„Знам од болесног детета брата старијег па сам се контактирао са њим, питао другара што исто шиша са мном и направили смо акцију да помогнемо детету да се излечи од болести. - Јеси ли учествовао раније у оваквим акцијама? - Нисам, ово је прва акција у којој учествујем и то моја акција", каже Лука Савић, ученик Техничке школе у Лесковцу.

„Прелепо, радимо нешто добро, ту доста људи има, дошли су људи из Црвеног крста тако да не може боље. - Значи подршка? - Значи подршка доста другара, вршњака, људи из Медицинске школе су дошли да нам помогну, значи доста, доста су нам помогли и око организације", наводи Филип Марковић, ученик Гимназије у Лесковцу.

Младост се ујединила у племенитости и циљу да се дводневној акцији придружи што већи број Лесковчана.

„Пуштаћемо музику у исто време ћемо и да се ошишамо да помогнемо, да подржимо малог Огија у борби која траје већ дуго времена и да направимо неку лепшу атмосферу, да привучемо што више људи", каже Вељко Крстић, ди - џеј Крки.

Ред се већ направио. Чини се да ће се грађани Лесковца ова два дана поздрављати речима „Хајдемо на шишање".

„Мене је одушевило да се овако понашају млади људи, из тог разлога заслужују сваку похвалу", каже Пера Ђокић из Доње Јајине код Лесковца.

„Да је јако добро и да можемо да сакупимо довољно новца да помогнемо малом Огију", наводи Огњен Коцић, Лукин друг.

„Са младима треба увек сарађивати и имати поверења у младе", сматра Младен Цакић из Лесковца.

Пожели су да помогну и учине нешто лепо и корисно за дете из њиховог града. Подршку су добили од Удружења „Храст" где добро знају колико је тешка борба са канцером.

„Данас смо загрлили живот на овај начин и када су се они мени обратили сви моји из Удружења смо били фасцинирани њиховим гестом да наша омладина одради овако нешто", каже: Зорица Менковић, председница Удружења „Храст" Лесковац.

Десетогодишњи Огњен Милчић има изузетно редак облик тумора на мозгу који има тек 2% оболелих у свету. Са дијагнозом и терапијом 2020. долази и губитак вида, а метастазе су се појавиле на кичми. Због школе коју похађа у Земуну и свакодневних терапија неопходан је боравак ван Лесковца. Не зна се да ли је самохраној мајци потребно више новца или снаге.

„Баш ми је драго што су се моји другари сетили за мене и хтели суда помогну мом млађем брату и захвалан сам им једноставно и дужан до краја живота. Огњен је у Београду, велика средства су потребна сваког месеца? Да сума је око 300 000 динара месечно", каже Лазар Милчић, Огњенов брат.

Хуманитарно шишање данас до мрака и сутра од поднева. Нова фризура као благослов за оне који дарују и нада за излечење малог Огњена.

„Нажалост нисмо нашли у Србији, али ето у Немачкој сам нашао неког брата који је био компатибилан 9 од 10 значи 90 одсто, што се после две године испоставило довољно обзиром да хвала Богу функционишем и живим неки нормалан живот, после свих тешкоћа које сам имао“, прича Драган Јанићијевић из Јагодине.

Подударног донора матичних ћелија чека и десетогодишња Ана Милошевић из Драгошевца код Јагодине. Управо због ње, али и свих других који чекају нову шансу за живот организована је акција уписа у Регистар давалаца матичних ћелија.

„Сада нам требају матичне ћелије, она је имала два блока терапија, успешно је то поднела и хвала Богу надамо се свенму добром.- Можда баш овде буде дародавац?- Ја се надам баш, захвалио би се свима који ће доћи и биће ово како треба“, каже Дејан Милошевић, Анин отац.

Процедура за упис у регистар је једноставна. Потребно је попунити упитник и дати узорак крви. Готово две стотине Јагодинаца у једном дану постали су потенцијални донори.

„Моји мотиви су хумани, значи да помогнемо некоме коме је то највише потребно“, каже Марко Дашић, ватрогасац.

„Ана је из Драгошевца села поред Јагодине и то дете је један велики борац која други пут пролази кроз леукемију и овим путем вршимо упис у регистар за њу и за друге мале борце који су уз њу“, наводи Милош Тодоровић из Удружења „Леука".

У Српском регистру донора матичних ћелија тренутно има око 28 хиљада потенцијалних давалаца. Циљ је да их буде око стотину хиљада јер је утврђено да је много бољи успех трансплантације ако су пацијент и давалац са истог етничког подручја.

