Кијев је потврдио и да је нападнута рафинерија нафте Афипски у Краснодарској Покрајини у Русији.

На фронту је жестока битка за Константиновку, воде се уличне борбе. Москва је потврдила да су руске снаге заузеле источни део тог града у Доњецкој области, који је кључ Краматорске агломерације, и стигле до североисточног предграђа. 

Русија не намерава да уништава објекте културне баштине у Украјини, јер остаје цивилизована држава, изјавио је Дмитриј Медведев, заменик председника Савета безбедности Русије, након напада дронова на музеј у Севастопољу.

"Ми то нећемо учинити, јер смо, на крају крајева, цивилизовани људи", поручио је Медведев.

Зграда музеја је претрпела минималну штету, али је унутрашњост, укључујући и слику у панорами "Одбрана Севастопоља 1854-1855", практично уништена.

Марија Захарова, портпаролка руског Министарства спољних послова, каже да Кијев бомбардује Европску унију сваке недеље и да је током три месеца Европа забележила 11 инцидената с дроновима. 

Истиче да су међу земљама које је Украјина напала биле Естонија, Литванија, Финска, Грчка, Летонија и Румунија, као и да је први пут у историји НАТО-а борбени авион алијансе оборио дрон изнад територије савезника. 

Румунија тражи од Украјине безбедносне гаранције, морнарички дронови морају бити програмирани да детонирају пре уласка у румунске територијалне воде. Према речима вршиоца дужности министра одбране Рзумуније, Раду Мируце, украјински дронови требало би да буду опремљени електронским сензорима како би их њихови произвођачи или оператери могли лако лоцирати. 

Истиче да су међу земљама које је Украјина напала биле Естонија, Литванија, Финска, Грчка, Летонија и Румунија, као и да је први пут у историји НАТО-а борбени авион алијансе оборио дрон изнад територије савезника. 

Украјински председник Володимир Зеленски саопштио је да су руске снаге од почетка недеље извеле нападе на 11 региона, користећи стотине беспилотних летелица и вођене авионске ракете. 

Истовремено, украјинске оружане снаге наставиле су нападе дубоко на територији Русије. Кијев тврди да су погођени војни и енергетски објекти, укључујући погон у Чебоксарију, рафинерију у Самарској области, као и инфраструктуру у Владимирској области.

Са друге стране, руске власти навеле су да је противваздушна одбрана пресрела више украјинских дронова изнад Москве и других региона, док су у појединим областима избили пожари на инфраструктурним објектима.

Бугарски министар одбране Димитар Стојанов изјавио је да Софија више нема могућности за додатне испоруке оружја Украјини, наводећи да су војне залихе достигле "критично низак ниво".

Зеленски је током претходног дана разговарао са више светских званичника о питању рата у Украјини. Потписао је, такође, споразум о дроновима са Либијом и декларацију о јачању сарадње у области одбране са Естонијом.

Заменик министра спољних послова Русије Михаил Галузин, са друге стране, изјавио је да су Русија и Белорусија спремне да "ради заштите Савезне државе", користе сва расположива средства, укључујући и нуклеарно оружје.

Упоредо са тим што Кремљ оцењује да су предуслови европских земаља Русији да започне посредничке напоре у решавању украјинског сукоба неприхватљиви и неприкладни, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен представила је 21. пакет санкција против Русије.

Док Москва инсистира да се америчко нуклеарно оружје повуче из Европе и да се демонтира комплетна инфраструктура за његово распоређивање у том делу света, Зеленски се дотакао Путиновог одговора на писмо истичући да је добио очекивани одговор.

На другој страни, Министарство енергетике Русије истакло је да је пораст броја ваздушних напада на енергетска постројења и објекте за производњу горива пореметио је снабдевање горивом у неколико јужних региона.

У нападима руских дронова на стамбене зграде и на минибус у Запорошкој области погинуле су две особе, док су 24 особе рањене, саопштили су локални званичници и додали да је међу повређенима шесторо деце.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да је тешко коментарисати изгледе за преговоре о мировном решењу у Украјини у овом тренутку.

Како је нагласио, Русија је спремна за преговоре о Украјини, али да они морају бити искрени.

Резултати истраживања Кијевског међународног института за социологију (КИИС), спроведеног од 7. маја до 3. јуна, показују да би 61 одсто анкетираних Украјинаца подржало прекид ватре у рату са Русијом уколико се трупе европских земаља распореде близу линије фронта.

