Извор: РТС

Ушаков: У Шенжену састанак Путин-Си-Трамп; нови пакет санкција ЕУ, међу њима скоро 50 руских банака

Рат у Украјини – 1.727. дан. Начелник Кримске области под руском контролом Сергеј Аксјонов изајвио је да је Украјина погодила мост који повезује Русију и Крим преко Керчког мореуза, што је довело до ограниченог протока саобраћаја. Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да оптужбе Естоније и других европских земаља о наводним руским саботажама немају никакво утемељење и да их Москва у потпуности одбацује.

Собјанин: Противваздушна одбрана оборила још 23 дрона која су летела ка Москви

Руски системи противваздушне одбране оборили су још 23 беспилотне летелице које су се кретале ка Москви, изјавио је градоначелник руске престонице Сергеј Собјањин.

"Противваздушна одбрана Министарства одбране уништила је 23 дрона која су летела ка Москви. Стручњаци хитних служби су на месту пада њихових остатака", написао је Собјањин на платформи Икс, преноси Тас.

Опширније Краће

Зеленски: Дипломатски процеси су у току, Украјина упозорена на могуће нове руске нападе

Украјински председник Володимир Зеленски изјавио је да је одржао нове онлајн разговоре са америчким изасланицима Стивом Виткофом и Џаредом Кушнером, као и представницима Француске, Немачке, Велике Британије, Италије и Пољске, о могућностима за окончање рата са Русијом.

Зеленски је оценио да разговори нису били лаки, али да су дипломатски процеси у току и да се нада да напори неће бити узалудни. Најавио је и састанак у Берлину са представницима земаља "Коалиције вољних“.

Упозорио је да украјинске обавештајне службе имају информације о могућим великим руским нападима на украјинске циљеве у понедељак увече, током ноћи и у уторак.

Позивајући се на извештај украјинске војне обавештајне службе, навео је да Русија сваког месеца добија десетине нових севернокорејских балистичких ракета, што је, како је оценио, опасност не само за Украјину већ и за шири регион.

Поручио је да ће Украјина одговорити на сваки руски напад.

(Reuters)

Опширније Краће

Лавров: Европа је имала много шанси да посредује у вези са Украјином

Руски шеф дипломатије Сергеј Лавров каже да је Европа имала прилику да посредује у вези са Украјином у више наврата, додајући да "сви знају како се то завршило".

"Европа је имала прилику да игра посредничку улогу у више наврата, почев од фебруара 2014. године, када су Француска, Немачка и Пољска деловале као гаранти споразума између (бившег украјинског председника Виктора) Јануковича и опозиције", истакао је Лавров у интервјуу за Тас.

Лавров је навео још неколико случајева у којима су, како је оценио, европски представници могли да одиграју позитивну улогу у украјинском решењу.

Подсетио је да је 2014. године гарант Пољске био садашњи министар спољних послова Радослав Сикорски, са којим се недавно састао у Абу Дабију на међународном форуму о миру и безбедности.

"Сетио сам се тога и рекао: 'Ево једног од оних који су гарантовали'", навео је Лавров.

Подсетио је да је ујутру након овог споразума, извршен државни удар у Украјини, а да је Јанукович, који је био страна у споразуму, био прогоњен.

Лавров је такође подсетио да су "годину дана касније постојали Мински споразуми, када су Немачка и Француска такође потписале одговарајуће гаранције на највишем нивоу, које је одобрио Савет безбедности УН", наводећи да се зна судбина тих споразума.

"(Бивша немачка канцеларка Ангела) Меркел, (бивши француски председник Франсоа) Оланд, (бивши украјински председник Петро) Порошенко - сва тројица потписника, осим (руског председника Владимира) Путина, изјавили су да немају намеру да било шта спроводе. Требало им је да купе време да ‘напумпају‘ Украјину оружјем", сматра Лавров.

Према његовим речима, "трећи пут је било 2019. године, када је (садашњи француски председник Емануел) Макрон окупио (Володимира) Зеленског, који је изабран исте године, Меркелovu и Путина, и када је Нормандијска четворка усвојила документ у којем је потврдила потребу за спровођењем Минских споразума, укључујући и одржавање посебног статуса Донбаса у Уставу Украјине".

