Извор: РТС

Росатом: Дрон експлодирао на торњу Курске нуклеарке; Путин: Украјина отежава преговоре

Рат у Украјини – 1668. дан. Беспилотна летелица пала је на расхладни торањ првог енергоблока Курске нуклеарне електране 2 и експлодирала, саопштио је "Росатом". Председник Русије Владимир Путин изјавио је да представници украјинских власти говоре о миру и обнови преговора, али да, како је оценио, својим поступцима онемогућавају наставак преговарачког процеса. С друге стране, украјински званичници саопштили су да су се Кијев и Одеса нашли на мети руских ракетних напада – у Одеси је повређено 10 људи, док за Кијев за сада нема извештаја о жртвама или материјалној штети.

Руска бомба погодила зграду у Сумyју – двоје погинулих, седморо повређених

Две особе су погинуле, а седам је повређено, од којих је троје у тешком стању, када је руска клизна бомба погодила стамбену зграду у северном украјинском граду Сумију, саопштио је начелник тог региона Олег Хрихоров.

Председник Украјине Володимир Зеленски осудио је, како је навео, "потпуно нехуман напад" на стамбену зграду и рекао да би људи и даље могли да буду под рушевинама.

Зеленски је додао да су руске снаге погодиле и једну клинику у централном граду Павлограду, као и логистички центар у близини Кијева, али није навео више детаља о евентуалним жртвама.

(Reuters)

Опширније Краће

Росатом: Дрон експлодирао на расхладном торњу Курске нуклеарне електране

Беспилотна летелица експлодирала је приликом пада на расхладни торањ енергоблока број 1 Курске нуклеарне електране 2, саопштила је прес-служба руске државне корпорације "Росатом".

"Услед пада на расхладни торањ енергоблока број 1 Курске нуклеарне електране 2, детонирао је непријатељски дрон", наводи се у званичном саопштењу.

Из "Росатома" истичу да су том приликом забележена незнатна оштећења која нису утицала на рад електране, као и да поменути енергоблок наставља да ради пуним капацитетом.

Безбедност нуклеарног објекта је у потпуности осигурана, а нивои позадинског зрачења остали су непромењени и одговарају природним нивоима, истиче се у саопштењу "Росатома".

(РИА, Танјуг)

Опширније Краће

Путин: Кијев својим потезима онемогућава преговоре

Председник Русије Владимир Путин изјавио је да представници украјинских власти говоре о миру и обнови преговора, али да својим поступцима, како је оценио, онемогућавају наставак преговарачког процеса.

"Представници кијевског режима, врх власти у Кијеву, говоре о миру, предлажу наводно обнову преговора, али истовремено чине све да мира не буде и да не буде никаквих преговора", рекао је Путин на седници Војно-индустријске комисије.

Путин је, говорећи о погибији председнице бирачког одбора у Запорошкој области Јелене Астанине у нападу украјинских дронова уочи избора за Државну думу, рекао да Русију није могуће застрашити.

"Није јасно зашто то уопште раде – да нас застраше. Свима је јасно да је то немогуће", рекао је руски председник, који је оценио и да су основни правци новог државног програма наоружања одређени узимајући у обзир развој ситуације у свету, искуства из рата у Украјини и глобалне трендове развоја војних технологија.

Као један од приоритета издвојио је јачање руске нуклеарне тријаде, за коју је рекао да остаје гаранција суверенитета Русије и има кључну улогу у одржавању равнотеже снага у свету.

Путин је навео и да би руски систем противваздушне одбране требало да буде унапређен како би могао да одговори на различита средства ваздушног и свемирског напада.

Говорећи о односима са Европом, Путин је рекао да Русија нема агресивне намере према европским државама и да је спремна за сарадњу и обнову односа са европским суседима.

"Спремни смо за сарадњу и обнову односа са нашим европским суседима. Желим још једном да кажем да Русија нема никакве агресивне намере према Европи и европским државама. За то једноставно немамо никакве основе", истакао је руски лидер.

