Прогноза времена, упозорење и вероватноћа остварења опасне појаве
(Извор: РХМЗ)

07.02.2026. Субота: Претежно облачно, местимично са слабом кишом, на високим планинама уз провејавање слабог снега, а само ће од средине дана на југу земље бити суво са дужим сунчаним интервалима и топлије. Ветар слаб, на истоку и умерен, северозападни и западни. Најнижа температура од 1 до 6, а највиша дневна од 9 до 12, на крајњем југу око 14 степени. Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 80%.

08.02.2026. Недеља: Претежно облачно, ујутру и пре подне тек понегде са слабом кишом, на високим планинама са слабим снегом. После подне суво уз делимично разведравање. Ветар слаб и умерен, у Војводини и источној Србији средином дана повремено јак, северозападни. Најнижа температура од 2 до 6, а највиша од 8 до 13 степени.  Упозорење: МАГЛА - Хоризонтална видљивост < 200 m, вероватноћа 80%.

09.02.2026. Понедељак: Умерено облачно, на југозападу, југу, југоистоку и истоку земље облачно местимично са кишом, док се снег, осим на планинама, увече и током ноћи очекује и у Тимочкој Крајини уз стварање мањег снежног покривача. Ветар у скретању на источни и југоисточни, током дана у појачању, па се после подне и увече у кошавском подручју поново очекују удари олујне јачине (на југу Баната и у Браничевском округу од 70 до 100 km/h). Најнижа температура од 0 до 5, а највиша од 4 до 11 степени, после подне и увече у Тимочкој Крајини у осетнијем паду. Упозорење: Удари ветра > 24 m/s, вероватноћа 80%. Снег, формирање мањег снежног покривача, вероватноћа 90%.

10.02.2026. Уторак: Умерено до потпуно облачно, на северу Војводине увече са пролазном кишом. У Тимочкој Крајини магловито и тмурно уз поледицу и слаб снег још током преподнева. Ветар слаб и умерен, у кошавском подручју и јак, а на југу Баната и у доњем Подунављу олујни, источни и југоисточни. Најнижа температура од -1 до 3, а највиша од 4 до 8, у Тимочкој Крајини око степен. Упозорење: Удари ветра > 24 m/s, вероватноћа 80%. Поледица или залеђивање мокрих површина, вероватноћа 85%.

Прогноза временa за наредних пет дана (од 11.02.2026. до 15.02.2026.)
Повремена пролазна наоблачења с кишом, на планинама са снегом. У кошавском подручју и у планинским пределима ветровито.

Споменути Гогољев "Ревизор", који се играо и као престава у Атељеу 212 почиње реченицом коју саопштава градоначелник својим сарадницима: "Звао сам вас господо да вам саопштим једну веома непријатну вест – долази нам ревизор". После тога у граду настаје паника. Ко је узнемирен због ваших извештаја, господине Гавриловићу? Ко се боји ревизора у Србији?

- Ја мислим да се у Србији нико никога не боји. ДРИ није орган страха, већ орган контроле. Они који нас познају знају да немају разлога за страх и да од нас могу да очекују само професионалну сарадњу и коректан однос. Тако да да се саме ревизије не би требало бојати, већ имати само респект према органу који контролише трошење јавних средстава.

Какав је уопште утицај ДРИ? Ви сте пре само неколико дана искористили право, које имате по закону и тражили сте разрешење директора Дома здравља у Јагодини. Ако тражимо најзвучније политичко име чије сте разрешење тражили, то је градоначелник Александар Шапић. Шта се дешава са тим вашим предлозима за разрешење? Као да упадају у неки процедурални бунар и да се ништа не дешава?

- Државна ревизорска институција на основу својих овлашћења, односно Закона о ДРИ подноси те захтеве за предузимање мера. Ти захтеви могу бити различити у зависности од тога који је степен тих неоткоњених неправилности. Од 2023. до 2025. године поднесли смо око 32 захтева за предузимање мера и неких 7 захтева за разрешење, међу којима су те које сте навели. Ми тиме покрећемо поступак. Одлуку о разрешењу доносе даље надлежни органи.

Али ти надлежни органи, конкретно у случају градоначелника, чак нису ни сазвали седницу Скупштине града. Какав је онда утицај тих захтева за разрешење? Да ли је разрешен ико осим дирекора Специјалне болнице "Русанда" или директора "Ласте"?

- Ту има неки одређен изостанак реакције надлежних органа. Има последица, откањају се неправилности, поправља се система. Што се тиче тих кадровских промена, то је у надлежности других органа. Није у нашој надлежности. Утицај ревизије постоји, ми о томе сваке године извештавамо у извештају о раду. А кадровске промене нису наша надлежности.

Ми смо покренули поступак. Шта је оно што још можемо да урадимо? Да покренемо нову ревизију. Конкретно за град Београд, ту смо имали изостанак реакције. Није добро што се те неппавилности понављају из године у годину. То указује на системски проблем.

Када је први пут државна ревизорска институција контролисала финансије Града, такође су биле примедбе које се тичу коефицијената за плате васпитачицама. У Граду се то правда тиме да је то социјална политика. Тако је било и у време Драгана Ђиласа некада, тако је данас је у време градоначелника Александра Шапића. Да ли могуће да плате васпитачица већ годинама а не могу да се ускладе са законом?

- Верујем да могу да се ускоде. Што се тиче самог овог последњег захтева он није био везан само за плате васпитачица.

Али се та примедба понавља?

- Јесте, понавља се. Али, било је ту исплаћених солидарних помоћи без основа које су забрањене Законом о буџету. То је проблем који се може решити у наредном периоду и треба надлежни органи о томе да одлуче.

На коју конкретно солидарну помоћ мислите?

- Наведено је у извештају, али и у захтеву за разрешење градоначелника. Свим запосленима је исплаћен једнократан новчани износ. Што не представља солидарну помоћ, већ а представља увећање зараде. А такве исплате су забрањене Законом о буџету.

Радите и ревизије политичких странака. Шта те ревизије показују? Ко је одговорни према јавном новцу? Јесу ли то странке власти или странке опозиције?

- Ми их нисмо тако класификовали да ли су странке власти или странке опозиције, него смо у периоду од 2015. до данас спровели 36 ревизија политичких странака. Напоменуо бих да ми можемо да ревидирамо, према нашим законима, само политичке странке, а не и групе грађана.

