Непознати човек оптужио је новинара да пише за "четничке Новости и Слободанку", алудирајући на Слободну Далмацију, замерио му то што се бави Јасеновцем, упутивши му увреду.

Вуковић је побегао кроз гужву, а случај је пријављен полицији.

Према изјави коју је добио Вуковић, догађај би требало да буде процесуиран по службеној дужности као напад на новинара.

Полиција је, наводно, већ обезбедила снимке надзорних камера ради идентификације починиоца.

Због тога што им је полиција блокирала пут, изреволтирани протестанти бацали су молотовљеве коктеле на кордон полиције, која је одговорила воденим топовима. Да би се заштитили од сузавца, лидер Демократске странке, али и многи грађани, ставили су маске на лице.

Неколико демократских посланика, сукобило се са полицијом која још није издала саопштење о евентуалној штети и повређенима.

На вишечасовном протесту, који је одржан упркос обилној киши и хладном времену, присталице опозиције уз повике "Рама одлази", "Стоп Корупцији" оптужују владу за масовну корупцију, притисак на правосуђе, заштиту бивше потпредседнице владе, али и за претварање државе у како су навели "државу странке".

Током изношења одбране 5. маја негирао је кривицу за кривично дело које му се ставља на терет, истакавши да је процес монтиран и да није злостављао заробљене хрватске бранитеље.

Травица је у неколико наврата одгађао изношење одбране из здравствених разлога и последицама лечења карцинома и хемотерапије коју је примао након операције.

Штрбац: Травица осуђен најстрожом казном, одбрана ће се жалити

Директор Документационог информационог центра "Веритас" Саво Штрбац рекао је да је Травица првостепено осуђен на најстрожа казна за ову врсту злочина у Хрватској.

"Када се некоме у Хрватској изрекне казна од 20 година, њему се заправо изриче смртна казна, али пошто је нема ово је замена за смртну казну. Ово је најтежа казна", рекао је Штрбац, појаснивши да му се Травици суди по закону из времена СФРЈ.

Штрбав је нагласио да су породица Травица и његова одбрана вероватно у шоку јер нико није очекивао ни осуђујућу, а камоли максималну од 20 година, казну која је раније у Хрватској изрицана када би се судило у одсуству, а некима и у присуству пре 30 година или још у току рата, али ево и сада.

Он је напоменуо да је ово првостепена, неправоснажна пресуда на коју странке имају право жалбе.

"Тужилац је добио максималну казну и зато нема зашто да се жали, са друге стране одбрана ће се, свакако жалити. О жалби ће одлучивати Високи кривични суд. Мало која пресуда је до сада, посебно када су питању ове казне од 20 година, потврђена из прве - првостепена од стране другостепеног суда", рекао је Штрбац.

Жељко Травица је ухапшен у октобру 2024. године у француском пограничном граду Калеу на путу из Енглеске по потерници Хрватске, када је и сазнао да је против њега подигнута оптужница за ратни злочин у Церићу, односно за убиство осам припадника хрватске полиције и ХОС-а, као и за мучење тројице заробљеника.

Травица је у Хрватској остао и после рата и у време "мирне реинтеграције" и након ње обављао дужност начелника општине Мирковци у хрватском систему.

Потом је радио у Немачкој, а живео је и у Србији, где је као члан Демократске странке Србије био одборник у Скупштини града Новог Сада, као и у Енглеској од 2016. године, и то са хрватским пасошем.

За све то време нико га није помињао у контексту ратних злочина све док 2022. године против њега није отворена истрага. Годину касније је расписана потерница Хрватске, а крајем 2024. године подигнута је оптужница за догађаје који су се одиграли 33 године раније.

Савет министара састоји се од премијера, четири потпредседника Владе и 18 министара.

Потпредседник Владе и министар финансија је Галаб Спасов Донев. Заменик премијера и министар економије, инвестиција и индустрије је Александар Георгијев Пулев.

Функцију министарке спољних послова обављаће Велислава Николајева Петрова-Чамова.

Како преноси БТА, Прогресивна Бугарска је гласала за Владу, ГЕРБ-СДФ је била уздржана, а ДПС, "Демократска Бугарска", "Настављамо промене" и "Препород" су гласали "против".

