Зеленски долази у Уједињено Краљевство само недељу дана пошто је улица Даунинг број 10 добила новог становника – седмог у последњој деценији.

Премијер Барнам и председник Зеленски обилазе припаднике британске морнарице и око две стотине украјинских војника, који у последње три недеље учествују у здруженој поморској војној вежби, фокусираној на уклањање мина из мора.

Вежба "Морски поветарац" има за циљ да унапреди могућност украјинске војске да контролише свој део Црног мора.

Пред долазак украјинског председника, медијима је, из безбедносних разлога, откривено само да ће двојица лидера "посетити једну базу британске краљевске морнарице", али њена локација за сада није потврђена, мада аустралијски медији објављују да је реч о бази недалеко од Портланда у Дорсету.

"Камени огртач" уступљен Украјини

Британско Министарство одбране најављује да ће украјинским снагама уступити интелектуална права на електронски систем "Камени огртач".

Реч је о систему ометања откривања дронова, величине просечног таблета.
До сада је Лондон у Украјину послао хиљаде комада тог система како би поспешио дронски борбени капацитет те земље, али ће Кијев од сада моћи и сам да их производи.

"Камени огртач" је део пројекта "Кочница" британске армије чији циљ је да се нови систем за ометање угради не само у дронове већ и у све пројектиле дугог домета, укључујући и јефтине крстареће ракете нове генерације.

"Камени огртач" представља врхунац домаће иновације, која се доказала на ратишту и кључна је за безбедност обе земље", оценио је Барнам пред долазак Зеленског.
Нови британски премијер наглашава да ће наставити тамо где је стао његов претходник сер Кир Стармер.

Стармер је последњи дан на премијерском положају провео у Кијеву где је награђен украјинском Медаљом слободе, али је обећао нову траншу подршке борби Украјине против Русије, вредну двеста педесет пет милиона фунти.

Посета Зеленског Британији долази у тренутку када се украјински председник суочава са масовним протестима код куће због одлуке, донете 15. јула, да смени министра одбране Михајла Федорова и првог човека армије.

Федоров, који има репутацију младог иноватора у борби са Русијом, одбио је друга понуђена места у украјинској влади, оценивши да су места министра одбране, главнокомандујућег војском и председника државе, једина која омогућавају "довољну моћ да би се нешто заиста урадило".

Зеленски посећује Британију само дан пошто су снаге Кијева напале руски брод, који је Каспијским морем превозио оружје за Иран.

Техеран је потврдио да је у том нападу погинуо један ирански држављанин.

Истовремено, украјинске снаге извеле су ударе на руској територији. Кијев тврди да је погодио објекат "Черноморнафтагаса" на Криму, али и друге војно-економске циљеве. 

Док су борбе настављене на више праваца, огласили су се и лидери Русије и Украјине. 

Шеф Кремља Владимир Путин поручио је да ће Москва свим расположивим средствима бранити Калињинградску област и оценио да ће Украјина пре или касније изгубити западне територије. Главнокомандујући Ратне морнарице Русије Александар Моисејев саопштио је да ће до краја године у службу ући прва подморница наоружана хиперсоничним системом "циркон".

С друге стране, украјински председник Володимир Зеленски најавио је наставак удара на циљеве дубоко у руској територији, наводећи да украјински дронови могу да досегну и области Урала и Сибира.

За данас је заказана хитна седница Савета безбедности УН о нападима на Кијев и цивилне бродове у Црном мору.

Председник Украјине Володимир Зеленски саопштио је да Кијев наставља да изводи далекометне ударе на циљеве у Русији као одговор на руске нападе. Према његовим речима, погођени су објекти у неколико руских региона, укључујући рафинерију у Тјумену.

Руске власти су потврдиле да је после пада дрона на том подручју избио пожар.

У Запорошкој области проглашен је дан жалости после напада на туристички центар у Кириливки. Према подацима које су објавиле тамошње власти, у нападу је погинуло 12 људи, међу којима и деца, док је 19 особа повређено.

Зеленски тврди да Русија припрема услове за нову мобилизацију и да планира ангажовање додатних 30.000 војника из Северне Кореје. Како је навео, то показују обавештајни подаци Кијева.

На дипломатском плану, портпарол Кремља Дмитриј Песков оценио је да замрзавање сукоба није могуће због, како је навео, става Кијева. Он је то изјавио након предлога председника Казахстана Касима Жомарта Токајева да се борбе обуставе и наставе преговори. Песков је поручио да Москва остаје при својим условима за окончање сукоба.

