Предраг Шкобаљ, помоћник директора за технолошки развој Института "Винча", каже да нема разлога за страх, али да Србија мора хитно да делује.

"Не треба имати страх, али морамо што пре да кренемо у изградњу нових енергетских капацитета, Србија дугорочно мора да развија енергетски микс - нуклеарну енергију, обновљиве изворе, реверзибилне хидроелектране и да задржи стабилне термоенергетске капацитете", наводи Шкобаљ.

У Румунији, након одлагања, контролисано се потапају четири барже у Дунаву. Циљ је да се више воде усмери ка нуклеарној електрани Чернавода. Криза је могла да се избегне тврде бугарски стручњаци, а решење виде у изградњи хидротехничких објеката којима би се регулисао ток Дунава између Бугарске и Румуније.

Валери Иванов из Дунавске флоте за јаружање у Бугарској наводи да је новац потрошен на прелиминарне студије изводљивости и пројектовање, а да је онда све стало. "Ако погледате извештаје за друге делове Дунава, видећете да је тамо где постоје преграде за регулисање тока ниво воде изнад уобичајеног", истиче Иванов.

Крузери везани за пристаниште

Низак водостај Дунава утиче и на туризам. Губитака ће у том сектору бити и у Мађарској. Међународни крузери у Будимпешти везани су за пристаниште, неки чак и више од месец дана.

Петер Калманди, капетан путничког брода, каже да никада није видео ништа слично. "Причао сам и са старијим колегама, нису ни слутили да водостај Дунава у Будимпешти може бити овако низак", наводи Калманди.

Спруд испод моста у Будимпешти

Ипак, посетиоци главног града Мађарске не пропуштају да виде спруд који је због ниског водостаја настао испод Маргаретиног моста.

Место на којем стоје обично је под водом, а многи су искористили прилику да јој приђу ближе и одавде фотографишу зграду парламента и друге атракције.

Међутим, зграда парламента и други симболи града током ноћи остају у мраку. Због штедње струје декорација се гаси и у Румунији.

Од 1990. до 1998. године био је генерални директор Високе школе за државну управу. Од 1991. до 2008. године обављао је дужност судије Европског суда за људска права, а 2009. године Народна скупштина изабрала га је за председника Врховног суда.

Бака, бивши судија Европског суда за људска права, смењен је са места председника Врховног суда одлуком Орбанове владе 2011. године, три године пре истека његовог мандата.

Европски суд за људска права пресудио је 2014. године да је Мађарска сменила Баку због његових критика владе и да је његова смена нарушила демократске слободе у земљи. Орбанова влада одбацила је те наводе.

"Др Андраш Бака је током читавог свог досадашњег животног и професионалног пута придавао изузетан значај начелу поделе власти и доследно се залагао за владавину права и независност судства. Његов животни пут представља пример посвећености демократској правној држави и уставним начелима. Уверени смо да искуство др Андраша Баке и професионална независност коју је показивао током читаве каријере представљају посебну вредност у периоду у којем се припремамо да заједнички поставимо темеље новог уставног уређења Мађарске", навела је странка "Тиса".

Према важећем мађарском уставу, председник је углавном церемонијални шеф државе са ограниченим овлашћењима, укључујући могућност да стави вето на законе или затражи њихово преиспитивање.

Потпредседница Народне скупштине из Тисе, која привремено обавља функцију председнице парламента, Анико Халерне Нађ, заказала је избор председника за уторак, 11. август.

Да би номинација била валидна, кандидат мора да добије писану подршку најмање једне петине, односно 40 посланика.

У Мађарској се председник не бира непосредно на изборима, већ га бира парламент.

За избор у првом или другом кругу потребна је двотрећинска већина свих посланика, ако је нема, у трећем кругу гласања одлучује проста већина између два кандидата са највише гласова.

Надлежне службе су потврдиле да су сви повређени медицински збринути у четири болничке установе, а 12 их је задржано на даљем болничком лечењу, преноси агенција Хина.

