Према пријави по којој је полиција изашла на лице места, њима је двадесетак лица која су држала металне штангле и дрвене мотке, упутило увреде, а потом и претње по живот, саопштио је МУП.

Претходно је та група лица, према пријави, својим возилима запречила пут возилу у којем су се налазили оштећени.

Полиција је одмах обавестила Основно јавно тужилаштво у Врбасу, које је догађај квалификовало као кривично дело угрожавање сигурности и наложило полицији предузимање мера и радњи из своје надлежности, као и рад на утврђивању да ли је било употребе ватреног оружја. 

Полицијски службеници Полицијске управе у Сомбору, у сарадњи са надлежним тужилаштвом, настављају даљи рад на идентификацији особа и утврђивању свих чињеница и околности овог догађаја, наведено је у саопштењу. 

Експо 2027. биће одржан од 15. маја до 15. августа 2027. године, а главна тема је "Играј за човечанство – спорт и музика за све". Како је наведено, у питању је специјализована изложба која је посвећена јасно дефинисаној теми и одржава се између две светске изложбе.

"За разлику од њих, специјализоване изложбе су просторно ограничене, тако да изложбени простор обухвата највише 25 хектара. Током три месеца Београд би требало да постане међународно место сусрета културе, спорта, технологије и економије, истиче се у чланку. За Владу Србије је Експо централни пројекат модернизације, а само изградња комплекса кошта око 1,2 до 1,5 милијарди евра, док ће додатне милијарде бити уложене у обнову земље", истиче се у текссту Велтвохеа.

Око простора у Сурчину, како је наведено, настаје "ново градско насеље са сајамским халама, конгресним центрима, хотелима и рекреативним површинама, које ће и после изложбе Експо 2027 служити као сајамско и стамбено подручје".

"Паралелно се развија инфраструктура – нови брзи путеви, проширење Аеродрома 'Никола Тесла', модернизација железничке мреже, национални стадион са 52.000 места и први метро у Београду", пише у тексту.

Велтвохе наводи да је један од кључних људи овог пројекта потпредседник Владе Србије и министар финансија Синиша Мали.

"То је скок у будућност – 17,8 милијарди евра у 323 пројекта широм Србије. Путеви, железнице, школе, болнице, вртићи, енергетика, пољопривреда и вештачка интелигенција. Улажемо широм земље, унапређујемо инфраструктуру, подижемо квалитет живота и чинимо Експо највећом развојном шансом за целу земљу и регион", каже Мали.

Поручује да ће "Експо 2027" бити највећи догађај у историји Србије од кога ће сваки грађанин земље осетити корист.

"Најважније је наслеђе – након изложбе Експо развој се наставља. То је основа за убрзани раст од 2028. године – кроз боље односе са другим државама, позитиван имиџ и нови економски замах", напомиње Мали.

Лист наводи да су очекивања велика и да су пројекције да ће изложбу посетити три до четири милиона људи, а да ће се више од 100 држава представити у сопственим павиљонима. У време геополитичких тензија, посматрачи виде и дипломатске могућности.

Како наводи Велтвохе, Србија жели да искористи своју традиционалну спољнополитичку улогу моста између Истока и Запада.

"Овај став, обликован историјом Балкана и сложеним међународним односима, треба да земљу представи као неутралног домаћина. Ван организација попут УН или НАТО, разговори би могли да се воде у неформалној атмосфери", наглашава се у чланку.

Велтвохе подсећа да ова улога има другу традицију, што доказује и посета Палати Србија, некадашњој Палати Југославије.

"Зграда је замишљена као централно место за државне пријеме и међународне конференције - архитектонска визит карта државе која је желела да посредује између Истока и Запада", речено је у чланку.

Напомиње се да су се у Београду у 1961. састали лидери Покрета несврстаних, међу којиима су били Јосип Броз Тито, египатски председник Гамал Абдел Насер и индијски премијер Џавахарлал Нехру.

"Палата и данас служи за државне посете, а председник Александар Вучић је редовно користи за сусрете са страним гостима", наводи се у чланку.

Србија такође жели да се економски позиционира преко изложбе Експо 2027 и тако подстакне свој привредни раст.

"Следеће године планирамо раст БДП од пет одсто, а након тога за 4,5 до пет одсто. Зато смо представили Србија 2030 и Србија 2035 као визију након Експа. Изложба је важна прекретница, али само корак ка дугорочном, одрживом расту", истиче Мали у разговору за Велтвохе.

Министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић изјавила је да је за ове потребе држава у буџету обезбедила додатних 950 милиона динара.

"На овај начин штитимо најугроженије и најсиромашније породице. Услед раста минималних зарада, у претходном периоду неке породице су губиле право на ову врсту помоћи. Управо из тог разлога кориговали смо цензус за остваривање права на дечји додатак, како би он био доступнији, односно како би обухватио и укључио више корисника", рекла је Жарић Ковачевић. 

