Извор: РТС

Резолуција ГС УН-a поводом четири године рата: Подршка Украјини, потврда граница и забринутост због руских напада

Рат у Украјини – 1462. дан. На четврту годишњицу почетка рата, Велика Британија је увела свој до сада најобимнији пакет санкција Русији. Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију којом се подржава Украјина и потврђују њене међународне границе. Владимир Путин каже да да непријатељ није у стању да победи Русију. Володимир Зеленски затражио у обраћању ЕП да Украјини буде одређен јасан датум пријема у ЕУ. Фон дер Лајeнова одговара: "Немогуће".

Гутерес: Рат у Украјини остаје мрља на колективној савести, одмах прекинути сукоб

Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес изјавио је, на четврту годишњицу од почетка рата у Украјини, да овај рат и даље остаје "мрља на колективној савести" и поново позвао на моментални прекид ватре.

У обраћању на седници Савета безбедности Уједињених нација, Гутерес је похвалио напоре САД и других земаља у покушајима окончања рата, али је нагласио да су потребне конкретне мере како би се смањила ескалација и створио простор за дипломатију, пренео је Ројтерс.

Упозорио је да борбе директно угрожавају безбедну и сигурну операцију украјинских нуклеарних објеката, додајући да "ова бескрупулозна игра нуклеарног рулета мора одмах да престане".

Гутерес је позвао чланице УН да у потпуности финансирају хуманитарну помоћ и нагласио да било какво решење рата мора да поштује суверенитет, независност и територијални интегритет Украјине унутар њених међународно признатих граница.

"Доста је са смрћу. Доста је са уништавањем. Доста је са изгубљеним животима и уништеним будућностима", додао је Гутерес уз поруку да је време за моментални и безусловни прекид ватре.

(Ројтерс)

Опширније Краће

Резолуција ГС УН-a: Подршка Украјини, потврда граница и забринутост због руских напада

Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију којом се подржава Украјина и потврђују њене међународне границе и изражава забринутост због појачаних руских напада на цивиле и критичну енергетску инфраструктуру.

Резолуција је усвојена с 107 гласова за, 12 против и 51 уздржаним гласом, а гласање се, према оценама Ројтерса, сматрало тестом солидарности са Украјином поводом четврте годишњице руске инвазије.

Међу земљама које нису гласале за усвајање нашле су се Русија, Белорусија и Судан, док су Кина и САД биле уздржане.

Резолуција није правно обавезујућа, али носи политичку тежину.

(Reuters)

Опширније Краће

Фон дер Лајeнова Зеленском: "Немогуће" одредити тачан датум пријема Украјине у ЕУ

Председник Украјине Володимир Зеленски затражио је у видео-обраћању Европском парламенту да Кијеву буде одређен јасан датум пријема у ЕУ, оцењујући да би таква одлука била кључна безбедносна и политичка гаранција у тренутку када Будимпешта блокира и чланство и кредит ЕУ од 90 милијарди евра за Кијев.

"То није само жеља, већ јасно разумевање како ће (руски председник Владимир) Путин деловати. Ако нема датума и гаранције, он ће пронаћи начин да блокира Украјину деценијама, делећи вас, делећи Европу", поручио је Зеленски.

Зеленски је нагласио и значај кредита ЕУ од 90 милијарди евра, који је такође блокиран због спора Мађарске и Украјине у вези са енергетиком, оценивши да је реч о "стварној финансијској гаранцији украјинске безбедности и отпорности". "Тај кредит мора бити спроведен", додао је украјински председник.

Одговарајући Зеленском, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да је одређивање конкретног датума за приступање Украјине ЕУ "немогуће", али је додала да је званични Кијев на "добром путу ка чланству".

"Морам рећи да Украјина показује изузетан успех у брзини спровођења неопходних реформи. То су тешке, не лаке реформе. Морамо да убедимо многе људе да их подрже, да модернизујемо земљу. Огроман напредак који Украјина постиже упркос рату веома је импресиван", изјавила је Фон дер Лајен која у Кијеву борави поводом четврте годишњице од почетка рата, преноси Украјинска Правда.

Додала је да ће Брисел наставити да подстиче Украјину да спроведе брзе реформе на путу ка чланству, али је поновила да је немогуће одређивање тачног датума приступања Украјине ЕУ.

