“Да сам починио било какав злочин не бих долазио на Косово све време након сукоба 1999 године. Живео сам на Косову, слободно сам се кретао, са женом сам на подручју Горе боравио сваког месеца. Нико прстом није показао у мене, никада лоше са Албанцима нисам имао”, рекао је Лутвија пред судским већем.

Тужилац Иљир Морина је у завршној речи тврдио да је Лутвија са другим полицајцима применом репресивних мера, нехуманим поступањем према Албанцима, у полицијским станицама у Призрену и Ораховцу починио кривично дело, наводећи појединачне примере.

Тужилац је предложио судском већу кажњавање Лутвије и у другостепеном поступку. У првом поступку суд је Лутвију осудио на 10 година затвора, да би Апелациони суд поништио ту одлуку и случај вратио на поновно суђење.

Бранитељка оптуженог адвокатица Јована Филиповић је у завршној речи указала да је у овом поступку кључно питање, у ком својству је њен брањеник радио у полицијској станици.

"Сведоци се слажу да их је малтретирало лице које је радило у цивилу. Ми смо утврдили у овом поступку да је он радио као полицајац у униформи. Основано се поставља питање да ли сведоци када говоре о томе да их је малтретирао човек са младежом на лицу говоре о овом човеку на оптуженичкој клупи или можда о неком другом човеку", указала је Филиповић.

Она је истакла да је апелациони суд посебну пажњу усмерио на поступак идентификације, као и на то да ли је процес обављен у складу са законом.

"Питам се да ли су сведоци идентификовали Шаћира као неког ко је починио ратни злочин или су идентификовали младеж на лицу", рекла је Филиповић.

Подвукла је да се Лутвији, према изјавама сведока, не може приписати убиство, као и да нису познате ни врсте повреда које су задобили оштећени.

​“Кривица се не може претпоставити, а ми смо до сада суду јасно указали на све контрадикторности у изјавама сведока, да материјалних доказа нема, нема ни медицинског вештачења које би било какве тешке телесне повреде потврдило у овом случају, тако да очекујемо да ће суд у овом поновљеном поступку да донесе једну пресуду која ће заиста бити у складу са законом, без било какве политичке конотације, јер овде се ради о индивидуалној одговорности, а не о некој колективној одговорности коју треба да сноси било који припадник полиције или Војске Југославије”, закључила је Филиповићева.

Изрицање пресуде у поновљеном поступку против Лутвије заказано је за 28. јул.

"ЕУ позива на тренутну обуставу свих даљих рушења, принудних уклањања објеката или преузимања имовине док се на одговарајући начин не отклоне забринутости у вези са поштовањем правне процедуре, пропорционалношћу, правом својине, људским правима и делотворним правним средствима", саопштено је из Мисије ЕУ у Приштини.

Додаје се да би власти без одлагања требало да ступе у контакт са погођеним становницима и општинама и размотре законита решења.

"Улога Полиције Косова у оваквим операцијама мора остати строго у оквиру њеног законског мандата, заснована на јасним захтевима или одлукама надлежних органа и прописно документована", наводи се у саопштењу.

Додаје се да неповратне мере извршења у контексту поступака који су у току и спорних имовинских захтева изазивају озбиљну забринутост у погледу владавине права.

"У складу са европским путем Косова, ЕУ очекује да власти хитно и транспарентно одговоре на ове забринутости и обезбеде да се сличне радње не понове", наводи се у саопштењу Мисије Европске уније у Приштини.

Радници предузећа “Ибар–Лепенац” из Приштине започели су 21. јула рушење викендица на обали језера Газиводе.

Најављено је рушење 11 објеката који су у власништву Срба.

"Устав и закони гарантују заступљеност косовских Срба у институцијама. Очекујемо да Влада Косова осигура да косовски Срби имају једнаке могућности и да буду у могућности да у потпуности учествују у политичком и грађанском животу. Наставићемо да се залажемо за ово", наводи се из америчке амбасаде.

Европска унија је такође реаговала, изражавајући забринутост због одлуке Тужилачког савета и Аљбуљене Хаџиу.