Надлежни су саопштили да није било жртава у овој железничкој несрећи, да су на место судара изашли припадници полиције и Хитне помоћи и да је железнички саобраћај на тој деоници обустављен.

Према незваничним информацијама, путнички воз је редовно кренуо са станице у смеру Светог Ивана Жабна, док је теретни воз, који је из правца Бјеловара долазио у станицу Жабно требало да се заустави и сачека укрштање са путничким возом. Теретни воз је, међутим, из за сада непознатих разлога, прошао кроз црвено светло.

Узроке и околности несреће утврђују хрватска полиција и државно тужилаштво, а независну истрагу спроводи Агенција за истраживање несрећа.

Након тога новинарима су пуштени и снимци са члановима Устава Хрватске, за које из СНВ-а сматрају да су преркшени овогодишњим обележавањем Олује у Книну.

"Оно што се могло чути у главној книнској улици и у једном од истакнутих ресторана у близини Книна слушали смо и ранијих година, али ово што смо чули пре два дана је заправо језиво. То је по мом мишљењу напад на сваког слободарског и слободоумног грађанина РХ, на сваког бранитеља ове земље, његово или њено потомство и напад је на демократију. Напад је на темељне вредности Устава РХ, устава без којег ниједна земља не може бити правни поредак, ниједно друштво не може бити демократија ако ће мржња бити допуштена, ако ће позивање на насиље бити допуштено, као што се овде могло видети", рекао је Пуповац.

Дозвољено је, казао је Пуповац, да се велича злочиначки поредак какав је била НДХ на "дан важан и преважан за РХ, за грађане Хрватске, али и за земље које чине суседство РХ".

"Ово није патриотизам, мржња је неспојива с патриотизмом. И у рату, а камоли у миру. Они који годинама ово покушавају прошверцовати као домољубље истински нарушавају патриотизам", навео је Пуповац и наставио: "Они који мисле да је ово демократија и на то окрећу главу, греше. Ово није демократија, ово је опаки напад на демократију".

"Многи чија је дужност да чувају уставни поредак не предузимју оно што би требало"

Истакао је да многи чија је дужност да чувају уставни поредак РХ не предузимају оно што би требало јер, подсетио је да су неки од људи који се могу видети на снимцима из Торциде и Скејо су били ослобођени одговорности због истог, чиме су подстакнути да то понове.

Оценивши да то што раде хрватски судови је забрињавајуће, Пуповац је прозвао и хрватско тужилаштво.

"Ако ће се тиме бавити само полиција, онда ће то изгледати овако као пре два дана. Полиција осигурава јавни ред и мир док се крши јавни ред и мир. Зато је велико питање за ДОРХ је ли ово тема од националне важности или, као што је досад било, да није тема од националне важности. Да ли бих ја требао бити први који о овоме говори? Зар неко мисли да је ово само ствар Срба или четника о којима ови певају? Неко мисли да не би овако и о онима које не препознају као довољно велике Хрвате? Зар нисмо то већ једном искусили", упитао је Пуповац и додао: "Ја знам да овим преузимам ризик, али није први пут, а верујем ни посљедњи".

Новинарима је испричао да се у рану јесен пре 35 година, током низа антиратних активности које је предузимао, састао са, како је рекао, једним од највиших званичника Србије и тражио да се уместо рата тражи мирно решење за очит процес дисолуције Југославије.

"Знате што ми је рекао? 'Ви не можете живети с усташама'. Погледао сам га и рекао: 'А шта ви знате о усташама? Кад сте имали посла са усташама? Шта ви знате о Хрватима и какво искуство имате живота с Хрватима'?", испричао је Пуповац разговор са неименованим тада високим званичником Србије.

"Чуди ме то што раде млади људи у Хрватској"

Вративши се на догађаје од пре два дана у Книну, Пуповац је рекао да то што ради Скејо њега не чуди, али га чуди то што раде млади људи у Хрватској.

