НБС истиче, како је саопштила, ради објективног и одговорног информисања јавности, да је током последње две недеље дошло до раста тражње за страном валутом на домаћем девизном тржишту, што је делом резултат уобичајених сезонских кретања, пре свега у сектору домаћих компанија.

"Али у значајнијој мери резултат је повећане тражње за страном валутом од грађана након објаве информација у вези са компанијом НИС", навела је централна банка Србије.

Како је наведено, велики део ове тражње грађана је у значајној мери узрокован и појединим наводима у медијима и објавама на друштвеним мрежама које немају рационално и реално упориште, и само доприноси  појачавању панике међу грађанима упркос саопштењима НБС, којима је указано да стабилност финансијског система није нити ће бити доведена у питање.

Народна банка Србије истиче да има све механизме који јој омогућавају да не дозволи било какве јаче притиске на курс динара према евру. И то је, како наводе, доказала, како у претходним периодима појачане тражње грађана за страном валутом у време пандемије вируса КОВИД и почетка украјинске кризе, тако и у садашњим околностима, када претходно акумулиране девизне резерве користи како би надокнадила тренутни вишак тражње у односу на понуду и како не би дошло до прекомерних осцилација девизног курса.

"Пажљиво пратимо све сегменте девизног трижишт"

Истичемо да је стабилност већ дуже од деценије очувана у периодима најразличитијих изазова, наводи се у саопштењу.

"Веома пажљиво пратимо све сегменте девизног тржишта, укључујући и мењачке послове, како банака, тако и овлашћених мењача и уверавамо јавност да стране готовине има довољно и у банкарском сектору и код Народне банке Србије и да канал снабдевања банака страном готовином функционише несметано", кажу у НБС.

Чињеница да код појединих мењача нема довољно стране готовине резултат је, како је наведено, изостанка њиховог снабдевања страном готовином код банака. 

"Искуство из претходних сличних периода показало је да овлашћени мењачи тај канал снабдевања од банака слабије користе, односно да настоје да се снабдевају међусобно и да када је појачана тражња грађана, мењачнице чувају ефективу за своје клијенте и подижу цену (продајни курс) на мењачком тржишту. То значи да нема недостатка стране готовине, већ да се не користе сви капацитети за њено прибављање", објашњавају у НБС.

Народна банка Србије истиче и да курс динара према евру није нити ће бити угрожен.  Како је наведено, централна банка у режиму руковођено пливајућег девизног курса користи право да интервенише, како куповином, тако и продајом девиза како би сачувала релативну стабилност девизног курса. 

"Услед преовлађујућих апрецијацијских притисака претходних година, Народна банка Србије је куповала девизе увећавајући на тај начин девизне резерве. Од 2017. године до краја 2024. године НБС је нето купила 11,9 милијарде евра. И у првих 11 месеци ове године, Народна банка Србије била је нето купац девиза и то у износу од 145 милиона евра. То значи да смо у претходном периоду у великој мери повећали капацитет за смиривање било каквих притисака на домаћем девизном тржишту. У условима повремених депрецијацијских притисака, Народна банка Србије пажљиво, одмерено и разборито користи девизне резерве за једну од сврха за коју су и намењене", наводи се у саопштењу.

Централна банка истиче да кроз своју супервизорску и контролну функцију у банкарском сектору и сектору овлашћених мењача има довољно инструмената да спречи било какве покушаје незаконитог деловања и покушаје дестабилизације тржишта. 

Народна банка Србије поручује да ће наставити и у наредном периоду да пажљиво прати све факторе на домаћем девизном тржишту и по потреби реагује како би се сачувала релативна стабилност девизног курса.

"Тачно 22 дана од Вучићеве изјаве да у року од 7 дана мора да се донесе одлука и реши проблем санкција НИС-у, тај проблем није решен: рафинерија је престала да ради, прете нам финансијске санкције, а након данашњег састанка Вучића са 'енергетским тимом', ви сте само прочитали списак 51 места у Србији која немају алтернативу за снабдевање горивом", наводи се у писму Никезића министарки Ђедовић-Хандановић.

