Упркос напорима горске спасилачке екипе да реaнимирају жену, она је преминула, пише Кронен цајтунг.

Око 14 часова, горска служба добила је још један позив, након што је лавина затрпала седам скијаша на алпском скијалишту у долини Гросарл на надморској висини од око 2.150 метара.

Четири особе су пронађене без знакова живота, jедна особа је тешко повређена, a једна лакше, наводи горска служба. 

Повређени скијаши су превезени спасилачким хеликоптерима до оближњих медицинских установа.

Како наводи лист, лавине су изазвали сами скијаши упркос јасним и поновљеним упозорењима да не излазе на скијалишта, рекао је Герхард Кремсер, окружни управник локалне планинске службе спасавања.

"Наше најдубље саучешће породицама. Ова трагедија је болни показатељ колико је озбиљна тренутна ситуација са лавинама", навео је Кремсер.

Салцбуршка служба за упозорење на лавине подигла је ниво опасности на ниво 3.

"Лавине на плочама могу бити покренуте у неким подручјима чак и малим додатним оптерећењем и могу достићи средњу величину", наводи се у упозорењу.

Истичу да на опасност могу указивати пукотине и бука слегања снега приликом ходања по снежном покривачу. 

Укупна дубина снега је и даље знатно испод просека на многим местима, на гребенима и врховима налази се снег који је нанео ветар, а такви наноси су посебно опасни, истиче се у упозорењу.

"Споразум између ЕУ и Меркосура је достигнуће једне генерације. За добробит будућих генерација. Живело пријатељство између наших народа и наших континената", написала је Фон дер Лајенова.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председник Европског савета Антонио Коста придружили су се председницима земаља Меркосура на церемонији у Асунсиону. Церемонији није присуствовао бразилски председник Луиз Инасио Лула да Силва, који је послао свог министра спољних послова.

Споразум је потписан након што је прошле недеље добио зелено светло од већине европских земаља, упркос забринутости пољопривредника и еколошких група, које се плаше наглог пораста јефтиног увоза из Јужне Америке.

Меркосур, који је скраћеница за Јужно заједничко тржиште, основале су као регионални трговински споразум 1991. године Аргентина, Бразил, Уругвај и Парагвај.

Највећа светска зона слободне трговине 

Споразум између ЕУ и Меркосура требало би да створи највећу светску зону слободне трговине, која ће обухватити око 700 милиона људи и, како је раније саопштила Европска комисија,  биће највећа те врсте на свету.

Kако се наводи, план је да се у великој мери укину царине и трговинске баријере између ЕУ и земаља Меркосура. 

Европска комисија проценила је да би споразум могао да повећа годишњи извоз ЕУ у Јужну Америку до 39 одсто, односно 49 милијарди евра, чиме би се подржало више од 440.000 радних места широм Европе.

Посебно велике могућности се виде за аутомобилску, машинску и фармацеутску индустрију, а ЕK је, како би ублажила тренутне протесте пољопривредника против планиране зоне слободне трговине недавно саставила додатне економске заштитне клаузуле.

У случају штетног повећања увоза из земаља Меркосура или прекомерног пада цена за произвођаче из ЕУ, могу брзо да се примене противмере, што би довело до привремене суспензије царинских погодности.

Посебно интензивно праћење планирано је за увоз производа као што су говедина, живина, пиринач, мед, јаја, бели лук, етанол, агруми и шећер. Извјештај о утицају увоза из земаља Меркосура објављиваће се на сваких шест месеци.

Протести пољопривредника, страх од прилива јефтиних производа

Главни разлог што је одуговлачено потписивање споразума је забринутост пољопривредника због могућег прилива јефтиних производа из Меркосура, попут говедине и шећера, али и могући притисак на снижавање стандарда производње.

Због намере ЕУ да постигне споразум са Меркосуром у више земаља ЕУ су претходних седмица одржани протести пољопривредника који су тражили бољу заштиту за своје производе и тржиште.

Белгијски пољопривредници су током ноћи протестовали против потписивања споразума на теретном терминалу бриселског аеродрома, а очекују се даљи протести испред Европског парламента у Стразбуру у уторак, због страха од нелојалне конкуренције страних пољопривредних производа.

Потребно да Европски парламент одобри споразум

Да би ступио на снагу, споразум мора да добије сагласност Европског парламента, а потребно је да га ратификују и законодавна тела чланица Меркосура Аргентине, Бразила, Парагваја и Уругваја, што се очекује да ће бити лакши процес.

Посланици Европског парламента ће 21. јануара гласати о томе да ли да упуте споразум Суду правде Европске уније ради провере његове компатибилности са европским уговорима, а конференција председника Европског парламента је ставила ову тачку на привремени дневни ред за следећу пленарну седницу.

Зелено светло да Европска унија потпише споразум о слободној трговини са јужноамеричком политичком и привредном организацијом Меркосур 9. јануара је дала 21 чланица ЕУ, док су Аустрија, Француска, Мађарска, Ирска и Пољска биле против, а Белгија уздржана.

За одобрење је било потребно најмање 15 земаља које представљају 65 одсто укупног становништва ЕУ.

Поручују да овим окупљањем започиње нова етапа у развоју читавог студентског покрета.

Универзитетска професорка Јелена Клеут рекла је да су студенти пре више од годину дана обновили наду да је могуће да Србија буде другачија земља. Овај режим, међутим, не опрашта наду, рекла је Јелена Клеут, која није изабрана у звање редовног професора на Филозофском факултету.

Као две тачке програма, наводе лустрацију и закон о пореклу имовине. 

Како је речено, лустрација је неопходна како би се утврдила лична одговорност функционера који су злоупотребљавали власт и кршили људска права. Више пута је указано на то да лустрација није освета, већ заштита државе од понављања злоупотреба.

Ово је први студентски скуп после децембарског прикупљања потписа у акцији "Распиши победу", и први скуп у Новом Саду у организацији студената после комеморативног скупа одржаног 1. новембра.

Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

18.01.2026. Недеља: Ујутро слаб и умерен мраз, у Тимочкој Крајини, на југозападу и југу Србије ујутро местимично магла и ниска облачност, која ће се понегде задржати дуже током дана. У осталим крајевима претежно сунчано. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено јак, југоисточни, а на југу Баната и у доњем Подунављу повремено и са ударима олујне јачине уз појачан субјективни осећај хладноће. Најнижа температура од -9 до -3, а највиша од 0 до 5, на северу Војводине и у Тимочкој Крајини хладније, од -4 до -2 степена. Упозорења: Тmin < -5 °C, вероватноћа 95%. Поледица – залеђивање мокрих површина, вероватноћа 95%. Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 95%. МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 95%.

19.01.2026. Понедељак: У већем делу Србије претежно сунчано и хладно, осим на подручју Тимочке Крајине, као и на југу и југозападу Србије, где ће бити услова за дуже задржавање магле и ниске облачности. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју повремено јак, југоисточни, у Поморављу и доњем Подунављу и са ударима олујне јачине. Најнижа температура од -11 до -6, а највиша од -3 до 3 степена. Упозорења: Тmin < - 10 °C, вероватноћа 70%. Поледица – залеђивање мокрих површина, вероватноћа 70%. МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 70%. Удари ветра > 17 m/s, вероватноћа 70%.

20.01.2026. Уторак: Изнад већег дела претежно сунчано, а ујутро и пре подне на северу Војводине, као и понегде на југозападу и југу Србије, магла и ниски облаци. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено јак, источни и југоисточни. Најнижа температура од -12 до -5, а највиша од -3 на северу до 5 степени на југу Србије. Упозорења: Тmin < -10 °C, вероватноћа 90%. Поледица – залеђивање мокрих површина, вероватноћа 60%. МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 60%.

21.01.2026. Среда: Мало и умерено облачно, крајем дана на југу понегде слаб снег или киша. Ветар слаб и умерен, на југу Баната и у доњем Подунављу повремено јак, источни и југоисточни. Најнижа температура од -10 до -4, а највиша од од -2 у Војводини до 5 степени на југу Србије. Упозорења: Тmin < -5 °C, вероватноћа 90%. Поледица – залеђивање мокрих површина, вероватноћа 60%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 22.01.2026. до 26.01.2026.)
У четвртак и петак (22-23.01.) мало и умерено облачно и незнатно топлије уз слабљење југоисточног ветра. У брдско-планинским пределима тек понегде се очекују слабе пролазне падавине. Наредног викенда (24-25.01.) умерено до потпуно облачно и топлије, понегде с кишом, a на високим планинама са слабим снегом. У кошавском подручју и у планинским пределима ветровито.

Према његовим речима, те царине ће се повећати на 25 одсто од 1. јуна и наставиће да важе док се не постигне договор о куповини Гренланда.

У дугој објави на истој мрежи Трамп је рекао да су Данска, Норвешка, Шведска, Француска, Немачка, Уједињено Краљевство, Холандија и Финска, које су послале трупе на Гренланд, отпутовале у ту данску аутономну територијиу "из непознатих разлога".

Он је поновио упозорење да "Кина и Русија желе Гренланд" и додао да "Данска не може ништа да учини поводом тога".

"Ово је веома опасна ситуација за безбедност, сигурност и опстанак наше планете", написао је Трамп.

Хиљаде демонстраната окупило се данас широм Данске у знак солидарности са Гренландом усред претње америчког председника Доналда Трампа да ће анектирати то арктичко острво. Учесници протеста захтевају да САД поштују право Гренланђана на самоопредељење. Протести се одржавају и на Гренланду.

Министар трговине и туризма Републике Српске Нед Пуховац преузеће ту дужност од Дениса Шулића, а нови министар рада и борачко-инвалидске заштите Радан Остојић преузеће дужност од Данијела Егића.

Место министра за породицу, омладину и спорт, од досадашње министарке Селме Чубрић, преузеће Ирена Игњатовић.

У влади Републике Српске остају министарка финансија Зора Видовић, министар унутрашњих послова Жељко Будимир, министар саобраћаја и веза Зоран Стевановић, министар енергетике и рударства Петар Ђокић, министар здравља и социјалне заштите Ален Шеранић, министар за европске интеграције и међународну сарадњу Златан Клокић, министар просвете и културе Боривоје Голубовић, министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Бојан Випотник, министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде Анђелка Кузмић, министар правде Горан Селак и министарка управе и локалне самоуправе Сенка Јујић.

Премијер Минић је 15. јануара вратио мандат, а вршилац дужности председника Републике Српске Ана Тришић Бабић га је обавестила да ће поново бити предложен за мандатара.

"Демонстрирамо против америчких изјава и амбиција да се анектира Гренланд. Захтевамо поштовање Данске и права Гренланда на самоопредељење. Надамо се да можемо да покажемо да нас има много који подржавају Гренланд", саопштило је Удружење Инуита.

"Веома сам захвална на огромној подршци коју ми као Гренланђани добијамо... Такође шаљемо поруку свету да се сви морате пробудити. Гренланд и Гренланђани су нехотице постали фронт у борби за демократију и људска права", рекла је на протесту у Kопенхагену председница Уагута, организације за Гренланђане у Данској, Џули Радемахер.

"Даље руке од Гренланда" поручили су и окупљени у Нуку, главном граду Гренланда. Скуп је предводио премијер Гренланда Јенс Фредерик Нилсен.

Учесници протеста, предвођени премијером Гренланда, носили су заставе и транспаренте на којима је писало "Гренланд није на продају" и "Не значи не", током протестне шетње кроз центар града, до америчког конзулата, преноси Ројтерс.

Протести одржани и у другим градовима на Гренланду – Асијат, Kакорток и Илулисат, преноси дански канал ДР.

Амерички председник Доналд Трамп раније је рекао да је Гренланд од виталног значаја за националну безбедност САД, због свог стратешког положаја и великих залиха минерала, као и да не искључује употребу силе да би га преузео.

