"То је само један од конкретних резултата наше парламентарне дипломатије и један потпуно нови канал за повезивање и јачање односа Србије и Финске. Радујем се наставку дана у Хелсинкију и захваљујем се домаћину на указаном гостопримству", навела је Ана Брнабић.

Председница Скупштине је обишла фински парламент и уписала се у књигу гостију. Ана Брнабић састала се и са министром просвете ове земље Андерсом Адлеркројцом. 

Током посете, Брнабићева ће разговарати и са представницима Финског института за јавно управљање (ХАУС) и Финског фонда за иновације (СИТРА).

Како је истакао, у времену озбиљних глобалних нестабилности, ескалације сукоба на Блиском истоку и ширења безбедносних претњи, очување мира, стабилности и поштовање међународног права од пресудног је значаја за сигурност грађана и будућност Европе.

"Србија остаје посвећена сарадњи са Саветом Европе у јачању демократских институција, владавине права и заштите људских права, као темеља стабилног и безбедног друштва. У оваквим временима, дијалог, сарадња и одговорност држава остају једини пут ка очувању стабилности на нашем континенту", навео је председник Вучић.

Берсе борави у дводневној посети Србији, а у четвртак се састао са председницом Скупштине Србије Аном Брнабић, премијером Ђуром Мацутом, министром спољних послова Марком Ђурићем и министром правде Ненадом Вујићем.

У том документу су сумиране пријаве у којима се помиње Трамп, а које су пријављене Националном оперативном центру за претње. Према наводима из извештаја, већина тих тврдњи оцењена је као непоуздана, или су их изнеле особе које нису оставиле контакт податке.

Више помињања у ФБИ фајловима

Министарство правде САД објавило је до сада невиђене документе из досијеа Џефрија Епстина, који садрже нове сажетке и белешке из разговора које је Федерални истражни биро (ФБИ) водио са женом из Јужне Каролине која је изнела оптужбе против покојног сексуалног преступника, као и против председника САД Доналда Трампа, показује анализа NBC News-а.

У серији разговора које је 2019. године водила са ФБИ-јем, та жена је навела да је била жртва сексуалног напада Џефрија Епстина. Тврдила је и да ју је Трамп напао осамдесетих година прошлог века, када је имала између 13 и 15 година.

Новообјављени записи са разговора детаљно описују њене наводе. У њима се наводи да је жена изјавила да је Епстин уцењивао њену мајку, као и да је годинама након наводног злостављања од стране добијала физичке и вербалне претње за које је веровала да потичу од њега.

Она је ФБИ-ју такође рекла да ју је Епстин "возио или авионом превозио у Њујорк или Њу Џерзи", где је одлазила у "веома високу зграду са огромним просторијама", у којој ју је, како тврди, Трамп сексуално напао, наводи се у сажетку разговора са агентима ФБИ-ја.

Према раније објављеном сажетку разговора који је објавило Министарство правде, жена је први пут контактирала федералне органе за спровођење закона убрзо након што је Епстин ухапшен 2019. године, доставивши детаљан опис како ју је наводно напао на острву Хилтон Хед у Јужној Каролини, када је имала 13 година, око 1984. године.

Министарство правде: доступни додатни документи

Министарство правде је у четвртак саопштило да ће "ставити на располагање и све документе означене као дупликате у нецензурисаном облику" како би их чланови Конгреса могли прегледати у читаоници намењеној законодавцима.

Закон о транспарентности досијеа Џефрија Епстина омогућава Министарству правде да задржи документе који садрже податке о жртвама, материјал који се односи на сексуално злостављање деце, или информације које би могле угрозити текућу федералну истрагу или кривични поступак.

Истовремено, закон забрањује задржавање докумената "на основу нарушавања угледа или политичке осетљивости, укључујући и у случају било ког државног званичника, јавне личности или страног достојанственика".

Конгрес тражи сведочење о руковању досијеима

Објављивање нових докумената уследило је дан након што је Одбор Представничког дома за надзор, у којем већину имају републиканци, изгласао са 24 гласа "за" и 19 "против" да се упути позив државној тужитељки Пам Бонди да сведочи о начину на који је Министарство правде поступало са досијеима о Епстину.

"Ставићемо тачку на прикривање које долази из Беле куће", написао је конгресмен из редова Демократа Роберт Гарсија на друштвеној мрежи Икс.

Зелена означава земље у које је путовање слободно уз редован опрез. Жута је за државе у које се може отићи уз додатне мере опреза. Наранџастом бојом су обележене земље за које Mинистарство препоручује да се у њих путује искључиво у случају крајње потребе. Црвена упозорава на земље у које се одлазак под било каквим околностима не саветује.

Како су државе сврставане

Државна секретарка Министарства спољних послова Невена Јовановић рекла је у Јутарњем програму РТС-а да су државе сврставане на основу пажљиво одабраних критеријума, уважавајући читав низ фактора:

"Од свеукупне безбедносне ситуације у појединачним земљама, процене за ризике различитих врста, процене за могућност избијања ратних дејстава, процене о могућности различитих врста напада, укључујући терористичке, као и сагледавање свих потенцијалних инцидената са којима се страни држављани, укључујући и наше, могу у одређеним земљама срести", навела је Јовановић.

Хрватска у наранџастој категорији

Блискоисточне земље су очекивано, због рата широм региона, у такозваној црвеној категорији, док се Хрватска нашла у наранџастој.

Јовановић је истакла да категоризација не носи никакву врсту политичке поруке, али да грађанима Србије треба да предочи све евентуалне ризике на које могу наићи и упозори на евентуалне инциденте који би могли да се догоде.

"Није никаква тајна да смо ми у претходном периоду били суочени са не малим бројем инцидената који су били усмерени према нашим држављанима, и уопште према припадницима српског народа који и живи у Републици Хрватској. Ми смо присуствовали и могли да сведочимо различитим врстама јавних манифестација у којима су упућиване поруке засноване на одређеном степену говора мржње, на антисрпској реторици", подсетила је Јовановић.

"Листа ће бити ревидирана када се прилике поправе"

Што се тиче услова које је потребно испунити не би ли Хрватска била уклоњена са те листе, Јовановић наводи да се не само у случају Хрватске, већ у случају било које друге државе помно прати безбедносна ситуација, и да ће листа бити ревидирана када се прилике поправе.