Лавров је нагласио да је у априлу 2022. године бивши британски премијер Борис Џонсон, у име Велике Британије, забранио потписивање већ парафираног документа који су предложили сами Украјинци.

"И не заборавимо Енкориџ, који су такође згазили Европљани", истакао је Лавров, оцењујући да Европљани имају "добар резултат".

Европске земље настоје да обезбеде директно учешће у преговорима о окончању рата у Украјини, након што су претходни разговори између Москве и Кијева вођени уз посредовање САД.

(Танјуг/Тасс)

Опширније Краће

Руске власти: Делимично успостављен саобраћај на Кримском мосту

Саобраћај на Кримском мосту делимично је обновљен након напада украјинских дронова. Једна саобраћајна трака поново је отворена око 17 сати по локалном времену, саопштиле су руске власти.

Друмски саобраћај одвија се наизменичним пропуштањем возила у оба смера, док железнички саобраћај функционише нормално.

Руске власти наводе да је оштећење моста мање и да ће поправке бити брзо завршене.

Тамошњи потпредседник владе Марат Хуснулин рекао је да су већ окупљени стручњаци, пројектанти и грађевински радници који ће учествовати у санацији, као и да се решавају логистичка питања.

Кримски мост, дугачак 19 километара, једина је директна копнена веза између саобраћајне мреже Русије и Крима, полуострва које је Москва припојила 2014. године. Мост има друмски и железнички део, а у прошлости је представљао важну руту за снабдевање руских снага у Украјини.

Од почетка рата, мост је више пута био мета украјинских напада. У експлозији камиона-бомбе у октобру 2022. године погинуле су четири особе, а капацитет моста био је ограничен неколико месеци.

Ноћашњи напад уследио је након интензивирања руских удара на мостове у Украјини током претходних месеци, укључујући и мостове у Кијеву. Украјински званичници нису коментарисали напад на Кримски мост.

(Reuters)

Опширније Краће

Москва: Ако нам Лондон ограничи права на Г20, нека се спреми на "озбиљне последице“

Амбасадор руског Министарства спољних послова за питања Г20 и Азијско-пацифичко економске сарадње (АПЕК) Марат Бердијев поручио је Лондону да држава која председава Г20 нема право да намеће услове нити да одлучује ко може да учествује у раду тог форума.

"Свако нарушавање права Русије неће проћи незапажено. Сваки погрешан корак у том погледу имаће озбиљне последице“, рекао је Бердијев за РИА Новости, додајући да се нада да ће бити избегнут негативан сценарио.

Москва је упозорилаење упутила мање од две недеље пошто је британски премијер Енди Бернам изјавио да руски председник Владимир Путин неће моћи да присуствује самиту Г20 у Манчестеру у новембру наредне године због британских санкција уведених Русији због рата у Украјини.

Русија је и даље чланица Г20, упркос настојањима западних земаља да је изолују због рата у Украјини. Државе које председавају том организацијом традиционално позивају све њене чланице на годишњи самит.

Сједињене Америчке Државе, које тренутно председавају Г20, позвале су Путина на самит у Мајамију у децембру. Кремљ још није саопштио да ли ће руски председник присуствовати скупу или ће послати представника.

(Reuters)

Опширније Краће

Трамп: Путин попустљивији у вези са Украјином, могуће да се у Кини састанем са Кимом

Амерички председник Доналд Трамп сматра да руски председник Владимир Путин заузима попустљивији став по питању Украјине.

"Искрено, могао би да буде много оштрији", изјавио је Трамп, а преноси Ројтерс.

Говорећи о предстојећој посети Кини, Трамп је рекао да постоји могућност да се тамо састане и са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном.

"Кинески председник Си Ђинпинг био је овде пре месец дана, а тамо ћемо се састати са Путином, а могуће и са Ким Џонг Уном", навео је Трамп уочи путовања у Кину.

Трамп је раније ове године боравио у државној посети Кини, када се састао са Сијем.

Амерички званичници најавили су да ће предстојећи састанак Трампа и Сија бити билатерални, док сусрет Трампа са Путином неће бити у четири ока.