Исто је важило и за гласање по групама за структуру кабинета.

Након објављивања резултата, председница Народне скупштине Михаела Доцова честитала је новоизабраној Влади и пожелела срећу Савету министара.

Чланови нове редовне Владе потом су положили заклетву пред парламентом.

Председница Бугарске Илијана Јотова доделила је мандат за састав нове Владе победнику парламентарних избора Румену Радеву, чија је странка "Прогресивна Бугарска" освојила убедљиву већину на гласању одржаном прошлог месеца.

Радев је у јануару поднео оставку на функцију председника Бугарске, која је углавном церемонијална, како би учествовао на изборима, након што су масовни протести због корупције и раста животних трошкова довели до пада претходне Владе у децембру.

Нова влада ће се, према најавама, суочити са задатком брзог усвајања буџета, одређивања лимита задуживања ради обезбеђења исплата пензија и плата, као и повраћаја заосталих средстава из фондова Европске уније.

Странка Радева освојила је 44,6 одсто гласова на изборима 19. априла, чиме је обезбедила већину у парламенту од 240 посланика.

У новој влади, функције министара спољних послова и финансија требало би да преузму Велислава Петрова-Чамова и Галаб Донев.

Радев је у јануару поднео оставку на функцију председника Бугарске, која је углавном церемонијална, како би учествовао на изборима, након што су масовни протести због корупције и раста животних трошкова довели до пада претходне владе у децембру.

Нова влада ће се, према најавама, суочити са задатком брзог усвајања буџета, одређивања лимита задуживања ради обезбеђења исплата пензија и плата, као и повраћаја заосталих средстава из фондова Европске уније.

Странка Радева освојила је 44,6 одсто гласова на изборима 19. априла, чиме је обезбедила већину у парламенту од 240 посланика.

Победа "Прогресивне Бугарске" представља највећи изборни резултат једне странке у последњим деценијама и омогућава Радеву формирање прве једностраначке владе у Бугарској у скоро 30 година, што се оцењује као допринос политичкој стабилности после низа избора.

ЦИК на седници која је у току треба да усвоји упутство о роковима и редоследу изборних активности непосредних избора за Опште изборе 2026. године, као и закључити Централни бирачки списак на дан 6. мај.

Према последњем пресеку од 28. априла, у бирачки списак је било уписано укупно 3.396.173 бирача, рекао је јуче Суад Арнаутовић, члан ЦИК-а.

ЦИК би на данашњој седници требало да усвоји и правилник о спровођењу општих избора 2026, као и одлуку о изгледу, садржају, својствима и карактеристикама гласачког листића, пренели су федерални медији.

То укључује, пише у документу, природне ресурсе, путеве, школе и болнице, чиме би контрола над њима прешла у руке Бошњака, јавља РТРС.

"У међувремену, један суд у ФБиХ књижи православна гробља и капеле као имовину у власништву 'државе', што представља чисту конфискацију која директно угрожава имовинска, верска и историјска права Српске православне цркве", упозорено је у владином Извештају.

У документу се указује да је нескривена опструкција Републике Српске и њених грађана од бошњачког политичког естаблишмента поново дошла до изражаја када је блокирано отварање новог граничног прелаза у Градишци.

"Новоизграђени гранични прелаз и мост, који повезују БиХ са ЕУ (Хрватска) на најфреквентнијем путном правцу у земљи вредности 100 милиона евра, спремни су за употребу још од децембра прошле године, али је члан Управног одбора Управе за индиректно опорезивање из ФБиХ Зијад Крњић више пута спречио његово отварање из искључиво политичких разлога", стоји у документу.

У Извештају се наводи да је Крњићева блокада проузроковала велике економске губитке за Републику Српску и БиХ јер су путници и теретни саобраћај присиљени да користе већ преоптерећени стари прелаз.

"Да би БиХ била успешна, бошњачки политички естаблишмент мора прихватити Дејтонски споразум, укључујући и уставну валидацију Републике Српске као ентитета са високим степеном аутономије. Република Српска позива Савет безбедности УН да активно подржи доследно спровођење Дејтонског споразума од свих актера, како унутар, тако и ван БиХ", указује се у дела Извештаја, преноси РТРС.

