, да се гранични прелази оспособе за рад 24 часа, да се неки растерете и да се унапреди транспорт.

"Важна нам је подршка Мађарске око наших ауто-превозника, где је било проблема. Министар Сијарто је рекао да ће нас подржати да се нашим возачима омогуће привремене визе и да могу дуже да бораве у земљама које су у Шенгену", рекла је она. 

Потписана четири документа у оквиру Заједничке комисије за економску сарадњу

Четири документа потписана су у Палати "Србија", у оквиру 15. заседања Заједничке комисије за економску сарадњу између Србије и Мађарске – Споразум о сарадњи и проширењу нуклеарне сарадње, Споразум о сарадњи привредних комора за спровођење Сечењи програма у Србији, Меморандум о разумевању између две владе о стручној помоћи преговорима о приступању Србије Европској унији.

Четврти документ је протокол са заседања који су потписали министри Адријана Месаровић и Петер Сијарто који су копредседавајући Комисије.

Претходно је мађарског министра трговине и шефа дипломатије Петера Сијарта на аеродрому "Никола Тесла" дочекала је потпредседница Владе Србије и министарка привреде Адријана Месаровић.