"Наиме, вршећи појачану контролу кретања, боравка и рада странаца, службеници станице граничне полиције Херцег Нови контролисали су С. О. (61), држављанина Републике Србије, који је на увид дао личну карту за коју су полицијски службеници посумњали да је фалсификована", саопштили су из полиције.

Даљим проверама, како се наводи, утврђено је да је реч о фалсификованој личној карти о чему је  обавештен тужилац у Основном државном тужилаштву у Херцег Новом који се изјаснио да се у радњама С. О. стичу елементи кривичног дела фалсификовање исправе.

Из полиције су саопштили да су осим тога, спроведене и детаљне провере у сарадњи са службеницима интерпола у Подгорици, када је утврђено да је за С. О. на снази међународна потерница расписана од београдског одељења Интерпола.

"Он се потражује у циљу обезбеђења његовог присуства кривичним поступцима који се против њега воде пред надлежним органима Републике Србије. Лишен је слободе, те ће у законском року бити приведен поступајућем тужиоцу у херцегновском основном државном тужилаштву на даљу надлежност у односу на фалсификовани документ, после чега следи привод надлежном судији за истрагу, по основу међународне потернице", саопштили су из црногорске полиције.

Браниоци оптужених затражили су промену оптужнице, односно индивидуализацију, како би се тачно знало шта се оптуженима ставља на терет.

Бранилац Владимира Толића, адвокат Милош Делевић, захтев измене оптужнице образложио је тврдњом да више није адекватна за наставак поступка.

"Као што знамо, поступак је раздвојен у односу на оптужене Благоја Спасојевића, Владимира Толића и Душана Максимовића, од осталих оптужених по овој оптужници Специјалног тужилаштва. Позивам да се ова оптужница измени јер сматрам да више није адекватна за наставак поступка и да се Владимир Толић оптужи за конкретне радње. Подсећам да се овде не суди Радоичићу, већ Благоју Спасојевићу, Владимиру Толићу и Душану Максимовићу", рекао је Делевић.

Тужилац је истакао да је потребно да се поново прочитају изјаве сведока како би се што пре наставио сам процес, са чим су се сложили адвокат оштећене стране, Арианит Коци, као и адвокат Благоја Спасојевића, Љубомир Пантовић.

Предлог за вештачење фотографија

Бранитељка Душана Максимовића, Јована Филиповић затражила је да се саслуша још девет сведока који би потврдили алиби њеног брањеника, чему су се тужилац и адвокати оштећених успротивили.

"Образлажући да у самој оптужници, како суд тврди, иако нисмо сагласни са том констатацијом, стоји да је Душанова улога била изузетно мала и да се са слушањем толиког броја сведока колико смо ми предложили иницијално неће утврдити неке нове чињенице у односу на оно што и само веће верује“, навела је Филиповићева.

Предложила је да се изврши и вештачење фотографија које су достављене, а за које судско веће није сматрало да има потребе да се одради стручна процена.

"Већ ће бити довољан само увид у то да ли су униформе које се спомињу у односу на Душана Максимовића исте са оним које су имала лица за које се сумнија да су починила кривично дело. То у сваком случају и није било неопходно, јер те униформе очигледно нису исте и то је нешто што можемо простим увидом да утврдимо", додала је Филиповићева.

Она је нагласила да ће на наредним рочиштима бити саслушани прво сведоци тужилаштва, а затим и сведоци одбране који ће, како је истакла, дати свој исказ у вези с тим где се Душан кретао критичног дана.

Наредна рочишта заказана су за 18, 19. и 20. фебруар.

Оптужница против 45 Срба

Владимир Толић, Благоје Спасојевић и Душан Максимовић ухапшени су током оружаног сукоба у Бањској у септембру 2023 године.

Тужилаштво у Приштини је у овом случају подигло оптужницу против 45 Срба, од којих је већина недоступна правосуђу на КиМ.

У сукобу су погинула тројица Срба - Бојан Мијаиловић, Игор Миленковић и Стефан Недељковић, као и припадник полиције Африм Буњаку.

Такође, нагласио је да су оснивање Заједнице српских општина и испуњење свих договорених обавеза неопходни за обнављање смисленог дијалога и омогућавање трајне стабилности.

"Опструктивна, дестабилизујућа и конфронтациона реторика и поступци представника Привремених институција самоуправе у Приштини и даље штете дијалогу и подривају мир и безбедност у целом региону" написао је Ђурић у објави на друштвеним мрежама.

Петковић: За напредак у дијалогу неопходно да се крене са формирањем ЗСО

И директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић састао се са Петером Соренсеном, коме је пренео јасну поруку да је за сваки опипљив напредак у дијалогу неопходно да се крене са конкретним корацима за формирање Заједнице српских општина и разговорима о нацрту Статута ЗСО, саопштила је Канцеларија за КиМ.