Први се догодио око поднева, када је 50-годишњи мушкарац ножем избо 42-годишњу жену након свађе.

Жртва је превезена у болницу са повредама које нису опасне по живот, саопштила је љубљанска полиција.

Осумњичени је брзо приведен и остаје у притвору. 

Само неколико сати касније, 52-годишњи мушкарац је ножем избо 31-годишњу жену, која је превезена у болницу са повредама опасним по живот.

Осумњичени нападач и жртва нису у вези, али живе на истој адреси, саопштила је полиција.  Мушкарац је у полицијском притвору. 

Власти су нагласиле да случајеви нису повезани и да се воде независно.

Истраге оба инцидента су у току, полиција прикупља доказе и утврђује све околности.

Према информацијама портала Вориja, 48-годишњи искушеник манастира Светог Павла, држављанин Србије, јуче после подне је пребачен у Здравствени центар у Кареји због јаких болова у грудима, где је након прегледа одлучено да буде упућен у болницу у Полигиросу на додатне анализе.

Током транспорта, у пратњи лекара, стигао је до луке Дафни, где је првобитно одбијао укрцавање на брод за Уранополис. Касније га је преузела екипа хитне помоћи ЕКАБ, али је током вожње ка Полигиросу, како се наводи, постао узнемирен, отворио врата возила и искочио у покрету, при чему је пао на коловоз и задобио тешке повреде.

Спасиоци су га поново унели у возило и превезли у болницу у Полигиросу, где су лекари проценили да је неопходан хитан транспорт у Солун, у болницу "Ипократеио", због тешких краниоцеребралних повреда насталих услед пада.

У међувремену је дошло до више срчаних застоја. Пацијент је синоћ оперисан. Он је интубиран и налази се у веома тешком стању.

Како наводи портал, двоје припадника екипе Хитне помоћи који су учествовали у транспорту ухапшени су због сумње на наношење телесних повреда из нехата, али су истог дана пуштени на слободу.

Пленковић мисли да је Милановићу досадно и да измишља ствари.

"Наше је тумачење да то не захтева одлуку Хрватског сабора јер ти људи нису дошли ни у војну мисију у Хрватској ни у војно деловање у нашој земљи. Они су дошли овде да би обавили рутинску посету у једној од наших лука, као што их обављају већ годинама сви, укључујући и период када је он (Милановић) био премијер. Што тада није слао Сабору овај захтев. Када је некоме досадно, онда измишља ствари. Ако му је проблем с тим законом, нека покрене оцену уставности и нека му парализовани Уставни суд о томе нешто каже", навео је Пленковић синоћ након седнице Председништва Хрватске демократске заједнице.

Амерички разарач упловио је пре два дана у дубровачки акваторијум, а реч је о броду "USS Oscar Austin", који је учествовао у борбама на почетку иранске кризе.

Опремљен је оружјем за противподморничко и површинско ратовање.

Брод би, како је тада објавио Дубровачки вијесник, хрватске морске воде требало да напусти у току дана.

"Ради утврђивања околности смрти, тужилац је наложио да се предузму потребне истражне радње и мере, као и вештачења. Наложена је и обдукција беживотног тела која ће бити обављена у Заводу за судску медицину Републике Српске", речено је у тужилаштву.

Из полиције су раније навели – такође уз навођење иницијала Б. К – да је Полицијској управи Бањалука синоћ, око 21 час, пријављено да је у близини викендице у Бањалуци пронађено тело Бобана Кустурића из Бањалуке, иначе полицијског службеника Министарства унутрашњих послова Републике Српске.

"О догађају је одмах обавештен дежурни тужилац Окружног јавног тужилаштва Бањалука који је изашао на лице места и руководио увиђајем. Током увиђаја нису пронађени трагови насиља који би указивали на евентуално постојање елемената кривичног дела", навели су из полиције.

Тело је превезено у Завод за судску медицину Републике Српске, где ће бити извршена обдукција.

Кустурић је рођен 8. септембра 1974. године у Бањалуци.

Завршио је Војну академију Војске Југославије – Одсек за ратно ваздухопловство и противваздушну одбрану, у Београду 1997. и стекао звање официр авијације – пилот.

Обављао је послове пилота у Војсци Републике Српске од 1997. до 2005. године.