Анкета је спроведена телефоном, на основу случајног узорка бројева телефона у свим регионима земље који су под контролом украјинске владе, а анкетирано је 2.007 испитаника старих 18 и више година.

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) известила је да је њен тим стручњака прегледао место јутрошњег напада дроном на централно складиште истрошеног горива у близини локације угашене нуклеарне електране Чернобиљ у Украјини, и да је утврђено да је напад проузроковао значајну штету на делу зграде за пријем горива, али да није забележено повишено зрачење.

Британски премијер Кир Стармер угостио је украјинског председника Володимира Зеленског, француског лидера Емануела Макрона и немачког канцелара Фридриха Мерца у Лондону.

Разговори су заказани по хитном поступку пошто је руски председник Владимир Путин у петак одбио предлог Кијева да се покрену директни мировни преговори две стране.

"Усредсређени смо на одбрану, већу сарадња за безбедност целе Европе у области противваздухопловне одбране и наш заједнички поглед на дипломатске изгледе. Европа мора бити део преговора за окончање рата и мора бити јака", рекао је Зеленски у Лондону.

Украјински председник је прецизирао да жртава није било, да је пожар у складишту угашен, док је објекат делимично оштећен.

Украјинска компанија Енергоатом објавила је фотографију оштећене канцеларијске зграде без видљивих обележја.

У ванредним разговорима у Лондону учествују и преостала двојица лидера "Коалиције вољних" – француски председник Макрон и немачки канцелар Мерц.

Дан раније у Тивту, Мерц је оценио да су, за разлику од руског председника Путина, Европљани спремни за разговоре о миру.

"Понуда са наше стране је на столу и поздрављамо чињеницу да је председник Зеленски то у свом писму нагласио. Тиме је наша спремност на разговоре још једном документована", истакао је немачки канцелар Фридрих Мерц.

Док је обезбеђење у Лондону појачано, а центар града непрекидно надлећу хеликоптери, дипломатски извори у НАТО-у наводе да чланице Алијансе разматрају нови пакет војне помоћи Украјини, вредан 70 милијарди евра.

Британски премијер Стармер у петак је обишао постројења фирме Старк у Свиндону, где се производи најновија генерација дронова који се користе на украјинском ратишту.

Лондон је саопштио и да ће, пред почетак самита НАТО-а у јулу, коначно објавити дугоочекивани План потрошње за одбрану, чије се усвајање одлаже још од јесени.

Снаге за специјалне операције украјинске војске саопштиле су да су украјински дронови погодили циљеве у војној поморској бази "Кронштат", недалеко од Санкт Петербурга.

У руским нападима на Запорожје погинуле су најмање две особе, саопштио је начелник војно-административне управе те области Иван Федоров.

Украјински министар спољних послова Андриј Сибига изјавио је да је одбијањем понуде председника Зеленског за директне мировне преговоре, лидер Русије Владимир Путин изгубио шансу да се извуче из, како наводи, за њега неуспелог рата.

Након пожара који је избио у складишту нафте у Уст-Лабинску у Краснодарској Покрајини у Русији, евакуисано је укупно 60 људи.

Позива украјинског лидера да се кандидује на изборима, јер је власт ван уставног оквира кривично дело. 

"Потребни су нам споразуми не на шест месеци, не на три месеца, већ на дугорочну историјску перспективу. Нека стручњаци раде, створе нека решења, а онда можемо да се састанемо“, објаснио је Путин.

Додао је и да никада није одбијао састанак са Зеленским.

"Али састајати се само да бисмо, како се код нас каже, пресипали из шупљег у празно — знам како то изгледа, већ сам то прошао“, казао је руски лидер.

Русија поново бира рат, одговорио је Зеленски.

"Слаб одговор. Он једноставно не жели да оконча рат. Мислим да су многи у свету били разочарани овим одговором. Он не жели ништа да промени и не жели да призна да се само њему и онима који од њега црпе новац свиђа његов рат - сви су се данас веома насмејали", нагласио је Зеленски.

Амерички председник Доналд Трамп каже да двојица лидера сада морају "сами да реше" питање руско-украјинског рата.

Уверен је да се ближи тренутак када питање између Русије и Украјине мора бити решено и мисли да ће се ипак све средити.