И углавном. заједничко за њих је недовољно правдање тих средстава добијених за њихове активности и да се не одваја довољно средстава за обуку и усавршавање. Треба 5% средстава које добију за те активности, али то се често не дешава.

И сада неко ко ово слуша рећи: "немогуће да су државни ревизори само недостатке трошкова за обуку нашли код политичких странака"?

- Да вратимо на ово прво- недовољно правдање.То значи да су средства потрошена, а да не знамо за шта. Да не знамо да ли су потрошена за оно за шта су добијена. Можемо рећи и да не постоји документација или да можда постоји, али да није веродостајна, да не одражава догађај што се заиста десило.

По закону имате могућност и да подностите кривичне пријаве. Нисмо видели да сте у случају политичких странака такве пријаве подносили?

- Углавном се подносе пријаве за привредни преступ. И подносе се и против политичких странака пријаве за привредни преступ.

Када је реч о јавним предузећима, како се ту троши државни новац?

- Код јавних предузећа највећи проблем је био везан за јавне набавке и слабостима интерне контрола и недостатку транспарентности. То је нешто што би могло бити заједничко за сва та јавна предузећа. Често се дешава то спровођење набавке без икаквог јавног поступка. Без тендера. Деси се да се нешто плати што још није ни урађено. Недостатак интернет контрола, као што сам поменуо и код јавних набавки неадекватно планирање и истраживање тржишта.

Конкретно, када је о јавним предузећима реч, видела сам у извештају о "Србијагасу" да наводите да су без тендера договорени послови вреди 15 милијарди динара?

- Ми смо прво спроводили ревизију "Србијагаса" 2021. године, а онда смо у 2025. години спровели такозвану ревизију препорука, да видимо шта су они урадили и да предузму да отконe све те неправилности. "Србијагас" је све те друге неправилности отконио, сем те везане за јавне набавке.

Није ли то најбитније?

- Јесте. И није то само тих 15 милијарди динара, него још 24 милијарде. Тако да је укупно 39 милијарди без јавне набавке.

Значи, више од 300 милиона евра?

- Отприлике.

Још 2005. године донет је Закон о ДРИ. Ако бисте ви сада морали да подвучете црту од тог дана па до данас, колико новца је ненаменски потрошено?

- Баш од 2005. године немамо податке, јер је први Савет ДРИ успостављен 2007. године, а за 2009. годину је објављен први извештај. А континуирано вођење тих база успостављено је од 2015. Тако да је у последњих десетак година потрошено више од 20 милијарди динара, или 170 милиона евра преко одобрених средстава.

Шта нам тај податак говори? Да ли се тај износ смањује или повећава? Какав је тренд у трошењу?

- Тренд је у смањивању. Из године у године смањује се тај износ трошења средстава преко одобрене намене, односно преко одобрене апропријације. Највећи је био негде на почетку када је било једне године само 11 милијарди. Тако да ових преостали 9 милијарди отпада на остале године. Конкретно за то, тенденција је смањења.

Осим сувог књиговодственог посла, где ви проверавате да ли је неки новац потрошен у складу са законом, који је члан неког прописа прекршен, ви радите и ревизије сврсисходности, које би требало да покажу како је неки новац потрошен и да ли је имао ефекта на неке јавне политике.

- Један такав извештај државна ревизорска институција је урадила када је реч о субвенцијама у сточарству. Он је показао да упркос томе што је износ дотација повећан је да се број сточних грла у Србији смањио. Да ли је, после тог вашег извештаја, дошло до неких промена у јавним политикама?

Баш тај извештај је у ствари имао велики ефект. Тај извештај је објављен 2019. године, а 2023. спровели смо мерење ефеката. Највећи ефекат свега тога је био увођење Е-аграра, који је омогућио он лајн регистрацију пољопр ивредних газинстава, подношење захтева пољопривредника, што је смањило обим документације, убрзало процес, донет је и акциони план за 2023. и 2026. годину, који садржи мериве индикаторе. Што се тиче самог повећања тих сточних грла то ће се морати касније пратити.

Сам тај извештај је имао велике ефекте на промену политика. Било би још боље да је тај национални програм за пољопривреду, за 2022. и 2024. годину донет. Он је тада остао у фази нацрта и био ује великој мери усклађен са нашим препорукама. Можемо и да видимо да је донет и календар постицаја за 2026. годину, што значи пољопривредницима да знају када могу да очекују које субвенције.

Оно што ми као новинари можемо да пратимо је да се, према подацима из Зелене књиге, број сточних грла не повећава. Није ли то ефекат који треба да се постигне тим субвенцијама?

- Када смо радили то мерење ефеката 2023. године, мерили смо у односу на препоруке и на циљеве. У великој мери, субјекти ревизије су поступили по нашим препорукама и Е-аграр, који сам навео је нешто најзначајније.

Сваке године радимо процена ризика, ми ћемо се бавити и даље пољопривредом. У оквиру тих тема у којима вршимо ревизије сходности увек се бавимо пољопривредом. Зависи, некада се бавимо наводоводњавањем, некада пољопривредним земљиштем, некада сточарством. Али пољопривреда је врло значајна и увек се бавимо том темом.

Када је такође реч о тим извештајима о сврсисходности, бавили сте се и здравственим институцијама и оно што гледаоце РТС-а посебно занима су листе чекања. Ово је податак из једног вашег извештаја, тиче се Ортопедске клинике Бањица.

- У њему наводите да је просечно време чекања на листи за пацијенте за операцију кука 1,7 година, да се за операцију колена чека 2 године и 4 месеца. Да је на листи било 263 пацијената, а да је 39 пацијената прескочило листу и оперисано по хидном поступку мимо процедуре. Да ли можете ви сада гледаоцима РТС-а да кажете да ће неке од тих ваших препорука довести до смањења тих листа чекања?

Очекујемо да ће те препоруке довести до смањења листа чекања. Упутили смо укупно 14 препорука Министарству здравља, Републичком фонду за здравствено осигурање и здравственим установама које су биле ревидиране. Министарству здравља смо препоручили да донесе ту неку инструкцију која је неопходан услов за доношење новог правилника о листама чекања.

РФЗО је требало да онемогући унос у информациони систем, да неко чека дуже од законом прописаног рока, а то је 12 месеци, а здравственим установама је препоручено да успоставе ефикасне интерне контроле. Што се тиче самог извештаја то је била ревизија у реалном времену, објавили смо на нашем сајту и на првој страни смо већ навели неке ефекте.