Након тога, наставио је рад у Дирекцији за цивилну ваздушну пловидбу Републике Српске као шеф Спасилачке хеликоптерске јединице "САР" – Републике Српске.

Послове директора Хеликоптерског сервиса Републике Српске обављао је од 2008. године до априла 2025. године, а након његове реорганизације и формирања Управе за ваздухопловство, обављао је послове начелника Управе.

Одликован је Орденом Милоша Обилића који му је доделио председник Републике Српске.

За предлог је гласао укупно 281 посланик, четири посланика су била против, док су три гласа била неважећа.

"Зелене беретке" су 2. маја напале Дом ЈНА у Сарајеву и неколико других војних пунктова у граду и убили 14 припадника ЈНА.

Као одговор на те нападе, припадници ЈНА су, истог дана, на сарајевском аеродрому задржали муслиманског вођу и Алију Изетбеговића, који се у пратњи потпредседника владе Златка Лагумџије и ћерке Сабине враћао са мировних преговора у Лисабону.

Изетбеговић је одведен у касарну ЈНА у Лукавици, надомак Сарајева, ради преговора о безбедној евакуацији војника, официра и цивила на служби у ЈНА из команде Друге војне области, као и других касарни које су биле под опсадом муслиманских снага у Сарајеву.

У преговорима су учествовали тадашњи командант Друге војне области ЈНА, генерал Милутин Кукањац, командант мировних снага УН канадски генерал Луис Мекензи, члан Председништва БиХ Ејуп Ганић, а безбедну евакуацију гарантовао је сам Изетбеговић.

Мекензи: Најгори дан у мом животу

Пошто је споразум постигнут, колона са возилима ЈНА кренула је наредног дана из команде у насељу Бистрик, а на њеном челу налазио се транспортер у којем су, као заштитници, били Изетбеговић, генерали Луис Мекензи и Кукањац.

Само километар даље, када је транспортер на челу конвоја избио из Добровољачке улице на Скендерију, око 20 територијалаца препречило је возило, одсекавши остатак колоне, а из околних кућа, са само педесетак метара, муслиманске снаге отвориле су ватру.

Припадници ЈНА, углавном млади војници, беспомоћно су седели у возилима и на камионима, а, према сведочењима преживелих, ликвидације су биле бруталне - нападачи су извлачили ненаоружане војнике, официре и цивилна лица која су уз понижавање, рањавали и убијали на улици.

Начелник "плавих шлемова" генерал Луис Мекензи записао је тада "Био је то дефинитивно најгори дан у мом животу".

"Могао сам да видим како војници територијалне одбране протурају цеви кроз прозоре цивилних аутомобила, који су били део конвоја, и пуцају. Видео сам како се крв слива низ ветробране кола", написао је у својој књизи, "Чувар мира - пут у Срајево", генерал Мекензи.

За злочине нико није одговарао

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2. и 3. маја у Сарајеву је погинуло најмање 28 припадника ЈНА. 

Центар јавне безбедности Источно Сарајево поднео је 2005. године кривичну пријаву против 15 особа осумњичених за овај злочин, али је Тужилаштво БиХ истрагу покренуло тек у новембру 2007. године. Међународни тужилац у БиХ, Џуд Романо, донео је у јануару 2012. године одлуку о обустављању истраге.

Тужилаштво БиХ је 20. новембра 2018. године донело наредбу о поновном покретању истраге у предмету "Добровољачка", а Суд БиХ је у мају 2022. године потврдио оптужницу против десет особа које се терете за ратни злочин.

Међу оптуженима су Ејуп Ганић, као члан Председништва РБиХ, Заим Бацковић, као члан Оперативног штаба Територијалне одбране РБиХ, и Јусуф Пушина, као помоћник министра унутрашњих послова РБиХ и начелник штаба МУП-а РБиХ.

Према писању бечког листа Кронен цајтунг, хапшење је обављено у покрајини Салцбург.

Немачка полиција је раније саопштила да је пет "манипулисаних" тегли исте врсте хране за бебе пронађено и безбедно повучено из продаје у Аустрији, Чешкој и Словачкој пре него што су уопште могле да буду искоришћене, док се за шестом теглом, за коју се верује да је у Аустрији, и даље трага.

