Политико: Како ЕУ планира да избегне Орбанов вето; које државе највише купују америчко оружје за Украјину

Министар спољних послова Русије Сергеј Лавров рекао је да се под "такозваним безбедносним гаранцијама" за Украјину данас не подразумева општа европска безбедност, већ наставак сукоба против Русије.

У интервјуу за телевизију НТВ додао је да се став Москве према том питању није променио.

Руски министар је подсетио да су током преговора са украјинском делегацијом у Истанбулу у априлу 2022. године управо безбедносне гаранције биле кључна тема, преноси Спутњик.

"И тамо се говорило о Украјини, али се предлагало да гаранти буду сталне чланице Савета безбедности Уједињених нација, укључујући Русију и Кину, уз могуће учешће Немачке и Турске. Тако је отприлике било описано. Суштина гаранција се сводила на то да се, уколико би дошло до било чега што није у складу са договорима, сви гаранти окупе и једногласно, консензусом, донесу некакву одлуку", саопштио је Лавров.

(Спутњик, Танјуг)

Европска унија, вођена "фанатизмом санкција" и на инсистирање Украјине, разматра укључивање "Лукоила" и "Гаспрома" и енергетске корпорације "Росатом" у свој 20. пакет санкција Русији, изјавио је мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сијарто.

"Европа тренутно пати од рата и од фанатизма санкционисања. Износе се све радикалнији предлози. Сада желе да се на листу санкција додају 'Росатом', 'Гаспром' и 'Лукоил', односно руске енергетске компаније", рекао је Сијарто у емисији "Час истине" на телевизији Хир, преноси МТИ.

Напоменуо је да је сарадња с поменутим компанијама од кључне важности за Мађарску, како у погледу енергетске безбедности, тако и у погледу одржавања смањених трошкова комуналних услуга.

(Танјуг)

Европска унија има "планове А, Б и Ц" о томе шта да ради с категоричном невољношћу Мађарске да подржи процедуралне одлуке за даљу европску интеграцију Украјине, сазнаје Политико.

Сви саговорници сматрају да мађарски премијер Виктор Орбан неће постати попустљивији по питању европских интеграција Украјине.

Једна од рачуница је да ће у априлу изгубити изборе од свог ривала Петера Мађара – и након тога ће се ситуација са ставом Будимпеште променити.

Ако Орбан и даље остане на власти, рачунају на "Трампову карт". Пошто је идеја о убрзаном приступању Украјине била укључена у "план од 20 тачака" за окончање рата, који је развијен са Сједињеним Државама, а Трампова администрација је заинтересована за успех његових акција, постоји нада да ће амерички председник моћи да искористи свој утицај на Виктора Орбана. 

Према речима једног европског дипломате, Трампова администрација је помогла у вршењу притиска на Орбана током преговора о новим санкцијама ЕУ против Русије. 

Ако Трампов фактор не помогне, ЕУ дозвољава употребу „нуклеарне опције“ против Мађарске на основу члана 7 Уговора о ЕУ. 

Он предвиђа да држава чланица може бити ограничена у својим правима на основу тога што се понаша нескладно са основним вредностима ЕУ. 

(POLITICO)

Три државе – Немачка, Холандија и Норвешка – финансирале су испоруку највеће количине америчког оружја Украјини у оквиру иницијативе ПУРЛ,  саопштио је новинарима амбасадор Сједињених Држава при НАТО-у Метју Витакер.

Немачку, Холандију и Норвешку назвао је најактивнијим купцима америчког оружја за Украјину у оквиру ПУРЛ-а.

"Желим да признам напредак који смо постигли на листи приоритетних захтева за Украјину. ПУРЛ, који је створио председник Трамп, омогућава савезницима и партнерима да купују америчко оружје како би подржали борбене способности Украјине", рекао је Витакер. 

(Европска правда)

Атентат на руског генерала Владимира Алексејева представља део хибридног рата који финансира Запад, а један од циљева овог терористичког напада био је да се спрече преговори, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

"Ово (атентат) представља део хибридног рата који финансира Запад, а спроводи кијевски режим. Хибридни рат предвиђа вишевекторски утицај на ситуацију. Један од циљева таквих терористичких напада је спречавање преговарачког процеса, покушај да се у друштву посеје сумња у сврсисходност преговора", изјавила је Захарова.

Према њеним речима, атентат представља терористички чин Кијева, који схвата да нема никакве перспективе на бојном пољу.

"То није утицало на основне циљеве и задатке које је земља формулисала. Како ће се развијати преговарачки процес, рад са иностранством и у којим правцима, одређује руководство наше земље. То ће се структурирати на основу националних интереса", истакла је Захарова. 

(Танјуг)

Висока представница Европске уније за спољну политику Каја Калас изјавила је да ће предложити списак уступака које би Европа требало да захтева од Русије као део споразума о окончању рата у Украјини.

"Сви за столом, укључујући Русе и Американце, морају да разумеју да је за мировни договор неопходна сагласност Европе", рекла је Каласова, додајући да и ЕУ има своје услове.

"Услове не треба постављати Украјинцима, који су под великим притиском, већ Русији", нагласила је Каласова.

(Reuters)

Услед украјинског напада, један од два далековода који снабдевају нуклеарну електрану Запорожје је искључен, саопштила је руска управа електране.

"Снабдевање грејањем зградама и објектима у Енергодару је привремено обустављено", додаје се у саопштењу.

(Reuters)

Мађарски премијер Виктор Орбан изјавио је да Кијев жели да Мађарска има проукрајинску владу, која ће слати војнике, оружје и новац Украјини за рат.

Орбан је навео да Кијев, према његовој оцени, не само да изражава политичке захтеве већ и активно ради на промени власти у Мађарској и успостављању, како је рекао, проукрајинске владе.