Петковић је посебно упозорио да одлагање тзв. закона о странцима и возилима не сме бити крајњи домет деловања међународне заједнице према Куртију, већ да тај период мора бити искоришћен за проналажење одрживог решења, уз поштовање споразума из дијалога, посебно оних који се односе на слободу кретања.

Приштина наставља са новим једностраним и ескалаторним потезима, истакао је директор Канцеларије за КиМ и навео да у прилог томе сведоче и недопустиве и злонамерне изјаве Бесника Бисљимија којима показује да Приштина, уместо дијалога и поштовања до сада постигнутих споразума, жели додатно угрози опстанак Срба и њихово право на живот, слободу кретања, право на лечење и образовање.

"Здравство и школство представљају окосницу опстанка Срба на КиМ и само средиште Заједице српских општина и тако мора остати", нагласио је Петковић.

Такође, Петковић је нагласио да од почетка године сведочимо и повећаном броју етнички мотивисаних инцидената од стране Приштине, која чини све да створи немогуће услове за живот Срба на КиМ.

Зато је неопходно, још једном је подвукао Петковић, да се што хитније крене са фомирањем ЗСО, и Београд очекује и од Европске уније да предузме конкретне кораке у том правцу.

Састанак је одржан дан пошто је председник САД Доналд Трамп телефоном разговарао са Родригез, а истог дана када се сусрео и са лидерком венецуеланске опозиције, Маријом Корином Мачадо.

Ретклиф је у Каракас допутовао по Трамповом налогу како би пренео поруку да Сједињене Америчке Државе очекују унапређење радних односа са привременом владом, навео је амерички званичник који је говорио под условом анонимности.

Амерички званичници сматрају да би наставак мандата Родригез као привремене лидерке могао да допринесе стабилности земље у кратком року и спречи ширење нереда после Мадуровог хапшења.

Посета је изазвала и незадовољство дела опозиције, чије присталице сматрају да Вашингтон није искористио прилику да на власт доведе вођу опозиције Едмунда Гонзалеса, за кога међународни посматрачи тврде да је победио на изборима 2024. године, али којем Мадуро није препустио власт.

Амерички званичници наводе да су искуства из Ирака, где је нагло распуштање државних институција довело до дуготрајне нестабилности, утицала на одлуку да се у Венецуели да предност постепеном и контролисаном прелазу.

Аналитичари ЦИА процењују да је Родригез прагматичан политичар способан за сарадњу и одржавање функционисања државе, док се не створе услови за нове изборе.

Заједничку изјаву и Меморандум су, у присуству председника Александра Вучића, потписали први потпредседник Владе и министар финансија Србије Синиша Мали, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић и министар за Европу и спољне послове Француске Жан-Ноел Баро.

Председник Вучић се, пре потписивања докумената, састао са Жан-Ноелом Бароом. На Инстаграму је навео да су разговарали о питањима од значаја за односе Србије и Француске и европском путу наше земље.

"Разговарали смо о изградњи метроа, развоју вештачке интелигенције након куповине суперкомпјутера и сарадњи у областима нуклеарне енергије и наменске индустрије. Једна од тема била је и пројекат пречишћаваја отпадних вода у Београду", истакао је Вучић.

Навео је да је јасно указао на опредељеност Србије да води независну и одговорну политику, засновану на заштити својих државних и националних интереса, уз истовремену спремност за јачање сарадње са Француском као једним од наших најважнијих партнера у Европи.

"Истакао сам да наша земља остаје посвећена дијалогу и миру и биће ослонац Француској и Европској унији, спремна да доприноси стабилности, безбедности и развоју", истакао је председник Вучић.

Оливера Савић из Kрагујевца, каже: "Маске су такође биле тренд кад сам ја то почела да радим, то нико није радио. Знам да сам носила и на послу, и да сам износила на ове вашаре за 8. Март и тако. И чак сам имала прилику да једна госпођа која је гледала то и коментарисала како сам донела маске из Венеције да продајем овде. Мени то није ми засметало, чак ми је било драго. На неки начин као да сам донела Венецију овде, ето тако."

Поред маски, Оливера осликава и кишобране, претварајући свакодневни предмет у мало уметничко дело. Цветови, апстрактне форме и мотиви из природе чине сваки кишобран јединственим, а намењени су онима који желе да и по киши носе нешто посебно.

Оливера додаје: "То је доста компликовано да се ради зато што платно кишобрана јако тешко упија боју. И онда треба више потеза да се нанесе та боја да би се оцртавао неки траг. Десило ми се, рецимо, један кишобран који можете да видите, да сам њега радила месец дана. Јер има много детаља на њему и то је наива."

Оливерини радови подсећају да ручни рад и посвећеност детаљима. Имају и ту вредност да из Kрагујевца може да крене уметност која мирише на Венецију и пулсира у ритму Мексика, чак и онда када пада киша.