"То што то раде млади људи који нису видели 'р' од рата, који изазивају нови рат, ти млади људи и они који окрећу главу од ових појава или затварају уши, ти људи накнадно том човеку којем те речи никад нећу заборавити, ти млади људи и они који их воде, а воде их, они који то знају пуштају да се то догађа и пуштају да се том човеку пост фестум даје за право. То није Хрватска каква је стварана и какву већина грађана жели, то није Хрватска која је могла проћи тежак пут уласка у УН, ЕУ, у Шенген... То није та Хрватска. Ово је претња тој Хрватској, непријатељство тој Хрватској", поручио је Пуповац.

Поручио је да једино слово 'У' које може бити слово закона је то почетно слово Устава, а не оно што се узвикује на улицама и на другим местима, као што је Книн.

"Надам се да ће се судство позабавити тиме, да ће водећи људи земље, политике, наћи храбрости и ослободити се компромисерства док нам се демократија угрожава и рећи 'доста'. Ово је најгоре што се могло догодити, најгора порука која се могла одаслати. И слободно се одашиље, а за слободу то је смрт", поручио је Пуповац, пренео је хрватски портал Индекс.

Након парастоса положени су венци на спомен-крсту на Петровачкој цести.

Хрватска авијација је 7. августа 1995. године, током злочиначке акције хрватске војске Олуја и највећег погрома после Другог светског рата, бомбардовала српске избегличке колоне на путу у селу Јањила код Босанског Петровца.

Тада је убијено десет цивила, међу којима четворо деце. За овај злочин нико није одговарао.

Хрватска ВПА Олуја почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, као и јединица Хрватског већа одбране на подручју Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације.

Протерано је имеђу 220 и 250 хиљада Срба, док је око 2.000 њих убијено или се и данас воде као нестали.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић сматра поражавајућом чињеницу да ни након више од три деценије за злочин над Србима на Петровачкој цести 1995. године нико није одговарао у Хрватској, пуноправној чланици ЕУ која се позива на владавину права, људска права и једнаке вредности за све.

Према његовим речима, Петровачка цеста остаје један од најболнијих симбола страдања српског народа у обе Крајине и трајно сведочанство злочина над недужним цивилима.

"Институције Републике Српске имају трајну обавезу да негују културу памћења, чувају истину о страдању српског народа и сећање на Републику Српску Крајину и њене жртве", рекао је Нуждић. 

Нагласио је да је посебно важно што Република Српска и Србија данас заједнички обележавају најзначајније датуме из српске историје, јер се тиме потврђује да смо један народ, повезан заједничким страдањем, историјом и одговорношћу према онима који су дали највише.

Барже су напуњене камењем како би достигле газ од 1,9 метара и биће контролисано потопљене, једна по једна, попуњавањем херметичких комора, уз максималне мере безбедности.

Прве две барже биће постављене око 500 метара од улаза у рукавац Бала, док ће друге две бити постављене узводно, под углом у односу на ток реке, како би формирале два вештачка прага и усмериле део воде ка старом рукавцу Дунава.

Циљ интервенције је да се ниво воде испред нуклеарне електране Чернавода повећа за неколико центиметара и обезбеде неопходни хидролошки услови током периода изузетно ниског водостаја.

Румунске поморске снаге извеле су претходних дана и неколико контролисаних експлозија у каналу Бала како би повећале доток воде ка нуклеарки.

Према подацима Националног института за хидрологију и водопривреду, ситуација на Дунаву је и даље тешка.

Проток реке на улазу у Румунију износи 1.400 кубних метара у секунди, што представља нови историјски минимум, а очекује се да ће се такве вредности задржати током целе недеље.

Код Чернаводе ниво Дунава додатно је опао за два центиметра и тренутно износи минус 220 центиметара.

Хидролози процењују да би до 13. августа ниво могао да падне на минус 230 центиметара, уз просечан дневни пад од једног до два центиметра.

Реч је о злочину који су, према наводима једине преживеле, починила тројица мушкараца.

Истрагу која се води годинама Уставни суд Хрватске недавно је оценио као траљаву. У међувремену се појавила сумња да је један од починилаца рођени брат Марка Перковића Томпсона.