У међувремену, Трамп је најавио и увођење царина од 10 одсто за осам европских земаља које се противе његовом плану за Гренланд – за Данску, Норвешку, Шведску, Француску, Немачку, Велику Британију, Холандију и Финску. Објавио је да ће се царине примењивати од 1. фебруара, али и да ће се повећати на 25 одсто од 1. јуна и наставити да важе док се не постигне договор о куповини Гренланда.

Више европских земаља послало је током ове недеље своје војно особље на Гренланд, на захтев Данске.

Возило је обезбеђено донацијом Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у вредности од 2,7 милиона динара.

Ђурђевић Стаменковски рекла је да људи којима је помоћ потребна нису увек социјално угрожене породице, већ и оне које раде, привређују и које стварају нове вредности, али које су остале да живе у неким крајевима земље који су удаљенији од саме престонице.

"Нашим присуством и интензивнијим активностима можемо да дамо још већи допринос да у овом месту породице остану да живе и раде", нагласила је она.

Након уручења кључева новог возила, како се наводи у саопштењу, министарка је обишла и неколико породица, самохране мајке, старачка домаћинства и хранитењске породице, односно оне породице које су према процени Центра за социјални рад, тренутно најугроженије, уручила им пакете помоћи и са њима разговарала о томе како може додатно да им се помогне. Ђурђевић Стаменковски обишла је и Центар за социјални рад у Мајданпеку, наведено је у саопштењу.

Две земље у Пекингу су потписале споразум који предвиђа драстично смањивање царина на увоз кинеских електричних возила са једне, и тарифа на увоз канадских пољопривредних производа са друге. Влада у Отави тако је одустала од драконских царина на кинеска возила које је увела 2024. године делујући у сагласју са САД, које су одлуком да електрична возила из те азијске земље оптерете царинама од чак 100 одсто практично биле подигле непрелазни зид за њихов увоз. 

Конкретно, канадска влада ће уместо царине од 100 процената, применити тарифу од само 6,1 одсто на контингент од 49.000 кинеских електричних возила сваке године. (Тај број ће у петој години важења споразума порасти на 70.000.)

С друге стране, Пекинг ће царине у на канадске пољопривредне и рибарске производе, међу којима су семе уљане репица, грашак, ракови и крабе, снизити са 84 на 15 посто.

Кинеска новинска агенција Синхуа јавила је да је премијер Ли Ћанг током сусрета са Карнијем изразио спремност његове владе да увећа обим размене са Канадом у многим областима и на различитим нивоима, те да је његов гост рекао да Отава жели до ојача сарадњу и дијалог са Пекингом.

Кинеска страна је посебно заинтересована са продубљивање сарадње са Канадом кроз међународне институције као што су Уједињене нације и Светска трговинска организација ради очувања слободне трговине и мултилатеризма, те стварања праведнијег и разумнијег међународног поретка.

Две стране су потписале споразуме о сарадњи у области енергетике, борбе против криминала, сигурности прехрамбених производа и другог.

Канадски заокрет

Карни је у Пекингу новинарима изјавио да се свет променио и да су односи његове земље са Кином сада предвидивији него са Трамповом владом. Он је, јавља Би-Би-Си, на друштвеним мрежама додао и да његова земља тренутно на стратешки начин, прагматично и одлучно ребалансира своје односе са Кином. 

Канадски лидер, дакле, по свему судећи је усвојио прагматичан приступ у којем се од економских партнера не захтева да испуне одређене идеолошке норме, како је до сада његова земља, у сарадњи са ЕУ и САД пре другог мандата председника Трампа, чинила у односу на Кину и земље тзв. "глобалног југа".

Његови мотиви прилично су јасни. Канада је дошла под удар нових америчких царина које су озбиљно нарушиле њен развојни модел као снабдевача САД сировинама и производног упоришта за азијске и европске произвођаче аутомобила који циљају крупно и богато америчко тржиште. Штавише, Канада се суочава и са све реалнијом безбедносном претњом, у смислу да ће се, ако се оствари идеја председника Трампа о преузимању Гренланда, наћи опкољена територијом суседа чији ексцентрични лидер прети да је учини 51. државом САД.

Отави су зато потребни диверсификација спољних односа и умањивање економске и политичке зависности од САД.

Нормализација односа

Мада се у канадској штампи већ могу видети скептични коментари и страховања у вези тога шта ће увоз јефтиних кинеских електричних аутомобила значити за домаће компаније из ауто-индустрије, јасно је да ће он погодовати новчанику канадских потрошача. Премијер Карни је изјавио и да се нада да би у будућности Кина могла да уложи у производњу аутомобила у његовој земљи. Такође, несумњиво је да је ублажавање економског трвења са Кином кроз склапање споразума о умањивању царина потез који доприноси нормализацији уздрманих односа две земље, што је у новонасталој економској и геополитичкој ситуацији неопходно и, уопштено говорећи, позитивно по његову земљу. 

Наиме, односи Отаве и Пекинга су последњих седам-осам година, нарочито за време владе претходног премијера Џастина Тридоа, били врло хладни. Повод је било хапшење у децембру 2018. Менг Венџоу, ћерке оснивача и директора дива електронске кинеске индустрије "Хуавеја".

Менг, која је и сама функционер тог предузећа, задржана је на аеродрому у Ванкуверу на путу из Кине у Мексико и потом стављена у кућни притвор, где је провела скоро три године чекајући да буде изручена САД под оптужбом за финансијске малверзације, односно кршење америчких санкција против Ирана. 

Тај дипломатски преседан канадска влада је починила на захтев Вашингтона, који је током првог мандата председника Доналда Трампа почео да врши притиске на "Хуавеј" не би ли га, сматрају у Кини, зауставио у тријумфалном походу на светско тржиште, пошто је "Хуавеј" у то време почињао да диљем света шири своју 5Г мрежу и био на путу да преузме међународни примат у продаји паметних телефона. САД су тада "Хуавеју" ускратиле коришћење америчких патената и за хардвер и за софтвер, и тако практично онемогућиле коришћење његових телефона, што је компанији причинило огромне губитке и на неколико година јако омело њен напредак на тржишту телекомуникационих уређаја. 