Навела је да је на дечји додатак, као меру државе којом се подржавају породице и деца, прошле године утрошено 18,3 одсто укупних издвајања у смислу Закона о финансијској подршци породици са децом.

Право на дечји додатак може да се оствари ако укупан месечни приход породице, остварен у три месеца који претходе месецу у коме је поднет захтев, по члану породице не прелази цензус од 18.000,00 динара. 

За поједине категорије породица овај цензус је увећан за 20 одсто, односно 30 одсто и износи 21.600,00 динара, односно 23.400,00 динара.

Основни износ дечијег додатка за дете за које је остварено право износи 4.415,83 динара, а по различитим основама може бити увећан највише до 80 одсто.  Износи дечјег додатка усклађују се два пута годишње, 1. јануара и 1. јула, са кретањем индекса потрошачких цена на територији Републике Србије у претходних шест месеци, а на основу података републичког органа надлежног за послове статистике.

Закон је подржало 417 посланика, 154 су била против, а 71 се уздржао, уз више додатних заштитних мера, преноси Ројтерс.

Парламент је расправљао о предлозима за укидање увозних царина ЕУ на америчку индустријску робу и побољшање приступа америчким пољопривредним производима, што је кључни део споразума, као и о наставку нултих царина на америчке јастоге, што је првобитно договорено са Трампом 2020. године.

Данашње гласање није крај процеса. Представници парламента и влада ЕУ ће преговарати о коначним текстовима пре завршног одобрења, које се не очекује пре априла или маја.

Трговински споразум САД и ЕУ постингут је прошле године и укључује царину од 15 одсто на робу која из Уније улази у САД, као и значајне европске инвестиције и куповину америчке енергије и војне опреме.

"Меморијални центар је оно што смо обећали нашем народу и свим нашим грађанима пре неколико година. Моја молба је да видимо са ресорним министарствима и такође са научним институтима како можемо да убрзамо овај процес, да се распишу јавни тендери", рекла је Брнабићева.

Како је навела, меморијални центри би, поред културе сећања на злочине у Независној држави Хрватској, имали и образовну улогу за млађе генерације.

"Ту иницијативу су прво покренули председник Србије Александар Вучић и председник Додик. Доста смо о њој говорили, али никако да предузмемо конкретне кораке, те је можда право место за тако нешто управо рад овог Парламентарног форума", рекла је Брнабићева и подсетила да се ове године навршава 85 година од усташких злочина над српским народом.

Истакла је да је важно да Парламентарни форум што чешће заседа, како би кроз сталне разговоре подржао представнике власти и у Србији и у Републици Српској.

"Важно је да парламентарни форум постоји, да што чешће заседа и да неким конкретним иницијативама, али и сталним разговором и дијалогом, ми подржимо све оно што ради председник Александар Вучић, раније наравно председници Милорад Додик и Жељка Цвијановић и сада председник Каран, али наравно и наше извршне власти, односно наше две владе", навела је Брнабићева.

Указала је да повезивање два парламента представља један од највиших облика билатералне сарадње.

"Постоје неке ствари које извршна власт не може да уради, могу их урадити само парламентарци. Тако да је у том смислу овај Парламентарни форум, који је настао у септембру 2023. године као идеја, а заживео првом конститутивном седницом која је одржана у Бањалуци 2. јула 2024, додатно је унапредио специјални однос између Србије и Републике Српске", рекла је Брнабићева.

Подсетила је да је претходни форум одржан у Бањалуци 17. и 18. септембра прошле  године.

"Прошла година је била прилично турбулентна у самој Босни и Херцеговини, због чега смо ми на трећем састанку Парламентарног форума Република Србија-Република Српска посебно истакли значај поштовања Дејтонског мировног споразума, међусобног уважавања, мира и сарадње. На крају форума прошле године усвојена је заједничка изјава којом је потврђена посвећеност очувању мира и стабилности, поштовању међународног права и даљем унапређењу сарадње између Србије и  Српске", истакла је председница Скупштине Србије.

Указала је да су тешка времена пред нама и да она захтевају још боље и ближе односе.

"Наш народ у Републици Српској увек може да рачуна на помоћ и подршку Србије, а ова тешка времена ће нас само још више зближити", рекла је Брнабићева.

Председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић рекао је да Србија никада више није бринула о свом народу ван својих граница и да би круна те бриге била изградња меморијалног центра у Доњој Градини, али и у Београду.

"Доња Градина је место највећег страдања Срба, место где су постојали дечји логори, једино такво место у Европи, а вероватно и у свету", навео је Стевандић.

То би, како истиче, показало да наши историјски сатови увек показују исто време.

"Надам се да смо ми генерација која ће завршити један велики дуг према свим нашим побијеним и покланим прецима, али и да ћемо у отуђеном времену дигиталних платформи сачувати сећања на те жртве", истакао је Стевандић.