Истовремено је критиковао поједине европске лидере због, како је навео, изјава о припремама за рат са Русијом, оценивши да тиме покушавају да оправдају повећање издвајања за Украјину и прикрију проблеме у економској и социјалној политици.

Путин је такође нагласио да украјинским властима одговара наставак рата како би остале на власти, док је европске лидере оптужио да Украјинце користе као "топовско месо".

(РИА, Танјуг)

Опширније Краће

УН: Већина документованих случајева сексуалног насиља у Украјини повезана са Русијом

Руске снаге починиле су широко распрострањено сексуално насиље над цивилима и ратним заробљеницима у Украјини, укључујући силовања, сакаћење гениталија и употребу електричних шокова, док су забележени и случајеви сексуалног насиља за које су одговорне украјинске власти, наводи се у извештају Канцеларије УН за људска права.

У извештају је документован 1.004 потврђена случаја сексуалног насиља повезаног са ратом у периоду од фебруара 2022. до јула 2026. године, преноси Ројтерс.

Од укупног броја документованих случајева, 89 одсто приписано је руској страни, укључујући припаднике оружаних снага, затворске службе и безбедносних агенција, док је 11 одсто повезано са украјинским властима, укључујући припаднике украјинских оружаних снага.

Руска дипломатска мисија у Женеви није коментарисала извештај, док је Министарство спољних послова Украјине саопштило да поздравља његово објављивање и да показује размере кршења људских права које је починила Русија.

Канцеларија УН за људска права упозорила је да подаци не представљају потпуну слику, будући да се сексуално насиље повезано са сукобима у великој мери не пријављује.

У извештају се наводи и да Русија није омогућила Канцеларији високог комесара УН за људска права приступ окупираним деловима Украјине, ратним заробљеницима и цивилима у притвору, због чега је стварни број случајева вероватно већи.

Према налазима УН-а, руске власти су на окупираним територијама Украјине и у Русији сексуално насиље над украјинским ратним заробљеницима и притвореним цивилима вршиле у различитим фазама заточеништва, укључујући током заробљавања, пребацивања, испитивања и притвора.

Документовани случајеви обухватају групна и појединачна силовања, сакаћење гениталија и употребу електричних шокова на гениталијама мушкараца.

Већина жртава сексуалног насиља у притвору били су мушкарци, посебно ратни заробљеници и притвореници, док су међу жртвама биле и жене и деца, углавном на подручјима Украјине под руском контролом.

Шефица Мисије УН за праћење људских права у Украјини Данијел Бел рекла је да се сексуално насиље у сукобима често погрешно сматра појавом која углавном погађа жене и девојчице, наводећи да су у контексту рата у Украјини већина преживелих мушкарци.

Када је реч о случајевима повезаним са украјинским властима, УН је навео да је готово половина документованих инцидената против руских држављана и држављана трећих земаља који су били ратни заробљеници или притвореници укључивала претње сексуалним насиљем и пребијање у пределу гениталија.

Канцеларија УН за људска права навела је да није документовала случајеве силовања руских ратних заробљеника од стране украјинских снага.

Руски држављани и држављани трећих земаља који су били ратни заробљеници пријавили су сексуално насиље у 10 званичних притворских објеката и на 55 незваничних или транзитних локација.

УН је навео да је украјинска влада предузела одређене мере за спречавање таквих случајева и сарађивала са Канцеларијом високог комесара УН за људска права, али да су напори на утврђивању одговорности и даље ограничени.

Високи комесар УН за људска права Фолкер Тирк изразио је забринутост због учесталости документованих случајева и упозорио да се сексуално насиље, према његовим речима, готово сигурно наставља док рат у Украјини траје.

(Reuters)

Опширније Краће

Ракетни напади на Кијев и Одесу, десет повређених

Главни град Украјине Кијев се нашао на удару руских ракета, али за сада нема извештаја о жртвама или материјалној штети, саопштили су украјински званичници.

Градоначелник Кијева Виталиј Кличко објавио је на Телеграму да су снаге противваздушне одбране дејствовале против руских ракета.

Новинари Ројтерса у Кијеву чули су експлозије.