Како је истакнуто, још значајније од самог дијалога јесте оно што се догађа, односно не догађа у односима између Вашингтона и Приштине и подсећа да се америчка политика према Западном Балкану годинама заснивала на готово непромењеној претпоставци – да је Приштина најближи партнер Вашингтона у региону, док су "односи са Србијом били оптерећени наслеђем деведесетих година, различитим спољнополитичким приоритетима и нерешеним статусом Косова".

Међутим, истиче се, догађаји из јула 2026. године показују да се такав приступ мења. Као пример новинар наводи први стратешки дијалог који је одржан 17. јула у Вашингтону и који су предводили амерички државни секретар Марко Рубио и српски шеф дипломатије Марко Ђурић и који су отворили ново поглавље у билатералним односима.

Амерички Стејт департмент описао је стратешки дијалог као "нову еру" у односима двеју земаља и као потврду њихове заједничке посвећености продубљивању партнерства, наводи швајцарски лист и наглашава да резултати разговора нису били само симболични, будући да је најзначајнији конкретан напредак постигнут у области енергетике.

САД и Србија сагласиле су се да ојачају енергетску инфраструктуру и регионалну енергетску безбедност, при чему је пројекат реверзибилне хидроелектране "Ђердап 3" истакнут као једна од кључних области будуће сарадње, што представља не само значајну инвестицију у модернизацију српског енергетског система већ и важан корак ка већој енергетској независности Србије и диверсификацији извора енергије у региону.

Истовремено, подсећа се у анализи, Србија је приступила Артемис споразумима, америчкој иницијативи која окупља државе заинтересоване за сарадњу у области мирног истраживања свемира, науке и напредних технологија, корак који је део ширег процеса укључивања Србије у међународне мреже сарадње у областима технологија будућности и иновација.

"За земљу која је пре само четврт века била изложена америчкој војној интервенцији, овакво институционализовано партнерство представља историјски заокрет", закључио је лист.

Паралелно са тим, примећује Велтвохе, одвија се још један процес, "готово непримећен у европским медијима", а то је потпуна стагнација стратешког дијалога између САД и приштинских привремених институција.

Суспензија тог дијалога објављена је у септембру 2025. године, а амерички званичници истицали су да ће он бити настављен у зависности да ли је Приштина спремна да спроведе обавезе које је преузела у оквиру дијалога са Београдом, укључујући и оне које се односе на српску мањину.

Током стратешког дијалога у Вашингтону, српска делегација изричито је покренула питање положаја Срба на Косову и Метохији, укључујући безбедност Српске православне цркве и манастира Високи Дечани.

Иначе, питања верских слобода и заштите српског културног наслеђа добила су последњих месеци значајно место у америчкој јавности, а посебну пажњу привукла је изјава пастора Марка Бернса, блиског саветника председника Доналда Трампа, који је јавно критиковао ограничења наметнута представницима Српске православне цркве на КиМ, пише у анализи.

Бернс је посебно указао на захтев да патријарх унапред најављује посете појединим манастирима, оцењујући да је таква пракса неспојива са начелима верских слобода, а његове изјаве изазвале су значајну пажњу јер су биле део шире дебате која се последњих месеци води у Сједињеним Америчким Државама о положају хришћанских заједница широм света.

"За Вашингтон заштита српске заједнице на Косову више није само део техничког дијалога између Београда и Приштине. На њу се све више гледа као на питање верских слобода, заштите културног наслеђа и очувања права мањина", наводи швајцарски лист.

Промена америчког приступа не може да се објасни искључиво регионалним догађајима, јер у све нестабилнијем међународном окружењу, Вашингтон придаје све већи значај поузданим и предвидивим партнерима, истиче се у анализи.

"Србија је највећа економија Западног Балкана, кључно инфраструктурно и енергетско чвориште и земља са значајним технолошким и индустријским потенцијалом. Управо због тога први стратешки дијалог са Србијом представља више од дипломатског догађаја – он показује да је Београд постао партнер са којим Сједињене Америчке Државе желе да разговарају о питањима која далеко превазилазе Косово: од енергетике и нових технологија до инвестиција и регионалне стабилности", наводи лист.

Највећа промена није у томе што је Америка отворила стратешки дијалог са Србијом – суштина је у томе што је, први пут после много година, Србија постала партнер са којим Вашингтон разговара о будућности региона, док је Приштини истовремено јасно стављено до знања да политичка подршка више није безусловна, заљкучује се у анализи.