(Reuters)

Опширније Краће

Ушаков: Путин 19. новембра у Шенжену са Сијем и Трампом

Помоћник руског председника Јуриј Ушаков каже да ће се Владимир Путин састати 19. новембра у кинеском Шенжену са председником Кине Си Ђинпингом и председником САД Доналдом Трампом и да ће трилатерални разговори бити одржани у резиденцији кинеског лидера.

Ушаков је навео да је састанак потврђен и да се тренутно усаглашавају његов садржај и текст могуће заједничке изјаве, пренео је Спутњик. Русија и Кина су изнеле своје предлоге, а сада чекају одговор Вашингтона.

Према његовим речима, чак и ако не буде заједничке изјаве, сваки од лидера ће изнети сопствену оцену разговора.

Ушаков је сусрет оценио као историјски и изразио наду да ће протећи "у духу узајамног разумевања и сарадње".

Састанак је планиран за 14.30 часова по локалном времену.

Путин ће у Шенжен допутовати поводом самита Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕК), који се одржава 18. и 19. новембра.

Догађају ће присуствовати више од 30 представника руских компанија из различитих сектора привреде, међу којима су "Гаспром", "Лукоил", "Јандекс" и "Вајлдберис". У оквиру посете предвиђен је и билатерални састанак Путина и Сија, пети сусрет двојице лидера ове године.

Ушаков је рекао да се ради и на организовању билатералног састанка Путина и Трампа, на којем ће бити разговарано и о Украјини. Теме су начелно договорене, а термин се још усаглашава.

Он је додао да није искључена могућност кратких неформалних сусрета, али да ће се двојица председника свакако састати у Шенџену. Путин ће се током самита састати и са генералним секретаром Комунистичке партије Вијетнама То Ламом и премијером Тајланда, а присуствоваће и свечаном пријему који организује Си Ђинпинг.

Главни дан самита је 19. новембар, када ће бити одржана пленарна седница и очекује се усвајање завршне декларације. Документ, који је у фази коначног усаглашавања, дефинисаће сарадњу у области дигиталне економије за период од 2027. до 2035. године.

Ушаков је навео и да је Русија поднела кандидатуру за председавање АПЕК-у 2035. године, што би јој омогућило да те године буде домаћин самита. После посете Кини, Путин ће отпутовати у Душанбе, где ће се састати са председником Таџикистана Емомалијем Рахмоном.

Агенција Блумберг оценила је у анализи састанка да ће најмоћнији ћовек за столом бити кинески лидер Си Ђинпинг, јер Трамп долази на разговоре након тешког пораза на међуизборима, док се Путин, који и даље чврсто држи власт, суочава са све већим економским притисцима, а рат у Украјини улази у пету годину. Америчка агенција наводи да је извесно да ће Си следеће године обезбедити четврти мандат, упркос све већим економским изазовима са којима се и сам суочава.

"Док Трамп све више делује као политичар на одласку, а Путин као млађи партнер, кинески председник ће на овом састанку без преседана у Шенжену, где је домаћин лидерима Азијско-пацифичке економске сарадње (АПЕЦ), настојати да додатно унапреди своје дугорочне циљеве.

Иако је мало вероватно да ће овај трилатерални самит донети неке суштинске помаке, сваки од учесника од њега очекује одређену корист", оценила је агенција и додала да ће Си да настоји да учврсти свој углед глобалног државника и унапреди шире стратешке интересе Кине - избегавање ограничења за њен нуклеарни програм, потврђивање претензија Пекинга према Тајвану, као и слабљење америчких савеза у Европи и Азији, посебно са Јапаном.

Наводи се и да иако овај састанак неће довести до неког великог, свеобухватног споразума, он омогућава Сију да снажно стави до знања да ће Кина играти кључну улогу у обликовању глобалног поретка у деценијама које долазе.

(Танјуг/Спутник)

Опширније Краће

ЕУ увела санкције против 12 особа и 101 ентитета, међу њима скоро 50 банака

Европски савет саопштио је да као одговор на неселективне нападе Русије на Украјину, посебно на цивилну инфраструктуру, увео додатне рестриктивне мере против 12 појединаца и 101 ентитета, због њихове улоге у оним економским секторима који пружају значајан извор прихода "руском агресорском рату" и подржавају њену "флоту из сенке“.

