Нацистички и антисемитски покличи у Сплиту отворили старе ране – ко је одговоран за ширење мржње

Нацистички и антисемитски покличи уочи фудбалске утакмице између сплитског Хајдука и Ајакса из Амстердама изазвали су оштре реакције у Хрватској и Израелу. Полиција је ухапсила четворицу осумњичених и трага за још петнаестак особа. Амбасада Израела у Загребу саопштила је да је дубоко шокирана и позвала надлежне институције да одлучно реагују на антисемитизам.

Почасни конзул Србије у Израелу Александар Николић рекао је у Јутарњем програму РТС-а да су израелски медији опширно извештавали о догађајима у Сплиту, преносећи детаље инцидента.

Према његовим речима, израелска јавност, посебно након напада 7. октобра 2023. године и пораста антисемитизма широм света, пажљиво прати како ће хрватске институције поступати према одговорнима.

Николић сматра да се овај случај мора посматрати и у контексту искривљавања историјских чињеница о Холокаусту, које се, како каже, не огледа само у негирању злочина, већ и у релативизацији одговорности за њих.

Као пример навео је споменик жртвама Холокауста у Загребу, указујући на потребу да се у култури сећања не занемари Јасеновац као симбол страдања у Независној Држави Хрватској.

Штрбац: Било је питање времена када ће се мржња проширити и на Јевреје

Председник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац оценио је да су поруке које су се чуле у Сплиту недопустиве и да представљају наставак шире појаве истицања усташке симболике у Хрватској.

Посебно је указао на увреде упућене Ани Франк и пароле којима се велича страдање Јевреја у нацистичким логорима.

"Било је питање времена када ће се мржња и однос према Србима претворити или проширити и на Јевреје", истакао је Штрбац.

Сматра да би догађаји у Сплиту требало да подстакну међународну заједницу да озбиљније сагледа проблем усташке симболике и историјског ревизионизма у Хрватској.

"Можда је и требало да се ово деси у Сплиту, у Хрватској да би међународна заједница коначно схватила с ким имамо, шта се то дешава у Хрватској, каква је то омладина која долази на Томпсонове концерте. Пола милиона их је било. Највише је млађих од тридесет година, значи рођених после завршетка рата, који су узвикивали тај 'За дом спремни' усташки поклич. Омладина која носи усташка обележја. Нешто није у реду с том омладином", поручује Штрбац.

Штрбац сматра да одговорност за такво понашање није искључиво на младима, већ и на друштву и образовном систему.

"Свако дете се роди табула раса. Друштво, средина формира личност, почев од предшколског узраста, па кроз школовање. Дакле, неко је ту заказао", рекао је Штрбац.

Упозорио је да се нетолеранција према другима и другачијима развија у средини у којој се такви ставови подстичу или толеришу.

"Неко је заборавио или је намерно урадио, а то се онда зове индоктринација, када желите да добијете такву омладину која мрзи, која је нетолерантна према другима и другачијима. Једна од универзалних вредности јесте управо да си толерантан према другима и другачијима. То у сваком систему треба да чини богатство друштва, свакога осим у Хрватској. Дакле, било је питање времена кад ће се десити ово што се десило у Сплиту", указује Штрбац.

Очекује да ће после овог инцидента "коначно реаговати и Европска унија, Савет Европе и други међународни фактори".

Са друге стране, конзул Николић изразио је резерву према могућој реакцији европских институција, указујући на актуелне политичке односе у Европи и иницијативе појединих земаља за увођење рестриктивних мера према израелским субјектима.

"Потребне строге мере и другачији однос према култури сећања"

Говорећи о реакцији хрватских институција, Николић је нагласио да осуде нису довољне и да је неопходно предузети конкретне правосудне мере.

"То мора да се огледа у јасним, строгим правосудним мерама, пре свега према починиоцима, али и организацијама и установама које су везане за овај језив догађај", поручио је Николић.

Упозорио је да се у појединим европским земљама већ годинама јављају тенденције историјског ревизионизма и искривљавања чињеница о Холокаусту.

Према његовој оцени, догађаји у Сплиту указују и на пропусте у образовним системима и неговању културе сећања.

Николић сматра да се недовољна пажња посвећује хуманистичким наукама и историјском образовању, што ствара простор за ширење предрасуда и нетолеранције.

"Заправо, доводимо се под неку врсту медиокритетства који ствара претпоставке за овакве пропусте", додаје Николић.

"Оно што је најстрашније у свему овоме јесте порука да се насиље исплати. Чињенице су да на овим подручјима јеврејски народ је остао у траговима. Нажалост, то се сада очитује и на српски народ, ако говоримо о значајним просторима бивше Југославије и на то једини могући одговор јесте национално одговорна политика која се са једне стране уочава пре свега у кућном васпитању и образовању, али са друге стране сарадња са реномираним и компетентним међународним установама академског и институционалног облика", нагласио је Николић.

"Хрватска има законе, али је проблем примена"

Коментаришући захтев председника Хрватске Зорана Милановића да се одговорни конкретно санкционишу, Штрбац је рекао да хрватско законодавство већ предвиђа казне за изазивање мржње и насиља.

Навео је да члан 325 Кривичног закона Хрватске за основни облик јавног подстицања на насиље и мржњу предвиђа казну до три године затвора, а за организаторе и вође од шест месеци до пет година.

Међутим, како истиче, досадашња пракса показује да се такве одредбе ретко примењују у пуној мери.

Позивајући се на анализу тридесетак случајева из претходне две године, Штрбац је навео да је у највећем броју случајева реч о условним казнама, док су безусловне затворске казне изузетак.

"Постоји много правних алата, али није проблем у законима, него у њиховој примени", нагласио је Штрбац.

Указао је и на спорост судских поступака, наводећи да поједини случајеви годинама остају нерешени.

Сматра да толерисање усташких поздрава и симбола, укључујући и њихово појављивање у политичком животу, доприноси атмосфери у којој се такви испади понављају.

"То се може спречити у будућности, али не преко ноћи, не декретима, не законима, него једном дугогодишњом едукацијом", поручио је Штрбац.