Сведочење преживеле на комеморацији пренела је посланица СДСС-а Ања Шимпрага.

Према сведочењу, нападачи су имали од 24 до 25 година, били су наоружани аутоматским оружјем и носили су маскирне униформе.

"Једнога се посебно бојала. Имао је дугу црну косу, крваве очи и црну мајицу на којој је писало ‘За дом спремни’ и црну мараму око врата", навела је Шимпрага.

Један од војника питао ју је тада да ли је чула за певача чије песме већ годинама изазивају поделе у друштву, што је случај и данас.

"Кад је рекла да није, показао је баш на тог војника ког се највише бојала и рекао је да је то његов брат и да је он овде да не би смела проговорити ни реч", навела је Шимпрага.

"Мучеништво није случајно, оно је и на Божији благослов за, како је рекао, блаженопочивши српски патријарх Павле, оне који никаквог гријеха не починише, а пострадаше", истакао је митрополит Хризостом у Пребиловцима, обраћајући се окупљенима после Свете литургије у Храму Христовог Васкрсења служене на дан када се прослављају Свети пребиловачки и доњохерцеговачки мученици.

Масакр српског становништва у Пребиловцима усташе су починиле од 6. до 11. августа 1941. године.

Већину жртава, жена, деце и старих, усташе су живе бациле у јаму Голубинка у Шурманцима.

По имену и презимену, мученички је страдало 630 Пребиловчана, док је према незваничним подацима, у јами Голубинки, живот скончало више од 830 становника Пребиловаца и других места.

Срби су одабрали да данас не буду у Книну. Њихов одговор на данашњу прославу је да тугују, али и да желе да остану и опстану на тим подручјима, чувајући веру и традицију.

Валентина Лака, избеглица из Ђевраска код Книна, чува од заборава речи које разумеју само људи из овог краја.  

"Натесер – кад је нешто накриво. Кад човек хода и каже види га натесер. Шпиода је пробадача", рекла је Валентина.

Валентина је била приморана да напусти пре 31 годину. Исто толико година касније, у Канади где данас живи, објавила је књигу са причама и речима које је научила од бабе и деде у рођеним Ђеврскама. Или, како би овде рекли, од бабе и дида.

"Кад смо избегли у Србију, видела сам да ће да нестане и као дављеник кад се хвата за сламку, тако сам ја мислила да ћу све да изгубим. Изгубили смо све. Бар могу да сачувам тај језик. То је једино што могу да урадим", каже Валентина.

Осим говора, њена књига на корицама чува и другу традицију – ситан вез овог краја.

"Моја баба је у својим старијим годинама везла. Ја кажем, баба како тако ситно видиш и то је та синџирац вез и све везано за тај крај и ја сам у Канаду понела њену ношњу", испричала је Валентина.

"Ми смо научили на мало"

Традицију и на домаћем терену има ко да чува, захваљујући Ојдани Вјештици, која је први пут почела да везе по повратку из избеглиштва у Београду.

"Свака шара је доста ситна и дуго се ради на уско брдо, тако да свака млада девојка је требало себи да направи ношњу и она је пар година радила себи ношњу и то је толико дуго радила, и чији је вез био ситнији, та је девојка била боља за удају, увиђала је детаље“, каже Ојдана Вјештица из Удружења "Наше огњиште".

Њену удају, ипак, није спречио ситан вез, већ "Олуја".

"Ја сам студирала агрономију у Београду у Земуну и 1995. сам дошла у Книн да се венчам и 'Олуја' ме омела у тим плановима. Ми народ са ових каменитих крајева, ми смо научили на мало, ми смо сретни са малим, задовољни са оним што имамо", каже Ојдана.

Трауме се не заборављају

Иако некима родно тло највише прија – трауме из недалеке прошлости се не заборављају.

"Волим овде да дођем, али не бих никад своју децу овде вратила и због свега што се дешавало. Не бих желела да моја деца пролазе оно што сам ја прошла. А да би се вратила, можда да је боља ситуација“, рекла је Валентина. 

