"Пошто смо управо чули став који ће премијер предложити на седници Владе а везано за резолуцију о Сребреници, српски посланици ће предложити Скупштини Црне Горе да усвоји Резолуцију о Јасеновцу. Очекујемо стопостотну подршку“, казао је Мандић.

Мандић је рекао да сматра да у овом одређивању према Сребреници – један злочин какав је Јасеновац треба да осуди и црногорски парламент.

"Очекујем да ћемо имати подршку и власти и опозиције, јер мислимо да један такав злочин такође треба да осуди овај парлемент”, рекао је Мандић и додао да осуђује сваки злочин и овај у Сребреници, нарочито над женама и децом.

Црна Гора ће у Генералној скупштини УН гласати за резолуцију о Сребреници, потврдио је премијер Милојко Спајић у Скупштини.  

Спајић је то рекао у оквиру "премијерског сата" у одговору на питање лидера опозиционе Бошњачке странке Ервина Ибрахимовића да ли ће Црна Гора подржати резолуцију о Сребреници.

Из ZZJZ позивају родитеље да изврше имунизацију деце како би се спречило ширење ове заразне болести.

Ђокић је изабран једногласно за ректора. Њих 38 присутних чланова Савета је гласало за професора Ђокића.

Владан Ђокић је био једини кандидат за ректора, а за њега је гласао 51 члан 57 који су били присутни на априлској седници Сената.

Ректор Универзитета у Београду изабран је у претходном мандату јуна 2021. године и био је декан Архитектонског факултета.

Ђокић је након завршених студија на Архитектонском факултету у Београду, 1991. године магистрирао на Архитектонском факултету Универзитета Јужне Калифорније у Лос Анђелесу.

Седам година касније докторирао је и на Архитектонском факултету Универзитета у Београду.

За проректоре су предложени професори Дејан Филиповић, Зорица Вујић, Небојша Бојовић и Владимир Цветковић.

Због животно угроженог стања, она је интубирана и налази се у медицински индукованој коми.

Тринаесторо деце повређено је јуче када се откачио део рингишпила који је постављен на платоу код аутобуске станице у Куршумлији.

Дванаестогодишња девојчица задобила тешке телесне повреде опасне по живот.

Власник рингишпила и закупац плаца су ухапшени и задржани због основане сумње на тешко дело против опште сигурности.

Рођен је у Београду 21. јануара 1934. године.

На Одсеку за биологију Природно-математичког факултета Универзитета у Београду дипломирао је 1957. и на истом факултету 1960. завршио магистарске студије из области екологије и биологије понашања.

Докторску дисертацију из области популационе генетике одбранио је 1965. године.

Боравио је на постдокторском усавршавању на Рокфелеровом универзитету у Њујорку, као и на Калифорнијском универзитету у Дејвису.

У звање асистента на Природно-математичком факултету у Београду изабран је 1959. године.

На матичном факултету је прошао сва универзитетска звања, а за редовног професора изабран је 1981.

Био је шеф Катедре за генетику и еволуцију.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године.

Обављао је дужност заменика секретера Одељења хемијских и биолошких наука САНУ од 2002. до 2006.

Маринковић је био и члан Одбора за биологију САНУ, Академијског одбора "Човек и животна средина", као и Академијског одбора за проучавање живота и рада научника у Србији и научника српског порекла.

Каријера богата научним радовима

Богата библиографија Маринковића броји више од 200 научних радова.

Аутор је два универзитетска уџбеника, више приручника за наставу генетике, а коаутор је бројних монографија и 23 средњошколска уџбеника.

Као истакнути научник био је члан више стручних удружења и институција, међу којима су Друштво генетичара Србије, Антрополошко друштво Србије, Друштво биоетичара Србије и Америчко друштво за унапређење наука.

Обављао је дужност председника и потпредседника Српског биолошког друштва.

Био је члан Оснивачког савета Европског друштва за еволуцију са седиштем у Цириху и један од оснивача Савеза друштава генетичара Југославије.

Такође, био је почасни председник Националног комитета за биоетику Унескове комисије Републике Србије са седиштем у САНУ.