То је врло захтеван посао за цео здравствени систем, надамо се да ће допринети смањену листа чекања, а у сваком случају неколико година мерићемо ефекте и ове ревизије и ако буде било потребе поновићемо ревизију како бисмо својим препорукама постакли даљи напредак у томе.

С обзиром на то што говоре државни званичници о листама чекања, да ли имате утисак да је неко ваше извештаје прочитао?

- Конкретно, прочитали су их они које смо ревидирали. То је сигурно. То су најзначајнији чиниоци у том систему. То су Министарство здравља, Републички фонд за здравствено осигурање и ове велике здравствене установе. Али верујемо да су и остале здравствене установе прочитале, јер комуницирају међусобно. И ми када имамо састанке са њима, преносимо све ове препоруке.

На крају прошле године је објављен извештај чији наслов звучи занимљиво. Тиче се трошења новца из буџета удружења. Реч је о невладиним организацијама, непрофитном сектору. Шта сте ту видели?

- Тај новац се троши уз недовољну транспарентност, није постојао календар тих конкурса, долазило је до кашњења у конкурисању.

Оно што је најважније је да су они који су давали новац удружењима, знали коме су дали, али за шта су средства потрошена, то никада није мерено. Као што није мерено шта је тиме постигнуто.

Шта је циљ давања тог новца, шта ми хоћемо да повећамо, шта да побољшамо тим новцем. А не само да поделимо новац и да добијемо неке извештаје.

Тако да смо ту дао препоруке: да се успостави тај календар, да то буде предвидиво. Јер ту се дешава да се неке активности почну, а да се средства добију тек након завршеног посла, што утиче на спровођење активности тих удружења.

Када је основана ДРИ, први извештаји су се дуго чекали. Чини ми се да су их новинари са пажњом пратили. Да ли ви сада имате утисак да ико чита извештаје које ви пишете. Ево ми смо прошлог лета имали случај да су медији објавили податак да је Министарство саобраћаја и грађевинарства финансирало графите "Када се војска на Косово врати". То нигде не пише код вас у вашим извештајима?

- То нигде не пише, то није била истина и ми смо то демантовали. Што се тиче самог читања извештаја, можда нема тог почетног сезационализма кога је било на почетку. То је било нешто ново људима, непознато и онда је била велика пажња јавности.

Сада је само питање да ли је била већа пажња према самим извештајима или према томе против кога су поднете пријаве. Наши извештаји остварују ефекте. Сваке године ми извештавамо о томе у извештају о раду.

Имамо посебан део везан за ефекте ревизије. Када је о прошлој години реч, ту смо имали ефекте који се тичи евидентирања имовине и обавеза у износу већемо од 90 милијарди динара и уштеде од око 570 милиона динара. Такође, утичемо и на измене закона, то је као једно фино подешавање система.

Где год видимо нелогичности, да неки прописи могу донети штетне ефект,е ми предлажемо измене закона. Сваке године извештавамо који су прописи промењени по нашим препорукама.

С Гогољем смо почели, ево са њими да завршимо. Када градоначелник објави да ревизор долази у град, онда се његови сарадници питају какав је ревизор, је ли генерал, има ли бркове. Ви, господине Гавриловићу, нисте генерал, али изгледа да сте мајор. Пре ове каријере, радили се у Војно обавештајној агенцији (ВОА)?

- Радио сам У Војно-безбедносној агенцији (ВБА). Као мајор сам отишао из војске. У случају неке потребе, ако буде мобилизације са тим чином ћу бити мобилисан.

Од 2000. године, након завршене Средње школе унутрашњих послова у Сремској Каменици, професионалну каријеру започео је у Полицијској станици Савски венац, на радном месту полицајац.

Након даљег усавршавања и завршене Више школе унутрашњих послова у Земуну, наставио је да обавља дужност вође сектора у поменутој полицијској станици, наводи МУП.

Од 2004. године, у Полицијској бригади ПУ за град Београд обавља низ дужности, почев од радног места командир вода, командир чете, заменик команданта батаљона, командант батаљона, помоћник команданта Полицијске бригаде и заменика команданта Полицијске бригаде, а од 5. 2. 2026. године, обавља дужност команданта Полицијске бригаде.

У току каријере, како се наводи у саопштењу, "пуковник Селаковић похађао је више обука у области ЈРМ за шта поседује звање вишег тренера у области Интервентних јединица полиције, као и обуке у области Заштите података о личности, Постављање организационих циљева, Етике и интегритета, Превазилажење стреса, Тимови и тимски рад, Вештине комуникације, Односи са јавношћу – основни ниво, Моћ повратне информације, Доношење одлука, ИТ сигурност, Електронски документ, ел. идентификација и услуге у електронском пословању, Вођење састанка са резултатом, Руковање ватреним оружјем, Обука у оцењивању полицијских службеника и других запослених у МУП-у, као и друге обуке потребне за рад са материјално-техничким средствима неопходним за извршавање службених послова и задатака".

Због постигнутих резултата у раду више пута је награђиван.

Из компаније кажу да је интервенција Владе Републике Србије "изненадна и невиђена државна интервенција на малопродајном тржишту" те да утиче на више од 85 одсто прихода "Делеза Србија".

"Наша компанија је", стоји у саопштењу, "остварила нето маржу профита од 4,4 одсто у 2024. години, а само четири месеца примене Уредбе у 2025. години довело је до значајних губитака". 

Из компаније наводе да су, да би наставили са пословањем, до сада "морали да донесу тешку одлуку" да затворе 25 продавница и обуставе инвестиције планиране за 2026. годину, што је довело до "губитка стотина радних места у Србији".

“Нисмо олако предузели овај арбитражни корак. Овај корак следи након вишемесечних интензивних напора да се започне конструктиван дијалог са српским властима како би се идентификовала уравнотежена решења која служе интересима потрошача, економије и дугорочне инвестиционе климе у Србији. Упркос овим напорима, решење није постигнуто“, наводи се у саопштењу компаније Ahold Delhaize.

Као резултат тога, Ahold Delhaize је покренуо арбитражни поступак, јер његов локални бренд "Делез Србија" наставља да послује у условима са губицима који материјално утичу на његову способност да послује на одрживој основи и утичу на вредност инвестиције Ahold Delhaize у Србији.