(Танјуг/Украјинска правда)

Опширније Краће

Кијев одбацио руске тврдње о атомској бомби као "апсурдне"

Власти у Кијеву одбациле су као "апсурдну“ тврдњу Москве да Украјина покушава да добије нуклеарно оружје уз помоћ Велике Британије и Француске.

"Руски званичници, 'познати по свом импресивном досијеу лажи', поново покушавају да измишљају старе глупости о 'прљавој бомби'“, рекао је за Ројтерс Георгиј Тихији, портпарол украјинског Министарства спољних послова.

Нагласио је да је Кијев већ много пута раније демантовао такве апсурдне руске тврдње, а ми их сада поново званично поричемо.

"Позивамо међународну заједницу да одбаци и осуди руске 'прљаве информативне бомбе'", додао је Тихији.

Раније данас, руска Спољна обавештајна служба (СВР) оптужила је Велику Британију и Француску да се спремају да тајно снабдеју Украјину деловима и технологијом нуклеарног оружја.

Велика Британија и Француска, обе нуклеарне силе, нису одмах одговориле на ту тврдњу.

(Reuters)

Опширније Краће

Зеленски: Било би неразумно држати Украјину ван НАТО-а

Украјински председник Володимир Зеленски каже да би било неразумно држати Украјину ван НАТО-а, али да је то управо оно што Русија жели.

Зеленски је у обраћању пред Саветом НАТО-Украјина, на састанку који је одржан поводом четврте годишњице почетка руске инвазије на Украјину, рекао да "Русија разуме, боље од неких људи у Алијанси, ко су Украјинци и шта су способни", објављено је на Фејсбук страници Мисије Украјине при НАТО-у, преноси Укринформ.

"Зато је Русија почела да лови наш народ, нашу земљу. То су прави узроци овог рата", рекао је Зеленски.

Оценио је да је рат у Украјини данас много другачији од оног за који се ико икада спремао, и другачији од оног какав је био пре четири године.

Зеленски је рекао да то значи и да се савезници и њихове оружане снаге такође морају прилагодити, и да само заједно са Украјином то прилагођавање може бити потпуно ефикасно.

Генерални секретар НАТО-а Марк Руте је, током говора у седишту НАТО-а у Бриселу, поводом четврте годишњице почетка рата, каже да ће та алијанса наставити да подржава Украјину, и да руски председник Владимир Путин мора да покаже да ли је заиста посвећен миру.

Украјински савезници су потврдили да њихова подршка Кијеву остаје снажна и непоколебљива, и да ће НАТО наставити да пружа потребну војну помоћ.

(Танјуг/Укринформ)

Опширније Краће

Војна помоћ Канаде Кијеву вредна 220 милиона америчких долара

Канада даје Украјини 300 милиона канадских долара (220 милиона америчких долара) нове војне помоћи и уводи санкције на 100 бродова из руске "флоте у сенци", рекао је новинарима у тамошњи министар одбране Дејвид Мекгинти.

Нови новац је део пакета од две милијарде канадских долара који је Мекгинти представио.

Већина средстава је већ била најављена у буџету прошлог новембра.

(Reuters)

Опширније Краће

Резолуција ЕП: Русија и Белорусија су у потпуности одговорне за рат у Украјини

Европски парламент усвојио је, након парламентарне дебате и након обраћања украјинског председника Володимира Зеленског из Кијева, резолуцију у којој се наводи да су Русија, њено руководство и Белорусија у потпуности одговорне за рат у Украјини.

У резолуцији се снажно осуђује "незаконита и неоправдана" руска агресија на Украјину, за коју је речено да представља "очигледно кршење међународног права и Повеље Уједињених нација", наводи се у саопштењу које је објављено на интернет страници Европског парламента.

Како се наводи у саопштењу, посланици Европског парламента сматрају Русију, њено руководство и режим у суседној Белорусији, одакле је Русија покренула нападе на Украјину 24. фебруара 2022. године, потпуно одговорним за рат, ратне злочине и злочин агресије, а такође је осуђена умешаност иранског и севернокорејског режима у рат.

Парламент је навео да захтева од Русије да одмах обустави војне акције, повуче се са свих међународно признатих украјинских територија, ослободи притворенике и депортоване цивиле, укључујући децу, и да оконча кршење независности, суверенитета и територијалног интегритета Украјине.