У саопштењу, које је објављено на интернет страници Европског савета, наводи се да су санкције уведене против скоро 50 руских банака и финансијских институција.

"Постепеним заоштравањем и проширивањем санкција руском банкарском сектору, ЕУ прекида финансијске канале који обрађују државне приходе и финансирају руске ратне напоре.

Савет предузима и мере против руске електронске трговине. Данашњи пакет укључује јединог акционара руског малопродајног гиганта 'Wildberries' и појединца који контролише већински удео у другој великој руској компанији за електронску трговину, 'Озон'", наводи се у саопштењу.

Европски савет је увео санције и за више енергетских компанија које управљају руским рафинеријама и нафтним терминалом у Санкт Петербургу, и које су активне у сегменту истраживања и производње.

Савет је навео да су санкције уведене и против разних компанија из Уједињених Арапских Емирата, Кине, Сејшела и Омана које су купци сирове нафте руског порекла, коју превози руска "флота из сенке", као и против одређених пословних људи који поседују или управљају бродовима који подлежу рестриктивним мерама ЕУ и илегално транспортују руску нафту.

"Данашње листе су усвојене у складу са оквиром рестриктивних мера ЕУ усмереним на акције које подривају или угрожавају територијални интегритет, суверенитет и независност Украјине. Особе наведене под овим режимом санкција подлежу замрзавању имовине и забрањено им је обезбеђивање средстава или економских ресурса, директно или индиректно или у њихову корист", истиче се у саопштењу.

Поред тога, забрана путовања у ЕУ примењује се на физичка лица којима су уведене санкције. Међу онима којима је ЕУ увела санкције налазе се и колумниста Спутњика, Летониј Алексеј Стефанов, водитељ програма Времја, Виталиј Јелисејев, водитељ РЕН ТВ Петар Марченко и војни блогери Јуриј Подољак и Данил Безсонов, преносе РИА Новости.

На листи санкција налази се и ирски новинар Раша тудеја Чеј Боус, који живи у Русији, и који је извештавао о последицама напада украјинских оружаних снага на колеџ у Старобилску у Луганској области. РИА Новости наводе да је огромна већина нових санкционисаних особа запослено у Руској агенцији за друштвене пројекте.

(Танјуг/РИА Новости)

Опширније Краће

Нова транша европске помоћи Украјини – највећа појединачна исплата досад

Савет ЕУ одобрио је финансијску помоћ Украјини у износу од око осам милијарди евра, у оквиру кредитног зајма, што је највећа појединачна исплата Украјини коју је ЕУ икада извршила у оквиру тoг финансијског аранжмана.

"Ова исплата долази након што је Украјина испунила више од 20 циљних корака који се односе на различите реформе у кључним областима као што су: правосудни систем, борба против корупције и прања новца, финансијска тржишта, управљање јавном имовином, људски ресурси, пословно окружење, децентрализација и регионална политика, енергетика, пољопривредно-прехрамбени сектор, дигитална трансформација и заштита животне средине", наводи се на сајту Савета ЕУ.

Истиче се да је финансирање у оквиру Инструмента за Украјину осмишљено да ојача макрофинансијску стабилност, опоравак и модернизацију Украјине, одржи функционисање њене јавне управе и подржи њене реформске напоре.

Финансијски инструмент за Украјину основан је 1. марта 2024. године и има више од 50 милијарди евра доступних у виду грантова и кредита за подршку опоравку, реконструкцији и модернизацији Украјине до 2027. године.

Од овог укупног износа, више од 40 милијарди евра је намењено за реформе и инвестиције утврђене у Плану за Украјину – мапи пута Украјине за опоравак и приступање ЕУ – са редовним исплатама у вези са испуњавањем циљева Плана које треба да спроведе Кијев.

Када се изврши ова девета исплата, Украјина ће примити више од 40 милијарди евра у оквиру Плана за Украјину од средине 2024. године.

(Танјуг)

Опширније Краће

Две особе погинуле у руском нападу на два предузећа у Чернигову, повређено четворо

Две особе су погинуле, а четири су повређене у руском нападу на два предузећа у украјинском граду Чернигову, саопштио је данас начелник градске полицијске управе Дмитро Брижински.