Потпредседник Странке слободе и правде поставља питање шта је план "после годину дана од најаве санкција НИС-у".

"Да се цео Београд снабдева горивом на пумпама ОМВ-а, МОЛ-а и Кнез Петрол-а? Ваљда знате да то није могуће, да у Београду неће моћи да се купи гориво и доћи ће до потпуног колапса и несташица за грађане и привреду", наводи Никезић у отвореном писму министарки рударства и енергетике Дубравки Ђедовић-Хандановић.

До потреса је дошло на око 84 километра удаљености од места Хачинохе у североисточном региону Хокаидо.

Епицентар потреса био је на дубини од 50 километара.

Наглашено је да се поред појачаног дежурства наставника школа, управа школе обратила полицији и градској служби обезбеђења, које су, како се наводи, обезбедиле појачано присуство "припадника ових служби у циљу обезбеђивања већег нивоа безбедности".

"Школски тимови за кризне ситуације и заштиту ученика од насиља одмах су утврдили низ мера којима се пружа подршка ученицима. Током данашњег првог часа, наставници су са ученицима разговарали о догађају. Наставници и разредне старешине ће појачано пратити понашање свих ученика и реаговати на најмањи наговештај ризичног понашања", наводи се у саопштењу Министарства просвете. 

Објашњено је да су свим ученицима који су узнемирени на располагању психолог и педагог школе,
који ће им, како се наводи, пружити подршку.

"Управа школе ће одржати састанак са Саветом родитеља како би их упознала са поступањем и предузетим мерама", закључује се у саопштењу Министарства просвете. 

Министарство просвете одмах је, како се напомиње у саопштењу, упутило у школу просветне саветнике Школске управе Београд, који прате поступање школе и пружају јој подршку у спровођењу
мера које су у најбољем интересу ученика и њихове безбедности.

Током разговора наглашена је неопходност спровођења детаљне правне и финансијске анализе затеченог стања, како би се у наредном периоду донеле одлуке у складу са законом и у најбољем интересу грађана свих општина са севера Косова и Метохије.

Саговорници су разменили мишљења о могућностима подршке у процесу стабилизације рада локалних самоуправа и успостављања услова за њихово несметано функционисање.

- Не знам тако, преко тог сајта, боље овако у општини и готово.
- Један спрат ми има дозволу, доградио сам горе један спрат и то хоћу да легализујем.
- Kућу, 50 година у њој живим, а уговор нисам направио, човек умро тај газда што са купио. Али катастарски број парцеле је на моје име, ваљда је то доказ.

Нелегалне објекте, стамбене и помоћне попут шупе или гараже, грађани могу да пријаве преко онлајн платформе, у свим општинама и на шалтерима Поште Србије, где ће од обучених и сертификованих службеника моћи да добију помоћ око испуњавања захтева и информације о свим детаљима легализације.

Горан Здравковић, шеф Службе озакоњења ГУ за планирање и изградњу Ниш, каже: "Подноси се захтев, доставља се документ за власништво, правни след, и онда се врши упис ако има одмах услова, а ако не, врши се упис и даје се власнику рок, инвеститору власнику објекта, рок од пет година да докаже власништво."

Међу честим питањима је, на пример, легализација станова у стамбеним зградама, или раније предат захтев за озакоњење, који сада више не важи.

Љиљана Пршић, в.д начелника ГУ за имовинске послове, урбанизам, изградњу и озакоњење Kрагујевац, додаје: "Сви поступци су обустављени када је престао закон да важи. Треба елаборат да се донесе, довољно је број елабората да донесу и Агенција ће да прегледа."

Горан Здравковић, шеф Службе озакоњења ГУ за планирање и изградњу Ниш, објашњава: "Ако је непознат инвеститор сами грађани могу да, посебно за свој стан, поднесу захтев и упишу својину. Наравно, том приликом морају да покажу да поседују адекватну правну документацију како су дошли до стана."

Грађане ће све коштати између 100 и 1000 евра, зависно од локације. За комерцијалне објекте цене су другачије. Предности, у односу на претходне законе, су и у поједностављеном поступку.