“Матичне ћелије се могу дати на два начина. Из периферне крви или из бедрене кости и оно што је важно је да је процеура безбедна, да не боли и да је давалац тај који бира на који ће начин да донира матичне ћелије”, каже др Бјанка Лако Шошкић, специјалиста трансфузиолог.

Процедура за нове доноре заиста је једноставна и траје свега неколико минута. Један упис може некоме бити једина шанса за живот попут Ане из околине Јагодине која чека одговарајућег даваоца.

Тужилаштво је предложило да, уколико суд оцени да постоје услови за укидање притвора, Кокановићу одреди меру напуштања стана.

Судија за претходни поступак Основног суда у Лозници данас је укинуо притвор Кокановићу и наложио да окривљени буде пуштен на слободу.

Њему је притвор раније одређен 2. марта јер су, како су тада објаснили из суда, при извршењу кривичног дела повређена два полицајца, односно кривично дело је извршено са елементима насиља, а сам начин извршења кривичног дела довео је до узнемирења јавности, које може угозити несметано и правично вођење кривичног поступка.

Кокановић је осумњичен за извршење кривичних дела напад на службено лице у вршењу службене дужности, за које је прописана казна затвора од три до 10 година и кривично дело ометање овлашћеног службеног лица у вршењу службене дужности, за које је прописана казна затвора од шест месеци до пет година.

Како је раније саопштено из МУП-а, Кокановић је, у намери да блокира гранични прелаз "Трбушница", трактором пробио заштитну ограду, а том приликом повређена су два полицајца.

Представници Удружења "Не дамо Јадар" и група пољопривредника који су протестовали наводећи као разлог ситуацију у млекарству покушали су 1. марта да блокирају гранични прелаз "Трбушница" код Лознице.

Из МУП-а је тада саопштено да се током блокаде тог граничног прелаза 12 лица оглушило о наредбу полиције да одблокира гранични прелаз и да ће против њих бити поднете кривичне пријаве, због постојања основа сумње да су извршили кривично дело ометање службеног лица у вршењу службене дужности.

Патријарх Порфирије је упозорио да применом овог закона не би био доведен у питање само рад Универзитета у Косовској Митровици, основних и средњих школа које српски ђаци похађају по програмима своје државе, као и рад целокупног здравственог система у коме се медицински збрињавају Срби са Косова и Метохије, него и опстанак српског народа и православних светиња.

"Применом овог закона Срби би изгубили могућност да се школују и лече, а запослени у просвети и здравству би изгубили посао, што би довело до још масовнијег, ако не и коначног, одласка православних Срба са ове вековне хришћанске земље, на којој, све до данас, постоји око 1.300 православних цркава, манастира и других, раније уништаваних, хришћанских светиња", истакао је патријарх.

Подсетио је светске државнике на то да нигде другде у Европи, упркос раније поменутим разарањима, не постоји на једном месту толика концентрација хришћанских светиња, од којих су четири на Унесковој листи светске баштине у опасности.

Патријарх Порфирије је истакао да Српска Православна Црква истрајава на тражењу мирног решења и да од српских власти очекује да ураде све што је могуће да се пронађе компромисно решење.

"Људски животи су највећа светиња и дужни смо да их чувамо", нагласио је патријарх.

"Важан и садржајан разговор са председником компаније ЕДФ о стратешким решењима за енергетску будућност Србије, јачању наше енергетске сигурности и могућностима за увођење нуклеарне енергије као дела дугорочног плана Србије за диверсификацију извора снабдевања. У условима све израженијих изазова на глобалном енергетском тржишту, разговарали смо о конкретним корацима за даљи развој сарадње, као и о значају оваквих пројеката за стабилност привреде, сигурност снабдевања и бољи квалитет живота грађана", навео је Вучић у објави на Инстаграму.

Према његовим речима, суштина ових планова није само у томе да Србија има довољно енергије данас, већ да на време гради капацитете који ће обезбедити сигурну, стабилну и предвидиву енергетску будућност у деценијама које долазе.

"Пажљиво анализирамо све кључне аспекте могућег развоја програма мирнодопске примене нуклеарне енергије, од стручних кадрова и учешћа домаће привреде, до утицаја на преносну мрежу, избора локација и отвореног информисања јавности. Важно је да грађани разумеју да је реч о дугом, одговорном и темељном процесу, који се спроводи по највишим међународним стандардима и уз подршку искусних партнера", истакао је председник.

Вучић је поручио да Србија остаје опредељена да са поузданим партнерима гради темеље своје енергетске независности.

