"Приоритет Србије остаје рад на владавини права, економским реформама и јачању институција, што доноси конкретне резултате у корист наших грађана", написао је Вучић на инстаграм налогу будућностсрбијеав.

Додао је да су разговарали и о билатералној сарадњи са ЕУ, инвестицијама и стабилности региона.

"Разговарали смо о преговорима који се воде између руских власника у НИС-у и мађарске компаније МОЛ и још неким могућим партнерима и циљ је да се ти разговори заврше до краја ове недеље, да се потпише и обавезујући споразум о преносу власништва, значи о изласку власништва руских акционара и односно откупу тих акција нових власника о преносу власништва, значи о изласку власништва руских акционара и односно откупу тих акција нових власника", рекла је Ђевовић Хандановић.

Како је рекла, након тога ће бити упућен захтев америчкој администрацији за продужење лиценце.

"Да би се створили услови да би се преговори наставили и да би се они завршили рок који је тренутно дала америчка администрација, а то је 24. марта. Ми смо у духу тих разговора и будућих корака разговарали и о међудржавном споразуму између Србије и Мађарске, који би закључили овим поводом и разговарали смо о неким основним принципима и начелима тог споразума, који је важан са једне стране за Мађарску, који је такође важан за нас и који ће створити предуслове да пре свега наставимо сарадњу у енергијском сектору, да будемо партнери у НИС-у у будућности и да можемо да рачунамо на подршку и сарадњу", рекла је министарка.

Она рекла да се очекује да пре краја недеље Рафинерија у Панчеву настави са радом, јер је ове недеље испоручивана сирова нафта.

Свеобухватна сарадња на пољу енергетике

Навела је да су раније започете иницијативе на изградњи нафтовода који ће повезати Србију и Мађарску и да је расписан тендер за радове за изградњу тог нафтовода у Србији, односно за деоницу од Новог Сада до Алђе у дужини од око 113 километара.

''Ми очекујемо да почну радови средином ове године или у у рану јесен ове године, да можемо да после неких 18 месеци будемо сигурни да ће пројекат у Србији бити завршен'', рекла је Ђедовић Хандановић.

Наставак тог пројекта бити део међудржавног споразума, рекла је министарка, и додала да ће врло брзо почети рад на том пројекту.

Србија и Мађарска имају свеобухватну сарадњу и у гасном сектору, подсетила је министарка, јер је транзитна земља преко које се Мађарска снабдева гасом, као и Словачка и друге земље у централној Европи, а да, с друге стране, Србија користи складишта гаса у Мађарској.

Министарка је истакла да ће бити настављени свеобухватни разговори о сарадњи у енергетском сектору, наставак припреме на реализацији пројекта и изградње нових далековода између Србије и Мађарске, што, како је рекла, значи додатно повезивање у електроенергетском сектору у смислу боље, веће, стабилније размене електричне енергије.

Сијарто: Подржавамо намеру МОЛ-а да откупи акције у НИС-у

Петер Сијарто је после састанка истакао да је протекло време потврдило да без Мађарске нема енергетске безбедности у Србији и обрнуто и захвалио Србији што је била партнер од поверења.

"Наредних дана може да се очекује први значајан корак у преговорима између садашњег већинског власника Гаспромњефта и МОЛ-а. Влада Мађарске подржава намеру МОЛ-а да откупи акције у НИС-у, јер би то обезбедило огроман искорак у погледу безбедности снабдевања Централне Европе једним од важних енергената“, рекао је Сијарто.

Сијарто каже да је нафтна компанија МОЛ заинтересована за добијање већинског власништва у Нафтној индустрији Србије.

"МОЛ жели да добије већински удео. Спецификација свих даљих података, наравно, зависи од МОЛ-а, али свакако говоримо о већинском власништву", рекао је Сијарто.

На питање да ли очекује позитиван одговор када буде послат захтев америчком ОФАК-у, Сијарто је рекао да се нада да ће по убрзаном поступку бити обезбеђена и дозвола.

"Што се тиче питања везано за санкције (НИС-у), чим дође између МОЛ-а и Гаспромњефта до првог важног договора, ми ћемо се одмах обратити ОФАК-у у Вашингтону и надамо се да ће у склопу једног убрзаног процеса бити обезбеђена и дозвола. Што се тиче дипломатских задатака везано за то, радимо на томе и према Америци", рекао је Сијарто.

Информације о намери МОЛ-а да затвори Рафинерију у Панчеву је назвао лажном вешћу. Додао је да би међународни споразум садржао све стратешке елементе сарадње у нафтној индустрији, као и додавање стратешке важности нафтоводу који ће повезати Србију и Мађарску.

Он је навео да је јуче званично примио допис, без обзира што се на допису налази датум 29. децембар, јер су, према његовој оцени, Доловац и Ненадић, како је навео, чекали да виде да ли ће започети седница Народне скупштине на којој се расправља о сету правосудних закона.

Појаснио је да је Јочић одбацио кривичну пријаву јер, како је навео, Мрдић није "оштећено лице у поступку", а потом истакао да према Законику о кривичном поступку свако има право да поднесе кривичну пријаву ако постоји основана сумња да је извршено кривично дело које се гони по службеној дужности.

"Мучени тужилац који је ово морао да потпише није смео да напише да се пријава одбацује, јер нема кривичне одговорности Бојовића и Милошевића, није написао да нисам понудио доказе да су ова двојица најодговорнија за пад надстрешнице, није смео да напише ни да ЈТОК није надлежан, јер јесте пошто је Бојовића на функцију председника Скупштине акционара изабрала Влада… Ништа од тога није смео да напише, јер тужилац Јочић зна да је све ово тачно. Зато је смислио формулацију да нисам оштећени", објаснио је Мрдић.