Он је поновио да су услови за окончање борбених дејстава познати и да све може бити завршено врло брзо, али да је одлука на Кијеву.

Поред размене удара, пажња је усмерена и на енергетску инфраструктуру и безбедност суседних земаља. Дмитриј Песков је нападе на објекте Каспијског нафтоводног конзорцијума назвао "енергетским тероризмом", док је Румунија саопштила да је оборила други дрон у близини украјинске границе у року од два дана.

Наводи да су се у тренутку напада тамо налазили произвођачи дронова, представници команде украјинске војске и специјалних служби.

С друге стране, ваздухопловство Украјине тврди да место где су погинули и рањени људи није војни полигон, већ приватни спортски комплекс и да тај објекат нема везе с украјинским оружаним снагама.

Ипак, председник Володимир Зеленски је признао да је мета руског ракетног напада у Бучанском округу Кијевске области била изложба оружја.

"Свима је хиљаду пута речено да у оваквим ратним условима, с оваквим непријатељем, дефинитивно није могуће одржавати било какве изложбе оружја. Са гомилом људи, а још више – близу кућа", нагласио је Зеленски.

Саопштио је и да је веома бруталних руских напада са жртвама било и на Славјанск и друга насеља у Доњецкој области, на Харковску, Херсонску, Сумску област, на Одесу и регион.

Зеленски је упозорио да су Руси, према обавештајним подацима, већ спремили ракете и да се нови масовни напад на Украјину очекује у року од 48 сати.

Русија је била под масовним ударом дронова, оборено је више од 570. Украјинске снаге су напале једно од важних војних предузећа у Кирову, као и нафтни објекат удаљен 1.350 километара. Погинуло је шесторо људи.

Поново су нападнута два складишта компаније "Вајлдберис", познате као "руски Амазон", у Санкт Петербургу, након чега је избио пожар.

Две особе су погинуле, а пет је рањено у украјинском ваздушном нападу на Крим. Нападнута је и Белгородска руска област, као и рафинерија у Уљановској области. Генералштаб Украјине тврди да је погођен руски танкер у Црном мору и понтонски трајект у Доњецкој области.

Уз жестоке ударе с обе стране, дипломатски покушај оживљавања мировних преговора у Манили на Филипинима – састанак америчког државног секретара Марка Рубија с руским колегом Сергејем Лавровом. Рубио истиче да су предлози из Енкориџа пропали, да су за мировно решење потребне нове идеје и да не постоји брз пут до постизања споразума.

Москва саопштава да је Лавров обавестио Рубија о стварном стању на фронту, и да Кијев трпи поразе. Кремљ поручује да остаје отворен за мировне преговоре, али да ће, док европске земље подстичу Кијев на рат, наставити своју "специјалну војну операцију".

С друге стране, Володимир Зеленски упозорава да руски председник Владимир Путин припрема додатну мобилизацију и да планира да прошири рат. Упозорава и да ће Русија блокирати коридоре за жито, истичући да ниједан брод јуче није могао да уђе у украјинске луке.

ЕУ је усвојила 21. пакет санкција против Русије, који обухвата нове рестриктивне мере усмерене на руски финансијски систем, војноиндустријски комплекс и енергетски сектор.

Председник Володимир Зеленски најављује да ново војно руководство припрема модернизацију Одбрамбених снага Украјине, која треба да се одвија координисано "како Русији не би остала никаква прилика да искористи промене".

Висока представница Европске уније за спољне послове и безбедносну политику Каја Калас изјавила је да ЕУ појачава притисак на руску "флоту из сенке". Истакла је да Русија представља егзистенцијалну претњу Европи.

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров поручује да Русија нема намеру да нападне било кога, али да ће, ако Европска унија одлучи да се упусти у сукоб, то бити неконвенционалан рат. Каже да не зна планове европских земаља и да не намерава да спекулише о њиховим могућим акцијама. Међутим, указује на милитаризацију Европе.

Амерички државни секретар Марко Рубио потврдио је да ће се данас састати с руским колегом Лавровом на маргинама самита АСЕАН-а на Филипинима. Истиче да ће бити речи о решавању кризе у Украјини, у чему Вашингтон намерава да игра конструктивну улогу у окончању сукоба.

Састанак је, такође, потврдио и Лавров, истичући да Русија, и даље полази од претпоставке да САД нису одустале од предлога датих на руско-америчком самиту у Енкориџу.