Ваздушна опасност у граду укинута је после око 40 минута.

У јужној луци Одеси, регионални гувернер Олег Кипер рекао је да су руске снаге извеле два напада на центар града, а други док су екипе за ванредне ситуације већ биле на месту првог удара.

Кипер је навео да је 10 људи повређено, као и да су оштећени једна административна зграда и возила.

На фотографијама објављеним на Телеграму виде се екипе за ванредне ситуације које гасе пожар у вишеспратници.

(Reuters)

Опширније Краће

Русија: Излазност на изборима за Државну думу првог дана гласања премашила 25 одсто

Излазност на изборима за посланике Државне думе Русије првог дана гласања, до 20.13 часова по московском времену, износила је 25,30 одсто, према подацима Централне изборне комисије Русије.

"Сва бирачка места у Русији су отворена, а гласање у оквиру Јединственог дана гласања почело је према плану, упркос покушајима провокација", навела је председница Централне изборне комисије Ела Памфилова.

Излазност бирача у Москви износила је 28,54 одсто до 20.41 часова по московском времену, објављено је на сајту Централне изборне комисије.

Избори за Државну думу деветог сазива и други избори у оквиру Јединственог дана гласања почели су данас, а гласање ће трајати три дана, до 20. септембра.

(РИА, Танјуг)

Опширније Краће

Командант НАТО-а са шефом Пентагона о снагама САД у Европи

Врховни командант НАТО-а, амерички генерал Ратног ваздухопловства Алексус Гринкевич, учествовао је на видео-брифингу са шефом Пентагона за политику Елбриџом Колбијем о могућим променама у распореду америчких снага у Европи.

Генерал Гринкевич је у разговору учествовао као командант америчких снага у Европи, саопштио је његов портпарол.

Истакао је да Европа "све више преузима одговорност за сопствену одбрану", док Алијанса наставља да јача и пролази кроз трансформацију у оно што називају "НАТО 3.0".

(Reuters)

Опширније Краће

Путин: Руско оружје међу најефикаснијим у свету

Председник Русије Владимир Путин изјавио је да руско наоружање и војна техника спадају међу најпоузданије и најефикасније у свету, наводећи да Русија задржава водећу позицију на светском тржишту наоружања.

Путин је рекао да је неопходно даље развијати одбрамбено-индустријски сектор и јачати технолошки и производни суверенитет Русије.

Према његовим речима, од почетка рата у Украјини производња ударних средстава и муниције, укључујући прецизно навођене ракете, повећана је више од 22 пута.

Путин је навео и да извозне поруџбине за производе руске одбрамбене индустрије премашују 70 милијарди долара. Додао је да је производња дронова вишеструко повећана, док су испоруке радара порасле пет пута, а оклопних возила два и по пута.

Према његовим речима, у руском одбрамбено-индустријском сектору послује готово 5.000 предузећа, која, осим потреба војске, производе и за извоз.

(Спутњик)

Опширније Краће

Русија: Погођена три пловила за снабдевање украјинске војске

Руске снаге погодиле су два теретна брода и танкер у украјинским лукама и Црном мору, саопштило је руско Министарство одбране.

Према наводима Министарства, један теретни брод погођен је у луци Пивденји, други у Црном мору, док је танкер погођен у луци Одеса.

Руско Министарство одбране тврди да су сва три пловила коришћена за снабдевање украјинске војске.

Ројтерс није могао независно да потврди те наводе.

(Reuters)

Опширније Краће

Зеленски: Украјина и Пољска да јачају сарадњу, Русија је наш непријатељ

Украјина и Пољска су пријатељи и треба да се усредсреде на заједничке пројекте, изјавио је председник Украјине Володимир Зеленски.

"Снажни смо суседи, пријатељи, партнери и веома отворени за разговор о било ком питању. Можда смо понекад веома директни, али сматрам да, ако смо пријатељи, морамо бити отворени и разговарати о свему што је осетљиво за обе стране", рекао је Зеленски на самиту Карпатске иницијативе.

Према његовим речима, Украјина и Пољска морају бити "зрели партнери" и да се усредсреде на питања од заједничког интереса.