Како је истакао, овом формулацијом Доловац и Ненадић преко Јочића наругали су се породицама настрадалих у несрећи и показали да их смрт њихових најдражих не интересује.

"Показали су да су Доловац, Ненадићу и мученом Јочићу руке крававе до рамена и да им је важније да се заштите Ненадићеви другови из кафане Милошевић и Бојовић него да се оствари правда", рекао је Мрдић.

Он је навео да је у његовој пријави доказана оправдана сумња да су Небојша Бојовић и Милутин Милошевић извршили кривична дела чија последица је смрт 16 особа и више тешко повређених и додао да је зато допис тужиоца Јочића или потпуно незнање или увреда за здрав разум.

"Биће да је посреди ово друго, јер оштећени су шеснаест погинулих лица, чланови њихових породица као и повређена лица. Као подносилац кривичне пријаве нисам себе означио као оштећеног, нити ми познавање Законика о кривичном поступку то дозвољава. Бојовића и Милошевића је дописом мученог тижиоца Јочића од кривичне одговорности заштитио њихов друг из кафане, Јочићев шеф, Младен Ненадић као што су их пред Вишим тужилаштвом у Новом Саду заштитили тужиоци Бранислав Лепотић и Слободан Јосимовић, по налогу Загорке Доловац", навео је Мрдић.

Он је рекао да ће већ ове недеље поднети Вишем јавном тужилаштву у Београду кривичну пријаву против јавног тужиоца Жељка Јочића, јер оно што је учинио, како је рекао, није само ругање породицама жртава и бахатост већ и кривично дело у вршењу тужилачке функције.

Према његовим речима, време је да Доловац и Ненадић, схвати да је од јуче почело време одговорности и да ће, пре или касније, да одговарају, како је рекао "за све злочине, за уништене животе и каријере стотинама људи и за оне који су изгубили животе у њиховим процесима", рекао је Мрдић и поручио да ће Јочић после његове пријаве разумети да не треба увек и по сваку цену да им служи, јер га неће заштити од кршења закона.

"Неколико конгресмена дошло је до идеје да би закон требало да се пласира, пусти у етар – као и идеје које произлазе из њега – а који изгледа битно другачије од иницијалног предлога. Има снагу двопартијске већине, на неки начин. Конгрес жели да преузме иницијативу у региону пошто администрација Доналда Трампа делује као да није заинтересована", истиче Недељковић.

Напомиње да законски пакет укључује широк спектар мера, али да је важно што је Србија извучена у односу на све друге државе и ентитете у контексту поштовања владавине права и односа према демонстрантима.

"Такође, важан је и контекст избора у Сједињеним Америчким Државама 2024. године за које Доналд Трамп тврди да је Илон Маск на њима спречио крађу, а да је у крађи требало да учествује компанија 'Доминион' која послује у Србији. То је још један забрињавајући контекст", наводи саговорник Јутарњег програма.

Указује да се спомиње и зависност од руских енергената, односно диверзификација, као и да је забрињавајуће што се у односима Београда и Приштине говори о "узајамном признању".

"Трампова администрација не одступа од такозване америчке политике главног тока. Усудићу се да кажем како је администрација претходног председника Џозефа Бајдена имала блажи приступ према решавању питања Косова и Метохије. Трамп је потпуно избацио из употребе идеолошку компоненту демократије као део спољне политике Сједињених Држава, што је нешто што би према мом суду требало да забрине читав свет", објашњава професор Факултета политичких наука.

Фактор Гренланда

Недељковић тврди да иницијативе које долазе из Конгреса у америчком политичком систему јесу важне, али да би он поменути закон описао као регулативу са одложеним дејством.

"За низ питања је потребна израда стратегије, која може да потраје и до годину дана. Питање је када можемо да видимо ефективну примену закона", сматра Недељковић.

Верује да утицај конгресмена који је предложио широка овлашћења америчком председнику у вези са могућом анексијом Гренланда није велики ни у једном телу америчке политике.

"Усудићу се да тврдим како неки облик насилног заузимања Гренланда у овом тренутку није на столу. Преговори представника Гренланда, Данске и САД трају, постоје још увек фундаменталне разлике. Не видим потребу да Америка анектира Гренланд када тамо већ има право на формирање војних база. Такође, Данска и Гренланд показују вољу за заједничке подухвате у истраживању сировина и критичних материјала. Напослетку, ако то тако изведете, онда дајете легитимитет и легалитет Руској Федерацији да ради шта хоће у Украјини, а Кини да војно заузме Тајван", оцењује саговорник.

Уверен је да међународно право још увек постоји, као и његове норме, али да велике силе показују континуитет у гажењу такве доктрине када сматрају да су угрожени њихови витални национални интереси.

Мале државе и велики савезници

Недељковић примећује да заробљавање и одвођење председника Венецуеле Николаса Мадура формално правно јесте кршење међународног права, али уз велику ограду и узимање у обзир контекста у којем је донедавни лидер Венецуеле владао.

"Мадуро јесте човек под чијом владом је бруто друштвени производ земље сведен на једну четвртину онога што је он био 2012. године. Нафта није кључан разлог деловања САД у овој држави. То је намера Русије и Кине да буде утицајнија у Каракасу, што је забринуло Америку у њиховом дворишту", процењује професор ФПН-а.

Сматра да је судбина условно речено малих земаља да се у турбулентним временима за међународни поредак окрену великим савезницима.

