Једини писани траг ове акције потиче од организације Муџахедин-е Калк, која је крајем фебруара објавила да је 100 бораца страдало у нападу на владине зграде у Техерану, али је кратку вест објављену на сајту Мек-а пратила фотографија напада припадника Исламске државе на ирански парламент из 2017. године.

Власти у Техерану, како преноси агенција Тасним, навеле су да су двојица осуђеника на смрт били у непрекидној вези са седиштем ове организације, које се већ петнаестак година налази у прилично затвореном комплексу у Драчу.

Албанија "изоловала" иранске дисиденте

Погубљење у Техерану изазвало је скоро моменталну реакцију албанских власти које су изоловале МеК-ов комплекс у Драчу, страхујући да би се сукоб иранских власти и изгнаника, на неки начин, могао прелити на њихову територију.

Тирана је, још пре четири године, прекинула дипломатске односе са Техераном после серије проблема због наводних планова Техерана за нападе на дисиденте који се већ годинама налазе у тој држави, те серије сајбер напада који су блокирали рад неколико институција.

Од почетка напада Американаца и Израелаца на Иран, медији блиски Револуционарној гарди у неколико су наврата најављивали нападе на седишта дисидентских група у иностранству, посебно "циљајући" МеК.

"Албанија је искосила варварску нарав режима у Техерану кроз серију сајбер напада. За нас ово није питање апстрактне геополитике, већ питање морала, безбедности и права", рекао је у фебруару албански премијер Еди Рама.

Односи између Албаније и Ирана, који су на завидном нивоу били само док су овим земљама владали ајатолах Руколах Хомеини и Енвер Хоџа, драматично су погоршани када је влада тадашњег премијера Саљија Берише, у жељи да ојача позиције у Вашингтону, одобрила да се припадници иранске дисидентске организације Муџахедин-е Калк сместе у околини Драча.

Прекид дипломатских односа

Серија догађаја последњих година, укључујући протеривање иранских дипломата и прилично магловите оптужбе о планирању напада на ово седиште иранских дисидената, драматично je покварилa односе Техерана и Тиране, па је Али Хамнеи, почетком 2020. године, Албанију назвао "малом, али злом европском државом у којој амерички елементи сарађују са иранским издајницима и кују планове против Исламске Републике".

Хомеини је, у време владавине Енвера Хоџе, рачунао да отворено непријатељство Албаније и Ирана према Америци представља основу за потенцијално савезништво, посебно се усресређујући на дервишке редове и ширење утицаја на муслимане у Босни.

Тај план није дао опипљивије резултате због низа фактора, укључујући у то време снажан утицај радикалних исламиста које је помагала Саудијска Арабија, као и прикључења Албаније НАТО-у.

Ова организација, коју Техеран сматра издајничком, претходно је била смештена у неколико база на граници Ирака и Ирана, одакле су спроводили акције против матичне државе, али су се падом режима Садама Хусеина нашли на мети напада проиранских милиција.

Американци, који донекле сматрају да би припадници МаК-а могли представљати окосницу будуће иранске владе, су их прво преместили у Багдад, али када се испоставило да ни тамо нису сигурни, пронашли су им уточиште у Албанији.

Временом, број припадника Муџахедин-е Калка у Драчу достигао је око 3.000.

Сајбер-ратници или стварни противници Исламске републике

Сајбер напади, за које су албанске и америчке власти оптужиле Техеран, временски се подударио са конференцијом МаК-а, која је отказана због опасности од иранских напада.

Албанија је, пре две године, због наводних планова за напад на базу организације Муџахедин-е Калк код Драча, већ прогнала двојицу иранских дипломата, што је ионако лоше односе две државе свело на најнижи могући ниво.

Односи су додатно заоштрени крајем јануара, када су позиве на убиство тадашњег врховног вође, ајатолаха Алија Хамнеија, изненада емитовале иранске телевизије. Неколико сати касније, одговорност за напад приписана је хакерима, симпатизерима отпадничке организације Муџахедин-е Калк (МеК).

Упад у строго контролисани етар у први је план, после много година, избацио организацију чији су се припадници после низа сукоба са челницима Исламске Републике расули широм света, те главну базу, уз помоћ Американаца, успоставили у прилично тајанственом комплексу који је пре десетак година никао недалеко од Драча.

Револуционари, издајници, терористи и савезници - организација Муџахедин-е Калк (Народни муџахедини Ирана), за неколико деценија и уз силне контроверзе, прошла је пут од врха копља Исламске револуције до изгнанства у Албанији, уз пар контроверзних успутних станица у Ираку.