За свој научни и наставни рад примио је бројне награде и признања међу којима се издвајају Априлска награда студената Београдског универзитета 1964. и 1989. године, Орден рада са златном звездом 1985. и награда "Проф. др Војислав Стојановић" Удружења универзитетских професора и научника Србије.

"Својим научним и педагошким радом дао је велики допринос развоју науке у Србији. Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и за свеукупно српско друштво", закључује се у саопштењу САНУ.

Бирачки списак биће затворен 17. маја, па ће измене Закона бити на дневном реду већ на сутрашњој седници Скупштине Србије.

Како РТС сазнаје, измене Закона о локалним изборима предложиће опозиционе странке.

Пре нешто више од две недеље, 23. априла, посланици су усвојили измене и допуне Закона о локалним изборима, како би рокови за расписивање и гласање на локалним изборима били померени, односно, да би сви локални избори могли да буду одржани 2. јуна.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић је 3. априла расписала изборе за одборнике Скупштине Града Београда, а по усвајању измена Закона, 26. априла расписала је и изборе за одборнике 66 локалних самоуправа.

Председник Привременог органа града Београда Александар Шапић потом је за 2. јун расписао изборе за одборнике у 17 градских општина.

“Свакодневно се сећам тог дана када сам кренуо да залијем воће. Управљао сам трактором на којем су се налазиле боце са водом. Воћњак је био под нагибом и у тренутку трактор се накренуо на једну страну. Успео сам да искочим на време, пре него шро је трактор пао и окренуо се. Повредио сам ногу, али сам имао среће да сачувам главу, јер сви који користе тракторе знају да су незгоде у којима учествују трактори без рама или кабине, углавном кобни по возаче”, каже Радмило Стефановић, пољопривредник из Орашца.

Поучен својим искуством, овај произвођач, апелује на све који имају тракторе без заштитног рама да искористе прилику коју пружа држава и да се до 15. маја пријаве за бесплатни рам. 

“Једино таква врста заштите чува главу нама трактористима”, истиче наш саговорник. 

Стручњаци упозоравају да је најчешћи случај погибије возача трактора у незгодама код којих је дошло до превртања трактора без заштитних рамова и кабина, јер је тада возач најистуренији. 

“Кабина или рам стварају заштитни простор који остаје ненарушен приликом најчешћих појава превртања трактора, за разлику од трактора без тих структура где не постоји никаква заштита. Потпунија заштита возача се ствара са уграђеним сигурносним појасом који обезбеђује да се возач задржи у заштитном простору у случају превртања. Тренутно не постоји прописана обавеза за сигурносни појас”, објашњавају у Агенцији за безбедност саобраћаја. 

“У Републици Србији у саобраћајним незгодама у којима су учествовали трактори, изузимајући догађаје ван пута, у последњих 10 година смртно је страдало преко 350 тракториста, док је преко 2.000 повређено. Само у 2022. години погинуо је 81 возач трактора, а у 2023. години смртно је страдало 59 лица”, истичу у овој институцији. 

Надлежни подсећају да, према тренутно важећим прописима, од наредне године многи трактори неће моћи да учествују у саобраћају без заштитног рама или кабине. 

“Трактор врсте Т, који је произведен и први пут регистрован у периоду од 1. јануара 1983. године закључно са 3. мајем 2013. године, мора поседовати безбедносну кабину или рам, најкасније до 1. јануара 2025. године, који су уграђени и изведени у складу са једнообразним техничким условима, у сврху заштите возача од повреде у случају да се трактор преврне. Обавеза се не односи на тракторе који су произведени и први пут регистровани пре 1. јануара 1983. године”, кажу у Агенцији за безбедност саобраћаја. 

У претходном периоду, подсећају, субвенционисане заштитне рамове добијали су и власници трактора који су произведени пре 1983. Тренутно је у току подела рамова према јавном позиву који је објављен 2023, а на основу којег је произведено 3.422 заштитна рама.  

Подаци показују да је до 2022. године, када је држава покренула акцију доделе субвенционисаних заштитних рамова, у Србији било око 100.000 тракотра без заштитиних рамова или кабина. Како би се повећала безбедност тракториста на путевима Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре је током три године само за ову меру издвојило по 125.000.000 динара годишње.

До сада је издато 8.428 Решења о додели субвенционисаног заштитног рама према захтевима грађана, а власници трактора преузели су 4.705 ових рамова. 