Русима неће бити дозвољен улазак у Украјину и после завршетка рата, запретио је шеф дипломатије Андриј Сибига.

"За нас је Русија непријатељска земља, земља агресор. Немогуће је да руски држављанин уђе у Украјину без посебне дозволе, визе, без провере или филтрирања од стране свих наших релевантних служби", поручио је Сибига.

"Доста је рата. Украјина предлаже да се овај рат оконча. Морамо то учинити поштено, достојанствено и гарантовати да неће бити новог избијања рата. Видимо да Сједињене Државе сву пажњу посвећују питању Ирана и погрешно је једноставно чекати да се њихова пажња окрене рату у Европи. Украјина предлаже да се рат оконча у формату између нас и вас. Нудим вам састанак“, написао је Зеленски.

Напоменуо да би се такав састанак могао одржати у трећим земљама које традиционално служе као места за међународне преговоре, посебно у Швајцарској, Турској или арапском свету. Истовремено,  нагласио је да не разматра могућност одржавања разговора у Москви или Кијеву.

Из Москве је одмах стигао одговор.

"Зеленски може доћи у Москву у било ком тренутку. Путин је рекао да ако Зеленски жели да разговара, може доћи у Москву и то учинити", поручио је Кремљ.

Министар спољних послова Андриј Сибига је најавио да ће Украјина званично дипломатским каналима  уручити Путину писмо Зеленског.

Руски лидер је у разговору са руководиоцима међународних новинских агенција у оквиру СПИЕФ-а, открио шта би рекао када би био потписан мир у Украјини.

"Што се тиче онога што бисмо могли да кажемо једни другима ако дођемо до краја сукоба, бар бисмо могли и требало да кажемо: 'Хвала Богу што је све готово'", рекао је Путин.

Амерички лидер Доналд Трамп подржава идеју директног дијалога.

"Не знам. Драго ми је да можда разговарају о састанку. Мислим да смо имали много везе с тим. Мислим да би било сјајно да се састану – треба то да заврше", рекао је Трамп новинарима у Белој кући.

Председник Украјине Володимир Зеленски захвалио се украјинским војницима на прецизности и потврдио да су те циљеве погодиле украјинске снаге. Оценио је да појачани удари Украјине на циљеве унутар Русије омогућавају Кијеву да равноправно преговара о крају рата са Русијом.

Уследио је одговор Москве. Руске оружане снаге су покренуле нападе на објекте енергетске и транспортне инфраструктуре које користи украјинска војска, саопштило је Министарство одбране Русије.

Портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова изјавила је да је напад украјинских оружаних снага на Санкт Петербург био "терористички" и да је био усмерен на цивилну инфраструктуру.

Амерички државни секретар Марко Рубио изјавио је да ни Русија ни Украјина нису спремне да учине уступке у преговрима о окончању рата, пре свега руска страна и нагласио да је то потребно како би се постигао мир.

Како се наводи, погођени су објекти у Кијеву, Запорожју, Харкову и Дњепропетровску које контролишу украјинске оружане снаге, као и у Полтавској, Хмељницкој и Сумској области.

Са друге стране, украјинске власти тврде да су руске ракете погодиле стамбене објекте у Дњепру оставивши иза себе 16 мртвих и 42 рањених.

Градоначелник Кијева Виталиј Кличко навео је да је број погинулих у престоници Украјине шест, док је повређених 90.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков наглашава да ће рат трајати док год власти у Кијеву буду одбијале "истинске" преговоре.

"Рат би био одмах готов када би украјински председник Володимир Зеленски наредио својим оружаним снагама да напусте руске регионе", навео је Песков

Зеленски је упозорио грађане да би руске трупе могле поново да покрену масовни напад на Украјину и позвао их да обрате пажњу на знак за узбуну.

Истовремено, украјинске снаге узвраћају ударе на руску територију. Руски званичници оптужили су Кијев за више напада на инфраструктуру и војне циљеве и саопштили да је оборено 72 украјинска дрона изнад више региона Русије и Црног мора.

Шеф Кремља Владимир Путин одржао је састанак посвећен истрази напада на колеџ у Старобељску и пружању подршке породицама настрадалих и повређених. Поручио је да је реч о "крвавом злочину" и нагласио да ће сви одговорни бити идентификовани и кажњени, уз оцену да је казна за починиоце неизбежна.