"Ми смо пријатељи, а Русија је непријатељ. Ако било који дијалог започнемо полазећи од тог заједничког разумевања и фокуса, онда се све може решити", навео је Зеленски.

Према његовим речима, Карпатска иницијатива могла би да послужи као платформа за продубљивање контаката између Украјине и Пољске, што укључује сарадњу влада, пословних заједница и младих, као и сарадњу у области културе и спорта.

"Понекад имамо различите политичке ставове о одређеним питањима и сасвим је нормално разговарати о њима. Међутим, већа заједничка производња, више заједничких пројеката, успешнији подухвати и снажнија сарадња у области безбедности и енергетике – све то доноси корист обема нацијама", изјавио је Зеленски.

Председник Украјине изразио је захвалност Пољској на подршци коју пружа Украјини од почетка рата пуног обима.

Зеленски је такође нагласио да Украјина поседује јединствене технологије развијене током рата и да је спремна да их подели са пољским партнерима.

Међу областима сарадње са Варшавом, Зеленски је посебно издвојио противракетну одбрану и формирање коалиције за противбалистичку одбрану.

"Градимо противбалистичку коалицију. Створићемо европски противбалистички систем, у то сам стопроцентно сигуран", рекао је Зеленски.

(Ukrinform)

Опширније Краће

Макрон оптужио Русију да је извела хибридне нападе на Француску

Француски председник Емануел Макрон изјавио је да је Француска током протеклих неколико недеља била мета руских хибридних напада.

Макрон је, на конференцији за новинаре након састанка са лидерима политичких странака које су заступљене у парламенту, рекао да сматра да се "природа руске агресије мења".

Као примере промене природе претње која долази из Кремља, Макрон је навео нападе на воз на релацији Пољска–Украјина, уласке дронова у ваздушни простор суседних земаља, као и покушај напада дроном на аеродром у Лајпцигу.

Макрон је најавио европски "план заштите" од дронова и навео да је затражио од представника државе у департманима да повећају опрез.

(Танјуг, BBC)

Опширније Краће

Москва: Погођена четири украјинска брода у Црном мору

Руско Министарство одбране саопштило је да је да су московске снаге погодиле четири украјинска теретна брода у Црном мору користећи дронове "како би ограничила логистичке могућности украјинских оружаних снага“, објавила је новинска агенција РИА.

(Reuters)

Опширније Краће

Путиновим декретом Нестле у Русији стављен под "привремену управу"

Руски председник Владимир Путин донео је декрет којим се фабрике швајцарског прехрамбеног гиганта "Нестле“ у тој земљи стављају под привремену управу, преноси Ројтерс. Одлуком је обухваћена и руска имовина француског трговинског ланца "Ошан“.

"Нестле“ је саопштио да је примио к знању одлуку и да разматра ситуацију.

Компанија наводи да ће предузети све неопходне кораке како би заштитила своја права и обезбедила наставак пословања, посебно у интересу запослених.

Компанија "Ошан", која поседује 230 продавница и онлајн пословање у Русији, запошљава око 30.000 људи, није жежела да коментарише новонасталу ситуацију.

Кремљ је навео да је политика један од фактора у доношењу оваквих одлука. Портпарол Дмитриј Песков оптужио је, не наводећи Швајцарску и Француску директно, да су те земље да су „активно укључене у војна дејства“ против Русије.

„Нестле“ у Русији има шест фабрика и око 7.000 запослених. Компанија је 2021. године на руском тржишту остварила продају од око две милијарде швајцарских франака, што је тада било око два одсто укупне продаје.

Русија је од почетка рата у Украјини пооштрила контролу над имовином компанија из западних земаља.

Привремена управа над имовином често је претходила њеном преносу на руске компаније или појединце повезане са властима, док је Кремљ саопштио да је у случају "Нестлеа“ за сада реч само о привременој управи.

(Reuters)

Опширније Краће

Украјина од ЕУ добила 3,3 милијарде за набавку ракета и дронова

Премијер Украјине Сергеј Корецки објавио је да је та земља добила траншу од 3,3 милијарде евра из кредита Европске уније за подршку тој земљи.