Изразио је захвалност председници Народне скупштине Србије на сарадњи.

"Срећемо се ми и на међународним форумима, али је најлепше кад се сретнемо у Бањалуци и Београду", истакао је председник Народне скупштине Републике Српске.

Парламентарни форум Србија-Република Српска заседа два пута годишње, а чини га 11 посланика из Србије и исто толико из Републике Српске. Задатак форума је, између осталог, упућивање његових аката, закључака и предлога скупштинама Србије и Републике Српске, као и комуникација са међународним организацијама.

Представник синдиката радника Дарко Лукић рекао је да је прихваћен предлог надлежних и градоначелника, да се запосленима исплаћују стимулације, зависно од радног места у висини од пет до 15 хиљада динара.

У тој установи, око 60 одсто запослених ради за минималну зараду.

Марија Мартиновић, директорка ЈКП "Стари град" Шабац изјавила је да је договор постигнут на обострано задовољство.

"Јавно комунално предузеће Стари град Шабац од данас, 26. марта, почиње са радом и пружањем услуга у пуном капацитету. Наш град Шабац ће ускоро бити чист и уредан, као што је то било и до сада, а захваљујући нашим колегама, и њиховом пожртвованом раду" , рекла је Мартиновић.

Није било резултата, Данка није нађена, а четвртог априла саопштено је да је убијена. Ухапшени су осумњичени Дејан Драгијевић и Срђан Јанковић запослени у ЈКП Водовод Бор. Њима се ставља на терет да су 26. марта аутомобилом ударили и убили двогодишњу Данку, а потом њено тело бацили на депонију.

Осумњичени су најпре признали извршење кривичног дела и након тога ВЈТ у Зајечару покренуло је истрагу. У међувремену брат Дејана Драгијевића, за кога се сумњало да је помагао после извршења кривичног дела, преминуо је у полицијској управи у Бору. Отац Дејана Драгијевића терети се за помоћ извршиоцу после извршења кривичног дела и за непријављивање кривичног дела.

У опсежну десетодневну потрагу за девојчицом били су укључени специјалистички тимови за спасавање из рушевина Сектора за ванредне ситуације и Министарства унутрашњих послова. Коришћена су сва расположива техничка средства, дронови, хеликоптери, пси трагачи.

Прегледано је 200 кућа, исто толико станова, више од 400 возила, прегледано 10 камера, полиграфски тестирано 15 особа, и лоцирано на дан нестанка 42.000 телефона на базној станици у Бору. У истрагу је био укључен и Интерпол.

Нажалост тело девојчице још увек није пронађено, а ВЈТ у Зајечару подигло је оптужницу против двојице осумњичених Дејана Драгијевића и Срђана Јанковића за тешко убиство у саизврилаштву  и против Радослава Драгијевића за помагање после извршеног кривичног дела и непријављивање кривичног дела којима је суд одредио притвор.

Поступак је враћен корак уназад после изјашњавања Апелационог суда у Нишу и Враћања оптужнице Вишем суду са примедбама, те је Виши суд размотреио примедбе и потврдио оптужницу на коју су браниоци  уложили жалбе. Сада се чека одлука Апелационог суда у Нишу о оптужници ВЈТ у Зајечару.

Кецмановићи су дужни да за претрпљене физичке болове исплате А. Б. милион динара, за претрпљен страх 1,5 милиона динара и за претрпљене душевне болове због наружености 100.000 динара. Поред ове пресуде на одлучивање у другостепени суд су послате још четири.

Пресудом првостепеног суда Кецмановићи и Основна школа "Владислав Рибникар" су обавезани да плате тужиоцу Ј. Д, рањеном дечаку, на име нематеријалне штете исплате укупно 3,1 милиона динара због претрпљеног физичког и психичког бола.

Рањеној наставници историје Татјани Стевановић, Кецмановићи су обавезани да солидарно исплате 6,9 милиона динара због физичких болова, страха и душевних болова, као и због умањења животне активности. Данету Дукићу, Биљани Пауновић и малолетнима Д. Д. и М. Д, чија је ћерка, односно сестра убијена у школи, Кецмановићи и школа су првостепеном пресудом обавезани да плате укупно 46.884.000 динара.

По тужби коју је поднело 27 чланова породице убијених у школи, Кецмановићи и школа су обавезани да плате укупно 352.100.000 динара, од чега 309.000.000 динара за претрпљене душевне болове услед смрти блиског лица, а 43.100.000 динара за претрпљен страх.

На све ове пресуде су изјављене жалбе и о њима ће одлучивати Апелациони суд који ће саопштити своје одлуке писаним путем.

Против Кецмановића је у току поновљени кривични поступак у којем се обоје терете за кривично дело занемаривање и злостављање малолетног лица, а Владимир Кецмановић и за кривично дело тешко дело против опште сигурности.