Осуђени су на живот у егзилу јер их власти у Техерану терете за смрт 12.000 људи, који су страдали у акцијама које су припадници Муџахедин-е Калка, после прогона из Ирана почетком осамдесетих година, организовали прво у сарадњи са режимом Садама Хусеина, а затим Американцима и наводно Израелцима. Челници ове организације пак тврде да је у њиховим упадима страдало више од 50.000 Иранаца.

Најмање 3.000 припадника МаК-а убијено је у иранским затворима после разлаза ове организације са челницима Исламске републике.

"Ради се о трагедији. Важно је да све заинтересоване стране покажу уздржаност и да се инцидент не користи у политичке сврхе", истакао је Бекерат.

Апеловао је на медије да о том случају извештавају са више поштовања.

Бекерат је изразио саучешће породици и пријатељима преминуле студенткиње наводећи да га је тај случај дубоко потресао.

Полиција је, по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду, ушла у зграду Ректората Универзитета у Београду у оквиру истраге околности поводом догађаја од 26. марта када се на петом спрату Филозофског факултета запалила пиротехника, након чега је 25-годишња студенткиња скочила кроз прозор и изгубила живот.

Врање можда понајвише припада Бори Станковићу који је описао дух, душу, менталитет људи, ту жал за прошлим временима која се и данас осећа. Његово стваралаштво обележило је књижевни реализам и модерну, у реалности Бора и Врање су нераскидиво повезани.

1876. године почиње живот једног од најпознатијих српских књижевника. Рођен и одрастао у кући са бабом Златом, школовао се у родном граду и Београду.

"Са само 5 година је изгубио оца, са непуних 7 мајку, млађег брата у другој години живота, тако да нажалост, јако рано га је задесила породична трагедија, да тако кажем, која се касније одразила како на формирање његове личности, тако и на само писање јер је познато да је Бора био један од највећих трагичара у српској књижевности", наводи Лидија Илић, кустоскиња Музеј-куће Боре Станковића.

Кућа у којој је Бора живео постаје музеј 1967. године. Тада почиње и књижевна манифестација њему у част, ове године јубиларна, 60-та.

Мирослав Цера Михаиловић, уредник Књижевне заједнице "Борисав Станковић" истиче: "Прва "Борина недеља" одржана је 1967. године, а још један јубилеј представља 35 година од додељивања награде "Борисав Станковић"."

У Врању постоје и друге манифестације које су посвећене Бори, које славе његово дело. За јубилеј припремљена је изложба која приказује нове сегменте пишчевог живота и рада.

"Наслеђе и дело Боре Станковића је обавезујуће, и задовољство пре свега радити на оваквим стварима. Сама наша установа носи име Боре Станковића, као и позориште где се отвара ова изложба, и мислим да су све установе дале максимум у овом програму", наглашава Зоран Најдић, директор библиотеке "Бора Станковић" у Врању.

Томислав Р. Симоновић, аутор изложбе "Трагом људске душе" објашњава: "Трагом људске душе" није изложба само да се представи његово књижевно дело, већ његов унутрашњи немир. Немир који је носио целог живота."

"Бора Станковић је неко ко је оставио велики утицај на нашу књижевност, на стваралаштво, али и на културу нашег народа. Ми као град и држава желимо да се захвалимо нашем великану",истиче Милан Илић, заменик градоначелника Врања.

Изложбом и свечаном академијом у Врању почиње обележавање века и по од рођења познатог књижевника, програми посвећени њему организовани су током целе године.

"Ја сам први пут чула за ову стипендију када је мој професор на факултету добио стипендију и нажалост није отишао и тада су сви причали о томе како је то велика прилика за прфесоре икако је то велико признање, врло престижна стипендија и само сам говорила себи - једног дана ћу ја пробати, једног дана ћу ја отићи, међутим, некако увек сам сумњала у своје способности, у своја постигнућа", каже Биљана Пиповић, професор енглеског језика.

Из 160 земаља стигло је чак 4.500 пријава. Селекција је била ригорозна.

Биљана Пиповић истиче: "Уз писмо препоруке, онда следе интервјуи у америчкој амбасади па уз одређено знање енглеског што се потврђује полагањем испита, ја сам као професор енглеског такође морала да полажем испит, сва документација шаље се у Стејт дипартмент у Вашингтон".

Двомесечно усавршавање кроз различите програме донело је нова знања, размену искустава, али и бољу слику о нашем школству. Зграде у Америци су уређеније, опремљеније, настава боље организована, али методика, бар она коју годинама користи професорка Пиповић, не заостаје за светом.

"Радимо хакут квизове ово је тек трећи час код професорке Биљане, али свакако смо задовољни првим утисцима", наводи Милан Ракић, ученик 2. разреда Гимназије Лесковац.