"Посебно сам нагласио да ме радује одлука о формирању регионалног центра ЕБРД за Југоисточну Европу у оквиру канцеларије у Београду, што представља још једну потврду значаја Србије као поузданог партнера и важног економског и инвестиционог средишта региона'', навео је Вучић.

Навео је да је са делегацијом ЕБРД разговарао о стратешким развојним приоритетима наше земље у областима одрживе инфраструктуре, енергетике, зелене транзиције, обновљивих извора енергије и унапређењу енергетске ефикасности.

Вучић је истакао да је реализација тих пројеката важна за јачање конкурентности привреде, као и за подстицање одрживог економског раста и побољшање квалитета живота грађана.

''Састанак је био одлична прилика да размотримо наставак успешне сарадње и њено подизање на ниво који одговара убрзаном и снажном развоју Србије и њеној улози покретача развоја целог региона'', закључио је Вучић.

Надлежни поручују да систем функционише без већих проблема, а грађани статус својих предмета могу да провере путем платформе "Свој на своме".

"До сада је издато око 220.000 решења, пре свега у мањим општинама, док се највећа динамика обраде очекује у већим градовима, где поступак успорава усаглашавање дигиталних планова. Истовремено, грађанима који нису поднели захтев у првобитном року омогућено је да то учине накнадно, у складу са законом и прописаним условима", рекла је министарка Александра Софронијевић.

Правна сигурност важнија од брзине

Софронијевић истиче да је најважније да свака одлука о упису буде правно ваљана и да грађани немају разлога за забринутост.

"Закон 'Свој на своме' пролази кроз регуларну фазу и грађани немају разлога за забринутост. Сви системи функционишу и раде у пуном капацитету. Важно је да када упишете право својине у катастар оно буде правно ваљано. Нема системских проблема, закон иде потпуно регуларно", поручила је министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Наглашава да сваки предмет пролази кроз више нивоа контроле, како би решења била правно необорива, истичући да је квалитет поступка испред саме брзине обраде.

Приоритет стамбени објекти, до краја године и до 800.000 уписа

Према њеним речима, реч је о најобимнијем поступку уписа непокретности који је Србија до сада спроводила, због чега су на почетку постојале одређене потешкоће, углавном због непотпуне документације.

"Ово је један огроман посао, никада нисмо имали овако масован упис непокретности. До данас смо издали 220.000 решења, највише касне велики градови. Примили смо нове људе, обучили их и приоритетно решавамо стамбене куће и објекте. Сигурна сам да ће посао бити добро завршен и да ће до краја године од 600.000 до 800.000 објеката бити уписано са правом својине", рекла је Софронијевић.

Она је позвала грађане на стрпљење, наводећи да се предмети обрађују по редоследу приспећа и да ће ускоро бити доступно и електронско упутство за допуну документације. Све информације о поступку, како је навела, доступне су на платформи "Свој на своме".

Завршне провере за успостављање путничког саобраћаја на прузи Београд-Будимпешта

Говорећи о инфраструктурним пројектима, Софронијевић је оценила да се радови одвијају планираном динамиком. Навела је да се тренутно граде 434 километра саобраћајне инфраструктуре, да се приводе крају радови на Моравском и Дунавском коридору, као и да се до краја године очекује завршетак још 115 километара нових саобраћајница.

Министарка је додала и да се очекује успостављање железничког коридора ка Трсту, док су у току завршне провере за успостављање путничког железничког саобраћаја са Мађарском.

''Изјаве мађарских званичника говоре да су и Мађари, а ту врсту информација имамо и од наших колега са техничког нивоа, да су последње провере ЕТЦС-а нивоа 2 у Мађарској, то је највиши безбедносни сигурносни систем'', рекла је министарка.

Навела је за РТС да је мађарски министар саобраћаја Давид Витези тражио састанак и да се очекује да ће кључна тема бити успостављање путничког саобраћаја.

''У неком наредном кратком периоду очекујем да имамо и лепе вести, јер одређивање прецизног датума је ствар заједничког договора и одлуке обе стране'', рекла је министарка. Додала је да теретни саобраћај одлично функционише између Београда и Будимпеште.