Брижински је на Телеграму навео да су нападнута два предузећа у граду, док је градско веће касније потврдило да су четири особе повређене, пренео је Укринформ. 

(Укринформ)

Опширније Краће

Украјина погодила мост који повезује Крим и Русију

Украјина је погодила мост који повезује Русију и Крим преко Керчког мореуза, што је довело до ограниченог протока саобраћаја, изјавио је данас начелник Кримске области под руском контролом Сергеј Аксјонов.

Он није навео колика штета је причињена мосту, преноси РИА Новости.

Реч је о најдужем мосту у Европи, који повезује Русију са Кримским полуострвом, а који је Русија анектирала 2014. године.

Мост је од почетка рат у Украјини 2022. више пута био мета напада.

(Танјуг, РИА Новости)

Опширније Краће

Украјинска војска погодила два складишта нафте у руској Ростовској области

Јединице Украјинских одбрамбених снага погодиле су у нападу током протекле ноћи два складишта нафте у Ростовској области и командне пунктове руских трупа, саопштио је Генералштаб Оружаних снага Украјине.

У саопштењу, које је објављено на налогу Генералштаба на Фејсбуку, наводи се да је у нападу погођено складиште компаније "Флаш енерџy ЛЛЦ" у граду Азову, у Ростовској области, преноси Укринформ.

Међу погођеним објектима је и нафтни депо компаније "ЛЛЦ Транзит експрес", који је дистрибутивни терминал за пријем, складиштење и отпуштање светлих и тамних нафтних деривата, који има два одвојена локалитета са резервоарима и независном инфраструктуром за претовар горива са железничког на друмски транспорт.

(Танјуг)

Опширније Краће

Песков: Русија одбацује оптужбе Естоније о покушају саботаже

Кремљ је одбацио као неосноване оптужбе Естоније да Русија стоји иза покушаја подметања пожара у једној естонској компанији за производњу дронова, након што је Талин најавио затварање свих граничних прелаза са Русијом од 1. децембра.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да оптужбе Естоније и других европских земаља о наводним руским саботажама немају никакво утемељење и да их Москва у потпуности одбацује, преноси Тас.

"Такве оптужбе не чујемо само из Талина већ и из других европских престоница. Све те изјаве немају никакву основу, никакве аргументе, никакве доказе. Потпуно су неосноване", рекао је Песков.

Он је нагласио да Русија не прихвата такве оптужбе и да их у потпуности одбацује.

Коментаришући одлуку Естоније да затвори све граничне прелазе, Песков је оценио да Талин тиме практично подиже зид према Русији.

"Историја показује да су многе земље подизале зидове, али то није донело ништа добро онима који су их градили", рекао је портпарол Кремља.

(Танјуг)

Опширније Краће

Естонија: Путин користи психолошки трик да би скренуо пажњу Европе са Украјине

Руски председник Владимир Путин покушава да "психолошким триком" скрене пажњу европских земаља са рата у Украјини захтевајући преговоре о европској безбедносној архитектури пре него што пристане на прекид ватре, изјавио је данас премијер Естоније Кристен Михал, оцењујући да Москва нема искрену намеру да постигне мир.

Када је реч о преговорима између Русије и Европе, Михал је истакао да би висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас требало да буде укључена у тај процес, поред већ најављених пет европских земаља и челника Европског савета и Европске комисије.

Како је навео Михал у објављеном интервјуу за Рапортер, Русија поставља максималистичке захтеве како би збунила европске земље и одложила постизање договора о прекиду сукоба у Украјини.

"Ово је само куповина времена и скретање наше пажње. Јер Европа коначно има план који функционише. Имамо план који подразумева да треба да помогнемо Украјини и извршимо притисак на Русију", рекао је Михал.

Он је истакао да је порука са самита ЕУ била јасна и да европски лидери желе да разговарају искључиво о миру у Украјини, а не о европској безбедносној архитектури.