Апелациони суд је укинуо првостепену пресуду којом су они били осуђени на вишегодишње казне затвора и наложио првостепеном суду да понови суђење. Малолетник К. К. није кривично одговоран јер у тренутку извршења кривичног дела није имао навршених 14 година.

Додао је и да ће са првом дамом Меланијом угостити председника Сија и његову супругу у узвратној посети Вашингтону, касније ове године.

Трамп је првобитно требало да путује у Пекинг следеће недеље, а портпаролка Беле куће Kеролајн Левит потврдила је нови датум посете и навела да је кинески председник разумео и прихватио одлагање путовања.

Kинеска страна званично није потврдила датуме, али је портпарол Министарства спољних послова Лин Ђијан рекао да "обе стране одржавају комуникацију у вези са посетом председника Трампа Kини" и да дипломатија на нивоу лидера "игра незаменљиву стратешку улогу у билатералним односима".

Ово ће бити прва посета Kини једног америчког председника у скоро 10 година. Последњи пут је амерички председник посетио Кину у новембру 2017. године, током Трамповог првог мандата.

Трамп и Си су се последњи пут састали прошлог октобра у Јужној Kореји, на маргинама самита Азијско-пацифичког савеза.

Односи између две земље дуго су оптерећени болним тачкама, од трговинских напетости до технолошке конкуренције и геополитичких тензија. Трампова посета ће се пажљиво пратити због било каквих знакова смиривања тензија.

Kинески медији су, пре посете, охрабривали америчке званичнике на међусобну комуникацију, док је лист Глобал тајмс навео да дуготрајно одсуство америчког председника у Kини представља "абнормалну ситуацију" и да сарадња обе земље доноси користи, док конфронтација наноси штету.

Код места Стајићево, сударили су се аутомобил марке "бе-ем-ве" и камион.

Возач аутомобила, мушкарац стар 28 година, погинуо је на лицу места.

Према изјавама очевидаца, возач црног бе-ем-веа панчавачке регистрације, обилазећи колону возила из правца Београда ка Зрењанину, директно је ударио у камион из Уба, који је превозио туцаник.

Возач камиона је, према њиховим речима, покушао да избегне судар скретањем у страну са пута, али аутомобил који је обилазио колону возила и кретао се великом брзином изазвао је чеони судар.

Саобраћај на тој деоници је обустављен због вршења увиђаја.

Професор Факултета политичких наука у Београду Бојан Вранић каже да су карактеристике предстојећих локалних избора "подигнута лествица" и очекивања.

"У политичком смислу, живимо последице 2025. године. На неки начин, ово је повратак у стање пре или санирање штете. Подигнута су очекивања Српске напредне странке. Она се, суштински, није понашала другачије. Заборављамо да СНС увек води тоталну кампању. Ако се бавите политиком, улажете све своје ресурсе. СНС у томе некада и претера, али је то подигло пажњу", истиче Вранић.

Наводи да, с друге стране, студентска и опозициона листа у јавности нису перципирале предстојеће изборе као прекретницу.

"Прошли пут, 2022. године, тадашња главна опозициона коалиција је у тим локалним самоуправама освојила око девет или 10 одсто гласова. Мислим да је сада било шта изнад 10 процената, уз повећану излазност, за опозицију реалан успех", наглашава професор Факултета политичких наука.

Изборни колач

Новинар Филип Родић објашњава да су улози дефинитивно подигнути јер на изборима може да гласа 300.000 људи, а атмосфера у друштву је дуго била ванредна.

"Ако упоредимо предстојеће изборе са претходна три циклуса на локалном нивоу, ентузијазам је мањи. Ако опозиција добије један мали део изборног колача, то ће бити велики успех. Видимо пораз СНС-а ако се са 70 или 60 одсто спусти на око 50, што је у нормалним околностима озбиљна победа – то говори о снази владајуће партије, али и о слабости опозиције", указује Родић.

Сматра да на стање ствари указује чињеница да је председник Србије Александар Вучић пре месец и по дана говорио о победи у седам општина.

"Сада је већ уверен у апсолутну победу од 10-0", тврди Родић.

Локални избори – национални преглед

Вранић у предизборној кампањи види две стратегије – централизовану трку СНС-а уз традиционално вођење политике и алтернативну потпуну децентрализовану кампању са листа чији су носиоци познати на локалу и могу ефектно да се баве локалним проблемима.

"Као питање остаје да ли су бирачима заиста битни локални проблеми у оној мери у којој се то у медијима представља. Мана децентрализоване кампање је одсуство јединственог одговора, али опозиција и студенти у већини општина сарађују", подвлачи Вранић.

Родић оцењује да је и за власт и за опозицију битно да остваре што је могуће боље резултате, како би се борили за мандате на локалу, али и правили политичку енергију пред републичке изборе.