Тражећи формално решење путем успостављених међународних арбитражних механизама, компанија је саопштила да јој је циљ да осигура "поштовање међународних уговорних обавеза и одржавање предвидљивог, транспарентног и фер инвестиционог окружења у корист инвеститора који послују у Србији, као и шире економије и њених грађана".

У међувремену, кажу, "Делез Србија" остаје у потпуности посвећена локалном тржишту.

У саопштењу на крају подсећају да компанија наставља да послује "у више од 500 продавница, подржава преко 11.000 запослених и њихових породица и одржава дугогодишња партнерства са локалним добављачима, од којих су већина српске компаније".

Ерин Котхајмер је изјавила да је задовољна што је у Крагујевцу због тог важног догађаја.

"Данас Америчка привредна комора обележава 250. рођендан САД-а. Поносни смо због овог партнерства са Америчком привредном комором и захваљујемо и Универзитету у Крагујевцу и свим експертима и компанијама који данас учествују", рекла је Котхајмер.

Котхајмер је истакла да су Сједињене Америчке Државе посвећене предузетништву и сарадњи и да се радује дељењу америчких искустава са младом предузетничком заједницом како би се створиле нове могућности и јача економску будућност.

Дрога је била ускладиштена у објекту компаније која се сумњичи за учешће у илегалном шверцу, навели су извори укључених у истрагу.

Полицијске снаге су паралелно спровеле и другу акцију на више локација ван главног града, где је одузето додатних око 18 тона марихуане. 

Према незваничним информацијама, друга заплена је извршена у региону Струмице.  Операцију, која је трајала током читавог дана, координисало је Министарство унутрашњих послова под надзором Тужилаштва за гоњење организованог криминала и корупције.

Акција је уследила након догађаја од пре четири дана, када је у Србији откривено и одузето пет тона марихуане.

Српске власти су саопштиле да је дрога потицала из Македоније и била намењена тамошњем тржишту, а да је складиштена у магацину повезаном са породицом из села Kоњух у околини Kрушевца.

У средишту истраге налази се трговачко друштво "Алфафарм ДОО Скопље", регистровано 2023. године за делатност узгоја и прераде биљака, ароматичног и лековитог биља за фармацеутске потребе. 

Према подацима из Централног регистра, друштво располаже основним капиталом од око 529.000 евра и има више сувласника.

Уочљиво је да су се промене у власничкој структури догодиле непосредно пре заплене пет тона у Србији.

Македонске институције синоћ нису објавиле званичне детаље, уз образложење да је акција још у току.

У кругу бившег индустријског комплекса ОХИС, где је регистровано седиште "Алфафарм ДОО Скопље", примећено је појачано присуство полицијских снага, истражитеља Тужилаштва и медицинског особља.

У Србији је, према званичним информацијама, осумњичено пет особа, од којих су две и даље недоступне органима гоњења. Терете се за неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога. 

Број осумњичених и тачне квалификације кривичних дела у македонском делу истраге биће саопштени по окончању целокупног истражног поступка, када се очекује и званична потврда о укупној заплени већој од 27 тона марихуане.

У документацији је било наведено да пошиљке садрже "пластичне боце са пипетом", али се у њима заправо налазило укупно 1.118.310 таблета психоактивних лекова "бенседин" и "ксалол".

Кријумчарене психоактивне лекове је у даљу надлежност преузела полиција.

Тепић је додала да је претња написана руком, да је насловљена на њено име и гласи "Мариника румунска ....... чувај се следећих 40 дана, јануар 2026. године".

"Пријавићу и предати полицији ову претњу након конференције. Сигурна сам да се може извући снимак свих пошиљалаца у пошти тога дана с обзиром да је сасвим отворено послата из поште. Очигледно је неког много разбеснело ово што радимо и зато што разотркивамо све пипке картела браће Вучић", рекла је Тепић.

"Најавили су то, али нисмо хтели да одустанемо од Уредбе. Нама је само интересантно - зашто сада? Зашто се покреће арбитража и позива на BIT (билатерални уговор о инвестицији - Bilateral Investment Treaty) 20 дана пред истек Уредбе, а не раније? Питање је шта стоји иза тога. Од септембра трпимо притиске и претње да ће се покренути арбитража и одолели смо притиску да не укинемо Уредбу о ограничењу маржи", рекла је министарка Лазаревић за Танјуг.

Поручила је да "Делез" није дискриминисан као инвеститор у Србији, нити и једна компанија из било које земље.

"Делез је један од 27 трговинских ланаца који су обухваћени Уредбом и то је све време комуницирано са њима", рекла је Лазаревићева.

Министарка је раније изјавила да уредба о ограничавању маржи није усмерена против пословања страних трговинских ланаца, али да Србија жели адекватан третман, односно да има сличне услове које ти ланци имају у земљама ЕУ где им је седиште.

"Наше намере су крајње позитивне и ја поново користим прилику да кажем да оно што ми желимо је да се и Делезе и сви други, поготово компаније које долазе из ЕУ, понашају у складу са начином како се то дешава тамо и желимо просто да имамо сличне услове. То значи да Србија није никаква земља неког трећег света. Ми просто желимо да нас третирају на адекватан начин и да се тако понашају, да зараде, да профитирају, наравно да се развијају, али постоје одређене границе", навела је Лазаревићева.

Марже ограничене од 1. септембра прошле године

Влада Србије је уредбом ограничила трговачке марже од 1. септембра 2025. до краја фебруара 2026. за око 20.000 производа, који обухватају основне животне намирнице, кућна хемија и хигијена, по којој највиша стопа марже у трговини на мало, обрачуната на продајну цену без пореза на додату вредност, не може бити већа од 20 одсто.

Такозвани "оф рабат" су ограничени на 10 одсто и односе се на сву робу коју добављач испоручује трговцу.

Такође допуњена уредба је ограничила логистички рабат и накнаду за мањак робе и отпис робе на три односно један одсто.

Уредба се примењује на млеко, млечне и мешовите производе, јаја, безалкохолна пића, кафу, чај, свеже воће и поврће, прераде воћа и поврћа, хлеб и пецива, махунарке, смрзнуте производе, свеже и прерађено месо, свежу и прерађену рибу, слане и слатке кондиторе и цереалије, шећер и мед, брашно, тестенине, уља и масти, сирће, пиринач, со и зачине, кућну хемију, папирну и кухињску галантерију, личну хигијену и козметика, храну за бебе и пелене.