“Оваква помоћ државе итекако значи, с обзиром на то да је цена заштитних рамова за тракторе висока. Многи пољопривредници новац издвајају за друге потребе, занемарујући своју личну безбедност и возећи трактор без кабине или рама. Да није било ове акције ни сам не бих могао да га купим”, каже Иван Мијајловић, пољопривредник из села Мајдево код Крушеваца који је у претходном периоду добио бесплани заштитни рам за трактор од државе. 

Истиче да процедура коју је морао да испоштује није била компликована, што је за пољопривреднике и те како битно. 

“Требало је да се поднесе захтев за субвенционисану доделу заштитног рама, фотокопија саобраћајне дозволе, фотографија трактора за који се подноси захтев, потврда о измирењу пореских обавеза и плаћених административних такси”, појашњава наш саговорник. 

“За читав процес требало ми је око два месеца, али то није параметар, јер су ме кочиле неке административне процедуре заостале из претходног периода. У сваком случају, будући да већина пољопривредних произвођача користи старе тракторе и нема услова за куповину нових, сматрам да је ово добро осмишљен потез државе и Агенције за безбедност саобраћаја”, додаје Мијајловић. 

Сви заинтересовани пољопривредници захтеве за ову врсту субвенција могу поднети још до 15. маја. Након тога биће одређене количине за производњу, а надлежни претпостављају да ће се по овом позиву произвести и испитати око 2.500 заштитних рамова.

“Моја снаја је са унукицом звала ватрогасце, у СУП-у нису имали објашњење одакле, а у ствари ја знам - то је из Жупе”, кажу анкетирани. На питање - каквог интензитета је тај мирис, одговара: „Хемија! Знате пестициди како смрде, потпуно тај препознатљив мирис на ту хемију”.

Други додајe: „Јутрос нешто као мирис неког плина, нешто онако чудно, нисам до сад то осећала”.

Суграђани кажу да живе са затвореним прозорима, под климама, пречишћивачима. Додају да се не ради ниокаквој размажености: "Ја сам баш тог 7. лично имала проблем, сузиле су ми очи”.

Још увек незваничне информације да непријатни мириси потичу из комплекса некадашње Хемијске индустрије Жупе предочене су саопштењем из градске управе. Како наводе прошлог месеца Министарству за заштиту животне средине упућен је захтев за ванредни инспекцијски надзор предузећа које се баве производњом пестицида и ксантата. Како је то учињено само у једној, јуче је након обиласка локације упућен поновљен захтев за контролу надзор свих привредних субјеката на датој локацији. Извештај још није стигао.

Шта Крушевљани удишу нисмо успели да сазнамо јер Завод за јавно здравље како нам је речено обавља мониторинг само основних загађивача који нису везани за индустрију. На сајту Агенције за заштиту животне средине евидентирани су скокови азот и сумпор диоксида.

“Побеђивао све тамо, на тренинзима и онда се појавила једна одређена доза љубоморе, злобе, зависти, уз коментар „Ево чобанче са Балкана да нам помрси конце. Нећемо ваљда то дозволити", наводи Зоран Јарић, професор физичке културе у пензији.

Након вишенедељног лечења у стокхолмској болници, школовао се у Берлину и водио је очев рудник азбеста у Страгарима. Због тога је Зоран Јарић живот олимпијца Душана Милошевића преточио у књигу, која би требало да буде објављена у септембру. На понос мештана Страгара.

“То је наш први олимпијац. Потиче одавде, наш земљак”, каже мештанин Страгара.

Други додају: „То је велики успех прво за место, како и за нас грађане”.

“Успео, и наше место подигао на високу лествицу.”

И направили су му Олимпијску спомен-собу у Основној школи" Јулијана Ћатић", која ће ускоро бити реновирана.

“Желимо да сачувамо сећање на нашег Страгарца и да на истом месту се налази све оно што подсећа на њега, односно новински чланци, фотографије и све што ће заправо говорити о томе шта је и ко је он био”, истиче Милица Лазић, потпредседница Удружења "Душан Милошевић – први српски олимпијац".

На дан рођења Душана Милошевића, 1. јуна, у Страгарима ће бити организован и традиционални меморијал са његовим именом.

