Меланија Трамп окупља представнике Русије и Украјине у Белој кући; Кремљ: Кина кључна за могући састанак Путина, Трампа и Сија

Војска Летоније саопштила је данас да верује да је један од два дрона која су последњих дана повредила ваздушни простор те земље био руског, а други украјинског порекла.

Оружане снаге Летоније упозориле су у недељу и понедељак на претње у ваздушном простору у близини граница са Белорусијом и Русијом и позвале становнике тих подручја да потраже склониште. У другом случају, НАТО је активирао борбене авионе за надзор ваздушног простора, преноси Ројтерс.

Према процени војске, дрон који је у недељу ушао у летонски ваздушни простор био је руског типа "геран", али за сада није познато да ли је био наоружан. Тај дрон се на крају вратио преко руске границе, навео је портпарол војске.

Дрон који је у понедељак ушао у ваздушни простор Летоније највероватније је био украјински и срушио се на територији те земље, али још није пронађен.

Војни дронови, углавном украјинског порекла, претходних месеци залутали су у ваздушни простор Финске, Естоније, Летоније и Литваније, што је изазвало забринутост да би рат у Украјини могао да се прелије на чланице НАТО-а које се граниче са Русијом и Белорусијом, наводи агенција.

До инцидената долази у време када Украјина изводи нападе на руске нафтне луке на обали Балтичког мора, а поједини њени дронови промашују циљеве и изазивају безбедносна упозорења у суседним државама.

У случају Летоније, један од таквих инцидената довео је до пада владе раније ове године.

Москва оптужује Кијев да користи ваздушни простор НАТО-а као заклон за нападе, док Украјина тврди да руско ометање сигнала може да скрене њене дронове са планираних путања.

(Танјуг)

Норвешка ће распоредити сензоре система противваздушне одбране НАСАМС дуж границе са Русијом, како би ојачала надзор ваздушног простора и омогућила рано откривање залуталих дронова, саопштило је норвешко Министарство одбране.

У Киркенесу, на северу Норвешке, формира се нова специјализована јединица у оквиру батаљона ГСВ, која ће управљати сензорима, а у њеном саставу биће 30 припадника оружаних снага, преноси портал Барентз Обсервер.

Норвешки министар одбране Торе О. Сандвик изјавио је да је распоређивање сензора превентивна мера и да се ниво претње у том подручју није променио.

"Видели смо у другим земљама да дронови могу да залутају. Норвешка то схвата озбиљно. Морамо бити спремни, иако тренутно не уочавамо повећану ваздушну претњу по Норвешку или становништво региона Финмарк", рекао је Сандвик. Он је додао да искуства из Украјине показују колико је важно имати добар преглед ситуације и могућност раног упозоравања.

Управа региона Тромс и Финмарк упозорила је да би украјински дронови који циљају руско полуострво Кола могли, услед ометања ГПС сигнала, да залутају и заврше на територији Норвешке.

Иако се такав сценарио сматра мало вероватним, норвешке власти не искључују могућност да руско ометање ГПС сигнала на северу усмери украјинске беспилотне летелице према норвешкој територији.

У случају да залутали дронови представљају непосредну опасност по живот и здравље становништва, полиција ће слати хитна упозорења на мобилне телефоне грађана у угроженим подручјима, уз упутства за заштиту.

Власти су саветовале становницима да у таквим ситуацијама потраже заклон у подрумима или унутрашњим деловима зграда, даље од прозора, а уколико објекат нема подрум, препоручују се чвршћи делови конструкције, попут степеништа.

Према писању норвешких медија, сензори ће највероватније бити електро-оптички уређаји које је развила норвешка војна технолошка компанија Конгсберг.

(Танјуг)

Немачки канцелар Фридрих Мерц изјавио је да Русија мора да покаже да је озбиљна у намери да постигне прекид ватре и мировни споразум на преговорима у Абу Дабију наредне недеље.

Мерц, који је у Берлину угостио украјинског председника Володимира Зеленског, рекао је да је нова рунда преговора између представника Украјине, Сједињених Америчких Држава и Русије "прави корак" ка окончању сукоба, али да је од кључне важности да Европа буде укључена у тај процес, преноси Ројтерс. "Важно је да Русија коначно приступи озбиљним преговорима о прекиду ватре, а потом и о мировном споразуму. До сада нисам видео било какав знак да је то случај", рекао је Мерц новинарима.