О покретању мировних преговора за окончање рата Зеленски је разговарао с америчким изасланицима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером.

Амбасадори држава чланица Европске уније нису успели да постигну договор о 21. пакету санкција против Русије, пренео је Ројтерс позивајући се на једног дипломату ЕУ. Према његовим речима, представници држава чланица поново ће се састати данас.

Уједињене нације упозориле су да је број цивилних жртава у Украјини у првој половини године порастао за 37 одсто у односу на исти период прошле године, наводећи да су све учесталији напади дроновима главни разлог раста броја страдалих.

Агент украјинских специјалних служби отворио је ватру из аутоматске пушке "калашњиков" приликом покушаја хапшења код тајног складишта у Тјумењу, након чега је ликвидиран узвратном ватром, саопштио је Центар за односе с јавношћу Федералне службе безбедности (ФСБ) Русије.

На дипломатском плану, Деивидас Матулионис, саветник за националну безбедност литванског председника, поручио је да је НАТО спреман да појача војно присуство у Литванији у случају руских провокација, док је Међународни монетарни фонд одобрио нову траншу финансијске помоћи Украјини у вредности од око 690 милиона долара.

У Одеси су настављени напади, док су украјинске власти навеле да је број погинулих у ракетном нападу на теретни брод у Црном мору порастао на десет.

С друге стране, руске власти тврде да је Украјина извела један од највећих напада дроновима на Московску област од почетка рата. Према наводима Москве, више од 400 беспилотних летелица било је усмерено ка престоници, а у нападима су повређене особе у Домодедову и другим местима, док су пријављени пожари на складиштима и нафтној инфраструктури.

У Белгородској области, према руским властима, петоро људи је погинуло када је дрон погодио путнички аутобус у Шебекину.

У дипломатској сфери, Кремљ је поздравио могућност сусрета шефова дипломатија Русије и САД, Сергеја Лаврова и Марка Рубија, док је Европска унија најавила наставак војне и финансијске подршке Украјини.

Истовремено, Генералштаб Украјине демантовао је медијске наводе о оставци главнокомандујућег Олександра Сирског.

У Одеској области шеснаестогодишњи дечак је погинуо, а 12 људи је повређено у руском ракетном нападу на забавни парк, потврдио је начелник Одеске обласне војне администрације Олег Кипер.

Председник Украјине Володимир Зеленски саопштио је да је Русија у ноћи између суботе и недеље извела један од најмасовнијих ваздушних напада на Кијев и околину. Према његовим наводима, лансирано је више од 40 ракета различитих типова и 120 дронова, при чему је једна особа погинула, а 16 је повређено.

Оснивач компаније УКРТАЦ Северион Дангаџе навео је да су у Кијеву уништени фабрика и складишта тог предузећа, које производи војну и заштитну опрему.

Истовремено, руско Министарство одбране потврдило је да су руске снаге извеле ударе на предузећа украјинског војноиндустријског комплекса, логистичке центре у Кијеву и Кијевској области, инфраструктуру луке Јужни, као и на енергетске и логистичке објекте у Черниговској и Харковској области.

Зеленски тврди да су јединице Службе безбедности Украјине циљале три складишта нафте у Ставропољскоj Покрајини, док су украјинске оружане снаге погодиле још један објекат за складиштење горива у истом региону. Додао је да су погођена и три руска танкера такозване "флоте у сенци“ у Црном мору.

Међу циљевима Кијева били су логистички објекти у Московској и Тамбовској области, као и 13 руских пловила, којa су погођенa у оквиру операције "Молочка".

Циљ акције је, како је саопштено, да се поремети снабдевање Русије нафтом у Азовском и Црном мору.

С друге стране, руске трупе извеле су ракетни напад на лучку инфраструктуру Одеске области, а из Думе је поручено да су потребне две недеље да се Украјини блокира приступ Црном мору.

Такође, руске снаге циљале су украјинске градове Херсон и Краматорск, при чему је нанесена велика материјална штета.

Људских жртава је било у нападима обе стране.

Русија је истовремено саопштила да су њене снаге извеле ударе на лучку инфраструктуру у Одеси и Чорноморску.

Главнокомандујући украјинске војске Oлександр Сирски оценио је да Русија наставља припреме за нове офанзиве и покушава да прошири контролу над украјинском територијом, док је Москва најавила више него двоструко повећање испорука беспилотних летелица својој војсци у односу на прошлу годину.