Александра Софронијевић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, наводи: "Довољна је важећа лична карта и основ стицања. Све остало за вас урадиће ваша држава. Од момента кад буду уписани по овом закону моћи ће да располажу том непокретношћу, моћи ће да је продају, моћи ће да је поклоне, да узму хипотеку за кредит, да реше неко важно животно питање за себе или своју децу, моћи ће легално да се прикључе на инфраструктуру."

Објекти изграђени у заштићеним подручјима и на површинама које су планиране за јавну намену, као и сва будућа бесправна градња, биће уклоњени или ће постати власништво државе. А нови Закон предвиђа и већу одговорност за инвеститоре који граде без дозволе.

“Први пут смо у једној српској бањи. Мислим да је прелепо и могу замислити како изгледа лети када је бања пуна цвећа. Јако ме подсећа на парк Шербрун у Бечу. Тек са видиковца смо стекли пун дојам о лепоти бањског парка”, истиче Фелиз Ијанг из Шангаја.

Ву Јивен, такође из Шангаја, додаје: “Бања ће бити веома занимљива нашим туристима. Град је миран и осећа се топлина и гостопримство. Кинезима ће се допасти минерални извори и велнеси”.

Кинезима није потребна виза за путовање у Србију. Србија је заправо и једина земља у Европи са којом Кина нема визни режим.

“Кинези имају леп утисак о Србији и о њеном народу. Знамо да сте срдачни и пријатељски наклоњени. Такође знамо да имате занимљиву прошлост и веома смо срећни што можемо да дођемо овде и непосредно се упознамо са вашом историјом и културом”, наводи Џеки Ванг из Шангаја.

Никол Луо каже да су били на многим местима, а да су први пут у Србији и једној бањи. “Допада нам се све овде и пренећемо најлепше утиске о Врњачкој бањи нашим пријатељима и осталим туристичким агенцијама. Надам се да ће много Кинеза посетити вашу земљу”, истиче Никол.

Агенција која сарађује са кинеским туроператерима ове године је довела 500 група из Кине што је око 11.000 посетилаца.

“У овој години смо остварили изузетно велики број група кинеских туриста које смо водили на балканску туру. Сада желимо да се проширимо на Бању. Наши домаћини овде у Врњачкој Бањи су учинили све да се наши гости из Кине осећају добро”, наглашава Ђурђица Винчић Томић, из Балкан инфинитија.

Иван Трифуновић, директор Туристичке организације Врњачка Бања каже да је први корак направљен. “Организатори путовања су ту. За пар дана очекујемо још једну групу из Шангаја тако да очекујемо да се користе линије које су директно отворене ка кинеским градовима и да полако крећемо у освајање тог тржишта”, истиче Трифуновић.

Врњачка Бања располаже са 14 хотела високе категорије и 5.000 постеља. Као велики туристички центар заслужује да се нађе на балканским турама и искористи потенцијале кинеског тржишта.

Кандидати Српске листе (СЛ) су на локалним изборима 12. октобра победили у свих 10 општина са српском већином на КиМ, а конститутивне седнице скупштина девет општина одржане су 5. децембра, док ће конститутивна седница Општине Клокот, где је кандидат Српске листе за градоначелника победио у другом кругу, бити накнадно заказана.

Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати, након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен надлежном тужиоцу.

Ухапшен возач који је усмртио мопедисту код Бруса.

Како је рекао, свакога дана око 3.800 радника ангажовано је на пословима изградње ЕXПО комплекса, Националног фудбалског стадиона, 1.500 станова и на изградњи линијске инфраструктуре.

Нагласио је да радови теку у складу са роковима и плановима и да се на градилишту увелико могу видети обриси будућег комплекса.

"До почетка Експо изложбе остало је око годину и по дана, због чега ће 2026. година бити 'ударна' када је у питању изградња објеката на највећем градилишту у овом делу Европе. Већ је почело постављање кровова на неким халама, а до краја следеће године предаћемо кључеве павиљона земљама учесницама, како би припремале своје представљање на Експо. До тада ће бити завршен и стамбени комплекс у који ће бити смештени званични учесници изложбе", навео је Мали.