Састанак у Абу Дабију, који ће бити одржан 10. и 11. новембра и представља прве директне преговоре Украјине и Русије од фебруара, требало би да обухвати разговоре о безбедносним гаранцијама, енергетском прекиду ватре и примирју у Црном мору којим би се омогућио извоз хране, рекао је Зеленски.

Мерц је истакао да би сваки трајан споразум морао да укључи и европске земље, које су до сада углавном биле изостављене из преговора које воде изасланици америчког председника Доналда Трампа - Стив Виткоф и Џаред Кушнер.

(Танјуг)

Прва дама Меланија Трамп лично ће окупити у Белој кући представнике Русије и Украјине, две земље које су тренутно у рату. Овај догађај представља изузетан тренутак у америчкој историји.

Госпођа Трамп је на сопствену иницијативу покренула дипломатске контакте између две зараћене земље и успешно издејствовала прекид ватре у Олешкију и околном подручју Херсонске области. Ово достигнуће представља дипломатску иницијативу без преседана коју је покренула једна америчка прва дама.

Прва дама САД Меланија Трамп обратиће се јавности поводом прекида ватре у Олешкију у четвртак, 5. новембра 2026. године, у 11 часова по источноамеричком времену (17 часова по средњоевропском времену), у Белој кући.

(The White house)

Председник Украјине Володимир Зеленски изјавио је да Русија тренутно нема предност на фронту у рату у Украјини.

Он је рекао да је ситуација на линији фронта сложена, али под контролом, преноси Ројтерс.

Зеленски је на заједничкој конференцији за новинаре са немачким канцеларом Фридрихом Мерцом у Берлину поновио позив за додатне испоруке система противваздушне одбране како би се заштитили украјински градови удаљени од линије фронта.

Немачки канцелар Фридрих Мерц обећао је Украјини додатну помоћ и подршку у снабдевању енергијом током зиме, упозоривши да Русија због напада у Црном мору ризикује даљу ескалацију сукоба и изазивање глобалне прехрамбене кризе.

Најмање 33 особе су погинуле када су руске снаге бомбардовале школу која је коришћена као пункт за дистрибуцију помоћи у селу близу линије фронта у југоисточном региону Украјине, Запорожју, изјавио је председник Володимир Зеленски.

(Танјуг, Reuters)

Прва дама Сједињених Америчких Држава Меланија Трамп окупиће у четвртак, 5. новембра, представнике Русије и Украјине у Белој кући, поводом постизања прекида ватре у граду Олешки и околном делу Херсонске области, саопштила је Бела кућа.

Како је наведено у саопштењу, Меланија Трамп је самостално покренула иницијативу за успостављање контакта између две земље у ратном сукобу и успела да обезбеди прекид ватре у Олешкима и околном подручју.

У саопштењу се њен ангажман описује као изузетна дипломатска иницијатива и преседан у историји деловања супруга америчких председника.

Меланија Трамп обратиће се јавности поводом постигнутог прекида ватре у четвртак у 11 часова по источноамеричком времену у Белој кући.

Град Олешки, у Херсонској области, налази се под руском контролом од 2022. године.

У последњих неколико месеци у граду се, према наводима медија, развила тешка хуманитарна криза.

Русија и Украјина постигле су, уз посредовање Меланије Трамп, договор о прекиду ватре и евакуацији цивила.

Током хуманитарне операције, део становника евакуисан је у Украјину, а део у Русију, у складу са њиховим жељама.

Из града је укупно евакуисано око 800 људи, док је око 750 одлучило да остане у Олешкима.

(Танјуг)

Број погинулих у руском ваздушном нападу на насеље Комишуваха у Запорошкој области на југоистоку Украјине порастао је на 31, док се готово 50 људи води као нестало, саопштио је вршилац дужности гувернера Запорошке области Михаило Семекин.

"Према последњим подацима, погинула је 31 особа, петоро људи је повређено, док се готово 50 води као нестало", рекао је Семекин.

Истакао је да је руска војска јуче извела најмање девет ваздушних напада на насеља, у тренутку када су људи примали хуманитарну помоћ у центру за подршку становништву.