Андријана Милошевић, ученица 2. разреда Гимназије Лесковац додаје: "Већином нисмо толико радили хакут квизове, мени је то изузетно забавно, изузетно волим да се такмичим".

"Једно признање у виду чињенице да ми радимо добар посао у Србији. Многи наставници које ја познајем који раде на сличан начин као ја заслужују да оду тамо и да виде колико је њихов рад признат", рекла је Биљана Пиповић, професорка енглеског.

Утисци са државног Џорџија универзитета и из средње школе у Атланти сређују се у ходу и у разговору са колегама. Привилегија је за школу овакав професор.

Бојан Алексић, директор Гимназије Лесковац истиче да свака школа која држи до себе жели да у својим редовима има наставнике који су посвећени деци, који раде на себи, да то што са децом раде из године у годину унапређују, и да стичу нова искуства која ће пренети деци.

Мотив су јој увек млади људи који, како каже, заслужују најбоље. Али, једноставно немогуће је да не буде поносна на себе.

"Нико није приметио да сам најстарији учесник тог програма, нису ни веровали да са толико година и радног стажа и животног искуства желим и хоћу да се усавршавам, и да - и даље ме интересује шта је ново и шта је добро за ученике. Тако да, наравно, велики понос", наглашава професорка Биљана Пиповић.

Америци је претходио Фестивал школских изазова у Јапану, нови Еразмус пројекат већ је чека. Ко зна, до пензије је читава деценија. Можда искористи могућност да оде преко океана на постдипломске студије.

Људи добре воље помажу особљу на Клиници за кардиохирургију и Клиници за васкуларну хирургију у немедицинским пословима.

Протонамесник Хаџи Жељко Јовановић, координатор пројекта, каже да се већ пуне три године православни волонтери у здравству више него успешно функционише у Клиничком центру Србије.

"Помогну пацијентима да обнове комплетну личну хигијену, поделе им доручак, нахране их, разговарају са њима, утеше их, онда одведу пацијента на снимање, на рендген, на ултразвук, однесу резултате у лабораторију, донесу неке резултате из трансфузије", назначујући да на тај начин верници на делу показују да су Божија деца.

Свештеник у здравственој униформи истиче да волонтери пролазе обуку како би могли да помажу лекарима и медицинском особљу.

"Породице наших пацијената, врло често, се налазе стотинама километара удаљени од болнице. Не могу стално да им долазе у посету и онда на неки начин наши волонтери ту њима замене породицу", каже отац Жељко.

Објашњава да обилазе пацијенте свих верских конфесија, а они истичу значaј и бригу волонтера. Од пацијената чују да им је у појединим тренуцима довољно када им неко посвети пажњу.

За сада је у пројекат укључено више од 80 волонтера. Тај број се увећава, а пројекат се шири на више клиника.

"Наш волонтер може да постане сваки човек добре воље, који није потребно да има медицинску спрему. Нису битне године. Битно је само да је психофизички способан да може да издржи оно што се од њега очекује на клиници", позива координатор пројекта.

„Они више неће морати ка Републичком фонду да шаљу гомилу неких докумената и да чекају на одговор једноставно све ће то ићи много лакше кроз систем. Тако да, за послодавца највећи бенефити се очекују од 1. априла“, каже Никола Радоман, Саветник за дигитализацију у Министартсву здравља.

Нишки дом здравља у служби одраслих има више од 130.000 здравствених картона у 39 амбуланти и све су умрежене са централним објектом. За њих је у процесу примене дигитализације била важна и заштита личних података.

„Нема уласка послодавца у електронски здравствени картон пацијента. Дакле, подаци су комплетно безбедни извозе се, да кажемо, подаци према том систему само који су садржани у нашим обрасцима. Наши обрасци такође не садрже податке о дијагнози па тако ни електронски подаци о дијагнози пацијента нису доступни“, наводи др Данијела Цветковић, Начелница Службе за здравствену заштиту одраслих, Ниш.

За грађане, односно, пацијенте систем Е-боловање такође има јасне погодности.

„Први преглед пацијента са отварањем боловања подразумева електронско слање података – тзв. потврда о привременој спречености за рад са подацима до када је предвиђено трајање боловања, то није дефинитиван датум, али може се већ видети оквирно трајање боловања. Истог момента се електронски ти подаци шаљу послодавцу“, истиче др Данијела Цветков.

Из министарства најављују још новина.

„Електронски здравствени картон који покушавамо да пустимо у целој Србији, то је нешто на чему активно радимо. Пустили смо скоро овај централни лабораторијски информациони систем, сада се сви налази лабораторије сливају на једно место“, наглашава Никола Радоман, Саветник за дигитализацију у Министартсву здравља.