Штавише, влада у Отави је 2022. године чак присилила три кинеске компаније које су откупиле деонице канадских предузећа која се баве експлоатацијом литијума и кобалта да се одрекну својих легално стечених власничких удела, јер се Тридоов кабинет приклонио у то време релативно новој америчкој идеји да треба онемогућити кинеске инвестиције у стратешку инфраструктуру и сировине земаља Запада.  

Проблем нарушеног поверења, канадски уступак и кинески геополитички тријумф

Одређене сумње у вези са нормализацијом односа постоје и на кинеској страни. Карни је не тако давно Кину назвао највећом безбедносном претњом по Канаду, тако да поједини коментатори у Источној Азији тврде да Пекинг не треба да му верује и наглашавају да ће се Канада вратити старој политици осуде Кине и постављања идеолошких и политичких захтева чим се режим у Вашингтону промени и на власт врати гарнитура која у међународне односе уноси једностране оцене и придике везане за демократију, људска права и слично.

Другим речима, у Кини се дебатује о питању да ли је канадски отклон од америчке и, шире, западњачке политике економске изолације Кине дефинитиван или привремен.

Ипак, у кинеским медијима чини се преовлађује помирљива линија, односно прихватање иступања Канаде из оквира политике технолошког и економског одвајања од Кине коју су проводиле или још проводе Бајденова и Трампова влада. Односно, на кинеској страни постоји нада да се политички и нарочито економски односи са Канадом могу осетно унапредити, што би наравно ишло и у прилог Пекингу, посебно у светлу трвења са САД и пада робне размене са том, номинално, највећом економијом света.

Да постоји потенцијал да се трговина између Канаде и Кине вишеструко увећа је нешто у чему се у потпуности слажу аналитичари обе земље. У Кини наглашавају да Канада има велике ресурсе и територију, па и већу популацију од, рецимо, Аустралије с којом Пекинг има обимнију трговинску размену, док Канађани посебно истичу комплементарност двеју привреда. 

Поједини економисти и политиколози у Канади сада говоре и о потреби да се све земље међусобно поштују, што је нешто што су протеклих година кинеске дипломате, па и највиши врх, у својим састанцима са лидерима земаља Запада константно истицали, док су њихови саговорници покушавали да им држе придике о демократији и људским правима.

И док је сигурно да ће требати још времена да влада у Отави поврати озбиљно нарушено, или боље рећи, (за време владе бившег премијера Тридоа) изгубљено поверење, посета Карнија Пекингу је први важан корак у том правцу. 

Интересантно је и приметити да док у Вашингтону ликују, у вери да су, у склопу своје доктрине о доминацији западном хемисфером, уклањањем председника Николаса Мадура поткопали присуство Кине у Венецуели и угрозили њен економски примат у Јужној Америци, Пекинг сада може да сматра да је његов узвратни ударац још болнији, јер је успео да од Вашингтона делимично одвоји његовог вишедеценијског верног савезника Канаду, земљу која не само што се налази на истом континенту као и САД већ је и њихов непосредни сусед.

Меморандум о сарадњи потписали су јуче директор Експо 2027 д.о.о. Београд Данило Јеринић и потпредседник компаније Циско за Јужну Европу Агостино Сантони, а присуствовао је Мали, наводи се у саопштењу предузећа Експо 2027 Београд.

"Када глобални технолошки лидер препозна наш напредак и пожели да активно подржи Експо 2027 Београд, то потврђује да је Србија стабилан, поуздан и перспективан партнер. Ова сарадња превазилази и саму изложбу - она представља улагање у дугорочне дигиталне капацитете који ће користити нашим институцијама, привреди и грађанима дуго након завршетка Експа", рекао је Мали.

Дигитални екосистем глобалних размера

Како се наводи у саопштењу, са очекиваних четири милиона посетилаца, више од 130 земаља учесница и изузетно сложеним оперативним окружењем, Експо 2027 Београд функционише као дигитални екосистем глобалних размера, који захтева највише стандарде сајбер безбедности, поузданости и континуитета рада. Кроз ово предложено партнерство, Циско ће сагледати могућности подршке у успостављању снажне технолошке основе Експа, у складу са праксама и безбедносним стандардима који важе за највеће међународне догађаје.

"Почашћени смо могућношћу да Циско постане део овог изузетног путовања које ће се реализовати 2027. године. Видели смо велику енергију и значајан напредак. За Циско, могућност партнерства са Експом 2027 представљала би изузетну прилику да представи своје технологије и платформе", изјавио је старији потпредседник компаније Циско за Јужну Европу Агостино Сантони, током посете Експо 2027 Плејграунду.

Сантони је нагласио да би Циско са поносом подржао Експо 2027 Београд, доносећи своје знање и експертизу како би се обезбедила стабилна повезаност, безбедност у реалном времену и отпорност система, унапређујући искуство свих учесника, док технологија остаје "невидљива" у позадини.

Директор Експо 2027 д.о.о. Београд, Данило Јеринић, изјавио је да идеја да се компанија Циско укључи у пројекат Експо представља снажну потврду значаја и међународног кредибилитета Специјализоване изложбе Експо 2027 Београд.

Шта се постиже сарадњом са Циском

"Циско је глобални лидер у области сајбер безбедности и технолошке инфраструктуре, а партнерство са таквом компанијом додатно би потврдило стабилност, поузданост и кредибилитет нашег пројекта. Кроз сарадњу са компанијом Циско, учесници, излагачи и посетиоци имаће приступ догађају који испуњава највише стандарде безбедности и технолошке поузданости", нагласио је Јеринић.

Додао је да би комплетна технолошка инфраструктура развијена за потребе Експа 2027 остала у употреби и након изложбе, као трајно наслеђе пројекта. Дигитална инфраструктура планирана за потребе Експа 2027 осмишљена је као трајно наслеђе пројекта, са јасним циљем да донесе дугорочну вредност и након завршетка изложбе.

