Георгијев: Бугарска је спремна да обезбеди ваздушни коридор за Путина; Трамп: Не мислим да Украјина може да победи

Мађарска, која има уговор за увоз руског гаса до 2036. године, разматра правне мере против забране Европске уније, коју треба да спроведе Европска комисија, рекао је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто.

"То је велики скандал и морамо размотрити неке правне кораке, јер ово је јасно кршење уговора Европске уније", рекао је Сијарто на маргинама састанка министара енергетике земаља Европске уније у Луксембургу.

Сијарто је, објашњавајући противљење Будимпеште, истакао да то "нису мере већ санкције", пренео је Еурактив.

"Ово није трговинска мера по садржају", рекао је Сијарто.

Нагласио је да у склопу спољне политике ЕУ, приликом договарања о санкцијама, "треба донети једногласну одлуку".

Забрана, која се сматра редовним законом, што значи да ће бити усвојена уз подршку већине од најмање 55 одсто земаља ЕУ, наишла је на оштар отпор Мађарске и Словачке, које кажу да би требало да имају могућност да ставе вето.

Земље Европске уније могу да оспоре било коју одлуку тог блока у Луксембургу, где се налази његов највиши суд.

Европски комесар за енергетику Дан Јергенсен одговорио је на Сијартове коментаре речима да је "правна основа предлога сасвим јасна".

"Русија је показала да није поуздан трговински партнер, због чега је подвргнута трговинским мерама", додао је он.

Министри енергетике земаља чланица Европске уније подржали су данас предлог о постепеном укидању увоза руске нафте и гаса до јануара 2028. године, саопштено је из Савета ЕУ, а пренео је Ројтерс.

На састанку у Луксембургу министри су одобрили планове који предвиђају постепено укидање нових уговора за увоз руског гаса од јануара 2026. године, постојећих краткорочних уговора од јуна 2026. године и дугорочних уговора до јануара 2028. године.

Ипак, текст закона још није добио коначну верзију, јер о коначној везији текста закона мора да се разговара у Европском парламенту.

(Танјуг, Reuters)

Украјина активно сарађује са Сједињеним Америчким Државама како би добила потребан број система "Патриот", јер је то једна од гаранција безбедности државе, изјавио је председник Украјине Володимир Зеленски.

"Радимо са Америком како би Украјина ипак могла да добије потребан број система 'патриот'. То није лак задатак, али је једна од гаранција безбедности за Украјину и функционисаће на дужи рок", нагласио је Зеленски, преноси Укринформ.

Подсетио је да је у Вашингтону разговарао са америчким компанијама за одбрану које производе и ракете "патриот" и друго оружје потребно Украјини.

"Спремност за сарадњу са Украјином је сасвим довољна, Украјини се верује. Важно је да за то постоји довољна подршка на политичком нивоу у Вашингтону", додао је он.

Зеленски је навео да Украјина и САД припремају уговор о испоруци 25 система "Патриот".

(Укринформ)

Украјински председник Володимир Зеленски ће отпутовати у Брисел да би присуствовао самиту Европског савета у четвртак, рекао је извор упознат са ситуацијом за Ројтерс.

Очекује се да ће на самиту, између осталог, бити речи о Украјини и европској одбрани, саопштила је Европска унија, наводи агенција.

Француски предсдник Емануел Макрон рекао је раније да ће Зеленски присуствовати у петак у Лондону састанку савезника Украјине познатих као "коалиција вољних".

(Reuters)

Мађарски министар спољних послова и трговине Петер Сијарто изјавио је да очекује да ће многи учинити све што могу да спрече мировни самит Сједињених Америчких Држава и Русије у Будимпешти, и да блокирају сваку шансу за мир у Украјини.

"Рекли смо унапред, многи ће учинити све што могу да спрече мировни самит у Будимпешти и да блокирају сваку шансу за мир“, објавио је Сијарто на друштвеној мрежи Икс.