Први случај откривен је у продавници ланца "Шпар" у Бургенланду, где је у једној тегли пронађено 15 микрограма отрова за пацове, а потенцијалне последице конзумације нису познате.

Прелиминарна истрага указује да је реч о покушају изнуде.

Аустријски лист Пресе раније је објавио да је компанији "HiPP" у марту упућен мејл са захтевом за исплату два милиона евра у року од шест дана, али да порука није примећена све до две седмице након истека рока, јер је послата на групну адресу која се ретко проверава.

Према наводима аустријских медија, осумњичени је наводно тражио новац у криптовалутама, али полиција за сада не износи информације о његовом идентитету ни мотивима.

Истакао је да је важно да очувају српску културу и православну веру, иако живе далеко од родног краја, са друге стране океана.

Поздравили су га председник Црквено-школске општине Мирослав Јовић, генерални конзули из Србије Марко Николић и из Босне и Херцеговине Татјана Телић, као и митрополит Лонгин.

Раније у току дана, Милорад Додик обишао је црквено имање на којем се налази Основна школа "Свети Сава", као и салу коју је посетило више америчких председника.

"Позитивно сам се изненадио. Наравно, нисам ни очекивао ништа мање. Изненадио ме је велики број људи који је дошао да дочека и поздрави господина Додика", наводи митрополит Лонгин.

"Данас се радујемо обраћању председника српској заједници овде у Милвокију, у средини у којој заиста живе људи из српске заједнице из свих крајева нашег региона. Заиста су добро организовани", додаје Татјана Телић, генерални конзул БиХ у Чикагу.

Додик истиче да носи лепе утиске и да сви који долазе из Србије и Републике Српске треба да посете српску заједницу у Милвокију.

"Одушевљен сам начином на који људи живе за ову заједницу и како се окупљају. Подржавамо и спреман сам да, у име Републике Српске, односно са људима који раде у институцијама, подржимо активности на санацији школе 'Свети Сава'", додао је Додик.

Српска заједница у Северној Америци има веома импресивне цркве и манастире. Милорад Додик планира да посети имање манастира Нова Грачаница северно од Чикага, који је једно од главних зборних места за Србе у том делу Америке. 

Наум да Подгорица поништи такву одлуку није нов, али га је актуелизовао председник Демократске народне партије Милан Кнежевић. Крајем недеље предлог је подржала и Слободна Црна Гора.

"И Његош га је помињао, и краљ Никола је ослобађао Метохију, и наши преци су знали да се на Косову не брани само земља него образ, памћење и душа нашег народа", поручио је председник ове странке Владислав Дајковић.

"Лакмус папир" колико је оваква идеја остварљива требало би да буде изјашњавање одборника Скупштине општине Зета. Посланици, њих 18 из редова коалиције "За будућност Зете", 24. априла поднели су иницијативу да се на дневни ред седнице Скупштине уврсти тачка под називом "Декларација о поништењу и непризнавању одлуке о признању једнострано проглашене независности Косова и Метохије".

Уколико ова одлука буде усвојена – следећа "станица" је Скупштина Црне Горе.

Подршка грађана – одлуке политичара

Новинар Јуроњуза Црна Гора Марко Стојановић каже да је неспорна жеља грађана Црне Горе да до повлачења признања дође, али да је у овом тренутку тешко проценити колико ова иницијатива има шансе за успех, односно колико има подршку међу партијама на локалном и државном нивоу.

"Неспорно је да иницијатива има подршку међу грађанством. Сама чињеница да више од 30 одсто Срба живи у Црној Гори говори да имамо толики број људи који би апсолутно подржали овакву иницијативу", сматра Стојановић.

Објашњава да би ту идеју подржао и велики број српских партија у Црној Гори међу којима је и странка председника Скупштине Андрије Мандића, Нова српска демократија.

"Међутим, када је реч о остатку владајуће већине, конкретно Покрет Европа сад и Демократама, врло је тешко проценити да ли ће они подржати. Иако у Европа сад кажу да окупљају велики број чланова који се изјашњавају као Срби, не 'таргетирају' таква идентитетска питања и њих мање-више интересује ЕУ, односно економија. Када је реч о Демократама, они се углавном базирају на причу о борби против организованог криминала и идентитетске теме не стављају у фокус", објашњава Стојановић.