"Сарадња са компанијом ЕДФ, једним од водећих светских актера у области нуклеарне енергије, за нас је важан корак ка обезбеђивању стабилне, чисте и дугорочно одрживе електричне енергије, али и прилика да развијамо домаће знање, оснажимо нашу индустрију и припремимо земљу за време у којем ће енергетска сигурност бити једно од кључних питања укупног развоја", закључио је Вучић.

За Универзитет Едуконс доступан је телефон 021/489-3617, док се за прелазак на Универзитет Привредна академија студенти могу обратити на број 060/205-0567.

Министарство је навело да је инспекцијским надзором утврђено да у школској 2025/2026. години нема уписаних студената на студијским програмима Геоекономског факултета, као ни на програмима при Универзитету Мегатренд, због чега није било потребе за доношењем посебних решења за те установе.

Позвани су и бивши студенти којима је статус престао пре школске 2025/2026. године, а нису завршили студије, да у наредних месец дана преузму уверења о положеним испитима од Универзитета Мегатренд, пре него што ове установе буду избрисане из регистра високошколских установа. Након тога, архивска грађа биће предата надлежном јавном архиву.

Студенти у циљу преузимања диплома, односно уверења о положеним испитима  могу се у обратити  Универзитету Мегатренд, Чолак Антина бр. 8, Београд, на телефон 060/205-0567 и путем имејла univerzitet@megatrend.edu.rs

Министарство је подсетило и да дипломе које је Универзитет Мегатренд издао у складу са Законом о високом образовању пре 26. новембра 2025. године остају важеће и имају исто правно дејство као и дипломе других акредитованих високошколских установа у Србији. Одузимање дозволе за рад, како се истиче, не утиче на правну важност раније издатих диплома.

Истовремено, Републичка просветна инспекција наложила је Факултету цивилног ваздухопловства, који има важећу дозволу за рад у оквиру Универзитета Мегатренд, да изврши статусну промену – прелазак у високу школу академских студија или прикључење другом универзитету са важећом дозволом за рад.

Директор Института за европске студије Слободан Зечевић наводи за РТС да документ доноси наглашенији позитиван приступ проширењу него раније, јер се оно сада посматра као улагање у стабилност и безбедност Европске уније.

"До сада се сматрало да проширење кошта и да представља оптерећење за Европску унију. Међутим, овде се јасно наводи да је проширење улагање у стабилност и безбедност Уније, што је веома позитивно. Да су трошкови непроширења, односно непријема нових чланица, већи него трошкови проширења. Значи, Европску унију више кошта то што није примила, на пример, државе Западног Балкана него ако би их примила", наводи Зечевић.

Указује да се проширење све више представља као "витална инвестиција у безбедност", објашњавајући да се у стратегији проширење представља као начин да се избегну "сиве зоне" у Европи.

Измене у систему одлучивања

Према његовим речима, документ предлаже измене у систему одлучивања унутар Европске уније које би могле да олакшају процес приступања. Европски парламент се залаже да се у појединим фазама преговора, као што је отварање кластера, одлуке доносе квалификованом већином, а не једногласно.

"Када је реч о самом пријему, та одлука би се доносила једногласно, док би се све остале одлуке доносиле квалификованом већином", рекао је Зечевић.

То би, како додаје, могло да спречи блокаде процеса проширења због билатералних спорова између појединих држава чланица и кандидата.

Перспектива Црне Горе и Албаније

Говорећи о перспективи проширења, Зечевић каже да се у документу посебно помињу Црна Гора и Албанија као земље које најбрже напредују у преговорима. Према тим проценама, Црна Гора би могла да заврши преговоре већ ове године, а Албанија до 2027.

"Европски парламент чак позива Савет министара, који доноси одлуку о пријему, да буде оперативан и да не поставља препреке за пријем ове две државе у Европску унију", додаје гост Јутарњег програма.

Појединачна процена кандидата

Истовремено, стратегија наглашава да неће бити колективног уласка држава кандидата у ЕУ.

"Нема колективног уласка у Европску унију, односно уласка у пакету са другим државама", навео је Зечевић, додајући да ће свака држава бити оцењивана појединачно.

Када је реч о Србији, у документу се као важан фактор за напредак наводи дијалог Београда и Приштине. Ипак, Зечевић сматра да тренутно не постоје значајни помаци у том процесу.

"Што се тиче самог дијалога, он се одвија како се одвија и нема значајнијег напретка у том смислу", рекао је он.

Усклађивање спољне политике са ЕУ

Истиче и да се у стратегији снажно инсистира на усклађивању спољне политике кандидата са политиком Европске уније.

"У овом документу се више инсистира на томе да је потребно ускладити спољну политику са политиком Европске уније и да је то веома важно", нагласио је Зечевић.