Подносиоци наводе да Уставни суд није донео одлуку у року од 72 сата од пријема жалби, иако је тај рок прописан императивном одредбом Закона о високом савету тужилаштва.

У петицији се указује да је Уставни суд у обавештењу за јавност од 29. децембра 2025. године навео да ће поднете жалбе доставити доносиоцу одлуке о приговору ради давања одговора у року од 15 дана.

Такав приступ, како се наводи, правда се позивањем на члан закона, којим је прописана сходна примена одредаба, укључујући и друге случајеве одлучивања о жалбама против одлука ВСС и ВСТ против којих је искључено подношење уставне жалбе.

Подносиоци петиције оцењују да такав став представља очигледну незаконитост у поступању Уставног суда. Како наводе, сходном применом одредбе члана 99. Закона о Уставном суду не може се искључити примена императивне одредбе члана 41. став 3. Закона о високом савету тужилаштва, којом је прописано да се одлука доноси у року од 72 сата од пријема жалбе са списима.

Додатно се указује на члан 101. Закона о Уставном суду, којим је, како истичу, изричито предвиђена могућност да се посебним законом пропише рок у коме је Уставни суд дужан да одлучи по жалби судије, председника суда или носиоца јавнотужилачке функције.

Пошто је тај рок, према њиховим наводима, прописан Законом о високом савету тужилаштва и износи 72 сата, подносиоци петиције траже да Уставни суд одговори зашто је "поступио супротно тој законској одредби и да ли је реч о грубом превиду или свесном незаконитом поступању, као и који су разлози за то".

У другом делу петиције захтева се да Уставни суд обавести подносиоце који је орган тог суда заузео став који је довео до, како се наводи, грубог кршења члана 41. став 3. Закона о високом савету тужилаштва, у ком саставу је тај став донет и којом већином.

У трећем захтеву, подносиоци позивају најстаријег судију Уставног суда да их обавести да ли је заказана јавна расправа о поднетим жалбама и који ће орган Уставног суда о томе одлучивати.

Четвртим захтевом од вршиоца дужности председника Уставног суда тражи се да јавност буде обавештена да ли је став изнет у обавештењу за јавност верификован на седници свих судија Уставног суда. Уколико јесте, тражи се податак када је верификација извршена, у ком саставу и којом већином, а уколико није, који су разлози због којих до тога није дошло.

На крају петиције, судије и јавни тужиоци изражавају уверење да ће вршилац дужности председника Уставног суда и судије тог суда благовремено одговорити на изнете захтеве и тиме, како наводе, потврдити заклетву да ће у свом раду поступати искључиво у складу са Уставом и законом.

"У том контексту, од Уставног суда се очекује и да у најкраћем року предузме адекватне мере у циљу делотворног отклањања штетних последица насталих услед грубог кршења императивне одредбе члана 41. став 3. Закона о високом савету тужилаштва", закључује се у саопштењу.

На питање шта то значи и када ће то бити, Вучић је одговорио да очекује у наредним данима.

"Зато што морате да добијете продужење оперативне лиценце, а да бисте добили продужење оперативне лиценце, која је до 23. јануара, морате да доставите комплетан 'term sheet' са свим детаљима, сарадњи, колико акција, коме, како и на који начин иде управљање, како и на који начин иде и чак и снабдевање, дакле, из којих земаља и тако даље", казао је председник Вучић.

У Давосу најважнији сусрети са онима са којима решавамо НИС и друга питања

Вучић је изјавио да ће за Србију на предстојећем Светском економском форуму у Давосу бити најважнији сусрети са онима са којима морамо да решавамо питања, од НИС-а, друга енергетска питања и, наравно, сва велика политичка питања.

"Најважније је да сачувамо мир", истакао је председник Србије за ТВ Пинк, након што је присуствовао потписивању Заједничке изјаве о пројекту београдског метроа и Меморандума о разумевању за изградњу канализационог колектора за сакупљање отпадних вода града Београда.

Према његовим речима, форум у Давосу представља јединствену прилику за Србију и друге земље да размене мишљења, граде дијалог и реше кључна политичка и енергетска питања без потребе за дугим међународним путовањима.

Додао је да ће на овогодишњем форуму учествовати и бројни афрички лидери, кинески потпредседник владе, као и председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, што, како је истакао, омогућава директан дијалог са кључним актерима у свету.

Говорећи о припремама за Експо 2027, нагласио је да је главни циљ да све буде завршено до 1. децембра, када се предају кључеви од павиљона.

Вучић позвао Брнабић да поново отвори дијалог о избору Савета РЕМ-а

Председник Србије Александар Вучић позвао је председницу Скупштине Србије Ану Брнабић да поново отвори дијалог са невладиним сектором о избору чланова Савета РЕМ-а и да, како је навео, покуша да тај процес учини инклузивнијим.