Данијела Николић подсећа да проблем угрожености српског народа траје деценијама, а посебно под влашћу Аљбина Куртија.

"Ево, видели смо шта се дешава у Зубином Потоку и на језеру Газиводе - 11 викендица је порушено без икакве судске одлуке, што је доказ колико Аљбин Курти држи под контролом и полицију и судство, а своју политику темељи на одузимању права једном народу. Овог пута је одузето право на имовину, а да не говоримо о другим људским правима која српски народ на Косову и Метохији нема, и то наочиглед међународне заједнице која све то игнорише", рекла је Николићева.

Она је додала да је 20 одсто Срба напустило простор Косова и Метохије у последње две и по године, назвавши тај процес "пузајућим етничким чишћењем".

"Од 1999. године 250.000 људи је напустило простор Космета, а међу њима сам и ја. Јесам се вратила у Косовску Митровицу, али то је свега два одсто Срба који су од 1999. године успели да се врате", навела је Николићева.

Сличну оцену ситуације изнео је и Јован Јањић, истакавши да приштинске привремене власти настоје да доврше процес етничког чишћења.

"Он се појачава јер косовске привремене власти настоје да докрајче онај посао који су започели, а то је етничко чишћење Косова и Метохије, односно да тотално одстране Србе са ове њихове вековне територије. То показује и рушење 11 кућа на обалама Газивода", истакао је Јањић.

Јањић је додао да се против српског народа и његове баштине води геноцидна политика.

"Ако ви један народ покушавате да истребите, па насиље, па онда уништавате његову имовину и његово наслеђе, шта је то него геноцидна политика? Бришу се сви трагови постојања једног народа који је вековима стварао свој идентитет на том простору. Наша држава мора бити врло активна у упознавању међународне јавности са оним што се дешава доле", нагласио је Јањић.

Дипломатски напори, Бриселски споразум и међународни положај

Коментаришући актуелна дипломатска дешавања, саговорници су анализирали успостављање стратешког дијалога између Србије и САД, као и суспензију стратешког дијалога Вашингтона са Приштином.

Николићева у томе види знак да се међународне околности мењају.

"То заправо говори да је свет почео да се буди, да они који су први признали то такозвано независно Косово сагледавају реалност и виде да једностране одлуке Приштине нису добре за регион и нормализацију односа. Ово је сигнал Приштини да подршка коју САД дају такозваном независном Косову није апсолутна", истакла је посланица СНС-а.

Када је реч о Бриселском споразуму и формирању Заједнице српских општина (ЗСО), Јањић је оценио да је Београд направио превише уступака у прошлости и да више нема простора за попуштање.

"Ми смо многе уступке учинили и одрекли се државних надлежности, односно онога што чини наш државни суверенитет на делу наше територије. Више нема места да се чини било какав компромис. Ако они нису испоштовали оно што је било основно у Бриселском споразуму – Заједницу српских општина – о чему ми више уопште да разговарамо? Ја бих покушао да вратим неке надлежности државе Србије док они не учине оно што је предвиђено споразумом", сматра Јањић.

Он је нагласио да Србија увек мора полазити од сопственог Устава и Резолуције 1244 СБ УН.

"У преамбули нашег Устава стоји да је Косово неодвојиви део Србије, а Резолуција 1244 на четири места наводи да коначно решење треба да буде суштинска аутономија у оквиру Србије. То је темељ и основа и од тога увек треба полазити", додао је Јањић.

Одговарајући на те наводе, Данијела Николић је нагласила да српски преговарачи ни у једном тренутку не наступају са позиција признавања косовске независности.

"Наши преговарачи се ни једног тренутка не понашају као да је Косово и Метохија независна држава. Овде је реч о дијалогу између Београда и Приштине, а то што би Курти желео да то буде дијалог две државе, то је његова страна медаље. Ми ништа нисмо никоме уступили, него смо поштовали договорено, док Приштина није", истакла је Николићева, додајући да је основни проблем у томе што међународна заједница не притиска Приштину да испуни своје обавезе.

Блокада институција у Приштини и геополитичке промене

Говорећи о политичкој кризи у Приштини и немогућности формирања тамошњих институција, Николићева објашњава да Курти користи тај "неинституционални комфор" за спровођење једностраних акција.