"Ми смо свакако, када говоримо конкретно о случају Републике Хрватске, уверени да њихове власти имају довољно снаге да се са овим феноменима суоче, који нажалост нису изоловани инциденти, већ попримају облик једног организованог вида понашања усмереног против припадника српског народа и држављана Републике Србије", истакла је Јовановић.

Нагласила је и чињеницу да се не суочава сваки држављанин Србије са непријатностима и инцидентима приликом путовања у Хрватску, али да Министарство спољних послова не може да не региструје инциденте којима су грађани били изложени.

У Русију и Албанију уз додатан опрез, шта то значи

Међу земљама у које се путовање препоручује уз додатан опрез су Русија и Албанија, што не значи, како је објаснила, да су те земље небезбедне, већ да треба обратити посебну пажњу приликом планирања путовања.

Када је у питању Русија, указује на сложену геополитичку ситуацију, рат у Украјини, али и тешкоће у функционисању међународног саобраћаја, .

"Албанија, свакако нама блиска земља из региона, али треба имати у виду да се приликом планирања путовања и у ову земљу обрати пажња на различите регионалне изазове са којима се може бити суочен. Наравно, близина простора Косова и Метохије такође доноси евентуалне ризике од појачаних инцидената базираних на етничкој основи", наводи Јовановић.

Црна Гора и Турска у "зеленом"

На листи земаља за које се путовање препоручује уз редован опрез су и Турска и Црна Гора.

"Када кажемо редован ниво опреза, то значи да је ситуација у поменутим државама стабилна, али наравно треба се обазирати приликом планирања путовања на све оно што чини припреме за једно међународно путовање. Дакле, редовно праћење информација, упознавање са локалним приликама. Дакле, ништа што одскаче од онога када се припремате уобичајено за било које путовање", објаснила је Јовановић.

"Семафор није непроменљив"

На констатацију да је Турска у непосредној близини ратне зоне и да се ипак налази у зеленој категорији, Јовановић је рекла да МСП помно прати ситуацију и да семафор није нешто што је непроменљива категорија.

"Свакако да ћемо наставити да веома ажурно нотификујемо све промене ситуације у нашем и најближем окружењу и у земљама широм света како бисмо дали грађанима правовремене и потпуне информације, а све у циљу њихове заштите и заштите њихове безбедности", закључила је државна секретарка.

Генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије Томислав Мићовић указује да у оваквим кризама ни велике резерве не могу дуго да ублаже последице.

"Не можете имати толике залихе да их потрошите док криза не прође. Само земље које су самодовољне могу значајно да ублаже ефекте оваквих поремећаја", истиче Мићовић.

Поремећаји у транспорту нафте

Према његовим речима, бродски саобраћај у региону Персијског залива већ је претрпео снажан удар.

"Бродови су врло брзо стали, иако није било званичне обуставе пловидбе. Осигурања су или обустављена или су премије удвостручене", наглашава Мићовић.

Он подсећа да је Суецки канал од великог значаја за снабдевање Европе, док танкери и даље стижу у терминал Омишаљ, одакле се нафтоводом снабдевају рафинерије у региону укључујући и рафинерија у Панчеву.

"Терминал Омишаљ је важан јер ту стиже нафта за НИС, али и за Мађарску и Словачку. Ту углавном нафтоводом стиже и нафта из Ирака", објашњава Мићовић.

Истовремено, додаје да ће део нафте из тог региона морати да се преусмери ка другим тржиштима.

"САД могу да повећају производњу, али највећи додатни обим могао би да дође из Русије, која је под санкцијама", каже Мићовић.

Цене горива на удару глобалне кризе

Историја кретања цене нафте, како наводи, увек је била повезана са великим светским кризама.

"Ако гледате историју промена цене нафте, видећете и историју криза у свету. Када видите овај ценовни пик, јасно је да ћемо га тешко превазићи ако сукоб потраје", упозорава Мићовић.

Он додаје да се последице већ виде на тржишту деривата.

"Цена дизела је отишла много више нагоре. Две године смо имали тренд пада цене нафтних деривата, а сада је тај тренд прекинут", наводи Мићовић.

Према његовим речима, већ се може очекивати и раст цена горива на домаћим пумпама.

"Већ данас ћемо видети какве ће бити цене горива на нашим пумпама, сигурно ће бити велики скок, што се већ види и у другим земљама региона", истиче Мићовић.

Један од начина да се ублажи нагли раст цена могло би да буде смањење државних дажбина, али и та мера има ограничен рок.

"Драматично расте базна цена и једино где може да се ублажи нагли скок јесте смањење државних узимања, али и то је ограничено. То су привремене мере, јер су акцизе значајан приход за буџет", објашњава Мићовић.

Највећи ризик, упозорава, био би да се административним притиском угрози снабдевање.

"Најгори сценарио био би да се изврши притисак на нафтни сектор, па да се увоз заустави и да онда нема горива", наглашава Мићовић.

Као пример раста цена у региону наводи и Хрватску.

"Хрватска је већ најавила повећање од 21 евроцент за дизел и седам евроценти за бензин, што је у динарима веома велико поскупљење", каже Мићовић.

Он подсећа да је претња блокаде Ормуског мореуза постојала и раније, али никада није била реализована.

"Овакво искуство нико није имао. Претња блокаде Ормуског залива постојала је и током иранско-ирачког рата, али никада није реализована – сада јесте", истиче Мићовић.

Ипак, додаје да тренутно нема разлога за страх од несташица, јер држава располаже стратешким резервама.

"Стратешке резерве служе за сигурност снабдевања, а не за обарање цена. Министарка Ђедовић је рекла да их имамо за око 50 дана, што улива сигурност да ће горива бити довољно", наводи Мићовић.

Према његовим речима, продаја горива на пумпама јесте повећана, али паничне куповине нема.

"Продаја је нешто већа, али није панична, и то је добро јер не можете направити залихе за цео живот", закључује Мићовић.

"Ова ситуација је могла да се избегне. Велика је несрећа што представници нису изабрали интерес народа", навела је Вјоса Османи и оценила неодговорним то што Скупштина није изабрала новог председника, рекавши да су ситуацију створили људи "са опасним намерама".

"Нико не би требало да жели још један политички циклус, посебно у овом тренутку када земљи треба стабилност. Али неодговорни људи са опасним намерама довели су до ове тачке", рекла је Османи.

Она тврди да устав јасно указује да је мандат председника завршен у четвртак, 5. марта у поноћ.

"Поступак за избор председника, иако може почети 60 дана пре рока, не може се даље одлагати, али свакако мора бити завршен најкасније 30 дана пре краја текућег мандата. Рок је јасан, био је синоћ у поноћ и председник не може бити изабран после овог тренутка", објаснила је Османи.