"Мале државе своју лађу треба да вежу за један велики брод, а тај брод мора да буде кредибилни савезник. По мом суду, у овом тренутку, Сједињене Америчке Државе то јесу, имајући у виду како су прошли савезници других држава. Стубови мултивекторске спољне политике нам се урушавају и полако падају на главу", закључује професор Факултета политичких наука у Београду Стеван Недељковић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

У судару аутобуса и путничког возила повређено је још седам особа.

Саобраћај је, након прекида у оба смера, поново успостављен.

Повређени су збринути и превезени у здравствене установе.

Узрок ове тешке саобраћајне незгоде биће познат након полицијске истраге.

Једно возило се преврнуло на бок и у њему је смртно страдао мушкарац (1957).

У другом возилу једна женска особа је задобила повреду, у свесном стању превезена на УЦ.

Саобраћај се одвија отежано у смеру ка Реснику.

Увиђај је у току.

Највећи терет пада производња кокса и деривата нафте, која је већ у новембру забележила пад од чак 44 одсто у односу на исти месец претходне године.

Крајем новембра рафинерија у Панчеву ушла је у такозвани "тихи ход", што ће се, како се очекује, још негативније одразити на децембарску статистику.

Производња нафте као системски ризик

Уредник МАТ-а и председник Савета гувернера Народне банке Србије Иван Николић истиче да је проблем у нафтној индустрији присутан током целе прошле године, а да је кулминацију достигао у последњем тромесечју, након увођења америчких санкција.

"Производња кокса и деривата нафте у просеку је током године била око 10 одсто нижа него у уобичајеним годинама, а у односу на 2022, када је прерада била на максимуму, пад износи чак 25 одсто", наводи Николић.

Он објашњава да та грана чини 8,6 одсто прерађивачког сектора, па сваки њен пад директно повлачи и укупан резултат индустрије.

"У новембру је прерађивачка индустрија пала за 3,7 одсто, а без проблема у преради нафте имали бисмо раст", каже Николић.

Први квартал као прекретница

Према његовим речима, кључно питање је колико брзо може доћи до решења кризе. Ако се проблем са НИС-ом отклони у наредних месец или два, индустријска производња би, бар у прерађивачком делу, могла да се врати на прошлогодишњи просек.

"Ово је пре свега геополитичко питање и решава се ван наших оквира. Што се пре реши, пре ћемо се вратити на нормалне токове", оцењује Николић.

Он додаје да индустрија у целини има и позитивне сигнале. Очекује се боља година у производњи електричне енергије, након изузетно сушне 2024, док рударство наставља релативно повољне трендове.

БДП расте, али без ослонца на индустрију

Иако се за ову годину пројектује раст БДП-а од око три одсто, Николић наглашава да индустрија у томе неће имати значајнији допринос. Главни ослонци раста биће грађевинарство, трговина и, уз повољне временске услове, пољопривреда.

"Инфлација је сведена на 2,7 одсто и ту немамо проблем. Кључни изазов ове године остаје индустрија", истиче Николић, уз напомену да извоз и даље расте брже од увоза, што ублажава спољнотрговинске ризике.

Закључујући да Србија тренутно гледа у одлуке које се доносе за "зеленим столом", Николић изражава умерени оптимизам да ће исход бити познат ускоро и да ће, како каже, резултат бити позитиван.

У тренутку када Вашингтон говори о стратешким интересима и безбедности Арктика, Данска и Гренланд јачају војно присуство уз подршку НАТО савезника, а Европа реагује с видљивом нелагодом.

У јавности се, међутим, све чешће повлаче паралеле између Гренланда и Косова и Метохије - пре свега због питања територијалног интегритета, права на самоопредељење и селективне примене међународних норми.

Да ли би евентуална анексија Гренланда представљала преседан и какве би последице такав потез могао да има по правни статус Косова и Метохије, уз чињеницу да је Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација и даље на снази?

Доктор међународног права и професор Факултета за дипломатију и безбедност Михајло Вучић подсетио је да смо недавно имали и анексију Украјине где је Русија прогласила део украјинске територије својим, тако да није анексија нешто што се више не дешава у међународним односима.

Професор Вучић каже да када бисмо покушали да поредимо случај Гренланда и Косова и Метохије тешко бисмо могли да повучемо неку паралелу.

"Правно гледано нема никаквих паралела зато што су статус КиМ по српском праву и статус Гренланда по данском праву потпуно супротни. Гренланд је према данском уставу дефинисан као да има право на отцепљење, ако народ Гренланда изрази жељу на референдуму да земља буде независна онда би се покренула једна јасна уставна процедура преговора између влада Гренланда и Данске где би се донео споразум који дефинише односе убудуће“, истакао је Вучић.

Како је рекао, уколико би оба парламента потврдила и народ на референдуму изгласао, независност би била правно заокружена и Данска не би могла да се даље меша у питања суверенитета Гренланда што значи да би ова земља могла да приступи некој другој држави.

Случај Косова и Метохије и српски Устав

"С друге стране, код Косова и Метохије, аутономна покрајина није имала право отцепљења по српском Уставу. То је једнострано урађено, проглашена је независност актом локалних званичника у Приштини, што је наишло на отпор у Београду“, каже професор.

Према његовим речима, тај чин је наишао на противљење већег дела међународне заједнице, али нажалост велики број држава су признале независност и притом игнорисале чињеницу да је декларација о независности једнострани акт који је заправо настао након агресије НАТО-а на СР Југославију.

Подвукао је да би проблематично било у вези са Гренландом ако би САД покушале да га припоје без поступка који је предвиђен по данском уставу.