Отуда сматра да су мале шансе да оваква иницијатива "прође".

"Будимо реални, у моменту када је Црна Гора признала Косово огромна већина грађана је била против тог признања", поентира овај новинар.

Без фокуса на "идентитетске наративе"

Објашњава да је кључан проблем што се у Црној Гори намеће наратив да идентитетска питања не смеју да се стављају у фокус док не дође до приступања пуноправном чланству у ЕУ.

Таква реторика, додаје, присутна је последње две деценије и без обзира на промену власти – "суштински се никада није променила".

"Све оно што Брисел сматра решеним питањима и званична Црна Гора то поклапа. Отуда отпризнавање Косова од стране Црне Горе у овом тренутку није реално, не постоји консензус за тако нешто", сматра Стојановић.

Усклађивање спољне политике са НАТО-ом и ЕУ

Политиколог из Подгорице Александар Ћуковић углавном се слаже са овим оценама, али иде и корак даље и тврди да је у овом тренутку црногорско отпризнавање тзв. Косова "екстремно нереалан чин".

То објашњава обавезом Црне Горе да усклади своју спољну политику са НАТО-ом и ЕУ.

"Брисел нарочито инсистира на политичкој предвидљивости како би Црну Гору сместили у контекст регионалне стабилности. Свако одступање од тога за Брисел би била порука да Црна Гора политички није предвидљив партнер што би угрозило њен пут ка ЕУ", сматра Ћуковић.

Апострофира кључан проблем на унутрашњем плану Црне Горе – албанске странке које су последњих година "значајан фактор у власти".

"Самим тим потезом дошло би до компликације односа и напуштања власти и наравно до пада владе", истиче.

Када се "сабере и одузме", закључује, садашње политичке елите у Црној Гори имају јасну математику.

"Преовлађујуће мишљење је да би трошкови такве одлуке далеко превазилазили потенцијалне добити. Зато је то екстремно нереално очекивати од Црне Горе", тврди Ћуковић.

Нова "правила игре"

С друге стране, иако иницијативу српских странака превасходно види као припрему за неке предстојеће, потенцијалне ванредне парламентарне изборе, историчар из Београда Стефан Радојковић је уверен да би одлука о поништењу признања тзв. Косова била "добро поље" за тестирање неких будућих сличних иницијатива унутар Европске уније.

"То би био пример да је поништење признања Косова могуће и на европском континенту од чланица ЕУ које још нису отпризнале приштинску администрацију. У том смислу то би за Србију био добар преседан", сматра Радојковић.

Уверен је да је "ланчана реакција" могућа зато што су се промениле међународне околности.

"Самим тим, како Европа полако буде све више остављена да брине о својој стратешкој аутономији, тако ће доћи до тога да је добар део земаља, због својих националних интереса, пред једним логичним избором: да ли ће да поштују међународно право или међународна правила која су се променила, која више не постоје. Правила која су диктирале САД све мање важе и све мање штите интересе чланица ЕУ и НАТО-а", истиче Радојковић.

Сличности Гренланда и КиМ

Као примере за ову тврдњу наводи случајеве Украјине и Гренланда.

"Испоставило се да европске земље, чланице ЕУ и НАТО савеза и те како могу бити на менију, дакле не за столом, него на столу, и да се може размишљати да се делови њихове територије насилно отцепе и признају као део неке друге државе или као независне", каже овај историчар.

Подсећа да је Гренланд одличан пример за ову тезу зато што има статус аутономије унутар Данске по чему је сличан са случајем Косова и Метохије.

"Односи Нуке и Копенхагена кроз историју нису били идилични. Напротив, били су тензични, било је сукоба. То потврђује да је случај КиМ био опасан преседан и да би Краљевина Данска у неким будућим годинама могла да буде озбиљан кандидат за отпризнавање приштинске администрације јер ни њој, ни осталим чланицама ЕУ које се тренутно заклињу у независност и територијални интегритет и целовитост Украјине, неће ићи у прилог што то нису радиле и у погледу СР Југославије и Србије. Временом ће се доћи до тога да је чин поништења признања приштинске Декларације о независности заправо веома реалан и прагматичан начин да се сачува ваша сопствена територијална целовитост и независност", закључује Радојковић.