Такође, циљ је, како каже, да до краја 2026. године буде завршена такозвана Зона Б на Експо градилишту где ће се налазити Форум, Национални павиљон, као и тематски павиљони "Моћ игре", "Играјмо заједно", "Играј за напредак", "Спорт за све".

"Поносни смо што ћемо бити домаћини највећег догађаја на планети 2027. године, што ћемо имати рекордан број земаља учесница на једној специјализованој изложби и што ћемо нашу Србију, целом свету, представити у најлепшем светлу", навео је Мали.

Први напад био је усмерен на вртић, а накнадни напади на медицинске раднике који су превозили преживеле у болницу.

Број жртава није одмах био познат, делимично и због прекида комуникације, преноси АП.

Директор СЗО Тедрос Гебрејесус рекао је да организација ''осуђује бесмислене нападе на цивиле и здравствене установе и поново позива на прекид насиља и повећан приступ хуманитарној помоћи, укључујући здравствену помоћ''.

Суданска лекарска мрежа и адвокати за хитне случајеве, групе које прате насиље над цивилима у тој земљи, за нападе су окривиле паравојне организације "Снаге брзе подршке", познате и као РСФ.

У сукобима РСФ-а и суданске војске у последње две године убијено је више од 40.000 људи, а више од 12 милиона људи је расељено.

Сукоби су сада најчешћи у региону Кордофан који је богат нафтом.

Испред Градске управе представљено је специјализовано возило донирано ЈKП “Градска чистоћа“ кроз пројекат који је подржала Европска унија. 

Током дана, Фон Бекерат ће се састати са представницима Бошњачког националног већа и Националног савета горанске националне мањине, као и са локалним организацијама цивилног друштва, на радном ручку посвећеном актуелним програмима и приоритетима подршке Европске уније, а планиран је и обилазак музеја.

Другог дана посете, амбасадор ће обићи Школу за дизајн текстила и коже, где ће ученици представити моделе израђене од рециклираног текстила, као пример одрживих и иновативних пракси. Ова посета представља наставак интензивне сарадње Европске уније и Новог Пазара у областима образовања, културе, инфраструктуре и инклузивног локалног развоја.

"То је стварно златно за неког ко је тек, односно скоро започео каријеру У Пироту. Врло изазовно, али самим тим мислим де ће се исплатити како будемо играли. Већ сам презадовољан како публика реагуује", наводи Лука Јовановић Џивџановски, глумац.

Глумица Александра Стојановић каже да је било тешко. И додаје: „Али и велики изазов да се игра неколико ликова на сцени. Мени је лакши задатак запао зато што читам наративе и играм Раду која је у представи жена која чита роман и прави филм у својој глави."

Премијера комада "Нада" поново је доказала да не постоје мала и велика позоришта и мале и велике сцене.

"Имамо само марљивог рада. Представа која је добра она ће наћи пут до публике”, истиче Лука.

Александра додаје: „Аплауз нам је стварно огромна награда и велико је задовољство што смо одиграли вечерас и што ћемо даље, надам се играти још".

Адаптација и режија "Наде", вишеслојне приче о љубави, била је велики професионални изазов за Стефана Гајића.

„Мислим да никада није било боље време да се ради „Нада" зато што говори о љубави у време највеће нетрпељивости. Има ту свега, али опет љубав - најлепша сила на свету, која постоји. Без ње нема поенту ништа радити на овом свету. Она је главни покретач", наглашава редитељ Стефан Гајић.

"Нада" је публици донела љубав, ведрину, оптимизам и веру у људе. Довољно за велики аплауз ансамблу пиротског позоришта.

Александра Станишић, атеље "Станишић" Сомбор, каже: "Моћи ће да прочита причу о нашој породици, о породичној традицији, о начину израде витража, моћи ће да виде оригиналне скице из 1930-их година. Моћи ће да види и начин из којих се саставља витраж. Моћи ће да види уживо неке минијатуре витража јер мало људи има прилику да им приђе, да их опипа, пошто стоје обично на неким висинама у црквама. Тако да мислим да је ово јединствена прилика где ће моћи да се види све на једном месту и схвати како се ради витраж."