Уредба је обавезала и трговинске ланце да Министарству унутрашње и спољне трговине сваке седмице достављају ценовнике свих група производа који су обухваћени уредбом и који се објављују на Националном порталу отворених података.

Министарка Лазаревић је почетком јануара ове године рекла да Уредба о ограничавању маржи неће бити продужавана пошто је план да се до краја првог квартала усвоје три кључна закона који ће увести ред на тржишту.

Лазаревићева је казала да је Уредба о ограничењу маржи дала кључни допринос обуздавању инфлације која је са 4,7 одсто у августу касније пала на 2,8 одсто.

Међународни центар за решавање инвестиционих спорова - ICSID (Center for Setlements of Investments Disputesнтс Диспутес је светстка институција која се бави решавањем спорова између држава и страних инвеститора. Он је део Групације Светске банке и његово главно седиште је у Вашингтону.

Тужилаштво је у оптужници предложило да суд окривљеног казни по закону, обавеже га на плаћање трошкова кривичног поступка, као и да му изрекне меру безбедности одузимања моторног скутера за воду.

Предложено је и да суд окривљеном продужи притвор, зато што му се ставља на терет извршење кривичног дела за које је прописана казна затвора у трајању од више од десет година, а начин извршења и тежина последице кривичног дела су довели до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.

Оптуженом се на терет ставља да је тог дана, управљајући скутером великом брзином, створио таласе који су преврнули неколико кану чамаца у којима се налазило деветоро оштећених, малолетних лица узраста од шест до 15 година живота, од којих је шесторо задобило лаке телесне повреде.

На терет му је стављено и да је, након тога, у више наврата великом брзином управљао скутером према оштећеном тренеру клуба Н.М. (42), који се најпре налазио на гуменој дасци, а након обарања са даске и у води, при чему је оштећени од задатих удараца задобио лаке телесне повреде.

По налогу Вишег јавног тужилаштва у Пожаревцу, Р. А. је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведен тужиоцу, наводи МУП.

То се односи на грађане који живе у Борском, Златиборском, Моравичком, Мачванском, Колубарском и Зајечарском управном округу.

Такође, та предузећа задужена су и да сносе трошкове умањења рачуна у целини за крајње купце и да по реализацији сачине Извештај о спровођењу закључка и доставе га Влади.

Утврђени предлози

Чланови Владе утврдили су Предлог закона о успостављању и функционисању система за управљање кохезионом политиком, којим се поставља правни основ за изградњу система за ефикасно и делотворно управљање фондовима кохезионе политике.

То, пре свега, подразумева успостављање институционалног оквира и јачање капацитета за спровођење фондова Кохезионе политике, као и припрему планских и програмских докумената којима се фондови усмеравају на приоритетне области и инвестиције.

Да би Србија успешно отворила и затворила приступне преговоре у Преговарачком поглављу 22 - Регионална политика и координација структурних инструмената неопходно је да пре ступања у чланство ЕУ успостави кредибилан систем програмирања средстава из фондова кохезионе политике, има спремне програмске документе и јак административни капацитет за повлачење средстава од првог дана чланства у ЕУ.

"Спровођење кохезионе политике осигураће неговање економске и социјалне кохезије унутар земље и промовисање одрживог развоја по приступању кроз ефективно и ефикасно коришћење средстава кохезионе политике", наводи се у саопштењу.

То би омогућило усмеравање ресурса и инвестиција ка мање развијеним областима, са фокусом на побољшање инфраструктуре, подршку малим и средњим предузећима, улагање у истраживање и развој, побољшање приступа образовању и здравственој заштити и стварање могућности за запошљавање, стварајући тако уравнотеженију и просперитетнију националну економију.

Уредбе о субвенцијама

На седници је усвојена Уредба о условима и начину спровођења субвенционисане куповинe нових возила која имају искључиво електрични погон и за ове намене опредељено је укупно 170 милиона динара.

Пријаве за субвенције подносе се искључиво електронски, преко портала е-Управе.

Рок за подношење захтева за куповину нових електричних возила је од 1. марта до 30. септембра 2026. године, а субвенција за правна и физичка лица износи до 5.000 евра, у зависности од врсте возила.

Уредбом су предвиђени, поред осталог, поједностављене процедуре и убрзан процес конкурисања, чиме се грађани и правна лица додатно мотивишу за куповину еколошки прихватљивијих возила, а држава потврђује јасну посвећеност развоју еко-мобилности и стварању чистијег окружења за све грађане.

Такође, усвојена је и Уредба о распореду и коришћењу средстава за субвенционисање заштићених добара од националног интереса у 2026. години у укупном износу од 730.000.000 динара. Захтев за доделу средстава се може поднети до 31. октобра 2026. године.

Финансирање лечења лица оболелих од ретких болести

На седници је усвојен Закључак о начину финансирања лечења лица оболелих од ретких болести у 2026. години, како би се обезбедио наставак односно започињање њиховог лечења у овој години и за те намене обезбеђено је 10.200.000.000 динара.

Влада Србије усвојила је Уредбу о утврђивању Програма доделе бесповратних средстава за куповину сеоске куће са окућницом, као и Уредбу о утврђивању Програма доделе бесповратних средстава за опремање и уређење сеоских домова у селима на територији Републике Србије за 2026. годину, са циљем подстицања демографске обнове, оживљавања села и унапређења квалитета живота у руралним подручјима.

Програм куповине сеоских кућа са окућницом усмерен је на обезбеђивање стамбених услова за младе, породице и појединце који желе да живе и раде на селу, чиме се доприноси останку становништва у руралним срединама и њиховом одрживом развоју.

Истовремено, Програм опремања и уређења сеоских домова има за циљ унапређење друштвеног, културног и јавног живота у селима стварањем одговарајућих простора за окупљање, као и културним, образовним и другим активностима од значаја за локалну заједницу.

Мере заштите

Влада Републике Србије донела је на данашњој седници одлуке о утврђивању мера заштите, граница заштићене околине и мера заштите заштићене околине за споменик културе Црква Светог Ахилија у Ариљу и археолошка налазишта: Царичин Град код Лесковца, Дворине – Мађарско гробље у селу Бања и Мора Вагеи у Михајловцу код Неготина.