Приштинска скупштина изгласала је 17. фебруара 2008. године Декларацију о независности. Одлуку су потписали тадашњи премијер Хашим Тачи и председник Фатмир Сејдију.

Након тога уследила је серија признања тзв. Косова.

Црна Гора је била 49. која је то учинила 9. октобра 2008, након седнице Владе.

Сирија је последња земља која је, октобра прошле године, признала Декларацију о независности.

Приштинске власти тврде да је то 120. признање, али Канцеларија за Косово и Метохију наводи да је до сада то учинило 85 држава.

Он је, како јавља Хирадо, навео да разуме забринутост због породичних веза унутар владе, истичући да му је та ситуација представљала "озбиљну дилему", али је додао да ће у новој влади важити строга правила која ће се односити на све чланове кабинета, укључујући и Мартон Мелетеја-Барну.

Према његовим речима, за функцију министра правде тражио је особу "неспорне стручности" која је способна да одговори на "историјски задатак" пред државом.

Мађар је такође саопштио да ће и супруга будућег министра правде, која је по струци судија, привремено напустити правосудну функцију током периода обављања министарске дужности њеног супруга.

Најавио је да ће нова влада ускоро почети са радом, оцењујући да предстоји "нови период за земљу", уз поруку да ће бити грешака и неслагања, али да ће циљеви бити остварени.

Пре уручења признања приређен је пријем у његову част, којем су присуствовали представници универзитета, америчке и српске заједнице, као и студенти.

Додик је поручио да награду не доживљава као лично признање.

"Ово је награда не мени, него Републици Српској, целом нашем народу и Србији. Ово је знак једног преокрета – да можемо доћи у позицију да кажемо нешто и да нас неко чује", рекао је Додик.

Навео је да је важно да се у међународној јавности говори "истина", без улепшавања чињеница.

Универзитет је саопштио да се награда додељује као признање за Додикову посвећеност националном суверенитету, демократским принципима и лидерству у условима сложених политичких и глобалних изазова.

Додик је рекао да му признање има и лични значај.

"Наравно да сам узбуђен. Много пута сам држао говоре, али ово је посебно. Моја мајка је преминула пре четири дана и била би поносна на мене“, рекао је Додик, додајући да је захвалан на указаној части.

Додик је био и овогодишњи говорник на Форуму светских лидера, на којем су раније учествовали некадашњи лидери Сједињених Америчких Држава, Велике Британије, Канаде и других земаља.

Истакао је да су Срби народ који жели добру сарадњу са Сједињеним Америчким Државама, али и да су често били неправедно третирани.

Говорећи о односима са Србијом, нагласио је да су разговори са председником Александром Вучићем усмерени на интерес српског народа.

"Председник Вучић је веома посвећен патриота, човек који успешно води Србију и који је показао да у сложеним околностима може да обезбеди мир, безбедност и развој", рекао је Додик.

Током боравка у Сједињеним Америчким Државама, Додик ће посетити и српску заједницу у Милвокију, као и цркву Светог Саве, једну од најстаријих српских православних цркава у Северној Америци.

На скупу је одржан и округли сто на којем је говорио бивши гувернер савезне државе Илиноис Род Благојевић.

Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић положио је у Мурину венац на спомен-обележје посвећено жртвама НАТО бомбардовања, одајући почаст страдалим цивилима који су остали у трајном сећању Црне Горе.

Том приликом, председник Мандић је венац посветио "мученицима муринским", како их назива Српска православна црква, истакавши да се данас са пијететом присећамо шест невиних жртава - Оливере, Јулије, Милке, Манојла, Мирослава и Вукића, уз поруку да ће њихово страдање остати у колективном памћењу Црне Горе.

"Поносим се чињеницом, да дуги низ година, и већ други пут у својству предсједника Скупштине Црне Горе, заједно са вама, представљајући Црну Гору, одајем почаст и имам прилику да се, не само у своје, већ и у име државе поклоним њиховом невином страдању“, навео је Мандић.

Влада Црне Горе: Мурино симбол страдања невиних цивила

Пошту је одао и потпредседник Владе Црне Горе Момо Копривица.