Османијева је најавила да ће позвати председнике партија да већ данас разговарају о датуму нових избора.

"Одмах данас, лидери странака биће позвани да разговарају о датуму избора јер, као што знате, обавеза је консултација унапред, а то је неопходна последица одмах након распуштања Скупштине и расписивања нових избора. Претходно је потребна формална консултација са политичким странкама, а одмах након тога биће одређен датум", рекла је Османи.

На ванредној седници касно у четвртак, одржаној само неколико сати пре истека уставног рока за избор председника, парламент није изабрао новог председника због недостатка кворума.

Да би се изабрао председник, у прва два круга гласања потребно је 80 гласова, а у трећем најмање 61. Синоћ је у сали било присутно 66 посланика владајуће коалиције, док су посланици опозиције и Српске листе били одсутни.

Због недостатка кворума, пропала је и претходна седница сазвана ради разматрања уставних амандмана, које је председница Вјоса Османи поднела за избор председника гласањем грађана.

Од 10. априла предвиђена пуна примена система и правила 90/180, што значи да ни возачи камиона не могу дуже да бораве у земљама Шенгена од 90 дана у периоду од шест месеци.

Професионални возачи и транспортне компаније из Србије и региона упозоравају да би пуна примена шенгенских правила о боравку могла значајно да угрози међународни друмски транспорт и трговину са Европском унијом. Уколико се до априла не пронађе компромисно решење, превозници најављују и могућност нових блокада теретних граничних прелаза.

О актуелној ситуацији за РТС су говорили главни координатор Конзорцијума "Логистика БиХ" Велибор Пеулић и менаџер за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Александар Симић.

Састанак превозника региона

Представници транспортног сектора са простора Западног Балкана најавили су нови састанак на којем би требало да усагласе заједнички наступ према институцијама Европске уније.

Према речима Велибора Пеулића, ситуација у сектору транспорта све је сложенија, а превозници из више земаља региона настоје да координишу наредне кораке.

"Представници водећих превозничких компанија са Балкана имаће заједнички састанак како би усагласили даљи наступ. Сматрамо да је неопходан заједнички одговор региона у разговорима са Бриселом“, рекао је Пеулић.

Он је навео да се проблеми већ осећају у пракси, посебно када је реч о извозу робе из региона.

"Имали смо ситуацију да је у једном дану више од стотину возних јединица враћено са границе, што је око 2.000 тона робе. То показује колико су транспортни токови осетљиви на овакве административне мере“, истакао је Пеулић.

Према његовим речима, у сектору друмског транспорта у Босни и Херцеговини ради око 20.000 возача, а ограничења која се најављују могла би директно да угрозе велики број радних места.

Правило 90 дана и нови систем контроле

Кључни проблем односи се на правило боравка у шенгенској зони, које предвиђа да држављани земаља ван Европске уније могу да бораве највише 90 дана у периоду од 180 дана. Од 10. априла очекује се пуна примена система за евиденцију улазака и излазака путника у ЕУ, што би могло да доведе до строже контроле примене тог правила.

Александар Симић објашњава да би то могло значајно да утиче на рад транспортних компанија из региона.

"Многи возачи из Србије, Босне и Херцеговине и других земаља Западног Балкана већ су близу тог лимита од 90 дана боравка. Уколико се правило буде строго примењивало, значајан број њих неће моћи да настави да ради у међународном транспорту док се тај период не ресетује“, навео је Симић.

Он додаје да је проблем сложен и због начина одлучивања унутар институција Европске уније.

"Унутар Европске комисије постоје различити приступи овом питању. Док поједини генерални директорати инсистирају на строгој примени шенгенских правила, други указују на економске последице које би таква одлука могла да има“, рекао је Симић.

Утицај на ланце снабдевања

Према оценама стручњака, ограничења за возаче могла би да доведу до поремећаја у ланцима снабдевања између Европске уније и земаља Западног Балкана.

"Годинама се ради на томе да се привреде региона интегришу у европске производне и логистичке токове. Уколико значајан број возача више не буде могао да ради на тим релацијама, то би могло да успори трговину и повећа трошкове транспорта“, упозорава Симић.

Он додаје да би последице могле да осете и компаније у Европској унији које се ослањају на транспортне капацитете из региона.

Дугорочне визе као могуће решење

Као једно од могућих решења помиње се иницијатива да се професионалним возачима омогући добијање дугорочних виза, уколико транспортне компаније сарађују са фирмама из Европске уније. Такав предлог, како је наведено, долази и из Хрватске.

Симић истиче да би такав модел могао да буде оперативно решење које би омогућило да се проблем ублажи.

"То би значило да возачи, на основу гаранције компаније из Европске уније са којом сарађују, могу да добију дугорочну визу и на тај начин наставе да обављају транспорт без ограничења од 90 дана“, објашњава Симић.

Ипак, додаје да је за примену таквог модела потребна и додатна координација са институцијама Европске уније.

"Потребно је да се јасно дефинише како би се тај систем примењивао у пракси, као и да ли би таква виза важила у целом шенгенском простору или само у појединим државама“, навео је Симић.

Стари проблем – дуга чекања на границама

Поред актуелног питања боравка возача, транспортни сектор се већ годинама суочава и са дугим задржавањима камиона на границама Европске уније.

"Чекања на границама су хроничан проблем. Често се говори о седам или осам сати, али у пракси задржавања могу да буду и много дужа. То је питање које захтева системска решења – од усклађивања документације до унапређења инфраструктуре и граничних процедура“, каже Симић.

До пуне примене новог система контроле остало је нешто више од месец дана, а превозници очекују да ће у том периоду бити настављени разговори између представника региона и институција Европске уније.

Представници транспортног сектора поручују да је потребно пронаћи решење које ће омогућити несметан рад возача, али и очувати стабилност трговинских токова између Западног Балкана и Европске уније.

КУРСНА ЛИСТА БР. 41

ЗА ДЕВИЗЕ

Ветар ће бити слаб, на истоку и умерен, повремено и јак, северни и северозападни.

Најнижа температура кретаче се од -2 до 6, а највиша дневна од 15 до 18, у Неготинској Крајини до 20 степени Целзијуса.

У Београду након хладног јутра, дан сунчан, уз пријатних 18 степени. Сунчано и топло биће и за викенд, али ће од недеље почети да дува кошава.