Овим одлукама обезбеђује се трајна заштита културних, историјских и уметничких вредности ових локалитета, уз јасно дефинисане мере заштите и очувања.

Царичин град (Јустинијана Прима) из 6. века један је од највећих и најзначајнијих  византијских  градова у унутрашњости  Балкана , а од 2010. године налази се на Тентативној (прелиминарној) листи светске баштине Унеска.

Утврђење Мора Вагеи код Михајловца подигнуто крајем 3. и почетком 4. века такође се налази на Тентaтивнoj листи светске баштине Унеска, од 2015. године, у оквиру мултинационалне номинације "Границе Римског царства - Дунавски лимес у Србији".

Изузетан је пример војног утврђења у касној антици и припада типу осматрачница у облику тетрапилона.

Црква Светог Ахилија у Ариљу задужбина је краља  Драгутина  с краја 13. века. Поред архитектонских вредности и историјског значаја, црква се истиче по фреско сликарству чија је израда завршена 1296. године, а најзанимљивији су портрети владара из лозе Немањића.

Мађарско гробље, Дворине, је изузетно значајно археолошко налазиште које обухвата остатке монументалне цркве, некрополу и зидани објекат из 14. века. Локалитет је веома значајан због пронађених фресака високог квалитета и јединствене српско-византијске архитектуре.

Представља најсевернију владарску задужбину на простору средњовековне Србије.

Власти су инцидент окарактерисале као самоубилачки напад, на основу првих резултата истраге.

Снимци са места догађаја приказују тешко разрушено подручје, расуте остатке након експлозије, као и окупљене грађане и чланове породица који трагају за несталима.

Хитне службе су одмах започеле евакуацију повређених, који су превезени у оближње здравствене установе.

Пакистански институт медицинских наука прогласио је ванредно стање, а повређени су збринути у тој болници и поликлиници.

Напад се догодио током дводневне државне посете председника Узбекистана Шавката Мирзијајева Пакистану, као и неколико дана након смртоносних сукоба пакистанских снага безбедности са Ослободилачком војском Белуџистана.

Ово је друга велика експлозија у Исламабаду у последњих шест месеци.

Бомба постављена у паркираном аутомобилу експлодирала је у новембру у комплексу окружног суда, при чему је погинуло најмање 12 људи, а више од 25 је повређено.

Небојиша Шопаловић, златна медаља за говеђу пршуту, каже: "Зачетник је деда. Први објекат поред куће му је била сушара. Тако је кренуло помало. Тад се радило само зими, само сезонски. Осуши пар волова, осуши свињу и тако је радио по мало. Тако се некад радило. Kод нас се највише цени говеђа пршута. Ово је рамстек говеђи, то је најквалитетнији комад говеђе пршуте. Ово је класична говеђа пршута. То се у нашем крају највише сушило и то се и дан данас највише цени."

Милија Брковић, златна медаља за сланину, додаје: "Ми смо учесници од прве до данашње. Најмлађи члан има осам месеци, омладинац мали. Видиш како је леп, има капу као и деда."

Јана Брковић, унука, објашњава: "Ја ово радим од малих ногу и разумем процес производње од почетка до краја и саму продају. То је нешто што волим и привлачи ме. Волим традицију, волим домаћи производ. Ово је нешто што бих и сама куповала."

Поред такмичара, учесници сајма су и излагачи несвакидашњих производа, попут ракије од суве шљиве.

Јелена Недић, произвођач ракије од суве шљиве, наводи: "Пробали смо да направимо нешто другачије, и то је нама пошло за руком. Дошли смо овде да чисто презентујемо свој производ, да чисто упознамо људе са том нашом необичном ракијом."

Овогодишњи програм употпуниће и стручна предавања из области руралног туризма, који ће кроз светске примере подучавати о дегустационим центрима.

Дарко Ђуровић, Иновациони бизнис центар, каже: "Дегустациони центри су добри због тога што се повећава промет производа, али са друге стране добијамо нове елемнте туристичке понуде. Мислим да су сјајан концепт да се укључе традиција и туризам и да бренд златиборске пршуте, односно сувомеснатих производа, постане још јачи."

Марко Марић, Златиборски Еко Аграр, организатор, закључује: "Традиција нас обавезује да се тиме бавимно, а опет традиција производње овога што се овде примарно излаже је таква да то јесте са правом један од брендова златиборског краја."

Мачкат има око 1000 становника и четрдесетак прерађивача сувомеснатих производа. Последњих пола века производња пршуте се у овом селу из године у годину повећава. За њен квалитет, како мештани истичу, најзаслужнији су традиционални начин производње и ветрови који се на овом месту сусрећу и дувају у свако доба године.

Председник Србије је у Младеновцу присуствовао отварању реконструисаног објекта гимназије.

Урош Блажић је 4. маја 2023. године у селима код Младеновца убио девет и ранио 12 особа. Блажић је у јуну прошле године осуђен на казну затвора од 20 година.

Ово је једна од ретких прича која за тему нема међунационалне сукобе, већ борбу обичног човека против природе и државе.

Штрпци су се вратили на своје неколико година после "Олује", а Саша и његова супруга су међу најмлађим од око 1.600 становника колико има више десетина села и засеока које чине највећи део општине Кистање.

Имају петоро деце и успешну породичну фирму која се бави производњом сира.

За пет година изгубили 50 грла стоке

Али, егзистенција његове породице и посао озбиљно су угрожени након што су му већину оваца и коза преклали вукови.

"Ти учестали напади вукова су кренули од 2021. До 2026. смо изгубили око 50 одраслих јединки", каже Штрбац.

Вукови у Хрватској спадају у групу строго заштићених животиња.

За недозвољен одстрел запрећена је казна од две године затвора и 7.000 евра.

Истовремено, држава сточарима нуди далеко мање износе за сваку животињу коју вукови растргну.

Штрбац је прошле године за десет оваца и три јарета платио 4.000 евра. Већину су поклали вукови, а од државе је добио, готово симболичних 384 евра.

У овом случају, наизглед, ситуација је јасна: локални ветеринарски вештак је у свим случајевима установио да су му стоку преклали вукови. Ипак, ти налази  нису били довољни за комисију која је у Загребу. Резултат - од 50 убијених грла стоке, одштету је добио само за једно.

Више од 7.000 напада вукова

И док се Штрпцима број стоке смањује, број вукова, али и напада на локална газдинства се повећава.

