Око: Све очи упрте у Истанбул: Украјинци без снаге, Руси без жеље – решење на дугом штапу

Путин није дошао у Истанбул, а чекао га је свет. Ни амерички председник Доналд Трамп није дошао, али је поручио да од договора нема ништа док се Путин и он не састану.

Украјински председник Володимир Зеленски стигао је у Анкару, али не и на преговоре у Истанбул. Изјавио је да му је Путин за преговарачки сто послао "споредне глумац". Једини сигуран добитник у овој ситуацији је турски председник Реџеп Тајип Ердоган, који од Руса купује оружје, а своје продаје Украјинцима.

Борба за Трампову наклоност

Новинар Бошко Јакшић, гостујући у емисији Око, подсетио је да кључни актер рата, човек који га је започео, није дошао на преговоре, док је Зеленски поступио по Трамповом захтеву да по сваку цену прихвати разговоре.

"Зеленском сада преостаје само да оптужи Путина да је Русија својим недоласком потврдила да није заинтересована за озбиљне преговоре. Ово што гледамо представља ниво далеко испод очекиваног. Украјинска страна има мандат да преговара о примирју, док руска делегација нема никаква овлашћења. То је кључна тема", сматра Јакшић.

Истиче да је реч о парадоксалној ситуацији — Украјинци губе рат, али га нису изгубили; Руси добијају рат, али га нису добили. Додаје да тренутно постоји борба за имиџ, јер све стране желе да се представе као миротворци. За наклоност Трампа, као кључне фигуре, каже, боре се и у Москви и у Кијеву.

"Путин је одбио предлог европских лидера у Кијеву за прекид ватре од 30 дана. Жели да задржи контролу над ситуацијом, али жели и да покаже дозу флексибилности, па је предложио директне разговоре – на којима не учествује. Колико Русија диктира, показује и то што је она одредила датум, место и палату за преговоре", закључује Јакшић.

Сличност са 2015. годином

Александар Митић, научни сарадник, сматра да је ситуација веома слична оној из 2015. године у Минску (Минск 2), али да су сада руски захтеви знатно већи, док је позиција Украјине слабија.

"Тада се говорило о децентрализацији Украјине и аутономији за Доњецк и Луганск. Данас се поставља суштинско питање шта треба прво урадити. Украјинци, уз подршку ЕУ, траже примирје па онда разговоре о политичким питањима. Русија, напротив, инсистира да се прво реше политичка питања“, објашњава Митић и додаје да није ни очекивао да ће Путин доћи у Турску.

Решење за столом или на фронту

Бивши амбасадор Душан Спасојевић слаже се да руски лидери не би дошли у Истанбул јер би то нарушило представу о реалном односу снага. Он сматра да Русија добија рат и да Украјина неће моћи да прихвати три кључна руска услова за окончање конфликта.

"Песимиста сам када је реч о дипломатском решењу. Мислим да ће крај овог рата бити одређен на бојном пољу, не за преговарачким столом", каже Спасојевић.

Додаје да га је састанак у Кијеву подсетио на "шаптаче у позоришту", с обзиром на Зеленског као глумца. "Французи и Британци немају ни вољу ни капацитет да се ратују с Русијом, а подршка Украјини често остаје на декларативном нивоу. Трамп је, по мом мишљењу, Зеленскијев најискренији саветник", додаје Спасојевић.

Спасојевић сматра да избор Турске као домаћина преговора симболично показује како се свет променио. "Турска је недавно интервенисала у Сирији, оборила владу и поставила своје људе, а уједно држи део територије чланице ЕУ — Кипра. Тај избор показује да и Русија и Америка виде крај рата у губитку најмање 20 одсто украјинске територије“, закључује бивши амбасадор.