Срби у Книну некада су били апсолутна већина, данас су национална мањина. По попису из 2021. године, у Книну их живи око 2.500, што је око 23 одсто у односу на целокупно становништво. 

У четвртак ће бити служена Света архијерејска литургија, а потом ће бити приређена трпеза љубави.

Обележавање организује Одбор Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова.

Каран: Пребиловци вечна опомена да се историја понавља ако заборавимо жртве

Председник Републике Српске Синиша Каран поручио је да су Пребиловци симбол српског страдања, али и вечна опомена да се историја понавља ако се забораве жртве.

"Зато данас не говоримо само о успомени на једно село, већ и о истини која обавезује сваког човека да се поклони пребиловачким мученицима и да никада не дозволи да их прекрије заборав", изјавио је Каран за Срну, поводом обележавања 85 година од усташког злочина над српским народом у Пребиловцима.

Додик: Сећање је дуг према жртвама

Председник Странке независних социјалдемократа (СНСД) Милорад Додик поручио је да су Пребиловци херцеговачко село које обавезује, опомиње и позива да никад не заборавимо, иако су му усташки крвници и џелати наменили потпуно уништење и затирање живота. Указао је да су у овом страшном покољу угашена 54 српска огњишта, 54 домаћинства која су вековима ту била.

Додик је нагласио да сећање није освета, већ дуг према прецима који нису имали прилику да остаре, да одгајају децу, да сањају будућност, али и дуг према историји, која нас учи да заборав отвара врата понављању злочина.

Сведочанства о незапамћеном злочину

Према историјским изворима, усташке снаге су између 6. и 11. августа 1941. године извеле масовни злочин над српским становништвом Пребиловаца. Већина жртава бачена је у јаму Голубинку, док су други убијени на лицу места.

Према сведочењу Маре Булут, једине особе која је преживела злочин у школи у Пребиловцима, убијани су и жене и деца, уз изузетну суровост.

Према подацима које наводе организатори обележавања, у Пребиловцима је убијено око 830 Срба, док из 57 породица нико није преживео. На подручју Херцеговине евидентирано је око 110 стратишта, од којих су многа биле крашке јаме попут Голубинке, Корићанке, Јагодњаче, Пандурице, Ржаног дола и многих других.

Од ексхумације до уништења спомен-костурнице

После рата, злочин је дуго био недовољно истраживан у јавности. Јаме у које су бацане жртве забетониране су 1961. године, а ексхумације су почеле 1990. Посмртни остаци више од 4.000 Срба сахрањени су 4. августа 1991. године у спомен-костурници у Пребиловцима.

У јуну 1992. године током офанзиве "Чагаљ" припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурницу.

За разлику од свечане атмосфере која прати државно обележавање, српска заједница у Книну претходна два дана посветила је сећању на страдале и прогнане. Дан сећања обележен је јуче, а потом су у православним храмовима служени парастоси.

Емоције оних који су преживели егзодус и даље су снажне, три деценије након догађаја.

"Најтужнији дан што може бити. Трагедија. Цела фамилија на све стране разасута. Неки су остали мртви овде, неки су избегли на пет страна. Састављали смо се месец дана да се поново нађемо на једном месту", испричала је саговорница РТС-а.

Поручују да свако има право на своје обележавање, али да бол због изгубљеног дома остаје.

Међу онима који су били у избегличким колонама током "Олује" јесте и начелник општине Бискупија Милан Ђурђевић, који се присетио да је имао свега осам година када је морао да напусти дом.

"У једном тренутку нестаје све оно што сте до тада знали. За мене је то, као детету, био пут у непознато, али за моје родитеље и баке и деке то је заиста био растанак са животом који су до тада живели“, каже Ђурђевић.

Данас Срби у Книну чине националну мањину, иако су некада били већинско становништво. Према попису становништва из 2021. године, у Книну живи око 2.500 Срба, што је приближно 23 одсто укупног броја становника.

Док се у Книну наставља државни програм обележавања Дана победе, српска заједница овај датум обележава као дан сећања на страдале, прогнане и изгубљене домове.