"Прошле године имате забележено више од 7.000 напада, само у Шибенско-книнској жупанији", каже Штрбац.

Додаје да је у Хрватској регистровано 43 чопора вукова у којима је свака јединка евидентирана.

Проблем је, истиче, што се број ових животиња увећао, али то није и званично регистровано.

"Вук се распространио, размножио. Кажу да у Хрватској има 43 чопора која су регистрована, али на свим снимцима које имам не видим ни једног регистрованог, означеног вука што ми је јако чудно. Само на овом подручју сам снимио три чопора. Иначе, они не признају чопор ако није већи од 5. Дакле један, два или три вука не броје, не знам зашто. Тренутно, само код нас је више од 20 јединки, без младих. И јако је тешко носити се са тим. Имам осам паса који су стасали и могу бранити стадо, али када вам налети чопор од девет вукова ту је јако тешко заштити се, а ви му не смете ништа", каже Штрбац.

Законска регулатива и реалност

Законска регулатива подразумева да су сточари у обавези да сваки напад вукова пријаве у року од 24 часа.

У Далмацији је, наглашава, тако нешто скоро па немогуће.

"Живимо у Далмацији, у Буковици где је све зарасло у шикару, непрегледан простор. Када се десе напади вукова првенствено шта радите ви скупљате животиње и мичете се. После тога санирате губитке и тражите стоку. Међутим, огромни су чопори који развуку животињу по шуми и министарство не признаје иако су ту нађени и скелет и наушнице јер су све животиње маркиране. Они вас одбијају", наводи.

Објашњава да су се у његовом случају "дешавале јако чудне ствари".

Таква су, наглашава, била и објашњења надлежних служби.

"Иза мене је стала Шибенско-книнска жупанија, стала је општина Кистање, а онда су рекли да ми не чувамо адекватно животиње на шта сам приложио књижице својих пастирских паса. Онда су повукли тај допис. После тога је било да су чагљеви. Међутим, на снимцима се виде убодне ране вука, па је и то пало у воду. Онда су на крају послали допис Шибенско-книнској жупанији и општини Кистање и мени где се дозвољава одстрел на вука што је поразно. Идеш одстрелити животињу, а овако не признајеш да нам је причинила штету. Јако, јако чудна ситуација", каже Штрбац.

Различити критеријуми одштете

Наводи и да је додатни проблем што држава, у случајевима када призна нападе вукова нема исте критеријуме у плаћању одштете и бризи о вуковима.

И док је казна за незаконит одстрел вука две године затвора и 7.000 евра, сточари су ускраћени за новац који би зарадили од убијеног грла стоке кроз млеко, сир и расплод.

"Имају државне таблице одштете где једно јагње дође око 160 евра. Моје јагње са родовником изађе дупло више. Али, када су ми усмртили животињу није само то. Првенствено сам остао без тог млека, аутоматски ми је прекинута производња сира. Значи, нисам оштећен само за животињу. Она на папиру вреди 335 евра, међутим та иста животиња је у лактацији могла дати 250 литара млека, а ако то помножимо са државном ценом откупа млека од два евра, то је већ око 900 евра. Ако идемо даље, та животиња је изгубила јагње или два... Помножите то са бројем година колико сам могао држати ту животињу и добијете цену те животиње", рачуна Штрбац.

Нису криви вукови, већ држава

Сматра и да њему и осталим сточарима нису криви вукови, већ неадекватна брига државе о њима.

На састанцима са челницима Министарства за животну средину и зелену транзицију је предлагао решење проблема.

"Предлагао сам да се тај вук почне хранити према планини, где му је природно станиште. Није му природно стајалиште у селима. Сваки напад који нам се десио био је највише 50 метара од главног пута, а последњи пут је био 15 метара од главног пута када су ми вукови напали жену и дете", наводи Штрбац.

Стадо ове породице тренутно броји шест коза, девет оваца лакона и краву. Недовољно је, каже, да прехрани сопствену, седмочлану породицу, а камоли да му то буде извор прихода.

"Ако не успемо скупити новце да би купили ново стадо, шта ми је чинити? Ништа. Нажалост, затворити ОПГ, престати се бавити овим, а више од 20 година се интензивно бавимо сточарством".

Помоћ локалних активиста

Уместо државе, у помоћ су му прискочили локални активисти.

Један од њих основао је фондацију Волф сејф Кроејша (https://www.wolfsafecroatia.org/hr) преко које је могуће помоћи и породици Штрбац, али и заштити вукове у овом делу Далмације.

"Саши и његовој супрузи сам прискочио у помоћ из људских разлога. Боли ме срце видети породицу са петоро гладне деце. Ни криви ни дужни су се нашли у спрези еколошких иницијатива и барем се тако чини неадекватних мера превенције", каже Томислав Шкарица оснивач ове фондације, али и један од главних иницијатора пројекта "Ајмо локално" (ajmolokalno.hr) која настоји да малим произвођачима Шибенско-книнске жупаније омогући директнији и праведнији пласман према локалним угоститељима и крајњим купцима.

"Традиционални, пасторални начин живота и суживот са природом и својим стадом су Саши и његовој породици, позив. Лично сматрам да је такав начин живота и сточарства нужна противтежа индустријализованој производњи хране који треба под сваку цену сачувати и неговати", поручује Шкарица.

Акција у којој се прикупљају средства да породица Штрбац обнови своје стадо је при крају. Од добрих људи зависи да ли ће успети.

Ипак, проблем са вуковима у овом делу Хрватске се тиме не решава. Питање је хоће ли држава наћи начин да, баш као у оној пословици "и вук буде сит, и овце на броју".

Снежана Удицки, редитељ, каже: "Од тога да је новац мотив за разне одлуке погрешне које у животу доносимо, до живота у браку из користи, до неких идеализованих љубави из младости које заправо никад нису биле љубави него трауме, и до тога да заправо све те трауме почињу из неког родитељског односа са нама као малима. Мислим да је заправо последња линија нешто што посебно даје савременост овом читању Нушића."

Ансамбл предводе крушевачке глумице млађе генерације. Доживљају овог комада аудио и визуелном естетиком, допринео је тим из Македоније, познаваоца Нушићеве биографије и стваралаштва.

