Истовремено, украјинске снаге узвраћају ударе на руску територију. Према саопштењу прес-службе Запорошке нуклеарне електране, у нападу украјинским дроном на транспортну радионицу електране погинуо је један запослени.

Кијев оптужује Москву да електрану користи у војне сврхе, док Међународна агенција за атомску енергију ИАЕА поручује да ће испитати околности инцидента.

Руске безбедносне службе саопштиле су да су спречиле напад на рафинерију у региону Коми и ликвидирале осумњичене украјинске агенте.

Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да би Украјина у будућем мировном споразуму са Русијом могла да остане без дела територије, повезујући такве уступке са перспективом приближавања Европској унији. Оценио је да брзо чланство Кијева није реално, ни 2027. ни 2028. године.

Истовремено, председник Украјине Володимир Зеленски предложио је продужење ратног стања и мобилизације за још 90 дана, до септембра 2026. године.

Русија је забранила улазак бројним званичницима ЕУ због подршке Украјини и санкција Москви. 

Председник Владимир Путин поручио је да су актуелне тешкоће пролазне и да је "Русија вечна", нагласивши јединство грађана и одговорност власти. Његов портпарол Дмитриј Песков изјавио је да Кремљ редовно обавештава јавност о разговорима Путина са америчким председником Доналдом Трампом, али без детаља о последњем контакту.

Руске снаге су напале Одесу, Чернигов, Краматорск, Сумску и Дњепропетровску област.

Служба безбедности Украјине је напала низ важних војних циљева на Криму, укључујући три ратна брода, борбени авион и објекте противваздухопловне одбране. Одбрамбене снаге погодиле су и руску рафинерију у Јарослављу.

Шеф Беле куће Доналд Трамп потврдио је да одржава редовне контакте с председницима Владимиром Путином и Володимиром Зеленским.

"Мржња између Путина и Зеленског је смешна, луда је. Мржња је лоша ствар када покушавате нешто да решите", рекао је Трамп, и поновио да је уверен ће рат бити окончан.

Генерални директор Међународне агенције за атомску енергију Рафаел Гроси нада се да ће у блиској будућности бити постигнуто примирје између Украјине и Русије у близини Запорошке нуклеарне електране. То је, каже, неопходно за поправку главног далековода Дњепровска од 750 kV, који снабдева електрану.

Посебно указује да је Украјина критично зависна од нуклеарне енергије – преко 60 одсто електричне енергије производи се у нуклеарним електранама. 

Европска унија је на 40. годишњицу Чернобиљске катастрофе, још једном позвала Русију да оконча "незакониту окупацију нуклеарне електране Запорожје и да престане са нападима на енергетски систем Украјине".

Панчевски је рођен у Северној Македонији, живи и ради у земљама немачког говорног подручја.

Књига Бојана Панчевског је друга која се бави уништењем гасовода. У фебруару прошле године су двојица новинара Шпигла, Штефен Доберт и Улрих Тиле, такође писали о томе.

Већ из наслова "Северни ток: Како Немачка финансира Путинов рат" види се шта је код њих другачије. Доберт и Тиле умирују савест Немачке после уништене економске мегаинвестиције, док Панчевски описује у детаље како је она уништена.

Доста је битних информација у интервјуу Панчевског које се, да буде интересантније, третирају необавезно и не воде даље.

На пример, да су неименовани високопозиционирани Украјинци тражили од тада канцелара Шолца да заустави рад немачког тужилаштва и прекине истрагу о диверзији над Северним током.

И више од тога, да је украјинска страна била врло изненађена кад им је одговорено да се немачка извршна власт не меша у судске процесе.

Или, да је дванаесточлани диверзантски тим Украјинаца по плану требало да уништи и "Турски ток", "али није успео ни да му приђе". Одатле произлази да је "Турски ток" био чуван, а немачки "Северни ток" није, јер да јесте, ни њему "не би могли ни да приђу". То баца неугодно светло на Немачку, шта су њене власти знале, или морале да знају.

Даље, да украјински председник Зеленски и тим намеравају да преседе и отћуте кризу, "али то неће бити могуће", закључује Панчевски.

У Хамбургу ускоро почиње процес једном од ухапшених починилаца, тужилаштво је издало још седам налога за хапшење. Кијев ће ускоро морати да каже јесу ли они хероји или криминалци. То ће онда притисак пренети на Берлин и читаву ЕУ, да се с тим закључком сложе – или не.

И на крају, саботажа се ниједног момента у интервјуу не назива терористичким чином. Да су је извели Руси, била би.

Интервју са Панчевским је објављен у аустријском конзервативном листу Пресе у суботу, 25. априла, под насловом "Северни ток: Зеленски ће се наћи под притиском“. Разговор је водио Кристоф Цотер.

За читаоце РТС-а преносимо тај важан интервју о догађају који се тиче Америке, Русије, Турске, ЕУ и читаве Европе.