Како се додаје у саопштењу, капацитети, системи и знања који настану кроз ову сарадњу наставиће да унапређују рад јавних институција, јачају конкурентност привреде и доприносе квалитету живота грађана Србије. 

Летелица компаније "Индонезија ер транспорт" требало је да слети на Међународни аеродром "Султан Хасанудин" у Макасару, а контакт је, како се наводи, изгубљен око 13.17 по локалном времену, док је авион летео изнад подручја Мароса, пренела је Синхуа.

Индонежанска агенција за трагање и спасавање Басарнас у Макасару саопштила је да су тимови упућени на сумњиву локацију након што су од компаније "Ернав Индонезија" добили податке о координатама.

Према наводима, потрага се спроводи у области Леанг-Леанг, у регентству Марос.

Шеф операција Басарнас Макасар Анди Султан изјавио је да прелиминарне информације указују на то да је авион био на путу ка Макасару када је изгубљен контакт.

У заједничкој операцији потраге и спасавања учествују три тима са око 25 људи.

"Припадници Министарства унутрашњих послова у Београду ухапсили су малолетно лице које је, како се сумња, 6. децембра прошле године, пуцало на мушкарца у ресторану Дурмитор у Београду. Полиција је реаговала брзо и ефикасно, подсетићу да је полиција у кратком року идентификовала извршиоца покушаја тешког убиства, поднела кривичне пријаве против осумњичених, расписала потраге и ухапсила једног од саучесника, спречивши даље извршење тешког кривичног дела. Интензиван оперативни рад на расветљавању свих околности овог догађаја и даље је у току", рекао је министар Ивица Дачић.

Сумња се да је 6. девембра у ресторану Дурмитор испалио неколико хитаца у Н. К.

За столом са оштећеним је тада седео Ненад Алајбеговић звани Алибег, иначе бивши вођа навијача Партизана који је неколико пута рањаван, а последњи пут је на њега пуцано 8. јула прошле године.

Недавно је ухапшена група чију припадници су осумњичени да су три пута покушали да убију Алајбеговића.

Kaко је наведено, полазећи од недавне ванредне ситуације у појединим деловима земље, ЕПС је као друштвено одговорна компанија редовним платишама омогућио додатно време како би остварили погодности.

Домаћинства која користе искључиво електронски рачун за електричну енергију могу остварити попуст од седам одсто уколико рачун за децембар 2025. године измире до 24. јануара. Исто важи и за самочитаче, и они уместо до 20. јануара, рачун могу да плате до 24. јануара и оствариће попуст од шест одсто.

Према плану, председник Сједињених Америчких Држава Доналд Трамп именован је за председника одбора.

Међу члановима су амерички државни секретар Марко Рубио, специјални изасланик Стив Виткоф, бивши британски премијер Тони Блер и Трампов зет Џаред Кушнер. 

Бела кућа није навела појединачне надлежности чланова, а саопштила је да ће додатна имена бити објављена у наредним недељама.

Друго тело је "Извршни одбор Газе", који броји 11 чланова и има задатак да подржи канцеларију високог представника УН за Газу Николаја Младенова и палестинско технократско тело.

У овом одбору су турски министар спољних послова Хакан Фидан, специјална координаторка УН за блискоисточни мировни процес Сигрид Каг, министарка Уједињених Арапских Емирата за међународну сарадњу Рим ел Хашими и израелско-кипарски милијардер Јакир Габај.

У оквиру шире структуре, у "Одбору за мир" ће учествовати и милијардер и руководилац приватног капитала Марк Роуан, председник Светске банке Аџај Банга и Трампов саветник Роберт Габријел. 

Бела кућа је навела и да је генерал-мајор америчке војске Џаспер Џеферс именован за команданта Међународних стабилизационих снага, чије је формирање одобрио Савет безбедности УН средином новембра.

План, који су потписали Израел и Хамас, предвиђа да палестинско технократско тело управља Газом под међународним наџором. Међу објављеним именима нема палестинских представника, што је изазвало критике стручњака за људска права, који су навели да структура подсећа на "колонијални модел управљања".

Мештани и активисти удружења "Да (не) дишемо Дубоко" навели су да су у петак после подне приметили да је река која протиче кроз село променила боју и да се на њеној површини појавила пена.

На основу њихове пријаве, надлежне службе су започеле утврђивање узрока и истичу да се тренутно ради на санацији квара.

Након пожара на депонији "Дубоко" у мају 2024. године, због утврђених неправилности у раду, решењем републичке инспекције за заштиту животне средине у новембру исте године забрањен је пријем, складиштење, поновно искоришћавање и одлагање било које врсте отпада на тој локацији.

Као први корак ка решавању проблема загађења, крајем прошле године у Регионалном центру за управљање отпадом "Дубоко" у Ужицу постављено је мобилно постројење за прераду отпадних вода.

"Он остаје веран тактици непредвидивости. Међутим, притисак је, ја морам да кажем, и земаља у окружењу Ирана, да не дође до интервенције, то је прва ствар. Друга ствар, ствар се тамо стабилизује, ипак се види да режим није угрожен и да режим нема намеру да одступи, и свака интервенција би у ствари била ризик да експлодира поново цео Блиски исток", додаје Миливојевић.

Наглашава да је стабилност региона и даље угрожена и да би војна интервенција могла да доведе до појачавања утицаја Хамаса и Хезболаха, као и до ризика за суседне земље.

"Ја мислим да би интервенција ишла у корист и поновног враћања на сцену и Хамаса и Хезболаха, дакле свега онога што је Иран до сада имао на том простору. Није случајно што су Саудијска Арабија, Ирак, Катар, Бахреин, па и сам Израел, тражили од Трампа да одустане од интервенције, и затворили свој ваздушни простор за евентуално коришћење. То је озбиљна порука америчкој администрацији да и земљама у окружењу, укључујући сам Израел, не одговара даља ескалација, јер Иран је озбиљна држава са близу 90 милиона становника, и ствар не би могла да се заврши тако брзо као у Венецуели", навео је Миливојевић.