Вучић поставља питање и које би државе признале Гренланд ако би се догодио такав сценарио без јасне законске процедуре.

"Имали смо снажне реакције и земаља Европске уније и Велике Британије које су послале поруку да су за њих територијалне границе утврђене у Европи, поготово чланица Европске уније као што је Данска, чланица НАТО-а“, истакао је Вучић.

Сматра да би такав потез Доналда Трампа, односно његове администрације наишао на велики отпор европских држава, а наишао би и на осуду шире међународне заједнице која није наклоњена политици САД.

Став међународне заједнице

На питање да ли би евентуална анексија Гренланда имала утицаја и на Резолуцију 1244, Вучић сматра да то неће имати никаквог утицаја.

"У случају Косова и Метохије став већинске међународне заједнице је да је постојала једна систематска репресија над народом на Косову и Метохији. Не слаже се ту међународна заједница у потпуности да ли је та репресија могла да доведе до отцепљења или само можда до измене уставно-правног статуса Косова и Метохије у оквиру Србије“, каже Вучић.

Додаје да Русија и Кина сматрају да су постојале неке повреде права албанског становништва, али да оне нису биле довољног интензитета да активирају право на отцепљење тог народа и зато бране Резолуцију 1244 у Савету безбедности.

"Русија истиче да је у Донбасу потпуно другачија ситуација. Дакле, да је народу руског етничког порекла у Украјини заправо било ускраћено право до те мере да су они имали као једини излаз независност, а да на КиМ то није био случај“, каже професор.

Истакао је да смо дошли у једну ситуацију где право на самопредељење свако тумачи како му одговара и да је то један јако клизав терен.

"Ја нисам, наравно, представник тог става. Мислим да принципи морају да важе увек и свуда на исти начин и да право на самопредељење, онако како је дефинисано неким документима Уједињених нација, да је оно заиста екстремни излаз у ситуацијама када је дипломатија пропала, када је било шта друго пропало, да се заштите права неког становништва“, напоменуо је Вучић.

Голи интерес - једина сличност између Гренланда и КиМ 

Истакао је да ако у овом случају Америка нешто чини, она не чини то да би се исправила неправда према Србима. Она то чини због свог голог интереса, као што је у случају Косова чинила због свог голог интереса.

"У случају Гренланда она жели да створи безбедни Арктик и чишћење евентуалног кинеско-руског утицаја у том региону. У ту сврху она ће искористити право на самопредељење да би евентуално повукла неке једностране потезе. Али ја ипак мислим да ће доћи до једног свеобухватног споразума између Данске, САД и владе Гренланда да се, уколико дође до неког припајања Гренланда САД, то изведе према Уставу Данске“, рекао је каже професор Вучић.

Закључио је да је било какве паралеле између Гренланда и КиМ тешко повући и било какве позитивне стране од исхода гренландске кризе по Србију неће бити.

Саобраћај у смеру ка Борчи је успостављен, у супротном смеру се све време одвијао проходно уз појачан интензитет.

У саопштењу МУП-а се наводи да је једно путничко возило проклизало и изазвало саобраћајну незгоду. 

"Желимо да отворено разговарамо о процесима који обликују Србију – од енергетике, преко економије, до политичких и геополитичких питања, пре свега питања Косова. Такође, и о улози коју Европа, а посебно Немачка, може да има у стабилизацији региона и његовој интеграцији у европски економски простор", истакао је Чадеж.

Чадеж подсећа да је Немачка најважнији економски партнер Србије, са више од 900 немачких компанија које послују у нашој земљи и укупним директним инвестицијама од око 4,8 милијарди евра.

"Реч је о заиста успешној причи која се ретко чује у немачкој јавности. Немачке компаније су у Србији започеле са улагањима пре 15 година, а данас говоримо о најсофистициранијим технологијама и истраживачким центрима", навео је председник ПКС-а.

Као примере издваја улагања компанија које у Србији развијају напредне технолошке процесе.

"Имамо фабрике и истраживачке центре који користе вештачку интелигенцију, производе високо технолошке компоненте и раде за европско тржиште. То је потенцијал који желимо јасно да комуницирамо“, додао је Чадеж.

"Дигитални аутопут" за српску привреду

Једна од важних тема разговора у Берлину је и споразум Привредне коморе Србије и Канцеларије за ИТ, који предвиђа сарадњу на развоју српског националног језичког модела за вештачку интелигенцију.

"Тај модел је дигитални ауто-пут за привреду. Као што физички аутопутеви привлаче инвестиције и омогућавају бржи проток робе, тако суверени језички модел омогућава да се вештачка интелигенција примењује у складу са нашим језиком, законодавством и пословним окружењем", објаснио је Чадеж.

Он наглашава да Србија има значајну предност у односу на многе земље, јер је на време улагала у инфраструктуру.

"Имамо суперкомпјутере и дата-центре који омогућавају развој сопственог језичког модела. Многе развијене земље то тренутно немају, иако имају новац и знање", рекао је Чадеж.

Према његовим речима, овај модел отвориће нове могућности за примену вештачке интелигенције у компанијама, али и за извоз ИКТ услуга.

"Српски језички модел може да постане конкурентан производ, користан не само за Србију, већ и за регион и шири простор југоисточне Европе", закључио је Чадеж.

Сумња се да су они леденицама гађали естрадну уметницу Ану Бекуту и чланове оркестра, током концерта поводом дочека Православне Нове године на Градском тргу у Чачку.

Г. М., Т. Б., Д. И. и М. Р. су уз извештај о полицијском хапшењу, приведени на саслушање у Више јавно тужилаштво у Чачку, док су С. М. и Д. Т. по позиву приступили у просторије тужилаштва, ради саслушања. Против свих осумњичених поднете су кривичне пријаве у редовном поступку.