Аутори изложбе успели су да систематизују све Станишиће који су радили од 1898. године, када су се бавили продајом рамова, чаша, порцеланских и стаклених предмета, па до данас када се негује уметност стварања витража.

Чедомир Јаничић, један од аутора изложбе, додаје: "Веома инспиративно, будући да је ово једна поприлично неистражена тема, и витраж и породични бизнис. Мноштво тема које су покренуте овим пројектом, тако да на више нивоа смо функционисали све време и могу рећи да је то било једно предивно путовање."

Давид Фирањ, директор Градског музеја, Сомбор, објашњава: "Изложба на којој смо посвећено радили дуже од годину дана. У тој изложби су наши кустоси, укључили смо два одељења, тако да је изложба добила интердисциплинарни карактер. Пре нешто дуже од годину дана дошао сам на идеју да реализујем ову изложбу јер реч је о изузетно значајној, и сомборској, али истовремено и светској причи".

Изложба "Атеље Станишић - од заната до уметности и натраг" у Градском музеју Сомбор, биће отворена за посетиоце до краја јанура наредне године.

"Поновио сам да текући изазови захтевају пуну пажњу свих институција и одговорних појединаца, од којих очекујем максималне напоре у ублажавању последица санкција. Истакао сам значај брзих и благовремених интервенција државе и координисаног одговора на текуће изазове", навео је председник.

Додао је да је посебно нагласио колико је важно да грађани буду редовно информисани и да не брину, јер су предузети сви нужни кораци како би се одржао рад најважнијих система снабдевања гасом и нафтним дериватима.

"Подршка грађана и одговорно понашање сваког од нас од пресудног су значаја за проналажење одрживог решења које ће гарантовати даљу стабилност у снабдевању кључним енергентима", поручио је Вучић.

Владимир Хлавац, из Kисача, каже: "Дупло више него што сејем пшенице. Ја мислим да у последњих двадесет година толико пшенице у Kисачу није било као ове јесени што је посејано."

Уз кишу која је са просечно 50 литара по квадратном метру поправила стање влаге у земљишту, ницање је било уједначено, а пад температуре је дошао у прави час.

Аца Летић, пољопривредник из Ченеја, додаје: "Мислили смо да ћемо прскати од цикада, ево сад је време, пала је температура на неких пет, шест степени дневна, тако да смо избегли то једно прскање."

Одавно је позната пракса да се тражи уштеда у производњи пшенице. Смањује се употреба минералног ђубрива у јесен, штеди се на семену и користи меркантилно па се ту прође четири пута јефтиније. Уз таква улагања принос само покрива трошкове.

Зоран Савић, пољопривредник из Мартинаца, објашњава: "На том неком приносу од пет до пет и по тона смо "живи". Све испод тога се не исплати. Пшеница је за мој појам изузетно захтевна производња. Отприлике девет пута уђемо у једну парцелу док је не скинемо."

Цена пшенице на берзи је тренутно 20 динара и 60 пара за килограм, око динар мање него у августу. Ни овај податак није утицао на ратаре да размишљају другачије о сетви пшенице.

Југослав Лазић, агроном ЗЗ "Вељко Лукић Kурјак" Лукићево, објашњава: "Људи се опредељују, под знацима навода, за нешто сигурније, за нешто са мање прихода и свега како не би већ били у губитку. Сада се већ гледа да је што мањи губитак, а не што већа добит, што је можда апсурдно али је реално последњих пар година."

Избегавање суше је први разлог што има више пшенице. Проблем ће бити ако јула наредне године уз нову пшеницу остану прелазне залихе. Ове године је произведено око 3,7 милиона тона, око милион и по тона је довољно за домаће потребе, остало се може извозити, али је тренутно глобално тржиште засићено.

Министарка је истакла да грађани не треба да сумњају у то да ће држава учинити све да очува стабилност снабдевања и енергетску стабилност.