"На претходним локалним изборима у Косјерићу, Зајечару, Мионици, Неготину и Сечњу видели смо већу изласност, али ми се чини да је ентузијазам сада опао и да се власт управо толико бори да би ентузијазам још оборила пред предстојеће парламентарне изборе – када год они били", уверен је Родић.

Предикције

Вранић каже да ентузијазам можда јесте опао, али да се бирачко опредељење није променило.

"Верујем да су се обе стране умориле. СНС се ослања на снажну страначку машинерију и морате да пронађете начин како би та машина била константно подмазана. Мислим да ентузијазам опада код свих нас, грађана, јер се ствари не мењају. За СНС, ови избори јесу лакмус папир – ово треба прескочити да би се добила нова енергија. Опозиција је према томе неутрална, а студенти кажу: 'Ништа није готово, тек почиње'", констатује професор ФПН-а.

Родић истиче да је за студентско-опозициони блок успех ако у укупном броју гласова буду изнад 30 одсто.

"За СНС је и 50 одсто плус један глас довољно да има ефективну власт у свим тим општинама. Уморни су и бирачи СНС-а и ови са друге стране, види се то у константном паду броја учесника на протестима и броја разних политичких манифестација. Чини ми се да СНС троши последње атоме снаге за консолидацију своје базе", закључује Родић.

Емисију у целости можете да погледате у видео-запису на почетку текста.

Ренато је описао драматичне тренутке са Дунава, наглашавајући да је све почело као сасвим обичан дан.

„Стандардна прича, брат и ја у чамцу, ловимо рибу и када смо завршили ја се вратио у колибу“, започиње своју причу Ренато. Како каже, након што је кренуо да обави свакодневне обавезе, стигао је позив који је променио ток дана.

„Зове ме Аца, мој другар из Палилуле из крими службе. Каже: ‘Брате мој, где си?’ Ја одговарам: ‘Ево у колиби’. ‘Сад сам чуо на радио станици да је неко скочио’“, препричава Ренато.

Без оклевања, упутио се ка месту догађаја.

"Нешто навучем на себе, папуче и кломпе неке, и у чамац кроз ову хладну воду,“ каже Ренато Грбић.

Доласком на лице места, призор није био нимало једноставан. У води је уочио човека који се бори за живот. 

Приступио му је опрезно, свестан да би сваки погрешан покрет могао да погорша ситуацију. Међутим, ни извлачење из воде није било лако.

"Први пут ми се десило да не могу да извучем човека"

"Помислих да му приђем, само да га не пореметим, да га не ударим случајно чамцем. Ово ми се први пут десило да не могу да извучем човека“, каже алас.

У драматичним тренуцима борбе за живот, уследио је и неочекиван разговор.

Дављеник га је упитао да ли има породицу и децу. Док се Грбић борио да извуче човека из реке стигла је и речна полиција.

Заједничким напорима успели су да извуку човека из воде. Спасавање је завршено доласком Хитне помоћи, која га је превезна на ВМА. 

На питање како гледа на то што га многи сматрају херојем, алас Ренато Грбић одговорио је скромно.

"Ја то не гледам тако. Ја сам само један нормалан човек. Богу хвала на правом месту у право време“, рекао је алас са Дунава који је до сада спасио 35 живота.

Никола Чучиловић, заменик начелника Управе за технику, каже да се у конкретном случају може радити о кривичном делу неовлашћеног обављања одређене делатности.

"А могуће је да је у питању чак и превара, где се након достављања личних података може тражити нека уплата зарад трошкова обраде кредита, па да грађани у том смислу остану и без личних података и без новца. Ми свакако не саветујемо да се било какви правни послови закључују са неким компанијама, односно привредним друштвима која послују само путем друштвених мрежа", каже Чучиловић.

С развојем вештачке интелигенције, сајбер-криминалци све су креативнији. Све теже им се улази у траг. Ипак, охрабрује вест да су пре неколико дана откривене три особе које су обмањивале грађане преко инвестиционе платформе.

Ненад Богуновић из Службе за високотехнолошки криминал објашњава да су то понзи шеме, односно пирамидалне преваре.

"Где се уз помоћ туђих средстава или ваших средстава показује експоненцијални раст, лажни раст улагања, вама представљају да ваша инвестиција расте, а заправо је то фантомска шема која нема реално покриће. Последњих неколико година имамо више од хиљаду превара годишње и то причамо о преварама које су у милионском износу, а замислите колико је превара мањег нивоа", наводи Богуновић.

Стручњаци саветују - посебна картица за интернет плаћања и лимитиран дневни износ, то је начин да, ако и дође до преваре, губитак буде мањи.

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 26.3.2026. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

Чланство Србије у ЕУ подржава 39,8 одсто грађана, 33,8 одсто му се противи, док чак 26,4 одсто има неутралан став.