"Званична Црна Гора учествује у прослави радости злочина почињеним над Србима у акцији Олуја. Слави са Хрватима, а никога није послала Влада Црне Горе на обележавање комеморативно сећање у Мркоњић Граду. Хвала Влади Црне Горе, ово није крај ово је тек почетак таквих одлука. Имаће много таквих одлука у будућности и ту се ствари неће променити", рекао је Вучић.

МВП Црне Горе: "Стандардна дипломатска пракса"

Реакције званичника из Подгорице су изостале, огласило се Министарство спољних послова. Како оцењују, одлука да имају представника у Книну је континуитет током протекле деценије.

"Присуство представника дипломатско-конзуларног представништва званичним државним обележавањима државе пријема представља стандардну дипломатску праксу, нарочито између суседних држава и савезница у оквиру НАТО", саопштено је из Министарства.

Дубоко погрешан и срамотан политички чин, сматрају у странци Владислава Дајковића.

Посебно, кажу, имајући у виду страдање и масовно протеривање српског становништва током и након те војне операције.

"Док се хиљаде породица данас са тугом присећају својих најмилијих, изгубљених домова и избегличких колона, представник Владе Црне Горе присуствује догађају на којем се 'Олуја' обележава као победа. Такав потез захтева јасно објашњење Владе и одговор на питање: у чије име представник Црне Горе иде у Книн и какву поруку тиме шаље српском народу у Црној Гори?", изјавио је Дајковић.

Селективан однос према жртвама и тумачењу историје

Покрет народног поверења у Црној Гори поручује да има обавезу да јасно и недвосмислено каже да се према историји, жртвама и страдању људи не може односити селективно.

Дадо Шћекић из Покрета народног поверења у Црној Гори изјавио је да се истина може прилагођавати дневним политичким интересима.

"За нас је свака невина жртва света, без обзира на вјеру и нацију, али управо због тога не прихватамо да се страдање српског народа, егзодус и прогон више стотина хиљада људи прећуткују, релативизују или представљају као историјска фуснота", изјавио је Шћекић.

И историчари подвлаче паралелу, Денис Бојић је рекао да је тужан.

"Релативизација активно траје", рекао је Бојић.

"Олуја" ни после више од три деценије није само тема, већ и питање које и даље дефинише регионалне односе.

"И морам да кажем да је Хрватска извор свих проблема које Срби имају на Балкану јер је дала модел још пре 1918. како треба обесправљивати Србе. Нажалост, Хрватска од уласка у ЕУ је држава која има озбиљне идентитетске проблеме, она их решава тако што продубљује и проширује мржњу према српском народу", каже један од аутора извештаја историчар др Чедомир Антић.

Због лошег стања политичких права Срба у региону, корице извештаја готово деценију биле су црне. Ове године одабрана је светлија нијанса, што аутори објашњавају као побољшање положаја Срба у Републици Српској и Црној Гори. Наводе да Срби у Црној Гори учествују у власти, да имовина Српске православне цркве више није угрожена као раније, али и да остаје захтев да српски језик, којим говори више од 43 одсто грађана, добије статус службеног језика. Ситуација у Републици Српској је, кажу, релативно добра, ако се изузму притисци Сарајева.

"У Федерацији ситуација другачија, Срби су тамо конститутивни народ, али са минимумом права. Врло је слаба употреба српског језика, врло мали су заступљени у институцијама система, чине мање од 1 посто у државној управи", наводи један од аутора извештаја Лазар Јаношевић.

За Румунију и Мађарску, аутори би бирали беле корице. У тим државама, наводе, Срби уживају сва права - од политичког представљања до употребе језика. На супротном полу налазе се Словенија и Албанија.

"Тамо се не поштују права Срба, чак у обе државе Срби нису признати као национална мањина. И у Албанији и у Словенији Срби немају кроз школски систем обезбеђено учење на матерњем језику, већ то чине кроз курсеве који су паралени са редовном наставом", објашава један од аутора извештаја и представник Напредног клуба Игор Вуковић.