(X)

Министар спољних послова Бугарске Георг Георгијев изјавио је да је Бугарска спремна, уколико то буде потребно, да обезбеди ваздушни коридор за авион руског председника Владимира Путина на путу ка Будимпешти, ради састанка са председником САД Доналдом Трампом.

"Када се улажу напори да се постигне мир, логично је да се обезбеде сви неопходни услови за постизање тог циља“, рекао је Георгијев, одговарајући на питања Бугарског националног радија, преноси Тас.

На питање да ли ће Бугарска обезбедити ваздушни коридор за Путинов авион, он је упитао: "Како се састанак може одржати ако један од његових учесника не може да му присуствује?"

(Фонет, Тас)

Амерички председник Доналд Трамп изјавио је да не мисли да Украјина може победити у рату против Русије, али да се свашта може десити.

"Они би и даље могли да победе. Не мислим да хоће, али би и даље могли да их победе", рекао је Трамп на конференцији за новинаре у Белој кући, преноси Ројтерс.

Додао је да је рат чудна ствар и да се свашта може десити.

(Reuters)

Украјински председник Володимир Зеленски учестоваће у петак у Лондону на састанку "коалиције вољних", јавио је Ројтерс, позивајући се на неименовани добро обавештени извор.

Зеленски је у објави на друштвеној мрежи Икс навео да ће ове седмице бити "велики број састанака и преговора у Европи".

Бриселски портал Политико је раније објавио да би Зеленски могао да присуствује састанку на високом нивоу са европским савезницима у Бриселу ове недеље након неуспеха преговора са америчким председником Доналдом Трампом, а састанак у Бриселу би вероватно могао да се одржи током самита ЕУ у четвртак.

Позивајући се на неименоване изворе, амерички портал Аксиос објавио је да је Трамп изјавио да Сједињене Америчке Државе не намеравају да испоручују ракете "томахавк" Украјини, "барем не у овом тренутку".

(Reuters, Танјуг)

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров и амерички државни секретар Марко Рубио разговарали су преко телефона о корацима за спровођење договора постигнутих током разговора између председника Русије Владимира Путина и америчког председника Доналда Трампа, саопштило је данас руско Министарство спољних послова.

У саопштењу се наводи да је одржан конструктивни разговор о могућим конкретним корацима за спровођење договора постигнутих током телефонског разговора 16. октобра између Путина и Трампа, пренела је РИА Новости.

Трамп је након разговора на друштвеним мрежама навео да је постигнут "огроман напредак" у украјинском питању и да су се Русија и Сједињене Америчке Државе сагласиле да следеће седмице успоставе контакте на нивоу високих саветника.

Предложено је да састанак Путина и Трампа буде одржан у Будимпешти, предвођен америчком делегацијом с државним секретаром Марком Рубиом.

Трамп је тада рекао да ће се са Путином вероватно састати у наредне две седмице.

(Танјуг)

Председник САД Доналд Трамп искрено жели да оконча рат у Украјини, али разговори који искључују Украјину и Европу биће неубедљиви, изјавила је висока представница ЕУ за спољне послове и безбедност Каја Калас.

"Такође покушавамо да убедимо наше савезнике широм света да ништа не може произаћи из ових састанака ако Украјина или Европа нису део тога", поручила је Каласова.

(Reuters)

Пољски премијер Доналд Туск изјавио је да нико не би требало да врши притисак на украјинског председника Володимира Зеленског у вези са територијама.

"Нико од нас не би требало да врши притисак на Зеленског да направи територијалне уступке. Сви би требало да вршимо притисак на Русију да заустави своју агресију", написао је Туск на платформи Икс.

Навео је да територијални уступци никада нису били пут ка праведном и трајном миру.

Зеленски је раније изјавио да амерички председник Доналд Трамп мора да изврши већи притисак на председника Русије "од притиска на Хамас да би се окончао рат на Блиском истоку".

Трамп је током састанка у Вашингтону у петак позвао украјинског лидера да прихвати руске услове за окончање рата, пренео је Фајненшел тајмс, који се позива на добро обавештене изворе.