Када је реч о потенцијалном референдуму, резултати додатно осликавају сложену слику јавног мњења. У укупном узорку од 1.000 испитаника, 35,5 одсто би гласало за улазак у ЕУ, 27,5 одсто против, 22,4 одсто не зна како би гласало, док 14,7 одсто наводи да не би изашло на гласање.

Међу активним бирачима, којих је 85,3 одсто, подршка расте на 41,6 одсто, против је 32,4 одсто, али и даље четвртина остаје неодлучна - 26 одсто. Уколико се изузму они без јасног става, однос снага иде у корист присталица чланства: 56,4 одсто за, према 43,6 одсто против.

Шта ови подаци говоре о расположењу грађана, колико су неодлучни кључни за евентуални референдум и да ли Србија има јасну европску перспективу? 

Процес придруживања предуго траје

Марко Тодоровић из Центра за европске политике рекао је за РТС да не сматра да је друштво подељено по питању става о Европској унији, зато што има значајн број неопредељених, чак 25 одсто.

Због великог броја неодручних не можемо да претпоставимо како би изгледао евентуални референдум о чланству Србије у ЕУ, навео је Тодоровић.

Према његовим речима, многи су збуњени због предугог трајања процеса придруживања и све то утиче на став грађана. 

"Европска унија је стратешко опредељење, то је тешко да ће се променити", рекао је Тодоровић. Примећује да имамо готово све партије које се залажу за процес приступања, али и поврх тога та тема није толико заступљена у њиховим наративима.

Према истраживању, како је навео, на потенцијалном референдуму била би велика излазност, јер је само 15 посто испитаника рекло да не би изашло.

Сматра да би велики број неодлучних донео одлуку до евентуалног референдума и сигуран је да би била позитивна мобилизација у корист Европске уније.

Грађани свесни да ЕУ није надохват руке

Истовремено, очекивања грађана када је реч о временском оквиру приступања показују изражен скептицизам. Само 6,9 одсто верује да би Србија могла да постане чланица Европске уније пре 2030. године, 37,4 одсто очекује улазак у периоду између 2030. и 2040. године, готово четвртина - 23,9 одсто - сматра да Србија никада неће ући у ЕУ, док 21,9 одсто не зна да процени када би то могло да се догоди.

Тодоровић објашњава да податак о свега седам одсто грађана који верују да ће Србија ући у ЕУ до 2030. показује да су грађани свесни да ЕУ није надохват руке, а то показује и велики број оних који сматрају да се чланство никад неће десити.

Како је навео, ЕУ од почетка рата у Украјини покушава да убрза пријем одређених земаља, међу којима није Србија што указује да је замор од процеса приступања више у Београду него у Бриселу. Поставља питање зашто би очекивали од Брисела да разуме локални менталитет и истиче да би влада требало више да информише своје становништво. 

"Политичка воља је кључна", закључио је Тодоровић.

Епицентар земљотреса био је на Светој гори, на дубини од десет километара и удаљености од осам километара од Kареје, административног центра Свете горе.

Земљотрес је изазвао велику узнемиреност и штету у конацима, скитовима и келијама на Светој гори.

Kако преноси грчка телевизија ЕРТ, потрес се осетио и у Солуну.

Након првог потреса, који се догодио синоћ око 21 час по локалном времену, уследила су и три слабија.

Председник Хеленског удружења за земљотресе и падавине Ефтимиос Лекас рекао је да нема разлога за забринутост и панику, као и да се ситуација пажљиво прати.

Јокосука је лучки град на улазу у Токијски залив, који је седиште јапанске ратне морнарице али и америчке Седме флоте, која је одговорна за Пацифик.

Осим флоскула о томе како се обе земље залажу за очување регионалног мира и стабилности, јапански медији су пренели чињеницу да је главна тема разговора било потписивање реципрочног споразума који би омогућио да се војници, оружје и војна опрема обе земље слободно крећу, односно, транспортују на територији оне друге. 

Јапански министар пропратио је састанак са Писторијусом изјавом да су безбедност региона евроатлантика и индопацифика повезани - фраза коју су у оптицај пустили Вашингтон и НАТО пакт након отпочињања конфликта у Украјини и која се пре свега односи на зауздавање Русије (која се физички протеже од источне Европе до Тихог океана), али има велику вредност и у смислу војно-обавештајног опкољавања Народне Републике Кине (које се врши од раније). 

Спајање неспојивог?

Тај концепт о повезаности безбедности региона Индопацифика и евроатлантског простора је нешто што је режиму претходног америчког председника Џозефа Бајдена служило као идеја водиља у покушају да прошири НАТО пакт на Источну Азију, односно, Пацифик.

