Украјинска земља за мир – чиме тргује Трамп, шта тражи Путин, а на шта не пристаје Зеленски

Сусрет америчког председника Доналда Трампа и руског лидера Владимира Путина у ваздухопловној бази на Аљасци означио је први директан контакт двојице државника од почетка рата у Украјини. Иако није постигнут прекид ватре, разговори су донели прве сигнале о могућем оквиру за мировне преговоре – али и дубоке поделе које се налазе на том путу. Самит на Аљасци отворио je питање поделе територија и будућности рата.

Према наводима извора блиских европским и америчким дипломатама, Москва је спремна да се одрекне мањих делова украјинске територије у северним областима Суми и Харков. Међутим, заузврат би Кијев морао да напусти цео источни Донбас, односно Доњецк и Луганск, где је украјинска војска утврђена и где Кијев види кључну одбрану од даљег руског продора.

Русија би такође захтевала формално признање свог суверенитета над Кримом, који је анектиран 2014. године, као и укидање дела западних санкција. Није јасно да ли би то било ограничено на америчке мере или би обухватало и европске.

Руски захтеви и украјинско њет

Москва инсистира да прекид ватре не може бити успостављен пре потписивања свеобухватног договора. Тај став директно је у супротности са захтевом председника Володимира Зеленског, који инсистира на хитном заустављању руског ракетирања украјинских градова.

Још један кључни услов Москве односи се на статус Украјине у међународним савезима – чланство у НАТО-у би било трајно блокирано. Као компензација, помиње се могућност безбедносних гаранција у стилу "Члана 5", али без формалног уласка у Атлантски савез. За Кијев, који је НАТО интеграције уписао у устав, такав сценарио је готово неприхватљив.

Политички и друштвени улог

Поред територијалних уступака, Москва би захтевала и званични статус руског језика, као и слободно деловање Руске православне цркве у Украјини. За Кијев би прихватање тих услова значило озбиљне унутрашње потресе, јер би јавност тешко прихватила уступке који би личили на капитулацију.

Иако је Трамп након сусрета изјавио да је договор "на дохват руке", реалност показује другачије. Руски услови представљају озбиљан политички и безбедносни изазов за Украјину, док су западни савезници опрезни у погледу сваког решења које би легитимизовало територијалне добитке Москве.

Самит на Аљасци није донео мир, али је отворио кључно питање – да ли ће рат у Украјини завршити дипломатским компромисом, или наставком исцрпљујућег рата.

Читај ми!