Према његовим речима, руске снаге су користиле различите врсте наоружања, најпре авионске бомбе КАБ-500, а потом и ФАБ-3000.

(Ukrinform)

Кина ће имати кључну улогу у организацији могућег састанка председника Русије Владимира Путина, Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа и Кине Си Ђинпинга на самиту АПЕК-а у Шенџену, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков, истичући да Русија, Кина и САД раде на организацији сусрета својих лидера.

"Главну организациону улогу у томе имају, наравно, наши кинески пријатељи као домаћини", рекао је Песков.

Самит АПЕК-а биће одржан у кинеском граду Шенџену 18. и 19. новембра.

Песков је саопштио и да ће руска делегација, која учествује у преговорима о решавању сукоба у Украјини 10. и 11. новембра, допутовати у Абу Даби, где би требало да учествује у трилатералним разговорима.

Главни преговарач руске стране биће помоћник руског председника Владимир Медински.

На питање да ли Путин планира да се састане са руским преговарачима пре њиховог одласка у Абу Даби, Песков је одговорио да за сада нема конкретних планова, али да готово сви чланови делегације редовно обавештавају председника Русије о актуелним питањима и од њега добијају одговарајућа упутства.

(РИА, Танјуг)

Русија не жели нити планира рат са Европом, али би, уколико европске земље покрену сукоб, одговор Москве био "другачији и веома кратак", изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

Лавров је рекао да за сада нема изгледа за успостављање стварног дијалога са Европом и оптужио је Запад да покушава да прошири свој утицај на источни део Евроазије, као и на Арктик, где је, према његовим речима, Европска унија формулисала "отворено милитаристичку конфронтациону стратегију",

Говорећи о сукобу у Украјини, Лавров је навео да Русија не инсистира на привременом прекиду ватре, већ на трајном решавању, како је рекао, његових коренских узрока.

Међу њима је издвојио безбедносне претње по Русију, права руског и рускојезичног становништва и, како је навео, искорењивање нацистичке идеологије и праксе.

Оценио је да позиви на прекид ватре имају за циљ да Кијеву омогуће "предах" и обнову борбеног потенцијала уз подршку страних партнера.

Планове Лондона и Париза за распоређивање међународних "стабилизационих снага" у Украјини описао је као покушај стабилизације, како је рекао, „отворено нацистичког режима“.

(РИА, Танјуг)

Председник Белорусије Александар Лукашенко изјавио је да је Минск спреман да буде домаћин нових мировних преговора о решавању сукоба у Украјини, упозоривши да би наставак ескалације могао да доведе до трећег светског рата.

"Спремни смо да наставимо да дајемо стварни допринос решавању сукоба и ублажавању његових последица. Мировно решење ионако нема алтернативу", рекао је Лукашенко.

Позвао је све стране које желе да постигну договор да дођу у Минск на преговоре, наводећи да је спреман да им уступи било које место за разговоре, укључујући хотел "Президент" и Палату независности.

"Не да ви преговарате, већ да ми преговарамо. Ми смо укључени у овај украјински сукоб и наши интереси у тим мировним преговорима су веома озбиљни", рекао је Лукашенко, додајући да не жели да има улогу посредника.

Председник Белорусије оценио је да ће Украјина након завршетка сукоба морати да буде обновљена и изразио уверење да је помирење међу народима могуће.

(Танјуг)

Помоћник руског председника Владимир Медински остаће на челу руске делегације на мировним преговорима о Украјини у Абу Дабију, саопштио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

"Што се тиче главног преговарача руске стране у овом процесу, подсетићу вас на изјаву председника Руске Федерације – то остаје мој колега Медински", рекао је Песков.

Песков је раније потврдио да је планирано да се трилатерални преговори Русије, Сједињених Америчких Држава и Украјине одрже у Абу Дабију 10. и 11. новембра.

(РИА, Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски допутоваће данас у Берлин, изјавио је немачки канцелар Фридрих Мерц.

"Биће са мном око поднева", рекао је Мерц током обраћања у Берлинској привредној комори.

Како се наводи, посета није била унапред најављена из безбедносних разлога.

Aмерички изасланик Стив Виткоф претходно изјавио је да ће Сједињене Америчке Државе посредовати у преговорима на радном нивоу између Украјине и Русије, који ће бити одржани 10. и 11. новембра у Абу Дабију.