И наредних седам дана биће сличне временске прилике.

По извештавању јапанских медија, "Нидек" је извршио намештање финансијских извештаја укупне вредности од око 250 милијарди јена (1,6 милијарди америчких долара по садашњем курсу). Конкретно, реч је неправилностима као што су лажно приказивање вредности имовине и трошкова пословања. 

Нешто раније, у децембру, са функције шефа управног одбора директора повукао се и суоснивач и дугогодишњи руководилац компаније, у Јапану легендарни осамдесетједногодишњи Шигенобу Нагамори.

Њега у јапанским медијима, на основу резултата истраге, оптужују да је вршио претерани притисак на руководство матичног предузећа и ћерки компанија да остваре зацртане резултате, што је ове навело да "фризирају" рачуноводствене књиге.

Извештај независне комисије закључује да је Нагамори био упознат са том праксом, али да није ништа учинио да је исправи. 

Он је крајем прошлог месеца напустио и место почасног председника компаније, али задржава власнички удео од око десет одсто, па поједини медији изражавају скепсу у вези тога да ли је његов утицај на рад компаније заиста елиминисан његовим формалним повлачењем са функције члана борда директора. 

Грехови "Нидека"

"Нидеку" је у октобру прошле године, након првих наговештаја да је компанија лажно извештавала о резултатима свог пословања, Токијска берза издала опомену да ће бити уклоњен са листе предузећа чијим акцијама се тргује уколико у року од годину дана драматично не побољша своју рачуноводствену праксу.

Компанија је одмах била избрисана из неколико важних индекса берзе, као што је "Никкеи 225", који су састављени од репрезентативних предузећа. Њене деонице су у два наврата пале за 20 или више одсто, па је трговина њима била обустављена.

Тада се говорило о намештању финансијског извештаја о резултатима пословања "Нидекове" подружнице у Кини, али се јавила и сумња да би малверзације могле бити далеко ширег обима, те да би руководство у јапанској централи могло бити умешано у њих. То је, по свему судећи, потврдила поменута истрага независног комитета окончана у фебруару ове године.

Скандал је суштински нарушио поверење у финансијско здравље групе "Нидек", која је основана 1973. године са седиштем у граду Кјото и запошљава око 106.000 радника у 47 земаља света. 

"Нидек", иначе, прави и уређаје за домаћинство и медицинске установе, а његови главни производи, електрични мотори, осим у аутомобилској индустрији, налазе примену и у производним машинама, роботима и другде.

Због овог скандала, компанија, чији је слоган "Све за снове", сада несумњиво пролази кроз ноћну мору, јер се суочава с великим зидом када је у питању набавка капитала од банака и инвестиционих фондова.

Отуд је оправдано страховање и за будућност њених постројења у Србији, у које је, по обећањима јапанског руководства "Нидека" од пре пар година, требало да буде уложено укупно чак милијарду евра.

Словачка обавештајна служба (СИС) тврди да 27. јануара на нафтоводу "Дружба" у Украјини није настала штета која би онемогућила транспорт нафте ка Словачкој и Мађарској, изјавила је портпаролка СИС-а Наталија Холубова.

Украјински председник Володимир Зеленски је, са друге стране, изјавио да питање обнове нафтовода "Дружба" има, не само техничку већ и политичку димензију, и да сматра да се не исплати поправљати оштећени нафтовод.

Лидер Украјине се захвалио Италији и премијерки Ђорђи Мелони на енергетској подршци ове зиме и истакао да би деблокада кредита за Украјину гарантовала стабилност у одбрани.

Мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сијарто изјавио је да Мађарска неће бити увучена у рат и оценио да у Украјини већ четири године "бесни бесмислени рат" који је требало да буде завршен мировним преговорима у Истанбулу пре две године.

Председник САД Доналд Трамп изјавио да Зеленски мора да се прихвати посла и да направи договор са Путином и да опструише постизање мировног споразума.

Министарство спољних послова Русије саопштило је да је планирана да размена руских и украјинских заробљеника по "формули 300 за 300".

Противваздушна одбрана уништила је 76 украјинских дронова изнад руске територије током ноћи, саопштило је руско министарство одбране.

Азербејџан је оптужио Иран да је испалио два дрона на његову територију, при чему су две особе повређене. Техеран то демантује. Министарство одбране Азербејџана саопштило је да припрема неопходне мере одмазде према Ирану.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи изјавио је да је Иран спреман за евентуалну копнену инвазију Сједињених Америчких Држава и одбацио могућност преговора са Вашингтоном, наводећи да Техеран није тражио прекид ватре упркос нападима САД и Израела.

Аракчи је навео и да је прилика за постизање јединственог споразума са САД изгубљена након што су, како је навео, поједини политички кругови у Вашингтону онемогућили напредак у преговорима, додајући да ће план САД за мешање у унутрашње послове Ирана пропасти.

Са друге стране, амерички председник Доналд Трамп поручује да ће сукоб у Ирану трајати све док он то буде желео.

"Многи људи кажу да је већ готово. За мене није готово. Готово је када ја то будем желео", рекао је Трамп.

Председница скупштине Аљбуљена Хаџиу прекинула је седницу и најавила да ће бити настављена ако буду испуњени услови.

Kандидати за председника били су Гљаук Kоњуфца и Фатмире Kолчаку, посланици покрета Самоопредељења. За њих се није ни гласало, јер је у сали било 66 посланика, од потребних 80, колико чини две трећине од 120 посланика.

У сали на седници за гласање о председнику нису били присутни посланици Српске листе, затим Демократске партије, Демократског савеза и Алијансе за будућност Kосова.

Неизбором новог председника, према уставу и уколико се не догоди нека велика промена, скупштина може бити распуштена, а још актуелна председница Османи расписаће нове парламентарне изборе, само два месеца након прошлих.

Председница парламента се обратила Уставном суду након неуспеха седнице

У међувремену је председница парламента Аљбулена Хаџију објавила је да се обратила Уставном суду након неуспеха седнице. Објавила је да је од Уставног суда затражила оцену уставности поступка за избор председника и суспензивну меру за уставни рок.

"Управо смо се обратили Уставном суду у вези са оценом уставности поступка за избор председника. Такође, овим захтевом смо затражили да Уставни суд изрекне привремену меру за суспензију уставног рока у вези са поступком за избор председника, до објављивања пресуде. У том смислу, обавестила сам и председницу Вјосу Османи-Садриу", објавила је Хаџиу не Фејсбуку.