Први корак те глобалне интеграције америчких савезника након раније оствареног укључивања представника Јапана и Републике Кореје у НАТО самит  требало је да буде отварање канцеларија алијансе у Токију - план који је, јавили су светски медији, блокирао француски председник Емануел Макрон како се не би даље пореметили економски односи његове земље и ЕУ са Кином. 

И сам појам Индопацифик, односно, идеја да су безбедност и одбрана у два огромна океана, Тихом и Индијском, међусобно повезани је конструкт војно-политичког врха у Вашингтону, који је управо настао као израз његовог размишљања и настојања да са мора опколи Народну републику Кину и тако обузда раст њене војне моћи, те јој стално прети прекидањем морских линија за снабдевање енергентима и извоз робе. 

Састанак у Јокосуки део пројекта увођења војних ефектива европских чланица НАТО-а у Источну Азију

Мада поједини амерички медији у састанку немачког и јапанског министра одбране виде настојање Европљана да, мотивисани ирационалним и арогантним понашањем Трампове администрације према њима, постигну већу независност од Вашингтона у области одбране кроз повезивање са другим земљама сличних политичких назора, истина је да је реч од пројекту који траје већ десетак година - обавештајном и војном повезивању европских чланица НАТО алијансе и америчких азијских савезника. 

Његов циљ је размена обавештајних података, искустава и војних технологија, јачање војних индустрија, те успостављање интер-операбилности у сврху утврђивања одбране Тајвана и Јужног кинеског мора. 

Ово стога што је брзо јачање поморских, ваздухопловних и ракетних снага кинеске Народноослободилачке армије створило услове у којима, по мишљењу планера у Пентагону, саме САД, па ни у садејству са азијским савезницима (Јапаном, Републиком Корејом, Тајваном и Филипинима) не могу да у довољној мери одврате Пекинг од евентуалне интервенције на Тајвану или преузимања потпуне контроле над Јужним кинеским морем.

Злослутни дежа ви

Јапан већа има сличне војне споразуме о слободном кретању трупа и опреме са Филипинима, Аустралијом и Великом Британијом и на његовом тлу последњих година већ су одржаване заједничке вежбе са припадницима немачког, италијанског, француског и британског ваздухопловства и морнарице. 

Када је реч о војној сарадњи са Немачком, пре четири године на заједничке вежбе у далекоисточну царевину долетели су немачки ловци-бомбардери "јурофајтер" од којих је једним управљао лично командант Луфтвафеa Инго Герхарц.

И док јапански министар одбране Шинђиро Коизуми, син премијера са почетка овог века, истиче како једна земља сама више не може сама да одговори на брзе промене у безбедносним околностима и тако практично правда војну сарадњу са Немачком, грађани трећих земаља које су искусиле агресију Сила осовине у Другом светском рату на друштвеним мрежама вест о рађању војног споразума између Токија и Берлина са зебњом коментаришу речима:  "Опет све испочетка" и "Историја се понавља".

Ако је за икакву утеху - бар овог пута у Земљи излазећег сунца не постоји дивљење за Немачку какво је постојало крајем 19. и у првој половини 20. века, када су Јапанце одушевљавали пруски војни дух и дисциплина, немачка филозофија, медицина, технологија и индустрија (попут машинства, оптике, фармацеутике, бродоградње и авио индустрије), али и квази-научне теорија о хијерархији људских раса и народа. (Мада су те теорије биле врло неповољне по Јапан, јер су тзв. "жуту" расу карактерисале као инфериорну у односу на белу, Јапанци су их са једне стране искористили као изговор за борбу против надмених европских сила и САД у Азији, а са друге као оправдање за поробљавање других азијских народа, које су дефинисали као заостале у односу на себе).    

Геополитички аналитичар Миад Накхaвали за емисију "У средишту пажње" Првог програма Радио Београда истиче да је кључни разлог за уздржаност Вашингтона могућност жестоког одговора Техерана.

Подсећа на речи недавно настрадалог Алија Лариџанија, бившег саветника за националну безбедност, који је најавио радикалне мере у случају удара на цивилну инфраструктуру.

"Ако буде нападнута инфраструктура Ирана, Иран ће угасити цео Персијски залив. Све што су рекли од самог почетка рата, они су реализовали – од препрека у Ормуском мореузу до напада на америчке базе", наводи Накхaвали.

Може ли Вашингтон потпуно да уништи ирански војни и нуклеарни потенцијал

Упркос тврдњама из САД и Израела да је ирански војни и нуклеарни потенцијал значајно десеткован, Накхaвали наглашава да потпуно уништење програма није могуће, јер се он заснива на сопственом знању и ресурсима.

Према његовим речима, циљ број један Доналда Трампа јесте уништење нуклеарног капацитета Ирана, али на питање да ли је он уништен, одговара са одречним "не".

"То је домаћа технологија. Чак и ако је инфраструктура ослабљена, Иран може да је реконструише за пет до десет година. Исто важи и за балистички програм", истиче Накхaвали.