Вучић је рекао да је сигуран да ће Србија као суверена и независна земља у складу са тим да доноси одлуке, али је позвао председницу парламента, која је и раније водила разговоре о томе, да покуша да процес направи инклузивнијим.

"Да се поново отвори дијалог са невладиним сектором, са невладиним организацијама, да се разговара о свему што је могуће, што је реално, што је рационално, што је добро за земљу, да имамо све факторе укључене. Наравно, да се не чини оно што би било директно супротно интересима Србије, а што би било примењивано једино у Србији", рекао је Вучић у интервјуу за Пинк одговарајући на питање где је Србија на европском путу и констатацију да се Србији стално постављају додатни услови у том процесу.

Вучић је рекао да је његов позив Брнабић да још једанпут отвори разговор о РЕМ-у, а да из ЕУ углавном позивају да се прихвати све што траже невладине организације.

"Али мој позив госпођи Брнабић је да се још једном отвори тај разговор. Не морају да се изаберу сви чланови РЕМ-а, не мора да буде 9:0 за нас... Пробајте поново да укључите и све друге у сам процес и верујем да ћемо успети у месецима који су пред нама да нађемо решење'', рекао је председник Вучић.

Инспекцијским надзором утврђено је да је свеже свињско месо било без ветеринарског жига, док су паковања свежег меса и производа од меса била без ознаке жига и без декларације, чиме је онемогућена идентификација производа и његова следљивост, наведено је у саопштењу.

На лицу места донето је решење о повлачењу хране из промета, а комплетна количина затеченог меса и производа од меса је, у присуству ветеринарске инспекције, предата овлашћеном оператеру на нешкодљиво уништење, у складу са важећим прописима, навело је Министарство.

Срећко Здравковић, академски сликар из Параћина, каже: "Ја њега пратим доста дуго. Има пар мотива који му се често провлаче кроз слике. Његова аутентична плава боја, тај ултрамарин који је наглашен, шајкача која је српско обележје, крст, такође наше, храст, сеоска кућа, црква, вода, то је све овде око њега. Зоран је један од најбољих сликара из овог краја и један врло аутентичан сликар. Треба да га уважавате и да га поштујете јер он пише историју."

Његова уметност, кажу, није наивна већ искрена, слике личе на приче.

Слободанка Радић, песникиња из Параћина, додаје: "Слику гледамо очима, не можемо да је чујемо. Музика се чује. Али кад душом гледамо слику, као ове Зоранове слике, ми видимо очима, чујемо душом и добијамо звук природе и Српства. Зоран слика душом."

Његова платна чувају сећања на догађаје и људе, српске сељаке, јунаке, светиње, светитеље и научнике попут Пупина и Тесле који је осветлио свет.

Зоран Анђелковић Кец, самоуки српски сликар, објашњава: "Тај неки ген који носимо заједничи, заправо трудим се кроз слике да нас повежем. Kао што су, на пример, записи у нашим црквама, фреске итд. И наше наивно сликарство је једноставно запис неког времена. Пробам да склопим и прошлост и будућност, где ако знамо своју историју и своју прошлост, лако ће да сазнамо и своју будућност. "

У атељеу крај слика бројни су трагови минулих дана. Предмети, тишине и сећања на историју која је његова највећа инспирација.

Зоран Анђелковић Кец, самоуки српски сликар, наводи: "Моји омиљени мотиви су већином Србија. Та наша земља која је, ето кад читате нашу историју, веома занимљива. Једноставно, видите свој народ где је увек био прогнан у свим ратовима, черечен, убиван. За нас Србе је много значајан мир и слобода. - Kолико данас има инспирације? - Па има, има. Прво, као што и знате, живим ту на Мојсињској светој гори, Мојсињско Послонској, заправо ово су обронци, моје село. И увек има разне приче, те приче треба претворити у слике. Онда имамо три Мораве ту поред нас, то је вечита инспирација. Док трају оне трајаће и инспирација."

Зоранова платна излагана су од Волгограда до Чикага. На дар су их добили и најмоћнији лидери, Путин и Трамп. Признања и награде сведоче да га свет признаје, али из родне Мрзенице не жели да иде.

Због великог интересовања, деца су подељена у две узрасне групе. Тајне пекарског заната преносе им професори Млекарске школе.

„Поред вештине обликовања теста, деца овде науче и неке најосновније ствари о сировинама, о брашну, квасцу, кухињској соли, шећеру и осталим сировинама које користимо у производњи славског колача. Нормално, имају могућност да мало погледају под микроскопом, да ураде анализу, везану за одређивање квалитета пшеничног брашна и да све то лепо споје у финални производ, па да тај производ и пробају након завршетка радног дана", објашњава Радосав Пејчић, професор Млекарске школе.