(Танјуг)

Опширније Краће

У нападима украјинских дронова на руске регионе повређено шест особа

У нападима украјинских дронова на руске регионе, Ростовску област и Краснодарску Покрајину, повређено је шест особа, међу којима и једно дете, док су пожари избили на четири индустријска објекта у граду Азову и у једном индустријском постројењу у насељу Иљски, саопштиле су локалне власти.

Губернатор Ростовске области Јуриј Сљусар навео је да су у нападу дроновима у Азову избили пожари на четири индустријска објекта, а да су три особе повређене и хоспитализоване.

Градоначелник Москве Сергеј Собјањин изјавио је да је од вечери 15. новембра према московском региону летело око 600 беспилотних летелица, преноси РИА Новости.

Већина дронова уништена је на удаљеним прилазима региону, док је 191 беспилотна летелица оборена на прилазу руској престоници.

Руске власти саопштиле су да је током ноћи оборено укупно 1.336 дронова.

(Танјуг)

Опширније Краће

ФТ: ЕК ће предложити зајам од 45 милијарди евра за помоћ Украјини

Европска комисија (ЕК) предложиће зајам од 45 милијарди евра, обезбеђен задуживањем на терет заједничког буџета Европске уније (ЕУ), како би помогла финансирање Украјине, која се суочава са најтежом зимом од почетка руске инвазије, преноси Фајненшел тајмс (ФТ), позивајући се на дипломатске изворе.

Према наводима четири извора упозната са планом, Европска комисија ће предлог о позајмљивању новца на терет буџета ЕУ представити државама чланицама у среду.

Украјини ће, према проценама, наредне године недостајати око 70 милијарди евра за финансирање, а Европска комисија обећала је да ће помоћи у покривању две трећине тог износа, уз позив осталим западним савезницима да повећају подршку Кијеву.

Предвиђени механизам финансирања био би исти као онај који је коришћен прошле године за обезбеђивање постојећег зајма Украјини од 90 милијарди евра.

Та средства требало је да покрију финансијске потребе Украјине током ове и наредне године, али је интензивније уништавање инфраструктуре и других објеката у руским нападима додатно повећало финансијски јаз са којим се суочава Кијев.

За нови зајам, вредан око 45 милијарди евра, била би потребна подршка свих 27 држава чланица ЕУ, али су Чешка, Словачка, Мађарска и Бугарска већ саопштиле да неће учествовати у будућим програмима финансирања Украјине, напомиње ФТ.

(Танјуг)

Опширније Краће

Генералштаб Оружаних снага Украјине потврдио је да је погођен аеродром Ахтубинск у Астраханској области и лука за дронове Цимбулова у Орловској области Русије.

Укренерго је саопштио да су руске снаге погодиле енергетски објекат, због чега су уведена ванредна искључења струје у Запорошкој и Дњепропетровској области. Шесторо људи је повређено у руском нападу на Чорноморск, у Одеској области. Оштећени су енергетски и објекти цивилне инфраструктуре.

Румунски министар одбране Штефан Раду Опреа саопштио је да су дронови погодили три комерцијална брода близу ушћа Дунава у Румунији, након чега су избили пожари.

Најавио је да ће представити безбедносну ситуацију у Црном мору на састанку министара одбране НАТО-а који ће бити одржан у уторак и среду у Бриселу.   

Председник Володимир Зеленски упозорио је да, према обавештајним изворима, Русија спрема нове балистичке ударе на Украјину. Оцењује да ће састанак у Рамштајну ове седмице бити продуктиван и да ће бити снажан сигнал Русији да Украјина неће бити остављена без подршке.    

Кремљ је саопштио да ће решење о Украјини бити повезано с новом безбедносном архитектуром у Европи.

"То су две неодвојиве ствари и ниједна не може постојати без друге. Разговор о том питању с Европљанима био би узалудан ако они не желе мир", рекао је портпарол Дмитриј Песков.

Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас најавила је да ће министри спољних послова ЕУ данас одобрити нове санкције против Русије.

Естонија ће затворити све граничне прелазе с Русијом од 1. децембра након покушаја паљевине зграде одбрамбене индустрије "Threod Systems" која се налази у Вимсију, најавио је премијер те државе Кристен Михал.

Према његовим речима, у ноћи 14. новембра извршен је покушај саботаже, који је организовала руска војна обавештајна служба.

Читај ми!