Посланици Европског парламента су поновили да неће признати ниједну окупирану украјинску територију као руску.

У тексту резолуције, ЕП је потврдио да будућност Украјине лежи у ЕУ, препоручио је убрзање интеграције Украјине у јединствено тржиште и убрзање припрема ЕУ за будуће проширење кроз унутрашње институционалне реформе.

Европски парламент је такође позвао ЕУ и њене државе чланице да преузму већу одговорност за европску безбедност, и да повећају војну, политичку и дипломатску подршку Украјини.

У резолуцији се наводи да будући мировни споразум између Украјине и Русије мора да буде поткрепљен снажним и кредибилним безбедносним гаранцијама за Украјину, које би могле да се упореде са Чланом 5 НАТО-а, који предвиђа да све земље реагују ако је било која чланица тог савеза нападнута, и Чланом 42(7) Уговора о ЕУ, који представља клаузулу о солидарности у заједничкој одбрани у случају напада.

Резолуција предвиђа и да сваки мировни споразум мора да поштује међународно право, да осигура одговорност, укључи репарације и не ограничава право Украјине на самоодбрану или избор савеза.

Посланици Европског парламента су истакли и да никакве одлуке о Украјини или Европи не смеју да се доносе без Украјине или Европе.

У том циљу, у резолуцији се поздрављају нове мултинационалне безбедносне иницијативе за Украјину, укључујући предложене снаге западних савезника Украјине у комбинацији са безбедносним гаранцијама, али изражава се забринутост поводом тога што би такве гаранције ступиле на снагу тек након што се постигне договор о прекиду ватре.

Посланици ЕП су такође изразили забринутост због тренутног приступа САД мировним преговорима, уз оцену да Вашингтон изгледа даје приоритет краткорочним договорима и очувању "стратешке стабилности" са Русијом, у односу на истинске разговоре који воде ка свеобухватном, праведном и трајном миру заснованом на међународном праву.

Тражи се и повећање санкција против Русије и континуирано одвајање од руске енергије, укључујући нафту и све нафтне деривате, уранијум, обогаћени уранијум и нуклеарно гориво и услуге, као и трајни прекид рада гасовода Северни ток.

Посланици Европског парламента осудили су депортацију украјинске деце у Русију, и подржали су међународне напоре да се обезбеди њихов повратак. Европски парламент је у резолуцији навео да жели проширене санкције против руских институција и званичника који су умешани у ратне злочине, строже санкционисање заобилажења уведених санкција, забрану уласка у Шенгенску зону за руско војно особље које је умешано у рат у Украјини.

У резолуцији ЕП тражи да се руска приватна војна Вагнер група и њени наследници означе као терористичке организације. Текст резолуције је на ванредној парламентарној седници, коју је водила председница Европског парламента Роберта Метсола, усвојен са 437 гласова за, 82 против и 70 уздржаних.

Обраћајући се посланицима Европског парламента путем видео-снимка из Кијева, украјински председник Володимир Зеленски захвало се Европском парламенту на континуираној подршци Украјини, наводећи да Украјинци заиста осећају "да је многим Европљанима стало до тога шта ће се десити са Украјином".

"Никада нисмо изабрали овај рат, нисмо га изазвали и чинимо све што можемо да га зауставимо", навео је Зеленски.

Истакао је да "ментално нестабилна диктатура" руског председника Владимира Путина представља агресивну претњу и за руске суседе и за Европу, и да сам Путин, према његовим речима, није у стању да прихвати "да негде људи могу да живе другачије и уживају у животу који није онај који он преферира".

Зеленски је нагласио потребу за кредибилним безбедносним гаранцијама за Украјину како би се спречило да Русија настави своју агресију у Европи. Говорећи о важности одржавања "трансатлантског јединства и сарадње у садашњим условима", Зеленски је рекао да је захвалан свима који раде на очувању ове глобално важне везе.

Нагласио је и важност усвајања кредита ЕУ за Украјину од 90 милијарди евра, као и да је важно Украјини дати прецизан датум за придруживање ЕУ. Зеленски је казао да ће Путин, ако не буде датума и гаранција, "пронаћи начин да блокира Украјину деценијама", делећи тиме и Европу.

Украјински председник је рекао да Европа мора да схвати шта пуни руски новчаник и шта омогућава Путину да одуговлачи са својим ратом.