Пресе: Зеленски ће се наћи под притиском

По Бојану Панчевском Гасовод је уништен у диверзантској акцији групе Украјинаца који су са једрењака заронили са експлозивом. Панчевски је први документовао позадину и састав те групе. Он је, каже, одмах после експлозије претпостављао да Украјинци стоје иза те акције.

У току истраживања му је постало јасно да једног од организатора познаје одраније. Друге је морао да у дугим разговорима доведе до тога да имају поверење у њега.

Новинар Волстрит џорнала је разговарао и са украјинским обавештајцима из војног врха, које назива кодним именима "Генерал" и "Пуковник". Њих двојица су вукли конце те диверзантске акције. Панчевски је разговарао и са украјинским војницима и цивилним рониоцима као непосредним извршиоцима.

На основу Ваше књиге се добија утисак да су саботери Северног тока желели да њихова прича доспе у јавност.

Дефинитивно јесу. Прошло је доста времена од тада. Они се осећају издани од власти и војног вођства. Војници међу њима су добили плакету за посебне услуге домовини. За шта тачно, то не пише у документу. Цивили напротив нису добили никакву награду. Њих по функцији може да награди само председник Зеленски. Али он или ћути или демантује, а кад проговори понавља да он и Украјина с тим немају ништа. Зато осећају горчину и траже неког да му испричају своју причу.

Шта су мислили, да ће бити другачије?

"Хеј, па ми смо рискирали живот за домовину". Кад су их окупили рекли су им да ће бити хероји, да ће добити ордење, да ће их сви славити. После операције су поново постали обични цивили. Пре су могли да путују око целог света као рониоци, да иду на спортска такмичења. Сада постоје налози за њихово хапшење и не смеју да напусте Украјину. Морају да се крију. Они су, у ствари, разочарани. Одатле њихова мотивација, да испричају шта је било.

Да ли су поносни на то што су урадили?

"Генерал" ми је рекао: "То што смо ми направили ући ће у све светске приручнике за шпијунажу и специјалне операције. Људи ће бити тренирани за акције на основу операције коју смо ми извели". Да, рекао бих да су и поносни на што су направили.

Да ли се боје руске освете, посебно цивилни део тима?

Сигурно да се боје. Боје се од Руса, али боје се и од својих људи. Боје се немачке полиције. Њихов живот је у опасности са свих страна.

Да ли су свесни кривице?

Па и не. Они мисле да су направили нешто добро. Пре напада су индоктринирани од украјинских официра који су их регрутовали. Они су им рекли да је то добро за Немачку, добро за Европу. Да је тај нафтовод зло, да је то Путинов пројекат којим је везао руке Немачкој. Операција је планирана у марту 2022, кратко након руске инвазије. Тада су Немци одбијали да шаљу оружје Украјини. Уместо тога су послали оних познатих 5.000 шлемова. Официри су им рекли: Морате да ослободите Немачку од тог смртоносног загрљаја. То није била пропаганда. Они су то заиста веровали.

Да ли је то било авантуристички, или само наивно?

О да, чиста авантура. На крају су сви били срећни што су уопште остали живи. Операција се звала Дијаметер и имала је два дела: "Северни ток" и "Турски ток". "Турски ток" у Црном мору је други крак подморског система који доводи гас из Русије у Европу. Хтели су да дигну у ваздух оба, то им је био план. "Турски ток" им није пошао за руком, нису успели чак ни да му приђу, толико је чуван. Ту се види колико је то био недомишљен подухват.

У тиму се налазила и једна жена, изврстан ронилац. Пре тога је радила као еротски модел. Према Вашим истраживањима они уопште не би били успешни у акцији да ње није било.

Она је имала кључну улогу. Храбрила је мушкарце да зароне упркос јаком невремену и поставе мине у немогућим условима. Рекла им је: Ако ви нећете, ја ћу сама. Онда су се мушки рониоци, одреда украјински мачо типови, мало постидели да једна жена иде у олују, а они се боје. После операције је она запослена у украјинској обавештајној служби.

Колико је коштала саботажа?

За оба дела операције око 250.000 долара, што је јако јефтино. Било их је дванаест у тиму, на два брода. Један од подофицира ми је рекао да је срећа била одлучујући фактор за успех операције. Нису имали новац, нису имали ресурсе, нису имали експерте. Морали су да ангажују цивиле, јер унутар војске нису могли да нађу никога ко може да зарони на дубину од 80 или 100 метара. Типични војни ронилац не иде испод 40 метара.

Ви пишете о козачком духу који води ка таквим смелим операцијама.

Без жеље да упадам у стереотипе – али на тај начин је одбрањен руски напад. Главни Путинов циљ није остварен, по мени неће ни бити. Не у његовом животу. Козачки дух је та тврдоглавост, отпорност, храброст за ту врсту импровизација. Такве особине добро дођу у рату. У миру и кад је на реду изградња правне државе, онда нису оптималне.