У министарству кажу да систем не препознаје боловања која су отворена пре увођења софтвера и да ће дознаке за њих морати да се доставе физички у папирној форми.

“Људи који живе у подголијским селима увек радо дочекују помоћ са свих страна. Ми се трудимо да помоћ пронађемо и усмеримо их према њима. Много је сеоских домаћинстава, старачких домаћинстава, породица са доста деце, које живе у подголијским селима и хоћемо да им покажемо да нису заборављени и да људи из целе Србије мисле на њих”, наводи Бошко Михаиловић, Горска служба спасавања Србије.

Овог пута, чланови хуманитарне организације "Колевка" одлучили су да обиђу овај део Србије. Скоро 50 волонтера стигло је из Београда да пружи подршку онима којима је помоћ најпотребнија.

Идеја коју хуманитарна организација "Колевка" негује је да се поред помоћи онима којима је она потребна, младим људима пружи шанса да волонтирају и упознају Сррбију из једне другачије перспективе.

“То што је нама најзначајније током реализације свих ових пројеката јесте управо чињеница да смо ми дошли и обишли породице, да смо сели са њима и попили кафу, поразговарали о проблемима са којима се свакодневно сусрећу и на неки начин утицали на бољитак и напредак унутар њихових живота, унутар њихових домова”, истиче Милутин Ружић, из Хуманитарне организације „Колевка“. И наставља: „То је оно што је нама поред самог хуманитарног рада и био циљ, да омладини из Београда која иде са нама и учествује у реализацији пројекта дочарамо како неки људи живе, где живе, колико су то неприступачни предели, колико је тешко доћи до тих кућа”.

Матеја Ранковић, из Хуманитарне организација „Колевка“ каже да је кроз све досадашње пројекте које су реализовали прошло готово 100 волонтера. “Конкретно ових дана у Пазару је готово 50 наших волонтера, у зависности од дана. Неки дан је то 40 и нешто, неки дан је то ближе броју од 50, али укупно је у Новом Пазару је било више од наших 50 волонтера. У сваком граду у ком смо до сада радили, на сваком месту је постојао неко од младих људи који је желео да се укључи. Тако и данас у Новом Пазару, тако је било на прошлом пројекту”.

У оваквим акцијама важно је добро познавати терен, екипу Хуманитарне организације „Колевка“ кроз Голију су водили чланови Горске службе спасавања који редовно обилазе ове крајеве.

“Ја сам се обрадовао када су ме позвали, када су желели да узму моје спискове свих тих људи које ми иначе обилазимо. Хвалим у име свих тих људи које смо данас обишли, које ћемо обилазити наредних дана. Драго ми је да људи виде у каквим условима људи овде живе и надам се да ће овакве акције да се понове и да ће многе организације да се јаве да понове овакав пројекат као што ради Колевка”, наглашава Бошко Михаиловић, из Горске службе спасавања Србије.

Током 5 дана боравка у Новом Пазару, чланови Хуманитарне организације “Колевка” посетили су више од 400 социјално угрожених породица.

"Жалимо због броја пријављених неправилности и инцидената током избора, неравноправних услова за учеснике, и констатујемо са забринутошћу извештаје о чиновима насиља над независним посматрачима, грађанима, представницима политичких странака и медијским радницима", наводи се у саопштењу.

Из ЕУ позивају надлежне органе да обезбеде брзо и транспарентно поступање и да починиоце позову на одговорност.

Истовремено, истиче се да је висока излазност показатељ активног учешћа грађана, али се подсећа да је обавеза државе да обезбеди услове без притисака и застрашивања.

"Подсећамо да је дужност државе да заштити грађане од насиља, да гарантује одговарајуће услове како би грађански посматрачи могли да обављају своје активности у окружењу без притисака и застрашивања, и осигура безбедност новинара у контексту избора", наводи се у саопштењу.

Европска унија указује да изборни процес захтева додатна унапређења и реформе, уз подсећање на потребу пуне примене препорука ОЕБС/ОДИХР-а и Савета Европе.

"Позивамо на инклузиван процес који укључује све релевантне актере како би се унапредио рад на пуној примени препорука ОЕБС/ОДИХР-а и Савета Европе", истиче се у саопштењу.

У Делегацији ЕУ наглашавају да ће наставити да прате развој догађаја у вези са изборним реформама, као и будуће изборне процесе, уз оцену да је функционисање демократских институција Србије кључно за њен пут ка чланству у Европској унији.

Италијанске власти, међутим, нису претходно добиле захтев америчке стране, нити су војни врх и надлежне институције били консултовани, како то предвиђају билатерални споразуми између две земље.