"Кијевљани су се кладили на странку Тиса, не штеде новац ни енергију, финансирају ту странку – чињенице су познате", рекао је Орбан.

Таква влада би, према Орбановим речима, слала оружје, новац, па чак и војнике Украјини, као и подржала њено чланство у ЕУ што би, оценио је, имало тешке последице по мађарску економију.

"Украјинци делују против националне мађарске владе", поручио је Орбан.

Према његовим речима, подршка укључује и употребу "софистицираних ИТ технологија" што је, тврди, довело до скандала са подацима повезаним са странком Тиса у који су, према његовим наводима, биле укључене украјинске компаније.

(Танјуг)

Најмање две особе су погинуле, а 14 је повређено  у нападу који су руске снаге извеле са две вођене авио-бомбе на украјински град Славјанск у Доњецкој области, саопштио је начелник Доњецке регионалне војне управе Вадим Филашкин.

Према његовим тврдњама, убијени су жена и њена једанаестогодишња ћерка, а међу рањенима је једно седмогодишње дете.

Тачан број жртава и оштећене имовине у овом нападу се још утврђује, саопштиле су украјинске власти.

(Unijan)

Руска Федерална служба безбедности (ФСБ) известила је о хапшењу трећег саучесника у атентату на руског генерал-потпуковника Владимира Алексејева у Москви. 

"ФСБ привела је трећег саучесника у завери за убиство Алексејева, првог заменика начелника Главне управе Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације, руског држављанина Павла Васина", наводи се у саопштењу.

Према подацима ФСБ-а, ухапшени је син другооптуженог у овом случају, Виктора Васина.

Атентат на руског генерала Алексејева извршен је 6. фебруара у стамбеној згради у Москви. 

(Танјуг)

Московски Кремљ је саопштио да још није одређен датум за следећу рунду мировних преговора о Украјини, али је рекао да ће се преговори вероватно ускоро одржати.

Русија, Украјина и САД састале су се прошле недеље на другој рунди трилатералних преговора у Абу Дабију.

Нису било значајног напретка, али је размењено 314 ратних заробљеника.

(Reuters)

Руске снаге су заузеле насеље Зализнично у Запорошкој области, саопштило је Министарство одбране Руске Федерације.

(Reuters)

Русија и Сједињене Америчке Државе више нису везане никаквим обавезама према Новом СТАРТ споразуму, али ће Москва наставити да се у том смислу понаша одговорно, изјавио је стални представник Русије при УН Василиј Небензја.

"Није било дефинитивног и јасно формулисаног одговора Вашингтона на предлог руског председника Владимира Путина да се задржи статус кво. Претпостављамо да обе стране нису везане никаквим обавезама према споразуму. Међутим, наша земља ће деловати одговорно и обазриво, на основу анализе ситуације у области стратешке стабилности", рекао је Небензја.

Истакао је да Русија остаје спремна да "подједнако ради на исправљању ситуације" у области међународне безбедности. 

САД су прошле недеље позвале на нови, шири споразум о контроли наоружања који би укључио Кину, као и Русију, након што је истекао уговор који је више од две деценије ограничавао распоређивање стратешког нуклеарног оружја Русије и САД. 

(Танјуг)

Руске снаге су током ноћи лансирале 125 беспилотних летелица на Украјину, саопштила је украјинска војска.

Украјинске снаге ПВО обориле су 110 дронова, додаје се у саопштењу. 

(Ukrinform)

Руске снаге су у последња 24 сата напале Херсонску и Запорошку област, као и регион Одесе, саопштили су украјински званичници. 

Најмање осам људи повређено је у нападима на украјинску Херсонску област, саопштио је локални војни начелник Олександр Прокудин, док су четири особе рањене у нападу на регион Запорожја, рекао је начелник Иван Федоров.

Енергетска инфраструктура погођена је у региону Одесе, где су три насеља делимично без струје, изјавио је обласни начелник Олег Кипер.

(Ukrinform)

Споразум о решавању скоро четворогодишњег сукоба између Русије и Украјине мора узети у обзир и безбедносне гаранције за Русију, рекао је високи руски дипломата Александар Грушко.

"Свесни смо да мировно решење у Украјини мора узети у обзир безбедносне интересе Украјине, али кључни фактор су безбедносни интереси Русије", рекао је заменик руског министра спољних послова.

Напоменуо је да лидери Европске уније не говори о безбедносним гаранцијама за Русију што је, каже кључни елемент мировног споразума.

"Без тога, споразум није могућ", навео је Грушко.

(Reuters)

Преговори о окончању рата у Украјини су у току и још је дуг пут пред нама, изјавио је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

"Више пута смо рекли да не можемо да се препустимо ентузијастичном сагледавању онога што се дешава, да је амерички председник Доналд Трамп ставио Европљане и украјинског председника Володимира Зеленског на њихово место, као и да захтева да се повинују. Све је у реду ако желимо да постигнемо мир, али још нисмо стигли до тог циља", рекао је Лавров.

Према његовим речима, водећа позиција Русије на глобалном тржишту нуклеарне енергије представља изазов за Сједињене Америчке Државе, које желе да то промене.

"У земљама где већ имамо пројекте и искуство, укључујући наше суседе и низ европских земаља, Американци раде на преквалификовању својих енергетских система према њиховим стандардима, што не крију. Санкције и тарифе вртоглаво расту за земље које не слушају Американце у вези са тим како да раде са Руском Федерацијом", рекао је Лавров.

Додао је да је руски приступ дефинисао председник те земље Владимир Путин и то, рекао је, на основу руских државних интереса.

"Не прихватамо методе трговинских, економских или валутних ратова, јер се злоупотреба долара наставља у невиђеним размерама", рекао је Лавров.

(Танјуг, Тас)