У Вашој књизи испада да су се немачки полицијски истражитељи дивили храбрости и и досетљивости Украјинаца.

Мој утисак је да су немачки истражитељи научили да имају респекта према том тиму. У њиховим очима они су починиоци, и то што су направили је криминални чин, нема дилеме. Али они знају и њихове биографије. Знају да то нису обични криминалци, да већина њих није дошла у сукоб са законом ни пре ни после тога. То да су починили акт који их је могао коштати живота, то је нешто што Немци поштују.

Како се њихов чин види на украјинској страни?

Украјинци су били изненађени да се то открило. Немачки иследници су са прецизним полицијским радом старе школе успели да од највише судске инстанце испослују седам налога за хапшење. Препреке су биле енормне, и велика је заслуга немачке полиције да су их савладали.

Украјинци уопште нису могли да схвате зашто се Немци уопште толико труде. Мислили су: Па шта им је, тај нафтовод ионако није у складу с немачким интересима. Украјинска страна је питала, па зашто канцелар Шолц не прекида истрагу, шта чека? Објаснио сам им да канцелар не може другачије, јер су немачка полиција и правосудни органи потпуно независни. Укајинци су мислили, он је канцелар, он може да нареди полицији да обустави истрагу.

Један од наводних украјинских саботера, иначе бивши војник, ухапшен је у Италији и тренутно се налази у немачком истражном затвору. Шта очекујете од тог процеса?

То ће бити велики медијски догађај. Немачка опозиција већ сада говори: Да ли ми зато плаћамо паре Украјини, да нам диже имовину у ваздух? Председник Зеленски такође стоји под притиском. Јер ту ће пред судом стајати украјински официр који у својој домовини важи за хероја. Он се борио од првог момента, стајао у одбрани Кијева, био у војсци 25 година, и сад одједном мора у затвор. То ће за све политичаре који су суделовали у акцији бити велики изазов.

Зеленски изјављује да није знао ништа о тој операцији, иако има изјава из којих је јасно да је у најмању руку био информисан. Како ће он реаговати?

То не знам. Разговарао сам с његовим људима пре него што је књига била готова. Они су мишљења да Немци немају никакве доказе. Због тога службена украјинска страна не даје изјаве. Али ја не верујем да они то тако могу да преседе и отћуте као да се то њих не тиче. Ако не Зеленски, или члан владе, неко ће морати да се јави и нешто каже. Можда неко из војних структура, из Армије. Неки генерал ће морати да искорачи и каже: Хеј, шта радите, то је био наш човек. Да каже – он је часно служио, у време операције је био део официјелног војног кадра. Не верујем да ће то тако тихо проћи у Украјини.

Врховни федерални суд у Хамбургу је прошлог децембра закључио да је уништавање "Северног тока" било обавештајно вођени акт.

За одбрану ће то бити један од аргумената. Судско веће у Хамбургу се састоји од пет судија. Видећемо како ће они реаговати на доказе тужилаштва. Испред суда и на отвореном мору људи су у божјој руци. Ако има довољно доказа за кривицу, тај елемент, да је држава у неком облику стајала иза тога, биће уважен код висине казне.

У Немачкој се води дебата о улози Волфганга Шмита, шефа канцеларије бившег канцелара Шолца. Тајне службе су биле у Шмитовој надлежности. Двојица немачких истраживачких новинара пребацују Вама и Холгеру Штарку (Die Zeit) да стојте у непримереној близини са Шмитом.

То је глупост. У једном интервјуу сам читао да је Шмит наводно вршио притисак на новинаре да напишу да је Украјина крива за експлозију. Управо је супротно. Шмит је увек говорио да нема доказа да службена Украјина стоји иза тога.

Један од тих истраживачких новинара описује двојицу организатора акције, "Генерала" и "Пуковника" као "децу Ције".

Комплетна глупост. Они су наравно добили новац, оружје и технику од Ције, али Ција је учила и профитирала од Украјинаца. За разлику од холивудских филмова, Ција не може да конструише човека који ће да оде у Русију и буде прихваћен од Руса као Рус. Украјинци могу да сваког дана шаљу преко границе агенте који изгледају као Руси и говоре као Руси. Та двојица Украјинаца су били у Ланглеy, у главном штабу Ције. Тамо су држали презентације и побрали аплауз. То ми је потврђено са највиших места Ције. Идеја према којој је Ција одгојила Украјинце као своју децу, потпуно је погрешна.

"Дозиметар закачен на грудима почиње брже да 'откуцава' чим закорачите ван обележене стазе унутар нуклеарне електране Чернобиљ. Када се вратите корак уназад, звук се успорава – невидљива линија између чистог тла и контаминације", пише Гардијанов репортер.

Изнад се уздиже "нови безбедносни омотач" (NSC) – највећа покретна челична конструкција икада изграђена, виша од Кипа слободе, шира од Колосеума, са луком који се надвија попут хангарa за џиновске авионе.