Димитар Андоновски, композитор, додаје: "Он у ствари је повезан са градом где ја долазим, из Македоније. То је Битољ. Ту је био неки почасни конзул тамо у Битољу. Исто тако има неке податке да се оженио у Битољу, тако да је био још један интересантни процес, јер он је један од највећих аутора на Балкану."

Сергеј Светозарев, сценограф, објашњава: "Пет, шест година радим по Србији у неколико позоришта. Први пут радимо у Kрушевцу. И баш се радујем што сам видео ову екипу, овог дела. Ја више имам контакт са техником, и ја у суштини нисам имао посао."

На дан премијере почео је рад на представи "Љубав у циркусу" по мотивима приповедака нашег Нобеловца Иве Андрића. Драматизацију и режију потписује Небојша Брадић.

Бранислав Недић, управник Kрушевачког позоришта, наводи: "Посебно бих издвојио да нам у госте, мада је она наша, долази Наташа Марковић, иначе чланица Београдског драмског позоришта, и премијеру очекујемо 29. марта, када ћемо званично обележити дан позоришта, односно 80 година од оснивања."

Позоришни репертоар у години јубилеја биће богатији за пет нових наслова, два намењена најмлађој публици. На Видовдан се планира отварање мале ноћне сцене "Марко Живић", а у припреми су изложба, монографија и филм о историјату Талије под Багдалом.

Виолета Томић, музејски саветник-аутор изложбе, каже: "Овде имамо задовољство да представимо и њено ремек дело "Аутопортрет са велом" из 1939. године, који је она радила за свој 30. рођендан. То је уствари један портрет где она представља свој живот. У позадини представља коњаника, жену и дете, симболично представља свога оца, кога је чекала целог свог живота, онда је схватила у Америци, и зато је у првом плану њена рука, да мора на себе да се ослони у животу."

Од академског периода, портрета и аутопортрета драгих људи, до Америке и модног дизајна. Хронолишки пресек Милениног стваралаштва прилика је да јој се старији Лесковчани изнова диве, а млађи открију нестваран живот и дело.

Јања Мирашевић, матуранткиња, додаје: "Једна од уметница која је нама можда интересантнија јер је ближа нама генерацијски, због часописа који је радила, костима и свачега тако да можемо доста да се угледамо на њу."

Србислава Толић, професор у пензији, објашњава: "Цео јануар смо чекали овај догађај, ово је нешто што је требало и те како да се догоди."

У два нивоа галерије Лесковачког културног центра стао је тек делић блага које уз слике баштини Галерија Милене Павловић Барили. Од детињста, овековеченог на фотографијама, преко песама које је изнедрила, до модних креација којима се прерано и завршава Миленино стварање. Готово 900 дела ускоро у новој Галерији коју Пожаревац добија.

Љиљана Дабић, директор Галерије "Милена Павловић Барили" у Пожаревцу, наводи: "Ми смо отприлике најзначајнија дела донели у Лесковац, имали смо прилику, и ево искористили смо је, драго нам је да смо гости овде јер Лесковац је престоница културе ове године и изузетно нам је драго да Милену представимо лесковачкој публици."

Навикао је поштоваоце уметности у Лесковцу овдашњи културни центар на изложбе врхунских светских и српских стваралаца. Милена је природни след и сјајан почетак да се крене са обележавањем признања "Национална престоница културе."

Сања Цонић, директор Лесковачког културног центра, закључује: "Наставићемо у истом ритму, наша ће публика релативно скоро имати прилику да види изложбу Паје Јовановића и није само ликовно програм што ћемо приказати, заједно са министарством и највеће цркве Kосова и Метохије и то нас очекује релативно скоро."

Милена као изузетна уметница и жена, доследна себи, у Лесковачком културном центру до 5. марта.

Оптужницом, која је предата Вишем суду у Београду на одлуку о потврђивању, окривљеној се на терет ставља кривично дело Тешко дело против здравља људи, за које је запрећена казна затвора од две до 12 година.

"Постоји оправдана сумња да је Татјана А. В. оштећену – којој је дијагностикован коронавирус 2. априла 2021. године, 20. априла сместила у јединицу полуинтензивне неге, иако је требало одмах да буде примљена у јединицу интензивног лечења, јер је за то испуњавала све критеријуме, услед злоћудног тумора дојке и присутних знакова респираторне инсуфицијенције", истиче се у саопштењу.

При томе, како се додаје, окривљена није поступала по тада важећем Протоколу 11 за лечење пацијената заражених коронавирусом, који је био на снази 2021. године, па тако оштећеној није прописан одговарајући антивирусни лек, иако је испуњавала све услове за његову примену с обзиром на стадијум болести и лабораторијске налазе, а примена лека би допринела заустављању даље прогресије болести.

"Прописана јој је очигледно неподобна терапија, а што је све довело до погоршања општег здравственог стања оштећене услед чега је преминула дана 3. маја 2021. године", закључује се у саопштењу Вишег јавног тужилаштва у Београду.

Речи су исклесане на споменику јунацима српске војске, који су под командом славног Стевана Биничког, након вишевековног робовања, ослободили Kуршумлију од Турака. То је и порука генерацијама које долазе, да не забораве цену слободе коју су преци животима платили.

Драган Симић, историчар, каже: "Одмах по ослобађању Топлице од Турака и завршетку српско-турског рата, ови простори остали су пусти. Препознавајући геостратешки и културолошки значај Топлице, Скупштина Србије доноси закон о насељавању, 1878.године и тада почиње нова ера модерне Kуршумлије."

У то време Kуршумлија је имала око 3 500 становника, да би 1953. године бројала близу 40 000. Последње деценије прошлог и прве деценије овог века обележиле су веће миграције становника Kуршумлије који су, углавном због потраге за послом, одавде одлазили. Према последњем попису, овај број је смањен за 60 процената и износи 16 000.

Дејан Ловић, заменик председника општине Kуршумлија, додаје: "Kуршумлија је последњих година значајно побољшала услове за живот. Отварањем нових радних места, млади имају шансу за опстанак на овим просторима. Највећа прилика је у туризму, јер природне благодети пружају добре услове за ову привредну грану која је тренутно у експанзији."

Kуршумлија лежи на три реке, окружују је три планине и има три бање, Пролом, Луковску и Kуршумлијску. Шансу за опстанак данас види у туризму. Протекле године, овај крај посетило је више од 120 хиљада туриста и остварено је 260 хиљада ноћења. Сваки четврти гост био је странац.