То се, како објашњава, пре свега односи на однос према Русији и санкције Москви.

"Дакле, усклађивање спољне политике са политиком Европске уније доказ је да се у геостратешком смислу сврставате", навео је Зечевић.

Он додаје да Европска унија данас Русију посматра као безбедносни изазов.

"Данашња Европска унија Русију посматра као геостратешку претњу и сматра да је у конфликту са њом", рекао је Зечевић.

Приступање Украјине и Молдавије ЕУ условљено геополитиком

Зечевић се осврнуо и на европску перспективу Украјине и Молдавије, оцењујући да је њихово приступање снажно условљено геополитичким разлозима.

"Украјина и Молдавија веома су важне за Европску унију у геостратешком смислу. Чак се говори да је улазак Украјине у ЕУ заправо део пакета преговора између Трампа и Путина. Западни савез је као могућност решења украјинске кризе оставио гаранцију за безбедност Украјине, односно њен улазак у ЕУ. То значи да ће Американци притискати Европску унију да Украјину што пре прими у чланство. Што се тиче Украјине и Молдавије, предвиђено је да се у преговарачком процесу што пре отварају кластери", оценио је Зечевић.

Цело гостовање Слободана Зечевића можете погледату у видеу на почетку текста.

“Бобан је, мало је рећи легенда Богатића а богами и шире. Ја мислим да не постоји лекар који ради, како он ради, зато што је он увек отворен за све, нема разлога, сваког прими, новац уопште није на првом месту. Увек се јавим њему и када је зуб у питању и кад га питам jе л’ знаш Бобане а он каже, кад ћу знати, ако не знам сад”, каже Славиша Перић Баџа из Богатића

Изузетан мачвански дијагностичар, специјалиста кардиологије, чија је животна инспирација Тесла, у ординацији је и у 77 години са истом посвећеношћу као првог дана. Бели мантил је тврди хумана мисија док год је човек жив.

“Ту нема богатог живота, ту нема дана, ноћи, недеље, празника, и тако. Ја сам то тако схватио. Имам неразумевање неких колега из Шапца, дома, ја лечим пријатеље и сиротињу за џабе! Ја не знам шта значи то за џабе! Не разумем ја шта значи то! Човек да би у животу нешто добио, мора нешто дати”, каже др Слободан Бобан Берић из Богатића.

Велику заоставштину потомству др Бобан оставља и у сликама - око 1500 различитих формата и тема, од прве родитељске куће до историјских прича и мачванског пејзажа, који је довео до савршенства. Организовао је 50 самосталних и још толико заједничких изложби, највише са Милићем од Мачве.

“Много ми значи за смирење, за моја размишљања о медицини о животу и ја кад сликам, тад, апсолутно сам одморан, без икаквог оптерећења”, каже др Слободан Берић из Богатића.

У низу награда, златну значку Културно просветне заједнице Србије донела му је, каже, посебну радост, јер је стигла на предлог његових Мачвана. Жеља му је да га послужи здравље да ослика највеће платно до сада, крунисање Цара Душана.

До сада је забележено укупно 735 случајева етнички мотивисаних напада на припаднике српске заједнице на КиМ.

Научни сарадник Института за српску културу у Лепосавићу Петар Ристановић упозорава да ће се овакви инциденти над Србима на КиМ појачати након 15. марта када би требало да ступе на снагу закони о странцима и страним возилима.

"То је нешто што се догађало и што ће се догађати, верујем у још већој мери уколико од 15. марта започне имплементација закона које су у косовским институцијама донесени у претходном периоду, а који за циљ имају коначно гашење преосталих српских институција", каже Ристановић за Интернет портал РТС.

Тврди да ће спровођење тих закона сасвим сигурно проћи "уз одређени степен насиља".

"Колики ће тај степен насиља бити - видећемо", наглашава Ристановић.

Према његовим пребијање Бојана Здравковића се уклапа у "клише порука" Србима на КиМ.

"Протекле две и по деценије ма колико из Приштине причали о жељи да интегришу Србе, стварна жеља је да Срба практично не буде на територији Косова", сматра овај историчар.

Упитан да ли би се овај инцидент могао повезати и са могућим поновљеним изборима на КиМ, Ристановић каже да се они догађају "практично константно".

"Сасвим сигурно то је једна врста тактике која Куртију одговара и коју је у ранијем периоду примењивао. У крајњој линији то је нешто што се свуда у свету може видети да ауторитарни режими који имају проблеме на унутрашњем плану нуде 'решења' кроз неку врсту агресивне националне политике и реторике кроз проналажења непријатеља и кривца за све у некоме другом. У овом случају за Албанце су то Срби", сматра Ристановић.