Из црногорске владе наводе да је Мурино симбол страдања невиних цивила и остаје трајни подсетник на обавезу заједнице да негује културу сећања, која је темељ одговорног, праведног и хуманог друштва.

"Негујући сећање, чувамо достојанство невиних жртава, са искреном надом да се оваква страдања никада више неће поновити", наводе из Владе Црне Горе

Следећи моралне дужности, Влада Црне Горе је у претходној години утврдила законски статус цивилних жртава рата и омогућила породицама право на обештећење, чиме је, како кажу, макар делимично исправљена неправда из ранијег периода.

Венац на спомен-обележје у Мурину положио је и председник Демократске народне партије Милан Кнежевић који је поручио да Мурино остаје симбол заједништва у неговању истине и правде.

У Мурину није било јединица војске ни војних објеката

У време бомбардовања, у Мурину се није налазила ниједна јединица војске нити војни објекти који би могли представљати НАТО циљ.

Осим моста у овом месту оштећени су и други цивилни објекти, као што су продавница и Дом културе. 

Оштећене породице су тужиле Црну Гору за накнаду штете јер их нико није упозорио на опасност од бомбардовања, иако је НАТО обавештавао надлежне о планираним циљевима.

Тужба је одбачена као застарела. Тек након више од две деценије породицама жртава из Мурина признат је статус цивилних жртава рата кроз измене Закона о борачкој и инвалидској заштити, а донета је и одлука да им се исплате једнократне накнаде. Центар Мурина после 1999. године назван је – „Трг НАТО жртава“.

Церемонији потписивања присуствовао је премијер Еди Рама, заједно са министром одбране Ермалом Нуфијем, председником компаније "Финкантијери" Пјеробертом Фолђером, као и високим представницима индустрије.

Изградња бродоградилишта

Министар одбране Нуфи истакао је да ова сарадња доноси бројне стратешке вредности за земљу.

"Из ове сарадње произилази више стратешких вредности. Албанија постаје нова европска база компаније ‘Финкантијери’ за мале и средње бродове. ‘Финкантијери’ проширује производне капацитете у Албанији, а ‘Кајо’ се позиционира као поуздан индустријски партнер са међународном архитектуром. Пословни модел подразумева да је више од 90 одсто клијената међународно, односно постојећи клијенти компаније ‘Финкантијери’", изјавио је Нуфи.

Пројекат предвиђа изградњу новог бродоградилишта у Пашалиману, где се очекује запошљавање око 400 људи. Ова инвестиција се сматра темељним каменом индустријског развоја земље, истовремено подстичући запошљавање младих и повећање домаћих капацитета у области напредних технологија.

"Око 400 људи биће запослено у овом новом бродоградилишту, које представља темељни камен не само индустријске производње, већ и запошљавања младих у области најсавременије технологије која ће се развијати у Валони и која ће обухватити не само производњу пловила, већ и повећање домаћих индустријских, производних и људских капацитета, што је додатни и веома важан елемент", додао је министар.

Промене у свету бродоградње

Премијер Рама оценио је споразум као важан тренутак за будућност безбедности и економије земље, нагласивши да ће та иницијатива створити заједничку италијанско-албанску изврсност у бродоградњи, доносећи иновације и напредну технологију у земљу.

"Реч је о споразуму са компанијом ‘Финкантијери’ о оснивању друштва ‘Финкантијери Албанија’, заједно са нашом државном агенцијом ‘Кајо’, ради производње пловила у Албанији, у бродоградилишту Пашалиман, која ће служити албанској војсци, али и војскама других савезничких земаља", рекао је Рама.

Према његовим речима, споразум чини посебним је и оно што је рекао високи представник "Финкантијерија", наглашавајући да се свет бродоградње мења и да овај споразум има за циљ да прати ту промену, што ће служити новом свету бродоградње и његовим иновацијама.

Премијер Албаније је нагласио и то да ће Албанија прва имати корист од споразума, јер ће прва два брода бити изграђена за потребе албанске морнарице.

Тиме ће укупан број албанске флоте бити повећан на седам, што је, према Раминим речима, оптималан број према стратешким документима и НАТО стандардима, као и обавезама Албаније на Медитерану.