"Украјина ће средства издвојити за приоритетне потребе одбране, посебно за набавку ракета и дронова", навео је Корецки на Телеграму.

Опширније Краће

Кипер: Масовни удар на цивилну инфраструктуру у Одеској области, троје повређених

Руске трупе покренуле су масовни напад на цивилну инфраструктуру у Одеској области, узрокујући разарање и штету, а повређене су три особе, објавио је начелник регионалне војне управе, Олег Kипер.

У нападу су оштећени стамбени сектор, предузеће, тенкови и складишни објекти, навео је Kипер на Фејсбуку, преноси Укринформ.

"Једна приватна стамбена зграда је потпуно уништена, а најмање пет других је оштећено", написао је Кипер.

Међу оштећеним објектима били су зграда лицеја, пластеници и неколико аутомобила.

Kако је објавио Укринформ, у ноћи 18. септембра руска војска је употребила скоро стотину средстава за уништење како би напала Украјину, укључујући дронове и крстареће ракете "бандерол“ и "дан-Т".

(Танјуг/Укринформ)

Опширније Краће

Њујорк тајмс: Трамп разматра пословне споразуме са Русијом због окончања рата

Бела кућа разматра могућност склапања пословних споразума са Русијом пре окончања рата у Украјини, у оквиру настојања администрације америчког председника Доналда Трампа да подстакне руског председника Владимира Путина да обустави борбе, изјавиле су две особе упознате са преговорима, пише Њујорк тајмс.

Амерички званичник, који је желео да остане анониман, рекао је да би пословни споразуми пре завршетка рата могли да покажу да су САД озбиљне у намери да "ресетују" односе са Русијом.

Такав приступ представља заокрет у односу на Трампову ранију поруку да пословних споразума са Москвом неће бити "све док се не реши питање рата", указује њујоршки дневник.

Истовремено, Kонгрес је усвојио нови закон о санкцијама усмерен на руски енергетски сектор, који би председнику омогућио да уведе царине до 100 одсто земљама које купују велике количине руске нафте или гаса, као и санкције руским званичницима, привредницима и финансијским институцијама.

Закон је у Представничком дому усвојен са 262 гласа "за" и 159 "против", а Трамп је наговестио да ће га потписати.

Један амерички званичник који је желео да остане анониман рекао је да администрација тако истовремено разматра притисак и подстицаје, при чему је тренутно фокус више на економским погодностима за Русију.

Циљ је, како је рекао, да се створе подстицаји за руску елиту да подржи мир и да се увере утицајни руски званичници да Трамп жели да изгради нове односе са Москвом.

Није јасно о каквим би конкретним пословним аранжманима било речи.

Саветник Kремља за спољну политику Јуриј Ушаков рекао је након састанка Путина са Трамповим изасланицима Стивом Виткофом и Џаредом Kушнером 5. септембра да се разговарало о економским питањима и потенцијалним великим руско-америчким пројектима од обостране користи.

Руски званичници су раније предлагали сарадњу са САД у областима ретких земаља и алуминијума, заједничка улагања на Арктику и укључивање америчких компанија у продају руског природног гаса Европи.

Промена приступа је уследила након застоја у преговорима о могућем повлачењу Украјине из делова Донбаса које Москва захтева.

Према наводима украјинских званичника, преговори између САД, Украјине и Русије би могли да буду настављени у октобру.

Очекује се да би се разговарало и о могућем ограниченом прекиду ватре, укључујући обуставу напада на бродове у Црном мору или енергетску инфраструктуру.

(Tanjug/New York Times)

Опширније Краће

У Русији почели избори за Државну думу

Тродневни избори за Државну думу почели су у Русији, а бирачка места отворена су у Удмуртији и Астраханској, Самарској, Саратовској и Уљановској области.

Избори се одржавају од данас до 20. септембра, а на различитим нивоима биће одржано више од 2.200 изборних кампања, пренела је агенција РИА Новости.

Бирачи ће бирати укупно 20.700 посланика и шефова администрација.