"Реална цена дизела је преко 226 динара, а бензина негде око 189 динара, када гледамо котације и цене на берзама. То је резултат раста цена нафте на светском тржишту услед конфликта на Блиском истоку", рекла је министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић.

Она је нагласила да је данас и даље нафта око или преко 100 долара по барелу, што је чак 40 одсто више него пре само месец дана.

"Држава ће наставити да предузима мере како би заштитила грађане и привреду, пре свега од скока цена, али и од несташица. Већ смо снизили акцизе за 20 одсто што ће свакако бити додатно олакшање", рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је додала да држава прати ситуацију која је непредвидива из сата у сат.

"Са свим нафтним компанијама присутним на тржишту, које укључују наравно и Нафтну индустрију Србије (НИС), али и друге компаније, као и са Удружењем нафтних компанија разговарамо које су све могуће мере, али и пре свега да чујемо шта су највећи тренутно изазови и када је цена у питању и када је снабдевно тржиште у питању", рекла је министарка након састанка на коме су утврђене просечне велепродајне цене нафтних деривата и евро дизела.

Састанку су присуствовали представници Министарства рударства и енергетике и Министарства унутрашње и спољне трговине.

Осим забране проласка, полиција их је, према наводима Здравковића, физички и психички малтретирала.

Здравковић је РТС-у испричао да је од полицајца албанске националности добио неколико удараца по глави и телу, да су њега и његовог оца прскали спрејом и задржали на испитивању неколико сати.

"Када сам дошао на прелаз, дао сам саобраћајну дозволу и личне карте, своју и очеву. Полицајац ми је затражио овлашћење, на шта сам одговорио да га немам. Он ми је тада рекао да паркирам аутомобил, што сам и учинио. Изашао сам из аутомобила и затражио документа, али ми их није вратио. Молио сам га да ми дозволи да разговарам са надређеним, јер имам болесног оца који не сме да остане без лекова ниједан дан. Један млади полицајац ми је на албанском рекао да ће ме одвести до шефа. Узео ме је за руку, одвео између барака и ударио ми два шамара, а затим ме два пута шутнуо. Када ми је вратио документа, упутио ми је псовке на албанском", рекао је Здравковић.

Случај је пријавио полицијском инспекторату у Приштини. Поступање полиције је назвао бруталним и неприхватљивим, изненађен је, јер је више пута раније пролазио без проблема.

Канцеларија за КиМ: Нови пример бруталности Куртијевог режима

Јучерашње иживљавање припадника такозване косовске полиције на административном прелазу Бела земља нови је пример бруталности Куртијевог режима и угњетавања Срба на простору Косова и Метохије, саопштила је Канцеларија за Косово и Метохију.

"Након што им нису дозволили прелаз преко административне линије, један од припадника косовске полиције одбио је да врати документа Бојану Здравковићу, а затим га физички напао и упутио му салву увреда на националној основи. Према сведочењу самог Здравковића, Куртијеви полицајци су затим кренули аутом за њим и уз употребу силе привели њега и оца на информативни разговор где су задржани два сата", наводи се у саопштењу.

Канцеларија истиче да такво огољено насиље над људима по националној основи осликава тежину положаја српског народа на Косову и Метохији и додатно улива страх Србима, али и сведочи да Куртијева полиција на простору КиМ не служи реду и закону, већ застрашивању и малтретирању Срба.

"Много је изазова са којима се суочавају Срби у свакодневном животу на простору Косова и Метохије, а да би се створили елементарни услови за миран живот нашег народа неопходно је да се пре свега промени запаљива реторика политичара у Приштини који свакодневно својим изјавама генеришу насиље и подгревају идеју о етнички чистом простору у коме неће бити Срба", саопштила је Канцеларија.

Са Здравковићима су, додаје Канцеларија за КиМ, у контакту њени представници на терену и данас ће их посетити.

"Неопходна је и конкретна реакција међународних мисија и представника који имају мандат да зауставе овај прогон српског народа и обезбеде заштиту основних људских права и обезбеђивању безбедног живота нашег народа на КиМ", закључила је Канцеларија за Косово и Метохију.

Сумња се да је она као бивша директорка Центра за социјални рад општине Стара Пазова, од 2021. до 2025. године, неосновано одобравала исплату новчаних износа на име социјалне помоћи лицима која за то нису испуњавала законом прописане услове, чиме је нанета штета буџету Републике Србије у износу од преко милион и петсто хиљада динара.

Осумњиченој је одређено задржавање до 48 сати у ком року ће бити приведена на саслушање у тужилаштво.