Завршен 2019. године по цени од 2,5 милијарди долара и финансиран од 45 земаља, NSC је изграђен да заштити свет од онога што се налази испод њега.

Налази се у срцу радиоактивног подручја величине Кипра, углавном напуштеног.

Унутра се налази "саркофаг" – сива бетонска гробница подигнута за само 206 дана како би прекрила рушевине реактора број 4, који је експлодирао 26. априла 1986. године у најтежој нуклеарној несрећи до сада.

Репортер Гардијана пише да изблиза, саркофаг делује готово импровизовано – огромне плоче наслагане као грађевински блокови, са рђом на спојевима. Унутра је и даље заробљено око 180 тона нуклеарног горива и четири до пет тона радиоактивне прашине.

NSC је изграђен да купи време – да омогући безбедно демонтирање нестабилног саркофага током деценија, уз заштиту у случају његовог урушавања.

Непредвиђени фактор – рат

Оно што донатори нису предвидели био је рат – Чернобиљ је био окупиран у првим недељама руске инвазије на Украјину 2022. године – а још мање су могли предвидети напад дроном три године касније.

На северозападном делу крова сада се налази привремена закрпа, на месту где је руски дрон вредан око 20.000 долара 14. фебруара 2025. пробио конструкцију, направивши отвор у луку и угрозивши његову основну функцију.

"Ако би се саркофаг урушио, више од сто тона нуклеарног горива било би ослобођено у ваздух", рекао је генерални директор електране Сергиј Тараканов.

Потпуна санација неопходна је у року од четири године, упозоравају украјински званичници и западни стручњаци, иначе се више не може гарантовати век трајања NSC-а од 100 година. Процењени трошкови износе до 500 милиона евра, новац који Украјина још није обезбедила.

У међувремену, рат се наставља, а Русија је више пута лансирала дронове и ракете дуж рута у близини Чернобиља, повећавајући ризик од нове катастрофе.

На 40. годишњицу несреће, једно од најугроженијих места на свету и даље је под претњом.

Напад дроном

Гардијанов репортер разговарао је са радницима који су били присутни када је дошло до напада дроном. Заменик главног инжењера Олександр Скомарохов пробуђен је у раним јутарњим сатима 14. фебруара 2025.

"Видели смо гранатирање и раније, али знао сам да ће ме пробудити само ако се догодило нешто критично“, рекао је Олександр Скомарохов.

Руски дрон "геран 2" ударио је у северозападни део лука на висини од око 85 метара – приближно висини осмоспратнице.

Експлозија је пробила рупу од 15 квадратних метара кроз спољни и унутрашњи зид конструкције, довољно снажну да буде забележена на систему за праћење земљотреса.

"Прави проблеми почели су након што је избио пожар“, каже Скомарохов.

Ватрогасци су стигли за неколико минута, али је гумена заптивна мембрана на крову наставила да тиња дубоко унутар конструкције. Три недеље тимови су секли 332 отвора како би допрли до жаришта.

Када је пожар коначно угашен, утврђено је да су уништена два кључна система: функција задржавања радиоактивности и систем контроле влажности, што повећава ризик од корозије и урушавања.

"Руски напад дроном уништио је главне функције новог заштитног омотача", рекао је инжењер Ерик Шмијеман.

Уколико би се саркофаг урушио, било услед напада, конструктивног отказа или старости, у атмосферу би се ослободила нова количина радиоактивних честица без заштите.

"То би пре свега представљало огромну опасност за раднике и одложило санацију катастрофе више година", упозорава стручњак Гринписа Шон Берни.

Поправке су додатно отежане високим нивоом радијације – радници смеју да проведу највише око 20 сати годишње у најугроженијим зонама.

"Моћи ће да раде само неколико сати, ако не и минута у континуитету“, каже Тараканов.

Скомарохов, који је у Чернобиљ дошао 1987, каже да је желео да спречи да се трагедија икада понови.

У контролној соби реактора број 4 и даље се види место где је притиснут тастер AZ-5 у последњем покушају да се реактор заустави – уместо тога, уследила је експлозија.

У недељама након несреће умрло је 28 људи од акутне радијационе болести, док је око 116.000 евакуисано. Радиоактивни облак проширио се Европом.

Војници копали ровове у близини "црвене шуме"

Чернобиљ је поново доспео у фокус 2022. године, када су руске снаге заузеле подручје. Војници су копали ровове у близини "црвене шуме", једне од најконтаминиранијих зона, подсећа Гардијан.

Радници су били приморани да раде без смена скоро месец дана.

Након повлачења руских снага, остале су опљачкане канцеларије, а неки радници су одведени и верује се да су и даље у Русији.

Данас, у зони искључења од око 2.600 квадратних километара, природа се вратила – дивљи коњи, вукови и рисови насељавају напуштена подручја.