Зеленски је позвао на увођење оштријих санкција, на крај европске зависности од руске енергије, на затварање руских банака у Европи, на сузбијање избегавања санкција када је у питању руска "флота у сенци", као и на спречавање уласка руских ратних злочинаца у Европу.

(Танјуг)

Опширније Краће

Путин: Непријатељ није у стању да победи Русију иако то жели

Руски председник Владимир Путин  изјавио је током седнице колегијума Федералне службе безбедности (ФСБ) да непријатељ није у стању да победи Русију иако то жели.

"Не могу да нанесу стратешки пораз Русији. То једноставно није могуће, али то толико желе да не могу да живе без тога. Мисле да апсолутно морају да победе Русију. Траже било који начин. Довешће себе до неке екстремне тачке, а онда ће се покајати", рекао је Путин током седнице колегијума ФСБ.

Путин је нагласио потребу да ФСБ настави свој систематски рад у свим релевантним областима, посебно у борби против међународног тероризма.

Руски председник је затражио озбиљне додатне мере за заштиту државне границе, одлучну и агресивну борбу против екстремизма и тероризма и сузбијање било каквих покушаја поделе и разбијања руског друштва.

"Важно је у потпуности искористити људски и технички потенцијал ФСБ, као и њене оперативне и аналитичке могућности, како би се благовремено и ефикасно неутралисале потенцијалне претње, поуздано заштитили национални интереси Русије и обезбедио њен стабилан развој", рекао је Путин и упозорио да се повећао број терористичких напада на Русију.

Путин је упозорио на информације о покушају дизања у ваздух гасовода Турски ток и Плави ток у Црном мору.

"Говоримо о могућој експлозији наших гасних система дуж дна Црног мора, такозваних Турског тока и Плавог тока. Они не знају шта да ураде да би уништили овај мировни процес. Чине све што могу да нешто изазову и поткопају све што је постигнуто у овом преговарачком процесу", рекао је Путин.

(РИА, Танјуг)

Опширније Краће

Макрон скептичан према могућности постизања краткорочног мира

Француски председник Емануел Макрон изјавио је да је "веома скептичан" према могућности да се постигне "краткорочни мир" у Украјини.

"Веома сам скептичан, благо речено, према могућности постизања краткорочног мира", рекао је Макрон на видео-конференцији са колегама из земаља које су чланице "коалиције вољних", који су се симболично окупили у Кијеву, поводом четврте годишњице руске инвазије на ту земљу.

Макрон је том приликом рекао да је "добро наставити иницијативе" за мировне преговоре, али је оценио да "нема воље са руске стране да се постигне мир". 

(Figaro, Танјуг)

Опширније Краће

Медведев: Легалан нуклеарни напад на земље које Украјини доставе нуклеарно оружје

Употреба нуклеарног оружја против циљева у Украјини, као и нуклеарни напад на Велику Британију и Француску били би легални и оправдани ако Лондон и Париз предају нуклеарну технологију Кијеву, саопштио је заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев.

"Директан трансфер нуклеарног оружја земљи у рату – нема сумње да ће тада Русија бити приморана да употреби нуклеарно оружје, укључујући и нестратешко, у Украјини који представљају претњу нашој земљи", рекао је Медведев.

Додао је да би Москва "ако је потребно" могла да употреби нуклеарно наоружање и против земаља добављача, које тиме постају "саучесници у нуклеарном сукобу са Русијом".

"Ово је симетричан одговор на који Русија има право", нагласио је Медеведев.

Руска Спољна обавештајна служба тврди да Велика Британија и Француска разматрају опције за пребацивање нуклеарног оружја или тзв. "прљаве" бомбе у Украјину. 

(Тас, Танјуг)

Опширније Краће

Укренерго: Увоз струје се наставља, упркос одбијању Словачке

Оператер украјинске електроенергетнске мреже "Укренерго" саопштио је да се увоз електричне енергије из суседних земаља наставља, упркос томе што је Словачка обуставила снабдевање Украјине струјом, по ранијем захтеву за ванредне ситуације.

"Електрична енергија се увози из свих земаља ЕУ, суседних са Украјином и Молдавијом, у складу са резултатима тендера за расподелу расположивих капацитета интерконекције", саопштио је "Укренерго".