Назирао се неуспех избора председника у уставном року и пре вечерашње седнице, јер су представници опозиционих странака указивали да владајући покрет Самоопредељење неколико дана уочи истицања рока, није понудио политички договор или избор заједничког нестраначког кандидата, иако је Аљбин Kурти у више наврата имао састанке са лидерима опозиције.

Излазу из ризика нових ванредних избора није помогло ни то што је Вјоса Османи скупштини доставила уставне амандмане, који би, да су усвојени, омогућили избор новог председника/це директно гласовима грађана, а не као до сада, гласовима посланика.

За усвајање амандмана потребни су гласови две трећине свих чланова парламента, укључујући две трећине српских и посланика неалбанских заједница.

Прва седница скупштине о амандманима одржана је без посланика Српске листе, што је значило да нема кворума и услова за гласање, па је прекинута.

Различита мишљења о амандманима

У расправи на седници о амандманима изражена су различита мишљења. Посланичка група покрета Самоопредљења подржала је амандмане. Посланици Демократске партије су се изјаснили против због брзине предлагања и евентуалног усвајања амандмана.

Председник Демократског савеза Kосова Љубир Абдиџику поручио је да ће посланици те странке гласати за амандмане, али је указао да процедура указује да су за њихово усвајање потребне две трећине поосланика.

Абдиџику је додао да је усвајање амандмана одмах немогуће, јер на седници нема посланика Српске листе, чије две трећине заступника треба да подржи предлоге.

Уставне амандмане које је скупштини поднела Вјоса Османи, уставни суд је прихватио 2012. године, али нису спроведени.

“Kипар се већ нашао на удару зато што је гађана британска база у Акротирију и то је већ унело много немира у читав источни Медитеран”, додаје Спасојевић.

Указује да је овај рат отпочела Америка уз свог највећег савезника Израел – иако то савезништво, како каже, не постоји на папиру, али је то највеће савезништво које имамо после Другог светског рата.

“Потпуно је нејасна стратегија и који су ратни циљеви. Из дана у дан званичници САД износе различите циљеве – нуклеарни програм, балистички програм, борба против иранских проксија. Оно што је очигледно јесте да су сва три циља неиспуњива ако не дође до промене режима”, поручује Спасојевић.

Данима гледамо како се гађају америчке базе у земљама Залива које нису желеле да учествују у нападу на Иран, а говорећи о томе можемо ли очекивати да том логиком мета буде нека од база Америке у Европи, којих има више од 30, Спасојевић напомиње да логика рата намеће да ће несумњиво доћи до ескалације.

“Ако дође до ескалације, све је могуће и имам утисак да они који су започели све ово нису баш најбоље планирали и немају излазну стратегију из свега овога што може да угрози не само Блиски исток и источни Медитеран, већ читав свет”, наглашава Спасојевић.

Пеовић: Сумњам да Иран жели да прошири овај сукоб на европско копно

Србољуб Пеовић из Института за европске студије пак сматра да је једини реални сценарио да било која од америчких база у Европи буде погођена јесте да се европске државе прво директно укључе у овај сукоб, друго да приђу источном Медитерану.

“Дакле, сумњам да Иран жели да прошири овај сукоб на европско тло, на европско копно, наравно и Велику Британију, већ су циљеви везани искључиво за америчке и израелске ресурсе у источном Медитерану”, истиче Пеовић.

Када је реч о томе да ли треба да се плашимо иранског наоружања, будући да званични Техеран каже да најмодерније и најбоље још нису употребили, Пеовић каже да теoретски имају ракете које могу да досегну овај простор.

“Теоретски постоје ракете које имају домет и до 2.000 километара. Међутим, то не значи да ће оне бити искоришћене на домет од 2.000 километара. Дакле, Иран је сада увучен у једну математичку игру пре свега. Он жели да исцрпи израелску и америчку одбрану и да њих циља, наравно и у региону војне ресурсе које припадају овим двема силама, али Иран не жели да изазове шири светски рат или нешто слично”, напомиње Пеовић.

Вујиновић: Ако се и деси Трећи светски рат, он неће бити ништа што смо раније видели

Много се говори о Трећем светском рату, али истраживач студија безбедности Никола Вујиновић каже да ако о томе говоримо на такав начин, онда смо у тај рат већ ушли.

“Мени се некако чини да смо ми, ако смо у Трећем светском рату, већ ушли у тај светски рат. Сад можемо да изаберемо која је то тачка... Ово је само једна фаза од њих”, додаје Вујиновић.

Ипак, наглашава да ако се и деси Трећи светски рат, он неће бити ништа што смо раније видели.

“Мислим да ће се он пре свега водити у информативној сфери и да ће бити завршен неким нуклеарним ратом. Тако да мислим да чињеница да је то нека извесност неће довести да ми видимо на терену сад, не знам, дивизије Турске Републике које нападају Иран, Иран који преко Ирака напада Саудијску Арабију према Израелу и тако даље. Значи, неке класичне војне операције какве имамо у Украјини, нећемо да видимо”, сматра Вујиновић.

Поручује и да се треба плашити радикалних исламиста у Европи.

“Ја се не плашим балистичких ракета Ирана у Европи, плашим се радикалних подржаваоца или погођених исламиста у Европи који су спремни да начине неки терористички напад”, поручује Вујиновић.

Ко ће бити нови врховни вођа и може ли Трамп ту ишта да се пита

Када се помене избор врховног вође Ирана, Доналд Трамп каже да ће он морати да се пита и да би постављање сина убијеног ајатолаха Алија Хамнеија значило, како је он рекао, нови рат за пет година. Пеовић каже да је то потпуна бесмислица.

“Дакле, неко ко није шиит и не припада улеми не може да бира врховног вођу без обзира какав буде исход рата, без обзира чак и да ова власт буде смењена и замењена неком у неком теоретском сценарију. Дакле, врховног вођу Ирана бира Савет експерата, односно Скупштина експерата је можда бољи превод, од 88 чланова који су углавном чланови улеме. Дакле, клерици ирански”, објашњава Пеовић.

Савет се већ састајао на неколико седница после смрти ајатолаха Алија Хамнеија.

“Није донета коначна одлука још о томе ко ће бити нови врховни вођа. Наравно, Моџтаба Хамнеи, син Алија Хамнеија, је један од кандидата. Он је човек који је јако дуго већ у иранској политици и преузимао је одговорне функције независно од његовог односа са оцем, дакле независно од његових породичних веза, али постоје и други кандидати који би такође могли бити на том месту. Помиње се сада и ајатолах Арафи, који је тренутно у овом председничком савету, прелазном савету”, каже Пеовић.