Одлука о одлагању напада долази у тренутку када се амерички председник суочава са ниском подршком код куће и притиском међународних савезника. Према анализима, Трамп је у овај сукоб ушао са подршком од свега 21 одсто грађана, без зеленог светла Конгреса и пред саме изборе.

"Трамп жели да изађе из овог рата као победник, али има доста проблема код куће. Са друге стране, европске земље већ осећају цену нафте на својим економијама, док НАТО не изражава никакву жељу да се укључи у ову причу", објашњава Накхaвали.

"Иран је спреман за дуги рат"

Иако су првобитне процене говориле о сукобу који ће трајати недељу или две, улазак у четврту недељу рата показује да Иран не намерава да одступи.

И поред бомбардовања, Техеран је показао способност да узврати ударе, чак и на нуклеарне центре попут Димоне у Израелу.

"Иранци су четири деценије чекали ову борбу и нису изненађени. Направили су такву стратегију да ће, шта год да се деси, имати довољно ресурса да се боре. Они су спремни за дугачки рат", закључује Накхaвали.

Док свет чека истек петодневног рока, остаје отворено питање да ли су тајни преговори између Техерана и Вашингтона заиста у току или је реч о затишју пред нову, још разорнију ескалацију.

Према његовим речима, услед рата САД и Израела против Ирана, амерички председник Доналд Трамп врши притисак на Украјину да што пре оконча рат против Русије.

"Блиски исток дефинитивно има утицај на председника Трампа и он, нажалост, по мом мишљењу, и даље бира стратегију да изврши већи притисак на украјинску страну", сматра Зеленски.

Русија је покушала да уцени Сједињене Америчке Државе понудом да престане да дели војне обавештајне податке са Ираном ако Вашингтон заузврат ускрати Украјини ту врсту података, рекао је украјински председник.

Зеленски тврди да украјинска војна обавештајна служба има непобитне доказе да Русија наставља да доставља обавештајне податке Ирану, али није пружио доказе за своје тврдње.

Специјални представник руског председника за инвестиције и економску сарадњу са иностранством и председник Руског фонда за директне инвестиције Кирил Дмитријев оценио је да Украјина покушава да погорша глобалну енергетску кризу.

"Украјинско руководство изгледа очајнички жели да погорша највећу светску енергетску кризу, додатно убрзавајући енергетски колапс ЕУ", написао је Дмитријев на платформи Икс, коментаришући украјинске нападе на луку Уст-Луга у Лењинградској области.

Оставке су уследиле након бурног поподнева обележеног политичким притисцима и састанцима. У званичном саопштењу, влада је изразила "поштовање" према њиховој одлуци да се повуку, истичући значај "институционалне одговорности".

Ипак, иза ове одлуке стоји низ спорних догађаја: с једне стране изјаве Бартолоцијеве, која је правосуђе упоредила са "стрељачким водом", а с друге случај Делмастра, повезан са пословним активностима и контактима са особама блиским криминалним круговима. 

Улога премијерке и управљање кризом

Премијерка Мелони је, након референдума, заузела чврст став како би ограничила политичке последице пораза. Иако је раније бранила Делмастра, сада је захтевала његово моментално повлачење, покушавајући да очува кредибилитет владе.

Одлука је донета након низа састанака одржаних у јутарњим сатима после референдума, са циљем да се пошаље јасан сигнал јавности и политичким партнерима.

Случај Сантанке и домино ефекат

Криза се није зауставила на Министарству правде. Исте вечери, премијерка је јавно позвала и министарку туризма Даниелу Сантанке да поднесе оставку, због судских поступака повезаних са компанијом "Висибилиа".

Након дана обележеног отпором и притисцима, Сантанке је поднела оставку писмом упућеним премијерки. У писму се осећа разочарање, јер своју оставку види као последицу политичке ситуације након референдума, а не искључиво личних проблема.

Министарка је нагласила да није "правоснажно осуђена", описујући своју одлуку као "чин политичке лојалности". 

Реакције опозиције

Опозиција је оставке протумачила као директну последицу воље грађана изражене на референдуму. Представници Демократске партије и Алијансе зелених и левице оптужили су владу да је из политичких разлога одлагала неизбежне одлуке.

Оставке су оцењене као "закаснели, али неопходан чин", док поједини опозициони лидери тврде да без резултата референдума до ових промена не би ни дошло.

Већина под притиском

Унутар владајуће већине, странка Браћа Италије покушава да ограничи политичку штету, бранећи досадашњи рад својих представника, али истовремено прихватајући њихово повлачење као нужно.

Референдум је тако постао прекретница, не само за реформу правосуђа, већ и за стабилност саме владе. Ланчане оставке представљају први видљив знак дубље политичке кризе, чији се даљи развој тек очекује.