Круна Школе пекарства биће израда славског колача. Циљ је да кроз игру деца науче о традији и култури свог народа.

У односу на прошлу недељу, дизел и бензин су поскупели за по један динар.

Нове цене деривата важиће до 23. јануара.

Из Опште болнице у Чачку кажу да су две женске и једна мушка особа стабилних параметара и код њих је у току дијагностика.

У ланчаном судару на Ауто-путу "Милош Велики" учествовало је више возила.

Испред тунела "Муњино брдо" видиљивост је због магле смањена на 50 метара.

Након вишесатног прекида у смеру ка Пожеги, саобраћај је поново успостављен, наводе из ЈП "Путеви Србије".

"У том смислу, дијалог је у слободном паду. Приштина спроводи мере које су израз њене воље, а углавном директно погађају Србе на Косову и Метохији. Изасланик Европске уније за дијалог Петер Соренсен у Београду и Приштини припрема терен за наставак разговора, односно уклања препреке. Једна од њих је и политичко-институционална криза у Приштини. Аљбин Курти сада може да формира стабилну владу, чиме се формализују услови за наставак преговора", истиче Гогић.

Тврди да је Соренсен већ испитао постизборни терен у Приштини, наишавши на одређене услове Куртија и председнице привремених приштинских институција Вјосе Османи у вези са наставком дијалога, које су – чини се – непремостиве.

"Не видим начин на који он у својим рукама има механизме путем којих може да обезбеди конструктивност страна у процесу и више наде полажем у улогу Сједињених Америчких Држава у настојању да се дијалог оживи", сматра саговорник Јутарњег програма.

Санкције и дијалог

Говорећи о значају Вашингтона у дијалогу Београда и Приштине, Гогић наводи да су током претходне три деценије сви постигнути споразуми спроведени уз асистенцију Сједињених Држава.

"У међувремену, Бела кућа је препустила Европској унији да реши питање у њеном дворишту, али су се доношењем Закона о ауторизацији националне одбране поново активирали када је реч о читавом Западном Балкану. У оквиру тог закона, потенцирају се споразуми из Брисела и Охрида, а не онај из Вашингтона 2020. године", наглашава Гогић.

Прецизира да је најважнији инструмент овог закона могућност увођења санкција.

"То значи да би игнорисање договореног, подривање мира, подизање тензија, дестабилизација простора, као што је био случај претходних година, могло да буде кажњено конкретним мерама", појашњава политиколог.

Курти и ЕУ

Гогић указује да је Курти после ванредних парламентарних избора 28. децембра јачи него икада, узимајући у обзир исход гласања и могућност формирања стабилне скупштинске већине.

"Оно што је до сада радио, а што му је доносило резултате, радиће и даље – укључујући и одбијање дијалога. Неће бити попустљив осим ако не буде великих санкција. У том смислу је врло предвидљив", уверен је Гогић.

Оцењује да је видљиво како ЕУ жели да приближи простор Балкана свом дворишту, као и да у том контексту треба посматрати интересовање за решавање дијалога Београда и Приштине.

"Србија не прави кораке који чине Црна Гора и Албанија на том путу. Ми заостајемо због унутрашњих разлога, али и односа са Приштином. Нисам сигуран у којој мери ћемо да испратимо темпо који ЕУ жели да види, али у контексту дијалога очекујем већу улогу Американаца. Порука што пре мора да се конкретно адресира, јер потези Приштине могу да доведу до тога да још један део Срба напусти КиМ, односно да их очисте папиром, а не пушком", закључује политиколог Огњен Гогић у разговору за Јутарњи програм Радио-телевизије Србије.

"За сада се све одвија по плану, што значи да се увозе количине које су биле предвиђене. Тржиште је у потпуности снабдевено", истакао је Мићовић.

Тренутно је снабдевање стабилно, али, како је нагласио, ова ситуација не пружа дугорочну сигурност. Србија није потпуно отпорна на могуће поремећаје, посебно у регионалном или глобалном контексту.

"Ипак, залихе које су тренутно на располагању омогућавају земљи да издржи извесно време у случају било каквих поремећаја", додао је Мићовић.

Он је такође нагласио да је логистика изузетно важна, посебно у контексту ниских водостаја на Дунаву који отежавају транспорт горива преко баржи из северних делова Европе.

Цене нафте на глобалном нивоу и могући ефекти на Србију

Цене сирове нафте на светском тржишту недавно су поново порасле, али је овај скок био краткотрајан. Цена барела нафте порасла је са 60 на скоро 67 долара, али је већ следећег дана уследио пад од 4 одсто.

Томислав Мићовић указује да је од 2022. године, када је цена сирове нафте скочила на 127 долара по барелу, овај раст углавном био под утицајем психолошких фактора. Међутим, од тада тржиште је научило да не реагује драматично на сваку најаву геополитичких конфликата.