Такође, полиција ће против А. Т. (1960), Б. М. (1985), Д. М. (1988), В. Ј. (2004) и Д. С. (1982) из Чачка поднети прекршајне пријаве за непристојно, дрско и безобзирно понашање у складу са Законом о јавном реду и миру.

Како је наведено, седница ће почети  у 15 часова по њујоршком времену, односно 21 сат по средњеевропском времену.

"Председништво намерава да закаже састанак о ситуацији у Ирану у оквиру тачке дневног реда 'Ситуација на Блиском истоку'“, речено је из сомалијске мисије.

Амерички председник Доналд Трамп запретио је у понедељак да ће напасти Иран ако буду нападнути амерички војни и комерцијални објекти. 

Претходно је изјавио да су Сједињене Државе спремне да одговоре ако се снагама безбедности нареди да отворе ватру на демонстранте у Исламској Републици. 

Крајем прошле године, у Ирану су избили протести због девалвације иранског ријала, што је утицало на велепродајне и малопродајне цене и изазвало оштре флуктуације девизног курса.

Реза Пахлави, син шаха Ирана, који је свргнут 1979. године, позвао је прошле недеље на генерални штрајк и окупацију стратешки важних улица и зграда и затражио од Трампа да интервенише.

У неким иранским градовима, протести су ескалирали у сукобе са снагама безбедности и праћени су скандирањем против актуелног политичког система, а на обе стране забележен је велики број жтрава. 

У осталим крајевима променљиво са сунчаним интервалима. Ветар је слабог интензитета и јужног правца.

Најнижа температура од -3 до 5 степени, а највиша од 6 до 12 степени.

У Београду претежно сунчано време, а ветар слаб и умерен.

Најнижа дневна 5, а највиша температура 11 степени.

У току ноћи ка петку у Војводини се очекује местимично слаба киша.

Очекује се и опадање нивоа снежног покривача.

Представници посланичке већине поручили су да измене доприносе доступнијем и ефикаснијем правосуђу и да одговарају потребама грађана, док су посланици опозиције навели да у предложене измене није довољно била укључена стручна јавност.

Угљеша Мрдић је рекао да се предложеним правосудним законима враћа отето правосуђе држави и народу Србије, како њиме не би управљали, како је навео, отуђени центри моћи који су под контролом светских центара моћи.

"Као што знамо, део тужилаштва и део судства се отуђио и отео од државе Србије, а ових пет правосудних закона управо су битни и за бољу самосталност тужилаштва и независност судства у складу са Уставом Републике Србије и, наравно, у складу са нашим законима", навео је Мрдић.

Посланици владајуће коалиције најавили су да ће подржати правосудне законе које је предложио Мрдић, док су представници опозиције критиковали решења тврдећи да је реч о покушају да се утиче на независну грану власти.

Председница Одбора за уставна питања и законодавство Милица Николић одбацила је те тврдње опозиције и истакла да су предложени закони у складу са Уставом.

О одлуци о утврђивању четири музејска предмета

На дневном реду је о предлог одлуке о утврђивању четири музејска предмета, покретних културних добара, за културна добра од изузетног значаја, а реч је о Крунидбеним инсигнијама краља Петра Првог Карађорђевића, Похвалама монахиње Јефимије - покров за мошти кнеза Лазара, Вотивним колицима и скулптури 'Данубиус'.

Министар културе Никола Селаковић Селаковић је позвао посланике да гласају за предлог да се четири поменута предмета уврсте у културна добра од изузетног значаја и докажу да им је стало да се очува српско културно наслеђе. Нагласио је да Министарство културе није само институција која штити културу, већ је гарант исправке неправди према српској културној баштини и покретач који омогућава да српско културно наслеђе буде признато и вредновано.

Посланици су наставили расправу и о Листа кандидата за чланове и заменике чланова Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка.

На дневном реду су Извештај о раду Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки у периоду од 1. јануара 2024. до 31. децембра 2024. године, Извештај о спроведеном мониторингу за 2024. годину, Предлог одлуке о давању сагласности на Статут Агенције за енергетику Републике Србије, који је поднео Одбор за привреду, регионални развој, трговину, туризам и енергетику.

Пред посланицима је и Предлог одлуке о давању сагласности на Финансијски план Комисије за хартије од вредности за 2026. годину и Предлог одлуке о давању сагласности на Финансијски план Агенције за енергетику Републике Србије за 2026. годину.

Српска страна инсистира на томе да су тврдње Приштине о "масакру над цивилима" у Рачку неистина и да је реч о сукобу са албанским терористима.

Акција је уследила због сазнања да се у селу налазило јако упориште такозване ОВК, и да се на том потезу догодио низ напада и убистава припадника полиције.

После сукоба српске полиције са албанским екстремистима у селу Рачак где је погинуло 45 Албанаца, уследила је оптужба, на којој је посебно инсистирао Вилијам Вокер, да се догодио "масакр недужних цивила".

"Видео сам све примесе масакра... много тела, много мушкараца убијених ватром из различитих праваца, али већином изблиза. То је језив, ужасан призор", рекао је Вокер новинарима у Рачку, наводећи да су му мештани рекли да су убиства починили српски полицајци.

Вокер се у то време на Косову и Метохији налазио у својству руководиоца тадашње Верификационе мисије ОЕБС-а.

Иако експертиза финских патолога на челу са Хеленом Рантом, које је ангажовала Европска унија није доказала да је реч о масакру над цивилима, догађај је био пресудан за доношење одлуке о бомбардовању СР Југославије.