Указује да је погођена чак и зграда Скупштине експерата у Ирану, односно погођен је секретаријат, а дошла је лажна вест из Вашингтона о томе која зграда је погођена.

“Међутим, испоставило се да тамо није било људи у том моменту, дакле није било жртава. Није успело заправо Трампу да изврши тај чин агресије и да наметне своју вољу као што је он то очито желео иако ми се чини да тренутна администрација у Белој кући нема јасну представу о томе како ирански систем функционише”, поручује Пеовић.

Може ли промена режима у Техерану поправити однос са Вашингтоном

Спасојевић сматра да ни промена режима у Техерану неће довести до промене става Ирана према САД.

“Не верујем да је могуће извести промену режима и довести режим који би био или пријатељски настројен према Сједињеним Америчким Државама или био послушан без копнене интервенције, а искључујем могућност копнене интервенције, јер Иран није исто што и Ирак. Само је довољно погледати број становника и географију, спремност на ратовање”, додаје Спасојевић.

Иран има 90 милиона становника, за такву копнену интервенцију би било потребно најмање милион војника.

“У Ираку су Американци имали 500.000 својих трупа плус савезничке трупе. Америка данас нема ниједног савезника, не рачунајући наравно Израел који има директан интерес у читавом овом рату. Нема ниједног савезника у Европи, међу европским земљама. То није ни Велика Британија која је била највернији савезник САД, сетите се Тонија Блера. То није ни Француска”, поручује Спасојевић.

Када је реч о Курдима, наглашава да би Американци и Израелци волели да увуку Kурде у овај рат.

“Само мислим да ни Kурди нису толико наивни зато што би се онда нашли у сендвичу. Ја сам дубоко уверен, између и Ирана и Турске која неће дозволити формирање никакве курдске државе или приближавање Kурда Сједињеним Америчким Државама”, додаје Спасојевић.

Да ли је копнена офанзива реалан сценарио 

Истраживач студија безбедности Никола Вујиновић каже да му је потпуно незамисливо да Израел крене у копнену офанзиву на Иран.

“Просто треба проћи неки одређену територију других исламских држава које баш неће са благонаклоношћу гледати тако нешто. Али уопште гледано копнени напад на Иран, какав смисао има? Дакле, то није равница, то није пустиња, то су брда и кланци, као што је на Балкану. Дакле, затворите један кланац и борите се ту месецима. Потпуно ми је нереално да може да се размишља о таквој врсти копнене офанзиве”, објашњава Вујиновић.

Отуда и покушај да се Kурди афирмишу и да учествују у томе.

“Отуда ови неки покушаји напада било на Турску, било на Азербејџан, како би се изазвала њихова реакција. Господин Алијев је вечерас наредио да његове трупе поседну границу према Ирану како би се одупрли потенцијалној агресији из Ирана. Мислим, она је илузија, али нам то говори да неће бити израелска војска или америчка војска у копненом нападу, већ очигледно неки прокси, а ти прокси не могу да буду арапске земље, уз сво дужно поштовање њиховим способностима”, додаје Вујиновић.

Пеовић тврди да је највећи проблем за Иран у овим моментима недостатак ефективне противваздушне одбране.

“Ако погледате, рецимо, период деведесетих година, Иран је тада очајнички покушавао да набави после Хладног рата додатну модерну авијацију за себе. То није успевао, јер су САД тада куповале те авионе по вишеструко већим ценама, настојећи управо да Иран не добије ваздушну одбрану. И са те стране улазимо у математичку игру. Дакле, иранске ракете су и суперсоничне и хиперсоничне, зависно о којим моделима причамо. Њихова рањивост су лансери. Дакле, оне се не могу лансирати просто са земље, оне захтевају одређену технологију да би биле, како се каже, испаљене. И са те стране велико ће бити питање да ли ће успети да се униште сви њихови лансери у наредним данима”, поручује Пеовић.

Са друге стране, истиче САД имају веома ограничен број пресретача.

"Сада се већ прича о томе да би неки од њих могли бити пребачени чак из Јужне Kореје и Јапана на ово подручје. Постоји сада једна веома велика огорченост у пацифичкој команди САД око тога да они никада не добијају пуне ресурсе, дакле увек се све да централној команди која води овај рат. Сада још додатно остају без додатних штитова и велико ће питање бити да ли ће САД моћи да обезбеде додатну одбрану за то", додаје Пеовић.

Поручује и да упркос изјавама америчких званичника видимо да нешто не иде по плану.

“Долазимо у ту математичку игру – ко ће коме први уништити такве капацитете. Али због противваздушне одбране, односно недостатка исте, не бих очекивао наравно ни са друге стране да буде неких покушаја копнене инвазије или било шта слично, и уосталом, мислим да то толико и не занима Иран у овим моментима”, додаје Пеовић.

Има ли Иран савезнике и хоће ли се у сукоб укључити Русија и Кина

Говорећи о томе ко су савезници Ирана, рекло би се да су прави далеко – Русија и Кина.

“Иран нема савезнике или нема савезника каквог на Блиском истоку има Израел. То је просто чињеница. Верујем да, ако се овај рат буде продужио, што не искључујем као могућност, да ће то у тренутној расподели снага у којој имамо три велике силе на свету – САД, Kину и Русију – и Kина и Русија имати интерес да подрже Иран. Нарочито ако виде да Иран пружа жесток отпор”, каже Спасојевић.

Истиче и да то неће учинити зато што Русија или Kина воле Иран, већ да у међународним односима влада рачуница.

“Значи, иде се рачуницом, а не срцем. Имаће интерес да прво заглибе Сједињене Америчке Државе што дубље са Ираном и да наруше углед Американцима колико је год то могуће, зато што верујем да са оваквим понашањем и третирањем својих савезника на првом месту, то несумњиво нарушава углед САД управо међу својим савезницима, а то је Европа”, закључује Спасојевић.

Целу емисију "Четвртком у 9" можете погледати у видеу на почетку текста.

Драган Пауновић из хуманитарне организације "Сабор Србије" објашњава да имају мапу Србије и да не раде Београд, Нови Сад и Ниш.

"Радимо у мањим градовима широм Србије — од севера до југа, од истока до запада. Имамо мапу и обилазимо све те округе. Фолклор ми је дао велику мотивацију. Већ 50 година сам у фолклору, а играо сам и у Сомбору пре него што сам дошао овде", рекао је Пауновић.