"Данас видимо да се на сваки глобални конфликт не реагује тако драматично као раније. Иран и Венецуела су и даље присутни на тржишту, иако су претрпели значајне санкције. Њихова нафта не нестаје са тржишта", објаснио је Мићовић.

Он додаје да ирански извозни капацитети нису били угрожени ни током рата Израела и Палестинаца, нити нападима на енергетске објекте у Ирану.

"Ово показује да су актери на тржишту свесни да би евентуално затварање иранских терминала изазвало значајне поремећаје на глобалном тржишту нафте. Нарочито би то утицало на Кину, која купује иранску нафту и могла би потражити друге изворе, што би довело до велике неравнотеже између понуде и потражње", указује он.

Будућност тржишта нафте и потенцијални ризици

Мићовић је такође изразио забринутост због неизвесности у погледу будућих глобалних поремећаја, али и због трендова на тржишту сирове нафте. Све већи раст потражње, који ће наставити да расте у наредним годинама, неће бити праћен адекватним повећањем производње од стране земаља чланица ОПЕК-а. Ове земље, иако су раније најављивале повећање производње, неће успети да задовоље растућу потражњу.

"ОПЕК је одлучио да не повећава производњу нафте, и то може довести до раста цена у наредним годинама. Прогнозе за 2026. годину показују да ће цене нафтних деривата поново расти, јер потражња неће бити праћена растом понуде", рекао је Мићовић.

Он је закључио да, иако не очекује значајне промене у ценама нафте у наредним месецима, зимски период и смањена привредна активност неће имати велики утицај на тржиште. Међутим, светски сукоби или неочекивани геополитички развоји увек могу изазвати велике промене на тржишту.

"Цене горива на нашим пумпама су биле у опадању, али као што видимо, у свету постоји много фактора који утичу на коначне цене. Потребно је праћење и процена ситуације из дана у дан", закључио је Мићовић.

Према подацима са сајта Агенције за заштиту животне средине, изузетно загађен ваздух је у Шапцу, Беочину, Врању, Новом Пазару, Неготину, Лазаревцу, Обреновцу.

Веома су загађени делови Београда – Стари град, Земун, Нови Београд, Београд на води.

Препоруке Агенције за заштиту животне средине и Градског завода за јавно здравље Београда су да се избегавају све физичке активности на отвореном. Саветује се и да се уобичајене активности обављају у затвореном простору док се не побољша квалитет ваздуха.

Јако загађен ваздух може изазвати озбиљне здравствене тегобе код осетљивих група становништва, али и код здравих особа. Осетљиве групе су деца, старији, као и особе са обољењима срца и плућа.

Агенција је од почетка децембра увела европски индекс квалитета ваздуха, који подразумева примену строжих критеријума мерења.

Загађење ваздуха у Србији највеће је током грејне сезоне, а главни разлог је сагоревање у индивидуалним ложиштима, посебно дрва и угља.

1. Курсеви из ове листе примењују се од 8 часова 16.1.2026. године до 8 часова на дан када ће бити формирана наредна курсна листа.

То је прва судска пресуда у кривичним поступцима који се воде против бившег председника због краткотрајног проглашења ратног стања. На одлуку суда могуће је уложити жалбу.

Јун је оптужен да је у јануару прошле године ометао службенике у покушају да изврше налог за његово хапшење, када се забарикадирао у свом стамбеном комплексу и наредио председничкој служби безбедности да блокира истражитеље.

Ухапшен је тек у другом покушају, у операцији у којој је учествовало више од 3.000 полицајаца, што је представљало прво хапшење једног актуелног председника у историји Јужне Кореје.

Бивши председник Јужне Кореје се суочава и са оптужбама за фалсификовање званичних докумената приликом проглашења ратног стања.

Поред тога, против Јуна се воде и други судски поступци, укључујући оптужбу за организовање побуне, по којој су тужиоци затражили изрицање смртне казне, а пресуда је заказана за фебруар.

Јуново проглашење ратног стања трајало је око шест сати пре него што га је парламент, уз подршку дела његове конзервативне странке, поништио и суспендовао његова овлашћења. Уставни суд га је у априлу прошле године сменио са функције, оценивши да је прекршио уставне дужности.

Паљењем свећа, полагањем цвећа поред спомен обележја и пригодним говорима, чланови његове породице, бивши политички саборци, пријатељи, представници опозиционих странака и иницијатива одали су пошту убијеном Ивановићу.

Влајић: Оливер актуелнији и паметнији и после осам година

Активиста у грађанској иницијативи коју је водио Оливер Ивановић и његов пријатељ, адвокат Небојша Влајић рекао је "да се после осам година показује да је Оливер и даље актуелнији, паметнији, модернији и живљи од 50 одсто мртвака српске и градске митровачке политике”.