Добривоје Шишмановић, председник Удружења "Душан Милошевић - први српски олимпијац" каже да ће симболично бити одржана трка на 100 метара: “Ту ће се такмичити преко 300 ученика из свих школа Шумадијског округа. Имаћемо такмичење у 16 различитих категорија. По завршетку самог такмичења организоваћемо једну ревијалну фудбалску утакмицу”.

Један од првих српских олимпијаца био је и међу оснивачима БСК-а, а волео је и пливање. Преминуо је маја 1967. у Београду, где је и сахрањен.

Учесници марша су на Тргу палих бораца положили венце на Споменик жртвама фашизма.

Током марша учесници су носили фотографије својих предака, учесника борбе против фашизма у Другом светском рату.

Председник Републике Српске Милорад Додик је рекао да Српској предстоји још једна борба, а то је да се, како је рекао, ослободи од БиХ.

Поручио је да је слобода оно што обједињава српски народ у целини.

"Победа над фашизмом је трајна и не може да буде замењена неким другим термином", навео је Додик.

Истакао је да је највећи број страдалих у српском и руском народу и да то говори и шта је била права намера.

"Снажан је наш отпор свакој врсти угњетавања који имамо овде", навео је Додик.

Рекао је да су Срби имали два антифашистичка покрета – партизански и отаџбински.

"Немачки режим усмртио је преко 30 милиона људи. Страдали су сви који су били на удару немачке идеологије. Тадашња Немачка желела је покорност, желела је да влада", навео је Додик, пренела је РТРС.

Осим бројних грађана и чланова СУБНОР-а, у маршу су били и председник Републике Српске Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ Жељка Цвијановић и председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић.

У маршу су били и министри у Влади Републике Српске, амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов, представници Српске на нивоу БиХ, посланици у Народној скупштини Српске, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, те генерални конзул Србије у Бањалуци Милош Вујић.

Учесници марша "Бесмртног пука" након марша су на бањалучком Тргу палих бораца заиграли коло.

Сумња се да је, у уторак, у ходнику школе коју је раније похађао, ударио 65-годишњег наставника и нанео му тешку телесну повреду, саопштила је ПУ Нови Сад.

Малолетник ће у законском року бити приведен на саслушање судији за малолетнике Вишег суда у Новом Саду.

"Створено је једно узајамно разумевање, које и јесте гарант за заједничку будућност", истакла је Брнабићева.

Подсетила је на неке теме јучерашњег разговора које је оценила као важним за Србију, као што су заједничка комисија за напредне технологије, биотехнологија, вештачка интелигенција, као и потенцијлана инвестиција у фабрику вагона и возова која би била изузетно важна за Србију, јер се, како је навела, цео свет враћа железници.

"Заиста ми се чини да је ова посета у сваком смислу додатни замајац за грађење наших односа са Народном републиком Кином и то на три стуба -политичком, економском и технолошком", истакла је Брнабићева.

Подсетила је да је Кина глобална политичка, економска и технолошка суперсила и навела да Кина према другим земљама гаји поштовање и поштује њихов суверенитет и право да доносе одлуке самостално.

"То многе суперсиле не раде. Нажалост, присутан је тренд да они који су политички и економски надмоћни, желе другима да наметну свој систем одлучивања и свој начин живота. Не поштују њихов суверенитет да доносе одлуке. Народна република Кина је у том смислу другачија и ја мислим да је то добар залог за будућност", навела је Брнабићева.

Она је оценила да ако се жели да свет у будућности буде миран, стабилан и да тај мир буде одржив, све више суперсила мораће да поштује суверенитет других земаља.

"Мислим да ће Кина бити под великим притиском у блиској будућности, да одлучује о неким питањима која могу да донесу мир у овом изузетно узбурканом свету. Кина је до сада била та глобална суперсила која је била изузетно уздржана, тако да ће ту бити занимљиво видети како ће се Кина позиционирати", оценила је Брнабићева.

Навела је да је важно што Србија има суперсилу која поштује њен суверенитет и додала да је то глобална суперсила која је у успону, а која поштује територијални интегритет Србије.

Истакла је важност заједничке технолошке будућности две земље и да је важно да велики део иновација, истраживања и развоја, посебно у домену вештачке интелигенције и биотехнологије, буде у Републици Србије.