План лета је италијанској страни достављен тек када су авиони већ били у ваздуху.

Након хитних провера које је спровео Генералштаб ратног ваздухопловства, утврђено је да се не ради о редовним логистичким или рутинским летовима.

Због тога операција није могла аутоматски да буде обухваћена постојећим споразумима између Италије и САД.

Поштовање процедура

Министар одбране Гвидо Кросето је раније у парламенту више пута истицао да свака операција која не спада у оквир важећих уговора мора да прође процедуру одобрења у парламенту. У складу с тим ставом, одлучено је да се америчким летелицама забрани слетање.

Додатни разлог за одбијање било је и такозвано caveat ограничење, према којем такве летелице не могу да користе базу без изричитог одобрења, осим у ванредним ситуацијама.

Према директном налогу министра, Портолано је обавестио америчку команду да авионима неће бити дозвољено слетање у Сигонелу, управо због изостанка претходне ауторизације и консултација са италијанском страном.

Одлука је одмах отворила питање могућих дипломатских последица, уз подсећање на кризу из 1985. године, када је Сигонела била поприште озбиљног спора између Италије и САД током владе Бетина Краксија и мандата председника Роналда Регана.

Према изворима из италијанске владе, инцидент се догодио у ноћи између петка, 27. марта, и суботе. Исти извори наводе да за сада није било званичне реакције нити протеста америчке администрације.

Бурне реакције

Вест о забрани коришћења базе Сигонела изазвала је брзе реакције на италијанској политичкој сцени.

Посланик Демократске партије Ентони Барбагало затражио је хитно обраћање владе у парламенту, оцењујући да је неопходно да јавност и посланици добију јасно објашњење о томе шта се догодило.

Представник Алијансе зелених и левице Анђело Бонели оценио је да је одлука "била дужност државе", јер су међународни споразуми морали бити испоштовани. Ипак, упозорио је да се не сме занемарити шири контекст, подсећајући да из Сигонеле редовно полећу дронови за надзор, као и да се из других италијанских база транспортује војна опрема ка кризним подручјима.

Лидер странке Азионе Карло Календа подржао је потез министра Кросета, наводећи да влада није могла другачије да поступи без претходног одобрења парламента.

Слично је реаговао и председник Покрета пет звездица Ђузепе Конте, који је одлуку описао као обавезу која произлази из италијанског Устава. Конте је истовремено затражио да влада оде корак даље и ускрати и логистичку подршку операцијама које, према његовој оцени, крше међународно право.

Одлука о Сигонели, осим војног значаја, добила је и снажну политичку и дипломатску димензију, поново отварајући питање степена аутономије Италије у одлучивању о коришћењу војних база на својој територији.

Виши суд у Нишу је иницијално одбио оптужни предлог Вишег јавног тужилаштва, али је Апелациони суд ту одлуку поништио, па се Арсену Милосављевићу ипак суди за кривично дело из члана 344а Кривичног законика.

Рочишту је, као оштећени, присуствовао и градоначелник Ниша Драгослав Павловић, кога су окупљени студенти у блокади испред суда испратили звиждуцима.

Пре годину дана, 21. марта, у Официрском дому у Нишу одржан је скуп СНС, после којег су напредњаци гађани јајима на улицама града.

Постдипломске студије завршио је 1964. на Вишој школи политичких наука, где је 1968. године одбранио докторску дисертацију "Савез комуниста у самоуправљању".

Од 1961. године радио је на Факултету политичких наука, где је био асистент, предавач, доцент, ванредни и редовни професор Политичке социологије, шеф катедре и декан од 1985. до 1987. године. Био је и председник Савета Филозофског факултета.

Постао је члан Комунистичке партије Југославије 1950. године. Био је посланик Савезне скупштине СФРЈ од 1968. до 1974, а потом је обављао више високих функција у Савезу комуниста Србије, Савезу комуниста Југославије и Социјалистичкој партији Србије.

Био је амбасадор СР Југославије у Бугарској од 1993. до 1998. и у Аустрији од 1999. до 2000. године.

Смиљковић је објавио више од 20 књига и 200 научних радова из области политичког и самоуправног организовања и улоге Савеза комуниста. 

Нека од његових дела су "Организационо-политичка изградња Савеза комуниста Југославије", "Радничка класа – партија", "Друштвено-политичке организације у СФРЈ", "Политичка социологија", "Странке и политика", "Друштвена улога и принципи организовања Савеза синдиката", "Преломне године", "Србија у империјалним сударима", "Дипломтаски записи Београд-Беч".