Ипак, рат и даље представља претњу. Од октобра 2024. забележена су четири потпуна нестанка струје због напада на електромрежу.

"Постоји реалан ризик од новог инцидента. Може се догодити било када", упозорава Тараканов.

У украјинском нападу на Луганску област погинула су три цивила, а пет је рањено. Најмање петоро рањених је у нападу дронова на руску Белгородску област. Дрон је погодио стамбену зграду у Јекатеринбургу у Русији, ранивши деветоро људи. 

Два дрона из правца Украјине пала су на територију Румуније, због чега су два борбена авиона "јурофајтер тајфун" британског ваздухопловства подигнута из базе у Фетештију. Министарство спољних послова Румуније је у знак протеста позвало руског амбасадора.

Русија ће бити одговорна за стварање претње јавној безбедности, и мора надокнадити причињену штету и вратити Украјини пуну контролу над Запорошкој нуклеарном електраном, поручује ЕУ на годишњицу нуклеарне катастрофе у Чернобиљу.

У међувремену, из Европске уније настављене су поруке о даљем притиску на Москву. Након усвајања 20. пакета санкција против Русије, шефица дипломатије ЕУ Каја Калас најавила је рад на 21. пакету санкција, уз поруку да ће Унија наставити подршку Украјини.

Из Кремља поручују да санкције имају негативан ефекат, али да је Русија стекла искуство у ублажавању њихових последица, уз оцену да је сарадња са Западом неповратно нарушена.

Регионалне тензије додатно су појачане изјавама пољског министра спољних послова Радослава Сикорског, који је оценио да би удвостручавање одбрамбених издвајања чланица НАТО-а могло да одврати Русију, уз оцену да је Москва ослабљена и да јој је потребно време за опоравак.

Са друге стране, немачки канцелар Фридрих Мерц поручио је да непосредно чланство Украјине у Европској унији тренутно није могуће, док је пољски премијер Доналд Туск оценио да се НАТО налази у осетљивом безбедносном тренутку и позвао на јединство савеза.

Политичке тензије додатно су појачане изјавама о будућности НАТО-а, након што је чешки премијер Андреј Бабиш оценио да наводи о могућем повлачењу САД из Алијансе представљају политичку провокацију, а пољски премијер Доналд Туск упозорио да се савез налази у критичном тренутку.

На терену, украјинске власти саопштиле су да су најмање две особе погинуле, а 15 рањено у руском нападу на Одесу.

У међувремену, председник Украјине Володимир Зеленски упозорава да, ако свет жели да заустави Путина, мора да му каже да није у праву,

Европска унија испунила је своје обећање о одобрењу кредита за Украјину и 20. пакета санкција против Русије, па су Словачка и Мађарска поново добиле сирову нафту кроз нафтовод "Дружба".

Портпарол Кремља Дмитриј Песков истиче да је један крак гасовода "Северни ток" спреман за испоруке, али да "Европа сама блокира гас".

Украјина је саопштила да је од њих затражено да обуставе нападе на руску нафтну инфраструктуру, и то све док је Володомир Зеленски у посети Кипру, где учествује на ванредном састанку лидера ЕУ.

Придржавајући се теме "Дружбе", мађарски МОЛ објавио је да су радови на том нафтоводу завршени и да је компанија "Укртранснафта" спремна за наставак транзита сирове нафте ка Мађарској и Словачкој.

Како је наведено, први транзит ка Европи, преко украјинског дела нафтовода "Дружба", очекује се током дана.

Ипак, заменик руског премијера Александар Новак најавио је да ће правац испоруке казахстанске нафте из нафтовода "Дружба" бити преусмерен у Немачку због техничких проблема почев од 1. маја.

Упоредо с тим, Европска унија обрадовала је власт у Кијеву зеленим светлом амбасадора ЕУ за деблокаду кредита коју је украјински председник окарактерисао као "прави сигнал у тренутним околностима".

И док ситуација са "Дружбом" и деблокадом кредита долази на своје место, Зеленски поручује да је Кијев спреман за обнову трилатералних преговора са Сједињеним Америчким Државама и Русијом о окончању рата.

Председник Реџеп Тајип Ердоган истиче да Турска улаже све напоре да обнови преговоре између Москве и Кијева.

Како је навео, руске снаге тренутно напредују у свим правцима.

Према његовим речима, током марта и априла руске трупе су освојиле 34 насеља и око 700 квадратних километара територије.

Владимир Путин каже да Русија зна како ће се завршити војна операција у Украјини и поручио да ће бити постигнути њени циљеви.

"Знамо како ће се све ово завршити, али нећемо давати никакве јавне изјаве о томе. Једноставно ћемо спроводити и тежити ка циљевима које смо себи поставили и остваривати задатке који су пред нама", рекао је руски председник на састанку са челницима локалних самоуправа.