Престижне регионалне награде „International Medis Awards for Medical Research“, које се додељују за изузетна научна достигнућа у медицини и фармацији у земљама средње и источне Европе додељене су на свечаној церемонији у Љубљани.

Иновација за лечење најмлађих пацијената

Награђени научни рад бави се дугогодишњим проблемом у лечењу срчане слабости код мале деце – недостатком лекова у облику прилагођеном узрасту. Истраживање представља прву иновативну формулацију еналаприла у облику оралне дисперзибилне мини таблете, намењене деци узраста од рођења до шест година која болују од срчане слабости изазване урођеним срчаним манама или дилатационом кардиомиопатијом.

Према речима проф. др Бајчетић, награда је признање не само њеном раду већ и раду целог тима који стоји иза пројекта „LENA“. Она је истакла да ова формулација може значајно да унапреди фармакотерапију новорођенчади широм света, посебно у срединама где су услови за чување и примену течних лекова ограничени.

Међународна Medis награда додељује се од 2014. године, а за 12 година разматрано је укупно 1.983 научна рада, од којих је 422 стигло из Србије. Ове године међу финалистима из Србије била је и др сц. мед. Јелена Чолић из Института за реуматологију, у области реуматологије.

На крају фебруара, цена БРЕНТ нафте по барелу на светском тржишту била је 70,58 долара, а данас износи чак 97,6 долара по барелу. То је раст од 38,2 одсто за само две недеље.

Због раста цена сирове нафте на светском тржишту, држава преузима терет на себе и смањује износе акциза на безоловни бензин и дизел.

Акцизе ће бити смањене за 20 одсто.

То значи да ће акциза на дизел, која је данас 74,04 динара по литру, бити смањена на 59,23 динара по литру. То је умањење од 14,81 динара по литру.

Акциза на бензин, која је данас 72 динара, биће смањена на 57,6 динара по литру. То је умањење од 14,4 динара по литру.

Одлука је привременог карактера и предложено је да се примењује почев од данас, закључно са 15. априлом 2026. године.

У ишчекивању нове лиценце за рад НИС-а, цене деривата су за сада под контролом.

До 19. марта на снази је забрана извоза нафте и нафтних деривата, а Влада је од те мере изузела бутан, пропан и ауто-гас.

Стефан Лазаревић, одлазећи председник УО Америчке привредне коморе, каже да су претходне четири године радили на дигитализацији и унапређењу регулативе у области енергетике.

"Са циљем модернизације енергетске инфраструктуре и диверсификације извора снабдевања, имали смо фокус на очувању фискалне стабилности и унапређења система здравствене заштите, а посебно смо интензивирали своје активности по питању економских интеграција", наводи Лазаревић.

Главни изазови за привредну сарадњу су непредвидива привредна политика, високе америчке тарифе и комплексна енергетска ситуација у Србији. Али, поред слабије оцене пословне климе него за прошлу годину, из Коморе за 2026. годину очекују више инвестиција.

Ана Драшковић, председница УО Америчке привредне коморе, истиче да је пословна заједница некако увек била мост.

"И ми смо увек проналазили начине да сарађујемо и да помажемо једни другима. Ја мислим да, са једне стране, америчка привреда има пуно тога да понуди Србији и српским компанијама у домену, пре свега, дигитализације, нових технологија, а онда, са друге стране, и ми овде имамо талента који може да буде изузетно занимљив и Америци и компанијама тамо. Привреда се мења, услови се мењају, на нама је да се у тим околностима снађемо што је боље могуће", каже Драшковићева.

Америчка привредна комора планира да буде мост између потреба привреде и државе. Прошле године, компаније које су део Коморе оствариле су више од 20 милијарди евра промета.

КУРСНА ЛИСТА БР. 46

"Листе чекања постоје свуда у свету. Ми смо показали да можемо да их решимо. Да није било короне, оне би данас биле минималне", рекао је Лончар.

Како је навео, грађанима је најважније да знају када ће доћи на ред за операцију.

"Наше грађане не интересују бројеви већ када ће доћи на ред. То ћемо решити када поставимо јасне критеријуме за листе чекања", додао је министар.

Потребна већа улагања и рад викендом

Лончар је истакао да укидање листа чекања, посебно за операције кукова и колена, захтева значајна финансијска средства и додатни рад медицинског особља.

"Да бисмо укинули листе чекања за кукове и колена морамо да радимо поподне и викендом, да се плате протезе и људи који ће радити прековремено", нагласио је министар.

Према његовим речима, у систему постоји разлика између листе заказивања, листе чекања и приоритетних пацијената.

"Имамо листу заказивања и листу чекања, као и листу приоритета за пацијенте који морају хитно да се оперишу и они се не мешају са листом чекања", објаснио је Лончар.