У извештају се констатује и лош положај Срба на Косову и Метохији. Аутори указују на то да су Србима у покрајини оспорена права на равноправност пред законом и права да буду присутни у власти. За такво стање одговорност приписују властима у Приштини због, како наводе, непоштовања постигнутих споразума, али и делу међународне заједнице, пре свега Берлину и Лондону.

"Након одржаног рочишта ради испитивања и оцене законитости и оправданости оптужнице, председник већа из члана 24 став 7 Законика о кривичном поступку је нашао да прикупљени докази током истраге дају довољно основа за закључак да постоји основана сумња да је окривљени извршио кривично дело које је предмет оптужбе", каже се у саопштењу.

Никшићко ОДТ је оптужницу против Ђукановића подигло 20. јула.

Касније током дана Мађар је и обишао нуклеарну електрану, навевши да је земља пребродила "најтежу ноћ" и захваливши радницима јер све одрже спремним како би, када водостај почне да расте, могли да покрену блокове и турбине.

"То ће потрајати неколико дана, тако да производња неће почети тренутно", рекао је Мађар.

Због великих врућина и суша ниво Дунава је опао, а ситуација у Пакшу критична је од прошлог четвртка због чега је постојала могућност да се потпуно затвори што би направило озбиљан проблем мађарској у снабдевању електричном енергијом.

Због тога је мађарска влада позвала највеће индустријске потрошаче електричне енергије - укључујући фабрике батерија, аутомобила, хемијске погоне и фабрике цемента - да добровољно смање потрошњу енергије током најкритичнијег периода, а разговарало се и о увођењу такозваних постепених искључења како би се ограничила потрошња становништва.

У понедељак је наређена обустава железничког теретног саобраћаја у најкритичнијем временском интервалу између 17 и 22 сата, чиме су смањене вечерње потребе железничког система за енергијом и ослобођене додатне резерве.

Наређен је рад од куће за прва три дана на свим позицијама у државној управи где то омогућава континуирано обављање послова, а сва декоративна и неесенцијална расвета у свим државним институцијама је искључена.

Такође, забрањено је заливања спортских терена и стадиона, башти, прање украсних површина, за пуњење базена.

"Прогноза је указивала на смањење од два сантиметра, али је операција донела нето добитак од најмање четири сантиметра, што значи још два дана рада осим досадашњих фаза", написао је Мируца на Фејсбуку.

Критична референтна тачка

Портпаролка компаније "Воде Румуније" (Апеке Романе) Ана Марија Агију изјавила је за портал Диги24 да проток Дунава на улазу у земљу и даље опада и да је та компанија довезла два багера којима ће се убрзати операција утовара баржи.

"У првој фази је постојала тенденција стабилизације нивоа Дунава на -218 цм у подручју Чернаводе. Та тенденција је током ноћи почела да се побољшава, порастао је за два сантиметра, што је важан добитак за неколико дана. Критична референтна тачка, према прогнози, био би пад од 15 центиметара до 9. августа, што би отежало рад постројења", рекла је Агију.

Према њеним речима, операција извођења контролисане експлозије је веома важна и циљ јој је био да се смањи јаз који је Национални институт за хидрологију и водопривреду предвидео.

"Сваки сантиметар који добијемо је још један додатни дан за рад електране. Говоримо о десетинама кубних метара који се доводе до Старог рукавца Дунава да би рад електране могао да се настави", рекла је Агију.

Смањује се и даље проток Дунава

Агију је додала, такође, да се проток Дунава на улазу у земљу и даље смањује.

"Доток је три пута нижи од вишегодишњег просека из августа, од 3.900 кубних метара у секунди. Проток Дунава на улазу у земљу се смањио и достигао 1.450 кубних метара. Прогноза показује да ће 9. аугуста достићи 1.400, што је испод минимума из 2003. То значи да и даље усмеравамо своје снаге на одржавање минималних протока у подручју Чернаводе", рекла је Агију.