Румунија је саопштила да је утврђено да је дрон који је пао на стамбену зграду у Галацу био руског порекла, што је Москва одбацила као неосновано.

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је од јануара до маја украјинска војска погодила 15 руских рафинерија, што је, како тврди, изазвало кризу на руском тржишту горива и довело до значајног пада капацитета прераде нафте.

Шеф украјинске војне обавештајне службе Кирило Буданов најавио је нову размену ратних заробљеника и оценио да постоје знаци могућег завршетка рата пре зиме, уз напомену да исход зависи од преговора.

У међувремену, Русија је привремено забранила извоз авионског керозина до краја новембра, док Москва и Анкара настављају преговоре о гасним споразумима.

Кијев је, са друге стране, договорио дугорочне испоруке течног гаса преко терминала у Литванији.

Украјинске снаге гранатирале су школу бокса "Манзули" у граду Енергодару, у Запорошкој области.

Група немачких и британских плаћеника који су се борили на страни украјинских оружаних снага убијена је у Запорошкој области, објавили су медији, позивајући се на руске снаге безбедности.

Стручњаци Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) испитују место удара украјинског дрона у Запорошкој нуклеарној електрани, саопштио је стални представник Русије при међународним организацијама у Бечу, Михаил Уљанов. Навео је да је борбени дрон ударио у турбинску салу блока 6 те нуклеарке.

Генерални директор ИАЕА Рафаел Гроси је позвао на прекид напада на нуклеарне објекте како би се спречио ризик од нуклеарне несреће.

Председник Володимир Зеленски објавио је да је Украјина добила нови лансер противваздушне одбране "ирис-т" из Немачке и затражио већу испоруку муниције за ПВО. Очекује да ће Украјину у наредне две недеље посетити амерички специјални изасланици Стив Виткоф и Џарад Кушнер.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да земље Европске уније, које, како је навео, чине све што је могуће да продуже украјински сукоб, не би требало да говоре ни о каквим "црвеним линијама", јер су у том смислу "прешле све што се може прећи".

Специјални руски представник за инвестиционо-економску сарадњу с иностранством Кирил Дмитријев упозорава да је Европи потребна Русија да би преживела.

Стручњаци су почели процену штете, изјавила је директорка за комуникације у нуклеарки Јевгенија Јашина. “Процена штете је почела, а она је безначајна са становишта оперативне безбедности“, рекла је Јашина, пренела је агенција РИА Новости.

Украјински дронови погодили су и два нафтна постројења у руској Ростовској регији и Краснодарском крају. Погођена је руска лука Таганрог, услед чега је избио пожар на танкеру и резервоару за гориво.

Руске војне снаге су покренуле напад на војне аеродроме, енергетске објекте и транспортну инфраструктуру коју користе украјинске оружане снаге, саопштило је руско Министарство одбране.

Естонска полиција и гранична стража поставиле су прве стационарне системе за откривање и праћење дронова на граници са Русијом, а планирано је да до краја године читава источна граница буде покривена таквом опремом.

Украјински председник Володимир Зеленски одржао је састанак са највишим званичницима у земљи о даљим акцијама Кијева, након којег је саопштио да су у готово свакодневном контакту са представницима америчког председника Доналда Трампа и европским партнерима, пренела је агенција Укринформ.

Што се тиче могућности за окончање ратних дејстава у Украјини, председник Русије поручује да није могуће навести конкретне рокове, али је истакао да је руска војска у офанзиви на свим деловима фронта.

Председник Украјине Володимир Зеленски позвао је на појачавање притиска на Русију како би се спречило даље продужавање и ширење рата.

Служба безбедности Украјине (СБУ) тврди да су припадници њеног Центра за специјалне операције "Алфа" извели нападе на стратешку нафтну пумпну станицу у Јарославској области и гасни терминал луке Темрјук у Краснодарском крају Русије.

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) саопштила је да је Запорошка нуклеарна електрана привремено остала без спољног напајања електричном енергијом, што се догађа 16. пут од почетка војног сукоба у Украјини.

Влада Шведске истовремено је одобрила продају 20 шведских борбених авиона "грипен" путем механизма ЕУ за кредитну подршку Украјини, изјавио је шведски премијер Улф Кристерсон, који је додао да ће његова земља донирати Кијеву још 16 таквих борбених ловаца.