"Ми имамо научнике који су спремни за то, имамо научне истраживачке институте који то могу да понесу. Ми ћемо додатно урадити много на том пољу, изградњом БИО4 кампуса овде у Београду, али у оквиру тог кампуса ће радити истраживачи, научници, најбољи студенти из читаве Србије и то је за мене залог за заједничку будућност", рекла је Брнабићева.

Подсетила је да је у последње три године Кина највећи појединачни страни инвеститор у Србији и сматра да ће након ове посете њихови инвеститори и комапније још присутнији у нашој држави.

Додала је да ће акценат бити и на јачању саобраћајне и комуналне инфраструктуре, заштити животне средине, образовању и култури, социјалној заштити и унапређењу положаја осетљивих група.

Примопредаја дужности обављена је у згради Покрајинске владе, где су данас дужност преузели и нови чланови Владе и одржана је прва седница у новом сазиву.

"То је грана која не изискује толико времена као свака друга сточарска производња. Ту су обавезе доста мање", наводи Томислав Стаменковић, произвођач рибе из Косанчића.

За недељу дана почиње мрест. Стаменковићи годишње произведу око тону и по конзумне рибе и млађи. Уложено се за годину и по дана врати.

"Услови су добри. Били би још бољи када би имали природни извор са водом. Овако сву воду додајемо из бунара помоћу пумпи, ради се помоћу пумпи све то поскупљује производњу", каже Томислав Стаменковић, произвођач рибе из Косанчића.

Кад крену летње врућине у базене спуштају аераторе да би шарани имали довољно кисеоника. Марија је уз супруга доста научила о рибарству. Помаже у свему.

"Кад су изловљавања онда имамо помоћ, тако да то је најтежи део посла. Волимо овај посао, радимо с љубављу и задовољни смо", истиче Марија Стаменковић.

Задовољан је и Владимир Китановић у селу Драговцу. Пре 3 године је направио рибњак. Шаране храни искључиво куваном пшеницом и кукурузом.

"Има тржиште чак има и више него што треба. Задовољан сам с тим. Планирам да исто проширим за још један, два сигурно да направим", каже Владимир Китановић, произвођач из Драговца.

За подстицаје у пољопривреди из буџета општине Бојник издвојено је 4 милиона динара, највише за сточарство. Ове године први пут субвенције ће добити и домаћинства која се баве узгојем рибе.

"Да конкретно и њих помогнемо односно да финансирамо и ту сточарску производњу јер могу рећи да су ови рибњаци код нас контролисана производња и да је квалитет меса изврстан", наводи Ивица Јовановић,шеф одсека за пољопривреду Општине Бојник.

Због тога је и потражња шарана посебно млађи велика. Надају се да ће уз субвенције и рибњака бити знатно више у бојничкој општини.

Србија је поносна на своје учешће у Иницијативи Појас и пут, у оквиру којег су кинеске компаније реализовале многе инфраструктурне пројекте у земљи, навео је Весић.

Додаје да су српски званичници импресионирани развојем транспортне инфраструктуре у Кини и да виде ту земљу као модел економског раста.

"Када повежете државу железницом и путевима онда имате лакшу миграцију становништва, већу мобилност и равномеран развој региона", рекао је Весић.

Он је истакао да је Кина допринела томе да Србија, захваљујући свему што је урадила, бележи прилично висок привредни раст.

Весић је као пример успешне сарадње у Иницијативи Појас и пут навео брзу пругу између Београда и Будимпеште.

"Кина, Мађарска и Србија су укључене у овај пројекат, који ће омогућити брзу железничку везу између наших главних градова, Београда и Будимпеште. Пут ће трајати мање од три сата", рекао је Весић.

Кина и Србија су прошлог октобра потписале Споразум о слободној трговини, који ће, додаје Весић, пружити велике могућности српским и европским предузецима и подстаћи извоз целог региона у Кину.

Србија је заинтересована за развој паметне, еколошки одрживе инфраструктуре и електричних возила, рекао је Весић и изразио наду да ће наша земља сарађивати са Кином и у тим областима.