Рекао је да руски војници постепено успостављају безбедносну зону на граници са Украјином.

Украјински председник Володимир Зеленски навео је да је поправљен нафтовод "Дружба" и да може да настави са радом.

Према тврдњама Кијева, нафтовод је оштећен у руском нападу у јануару ове године.

"Украјина је завршила радове на поправки дела нафтовода 'Дружба' који је оштећен руским ударом. Нафтовод може да настави са радом. Иако нико не може да тренутно гарантује да Руси неће поново напасти нафтовод, наши стручњаци су обезбедили основне услове за наставак операција тог нафтовода и пратеће опреме", написао је Зеленски на свом налогу на мрежи Икс.

Истакао је да је то повезано са деблокирањем европског пакета подршке Украјини, који је претходно одобрио Европски савет.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков истиче да је Русија и даље технолошки спремна да настави транзит нафте Мађарској преко нафтовода "Дружба", али да наставак испорука зависи од поступака Кијева.

Додао је да су испоруке обустављене након, како је навео, "уцене кијевског режима" и да од њих зависи да ли ће отворити нафтовод.

Руске власти тврде и да је у Ставропољској Покрајини спречен терористички напад, за који повезују украјинске специјалне службе, док је у Туапсеу у одвојеном нападу погинуо један цивил.

Истовремено, на линији енергетских и политичких тензија, Мађарска и Украјина размењују поруке о могућем наставку испорука нафте преко нафтовода "Дружба", уз услове везане за блокаду кредита Европске уније Кијеву. 

Одлазећи мађарски премијер Виктор Орбан поручио је да став Будимпеште остаје непромењен – "ако нема нафте, неће бити ни новца".

Огласио се и победник парламентарних избора у Мађарској Петер Мађар који је позвао украјинског председника Володимира Зеленског да што пре поново покрене "Дружбу".

У међувремену, председник Украјине Володимир Зеленски најавио је иницијативу за развој европског система противбалистичке одбране, истичући да су у току разговори са више земаља и да би пројекат могао бити реализован у року од годину дана.

Све израженије безбедносне тензије, енергетски спорови и политичка условљавања у оквиру Европске уније додатно продубљују поделе међу државама, уз истовремено интензивирање сукоба и дипломатских притисака у региону.

Упоредо са 84 актуелна фронта, украјинска престоница позива администрацију САД да поново уведе санкције којима се ограничава трговина руском нафтом.

Придржавајући се теме о руској нафти, Володимир Зеленски наводи да је сваки долар дат за њу – новац за рат.

Иако мађарски премијер Виктор Орбан пркоси изјави украјинског председника, говорећи да ако нема нафте, нема ни деблокаде средстава за Кијев, портпарол Кремља Дмитриј Песков каже да би ЕУ одблокирале средства са или без одлазећег мађарског премијера.

И док Украјина настоји да дође до окончања рата, а Зеленски се спрема за састанак са Путином, Кијев се обратио Анкари која је и раније показала спремност за поновно учешће у преговорима.

Упоредо са тим Зеленски је, о ситуацији на украјинском фронту, разговарао и са финским председником Александером Стубом.

Служба безбедности Украјине квалификовала је пуцњаву на цивиле и узимање талаца у Голосејевском округу Кијева у једном супермаркету као терористички чин. Убијено је шест особа, а 15 их је рањено. Нападач је убијен, а четири таоца из супермаркета су спасена.

Украјински дронови погодили су два индустријска града на обали Волге, као и луку на Балтичком мору близу Санкт Петербурга која извози нафтне деривате.

Служба безбедности Украјине тврди да су одбрамбене снаге погодиле три руска брода на Криму. 

Једна жена је погинула, а једна рањена у нападу украјинског дрона на аутобус с цивилима у Брјанској области.

Због руског удара на енергетски објекат у Черниговској области, без струје је око 400.000 људи.

Украјински шеф дипломатије Андриј Сибига каже да је време да се укине "не само блокада Ормуза, већ и блокада Орбана". 

Будући премијер Мађарске, Петер Мађар, јасно је ставио до знања да неће блокирати кредит ЕУ за Украјину од 90 милијарди евра, пошто је одлука већ донета, али је потврдио да Будимпешта неће учествовати у томе.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров изјавио је да председник Володимир Зеленски лаже када говори о наводној штети на нафтоводу "Дружба", који пролази преко дела украјинске територије.

"Али Зеленски га још није отворио и лагаће, не сумњам, да је нафтовод оштећен", казао је Лавров.

Америчко Министарство финансија продужило је изузеће на куповину руске сирове нафте и нафтних деривата утоварених на пловила до 16. маја.

"Десеторо људи је тренутно хоспитализовано с повредама и траумама. Свима се пружа неопходна помоћ. Четири таоца су спасена. Рачунамо на оперативну истрагу. Истражитељи Националне полиције и Службе безбедности Украјине раде. Наложио сам министру унутрашњих послова и шефу Националне полиције Украјине да јавности доставе све проверене информације у овом случају“, написао је Зеленски на Телеграму.