Хуманитарна вечера посвећена Лозници

Ове године се на хуманитарној вечери окупило више од 230 гостију који су се, уз српску музику и богату трпезу, упознали са Лозницом у коју одлази прикупљени новац.

Љиљана Јакшић, члан Управног одбора "Сабора Србије" у Ванкуверу, објашњава да је име града вероватно настало од речи "лозица", због великог броја винограда.

"У 19. веку Лозница бележи значајан развој. У граду је са прекидима радила мушка основна школа још од 1795. године. Године 1858. Лозница је добила женску основну школу, а потом и гимназију 1871. Већ 1888. године у Лозници су отворени Новчарни завод, штедионица, суд и болница", навела је Јакшићева.

Лекари сами бирају медицинску опрему

Хуманитарна организација "Сабор Србије" има специфичан начин рада; лекари сами бирају шта ће бити купљено од донираног новца који стиже из Канаде.

Доктор Ђорђе Кљајић, донатор из Ванкувера, истиче да је веома важно помоћи колегама у Србији да превазиђу материјалне проблеме.

"Ја сам радио у болници у Зрењанину и на клиници у Новом Саду око 20 година и веома је важно да се помогне тамошњим људима да превазиђу материјалне проблеме с којима се они сусрећу у свакодневном раду", рекао је Кљајић.

Подршка српске заједнице у Канади

Иначе, трошкове овогодишње хуманитарне вечере "Сабора Србије" донирао је архитекта Предраг Владиковић, први међу једнакима у тамошњој српској дијаспори. Захваљујући њиховим донацијама, а српска дијаспора броји око 10.000 чланова у Британској Колумбији, пре две деценије је у Ванкуверу изграђен Храм Светог Архангела Михаила.

Предраг Владиковић, почасни конзул Србије у Ванкуверу, каже да је храм пројектовао 2002. године и да је уз велику помоћ српске заједнице изграђен значајан духовни центар.

"Уз велику помоћ српске заједнице ми смо успели да саградимо тај диван храм, који представља стварно један огроман успех српске заједнице у далекој Канади. Поносан сам што могу да представим једну здраву, једну добру и поштовану заједницу у Британској Колумбији", истакао је Владиковић.

Више од 250.000 евра помоћи за четврт века

За 25 година, "Сабор Србије" је прикупио више од 250.000 евра за набавку медицинске опреме за дечја одељења у здравственим установама у Србији, од Суботице, Сомбора и Врбаса, преко Крагујевца, Смедерева и Крушевца, до Зајечара, Лесковца, Врања и, ове године, Лознице.

На њено место ће, највероватније, доћи Трампов присталица, републикански сенатор из Оклахоме Мерквејн Малин.

Последњи ударац каријери Кристи Ноем задало је саслушање пред конгерсним одбором о контроверзној кампањи коју је њено министарство, мужу њене бивше портпаролке, платило око 220 милиона долара.

У споту је приказана Ноем како јаше на коњу.

Штит Америка, чији ће Ноем бити специјални изасланик, до сада је непозната Трампова иницијатива, која ће се бавити унапређењем безбедности и сарадње у западној хемисфери.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић каже да Србија највише има дизела, који се уједно и највише троши.

"Мислим да не треба да буде бојазни, држава ће наставити да надгледа како се крећу цене, како то утиче на снабдеваче на тржишту и да види шта је могуће да својим мерама и интервенцијама омогући да цена за грађане не буде онолика колика се повећава на тржишту светском, европском", истакла је Ђедовић Хандановић.

Министар финансија Синиша Мали каже да ове недеље не очекује велике помаке када је реч о цени деривата, с обзиром на постојеће залихе које се троше.

"Већ наредне недеље то ће бити проблем с обзиром на то да, чули сте, производња природног гаса је престала на Блиском истоку, велики је проблем како транспортовати нафту. Тако да грађани не брину, држава је довољно јака, способна и одговорна да предузме праве мере и да уради праве ствари када је и ова криза у питању", навео је Мали.

Мере у свету - како ће земље реаговати на раст цена

И друге европске земље праве планове за ублажавање последица скупе нафте и гаса. Ипак, у појединим чланицама Европске уније литар бензина већ кошта два и по евра.

Александар фон Герсдорф из Трговинске асоцијације за горива и енергију Немачке каже да власници бензинских пумпи морају да подигну цене.

"Јер је то једини начин да зараде довољно новца да наставе да купују скупе деривате и буду снабдевени", објаснио је Герсдорф.

Министар економије Шпаније Карлос Куерпо каже да ће пратити ситуацију како би спречили спекулативне покрете на тржишту.

"Пратићемо ситуацију како бисмо спречили било какве спекулативне покрете који могу настати посебно око цена како би умањили утицај", навео је Куерпо.

Ситуација се помно прати у читавом свету. Како би заштитили домаће потребе, у Јапану, Индонезији и Индији већ смањују рафинеријску производњу и извоз горива, док је Кина већ забранила извоз бензина и дизела.

Стручњак за енергетику Ејми Конг каже да је Ормуски мореуз витална поморска рута за највеће светске произвођаче нафте и гаса у Заливу.

"И за снабдевање кроз мореуз не постоје алтернативе, зато је он важан и снабдевање Азије је угрожено", истакла је Конг.

Последице на цене електричне енергије

Вероника Грим из Савета економских стручњака Немачке каже да би растуће цене гаса и нафте могле да утичу и на цену струје.

"Могуће је да ће растуће цене гаса и нафте утицати на цене електричне енергије на средњи рок. Поремећаји у ланцима снабдевања су притисак на цене других производа и инфлацију", навела је Грим.

Државе најављују да ће предузети мере сличне онима које су биле у време короне – субвенције, смањење пореза за добављаче и прометнике нафте и деривата и већу заштиту најугроженијих од скупих енергената.

"Наше земље повезују дубоке везе пријатељства и бројни примери плодоносне сарадње. На тим темељима, уверен сам да ће Београд и Рим умети да заједнички одговоре на сложене изазове савременог међународног тренутка. У том духу, остаје чврста подршка Италије тежњама Србије да се придружи европској породици", наводи се у честитки председника Матареле.

Председнику Вучићу честитку је упутио и председник Републике Белорусије Александар Лукашенко пожелевши му добро здравље, благостање и нове успехе.