Весић је подсетио да се развија и српско-кинески научно-технолошки парк у Борчи и истакао да ће тај парк привући више кинеских компанија и повећати сарадњу са Кином у областима у којима та земља предњачи у свету.

Упитани да ли имају нешто да пријаве, путници су одговорили одрично, али је детаљним прегледом утврђено да се у породичном пртљагу налази прегршт драгоцености које је возач, према сопственој изјави, наводно заборавио да пријави због преоптерећености пословним обавезама. 

Цариници су у пртљагу пронашли више од 200 дуката Франц Јозеф вредних више од 40.000 евра и чак седам ручних часовника светски познатих марки вредности од 3.000 па до 150.000 евра.

У пртљаг је поред сатова, био запакован и вредан златни накит и то два сета златног накита са дијаматима и смарагдима, више наруквица, огрлица, минђуша, привезака, прстења као и једна златна медаља.

Хеликоптери Камов Ка-32 и Супер Пума Х215 велике носивости воде, због разбуктавања пожара услед обрушавања десне стране депоније, пружиће подршку градским и комуналним службама које су ангажоване на затрпавању пожара песком.

Иначе, пожари на депонијама гасе се затрпавањем велике количине земље у организацији управљача депоније, а припадници МУП-а, Сектора за ванредне ситуације, ватрогасци-спасиоци из ватрогасно-спасилачких јединица Ужице, Чачак, Пријепоље, Крагујевац и Краљево, као и Министарства заштите животне средине, од првог дана су на лицу места и улажу максималне напоре у пружању додатне помоћи службама локалне самоуправе како би пожар што пре био локализован и грађани се осећали сигурније и безбедније, наводи се у саопштењу МУП-а.

Изнад депоније је видљив густ дим, док се испарења осећају повремено и километрима далеко, у Севојну, котлини између Ужица и Пожеге и на околним брдима, јавља дописник РТС-а.

Подсетимо, због пожара који је на депонији Дубоко избио у ноћи између недеље и понедељка, била је проглашена ванредна ситуација.

Пожар је локализован у понедељак. 

На истом месту, пожар је избио и почетком марта ове године, када је гашен наредних 20 дана.

Пожар је локализован око пет сати, након чега су у кући пронађена тела две особе.

Истрага је у току.

Кандидатуру Сиљановске Давкове, осим ВМРО-ДПМНЕ подржале су и бројне јавне личности, професори, интелектуалци.

Према писању скопских медија, Сиљанковска Давкова је позната по свом жестоком наративном и опозиционом односу према владама у прошлости и по свом стручном раду у области права.

Она се јуче други пут нашла у другом кругу председничких избора са Пендаровским. Први пут је то било на прошлим изборима одржаним 2019. године, када је Пендаровски однео тесну победу.

Последњих пет година се као посланик активно борила за права Македонаца.

Деведесетих била министарка, универзитетска је професорка

Завршила је Правни факултет и универзитетска је професорка. Рођена је 11. маја 1953. у Охриду.

Била је министарка без портфеља од 1992. до 1994. године у првој влади Македоније.

Претходно је била и члан Уставне комисије Собрања Републике Македоније 1991. године, која је предузела значајне кораке у осамостаљивању земље.

Докторирала је са похвалама 1993. године на Универзитету у Љубљани.

Оснивач је и првог Савета европског покрета у Македонији. У периоду од 2012. до 2016. године била је и члан Венецијанске комисије за питања мањина. У том периоду увек је стајала на страни ученика.

Данас је народни посланик коалиције ВМРО-ДПМНЕ, као и редовни професор на Правном факултету у Скопљу, на Институту за правно-политичке науке. Аутор је преко 200 научних радова из области уставног права, као и члан бројних домаћих и међународних института и правних удружења.

Против увођења двојезичности

Скопски портал Лидер пише да је Сиљановска била против увођења двојезичности, односно увођења албанског језика као другог званичног у Северној Македонији.

"Ако су моје родитеље тукли да пишу и говоре српски, да су и моји деда и баба својевремено морали да говоре бугарски, лоша је та асоцијација, а богами током Другог светског рата у западном делу Македоније и документа и акти су били на албанском језику. Тако да не могу да разумем претње јер смо и са говорнице чули да 'ако нећеш, мораћеш да научиш'", говорила је Сиљановска Давкова.