Упорна објашњења Србије да су у Рачку у борби убијени наоружани терористи, који су ноћу преобучени у цивилну одећу, готово нико није желео да чује. Западни званичници и штампа прихватили су Вокерову верзију као једину и званичну.

Тадашњи амерички председник Бил Клинтон је изјавио: "Треба да запамтимо оно што се догодило у Рачку... невини људи, жене и деца су одведени из својих домова у једну јаругу, присиљени да клекну у прашину и покошени паљбом".

Слично је тврдио и Тони Блер, премијер Британије, у Парламенту Уједињеног Краљевства, наглашавајући "неопходност" агресије.

Даница Меринковић: Вокерова оцена је била лаж

Истражни судија Даница Маринковић, која је тада радила на случају Рачак, више пута је изјављивала да је оцена Вокера да се у Рачку догодио масакр и ратни злочин била – лаж. 

Истакла је да је истина од самог почетка била позната свима, па и онима који су донели одлуку о бомбардовању тадашње Савезне Републике Југославије, али да им није била у интересу.

"Истина коју сам ја тада утврдила као истражни судија, стоји, а то је да у Рачку није било никаквог масакра цивила, већ да је то била легитимна акција српске полиције над терористима тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК)", говорила је Маринковићева.

Навела је, такође, да су је три дана спречавали да уђе у село, али да је на крају успела уз помоћ и подршку полиције, која је обезбеђивала лице места.

"Формирала сам тим и 15, 16. и 17. покушала да уђем. Претили су ми странци, нису хтели да ми дозволе, пуцали су на нас. Само што уђемо у село, они отворе велику ватру да смо морали да се повучемо, али 18. јануара успели смо да уђемо", додала је Маринковићева.

Када јој је допуштено да уђе у Рачак, како је истакла, нигде никога није било.

"Ни човека, ни животиња. Обишли смо цело село, пронашли смо кућу у којој је био њихов штаб, у тој кући смо пронашли оружје, муницију, униформе са ознаком 'УЧК', велике количине хране, машину за куцање и спискове на којима су били наведени војници који су дежурали, који су били на боловању. Све су то докази који и дан-данас постоје", рекла је Маринковићева.

Парафинске рукавице 

Према резултатима истраге државног тима патолога, идентификовано је 37 лица.

Порекло три лица није разјашњено, претпоставља се да нису били муслимани.

Међу страдалима била је и једна женска особа, кћерка заповеданика такозване ОВК, која је такође учествовала у борбама.

Парафинске рукавице показале су да су готово сви користили оружје.   

Извештај финске форезинчарке 

Истрази се, потом, прикључио тим патолога из Финске који је предводила Хелена Ранта. Уследила је заједничка истрага.

Ранта је оспорила ваљаност методе парафинске рукавице, као застарео.

Приликом конференције за штампу коју је држала у Приштини 17. марта, у простору ОЕБС-а, употребила је термин "злочин против човечности". 

Тумачила је да су жртве били цивили, ненаоружани, јер, како је тврдила, "у џеповима нису имали муницију".

Ранта је касније изјављивала да је Вокер вршио притисак на њу приликом писања извештаја и да мисли да је од ње очекивао да подржи његову интерпретацију.

Иницијална каписла за бомбардовање

У бомбардовању, које је почело 24. марта и трајало 78 дана, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.

Тачан број погинулих никада није објављен, а процене се крећу између две и по и три хиљаде људи.

Бомбардовање је завршено 10. јуна, усвајањем Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених Нација и потписавањем Кумановског споразума, којим је власт на Космету преузела међународна војна управа.

Привремене власти у Покрајини једнострано су прогласиле независност 17. фебруара 2008. године.

Од оптужнице у Хагу до оптужнице у Приштини 

Случај Рачак био је део хашке оптужница против неколико високих званичника Савезне Републике Југославије, на челу са тадашњим председником Слободаном Милошевићем, али је тужилац одустао од тог дела оптужнице. 

Милошевић је преминуо, а у процесима против Николе Шаиновића, Милана Милутиновића и генерала Војске СРЈ – Хаг је одустао од Рачка.

Ипак, Приштина тврди да је то био "масакр над цивилима” због чега је почетком 2023. године тамошње тужилаштво расписало међународне потернице за 18 Срба које сумњичи за убиства у Рачку.

Тужилаштво у Приштини подигло је 30. децембра 2025. године оптужницу у одсуству против 21 особе за наводни ратни злочин против цивилног становништва у Рачку на Косову 1999. године.

Са друге стране, Володимир Зеленски каже да, упркос тешкој ситуацији на фронту изазваној временским условима и руским нападима, одбрана положаја се наставља.

Украјински председник је најавио да ће прогласити ванредно стање у енергетском сектору како би се решио проблем са прекидом снабдевања електричном енергијом након континуираних руских удара на инфраструктуру.

Парламент Украјине именовао је Михаила Федорова за новог министра одбране те земље, док је његов претходник Денис Шмигаљ постављен за министра енергетике.

Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров поновио је да ће само решавање основних узрока рата омогућити дугорочни мир у Украјини.

Како је навео, Москва остаје отворена за разговоре о Украјини, све док су отворени и озбиљни.

Према његовим речима, Русија још није добила информације о декларацији о Украјини од европске "коалиције вољних", али је Москва спремна да сазна детаље.

Први свет је свет најранијег осамостаљења. То су земље где се млади осамостаљују пре 22. године. У Шведској то је већ са 19 година. У тим земљама држава пружа јаку подршку студентима, имају развијено тржиште изнајмљивања некретнина и културу која одмалена негује самосталност.