С циљем остваривања предности на фронту, заменик руског министра одбране Алексеј Криворучко изјавио је да је Русија ове године удвостручила испоруке беспилотних летелица војсци у односу на 2025. годину.

Украјинске власти саопштиле су у последњем извештају да је противваздушна одбрана оборила 115 руских дронова.

Москва је, са друге стране, објавила да је њена ПВО пресрела 243 украјинска дрона изнад више руских региона.

С друге стране, Кијев тврди да је поморским дроновима погодио два руска танкера у Црном мору, док Русија захтева међународну осуду убиства главног инжењера Запорошке нуклеарне електране, за шта оптужује украјинске снаге.

Москва и Кијев разменили су тела погинулих војника, али Кремљ поручује да тренутно не види услове за брз наставак мировних преговора.

У Кијеву су настављене политичке промене – парламент је потврдио нову владу на челу са Сергијем Корецким, док председник Володимир Зеленски још није предложио новог министра одбране после смене Михајла Федорова, која је изазвала протесте.

Истовремено, западни савезници настављају војну подршку Украјини. Велика Британија и Шведска најавиле су испоруку 16 савремених авиона и нови пакет помоћи, док Европска унија ни после нове рунде разговора није постигла договор о додатним санкцијама Русији.

„Обе стране се служе стратегијом изнуривања у доменима где имају предност. Украјина је направила супериорност када су у питању дронови и дронска технологија, те покушава кампањом дубоких удара по руској нафтној и војној инфраструктури да нанесе што већу штету руској економији и логистичким везама које повезују центар Русије са линијама фронта и Кримом“, истиче Рашета.

Са друге стране, Русија користи своју превагу у балистичким пројектилима.

„Русија искоришћава то што Украјина и даље у многоме зависи од доставе антибалистичких пројектила од стране САД и, у мањој мери, европских савезница. Москва напада критичну инфраструктуру за вођење рата у покушају да изнури украјинску страну. То су тренутне позиције обе стране које се надају да ће ови напади бити довољни да натерају другу страну да води преговоре под њиховим условима“, наводи Рашета.

Европа преузима бреме одбране, САД мења кормило

Према Рашетиним речима, дошло је до значајне трансформације јер се одговорност за одбрану Украјине током ове године већински пребацила са Сједињених Држава на Европску унију, посебно после изгласавања великог пакета помоћи од 60 милијарди долара у Савету ЕУ.

На самиту НАТО-а у Анкари постигнут је и политички договор са Доналдом Трампом да Украјина у будућности почне да производи пресретаче за ПВО системе „Патриот“ на својој територији.

Говорећи о политици Вашингтона и администрацији Доналда Трампа, Рашета оцењује да се Трампова првобитна стратегија показала донекле погрешном:

„Трамп је мислио да ће једноставним променом става у односу на претходну администрацију и ускраћивањем помоћи, пре свега када су у питању ПВО системи, успети да натера Украјину на брже и једноставније потписивање примирја под руским условима.

Показало се, међутим, да Русија не жели да одустане од својих максималистичких захтева.“

С обзиром на то да је Европа преузела већи део терета, америчка администрација сада има мање полуга да притиска Кијев.

„Док је за време Џоа Бајдена Америка достављала крстареће ракете, могла је да контролише њихово коришћење на првих 50 километара линије фронта. Сада, када Украјина више не зависи искључиво од Америке јер је развила сопствене пројектиле за ту намену, она више не мора да тражи одобрење САД“, објашњава Рашета и додаје да се од повратка Трампа у Белу кућу види да не постоји превелики политички апетит Вашингтона за дубље укључивање у преговоре, осим ако то не доноси брзе политичке поене.

У унутрашњој политици САД, притисак на Русију могао би се појачати из Конгреса, где се до краја августа очекује предлог закона о додатним санкцијама Русији и државама које од ње увозе нафту и гас. Рашета указује и на растући утицај Марка Рубија као водеће личности у спољној политици САД, који је „чврст поборник украјинског суверенитета“.

Руска ратна економија под притиском, али стабилна

Иако се Русија налази у модусу ратне економије, где рат одржава радна места и индустријску активност, дугорочне прогнозе указују на структурне проблеме. То се јасно види кроз скроман раст од свега 0,6 одсто, контракција производње већ седам месеци заредом.