"Одржали смо састанак овде у Председништву Србије са председником Вучићем и са премијером, са министрима у Влади, директорима предузећа, разговарали смо о ситуацији у нафтном сектору, она је све сложенија. Обавештавали смо јавност, никада ништа нисмо крили и тако ћемо се понашати и убудуће. У финансијском сектору свесни смо да људи осећају проблеме, то нам је јасно. Такође, велики број правних лица је већ или прешао на новог снабдевача или тражи алтернативу, то нам је такође веома јасно", рекла је Ђедовић Хандановићева.

Она је истакла да грађани не треба да имају сумње у то да ће држава учинити све да очува стабилност снабдевања и енергетску стабилност и да се држава и до сада тако понашала.

"Да подсетим грађане да је 60. дан откад су санкције ступиле на снагу, откад није било дотока сирове нафте за панчевачку рафинерију, и да тржиште то није осетило, да грађани то нису осетили и заиста то је велика победа државе у смислу да смо се добро спремили, али и да грађани имају поверење у своју државу. Хвала вам, драги грађани, на томе. Наставите да се тако понашате, јер заиста можете бити уверени да држава чини све, да су све институције ангажоване, да смо сви ангажовани, да ћемо наставити тако да се понашамо да бисмо очували безбедност снабдевања", рекла је министарка.

"Мазута имамо довољно за целу грејну сезону"

Министарка Ђедовић Хандановић изјавила је да Србија има довољно мазута за целу грејну сезону и поручила грађанима да не брину и да имају поверења у државу.

Она је рекла да је држава у сталној комуникацији са свим учесницима на тржишту, како домаћим, тако и страним компанијама, које су, како каже, већ значајно увећале свој увоз, али које су спремне да пусте део обавезних робних резерви нафтних деривата на тржиште како бисмо повећали снабдевеност и да бисмо омогућили да снабдевеност буде што равномернија.

"Оно што такође грађани треба да знају је да смо ми све учинили што су руски партнери од нас тражили, да смо се сложили да разговарају са ким желе да би продали свој удео, да смо то одобрили, то је била одлука државе, све што су они од нас тражили смо учинили. Међутим, не треба да заборавимо да су ове санкције уведене од стране Сједињених Држава, да су Американци ти који су ове санкције увели и да смо ми као мала земља која само жели да води своју неутралну политику", истакла је Ђедовић Хандановићева.

"Ако буде требало, држава ће донети и одређене тешке одлуке"

Навела је да ће држава, ако буде требало, донети и одређене тешке одлуке да би заштитила енергетску сигурност и безбедност Србије, јер, како је нагласила, грађани не смеју да пате због несугласица великих сила.

"Није било никаквих поремећаја на тржишту, није било никаквих повећања потрошње у том смислу због свих ових отежавајућих околности и сигурна сам да ће грађани наставити да верују у своју државу, јер ћемо ми решења наћи. Као што сам рекла, сви су ангажовани. Као што видите, имамо редовне састанке, оперативне састанке, веома детаљне састанке где разговарамо о свему, које води председник Србије, премијер Србије, где смо сви укључени и где разрађујемо све до последњег детаља", рекла је Ђедовић Хандановићева.

„Наравно, то је велики подстрек и подстицај за будућа времена, да радимо боље, посвећеније и да будемо све бољи и бољи", истиче Драган Кршанин, директор „Техномаркета", награда за пословног лидера Србије.

„Највећи успех једног привредника је да постоји 40 година. А успех је и да направим различитих осам фирми, које ја имам", наглашава Јовица Божић - „Божић и синови", добитник јубиларне награде за 40 година рада.

Награда за допринос у развоју пољопривреде и прехрамбене производње добила је АД Хајдучица из Хајдучице, у области индустрије истакло се предузеће ДМ Монт 2010 из Качарева, а у домену услуга награђен је Техношпед ДОО Панчево. Пословни лидер региона је Дејан Степанић из Панчева. Другој седници Парламента привредника присуствовали су представници фирми које су већ деценијама присутне на тржишту, а између осталог чули су се и њихови пословни планови.