Он је додао да поједине установе, попут Института за ортопедију на Бањици, имају велики број пацијената.

"Мораће и други клинички центри да преузму део пацијената како бисмо брже решавали листе чекања", рекао је министар.

Високи трошкови лечења

Говорећи о функционисању здравственог система, Лончар је указао на високе трошкове лечења.

"За један дан интензивне неге потребна су огромна средства, а ту су и дијагностика и све остало. Када би свако добио рачун на изласку из болнице, знао би колико то кошта", навео је он.

Према његовим речима, у наредном периоду очекује се значајан напредак у смањењу листа чекања.

"У року од годину до годину и по дана сви ће бити оперисани и листе чекања ће бити значајно смањене", поручио је министар.

Недостаје још санитетских возила

Министар здравља указао је и на проблем недостатка санитетских возила.

"Немамо довољан број санитета, бар 100 нам недостаје, иако смо недавно купили 50", рекао је Лончар.

Он је подсетио да држава последњих година улаже значајна средства у здравствени систем, али да није било могуће обновити све установе одједном.

"То би коштало десетине милијарди евра, а паралелно се улагало и у инфраструктуру широм земље", рекао је министар.

Љубазан однос према пацијентима

Лончар је поручио да је однос медицинског особља према пацијентима један од приоритета.

"Сви морају да буду љубазни са пацијентима. Први контакт је најбитнији. Пацијент мора да се саслуша", нагласио је министар.

Како је додао, непоштовање тих правила неће бити толерисано.

"Свако може да буде нервозан, али пацијенту мора да се каже добар дан. Ко се не буде тако понашао биће склоњен", поручио је Лончар.

На крају је истакао да се проблеми у здравству могу решити уз јасну организацију и договор.

"Све је решиво уз договор, чврсту руку и принципе који морају да се успоставе", закључио је министар здравља.

Погинули су младић и девојка, стари 19 година.

Тешко је повређена још једна 19-годишња девојка, која је превезена у болницу.

Екипе хитне помоћи имале су током ноћи 127 интервенција, од чега 35 на јавном месту, рекао је за РТС доктор Александар Чокановић.

Анкетирани грађани су претпостављали да се захтев за бесплатну правну помоћ подноси социјалним установама или судовима, док неки од њих нису ни знали коме би упутили захтев.

Ко, где и како може да поднесе захтев

Захтев за бесплатну правну помоћ подноси се општини или градској управи.

Могу је затражити корисници родитељског додатка, грађани који испуњавају услове за новчану социјалну помоћ, особе са инвалидитетом, жртве породичног насиља, тражиоци азила, као и друге категорије утврђене законом.

"Градској општини Палилула у прошлој години се обратило 442 странке са захтевом за пружање бесплатне правне помоћи. За грађане је урађено 270 писаних поднесака, углавном се односе на одговоре на тужбе, писање тужби, на приговоре на решења која су донета од стране Фонда ПИО или на решења која су донета од Центра за социјални рад. Донето је осам решења где им је одобрена адвокатска помоћ", каже Гордана С. Лукић, начелник Одељења за општу управу Општине Палилула.

Многе општине не издвајају довољно новца

Међутим, многе општине у буџету не издвајају довољно новца за пружање бесплатне правне помоћи. Тако има примера да је за целу годину издвојено свега око 30.000 динара, показују анализе.

"И проблем је у томе што лица која пружају бесплатну правну помоћ или одлучују о захтеву, поред тих послова раде и неке друге послове у својој локалној самоуправи, па им то дође као неки додатни посао, који их додатно оптерећује, а за који нису додатно плаћени", упозорава Драгиша Ћалић из Комитета за људска права Јуком.

У Министарству правде наводе да су свесни кадровских изазова са којима се суочавају општине и градске управе у функционисању служби бесплатне правне помоћи. Њихове смернице предвиђају да такве службе имају најмање два дипломирана правника.

"Јединице локалне самоуправе и градске општине су у обавези да у буџетима планирају средства за пружање бесплатне правне помоћи и већина њих то чини. Већина локалних самоуправа успева да у законском року од осам дана, односно три дана у хитним случајевима, одлучи о поднетим захтевима. Према до сада достављеним извештајима, прошле године од 8.289 захтева одобрена су 6.402", навели су из Министарства правде.

Током прошле године 1.300 корисника

Према подацима Министарства правде, прошле године је готово 1.300 грађана упућено на адвокате, при чему је услуга за њих бесплатна, док трошкове сносе општине и градске управе. Адвокати се, према речима стручњака, ретко радују таквим предметима, јер су мање плаћени него када их странка ангажује самостално.