Према речима добро упућеног европског званичника, Трамп је рекао Зеленском да мора да склопи такав договор "или ће се у супротном суочити са уништењем", јер већ губи оружани сукоб.

(Танјуг) 

Европски комесар за одбрану и свемир и бивши литвански премијер Андријус Кубилијус упозорио је да би Русија до 2030. године могла да покуша да "тестира" пети члан НАТО уговора, који подразумева колективну одбрану и додао да Европска унија мора да јача сопствене одбрамбене капацитете, поготово у вези с дроновима.

Кубилијус је изјавио да озбиљно схвата информације које су, како каже, засноване на обавештајним подацима, посебно немачке службе, о могућим плановима Кремља за агресију на неку од суседних чланица НАТО-а.

"Већ прошле године немачка обавештајна служба први пут је јавно говорила о могућности да Русија у наредне три до пет година покуша да тестира одлучност Алијансе. Ове године су објављени додатни докази да се такви планови разматрају у Кремљу", рекао је Кубилијус у интервјуу за руску опозициону телевизију Настојашеје времја.

Навео је да тренутно не постоје конкретне информације о томе која би земља могла бити мета или у ком облику би се потенцијални напад догодио, али сматра да су таква упозорења озбиљна и да захтевају адекватну припрему одбрамбених капацитета савезника НАТО-а.

Говорећи о хибридним нападима, укључујући нападе дроновима у Пољској и инцидентима у Балтичком мору, Кубилијус је оценио да Европа мора снажније да реагује на провокације из Русије.

"Није довољно изражавати забринутост. Морамо да јачамо сопствене капацитете, посебно када је реч о заштити од дронова. Балтичке земље и Пољска већ су лидери у развоју нових система детекције и одбране", навео је он.

Кубилијус је подсетио да су те земље покренуле иницијативе за изградњу "Балтичке линије одбране", сада познате као "Источни стражар", која укључује изградњу физичких баријера, попут противтенковских ровова и препрека.

Поред тога, предложен је и зид дронова, а према речима европског комесара, искуство из Украјине показује да се мере против беспилотних летелица могу развити у релативно кратком року, чак и за годину дана.

Додао је да Европски парламент интензивно ради на доношењу оштријих политичких мера према руским провокацијама и да је један од кључних одговора на сваку агресију још снажнија војна помоћ Кијеву.

(Танјуг)

Припреме за наредни састанак председника Русије Владимира Путина и америчког председника Доналда Трампа у Будимпешти нису у потпуности почеле, а потребно је урадити још доста "домаћих задатака" пре тога, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков.

Истакао је да Москва и Вашингтон одржавају радне и експертске контакте и могућност размене информација, преноси РИА.

Истакао је да Трамп и Орбан имају добар и конструктиван однос, као и Путин и Орбан.

"Наравно, сада сви раде према упутствима која су дали председници Путин и Трамп, али преговори у пуном обиму, тимски рад на припреми услова за самит, још нису почели. Тек сад почињу. Настављамо разговоре са Американцима о украјинском решењу. Озбиљан рад је у току", рекао је Песков.

Говорећи о ситуацији са потенцијалном испоруком америчких ракета "томахавк" Украјини, он је рекао да Москва још није добила званична обавештења о било каквој испоруци.

Коментаришући предлог украјинског председника Володимира Зеленског парламенту те земље да се ратно стање и мобилизација продуже за још 90 дана, Песков је рекао да је став Кијева "пун контрадикција".

"Све то не доприноси мировном процесу", рекао је он.

(Танјуг)

Председник Украјине Володимир Зеленски поручио је да је спреман да се придружи најављеном самиту у Будимпешти између председника САД Доналда Трампа и руског лидера Владимира Путина, истичући да је потребно извршити већи притисак на Кремљ како би се окончао рат у Украјини.

Трамп је, након разговора с Путином, најавио други круг мировних разговора у Будимпешти, а Зеленски је у интервјуу за амерички Ен-Би-Си потврдио да је спреман да присуствује том самиту.

"Ако заиста желимо правичан и трајан мир, обе стране морају бити укључене. Како можемо да постигнемо договор о нама без нас?", упитао је украјински председник.