Осим тога више од половине државног буџета усмерено је директно на вођење рата, недостаје радна снага, а стране директне инвестиције су лимитиране.

„За сада не видимо да руска економија пуца по шавовима или да постоје политички ризици за Путина. Највећи ризик који очекујем биће вероватно на јесен, уколико буде потребан други талас мобилизације за руску војску. Русија се до сада ослањала на професионалну војску и волонтере који су били добро плаћени, али се тај базен испразнио“, каже Рашета, указујући и на дугорочне демографске проблеме Русије – стару популацију, ниску стопу фертилитета и високу стопу емиграције стручног кадра.

Буђење европске наменске индустрије

Док Русија остаје кључни геополитички ривал САД, унутар НАТО савеза постоје одређене несугласице о расподели терета. Ипак, европска наменска индустрија бележи нагли раст.

„Са Европском унијом никада није било питање индустријских капацитета, већ политичке воље. Већ крајем ове године Европска унија ће производити далеко више артиљеријских граната од Русије и оствариће паритет чак и са Кином, која је до сада била највећи произвођач“, истиче Рашета.

На питање како би Москва могла да реагује на ово јачање европских капацитета, он одговара да не види додатна средства принуде:

„Не видим како Русија може реаговати на начин на који до сада већ не реагује, осим потенцијалном ескалацијом сукоба – нападом на балтичке или друге НАТО државе у покушају да кроз ескалацију дође до деескалације, што је веома непредвидиво, или употребом нуклеарног наоружања, што би је у потпуности претворило у 'парија' државу.“

Каква је позиција Кијева и да ли је мир на видику?

Унутар Украјине, промене у кабинету владе и промена премијера представљају очекиване процесе у ратним околностима. Председник Володимир Зеленски се и даље високо котира међу грађанима када је реч о одбрани земље и обезбеђивању међународне подршке, док му је формирање политичког персонала и даље слабија страна, наводи Рашета.

Када је реч о проналажењу компромиса и преговорима, јаз између две стране је и даље превелик.

„За Украјину су неприхватљиви предлози где мора да уступи територију коју сада контролише, попут Славјанска и Краматорска, који су најбоље ушанчени градови на истоку, нарочито када Руси плаћају хиљадама живота напредовање од неколико стотина метара. Такође постоји огроман дефицит поверења, јер је Украјина од 2014. пристајала на разна примирја која су сваки пут прекршена.

Са друге стране, Путин би све осим потпуне победе сматрао поразом, односно оценио би да је цена коју је платио за овај рат већа од плена.“

На питање да ли смо ближи миру или наставку сукоба, Рашета даје песимистичну процену.

„Нажалост, нисмо близу миру. Овај рат може дуго да потраје, различитог интензитета. Не налазимо се у позицији где је било која страна, са тренутним стањем на војном пољу, спремна на велике уступке противнику. Рат ће сасвим сигурно потрајати током ове године, а верујем и током целе следеће“, оценио је - у емисији Првог програма Радио Београда „У средишту пажње“ Драгослав Рашета.

Истиче да би Украјина могла да постане трећа земља у свету која ће производити ракете за противваздушне системе "патриот", и очекује да ће лиценцу за њих добити до краја године. 

На самиту "Украјина – Југоисточна Европа" у Кијеву, усвојена је заједничка Кијевска декларација којом су се учесници обавезали да наставе политичку, војну, финансијску и безбедносну подршку Украјини, појачају притисак на Русију и сарађују у обнови ратом погођене земље. Србија једина није потписала декларацију.

Кремљ је саопштио да Москва није пренела никакве поруке Зеленском преко председника Србије Александра Вучића, који је учествовао на самиту .

Москва је упозорила да је распоређивање војних контингената из земаља "Коалиције вољних" у Украјини за Русију неприхватљиво и да ће се сматрати легитимним војним циљевима.

Портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова тврди да су планови за распоређивање таквих снага већ спремни, и да ће одговарајуће вежбе бити одржане у наредним месецима у европским земљама које се граниче с Украјином.

Николај Патрушев, помоћник руског председника, поручио је да су нуклеарне поморске снаге те државе у стању пуне борбене готовости. Указује да морнарица штити националне интересе Русије не само близу њених граница већ и у различитим деловима светског океана.

Оптимизам за окончање рата поново стиже од америчког председника Доналда Трампа који поручује да је "Путин спреман да направи договор."