Затим постоји други, супротан екстрем – свет најкаснијег одласка од родитеља. Ту млади остају у родитељском дому до 30. године, па и дуже. Рекордер је Хрватска са чак 33 и по године. У ту поделу се уклапа и Србија, јер иако нема званичне статистике, неке студије показују да код нас 60 одсто младих старости од 30 до 34 године још увек живи са родитељима.

А између ова два екстрема, налази се оно што бисмо могли да назовемо златном средином. То су земље у којима се млади осамостаљују између 23. и 24. године.

Ова подела и разлика од чак 14 година између, на пример, Шведске и Хрватске, говори да није реч само о цени становања. У питању су бројни фактори – од економских политика, преко тржишта рада, до самих породичних вредности, традиције и обичаја.

У Италији постоји чак и израз бамбоћони – мало погрдан назив за оне који имају више од 30, а још једу мамину супу и спавају у дечјој соби.

Са друге стране, скоро сваки трећи Немац, тачније 27 одсто њих, већ са 18 година живи ван породичног дома. У просеку од родитеља одлазе пре 24. навршене године. Синови то чине у просеку годину и по дана касније него ћерке.

Русија се по питању времена осамостаљења не уклапа лако ни у један од три европска модела. Има специфичну комбинацију фактора. Просечна старост је око 27 година, али кључ је у томе како се та самосталност финансија. Посебно у ратним околностима.

У Србији се млади осамостаљују између 30. и 32. године

Економска новинарка Радојка Николић каже за РТС да се у Србији млади осамостаљују између 30. и 32. године.

“То је неки просек који се хвата. Зашто? Зато што велика је незапосленост код младих. Kада погледате општу стопу незапослености код нас, она је око 8,2 одсто. Међутим, у популацији млађих, а то је од 15. до 29. године, стопа незапослености је више него дупло већа – она износи 18,5 одсто”, наводи Николићева.

Указује да су то први економски разлози, а друго они који који имају посао обично имају, искључујући ИТ сектор који је изузетак, недовољна примања да могу да се осамостале, да подигну кредит или на неки други начин да изнајмљују станове.

“Ако и изнајме стан, онда морају да дају скоро 40 одсто просечног примања на становање. И, наравно, послови су им несигурни. То су најчешће послови на одређено време, а банке када траже, оне траже гаранције на дуже време”, наглашава Николићева.

Има ли разлике између Београда и унутрашњости Србије

Ипак, напомиње, постоји разлика између Београда и унутрашњости Србије.

“У Београду јесу већа примања, али су зато и виши трошкови становања. А у мањим местима ви имате могућност да имате ниже трошкове живота, живот је јефтинији, али зато нема довољно посла. Не може посао да се нађе. Тако да имају и предности и мане начин живота и у великом граду и у унутрашњости”, додаје Николићева.

Чини се да процес осамостављивања у Србији није ствар само личног капитала, него породичног капитала.

“То је нова појава која је наравно дошла временом, која заиста представља сада већ класну разлику међу млађом генерацијом. Сада имате генерације које су наследиле од родитеља станове или су наследиле неке друге некретнине или су родитељи у могућности да им плаћају, да се сакупи новац за учешће у куповини стана. И на другој страни имате баш што би се некад звало пролетере чисте, имате сиромашне подстанаре који немају никакве наследне приходе из наслеђене имовине и морају да се ослањају на оно што зараде”, објашњава Николићева.

Истиче да је то могуће једино ако су ти приходи толико велики да могу да подмире трошкове самосталног живота.

“Тако да заиста почињу да се праве велике разлике између генерације рентијера које наслеђују нешто од родитеља и генерације сиромашних подстанара који су на тај статус осуђени у дужем периоду. Не постоји веће финансијско исцрпљивање од плаћања кирије”, сматра Николићева.

Продужено детињство или недостатак новца

Тренд је и у Европи, али и код нас, да цене квадрата расту и да граница осамостаљивања такође расте. Николићева напомиње да та граница расте из неколико разлога, као и да код нас то има везе и са менталитетом.

“Да родитељи више брину, имају више емотивних веза, имају више емпатичности. Иначе, менталитет наш је такав да ми саосећање показујемо нарочито везаност за ближе и то је један од фактора због чега родитељи мало дуже брину. Са друге стране, имају своју децу која на тај начин желе да продуже детињство. То је чак један од феномена продуженог детињства у којем се живи. Тако да има и менталитетских разлога за то, али главни окидач су економски разлози”, објашњава Николићева.

Истиче да то вуче дугорочне економске последице.

“Последице су домино ефекат. Јер ви ако немате рано осамостаљивање и рано формирање породица код младих, то значи даљи пад наталитета. Ми већ имамо негативни прираштај. Србија годишње губи негде око 70.000 људи. То су градови величине Врања, Вршца, Ужица. Друго, ако је пад наталитета, онда ви немате домаћинства која ће даље трошити, односно утицати на пораст производње свега од намештаја до беле технике, комуналија, јер није исто имати сопствено домаћинство и живети у породичном домаћинству. А све то заједно опет утиче на пад друштвеног производа, мање се ствара и на крају крајева утиче на одлив мозгова, односно одлазак људи у иностранство”, истиче Николићева.

Шта је решење

Ипак, наглашава да постоји решење – социјални станови за младе.

“У томе најбоље искуство има Аустрија. Има га и Немачка, донекле има и Француска, али најбољи модел је аустријски, дуга историја. Могу сви да погледају, да виде о каквим становима је реч. Али социјални станови за младе који би били ограничени, дефинисани, које би држава градила и који би се односили на младе, обично се иде од 22. године па даље, у којима постоје принципи који морају да се поштују, око боравка, наслеђивања, би у значајној мери утицали на осамостаљивање младих”, поручује Николићева.