Министар унутрашњих послова Србије Ивица Дачић на свом Инстаграм налогу опростио се од некадашњег професора и једаног од оснивача Социјалистичке партије Србије проф. др Радош Смиљковић.

"Последњи поздрав мом некадашњем професору и једном од оснивача Социјалистичке партије Србије проф. др Радошу Смиљковићу. Био је један од оних који ме је увео у политику, надам се да сам оправдао његова очекивања и препоруке. Почивај у миру, драги професоре!", написао је Дачић.

„Волим да плешем пошто ми се свиђа да будем у костимима, да идемо на разна такмичења, да плешем кореографије и дружим се са другарицама и свиђа ми се да тренирам плес и да идем на такмичења", каже Нађа Поучки, такмичарка из Бечеја.

Лана Дабетић Диклић, кореографкиња „Ла џет студија" из Новог Сада наводи: „Врло радо се одазивамо, јер је пун позитивне енергије, врло је подстицајно за развој младих. Плес је у Новом Саду врло популаран, има доста клубова и врло смо задовољни како су нас угостили."

Фестивал се непрекидно развија, о чему сведочи податак да је на први плесни фестивал дошло око 250, а ове године четири пута више такмичара. Жири је ове године оцењивао укупно 370 продукција.

Марина Радић, међународни плесни судија каже да је на овом фестивалу од првог, од пре 33 године. „Прво сам се такмичила, затим сам била тренер, а ево данас и судија. Јако ми је велика част и задовољство што овај фестивал овако сјајно напредује и расте, а могу да кажем да су баш са ове сцене из Кањиже многи европски и светски прваци потекли и направили касније сјајне резултате за нашу земљу", истиче Марина.

Ержебет Сајко, председница Војвођанске асоцијације модерних плесова додаје: "Сви воле да се врате у Кањижу, да се друже и пошто је плес један универзални језик, сви се разумеју, значи од Грка до словачких такмичара, сви се друже и јако су задовољни."

Фестивал плеса у Кањижи уврштен је у редован такмичарски календар светске Шоу денс асоцијације.

„Желели смо да покажемно спој старог и новог, традиције и новог дизајна. Ту су кошуље мушке, пончо, огртачи, прслуци од чоје", наводи Славица Полић из Удружења жена „Омољчанке".

Ана Вугринец додаје: „Користили смо српско платно, лан, чоју, свилу. У комбинацији са различитим моделима створили смо нешто ново и другачије."

Нарочиту пажњу публике на модној ревији у панчевачком Народном музеју привукле су хаљине и огртачи, али и аксесоари као што су капе и торбе. Учесници догађаја показали су да етно елементи пристају свим генерацијама. „Омољчанке" су своју колекцију назвале „Нана".

Славица Полић објашњава зашто: „Наше смо баке често звали „нана" и то је у част њихову. Та нана ме подсећа на стара времена, када су жене радиле и када су се трудиле да својим радом покажу каква може да буде одећа, коју су носили у стара времена."

У Удружењу жена из Омољице чланице имају од 20 до 80 година, а старије преносе своје знање на млађе.

„У последње време влада веће интересовање за домаћу радиност, тако да све више младих жена долази у Удружење, интересује се за различите врсте радионица. Тренутно су најтраженије технике веза и ткања", истиче Ана Вугринец.

Кроз учење тих старих техника оживљава се традиција, али и подстиче женско предузетништво.

"Зато их ја чувам, да би ове нове генерације виделе шта се све користило у свакодневном животу за преживљавање. Идемо до овог мобилног доба кад свима треба мобилни телефон и ништа више и наравно чуде се свему томе. Ја баш зато то чувам и путовао сам доста по свету, пружила ми се прилика у животу и видео сам да код других народа да сви љубоморно чувају своју баштину и да их показују свету, односно туристима исто тако како се живело. Тако да то није било срамота показати, него то треба с поносом показати. То је циљ и моја мисија и ја то радим, ето, до данашњег дана", истиче Сретен Узелац, колекционар.

До овако богате колекције, није било лако доћи, а готово за сваки предмет зна шта је и чему је служио. Када га питају шта му је најдраже у овом хобију, Сретан каже да је то контакт са људима које је кроз њега упознао. Поред колекционарства, од 1971. године бави се филателијом. Члан је Удружења Филателиста Апатин, једног од најактивнијих удружења овог типа у држави, које је прошле године прославило 80 година постојања.

Сретен Узелац, колекционар каже да је филателија кроз издавање маркица обележавала све најважније догађаје у животу једног народа, једне државе и да се то и даље ради. „И сада је без обзира што је сад потреба за тим маркицама престала, у техничком смислу, јако је мала, морам то рећи, али Србија марка и Поштански музеј Србије је један од напризнатијих у свету и даље се обележавају сви најважнији догађаји, кроз једна пригодна издања, која опет само ми филателисти пратимо и знамо, а огроман број грађана нажалост не, јер нема потребу за тим, тако да је и то једно чување свих свеобухватних збивања на кугли земаљској", наглашава овај колекционар.