Истакао је да одлука шефа Беле куће да не интервенише у Ирану није трајна и да ће притисак на ту земљу и даље трајати. 

"Мислим да одлука није трајна, а да ће остати политички притисак и да ће и Израел и Америка тражити начине да утичу на унутрашњу сцену Ирана. Циљ да се промени режим у Ирану и да се прилагоди интересима и Америке и Израела на средњи и дужи рок остаје на снази. Према томе, и даље ће то бити присутно као тема, само је питање механизма деловања у наредном периоду. Ово је покушај да се унутрашњим немирима дестабилизује режим и доведе у питање положај Алија Хамнеија и верске структуре. Очигледно овог пута није успео, али ће покушаји бити настављени", додао је Миливојевић.

Гренланд и трансатлантски односи: америчка доминација и НАТО

Поред Блиског истока, Миливојевић је указао на последње активности Доналда Трампа у Европи и трансатлантским односима, посебно у вези са Гренландом. Трамп прети царинама земљама које се противе његовим плановима, што је, како каже Миливојевић, део настојања да Америка обезбеди контролу и доминацију над Гренландом у безбедносном и стратешком смислу.

"Председник Трамп и његова администрација не одустају од настојања да обезбеде доминацију на Гренланду, али на начин који омогућава Америци да доноси одлуке у безбедносном и стратешком смислу", наводи Миливојевић.

Истиче да је питање Гренланда повезано са НАТО-ом и европским дипломатским напорима.

"Представник НАТО-а говори о односима између Америке и НАТО-а у ситуацији кад НАТО практично не може да делује без Америке. Европа покушава кроз НАТО да реши питање Гренланда и задовољи интересе америчке администрације, али и да афирмише позицију НАТО-а, јер било каква интервенција на Гренланду са војним елементима довела би у питање будућност НАТО-а", објашњава Миливојевић.

Европа и Русија – заокрет у политици

Миливојевић указује на нови тон у европској дипломатији. Поруке немачког канцелара Мерца и лидера Француске и Италије показују спремност Европе да обнови односе са Русијом.

"Европљани разумеју да их Америка полако напушта и мења политику. Нема Европе без Русије. Нема стабилности и развоја Европе као континента без Русије", истиче Миливојевић.

Додаје да је заокрет условљен променом америчке политике и недостатком подршке Америке за наставак рата у Украјини.

Присуство Трампа у Давосу мења теме форума, Србија има прилику за проактивну позицију

Говорећи о Светском економском форуму у Давосу, Миливојевић је оценио да ће присуство Доналда Трампа значајно утицати на атмосферу и теме форума.

"Неће бити онај мирни Давос са политиком и стратегијом који је до сада излазио везан за неолиберални концепт. Само присуство Трампа подразумева теме које он наметне везане за глобалне односе – Блиски исток, Гренланд, отварање питања новог поретка и мултиполарности света", наводи Миливојевић.

За Србију, форум пружа могућност да се сретне са свим релевантним факторима и проактивно позиционира своје интересе.

"Ми ћемо имати на неки начин сатисфакцију, јер се ми у те принципе и стандарде, норме и међународни поредак потпуно уклапамо. Србија може да делује проактивно и да своје интересе затвори на оптималан начин", закључује Миливојевић.

Промена власника НИС-а и укључивање МОЛ-а ојачаће регионалну стабилност

На крају, Миливојевић је коментарисао и расплет у енергетском сектору Србије. Према његовим речима, промена власника НИС-а и укључивање МОЛ-а може да ојача регионалну стабилност.

"Самом чињеницом да се мења власник једног значајног елемента, ако у то уђе МОЛ, то јача позицију МОЛ-а и Мађарске. Рафинерија која ради стабилно обезбеђује снабдевање Србије, али и региона, и отклања могуће негативне последице по економију. Са јачим МОЛ-ом, добијају се нова регионална димензија и утицај", наводи Миливојевић.

Ишчекује се и да рафинерија у Панчеву настави да ради, после застоја који је траје дуже од месец дана.

Бојан Станић из Привредне коморе Србије рекао је, гостујући у Јутарњем програму, да је снабдевање тржишта дериватима стабилно. "И као резултат разборитог коришћења залиха, а са друге стране и повећаног увоза. Како смо чули, 26. односно 27. јануара ће бити прве испоруке нафтних деривата из рефинерије. Свакако ће то додатно утицати на стабилност", истакао је Станић.

Како наводи, то ће важити и после 23. јануара, када се очекује да се или поново укине та оперативна лиценца, или да се она продужи.

"Ми заиста верујемо, ако смо чули информације да смо при крају преговора и да ће то током викенда или евентуално који дан после бити послато америчкој администрацији на сагласност, тај оквир споразума, да би онда лиценца требало да буде настављена. Вероватно опет одређени период док се не реализује купопродајна трансакција“, објашњава Станић.

Према његовим речима, то би значило додатан увоз нафте преко ЈАНАФ-а, што би довело до дугорочније стабилности у снабдевању и вероватно помогло да се НИС врати у нормалне оквире пословања.

Одговарајући на питање шта ће бити после 23. јануара, Станић каже да то није дугорочно решење. Делимично ће се попунити резерве које су потрошене, али нико не рачуна да то може потрајати до краја 2026. године. Ипак, то је свакако добар сигнал.

Враћање прерађивачке индустрије у зону позитивног раста

"Са друге стране, имајући у виду све ове најаве и недавну посету министра спољних послова Мађарске, а и прича о томе да смо ипак већ пронашли купца, само не можемо да сазнамо његово име док то не одобри Америка, онда верујемо да заиста неће бити проблема у функционисању НИС-а током ове године, а то је неопходно да бисмо имали враћање прерађивачке индустрије у зону позитивног раста, јер смо од октобра, па закључно вероватно са јануаром, бележили пад прерађивачке индустрије што је доприносило и мањој стопи БДП-а", објаснио је Станић.

Када се погледа цела претходна година, индустрија је забележила позитиван раст, иако су поједини месеци имали смањење од неколико процената.