Истовремено, градоначелник Кијева Виталиј Кличко је објавио да је поред десеторо хоспитализованих, у пуцњави повређено још пет особа, а међу њима је и дете.

Истражитељи Службе безбедности Украјине квалификовали су пуцњаву на цивиле и узимање талаца у Голосеивском округу Кијева као терористички чин. Истрага је у току.

Ко је био нападач

Мушкарац, кога је убила полиција приликом покушаја његовог хапшења у супермаркету у Кијеву, зове Дмитриј Васиљевич Василченков (58) и живео је у том делу града. Специјалне снаге КОРД-а су упале у продавницу у којој се налазио нападач. Пре тога, преговарачи су покушали да га контактирају. Полиција је покушала да га убеди да напусти зграду и да положи оружје. 

Локални медији су такође известили да је мушкарац запалио свој стан у истом крају, пре пуцњаве.

У међувремену, генерални тужилац Руслан Кравченко потврдио је да је нападач 58-годишњи Василченков рођен у Москви и да има украјинско држављанство.

Рођен 1968. године, који је имао украјинско држављанство и раније је живео у Бахмуту, а касније у Кијеву, наводе медији.

Према подацима Министарства унутрашњих послова, нападач је имао регистровано оружје - карабин.

Шеф дипломатије Андриј Сибига саопштио је да је Украјина спремна да се у Турској одржи састанак Володимира Зеленског са Владимиром Путином, уз учешће Реџепа Тајипа Ердогана и Доналда Трампа.

Председник Зеленски упозорава да Русија поново покушава да увуче Белорусију у рат с Украјином. Тврди да се, према обавештајним подацима, у пограничном региону Белорусије граде путеви ка територији Украјине, као и артиљеријски положаји.

Наложио је одговарајућим каналима да упозоре де факто руководство Белорусије на спремност Кијева да брани своју земљу и независност.

Белорусија је потврдила да је председник Александар Лукашенко потписао Указ о регрутовању резервних официра у војну службу.

Москва указује да расте директно учешће европских земаља у сукобу у Украјини и упозорава да ће напади на Русију довести до непредвидивих последица. 

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров истиче да тренутно нема конкретних инцијатива за украјинско решење.

Лидер партије Тиса, која је победила на парламентарним изборима у Мађарској, Петер Мађар открива да би руска нафта поново могла да потече кроз нафтовод "Дружба" следеће седмице.

"Мислим да је то ужасно", изјавио је амерички председник Доналд Трамп.

Руска војска је 100 пута напала положаје бранилаца Украјине, од којих 26 у покровском правцу.  

Генералштаб украјинских оружаних снага потврдио је да је нападнута рафинерија нафте Туапсе у Краснодарској Покрајини у Русији.

Одбрамбене снаге уништиле су руске возове са горивом код Луганска, потврдила је Служба безбедности Украјине.

Војска саопштава да руске трупе већ десет дана покушавају да заузму насеља на граници са Сумском облашћу, чији су становници већ евакуисани.

Руске снаге уништиле су неколико ловаца Ф-16 и "мираж" у Кировоградској области на аеродрому Долгинчево, потврдио је координатор проруске подземне мреже у Николајеву Сергеј Лебедев. Навео је да су у нападу погинули и страни пилоти.

Руско Министарство одбране објавило је списак наводних адреса у Европи где се налазе предузећа за производњу беспилотних летелица заједно са Украјином, наговештавајући "одмаздне мере". 

Листа садржи адресе у Уједињеном Краљевству, Немачкој, Холандији, Данској, Летонији, Литванији, Пољској, Чешкој Републици, Шпанији, Италији, Турској и Израелу, као и имена компанија и компоненти које се наводно тамо производе. 

Победа у рату у Украјини је за руског председника Владимира Путина само "далеки сан", али земље савезнице морају да наставе да подржавају Украјину, изјавио је Руте.

Председник Украјине Володимир Зеленски обавља низ посета украјинским партнерима у Европи, како би обезбедио додатну помоћ својој земљи.

Након што је путовао у Немачку и Норвешку, Зеленски се састао са италијанском премијерком Ђорђом Мелони. После састанка поручио је да је Италија заинтересована за споразум о дроновима.

Са друге стране, руско Министарство одбране саопштава да планови неколико европских земаља да повећају испоруку дронова Украјини доводе до непредвидивих последица и оштре ескалације војне и политичке ситуације широм континента.

"Уместо јачања безбедности, поступци европских држава све више увлаче ове земље у рат са Русијом“, наводи се у саопштењу руског Министарства одбране.

Заменик председника Савета безбедности Руске Федерације Дмитриј Медведев истакао је да се саопштење руског Министарства одбране мора дословно схватити.