Србија, коју на самиту представља председник Александар Вучић, једина није потписала декларацију у којој се, између осталог, Русија оптужује за незакониту, ничим изазвану и неоправдану агресију и позива да одмах оконча рат, као и да потпуно, безусловно и проверљиво повуче војску и војну опрему са целе територије Украјине.

Председник Србије изјавио је да једини од учесника Самита Југоисточна Европа – Украјина није потписао декларацију која је усвојена данас у Кијеву на петом по реду самиту.

"Ја сам једини који није ставио потпис на ту декларацију. Погледајте текст или ће вам то тек сада доћи, текст те декларације. Проследиће вам вероватно и биће вам јасније, а не морам више ништа да објашњавам", казао је Вучић.

На питање у вези са ставом Србије према санкцијама Русији, Вучић је казао да је свима познат став Србије.

"Сви знају за наш став, ја знам за све њихове ставове", казао је Вучић.

Србија подржава територијални интегритет Украјине

Председник Вучић рекао је да су он и председник Украјине Володимир Зеленски током разговора међусобно изразили захвалност за подршку територијалном интегритету, али и да су разговарали и о другим важним темама, као и да је позвао Зеленског да посети Београд.

Навео је да је са Зеленским разговарао и о међусобној подршци две земље на европском путу, али и о даљој билатералној сарадњи и о расту трговинске размене односно како да економску сарадњу унапреде. Изразио је наду да ће Београд у неком догледном времену угостити председника Украјине.

Вучић је истакао је да је дошао у Кијев како би представио позиције Србије о свим значајним питањима у овом важном тренутку, као и да је фокус скупа био на евроинтеграцијама, као и на конкретним корацима за јачање економске стабилности и енергетске безбедности.

На питање какву реакцију очекује у Србији и Русији, с обзиром на то да је његова посета Кијеву постала главна тема разговора међу многим званичницима у Москви, као и у Србији, Вучић је казао да увек слуша све могуће примедбе.

"Мени је и свима осталима од изузетне важности да овде говоримо о овоме и о томе какви су наши политички ставови и наравно то радим како бих заштитио српске националне интересе. Наравно, увек слушам све могуће примедбе које долазе из целог света. Увек је добро то чути, тако функционише демократија", казао је Вучић.

Пет ствари важних за Србију

Председник Србије је на Самиту изнео пет ствари важних за Србију када је реч о руско-украјинском сукобу, међу којима је навео принцип поштовања Повеље УН и резолуцију УН, односно подршку територијалном интегритету и суверенитету Украјине.

"Србија је изнела пет важних ствари. Број један је поштовање Повеље УН и резолуције УН, што значи да подржавамо територијални интегритет и суверенитет Украјине и дубоко смо захвални Украјини што је исто учинила са нама", казао је Вучић.

Према његовим речима, друга важна ствар тиче се хуманитарне помоћи.

"Када говоримо о томе, ради се о финансијској, медицинској нашој подршци и у енергетском сектору. И нисам баш задовољан свим што смо до сада испоручили, јер постоји једна ствар коју смо обећали, а нисмо је до сада испунили и то ћемо ускоро исправити", казао је председник Србије.

Оно што је решено, како је рекао Вучић, јесте реконструкција једног украјинског града.

"До сада нисмо добро напредовали и даћемо све од себе да се много више посветимо и да постигнемо најбоље резултате за украјински народ у том граду", навео је Вучић.

Као четврту тачку која је за Србију битна, Вучић је навео подршку Украјини на путу ка Европској унији.

Вучић је истакао да ће Србија увек бити велика подршка Украјини и свима осталима.

"Никада нећемо рећи 'у реду, дошли сте после нас и требало би да ми будемо водећи'. Украјина, Молдавија и сви остали из такозваних далеких земаља увек могу рачунати на подршку Србије", поручио је Вучић.

Када је реч о тачки пет, како је навео Вучић, она се тиче повезаности.

Вучић је пренео да је са председником Володимиром Зеленским разговарао о коридорима до Јерменије, Азербејџана и Турске.

"То захтева много инвестиција из Србије, Румуније, Молдавије, Украјине, али верујем да можемо рачунати на то у будућности", навео је Вучић.

Са Фон дер Лајеновом о европском путу

Председник Вучић разговарао је на маргинама Самита Украјина – Југоисточна Европа са председницом Европске комисије Урсулом фон дер Лајен о европском путу Србије и наредним корацима у процесу европских интеграција.