“То је јако важно за младу генерацију из још једног разлога, јер дуг останак у породици убија менталитет предузетништва, убија склоност ка ризику, убија мотивисаност да нешто сами урадите у животу, јер се исувише опустите у том породичном комфору. И наравно, временом нестаје жеља, како године пролазе, да млади људи уђу у неке подвиге у које би ушли ако би се осамосталили”, закључује Николићева.

"Разговарао сам с њом јутрос, имали смо телефонски разговор, дуг разговор, причали смо о много ствари и мислим да се веома добро слажемо са Венецуелом", истакао је Трамп.

И Родригезова потврђује да су имали дуг разговор и истиче да је био "продуктиван и љубазан".

"Вођен је у оквиру узајамног поштовања, разматрали смо билатералну агенду у корист наших народа, као и отворена питања у односима између наших влада", поручила је Родригезова.

Делси Родригез је обављала функцију потпредседнице Венецуеле у администрацији председника Николаса Мадура кога су заједно са супругом Силијом Флорес ухапсиле САД.

Они су испоручени Сједињеним Државама и налазе се у притворском центру у Њујорку, где се Мадуро суочава са оптужбама за трговину оружјем и дрогом.

Они сумњиче да су синоћ, током дочека Српске нове године на Градском тргу, лединицама гађали естрадну уметницу Ану Бекуту, као и чланове њеног бенда.

Град Чачак је организовао дочек Нове године по јулијанском календару на Градском тргу на којем је наступила певачица Ана Бекута са својим бендом. 

Паралелно са овим дочеком, две неформалне групе грађана, "Грађани Чачка у блокади“ и "Покретач“, организовале су окупљање испред просторија градског одбора Српске напредне странке, како су навели "у циљу бојкота концерта који организује Град Чачак", незадовољни што се градски новац "бесмислено" троши на концерт Ане Бекуте.

Kада је концерт почео, око 22.30, грађани који су протестовали испред просторија СНС-а, упутили су се ка Градском тргу и засули бину грудвама снега и леденицама, пренео је дописник РТС-а. 

Бекута је, док је још била на бини, питала где је полиција, обративши се грађанима: "Срам вас било".

Председник Александар Вучић, министар унутрашњих послова Ивица Дачић и министар културе Никола Селаковић осудили су инциденте који су се догодили током концерта у Чачку.

На званичном налогу Беле куће на платформи Икс објављена је илустрација која промовише контролу САД над Гренландом, указујући на избор пред којим се налази то арктичко острво.

Ипак, друга страна имала је мало мирнији тон након састанка. Данска је "спремна да учини више", а САД већ имају широк војни приступ Гренланду и могле би да затраже повећање свог војног присуства и сваки такав захтев ће бити конструктивно размотрен, рекао је министар спољних послова Данске Ларс Локе Расмусен након састанка.

Расмусен је рекао да је састанак са америчким потпредседником Џеј Ди Венсом и америчким државним секретаром Марком Рубиом уследио након низа упечатљивих јавних изјава о Гренланду, преноси Би-Би-Си.

Kако је истакао Расмусен, Гренланд је обухваћен чланом 5 НАТО-а, који дефинише колективну одбрану када је нападнута било која чланица Алијансе.

Додао је да је циљ састанка био да се пронађе заједнички начин за јачање безбедности у Арктику.

Расмусен је описао разговор са америчким високим званичницима као "искрен и конструктиван" и додао да су разговарали о томе "како осигурати дугорочну безбедност на Гренланду".

"Јасно је да Трамп жели да освоји Гренланд, верујем да смо успели да променимо тај став"

Ипак, поручио је и да им се ставови и даље разликују, да је амерички председник Доналд Трамп "јасно изнео свој став“, а да Данска и Гренланд "имају другачији став".

Напомиње да је јасно да Трамп жели да "освоји" Гренланд, али да верује да је састанак успео да "промени амерички став".

"Веома, веома јасно смо ставили до знања да то није у интересу Гренланда", навео је Расмусен.

Према његовим речима, Данска "и даље верује да се дугорочна безбедност Гренланда може осигурати унутар тренутног оквира".

Указао је и да Данска и Гренланд сматрају "сваку идеју која не би поштовала територијални интегритет Данске и право на самоопредељење гренландског народа" потпуно неприхватљивим.

"Стога и даље имамо фундаментално неслагање, али такође сложили смо се да се не слажемо", рекао је Расмусен који је састанак видео као прилику да спусти тензију након 13 месеци трзавица.

Навео је и да ће бити формирана радна група на високом нивоу која ће истражити да ли се та два става могу ускладити. Додао је да ће се та група фокусирати на безбедносне проблеме САД у вези са Арктиком, уз поштовање данских црвених линија, као и да ће се први пут састати "за неколико недеља".

Моцфелт: Ми смо савезници и пријатељи

Министарка спољних послова Гренланда Вивијан Моцфелт истиче да то острво мора ојачати сарадњу са САД, али и да не желе да буду у њиховом власништву.

"То не значи да желимо да будемо у власништву Сједињених Држава“, наглашава Моцфелтова.

Поручила је да морају да се врате "нормализованим односима које су некада имали", као и да је интересу обе земље да пронађу равнотежу и раде као савезници.

"Ми смо савезници, ми смо пријатељи", навела је Моцфелтова додајући да је Гренланд "толико пута нагласио свој став".