У саопштењу се наводи да Украјина, чије су електране значајно оштећене руским бомбардовањем, наставља да увози електричну енергију из суседних земаља, а и подаци словачког системског оператера су показали да се наставља проток струје у Украјину.

Словачки премијер Роберт Фицо изјавио је претходно да ће словачки оператер електроенергетске мреже обуставити извоз струје у Украјину, док се не настави проток руске нафте до Словачке преко нафотовода "Дружба".

(Reuters)

Опширније Краће

Песков: Информације о наоружавању Кијева нуклеарном бомбом утицаће на преговоре

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да су информације Спољне обавештајне службе Русије (СВР), да се Лондон и Париз спремају да наоружају Кијев нуклеарним оружјем, изузетно важне с обзиром на претњу коју представљају за режим неширења нуклеарног оружја и да ће утицати на преговоре о Украјини.

"Информација је изузетно важна због претње коју представља за цео режим неширења оружја, укључујући и у контексту заоштреног сукоба који се тренутно одвија у Европи. Ово је флагрантно кршење свих норми и принципа релевантног међународног права", рекао је Песков.

Додао је да ће Москва узети ове информације у обзир и "укључити их у текуће преговоре" о постизању мира зато што су то "потенцијално изузетно опасне".

СВР је раније саопштила да Британија и Француска сматрају да Украјина треба да буде опремљена нуклеарном бомбом или барем "прљавом" бомбом. 

(РИА, Танјуг)

Опширније Краће

Кремљ: Рат се развио у много ширу конфронтацију са Западом

Московски Кремљ саопштио је да је одлука западних земаља да интервенишу у Украјини довела до тога да рат прерасте у знатно ширу конфронтацију са државама за које Русија верује да желе да је униште.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков изјавио је да се борбе настављају, али да је Москва и даље отворена за остваривање својих циљева политичким и дипломатским средствима.

"Након директне интервенције западноевропских земаља и Сједињених Америчких Држава у овај сукоб, специјална војна операција де факто се претворила у много ширу конфронтацију између Русије и западних земаља, које су имале и настављају да имају за циљ уништење наше земље", рекао је Песков.

На питање да ли Москва верује да се сукоб може решити разговорима, Песков је одговорио да "настављају напоре усмерене ка постизању мира".

"Наш став је веома јасан и доследан. Сада све зависи од поступака кијевског режима", навео је Песков.

(Reuters)

Опширније Краће

У Кијев стигло 11 високих страних званичника

Једанаест високих страних званичника, укључујући лидере Европске уније и премијере северноевропских и балтичких земаља, стигло је у Кијев поводом четврте годишњице почетка рата у Украјини, преносе тамошњи медији.

Међу гостима су председник Европског савета Антонио Коста, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен, премијери Хрватске, Летоније, Естоније, Исланда, Литваније, Данске, Шведске, Норвешке и Финске.

Страни лидери присуствоваће молитви за Украјину, одаће почаст погинулим браниоцима и посетиће објекат енергетске инфраструктуре уништен руским гранатирањем. 

У Кијеву ће бити одржан самит "Украјина – земље Северне Европе и Балтика", као и састанак Коалиције вољних. 

(Ukrinform)

Опширније Краће

Шмихаљ: Русија извела 5.796 напада на енергетику од почетка рата

Од почетка агресије на Украјину, 24. фебруара 2022. године, руске снаге су напале украјинска енергетска постројења 5.796 пута, изјавио је украјински министар енергетике Денис Шмихаљ.

"Непријатељ је извеоп 5.796 напада на наш енергетски систем. После сваког гранатирања, енергетски радници су се смењивали да што је брже могуће све поправе и врате светло и грејање украјинским породицама, упркос мразу и гранатирању", рекао је Шмихаљ.

Према његовим речима, 247 енергетских радника погинуло je на дужности.

(Ukrinform)

Опширније Краће

Британија увела нове санкције Русији на четврту годишњицу почетка рата

Влада Велике Британије саопштила је, на четврту годишњицу од почетка рата у Украјини, да је увела свој до сада најобимнији пакет санкција Русији који је првенствено усмерен на приходе Москве од енергената и логистичке мреже које омогућавају наставак ратних дејстава.

Нове мере обухватају скоро 300 субјеката, што представља највећи појединачни удар на руску економију од првих месеци рата 2022. године, истиче Влада у Лондану.