"Не бих рекла да ли се радују или не радују. Уколико ја желим да будем пружалац бесплатне правне помоћи, ја сам унапред упозната са условима под којим ту бесплатну правну помоћ пружам, самим тим сам упозната и са тарифом, тарифа је формирана 2019. године и она је и тада била поприлично различита у односу на адвокатску тарифу, она је заиста више него симболична и она је сада на нивоу можда трећине адвокатске тарифе", навела је Биљана Бјелетић из Адвокатске коморе Србије.

Помоћ пружају и невладине организације

Правну празнину коју оставе адвокати и градске управе неретко попуне невладине организације.

"Невладине организације, удружења грађана, пружају бесплатну правну помоћ тражиоцима азила и у случајевима дискриминације, али ми имамо пројектно финансирање, имамо наше адвокате, тако да се трудимо да пружимо бесплатну правну помоћ када нам се грађани обрате, најчешће су то проблеми везани за радне односе, за породичне односе, за наследно правне односе и управно право", напоменуо је Драгиша Ћалић.

Само на врата Јукома у претходне две и по деценије за правну помоћ покуцало је више од 15.000 људи.

У склониште у згради на Дорћолу, није могло ни да се уђе. За време поплаве у делу зграде, морали су да позову предузеће "За склоништа", каже професионални управник Дејан Ђурађ Вујичић.

Атомско склониште, по дефиницији, нема прикључке за инфраструктуру. Има сопствено напајање и нема ни сигнал мобилне телефоније.

"Станари знају да постоји склониште, али оно није у ингеренцији стамбене заједнице", каже управник Дејан Ђурађ Вујичић.

Има и зграда где склониште припада стамбеној заједници. У мирнодопско време, претворена су у оставе или издата у закуп. Станари су дужни да их одржавају, али је ту ситуација и најлошија, баш због договарања.

Склониште на Бежанијској коси у које је ушла екипа РТС-а је чисто, опремљено, не осећа се мемла, нити устајали ваздух.

Иако су склоништа део одбране и заштите од ратних и ванредних околности, многи, првенствено страни стручњаци сматрају да су, због модерног ратног арсенала, изгубила на значају. НАТО бомбардовање показало је да су људи масовно у њих одлазили.

Чињеница да јавна склоништа постоје у време природне и ратне опасности делује умирујуће, али је свакако најбоље да такве опасности уопште нема.

Склоништа претворена у магацине, теретане

У Београду има 980 склоништа. Сто осамдесет једно је издато у закуп, тачније, претворено у магацине, теретане, складишта хуманитарне робе, музичке студије.

Од закупа се живи, а закупци су дужни да одржавају инсталације. Према уговору, изнајмљен простор мора да се испразни за 24 сата, што је тешко изводљиво, сматрају многи.

Иако сирене за узбуну најављују непосредну опасност, заоштравање ситуације и уочавање опасности, показује пракса, траје много дуже.

Стручњаци кажу, ни склоништа нису мета првог удара, па их свакако треба имати и одржавати.

Главаш: У систему јавних склоништа 974 објекта 

Дарко Главаш, секретар Секретаријата за послове одбране, ванредних ситуација и координацију, рекао је за РТС да се на читавој територији Града Београда налази укупно 4.291 склониште, а да је око 2.500 у задовољавајућем, односно оперативном стању.

Како је навео, у систем јавних склоништа спада 974 објекта, од којих је 907 оперативно у сваком тренутку, док за 67 склоништа која нису у функцији већ постоје мере које је издао Сектор за ванредне ситуације.

"То је огроман посао који је пред нама. За склоништа која се налазе у објектима високе градње, односно унутар стамбених зграда, одговорне су скупштине станара, савети станара. Нису сва склоништа у стању у каквом бисмо желели да буду. То и јесте један од задатака цивилне заштите", рекао је Главаш.

Према његовим речима, у наредном периоду припадници система цивилне заштите, заједно са надлежним институцијама, обилазиће склоништа и разговараће са управницима зграда како би се утврдиле мере које је потребно предузети.

Грађевинска инспекција ће, тамо где је потребно, наложити радове и дефинисати начин на који ће се склоништа довести у исправно стање, додао је Главаш.

Истиче да је прошле године спроведена велика акција утврђивања стања склоништа на свим градским општинама.

"На територији Београда имамо више од 4.000 склоништа и тиме ћемо се интензивно бавити и у наредном периоду", поручио је Главаш.

Иначе, Град Београд је формирао батаљон цивилне заштите, који ће имати неколико специјализованих јединица и две велике јединице опште намене.