Напомиње и да се наредних недеља очекује повећање протока Дунава, након падавина у Аустрији које су забележене у горњем сливу Дунава, али да је потребно седам дана да та количина воде коју Дунав доноси стигне до Румуније и још пет дана да стигне до Чернавода.

Румунија је током августа због пада производње струје прогласила ванредно стање.

Узрок је рекордно низак водостај Дунава, који је довео до искључења једног реактора у нуклеарној електрани Чернавода, изјавио је раније премијер Илије Болођан.

Осим у Румунији, низак водостај Дунава довео је до проблема у раду нуклеарке у Мађарској, јер нема довољно воде за хлађење реактора

Академији "Да се не заборави - марама плава" присуствовали су министар унутрашњих послова Републике Српске Жељко Будимир, директор "Веритаса" Саво Штрбац и градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, преноси РТРС.

У Парку ослобођења приказан је и документарни филм "Петровачка цеста".

Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, као и јединица Хрватског већа одбране на подручју Баније, Лике, Кордуна и северне Далмације, током које је са вековних огњишта протерано више од 220.000 крајишких Срба.

На ажурираној евиденцији "Веритаса" налазе се имена 1.904 погинула и нестала Србина у току и после ове акције, а међу њима је 1.250 цивила од којих је око три четвртине било старије од 60 година.

Међу жртвама је и десеторо деце која су била млађа од 14 година и 566 жена, од којих је највећи број био старији од 60 година.

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење.

Према његовим речима, једна од осам турбина нуклеарне електране Пакш, која производи око 240 мегавата електричне енергије, и даље ради и могла би да остане у погону до уторка, наводи МТИ. "То је веома добра вест, јер може да се избегне потпуно гашење електране у једном од дана са највећом потрошњом електричне енергије", рекао је Мађар.

Мађарски премијер је поновио и да безбедност нуклеарне електране није угрожена.

"Инжењери у Пакшу имају ситуацију под контролом, а вода потребна за хитно хлађење реактора обезбеђена је уз троструку резерву", рекао је он. Мађар је истакао да је важно да време између евентуалног гашења и поновног покретања електране буде што краће, јер је поновно покретање реактора знатно сложеније уколико се они потпуно охладе.

Он је навео да су за случај потребе припремљени резервни производни капацитети, укључујући гасну електрану Литер и два блока термоелектране Матра, који могу одмах да буду укључени у рад.

Говорећи о трошковима евентуалног гашења електране, Мађар је рекао да би они могли да износе око 50 милијарди форинти, односно приближно 137 милиона евра, али да би уз рационалну потрошњу и ангажовање других производних капацитета тај износ могао да остане под контролом.

Мађар је додао да се за сада не очекују рестрикције у снабдевању домаћинстава електричном енергијом нити прекиди у испоруци.

Румунска компанија за производњу електричне и топлотне енергије, као и нуклеарног горива, "Нуклеарелектрика", у међувремену је саопштила да је почела да увози струју из Украјине да би надокнадила мањак настао након гашења реактора у нуклеарки.

Компанија је навела да је увоз струје део мера за одржавање стабилности електроенергетског система у условима смањене производње у нуклеарки због изузетно ниског водостаја Дунава.

Румунија је током августа због пада производње струје прогласила ванредно стање.

Узрок је рекордно низак водостај Дунава, који је довео до искључења једног реактора у нуклеарној електрани Чернавода, изјавио је раније премијер Илије Болођан.

Осим у Румунији, низак водостај Дунава довео је до проблема у раду нуклеарке у Мађарској, јер нема довољно воде за хлађење реактора.

Директор Института за нуклеарне науке "Винча" Славко Димовић изјавио је за РТС да нема места страху и паници, али да ова ситуација показује потребу за преласком на затворене системе расхлађивања.

Током протеста узвикиване су пароле против отварања српског конзулата, али и поруке упућене политичким лидерима у Албанији, међу којима су биле и "Рама у затвор, Бериша у затвор".

Према извештајима са лица места, број окупљених није био велики.

Организатори протеста најавили су да ће наставити активности против отварања српског конзулата у Скадру.