За Сретенов Етно музеј знају не само Апатинци, већ и велики број људи широм Европе, па и света. Годишње га посећује стотине туриста, а врата овог атрактивног кутка су увек и за све отворена.

Група грађана “Кладово има нас – време је за промене!" освојила је 2.979 гласова и 7 мандата.

Група грађана "Српски либерали за зелено Кладово", са освојених 145 гласова, није успела да пређе цензус.

Прелиминарни резултати гласања објављени су на сајту Републичке изборне комисије.

„Прегледано је укупно 662 жене и од тога је 73, што је око 11% укључено даље у дијагностику. То не значи потврда малигнитета, али по критеријумима промена дијагностификованих мамографијом заслужују даљу пажњу и дијагностику", објашњава др Вера Бранисављевић, директорка Дома здравља Свилајнац.

Мамографија слови за златни стандард у дијагностици рака дојке и једна је од метода за откривање промена у дојци у најранијем стадијуму. Жене које су по протоколима добиле сумњиве резултате упућене су на даљу дијагностику.

„Неке су упућене на диференцијални дијагностички улктразвучни преглед,неке на магнетну резонанцу, доста њих на хируршки преглед, па има које су урадиле кор биопсију, чекамо резултат хп, неке су отишле на онколошки преглед, а пет су на онколошки конзилијум", каже др Милан Вукчевић, гинеколог Дом здравла Свилајнац.

Према подацима Института за јавно здравље „ДР Милан Јовановић Батут" годишње у Србији од рака дојке оболи око 4600 жена. Превенција и рано откривање болести најважнији су за излечење, па су самопреглед и редован одлазак лекару кључни за добро здравље.

Посматрано по секторима, у фебруару 2026. године, у односу на исти месец прошле године у сектору Рударство забележен је пад од девет одсто, у сектору Снабдевање електричном енергијом, гасом, паром и климатизација забележен је пад од 1,6 одсто, а у сектору Прерађивачке индустрије забележен је раст од 1,2 одсто.

Такође, РЗС прилаже податке о индустријској производњи – по наменским групама, у фебруару 2026. године, у односу на фебруар претходне године, који показују да је дошло до пада у производњи.

Највећи пад у производњи је код трајних производа за широку потрошњу где се бележи пад за 12,4 одсто, а следи и пад производње енергије за 4,9 одсто.

Осим тога, до пада у производњи дошло је и код нетрајних производа за широку потрошњу где се бележи пад за 1,7 одсто и код интермедијарних производа, осим енергије, за 0,4 одсто.

Раст у производњи забележен је код капиталних производа и он износи 16,7 одсто.

Обим индустријске производње у фебруару 2026. године, у односу на фебруар 2025. године, бележи пад код 19 области где је учешће у структури индустријске производње – 72 одсто и раст код 10 области где је учешће у структури индустријске производње – 28 одсто.

Највећи утицај на пад индустријске производње у фебруару 2026. године, у односу на фебруар 2025. године, имале су, према подацима РЗС Производња кокса и деривата нафте, Експлоатација угља,

Производња основних метала, Експлоатација руда метала и Производња одевних предмета.

Текући десезонирани индекс за фебруар 2026. године, у односу на јануар 2026. године за индустрију укупно показује раст од 5,5 одсто, а за прерађивачку индустрију раст од 6,1 одсто.

Десезонирани индекс индустријске производње за фебруар 2026. године, у односу на просек 2025. године, показује да је за индустрију укупно остварен пад од 0,2 одсто, а за прерађивачку индустрију пад од 0,9 одсто.

Производња малих предузећа где је број запослених мањи од 50, а која нису обухваћена редовним статистичким истраживањем прати се на узорку изабраних јединица из сектора прерађивачке индустрије.

Када се укључи оцена индустријске производње малих предузећа из узорка, индустријска производња у фебруару 2026. године, у односу на просек 2025. године, код укупне индустријске производње мања је за 3,0 одсто, и код прерађивачке индустрије мања за 5,6 одсто.

РЗС наводи да ће подаци о индустријској производњи у току 2026. године бити објављивани последњег радног дана у месецу и односиће се на претходни месец.

Као кључне области за развој сарадње издвојили су пољопривреду, транспорт, здравство, енергетику, образовање и туризам.

Премијер Алжира посебно је указао на значај геостратешке позиције обе земље, истакавши да Алжир представља „велика врата Африке“, док Србија има важну улогу као чвориште у овом делу Европе.