"Ми сада опет имамо НИС као горуће питање, али верујемо, таква су бар очекивања, да ће се то средити и да ћемо у другој половини године, већ после првог квартала, имати позитиван индустријски раст, што би свакако утицало да стопа раста ове године ипак буде већа него што је била прошле године“, навео је Станић.

Комбинаторика у промени власничког удела

У четвртак је у Београду боравио мађарски министар спољних послова Петар Сијарто, и из његових изјава, као и изјава председника Србије, може се закључити да преговори улазе у завршну фазу. Помиње се и арапска компанија.

Станић наводи да је компанија из Емирата моћнија у смислу промета, а њена тржишна капитализација већа него код МОЛ-а.

"Сад се поставља питање ако је мађарска страна заинтересована за већински удео, то је 51 одсто, од 56 одсто колико руски власник има, да ли би компанија из Емирата, АДНОК, била заинтересована да узме свега пет одсто“, наводи Станић.

Подсећа да је Сијарто рекао да је математички то могуће. "Али да ли би једна моћна компанија била задовољна тим малим уделом и да ли би, са друге стране, уопште било више простора да би се преговарало за Србију – да повећа свој удео“, упитао је Станић.

Три заинтересоване стране

"Дакле, ми сада имамо три заинтересоване стране, али не можемо да знамо колики је уопште простор за Србију да се укључи активније у завршне преговоре", каже гост Јутарњег програма.

Са друге стране, наводи се да би, у случају куповине од руског власника, могао да се отвори преговор између три стране – МОЛ-а, АДНОК-а и Владе Србије, истиче Станић.

Сматра да је најважније да НИС настави да функционише без претње укидања лиценце, чиме се елиминишу ризици секундарних санкција, чега смо се највише и прибојавали.

"Јер држава може да функционише генерално и када би, хипотетички, и нестао НИС, али то се наравно неће десити“, додаје.

"У овом конкретном случају времена је све мање, не само у смислу 23. јануара или 24. марта, када истекне та лиценца за преговоре о купопродаји. Једноставно, сама компанија је већ дуже времена под притиском и њена вредност се губи и поставља се питање ако би се, на пример, сада ови преговори одложили у неком песимистичном сценарију, уколико би пропали, што је мала вероватноћа, да ли би неки нови купац више био заинтересован по тој вредности да обештети“, каже Станић.

Шта је најтеже у преговорима

Станић је рекао да се говори да је цена највећи проблем.

"Чули смо процене различитих експерата да руски удео кошта око милијарду и по евра, са друге стране, руски власник Гаспром очекује бар половину својих улагања у НИС, то се креће од две до две и по милијарде евра, сада су то све спекулације. Али сигурно да је, пре свега, највећи проблем и даље геополитика. Дакле, на који начин се руски утицај у НИС-у повлачи, а самим тим то вуче и различите друге утицаје, не само економске него и политичке, каже Станић.

Технички аспект је сама реализација те финансијске трансакције, јер се говорило да би могла да се изврши и да средства буду депонована на замрзнути рачун који би остао ту док се не реши ситуација у Украјини, додаје он.

АДНОК у Европи

Станић каже да је АДНОК компанија која располаже и резервама нафте.

"Експлоатација је врло ограничена, минимална у Словачкој, у Хрватској, и у Мађарској, где МОЛ има своје рафинерије. Дакле, МОЛ јесте озбиљна компанија, одмах да нагласимо, у овом делу Европе. Када говоримо о Емиратима, они су глобално активни, мање у Европи, у овом делу, конкретно јер је то релативно мало тржиште", каже Станић.

"Међутим, имајући у виду да је тржиште Србије ипак релативно велико и значајно за МОЛ, већа је вероватноћа да ипак МОЛ буде тај који ће на крају купити руски удео и оно што је битно и што смо чули из неколико изјава и званичника и експерата, јесте да је рафинерија у Србији толико значајна и самим тим и српско тржиште, да не постоји ризик да се понови нешто што се десило у Хрватској са рафинеријом у Сиску – затварање рафинерије Панчево", рекао је Станић.

Подвлачи да не стоје аргументи да је рафинерија вишак за МОЛ, имајући у виду да је тржиште Србије по потрошњи веће него тржиште Хрватске.

"У том погледу ми заиста верујемо да НИС остаје да функционише са својом рафинеријом, јер у другом случају би наравно држава морала да интервенише, али питање конкретно интереса Емирата у овом случају још је нејасно, осим што се вероватно ту истиче, пре свега добра воља да помогне имајући у виду политички однос између два лидера две земље", рекао је Станић.

На основу чега ОФАК доноси одлуку

Одговарајући на питање на основу којих критеријума ОФАК доноси одлуке, каже да су то политички критеријуми. Додаје да не постоји јасан стандард који објашњава зашто је нешто дозвољено у Мађарској или у некој другој земљи, а није дозвољено у Србији.

"И дефинитивно да ће то зависити од, можемо слободно рећи, дискреционе одлуке америчке администрације, али имајући у виду да је стигло то продужење, привремена лиценца за оперативност, ми заиста верујемо да је то ипак тô, осим ако се не деси баш неки политички инцидент који се можда неће видети јавно, можда једини разлог који сада може утицати на неодобравање лиценце, док су сви други разлози да се то ипак деси и да буде одобрена – ту“, закључио је Станић.

"Велике реке које су биле у порасту сада су у стагнацији и повукле су се у корита, тако да је стање тренутно мирније“, рекао је Владиковић.

Према његовим речима, краткотрајно отопљење изазвало је мање порасте на Колубари и Јадру, али без опасности од поплава.

"Отапање снега у нижим пределима је завршено и ти порасти су прошли без проблема, јер су водостаји далеко испод упозоравајућих нивоа. У вишим пределима снега још има, али ће даље отапање бити успорено због пада температуре, тако да не очекујемо значајнији утицај на реке“, додао је хидролог.

Лед на Дунаву и Тиси

Републички хидрометеоролошки завод најављује пад температуре у наредним данима, а то са собом носи и ризик од ледохода.