"Уверен сам да интензивирање билатералне сарадње у данашњим сложеним геополитичким околностима одговара очекивањима наших грађана и да ће допринети одрживом развоју Белорусије и Србије. Узајамно разумевање које постоји између наших народа представља чврст темељ за наставак конструктивног међународног дијалога", наводи се, између осталог, у честитки председника Лукашенка.

Своју честитку упутио је и министар националне одбране Републике Грчке Никос Дендијас пожелевши председнику Вучићу срећу, радост и много успеха у свим будућим подухватима.

На ирачкој страни, онима који покушавају да се врате у Иран, младићи одевени у избледеле маскирне униформе делили су летке насловљене на припаднике Револуционарне гарде, милиције Басиџ и војске да "напусте политику владе и пређу на страну народа".

"Ово је последња прилика", наводи се у поруци пет курдских партија, удружених недуго пошто су Американци и Израелци бомбама засули Иран и позвали њихове сународнике да "судбину, у борби против Исламске републике, узму у своје руке".

Убрзо затим, известан број возила прешао је границу и запутио се према иранском делу овог планинског превоја.

Колона белих аутобуса, оружје и поглед ка смрти

Ван видика иранских граничара, пут који води ка Хаџи Омерану закрчен је блиндираним возилима и зарђалим белим аутобусима којима курдски борци, "пешмерге" или "они који се суочавају са смрћу" пристижу уз границу Ирана.

Повремено, попну се на околна брда и посматрају резултате акција америчких и израелских авиона, који су током протеклих недељу дана бомбама засули положаје Револуционарне гарде.

"Наоружани и спремни", како су их претходних дана описивали амерички медији, Курди се налазе под великим притиском администрације Доналда Трампа да из околних држава упадну у Иран и подстакну побуну против власти у Техерану.

Због тога им је претходних седмица дотурено силно стрељачко наоружање, а према тврдњама Аксиоса агенти Централне обавештајне агенције и Мосада су им обећали завидан степен аутономије једном када Исламска република постане прошлост.

Тим обећањима приклонила се новостворена коалиција пет мањих курдских политичких странака, која је стотине својих бораца послала у села на граници с Ираном, очекујући зелено светло Вашингтона за упад у Иран.

Курди не желе нови рат

Кључне курдске политичке странке и локални лидери, пак, позиве Вашингтона и Тел Авива, као и одушевљење мањих партија, гледају са озбиљном дозом резерве, страхујући да би мешање Курда у овај сукоб, готово сигурно, гурнуло Иран, али и неколико околних држава у сигуран етнички рат.

Истовремено, скептични су у погледу способности неколико стотина, или хиљада, свеже наоружаних бораца да покрену било какву акцију дуж "курдских" 750 километара границе са Ираном. Укупно, граница између Ирана и Ирака дуга је 1.600 километара.

"Овај регион није део конфликта и нема жељу да буде гурнут у арену у којој се решавају регионални проблеми... Нисмо и нећемо дозволити да наша територија буде употребљена за покретање напада на околне државе", рекао је један од лидера регионалне владе Курдистана, Сефин Дизаје.

Дизаје је ове речи изговорио у Ербилу, центру курдске аутономније у Ираку, али и месту у чијој се непосредној близини налази голема војна база коју су проиранске милиције из Ирака претходних дана засипали пројектилима и дроновима.

На Курдистан је, од почетка сукоба, пало и око 200 пројектила и дронова лансираних из Ирана, тврде локалне безбедносне службе. Осим у Ербилу, гађани су циљеви у Сулејманији и Духоку.

Трамп: Или с нама, или против нас

Иако покушавају да се избегну да се укључе у рат, курдски лидери су под огромним притиском Вашингтона да што пре и што масовније нападну Иранце на другој страни границе. Амерички председник Доналд Трамп је, управо зато, претходних дана разговарао са читавим низом челника курдских странака.

"Трамп је био јасан, рекао је да Курди морају да изаберу страну у овом рату - или ће се сврстати са Америком и Израелом, или са Ираном", рекао је после ових разговора један од курдских челника у Ираку.

"Током претходне године, спречили смо курдску опозицију да одавде покреће наапде на Иран. Нећемо то дозволити ни сада", рекао је Ахмах Бакр из Курдистанске демократске партије.

Шеф регионалне владе Масрур Марзани је био још одлучнији, одбацујући могућност да Курди нападну Иран, али је истовремено затражио заштиту централних власти у Багдаду од "терористичких" напада на Курдистан.

Идеји да Курди улете у Иран противе се и власту у Багдаду, па је премијер Мохамед ел Судани, током састанка савета за националну безбедност, рекао да је Ирак "одлучан да се одупре тежњама да постане део било каквих сукоба".

Упркос жељама Курда, сукоби су већ почели - Иран као повод за нападе користи локалне базе Мосада и Централне обавештајне службе, као и ратоборније ставове опозиционих странака, чији борци позирају уз саму иранску границу, наизглед одлучни за обрачун са Револуционалном гардом.

Последњи пут када су се сукобили, непосредно после исламске револуције 1979. године, курдску су побуну у крви угушиле владине снаге и побиле више од 10.000 Курда.

Једина курдска држава у Ирану, Република Махабад, створена под патронатом Совјетског Савеза трајала је само током 11 месеци 1946. године, после чега је Москва одустала од овог експеримента, док је тадашњи шах Мохамед Реза Пахлави забранио курдски језик, спалио све књиге и наредио егзекуцију лидера курдске републике.

Захарова је навела да је Kанцеларија руске амбасаде у Србији са седиштем у Приштини обезбедила приступ притвореном држављанину Русије и пружа му сву неопходну подршку, као и да је на захтев белоруских колега, затражила дозволу за лични састанак са белоруским држављанима који се тренутно налазе у притвору.

Захарова је истакла да у складу са међународним правом и Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН, Руска Федерација не признаје независност такозваног Kосова и нема званичне контакте са њом.

Сходно томе, наводи Захарова, не постоје могућности за ефикасну заштиту интереса и обезбеђивање безбедности руских грађана тамо, који могу бити изложени непријатељским и незаконитим акцијама, указујући и на то да је Приштина 2022. године пооштрила визни режим за руске држављане, укинувши раније постојеће право уласка у регион за носиоце шенгенских виза за више улазака или дозвола за боравак у државама шенгенске зоне.

"С обзиром на високе ризике, још једном снажно препоручујемо руским грађанима да се уздрже од посете Kосову и да бирају алтернативне руте када планирају путовања унутар балканског региона", наводи се у препоруци Захарове објављеном на сајту МСП Русије.