У том контексту, саговорници су се сагласили да је неопходно озбиљно размотрити могућности за обостране инвестиције и јачање привредних веза.

Премијер Ђуро Мацут претходно је положио венац на Споменик мученицима, подигнут у знак сећања на Алжирски рат за ослобођење, и одао пошту борцима за независност.

Том приликом, премијер Мацут посетио је и Музеј мученика, посвећен борби народа Алжира за слободу и независност.

У књигу утисака Мацут је навео да му је велика част да ода пошту храбрим мушкарцима и женама Алжира који су се неустрашиво борили за слободу своје отаџбине.

"Народ Србије је одувек био у солидарности са народом Алжира и, захваљујући вашој жртви, данас имамо прилику да заједно градимо нашу будућност. Заувек ћемо памтити вашу борбу, а бакља слободе коју сте запалили никада неће бити угашена. Слава бесмртним борцима за слободу Алжира", написао је премијер Мацут.

"До сада играли смо влашке игре, игре из Лесковца, из Бујановца, ево данас играмо игре из Шумадије. Играли смо Јасеницу, Банат, Бачку, генерално све из Србије. Све пределе Србије“, наводи Јована Владуљ, из КУД-а "Пионир" у Зрењанину.

Михаило Бранков додаје: "Мени је то доста брзо све прошло, јер сам се брзо уклопио у друштво. Мада тешко је у почетку већини да се прилагоди и да научи кораке. Потребна је физичка припрема".

КУД Пионир је у протеклих пет деценија био радо виђен гост на смотрама фолклора широм света. За те наступе се њихов оркестар посебно припрема.

Никола Марков, руководилац оркестра истиче: "Оркестар који на репертоару има доста иностраних песама. Кад путујемо негде у земљу у коју идемо ми смо се трудили да припремимо бар две композиције из земље у којој боравимо."

"Драго ми је када чујем, неки дан сам чуо да имају девојке које су пре тридесет година имале контакте са овима из Бразила и да се и дан данас чују са њима. Ја сам се изненадио, али пријатно сам се изненадио", рекао нам је Радован Молдован, председник КУД-а "Пионир" Зрењанин.

Идеја да се радницима омогући да буду део културних садржаја, потекла је 1974. од синдиката грађевинског предузећа "Банат" из Зрењанина. Две године касније певачка, фолклорна, ликовна и друге секције се обједињују и региструју као друштво.

Никола Божовић, новинар и бивши радник ГИК Баната објашњава: "Чланови КУД-а Пионир били су не само радници, већ деца радника, па много шире. Оно је било место једног окупљања, васпитања, дружења, ширења једне опште културе."

Кроз друштво је прошло близу десет хиљада чланова, у актуелној постави наступа их стотину. Заслужнима за развој "Пионира" и пријатељима из Србије, Русије и Руминије уручена су признања. Савез аматерских културно уметничких друштава Србије поводом јубилеја даривао је слављеника плакетом.

"Отворен и садржајан разговор са гувернером кинеске провинције Хебеи и председником ХБИС групе о даљем јачању свеукупне сарадње Србије и Народне Републике Кине, уз посебан осврт на индустријски развој, нова улагања и будућност заједничких пројеката који су од великог значаја за нашу земљу", објавио је Вучић на Инстаграму после састанка.

Додао је да су разменили мишљења о даљем унапређењу сарадње у области челичне индустрије, модернизацији производних капацитета, примени савремених технологија и јачању конкурентности српске привреде.

"Истакао сам да економски односи наших земаља данас имају снажан и мерљив резултат, о чему најбоље говори податак да је Кина међу најважнијим економским партнерима Србије и други највећи страни инвеститор у нашој земљи, са више од 7,3 милијарде евра кумулативних инвестиција, као и да је укупна размена робе и услуга у 2025. премашила 10,6 милијарди америчких долара", рекао је Вучић.

Истакао је и да говорио и о значају компанија које послују у Србији, доприносе расту извоза, запошљавању наших људи и даљем развоју индустријских капацитета.

"Уверен сам да ћемо заједно наставити да градимо нове пројекте и додатно учвршћујемо привредне везе, на добробит грађана Србије", истакао је Вучић.

Председник Србије је поновио да наша земља високо цени челично пријатељство са Кином и председником Сијем које је, навео је, потврђено и у најтежим и у најбољим временима.

"Уверен сам да ћемо, уз међусобно поверење, поштовање и одговоран рад, наставити да остварујемо резултате који доносе конкретне користи нашим грађанима и додатно учвршћују свеукупне односе наших земаља", поручио је Вучић.