Скупштина РС подржала вето Цвијановићеве на спорне закључке Председништва БиХ

Од укупно 76 присутних посланика у Народној скупштини Републике Српске за усвајање су гласала 64, против је било пет, док није било уздржаних.

Српски члан и председавајућа Председништва БиХ Жељка Цвијановић истакла је да је  убедљивом подршком вету "још једном доказано да је Народна скупштина на висини задатка и у служби одбране интереса Републике Српске".

"Хвала свим народним посланицима који су подржали вето српског члана Председништва, како из редова владајуће коалиције, тако и из опозиције", написала је Цвијановићева на Инстаграму по завршетку посебне седнице Народне скупштине.

Цвијановићева је навела да је Народна скупштина Републике Српске поништила закључак Председништва БиХ који су два члана из ФБиХ усвојила прегласавањем.

Народна скупштина, према Уставу БиХ, разматра изјаву српског члана Председништва БиХ и, уколико је 10 дана од дана прослеђивања потврди двотрећинском већином од најмање 56 посланика, оспорена одлука Председништва БиХ не ступа на снагу.

Цвијановићева у Скупштини: Фасада о рушењу уставног поретка, јасни циљеви Сарајева

Жељка Цвијановић претходно је тражила подршку посланика јер је, како је истакла, парламент најбоља брана покушајима да се Председништво БиХ искористи за политичке обрачуне.

Појаснила је да су Бећировић и Комшић усвојили закључак да су одлуке Скупштине Републике Српске антиуставне и антидејтонске, тражећи смену руководилаца полицијско-обавештајних агенција и асистенцију ЕУФОР-а у хапшењу руководства Српске.

"Спорни закључак у тачки 8 садржи захтев којим се мисија ЕУФОР, као безбедносне снаге које делују под патронатом ЕУ, жели увести у решавање политичке и уставне кризе у БиХ, на начин да се они обрачунавају са легалним руководиоцима и институцијама Српске и да се тако ставе у функцију реализације политичких циљева Сарајева, при чему је прича о рушењу уставног поретка фасада, а стварни циљеви су одавно познати и одавно препознати", навела је Жељка Цвијановић у обраћању посланицима.

За говорницу су после Жељке Цвијановић излазили председници политичких партија. Челници владајућих странака без задршке тражили подршку вету.

Додик: Криза права, а не безбедносни изазов

Председник СНСД-а Милорад Додик рекао је да криза није проузрокована политикама које води Република Српска, него да је дошло до инструментализације правосуђа у БиХ од "нелегалног" Кристијана Шмита и бошњачких политичара.

Оценио је да је реч о кризи права, а не безбедносном изазову, као што то желе да представе у Сарајеву.

"Могли сте да чујете бошњачког члана Председништва који говори о оружаним формацијама и сукобима. Ова Народна скупштина одбацује било какву оцену да је реч о безбедносној кризи", рекао је Додик и нагласио да бошњачки политички представници, без обзира на то да ли су власт или опозиција, желе унитарну БиХ, без ентитета и заштитних механизама народа.

Председник Уједињене Српске Ненад Стевандић напоменуо је да се ЕУФОР изјаснио да неће учествовати у било каквим активностима ван свог мандата и оценио да, ако било који политичар тражи супротно, онда је то највећа могућа замка и покушај прављења инцидента.

"Ако неко на тај начин испуњава ратну агенду, онда ви одлучујете да ли му у томе помажете. Очување мира је најбитније. Није реч о слагању ставова политичара, него о виталном националном принципу и интересу Републике Српске", нагласио је Стевандић.

Ишчекивало се како ће се одредити опозиција и да ли ће бити двотрећинске подршке.

Драшко Станивуковић, председник опозиционог ПДП-а, рекао је пре гласања да ће подржати вето и да српски члан Председништва не може да буде прегласан, ма ко био и како год се звао.

Неупитно је да се БиХ налази у највећој уставној и политичкој кризи, најтежој од потписивања Дејтонског споразума.

Нема дијалога између званичне Бањалуке и Сарајева. Милорад Додик покушао је да окупи све стране, али се на састанку у Добоју нису појавили представници владајућих странака из Федерације, али ни опозиција Српске.