Вучић је на Инстаграму истакао да је Фон дер Лајеновој захвалио на подршци Србији.

"Захвалио сам јој на личном ангажовању и подршци коју пружа Србији на њеном европском путу, уз уверење да ћемо кроз отворен дијалог и одговоран приступ наставити да унапређујемо сарадњу са Европском унијом", навео је Вучић.

Разговори са председником Румуније и премијером Словеније

Председник Србије Александар Вучић састао се у Кијеву са председником Румуније Никушором Даном и са премијером Словеније Јанезом Јаншом.

Са председником Румуније разговарао је о могућностима за унапређење привредне сарадње, инфраструктурном повезивању и заједничким пројектима од обостраног значаја. Вучић је позвао Дана да посети Србију како би наставили разговоре о конкретним пројектима и даљем јачању сарадње две земље.

"Захвалио сам Румунији на доследној и принципијелној подршци територијалном интегритету Србије, као и на снажној подршци коју пружа нашој земљи на европском путу. Посебно сам захвалио на потврди учешћа Румуније на Експу 2027. Истакао сам да је Србија искрен и поуздан пријатељ Румуније и да увек може да рачуна на нашу подршку", написао је Вучић на Инстаграму.

Додао је да је било речи и о унапређењу железничке и друмске повезаности уз подршку фондова Европске уније, као и о пројекту Ђердап 3, који представља важан потенцијал за даље јачање сарадње Србије и Румуније.

У разговору са премијером Словеније Јанезом Јаншом било је речи о могућностима за даље повезивање наших земаља.

"Наставићемо да градимо добре односе са Словенијом и да кроз разговор и конкретан рад стварамо резултате у интересу грађана обе земље", написао је Вучић.

Украјински парламент продужио је ратно стање и мобилизацију за још 90 дана.

Руске снаге су поново балистичким ракетама напале Кијев, у више делова украјинске престонице избили су пожари. Нападнути су и Суми, Криви Рог, Харков, Херсон.

Украјински војни морнари потопили су брод граничне страже другог ранга с поморским беспилотним комплексом сарган-3000 "Измурд" код Новоросијска. Међу посадом брода има мртвих и рањених.

Москва је потврдила да је у удару на украјинске луке погодила три брода за превоз терета усидрена у Одеси. Руске снаге су напале и логистички центар, 12 камиона и цистерну за гориво која је превозила војну опрему и гориво за украјинске оружане снаге.

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров каже да се "украјински режим у Азовском и Црном мору не бави пиратеријом, већ чистим тероризмом". Поручује да председник Владимир Путин ради на неутрализацији претњи које Украјина представља за слободну пловидбу у Азовском и Црном мору.

Председник Володимир Зеленски саопштио је након постигнутих споразума с француским колегом Емануелом Макроном, да ће Украјина прва добити нове, побољшане француско-италијанске системе САМПТ/НГ и да ће се убрзати испорука ракета "астер 30" до октобра.

Што се тиче француских ловаца "рафал", Зеленски каже да ће прва четири од укупно 16 стићи у Кијев одмах након обуке пилота.

Истовремено, Кијев је извео нападе дроновима на циљеве у Русији. Према наводима руских власти, више од 350 украјинских беспилотних летелица било је усмерено ка Московској области, где су три особе погинуле, а три су повређене.

У Паризу је одржан састанак "коалиције вољних", на којем су представници више од 25 земаља разговарали о даљој подршци Украјини и јачању европске безбедности.

Француски председник Емануел Макрон најавио је да ће Украјина добити 16 борбених авиона "рафал" и могућност производње дела француског наоружања, укључујући ракете "скалп".

Након састанка објављено је формирање антибалистичке коалиције коју чине Украјина, Француска, Немачка, Велика Британија, Данска, Италија, Холандија, Норвешка, Шпанија и Шведска. Циљ нове структуре је развој заједничке архитектуре противракетне одбране Европе.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков оценио је да "коалиција вољних" живи у заблуди ако верује да може да нанесе стратешки пораз Русији, наводећи да та група земаља, према ставу Москве, подстиче наставак сукоба.

Председник Русије Владимир Путин поручио је да ће руски одговори на нападе на њену територију бити "вишеструко снажнији". Навео је и да Русија наставља да развија економију, оружане снаге и одбрамбену индустрију.

У међувремену, Велика Британија увела је санкције против 24 особе и организације због, како је саопштено, сајбер и хибридних операција повезаних са Русијом. Лондон је навео да су на листи и појединци повезани са руском војном обавештајном службом ГРУ.