"Списак европских постројења која производе дронове и другу опрему је списак потенцијалних мета за руске оружане снаге. Када ће напади постати стварност зависи од тога шта ће се десити. Лепо спавајте, европски партнери", поручио је Медведев на мрежи Икс.

Неколико сати по завршетку разговора портпарол Европске комисије Балаж Ујвари истакао је да се нада исплати првих средстава од 90 милијарди евра Украјини до краја другог квартала ове године.

Упоредо са тим Володимир Зеленски је потписао закон којим се наплата војних пореза продужава на три године након окончања сукоба.

Зеленски је раније напоменуо и да се до крај априла очекује пуштање у рад оштећеног нафтовода "Дружба".

У јеку рата у Русији и Украјини немачки канцелар Фридрих Мерц наводи да Европа мора да буде укључена у сваки међународно подржан споразум о окончању рата у Украјини.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков, с друге стране истиче да сарадња Русије и САД не би требало да зависи од завршетка сукоба у Украјини.

Током руске контроле над украјинском нуклеарном електраном Запорожје, дошло је до деведесетоминутног прекида снабдевања електричном енергијом који је, како каже генерални директор руске државне корпорације за атомску енергију "Росатом" Алексеј Лихачов, решен брзом реакцијом особља.

Иако су изостале честитке на победу Тисе у Мађарској из Кремља, руски министар спољних послова Сергеј Лавров рекао је да је Русија спремна да гради односе са мађарском владом која ће бити формирана након одржаних избора.

Све ће зависити од тога у којој мери нова власт разуме мађарске националне интересе, рекао је Лавров.

Шеф руске дипломатије нагласио је да ће Москва разматрати конкретне случајеве и да је спремна да гради равноправне и обострано корисне односе са свим земљама, засноване на проналажењу баланса интереса.

Истовремано, рат се наставља на терену. Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да први пут у историји руско-украјинског рата, непријатељске позиције су заузете искључиво беспилотним платформама. Како је објаснио, укључени су били роботски комплекси са земље и дронови.

Зеленски је напоменуо да је "будућност већ на фронту, а Украјина је ствара“.

"Први пут у историји овог рата, непријатељски положај је заузет искључиво беспилотним платформама – беспилотним летелицама и дроновима. Окупатори су се предали, а ова операција је изведена без учешћа пешадије и без губитака на нашој страни“, нагласио је Зеленски.

Шеф Украјине је додао да су развојни системи "рател“, "рермит“, "ардал“, "линк“, "змиј“, „протектор“, „воља“ за само три месеца завршили више од 22.000 мисија на фронту.

"Другим речима, спасено је више од 22.000 живота – робот је отишао у најопасније зоне уместо војника. Ради се о високој технологији у заштити највише вредности – људског живота“, нагласио је Зеленски.

Украјински председник Володимир Зеленски, уз ускршњу честитку украјинском народу, истакао је да Украјина стоји чврсто, тврдоглаво, непоколебљиво.  

"Да би пети Васкрс у ратним временима заменио први мирни Васкрс, у целој нашој земљи, за цео наш народ, да васкршње звоно не поремети сирена за узбуну, да се зима и свако зло повуку са наше земље. На Ускрс наша вера је јача него икад – вера у победу мира над ратом. Знајући за кога и за шта", рекао је Зеленски, преноси Униан.

Истакао је да се за све то вреди борити, и да они то раде.

Портпарол руског председника Дмитриј Песков изјавио је да ће се војна операција у Украјини наставити након ускршњег примирја све док украјински председник Володимир Зеленски не скупи храброст да закључи мировни споразум са Русијом.

Напоменуо је да Зеленски мора да донесе одговарајуће одлуке и да ће се, када те одлуке буду донете, сукоб у Украјини кретати ка мирном решењу.

"Желимо одрживи мир. А одрживи мир може наступити онда када обезбедимо своје интересе и постигнемо циљеве које смо поставили од самог почетка. То се може учинити буквално данас. Али, Зеленски мора да донесе те исте добро познате одлуке", истакао је Песков, преносе Риа Новости.

Снаге Руске Федерације извеле су 101 напад на положаје украјинске војске и прекршиле примирје 469 пута упркос најављеном ускршњем прекиду борби, саопштио је  Генералштаб Оружаних снага Украјине.

Пре званичне примене примирја Русија је вратила 175 војника из украјинског заробљеништва, а 175 ратних заробљеника из украјинских оружаних снага је пребачено у замену.

Обе стране искористиле су прилику да изведу последње нападе.

Најмање десет људи је рањено у руском бомбардовању Краматорска.

Док је, с друге стране, Украјина напала нафтоводну станицу Кримска у Краснодарској Покрајини, гађајући складишта нафте.

У извештају Мисије УН за посматрање људских права у Украјини (HRMMU) наводи се да су дронови кратког домета постали најсмртоносније оружје против украјинских цивила током протеклог месеца.