Фокус пакета мера је руска компанија "Трансњефт", један од највећих светских оператера нафтовода, која контролише више од 80 одсто руског извоза нафте. 

Британске власти верују да ће блокада овог гиганта додатно отежати Кремљу потрагу за новим купцима на светском тржишту.

Посебан акценат стављен је на сузбијање такозване "флоте у сенци", односно мреже бродова који покушавају да заобиђу међународна ограничења цена. 

(Reuters)

Опширније Краће

Кина: Дијалог и преговори остају једини одрживи пут за мир

Портпаролка кинеског Министарства спољних послова Мао Нинг изјавила је да је став Кине према кризи у Украјини доследан и јасан и да Кина подржава све напоре за мир.

Напомињући да су се недавно коначно отворила врата за дијалог у украјинској кризи, где све стране одржавају разговоре, навела je да дијалог и преговори остају једини одрживи пут за решавање проблема, преноси Синхуа.

"Надамо се да ће све стране искористити прилику да постигну свеобухватни, трајни и обавезујући мировни споразум", истакла је Мао.

(Танјуг)

Опширније Краће

Макрон: Рат је руски војни, економски и стратешки неуспех

Председник Француске Емануел Макрон оценио је да рат у Украјини, који траје четири године, представља "троструки неуспех" Русије – војни, економски и стратешки.

"Четири године Европа се буди уз звук руских бомби у Украјини. Четири године агресивног рата који је изабрала Русија, у флагрантном непоштовању међународног права, суверенитета народа и људских живота. Четири године погођених градова, уништених школа и болница, енергетске инфраструктуре методично циљане да би се породице гурнуле у хладноћу и терор", навео је Макрон.

Макрон је додао да је Украјина "прва линија одбране Европе" и потврдио је да Француска и европске државе одлучно стоје уз њу.

"Наставићемо да циљамо руску ратну економију: остаћемо на курсу санкција и наставићемо наше акције против 'флоте духова'. Онима који мисле да могу да рачунају на наш умор: греше. Ми јесмо и остаћемо уз Украјину", нагласио је француски председник.

(Figaro, X)

Опширније Краће

СВР: Британија и Француска разматрају трансфер нуклеарног оружја Украјини

Руска Спољна обавештајна служба (СВР) саопштила је да Велика Британија и Француска разматрају опције за пребацивање нуклеарног оружја или тзв. "прљаве" бомбе у Украјину. 

Према СВР-у, Немачка је одбила да учествује у овој иницијативи.

У саопштењу наведено је да западне елите "нису спремне да прихвате пораз" и да верују да би Кијев, поседовањем таквог оружја, могао да преговара о повољнијим условима за окончање сукоба.

Руска обавештајна агенција тврди да Лондон и Париз већ раде на тајном трансферу компоненти, опреме и технологије Украјини. 

Као пример се помиње француска бојева глава ТН75 са балистичке ракете М51.1, лансиране са подморница, која се разматра као могућа опција.

СВР упозорава да такви планови представљају "изузетно опасне акције" и демонстрирају, према њиховом мишљењу, "губитак осећаја за реалност" од стране Лондона и Париза. 

Истакнуто је да "све тајно неизбежно излази на видело" и да Запад неће моћи да избегне одговорност.

"Овакви изузетно опасни планови Лондона и Париза демонстрирају њихов губитак осећаја за реалност. Узалуд се надају да ће избећи одговорност. Поготово што ће све тајно неизбежно изаћи на видело", навео је СВР.

(Танјуг)

Опширније Краће

Зеленски поводом четврте годишњице рата: Путин није успео у својим циљевима

Председник Украјине Володимир Зеленски поручио је, поводом четврте годишњице руског напада на ту земљу, да су упркос плановима Кремља да "заузме Кијев за три дана", Украјинци сачували своју државност, одбранили независност и доказали целом свету снагу свог отпора.

Како је навео, на 1.462. дан великог рата, украјински народ има неспорно право да тврди да је истрајао у борби за своју слободу.

"Наш народ није подигао белу заставу – бранио је плаво-жуту. А окупатори, који су мислили да ће их овде дочекати гомиле које машу цвећем, уместо тога су видели редове испред регрутних центара. Наш народ је изабрао отпор. И наши ратници су стајали чврсто, а цивили су бранили градове и села, улице и дворишта. Обични људи, формирајући живе зидове, заустављали су колоне војних возила и сви заједно показали изгубљеној Русији једини прави пут", поручио је Зеленски.