Европска унија је такође увела санкције против девет особа и четири организације због руског сајбер шпијунирања. Москва одбацује оптужбе западних земаља о умешаности у сајбер нападе.

На дипломатском плану, Русија је позвала немачког амбасадора након што је Берлин претходно позвао руског амбасадора због оптужби за сајбер нападе на Немачку, друге чланице ЕУ и Украјину.

У нападу украјинске војске на Енергодар у Запорошкој области погинуле су четири особе, а четири су рањене. Војска је саопштила да је нападнута рафинерија нафте Сизрански у Самарској области Руске Федерације, десет руских танкера и четири трајекта у Азовском мору.

Више особа је рањено у руском нападу на Харков и Никопољ. Москва је потврдила да су руске снаге с две беспилотне летелице-камиказе "геран-4 сикер", погодиле брод с мрежастим пловилом у луци Черноморск који је био преуређен за лансирање беспилотних чамаца.

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да је предложио смену премијерке те земље Јулије Свириденко. Очекује да ће бити спроведене одговарајуће промене у Влади.

Медији преносе да су директор компанија Нафтогаса и Укрнафте Сергиј Корецки, министар енергетике Денис Шмигаљ, министар одбране Михајло Федоров и градоначелник Харкова Игор Терехов међу кандидатима су за место премијера Украјине. Зеленски се у међувремену и састао с њима.

Немачка финансира набавку 50.000 јуришних дронова за Украјину, пренео је Ројтерс позивајући се на своје изворе. Поруџбина се односи се на јуришне ФПВ дронове "шрајк", које производи велики украјински произвођач "Скајфол", а који су опремљени софтвером америчке одбрамбене технолошке компаније "Аутерион", преноси агенција. 

Патријарх Руске православне цркве Кирил и оснивач Лукоила Алекперов искључени су из нацрта 21. пакета санкција ЕУ против Русије на захтев Бугарске, рекле су за Европску правду дипломате из неколико држава ЕУ.

Председник Володимир Зеленски потврдио је да је Москва лансирала више од 120 дронова и 12 ракета, од којих је половина била балистичка. "Наши браниоци су успели да оборе већину циљева, али не и балистичке", признао је Зеленски.

Министарство одбране Русије саопштило је да је анализа употребе високопрецизног оружја руских оружаних снага потврдила способност да поуздано пробију системе противваздушне и ракетне одбране "које су Зеленском обезбедили његови западни спонзори".

Одбрамбене снаге су извеле нападе на више руских пловила у Азовском мору, укључујући танкере, тегљаче и теретне бродове. Генералштаб Украјине известио је да је погођен 21 танкер, четири тегљача, два брода за превоз сувог терета и један багер. Медији су пренели да је због напада Русија привремено обуставила пловидбу кроз Азовскo-донски канал.

Турски шеф дипломатије је изјавио да је посетио Русију у јуну, да је разговарао с руским Сергејем Лавровом и представницима обавештајних и безбедносних агенција, али да се састао и с председником Владимиром Путином у Казању.

"Руска страна је посвећена постигнутим споразумима. Али за танго је потребно двоје", истакао је Фидан и позвао Украјину да подржи споразуме из Енкориџа.

Истовремено, украјинске снаге узвраћају ударцима на руску територију. Кијев тврди да су украјинске снаге оштетиле четири руска нафтна постројења и погодиле 13 пловила у Азовском мору, међу којима 10 танкера.

Русија је, са друге стране, саопштила да је њена Федерална служба безбедности спречила покушај напада на војни аеродром "Ростов-Централни", за који тврди да га је планирала украјинска војна обавештајна служба.

Украјински председник Володимир Зеленски потписао је декрет о формирању нове команде у оквиру Оружаних снага Украјине, чији је задатак да координише далекометне операције, усмерене на смањење ратног потенцијала Русије.

Генерални директор "Росатома" Алексеј Лихачов оптужио је Украјину за наставак напада на Запорошку нуклеарну електрану и Енергодар, док Кијев одбацује руске оптужбе.

На дипломатском плану, Зеленски и генерални секретар НАТО-а Марк Руте састаће се у Паризу са представницима "коалиције вољних", где ће бити речи о наставку подршке Украјини и могућим безбедносним гаранцијама.

Украјина је добила 3,35 милијарди долара помоћи у оквиру програма Светске банке.