Рат у Украјини улази у пету годину - мир неизвестан, спор око територија кочи мир

Свеже хумке непрегледног кијевског гробља на левој обали Дњепра о губицима Украјине током четири године рата сведоче прецизније него званична статистика. Председник Зеленски недавно је говорио о 55.000 погинулих војника. Процене независних организација кажу да их је барем три пута више.

На обе стране руско-украјинског сукоба, готово је два милиона убијених и рањених. Жешће него пре, борбе улазе у пету годину и не показују знаке да ће ускоро стати.

"Украјина је веома уморна од рата, од мобилизације. Ако се возите кроз било који град, видећете огроман број билборда који позивају људе да се придруже различитим војним јединицама, јер је недостатак људи огроман. А то је и снажан удар на економију. Када имамо милион људи у војсци, тих милион људи не производи ништа", каже социолог Андреј Јерменко.

Спор око територија и безбедносних гаранција кочи преговоре

Два милиона Украјинаца избегава војни позив, према речима министра одбране Федорова, 200.000 војника је дезертирало. Фронт напусти више од трећине нових регрута. Ипак, кијевски Институт за социологију већу спремност на територијалне уступке зарад окончања рата, код Украјинаца, бележи углавном у местима на првој линији фронта.

"Бележимо промене у расположењу јавног мњења. Када смо 2022. разговарали о рату и миру, постојала много романтичнија слика рата, да ћемо од Запада добити сву потребну подршку, да ће санкције бити ефикасне, и да ће рат бити окончан за годину, две. Нажалост, то се није догодило, и сада су људи постали прагматични, чак и цинични", каже заменик директора Института за социологију Антон Хрушетски.

Четврта годишњица рата у Украјини обележава се између две рунде преговора о миру. Већ годину, воде их Трампови људи, па је Кијев често притиснут из два правца. И од Вашингтона и од Москве. Зеленски понавља, неће дати територију за мир. Путин инсистира да се украјинска војска повуче са преосталих двадесетак одсто територије Донбаса, које руске снаге не успевају да освоје.

"То је нешто од чега ни Зеленски ни Путин не могу да одустану. Обојици је, из различитих разлога, потребно да задрже контролу над Донбасом. То је кључно питање и не видим како би могло да се реши, а током последње године није било никаквог напретка по том питању. Мислим да смо достигли лимит актуелних преговора, барем што се тиче оквира које је Трамп поставио. Зато мислим да су шансе за прогрес у овом тренутку, веома мале", сматра професор међународних односа Микола Капитоњенко.

Последице рата осећаће се генерацијама

Мале су шансе, каже професор Капитоњенко, и да се остваре предлози о којима се преговарало - Донбас као слободна економска зона, коју би надгледали амерички дронови. Русија стране трупе на украјинској територији, не прихвата.

"Запад уопште, ни САД ни европске земље, неће бити спремни да шаљу трупе у заиста ризично подручје. Када је реч о Донбасу, то није економско питање, него много шире: ради се о територији, суверенитету и безбедности, на крају крајева. Због тога мислим да је прерано за техничка решења. Идеја слободне економске зоне може бити додатак општијем решењу о територији, које и даље не постоји", каже Капитоњенко.

На притиске из Вашингтона, Кијев је одговарао - за сваки мировни предлог, питаће се грађани на референдуму. Истраживачи кијевског Института за социологију, кажу - 50 одсто грађана верује у ту идеју, а питање је да ли би их полововина и гласала у земљи коју је од почетка рата напустило 6 милиона људи.