"То што је он знао пре осам или 10 или 20 година, данас ови људи не знају. Нити ко то жели да примени. Што се тиче овога данашњег дана, видљиво је да нас је, бар за пет или 10 више него што је било прошли пут, а сигурам сам да ће то повећање у броју бити и хиљаду", рекао је Влајић.

За судске поступке, поводом убиства Ивановића, Влајић је подсетио да у Београду поступак "или није почео, значи није рођен или је на умору, а да у приштински поступак не верује нико”.

"Не знам ниједног човека који има поверење у тај поступак и који верује да су ти људи за нешто криви. Свеједно, чак и да јесу, они нису инспиратори или наредбодавци овог злочина. А то је оно што народ занима", навео је Влајић, верујући да ће се једнога дана истина сазнати.

Окупљенима су се обратили и Срђан Миливојевић из Демократске странке, Саво Манојловић, из покрета "Крени промени” и други.

Помен у Храму Светог Саве

У Храму Светог Саве у Београду јутрос је одржан помен поводом осам година од убиства Оливера Ивановића.

Поред Ивановићеве удовице Милене Поповић, његовог сина, родбине и пријатеља, присуствовали су председница Скупштине Ана Брнабић, министар спољних послова Марко Ђурић, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић и повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић.

Ана Брнабић је после помена изјавила да Приштина саботира истрагу и да зато ни после осам година од убиства Ивановића не постоје информације о томе ко је организатор, наручилац и починилац тог убиства.

"Ми ћемо наставити, као што то говоримо сваке године, да инсистирамо на правди. Правда је достижна, некада јесте изузетно спора, али увек је достижна. Ми ћемо наставити да инсистирамо и да се пронађу налогодавци, организатори и убице Оливера Ивановића", поручила је Брнабић.

Убице и налогодавци атентата још нису познати

Оливер Ивановић је убијен 16. јануара 2018. године испред просторија своје странке у северном делу Косовске Митровице, са шест хитаца у леђа, што је потврдио и обдукциони налаз.

Довезен је у болницу у бесвесном стању. Лекари су покушали да га реанимирају, али је Ивановић подлегао повредама.

Истраге поводом овог убиства вођене су и у Београду и у Приштини, а из Београда је више пута саопштено да Приштина није желела да одговара на упите државних органа у вези са истрагом и доказима.

У јуну 2024. године, основни суд привремених институција у Приштини осудио Марка Рошића на 10 година затвора, Недељка Спасојевића на четири и по године и Драгишу Марковића и Жарка Јовановића на по четири године затвора за умешаност у убиство Ивановића, али убице и налогодавци убиства још нису познати.

Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је тада да је пресуда скандалозна, политички мотивисана и инструисана како би се додатно криминализовао српски народ на КиМ, а све са циљем да Приштина сакрије праву позадину и извршиоце овог мучког убиства.

Канцеларија је истакла да је пресуда донета без конкретних доказа, под снажним политичким и медијским притиском из Приштине.

Оптужница за овај случај измењена је три пута у року од три године.

Прва оптужница је подигнута почетком децембра 2019, већ крајем децембра те године тужилац је доставио другу, измењену оптужницу, а у новембру 2020. године подигнута је трећа оптужница.

Оливер Ивановић је у јануару 2014. године, заједно са још четворицом Срба, био оптужен за наводни ратни злочин над цивилним становништвом 1999. и 2000. године.

Еулекс је оптужницу подигао у новембру 2014. године, а суђење је почело 18. децембра те године.

Ивановић је у августу 2015. године започео штрајк глађу због одбијања да га пусте да се брани са слободе, а затим је, због нарушеног здравља, пребачен у болницу у Косовској Митровици.

На девет година затвора је осуђен 21. јануара 2016. године, а та је пресуда затим укинута, да би августа 2017. године почело поновљено суђење у том поступку.

Ивановићу је, иначе, у јулу 2017. године запаљен аутомобил у Косовској Митровици, а 2005. године под његов службени аутомобил је подметнута бомба.

Ово стога што је руководство те компаније, након дубљег проучавања тржишта, проценило да је потражња за вештачком интелигенцијом реална, а не надувана, те да ће за дата центре на које се она ослања бити потребне велике количине сервера и самим тим чипова високих перформанси.

"TSMC" је у 2025. години извршио капитална улагања у износу од 40,9 милијарди долара, тако да би инвестиције од 56 милијарди у овој години представљале повећање од око 27 одсто.

Овај пораст ослања се на скок у приходима и профиту компаније - у 2025. години "TSMC" је остварио раст од чак 46 одсто у профиту.