Зеленски је изјавио да је "добро што Трамп није рекао 'не'" када је реч о испоруци америчких ракета "томахавк" Украјини, али је додао да председник САД "за сада није рекао ни 'да'".

"Путин је сличан Хамасу, али је јачи", рекао је Зеленски, додајући да је руска војска друга по снази у свету и да је зато "неопходан већи притисак".

Украјински лидер је изразио наду да би испорука ракета "томахавк" могла да промени ток рата, али је напоменуо да се за сада то није догодило.

Руски председник је раније упозорио да би слање тих ракета представљало "нову фазу ескалације сукоба".

"Путин се боји да ће САД испоручити ракете 'томахавк' Украјини и мислим да се с правом плаши да ћемо их и користити", оценио је Зеленски.

Иако је поновио да Путина сматра "терористом", Зеленски је нагласио да је отворен за директни сусрет с руским председником, али само под условима који воде ка миру, а не, како је рекао, "под бомбама и дроновима".

Током боравка у САД, који се поклопио с појачаним руским нападима на украјинску енергетску инфраструктуру, Зеленски је поновио да Украјина не губи рат, али да Русија интензивира ваздушне ударе јер је, како је рекао, "слаба на фронту".

"Путин покушава да изазове енергетску катастрофу ове зиме", истакао је Зеленски.

Након састанка са украјинским председником, Трамп је на друштвеним мрежама поручио да би Русија и Украјина требало да "стану тамо где су сада" и да је време за прекид ватре и договор.

"Ако желимо да хитно окончамо рат и започнемо мировне преговоре дипломатским путем, морамо да останемо где јесмо, без додатних уступака Путину", одговорио је Зеленски на питање да ли је спреман на територијалне уступке зарад мира.

(NBC)

Европски лидери, укључујући и Велику Британију, све су ближи да до краја године постигну договор о одобравању зајма Украјини у износу од 140 милијарди евра, који би био обезбеђен средствима из замрзнутих девизних резерви Централне банке Русије, што се оцењује као кључно за наставак одбрамбених напора Кијева, наводи Гардијан.

Предлог Европске комисије разматран је прошле недеље на састанку министара финансија Г7 у Вашингтону, а тема ће бити и на самиту лидера ЕУ у четвртак у Бриселу, док је учешће САД у овој иницијативи још неизвесно.

У нацрту закључака самита ЕУ, у који је Гардијан имао увид, лидери би у четвртак требало да позову на израду детаљног плана који би био у складу са међународним правом и уз адекватну европску солидарност и поделу ризика.

План се заснива на томе да имовина остане замрзнута, а Европска комисија предлаже да се примени механизам из уговора ЕУ, којим би се избегло право вета појединих чланица, попут Русији наклоњене Мађарске, приликом продужавања санкција које омогућавају замрзавање средстава.

Ипак, правници у Савету ЕУ изразили су сумње у законитост тог механизма, јер би се режим санкција пренео са једногласног одлучивања на већинско.

Министар спољних послова Пољске Радослав Сикорски изјавио је да верује да се питање коришћења замрзнуте руске имовине "у корист жртве агресије" креће ка "срећном исходу", додајући да је договор могућ до краја године.

"Веома је једноставно или ћемо користити новац агресора, или ћемо морати да користимо свој новац. Не питајте ме шта више преферирам", поручио је Сикорски.

Према плану Европске комисије, представљеном у документу на две стране, ЕУ би одобрила Украјини зајам без камате од 140 милијарди евра, заснован на приходима и гаранцијама из замрзнутих руских средстава која се налазе код финансијске институције "Јуроклир" са седиштем у Бриселу.

Зајам би био структуриран тако да Русија на крају рата искористи замрзнуту имовину за плаћање ратне одштете, а високи званичник ЕУ нагласио је да се не ради о конфискацији, већ о позајмици уз очекивање надокнаде.

Белгија, у којој се налази чак 183 милијарде евра замрзнуте руске имовине, тражи јасне гаранције да неће сама сносити финансијски терет уколико план пропадне и изазове правне спорове.