У Саратовској области отворено је 1.610 бирачких места, у Уљановској 909, у Самарској 1.728, у Удмуртији 1.107, укључујући 13 привремених, а у Астраханској области 555, међу којима су и привремена места на бродовима.

Даљинско електронско гласање биће организовано у 33 региона, а према последњим подацима председнице Централне изборне комисије Еле Памфилове, више од четири милиона бирача планира да гласа на тај начин.

У иностранству ће бити отворена 333 бирачка места у 152 земље.

На изборима за посланике деветог сазива Државне думе у федералном изборном округу учествује 10 странака, док ће бирачи гласати и за кандидате у 225 једномандатних изборних јединица.

(Танјуг/РИА Новости)

Tanjug/AP Photo
Опширније Краће

Собјањин: Москва нападнута са више од 350 дронова

Градоначелник Москве Сергеј Собјањин објавио је да је руска престоница нападнута са више од 350 дронова.

Како је навео на апликацији за размену порука Макс, већина беспилотних летелица уништена је на ободу Московске области, док је њих 64 неутралисано док су се приближавали престоници, пренео је Интерфакс.

(Танјуг/Интерфакс)

Опширније Краће

МО Русије: Погођени поштански логистички центар и брод у Одеси и Черноморску

Руски дронови погодили су логистички центар “Нове поште“ у близини украјинског црноморског лучког града Одесе, као и теретни брод у оближњој луци Чeрноморск, саопштило је руско Министарство одбране на Телеграму.

Како се додаје, и логистички центар и брод су служили у војне сврхе.

(Reuters)

Опширније Краће

Локалне власти: Пет особа повређено у нападу дроновима на Кијевску област

Пет особа, укључујући троје деце повређено је у риуском удару дроновима у Кијевској области, рекао је регионални начелник Тимур Ткаченко путем апликације за размену порука Телеграм.

(Reuters)

Опширније Краће

Сикорски: ЕУ дели став Пољске да Русија представља претњу

Пољски министар спољних послова Радослав Сикорски изјавио је да предлог Европске комисије о оснивању Европског савета безбедности показује да Европска унија дели став Пољске да Русија представља претњу.

"Европска унија дели нашу анализу да је Русија претња. Желео бих да вас подсетим да су нам то такође сигнализирале Сједињене Државе на веома високом нивоу и доста детаљно", рекао је Сикорски за Пољски радио, преноси ПАП.

У свом годишњем обраћању о стању ЕУ, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен у среду је најавила рад на новој европској безбедносној стратегији, која би укључивала успостављање Европског савета безбедности, као и механизма по узору на Члан 4 НАТО, који предвиђа хитно сазивање савезника на консултације, када једна земља НАТО-а сматра да је угрожена.

Сикорски је рекао да је упознат са обраћањем Урсуле фон дер Лајен, али да би желео да сазна више о овом предлогу.

Он је казао да тренутно нема проблема са "хитним окупљањем" у различитим облицима ради консултација, али да је проблем у томе што "џиновска економија" ЕУ није била мобилисана за војну производњу.  Сикорски је нагласио да је потребно убрзање војне производње, "посебно у оним технологијама које се показују као корисне на савременом бојном пољу".

(Танјуг)
Опширније Краће

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен изјавила је да ће Европска унија наставити да подржава Украјину, као и да је о томе разговарала телефоном са украјинским председником Володимиром Зеленским.

Истовремено, посету Кијеву најавили су премијери Словачке и Пољске Роберт Фицо и Доналд Туск.

Експлозије су одјекнуле на неколико километара од границе Украјине са Пољском, чланицом НАТО-а, током данашњег напада руских дронова, изјавио је украјински званичник за Ројтерс.

Стални представник Русије при ОЕБС-у Дмитриј Пољански оценио је да Европи није потребан мир између Русије и Украјине, и додао да европски званичници не разумеју суштински узрок тог сукоба.

Усвајање нових антируских санкција у Конгресу САД је непријатељски потез који ће отежати проналажење пута за мирно решење сукоба у Украјини, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Читај ми!