(Reuters)

У руском нападу на украјински енергетски систем током ноћи тешко су оштећена постројења у 10 области, а међу најтеже погођенима су Харковска, Житомирска и Виничка област, саопштио је заменик министра енергетике Артем Некрасов.

Због оштећења опреме и пада напона у високонапонској мрежи, уведене су ванредне рестрикције струје у Кијеву и Кијевској, Полтавској, Сумској, Черниговској, Черкаској и Харковској области, навео је Некрасов на Телеграму.

(Reuters)

Русија је током ноћи лансирала 289 дронова и 76 ракета на Украјину, углавном гађајући енергетску инфраструктуру, саопштио је украјински председник Володимир Зеленски.

Према његовим речима, у нападу је употребљено 17 балистичких и 59 крстарећих ракета, као и 289 дронова.

Зеленски је упозорио да и даље постоји опасност од нових ракетних и дронских напада и навео да је ваздушна опасност и даље на снази.

(Reuters)

У руским нападима на енергетску инфраструктуру Украјине током ноћи, више од 180.000 потрошача у Житомирској области остало је без струје, док је постројење приватне енергетске компаније ДТЕК у региону Одесе претрпело велика оштећења, саопштили су званичници и компанија.

У Одеској области на снази су биле планиране рестрикције струје, док је у Житомирској области без електричне енергије око 130 насеља, изјавио је регионални начелник Виталиј Бунечко.

(Reuters)

Британске и друге европске трупе могле би да узврате ватру на руске снаге уколико буду нападнуте током евентуалног распоређивања у Украјини, у оквиру мировне мисије након прекида ватре, изјавили су западни званичници, преноси Гардијан.

Планиране британско-француске стабилизационе снаге имале би искључиво одбрамбену улогу и не би се ослањале на америчке системе и технологију, укључујући сателитску мрежу "Старлинк", навели су званичници.

Детаљи су објављени након што су Велика Британија и Француска започеле припреме за војну вежбу "Коалиција", која ће касније овог месеца бити одржана у Пољској.

У вежби ће учествовати 2.800 војника, морнара и припадника ваздухопловних снага из 11 земаља, у оквиру припрема за могуће брзо распоређивање европских снага у Украјини по завршетку рата.

Француска ће ангажовати 1.500 војника из Прве дивизије, док ће Велика Британија послати 300 припадника Седме лаке механизоване бригаде.

У вежби ће учествовати и Пољска, Немачка, Белгија, Естонија, Литванија, Холандија, Шпанија, Шведска и Турска.

Командант снага Том Бејтман рекао је да су Велика Британија, Француска и друге европске земље посвећене пружању чврстих и обавезујућих безбедносних гаранција Украјини након окончања непријатељстава.

Циљ вежбе је, како је навео, провера војне спремности, способности брзог распоређивања и ефикасног деловања.

Бејтман је нагласио да би мултинационалне снаге деловале изван оквира НАТО-а, уз малу или никакву подршку САД.

Иако је распоређивање европских снага у Украјини и даље само могућност, правила њиховог ангажовања омогућила би им да се бране од руских напада, укључујући и нападе дроновима.

Планови предвиђају и учешће борбених авиона у патролама ради поновног отварања комерцијалних аеродрома у Украјини, док би Турска предводила операцију уклањања мина у Црном мору, како би се омогућила обнова извоза житарица и друге поморске трговине.

(Guardian)

Рафинерија нафте у руском граду Јарослављу оштећена је у нападу украјинског дрона, саопштио је локални губернатор Михаил Јеврајев.

У нападу су повређена два радника, а надлежне службе раде на гашењу пожара у рафинерији, додао је Јеврајев.

Руско Министарство одбране саопштило је, такође, да је током ноћи оборено 856 украјинских дронова изнад руских региона.

(Reuters)

Русија је током ноћи извела масовне нападе на енергетска постројења у украјинским областима Виница, Дњепропетровск и Харков, јавила је агенција Интерфакс, позивајући се на руско Министарство одбране.

Како се наводи, руске снаге погодиле су и лучку инфраструктуру у Одеској области, као и пловила која се користе у војне сврхе.

Ројтерс није могао независно да потврди ове информације.

(Reuters)