Брисел истиче да би и друге чланице Г7 требало да се укључе са сличним мерама подршке Украјини. Британска министарка финансија Рејчел Ривс разговарала је о предлогу са колегама из Г7 током састанка у оквиру годишње скупштине Међународног монетарног фонда, а планом је предвиђено да чланице Г7 гарантују отплату зајма како би се Белгији обезбедиле потребне гаранције.

Портпарол британске владе изјавио је да Г7 остаје јединствен у ставу да је неопходно наставити притисак на председника Русије Владимира Путина како би се вратио за преговарачки сто, као и у истраживању нових начина финансирања украјинске одбране кроз коришћење вредности руске државне имовине.

(Guardian) 

Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Каја Калас изјавила је да "уопште није лепо" што постоји могућност да руски председник Владимир Путин посети Будимпешту и тамо се састане са америчким председником Доналдом Трампом, оцењујући да је лоше видети да Путин, за којим је Међународни кривични суд (ICC) издао налог за хапшење, долази у неку европску земљу.

Оцењује да су Трампови напори да се достигне мир добродошли, али да је такође важно да се украјински председник Володимир Зеленски састане са Путином.

"Америка има снаге да изврши притисак на Русију да седне за преговарачки сто и, ако је употребе, то може донети крај рата", рекла је она уочи састанка министара спољних послова земаља чланица ЕУ у Луксембургу.

Каласова је рекла да очекује да ЕУ ове седмице одобри 19. пакет санкција против Русије, истичући да је у току рад на мерама солидарности за Белгију у вези са замрзнутом руском имовином у ЕУ.

Навела је да пакет санкција неће бити усвојен данас. Амерички председник Доналд Трамп изјавио је прошле седмице да ће се са Путином састати у Будимпешти "како би разговарали о могућности окончања рата између Русије и Украјине".

(Reuters, Танјуг) 

Дронови групе "Дњепар" уништили су привремену базу украјинске војске у Запорошкој области, саопштило је Министарство одбране Русије.

(Известија)

Руски системи противваздухопловне одбране оборили су током ноћи седам украјинских дронова изнад руских области, саопштило је Министарство одбране Русије.

Три дрона оборена су изнад Крима, два изнад Брјанске области и по један изнад Липецке и Уљановске области, додаје се у саопштењу.

(Известија)

Потпредседник САД Џеј Ди Венс изјавио је да председник Доналд Трамп још није донео одлуку да ли ће Украјини бити испоручене крстареће ракете "томахавк", иако је тај захтев званично примљен од украјинске стране.

"Знамо да је то оно што они желе. То је питање о коме ће председник на крају донети одлуку. Али он још није одлучио", рекао је Венс.

Нагласио је да је Трампов приоритет безбедност САД и да се одлуке о испорукама оружја доносе у том контексту.

"Морамо да имамо кључне системе наоружања за наше оружане снаге. То је фокус председника", навео је Венс.

Он је додао да администрација Доналда Трампа остаје посвећена тражењу мира у Украјини.

"Наставићемо да идемо путем мира, без обзира на то да ли ће потрајати неколико недеља, месеци – или дуже. Радимо на томе", поручио је Венс.

Иако рокови нису прецизирани, изразио је оптимизам у вези са исходом дипломатских напора.

Украјински председник Володимир Зеленски недавно је изјавио да шеф Беле куће Доналд Трамп није одбио захтев Кијева за испоруку ракета "томахавк", али званична одлука још није донета.

(Укринформ)

Напад беспилотним летелицама на електроенергетску подстаницу у индустријском насељу Вејшкама (Уљановска област) спречен је, саопштио је губернатор региона Алексеј Руских.

"Спречен је напад дроном на подстаницу у Вејшкама. Није било жртава", написао је Руских на Телеграму.

Он је додао да снабдевање електричном енергијом у оближњим селима функционише нормално, а екипе за ванредне ситуације налазе се на терену и раде на процени ситуације.

(Известија)