Нова председница се противи и Преспанском споразуму

Била је против Преспанског споразума, јер сматра да приказује Македонију као земљу у распаду која се подредила Грчкој и дозволила јој да се "дрско меша у њене унутрашње ствари.

Сиљановска говори да је покрајина Македонија у Грчкој већ прогласила Солун као главни град Македоније и то пред страним гостима (на паради у Солуну 28. октобра) уз наглашавање да ће Македонци изгубити оно најважније придев македонски.

У опширној правној анализи споразума о решавању спора око имена државе, она је истицала да су неприхватљиви уставни амандмани грубо кршење свих принципа и да потпуно мењају историју, македонски идентитет, македонски језик, културу и образовање, политички и административни систем, Устав, слободе и права човека и грађанина.

Сиљановска Давкова је борац против криминала и корупције, а колеге из ВМРО-ДПМНЕ описују је као "жену са ставом и знањем, која ће донети промене које сви очекују". Наводи се и да нису ретки ни они који о њој говоре на исти начин иако су представници супротстављених табора.

У свом првом обраћању синоћ поручила је да ће бити председник свих грађана Северне Македоније без обзира на њихову етничку припадност.

Инаугурација Сиљановске Давкове би требало да буде одржана најкасније 12. маја, када истиче мандат Пендаровском.

На паради се традиционално сваког 9. маја представља најсавременије оружје из арсенала руске војске.

Путин: Никоме нећемо дозволити да нам прети

Председник Русије Владмир Путин је честитао Русима Дан победе.

"Данас видимо како Запад покушава да избрише истину о рату", рекао је Путин.

Путин је изјавио да ће Русија учинити све да избегне глобалну конфронтацију, али да неће дозволити никоме да јој прети.

Руске стратешке снаге су у сталној приправности, пренела је агенција РИА Путинов говор.

''Наши очеви и дедови су заштитили домовину и уништили нацизам, ослободили народе Европе. Русија поштује храброст свих војника антихитлеровске коалиције. У првим годинама Великог отаџбинског рата СССР се борила сама против нацизма, јер је читава Европа радила у корист Хитлера'', поручио је Путин.

Руски председник је оценио да "они који су навикли да суштински колонијалну политику граде на лицемерју и лажима покушавају да искриве истину о Другом светском рату".

''Руше споменике борцима против нацизма, сарадници нациста који су сада на пиједесталима, прецртвају сећање на херојство и племенитост војника ослободилаца, на велику жртву коју су они поднели у име живота'', рекао је Путин.

Руски председник је додао и да Дан победе уједињује све генерације.

Руске војнике који учествују у рату у Украјини Путин је назвао херојима, истакавши да је цела Русија уз њих.

Парада победе на Црвеном тргу

На Паради победе учествовало је више од девет хиљада људи, као и 75 јединица војне технике и авијације.

Акције "Бесмртни пук" неће бити ове године, већ ће до 12. маја бити одржана у различитим форматима.

На трибинама су били почасни гости Параде – челници Белорусије, Казахстана, Киргистана, Таџикистана, Туркменистана, Узбекистана, Кубе, Лаоса и Гвинеје Бисао, пренели су руски медији.

Велики отаџбински рат

Велики отаџбински рат је саставни део Другог светског рата који је трајао од 1939-1945. године, а који је почео у зору 22. јуна 1941. године када је нацистичка Немачка, прекршивши совјетско-немачке споразуме из 1939. године, напала Совјетски Савез.

На страни Берлина бориле су се Италија, Румунија, затим су им се придружиле Словачка, Мађарска и Норвешка.

Рат је у Русији потрајао готово четири године и постао је највећи и најкрвавији оружани сукоб у историји човечанства.

Очистивши територију СССР-а од непријатеља, совјетске снаге су, у сарадњи са савезничким војскама у антихитлеровској коалицији, 1945. године окончале поход фашистичке Немачке и ослободиле Европу од окупатора.

Совјетска војска је заробила и поразила 607 противничких дивизија. Неповратни губици Немачке и њених савезника на совјетско-немачком фронту достигли су 8,5 милиона људи.

Било је заплењено и уништено више од 75 одсто целокупног оружја и непријатељске војне технике.