Драган Кршанин, директор „Техномаркета", добитник награде за пословног лидера Србије каже да планова увек има за неке нове инвестиције. „То је нови погон за пластификацију, обнављање нашег машинског парка, опреме", истиче он.

„Дижемо ново постројење, јер се ја бавим стратегијом. Радићемо девулканизацију гума, па једну нову фабрику подижемо са холандским партнерима. Тако да је наш циљ да инвестирамо", наводи Јовица Божић.

Регионална привредна комора Панчево додељује годишње награде, како би поспешила пословање и великих и малих предузећа.

„Оне су подстицај за привреднике да је неко пратио њихов рад, да је приметио да они напредују из године у годину и да заузимају све значајније место у привредној карти нашег региона. Али, има и фирми које су од значаја за Републику Србију и значајним делом учествују у стварању бруто домаћег производа. Такође, и у извозу наше земље", објашњава Марко Ћулибрк, директор Регионалне привредне коморе Панчево.

За подстицај развоја малих предузећа Привредна комора помаже приликом сарадње са банкама и додељивања кредита.

Ту су и угледни хирург из Лепосавића др Звонко Радосављевић, Слађана Рашић, председница Уније жена Српске листе, др Тања Вујовић, деканка Економског факултета, Мирјана Димитријевић, директорка Дома здравља у Грачаници, продеканка на Техничком факултету др Ружица Божовић, продекан за наставу на Економском факултету др Срђан Милосављевић...

Централна изборна комисија првобитно није одобрила учешће Српској листи на ванредним парламентарним изборима, будући да су за сертификацију странке гласала само два члана ЦИК-а, док су два била против, а пет уздржаних.

Због тога се Српска листа жалила изборном панелу за жалбе и представке, који је жалбу усвојио, чиме су се створили услови да странка учествује у изборном процесу.

Ванредни парламентарни избори на Косову и Метохији одржаће се 28. децембра.

"Са великим повећањем водостаја Лима сваке године добијемо поклон из правца Црне Горе, односно огромну количину смећа. Тако да нам све ово дође из правца пет црногорских општина, која ниједна нема санитарну депонију. Ево ми на пример вадимо свакојаке ствари. Ово је кутија од ручне бомбе, међутим срећа, празна је. А иначе, дешава се, вадили смо, лакше ћемо објаснити шта нисмо вадили, него шта јесмо све извадили", рекао нам је Синиша Лаковић, председник еколошког удружења "Јастреб" из Прибоја.

Туђа немарност угрожава животну средину, али и уноси немир и стрепњу породицама оних, који су због љубави према природи посвећени уклањању смећа током целе године.

"А и не знају где смо. Навикли смо на све ово. Нема неког ризика, једино ако се не заразимо овде", каже Владимир Перлић из еколошког удружења "Јастреб" у Прибоју.

"Овде је јуче Лаковић то нешто процењивао. Ја мислим да је јуче отишло око петнаестак камиона укупно. И данас је толико. Сад колико је то, по седам кубика, десет, колико се већ накупи овога, веруј ми да не знам. Штити Дрину, сад тренутно одавде из правца Црне Горе с Лима смеће не иде више у Дрину, већ се све задржава овде на овој и на овој другој доле ланчаници. А њима смеће долази из правца Црне Горе опет из Фоче, Чајнича, Босне заправо", истиче Синиша Поповић - еколошко удружење "Јастреб" Прибој.

Градска топлана искористиће дрвну масу, док остало смеће, попут угинулих животиња еколози морају да депонују на законски предвиђен начин.

"Вадили смо чак и надгробне споменике, са типично бјелопољским презименима. Просто код нас нема таквих презимена. А многе разне ствари смо вадили - бранике са комплет таблицом црногорских општина", истиче Синиша Лаковић, председник еколошког удружења "Јастреб" Прибој.

Неодговорност још увек није санкционисана. Док то изискује међународну координацију, јер су у питању друге државе, за туђе смеће граница није баријера. Једино га зауставе ланчанице. Без пожртвованих еколога, који кажу да имају помоћ од надлежног министарства и угрожених општина, комшијско смеће угрозило би еко систем језера, али и здравље људи у том крају.