Нагласио је да руски председник Владимир Путин није успео да оствари ниједан од својих главних циљева, а украјинска државност је остала непоколебљива. 

"То још није довољно – учинићемо више, јер Русија не стаје и ратује свим методама – против мира, нас и народа. Путин схвата да није способан да победи Украјину на бојном пољу, а 'друга армија на свету' се бори против стамбених зграда и електрана", истакао је Зеленски и додао да Украјинци успевају да издрже најтежу зиму у историји и свакодневне нападе руске војске. 

Упоређујући прве дане рата са тренутном ситуацијом, Зеленски је приметио да Украјина није само одбранила своју независност, већ није дозволила руским снагама да сломе вољу народа.

Према његовим речима, Путин је стратешки изгубио рат, јер је Украјина сачувана, а власти и друштво ће учинити све што је могуће да обнове праведан мир. 

(Танјуг)

Опширније Краће

Захарова: Непоштовање споразума са Русијом разлог почетка рата

Портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова изјавила је да је Москва започела „специјалну војну операцију“ у Украјини јер Кијев није поштовао Споразум о пријатељству, сарадњи и партнерству.

Захарова је подсетила да је Украјина 2004. године ратификовала Меморандум о узајамном разумевању са НАТО-ом, обавезујући се на пружање техничке и информационе помоћи током војних маневара и дозвољавајући привремено распоређивање јединица НАТО-а на својој територији.

"Руководство Украјине је годинама спроводило политику грубог и систематског кршења Споразума која се може квалификовати као одустајање од његове реализације, што је потом довело до тога да руско руководство донесе одлуку о почетку специјалне операције", рекла је Захарова.

Према њеним речима, измене у украјинској војној доктрини од априла 2005. године и уставне промене из 2019. године, којима је чланство у НАТО-у постало стратешки циљ, представљају кршење члана 6 Споразума о пријатељству са Русијом и Будимпештанског меморандума.

Захарова је истакла да ширење НАТО-а ка границама Русије представља кључни разлог за сукоб и додала да Москва намерава да своје безбедносне циљеве реализује војним или политичким средствима.

(Танјуг)

Опширније Краће

Извештај Јелене Терзић

ФСБ: Истражују се поступци Дурова због сумње на помагање тероризму

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) саопштила је да је покренута истрага против оснивача апликације Телеграм Павела Дурова због сумње на, наводи се, помагање терористичким активностима, док власти оцењују да је та платформа постала инструмент хибридних претњи по безбедност Русије, преноси Руска газета, позивајући се на материјале ФСБ.

Против Дурова се води поступак по члану 205.1 Кривичног законика Руске Федерације, који се односи на помагање терористичким активностима. Лист наводи да је платформа основана 2013. године, прерасла из комуникационе платформе у, како се тврди, средство које користе екстремистичке и терористичке групе, као и стране обавештајне службе.

Према званичним подацима, од 2022. године регистровано је више од 153.000 кривичних дела почињених коришћењем апликације Телеграм, од чега 33.000 саботажно-терористичких и екстремистичких, укључујући организовање експлозија, паљевине војних канцеларија и убистава.

ФСБ тврди да је спречено 475 терористичких напада планираних путем Телеграма, међу којима и 61 масовно убиство које су планирали тинејџери у школама.

У тексту се истиче да је током рата у Украјини, према подацима руских безбедносних структура, Телеграм коришћен за прикупљање и размену података о кретању руских војника и за координацију саботажа. 

(Танјуг)

Опширније Краће

Зеленски замолио Трампа и Америку да остану на страни Украјине

Украјински председник Володимир Зеленски замолио је америчког председника Доналда Трампа и САД да "остану на страни" Украјине која се бори, како је навео, против једног човека, руског председника Владимира Путина.

"Морају остати уз демократску земљу која се бори против једног човека, jер je тај човек рат. Путин је рат. Све се врти око њега. Цела његова земља је као у затвору", рекао је Зеленски у интервјуу за Си-Ен-Ен.

Зеленски је изјавио да су САД превелике и превише важне да би се повукле из сукоба, додавши да се нада да ће Трамп, током свог говора о стању нације, подржати Украјину док се бори против Русије коју води Путин.