Висока представница ЕУ за спољну политику и безбедност Каја Калас рекла је, такође, да се динамика рата мења у корист Украјине и поручила да Унија никада неће бити неутрални посредник у преговорима, јер подржава Кијев, али и штити своје безбедносне интересе.

Са друге стране, секретар Савета безбедности Русије Сергеј Шојгу упозорио је да би раније најављени снажни руски напад на Кијев могао да се деси у сваком тренутку, као одмазда за напад украјинске војске на универзитетски објекат и студентски дом у којем је страдало више од 20, а рањено око 40 људи.

Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, у међувремену, изјавила је да се повећава број напада дронова на руску територију из правца Европе и северноевропских држава.

За то време, портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да Русија очекује долазак специјалног изасланика америчког председника Стива Виткофа и зета америчког лидера Џареда Кушнера у посету Москви.

С обзиром на то да преговори које предводе САД о окончању сукоба у Украјини не дају значајне резултате и рат траје већ пету годину, европски званичници указују да би Европска унија требало да буде спремна за разговоре са Москвом и то ће разматрати на данашњем састанку. 

Портпарол Кремља Дмитриј Песков каже да Брисел врши притисак на Украјину да настави да се бори против Русије.

"Дискусије о преговорима су чиста схоластика. Акције су усмерене само на даљи притисак", навео је Песков.

Стални руски представник при Организацији за европску безбедност и сарадњу Дмитриј Пољански рекао је да је Русија обавестила земље чланице ОЕБС-а да су Москва и Запад тренутно веома близу директног војног сукоба.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, у разговору са америчким државним секретаром Марком Рубијом, навео је да ће нови удари бити усмерени на центре доношења одлука, војне објекте и командна места у Кијеву.

Украјински министар спољних послова Андриј Сибига оценио је да планови које је Лавров изнео Рубију представљају "дрску провокацију" и "још једну јавну потврду интереса Русије да настави рат".

И поред руских упозорења да стране земље евакуишу своје амбасаде и да грађани заобилазе војне објекте у Кијеву, Француска је саопштила да неће евакуисати своје држављане из Украјине, оценивши то као "нови покушај застрашивања".

Истовремено је стигла вест да ће се, на захтев Кијева, Савет безбедности УН састати у четвртак због ескалације руских напада на украјинске цивиле.

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес забринут је због, како каже, најаве Москве да планира нове нападе на украјинску престоницу.

Истовремено, представници Сједињених Америчких Држава у Украјини осудили су нападе на цивиле и цивилну инфраструктуру, истичући да су такви удари неприхватљиви и да је у нападима погођено више стамбених и јавних објеката. Навели су и да рат мора да се оконча, уз изразе саучешћа породицама жртава.

Украјинска Служба безбедности (СБУ) саопштила је да је ухапшен 18-годишњи младић из Кијева, осумњичен да је као руски агент учествовао у прикупљању података и координацији једног од већих ваздушних напада на украјинску престоницу.

Руске власти пак наводе да њихове снаге настављају ударе на украјински војно-индустријски комплекс и да је реч о одговору на украјинске акције, уз тврдње да су оборени бројни украјински дронови изнад више региона.

У међувремену руски председник Владимир Путин потписао је закон којим се одобрава ангажовање Оружаних снага за заштиту руских грађана ухапшених на основу одлука страних судова без учешћа Русије, или судова чија надлежност није заснована на међународном уговору чија је Руска Федерација потписница или резолуцији Савета безбедности УН.

Према наводима градских служби, оштећено је око 50 објеката, укључујући стамбене зграде, образовне институције, тржни центар и административне објекте.

Руско Министарство одбране саопштило је да су мете били војни објекти и инфраструктура украјинских оружаних снага, а да цивилни објекти нису били циљ.

Европски лидери осудили су руски напад на Кијев и употребу ракете "орешник" и изразили подршку Украјини.

Италијанска премијерка Ђорђа Мелони, француски председник Емануел Макрон и висока представница ЕУ Каја Калас поручили су да је напад неприхватљив и да представља озбиљну ескалацију. Макрон је истакао да Француска остаје непоколебљива у подршци Украјини.

Реаговала је портпаролка руског МСП-а Марија Захарова поручила је да је Запад тај који финансира тероризам, позивајући се на нападе у Старобељску.

"Председник Француске Емануел Макрон требало би да затражи од француских новинара снимке из Старобељска како би схватио да подршком Кијеву финансира тероризам", навела је Захарова.