"Други важан сегмент је поновна појава леда на рекама. Пре свега на Дунаву, који је од кључне важности, али и на Тиси и банатским водотоцима. Тренутно леда нема, али већ од сутра поново ће ићи наше упозорење да је могућа појава, пре свега приобалног леда, а онда и како буду одмицале и биле још ниже температуре, онда ће бити и пловећи лед, а на банатским водотоцима поново ће бити ледостај или лед који није у покрету", упозорава Владиковић.

Наводи да је слична ситуација забележена и 2017. године, када се Дунав нагло заледио при ниским водостајима.

Хидролошка ситуација у Србији зависи и од стања у региону, посебно на сливу Дунава.

"На узводном делу Дунава водостаји су веома ниски, што је и довело до појаве леда. Ако је запремина воде мала, река се брже хлади и заледи. То смо видели и у јануару 2017. године", рекао је он.

На Сави се очекују мањи порасту због отапања снега у Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини, али без већих ризика.

"На Тиси не очекујемо значајније промене водостаја, али ћемо бити у приправности због појаве леда. На југу Србије ситуација је мирна и не очекујемо проблеме", каже Владиковић.

"Значи, акценат је за лед на подручју Војводине и ипак Поморавља. А што се тиче осталих сливова, неопходна је пажња, јер има још неких мокрих површина које ће се ледити при јутарњим минусима, а у понедељак и уторак у леденим данима ће можда представљати проблем за наше грађане и за учеснике у саобраћају", рекао је Владиковић.

Угљеша Мрдић истиче да су измене свих пет правосудних закона предложене из само једног разлога, да правосуђе буде ефикасније, да тужилаштво буде самостално, судство да буде независно, али не, како каже, "независно од државе Србије".

"Ми имамо данас да тужилаштво, које не само да није довољно ефикасно, иако највећи број тужилаца и судија ради честито и професионално свој посао, него део тужилаштва се отуђује од те стране тужилаштва и ради против државе. Ради против Скупштине, ради против мене као председника Одбора за правосуђе. Кренули су са саопштењима. Нису издавали саопштења кад је пала надстрашница, кад смо имали истраге, кад је требало да се огласе", указује Мрдић.

Посебно наглашава да, према члану 107. Устава Републике Србије, Влада, народни посланици или најмање 30.000 бирача имају право да предложе закон. 

Зашто ће "Ми – глас из народа" гласати против предлога

Бранко Павловић изјавио је да ће, као посланичка група "Ми – глас из народа", гласати против предложених законских предлога, те да су то истакли и током скупштинске расправе.

"Две су основне групе питања предлога које ми мислимо да нису добро урађене. Дакле, није спорно да народни посланик, па тако и господин Мрдић, има права да предлаже закон. Међутим, када се улази у једну врло комплексну материју као што је правосуђе, онда је то веома компликовано да ради појединац", сматра Павловић.

Додаје да мора постојати изузетно детаљна и темељна анализа система како би се утврдили принципи на којима желите нешто да исправљате, поготово када се улази у мрежу судова и примењују на све случајеве.

"Већ годинама се о томе зна и расправља у стручним круговима, изузетна преоптерећеност београдског правосуђа. Али не можете решавати ад хок, морате да узмете у много дужем временском периоду за све београдске судове, па да их упоредите са свим судовима у Србији, да бисте видели трендове", појашњава посланик.

Истиче да правац размишљања није спор када је реч о преоптерећености београдских судова, али да то не представља меру.

"Ви морате да растеретите Врховни суд. Ви морате да растеретите Виши суд. Вама, рецимо, по оптерећењу Други суд, а овде се растерећује Трећи, има већи број предмета него Трећи. Зашто радиш само Трећи, а не радиш и Други?", упитао је Павловић.

То су, додаје, основни разлози због којих му се чини да владајуће групације, као и господин Мрдић, не разумеју да тиме одбијају најбољи део судија и тужилаца од себе – недовољно припремљено и без расправе.

Мрдић: Немамо времена за вишемесечне расправе

Предлагач сета закона Мрдић каже да разуме колегу Павловића, искусног правника, и захваљује му што је гласао за одбијање извештаја о раду Загорке Доловац на седници Одбора за правосуђе.

"Није тачно да сам ја био законски обавезан да тражим мишљење Високог савета судства. Цела Србија зна, сви грађани знају у каквој ситуацији се налази правосуђе. Немамо ми времена за вишемесечне расправе и јавна слушања. Део људи који воде тужилаштво и суд ради директно против државе. Ради директно против вас, против господина Павловића, против мене. Они су кренули да монтирају хапшење. Они су чекали да ја умрем док сам штрајковао глађу", нагласио је Мрдић.

Најављује да ће у оквиру Вишег тужилаштва у Београду бити формирано одељење за борбу против високотехнолошког криминала, по угледу на развијене земље.

"Сваки честит тужилац и судија у Србији и запослени у правосуђу који служи држави Србији и поштује Устав има пуну подршку и моје странке и мене лично и, надам се, свих колега из Одбора за правосуђе", поручио је Мрдић.

Указао је да је ових пет правосудних закона, који су на дневном реду, предао још 22. децембра и да од тада, како каже, "да је неко имао добру намеру из Високог савета судства (ВСС) или Високог савета тужилаштва (ВСТ), могао је да се огласи".

Очекује се да се пред посланицима нађе извештај о раду републичке јавне тужитељке Загорке Доловац и да она присуствује седници парламента. Нада се и да ће бити измењен закон који се тиче Јавног тужилаштва за организовани криминал, а како додаје, виде се и најаве за неке друге измене.

"Врховни тужилац треба да тражи да обавештава и да буде усаглашена. Министар правде ту је у ствари карика са Владом и вођењем међународне политике у целини. Тако да није реч о томе да су сви предлози погрешни и никакви и не знам ни ја шта, него просто ове претходна два елемента нас опредељују да гласамо против", нагласио је Бранко Павловић.

Цело гостовање Угљеше Мрдића и Бранка Павловића можете погледати у видеу.