На питање да ли мисли да Трамп врши довољан притисак на Путина, Зеленски је одговорио одрично.

"Ако заиста жели да заустави Путина, Америка је за то довољно јака", рекао је украјински председник.

Зеленски је, такође, навео да у преговорима безбедносне гаранције остају спорна тачка, посебно питање како би украјински савезници реаговали ако би Русија поново извршила инвазију на Украјину у будућности. 

Према његовим речима, постоје и неслагања око редоследа корака ка миру.

(CNN, Танјуг)

Опширније Краће

Коста у писму Орбану: Поштујте споразум ЕУ о зајму Украјини од 90 милијарди евра

Председник Европског савета Антонио Коста позвао је мађарског премијера Виктора Орбана да поштује споразум ЕУ о зајму од 90 милијарди евра Украјини, након што је Будимпешта саопштила да ће блокирати тај зајам све док Кијев поново не омогући транзит руске нафте преко нафтовода "Дружба" који пролази кроз Украјину.

"Када лидери постигну консензус, обавезани су својом одлуком. Свако кршење ове обавезе представља кршење принципа искрене сарадње", навео је Коста у писму Орбану.

Коста је истакао, говорећи о зајму Украјини од 90 милијарди евра, који су лидери ЕУ одобрили на самиту у децембру, да ниједној држави чланици ЕУ не може да се дозволи да поткопа кредибилитет одлука које колективно доноси Европски савет.

Орбан и мађарски министар спољних послова Петер Сијарто најавили су пре неколико дана да ће Мађарска блокирати зајам Европске уније за Украјину у износу од 90 милијарди евра док се не настави транзит нафте до Мађарске преко нафтовода "Дружба".

(Reuters)

Опширније Краће

Испоруке нафте "Дружбом" Словачкој одложене за 25. фебруар

Украјина је обавестила оператера словачког нафтоводног система "Транспетрол" да је наставак испорука нафте преко нафтовода "Дружба" померен за 25. фебруар, саопштило је Министарство економије Словачке, наводећи да разлози за одлагање нису прецизирани.

Како је саопштено, украјинска страна обавестила је "Транспетрол" о новом термину обнове транспорта сирове нафте тим правцем.

Прекид рада нафтовода "Дружба" у средишту је спора између суседних земаља откако су прошлог месеца обустављене испоруке руске нафте ка Словачкој и Мађарској, након што је, према наводима Кијева, руски напад дроном погодио опрему на траси у западној Украјини.

(Reuters)

Опширније Краће

Може ли Владимир Путин да води рат без краја, како ће се позиционирати Володимир Зеленски и има ли администрација Доналда Трампа одрживу стратегију за прекид ватре. На четврту годишњицу руске инвазије, линија фронта дуга стотинама километара готово и да се не помера. Трилатерални преговори уз посредовање САД трају, али пробоја ка прекиду ватре још нема. Издвајамо шест догађаја који су обележили руско-украјински сукоб, али и разлоге због којих је и у новој ратној години коначни исход неизвестан.

Опширније Краће

Четири године од почетка рата у Украјини, мировни преговори Кијева и Русије и даље су неизвесни, уз спор око територија и безбедносних гаранција. 

Заменик председника Савета безбедности Русије и председник странке Јединствена Русија Дмитриј Медведев изјавио је да Русија још није добила одговоре на свој став према територијалним питањима и параметрима за демилитаризацију Украјине.

Шефица европске дипломатије Каја Калас изјавила је да министри спољних послова земаља чланица Европске уније нису постигли договор о увођењу 20. пакета санкција Русији.

Виши званичник америчког Стејт департмента за Ројтерс каже да су Сједињене Америчке Државе у Женеви одржале разговоре са руском делегацијом, а да ће данас разговарати са кинеском делегацијом, о потенцијалном мултилатералном споразуму о контроли нуклеарног наоружања.

Акције мађарске владе на могуће блокирање даљих санкција ЕУ Москви и кредита Кијеву од 90 милијарди евра од стране Будимпеште пољски премијер Доналд Туск види као чин политичке саботаже.

На фронту сукоби не престају. Званичник украјинске службе безбедности СБУ саопштио је да су украјински дронови погодили нафтну црпну станицу у руској области Татарстан, која се налази више од 1.200 километара од руско-украјинске границе.

Читај ми!