Највећи део новца опредељеног за инвестиције ће отићи у Аризону како би се убрзала изградња другог и трећег по реду постројења "TSMC" у тој америчкој држави, те отпочела градња четврте фабрике за производњу најсофистициранијих чипова, чије су локалне муштерије компаније попут "Нвидије", "Епла" и "Гугла".

Односно, капиталне инвестиције тајванског гиганта биће усмерене углавном у иностранство - компанија је обећала улагање чак 100 милијарди долара у САД, а осим тога гради и две фабрике у Јапану, те планира подизање постројења у Немачкој.

Витална економска и геополитичка улога "TSMC-а"

Улагања "TSMC"-а, компаније која је у 2025. приходовала чак 120 милијарди америчких долара, у развој индустрије чипова у САД је, заправо, последица и есенцијални део економско-војне стратегије Вашингтона да се његова сопствена и економија војнополитичких савезника попут Тајвана, Републике Кореје и Јапана, што је више могуће одвоје од кинеских снабдевача и тржишта.

Тиме се жели умањити економска зависност од Кине и створити више простора за деловање против ње у форми технолошких и економских санкција, па и неког будућег кинетичког рата. 

Када је у питању привлачење или присиљавање "TSMC-а" да инвестира у привреду САД, америчка влада осим ових геополитичких, наравно, има и велике домаће економске циљеве, као што су реиндустријализација и преузимање примата у напредним технологијама од стратешке важности као што су полупроводници и вештачка интелигенција од директних конкурената Тајвана и Јужне Кореје.

Са друге стране, "TSMC" је деценијама спроводио пословну политику по којој се улагање у производњу вршило само на самом Тајвану или у матици Кини због присуства мноштва јефтине и врло квалификоване радне снаге, те малих трошкова за електричне енергију и водне ресурсе који су потребни за рад фабрика чипова.

"TSMC", по речима његовог оснивача, избегавао је САД због лошег искуства у прошлости, односно, високих трошкова и мање продуктивности тамошње радне снаге, те културних разлика између тајванских руководилаца и инжењера са једне, и америчких радника са друге стране.

Отварањем фабрика и пребацивањем својих технологија, знања и људства у САД, "TSMC" ризикује да у блиској будућности изгуби светски примат у производњи чипова највиших перформанци - он тиме практично одгаја будуће моћне противнике, јер је неизбежно да америчке компаније попут "Нвидије" или "Интела" (легалним путем или индустријском шпијунажом) преузму његове технологије и кадрове.

Такође, изградњом читаве индустрије полупроводника у САД, мада потенцијално може да добро заради ако се јагма за вештачком интелигенцијом заиста преточи у бројне дата центре (што доста зависи и од достпуности електричне енергије), Тајван заправо умањује сопствену стратешку важност за Вашингтон - мотивација САД да га војно заштите у случају да Пекинг одлучи да обори његову владу или преузме контролу над њим путем поморске и ваздушне блокаде осетно је мања сада када америчка привреда може да добро функционише и без увоза чипова са Тајвана.   

Но, упркос овим проблемима за Тајван, администрација претходног америчког председника Џозефа Бајдена почела је да врши снажан дипломатски притисак на владу у Тајпеју и посредно на "TSMC" да активно допринесу стварању ланца снабдевања чиповима који би био отпоран на трвење са Кином и евентуалне војнополитичке потресе у Тајванском мореузу, односно, инвестирају у изградњу фабрика на америчком тлу.

Мада се "TSMC" сложио да промени своју филозофију и уложи огромне своте новца у САД упркос страху од могућих губитака и других проблема, вербални и економски притисак из Вашингтона, овог пута у форми нових царина, се наставио доласком председника Доналда Трампа на чело државе. 

"TSMC" је тако обећања у вези инвестиција у САД са почетних 40 милијарди долара и две фабрике повећао на фантастичних 100 милијарди и пет постројења.

Медији у Источној Азији данас пишу да је у прошлој години тајвански извоз у САД по први пут у последњих неколико деценија претекао извоз у матицу Кину.

Такође, гласила у том региону јављају и да су власти у Тајпеју са Вашингтоном коначно успеле да постигну споразум по којем ће нове Трампове царине у односу на тајванску привреду бити смањене са садашњих 20 процената на 15, колико Трампова влада спроводи против привредних конкурената Тајвана - Јапана и Јужне Кореје.

Заузврат, Тајван се обавезао да у америчку привреду током мандата председника Трампа уложи чак 250 милијарди долара - у тим инвестицијама то пацифичко острво предводи "TSMC" улагањима поменутим на почетку овог текста. 

"TSMC" је тако не само највећи произвођач чипова на свету, поготову логичких и оних најмањих промера који су непходни за квалитетне сервере, роботе, паметне телефоне и друго, већ и субјект од којег буквално зависи читава привреда и војнополитичка судбина Тајвана, па и добро функционисање, дубина и компетитивност америчке економије.