"Приштини 7. августа истиче рок за конституисање парламента, а 7. октобар је крајњи рок за избор председника и владе. Мислим да се до 7. октобра ништа неће десити и да ће се ићи на нове изборе, јер ДПК чека одлуку из Хага за Хашима Тачија, док ДСК има унутрашње изборе. Куртију овај неинституционални комфор савршено одговара јер нема шта друго да понуди – од јануара 2024. године и визне либерализације 400.000 Албанаца је напустило Косово и Метохију, просечна плата је 300 евра, а незапосленост око 25 одсто", казала је Николићева.

Јањић је навео да је такво деловање Приштине на дуже стазе контрапродуктивно по њих саме.

"Тим насиљем Курти себе изолује и изолује оне у чије име наступа. Зато кажем – хоће ли они формирати институције, баш ме брига за њих, то што он ради је контрапродуктивно. Геополитичка слика у свету се мења и то иде нама у прилог. Наше је да стварамо амбијент, да чувамо народ и светиње доле и да Косово и Метохију и даље суштински третирамо као саставни део Србије", објаснио је Јањић.

Данијела Николић, позвала је на унутрашње јединство када је реч о Покрајини.

"Питање Косова и Метохије је питање првог реда и то је национално питање. Нама је потребан консензус и јединство. Не можемо имати опозицију српском народу на Косову и Метохији, нашој територији и нашем Уставу у једној званичној и јасној националној политици", поручила је Николићева.

Наоружавање Приштине, регионални савези и улога међународних актера

Говорећи о трансформацији Косовских безбедносних снага и њиховом наоружавању, саговорници су упозорили на кршење Резолуције 1244 и опасности по безбедност региона.

Данијела Николић упозорава на процес прерастања безбедносних снага у војску, као и на наоружавање које спроводи Турска.

"По Резолуцији 1244 једине легалне безбедносне снаге на КиМ јесу КФОР, а све остало су илегалне структуре. Турска их наоружава 'барјактарима' и дроновима, а влада у Приштини је донела одлуку о куповини наоружања у вредности од четири милиона евра. Нонсенс је да генерал Улуташ, који долази из Турске, води КФОР по Резолуцији 1244, док његова земља истовремено наоружава ту такозвану војску. Такође, војни савез Тирана-Загреб-Приштина директно је уперен против Републике Србије. Наша војска је данас економски и војнички јака, не желимо ратове, али имамо будност и пратимо шта се дешава", нагласила је Николићева.

Јован Јањић је подржао јачање одбрамбених капацитета Србије, указавши и на шири геополитички утицај Турске.

"Удружују се и Србију таргетирају као заједничког непријатеља. Свакако је потребно да се наоружавамо и одобравам то што наша држава ради на очувању суверенитета. Турска данас покушава да своје границе утицаја прошири далеко изван некадашњег Османског царства – то је пантуркизам који превазилази границе османизма и гради позицију уз подршку англосаксонског света. Србија мора пратити збивања на дневном нивоу и реаговати", наводи Јањић.

Јањић се осврнуо и на примену правног насиља над Србима на КиМ, дајући пример хапшења младића на Газиместану због српских мајица, док се истовремено у Бујановцу и Прешеву слободно истичу албанске заставе, затраживши већу предострожност и реакцију на дневном нивоу.

Заштита националних интереса и геополитичке околности: Косово и Метохија као кључно државно питање

Председник парламентарног Одбора за Косово и Метохију Данијела Николић истакла је да је питање Косова и Метохије питање од највишег државног и националног значаја, нагласивши да је важно променити свест и наратив који се пласира у јавности.

"Увек сам говорила и сматрам да је јако важно, и поновићу: једну ствар нисмо научили од Албанаца. Знате, када је у питању национални интерес, када је у питању национални код, идентитетски код, питање првог реда јесте питање Косова и Метохије. Сматрам да ми можемо да имамо различита мишљења, али о томе како бисмо решавали питање. А не да имамо опречне ставове о томе и да се бавимо једни другима шта је било, како је било, на уштрб, једино на уштрб нашем народу", поручила је Николићева.

Она је додала да Косово и Метохија не смеју бити предмет политичких трговина нити дефетизма.

"Мене јако боли кад чујем, и по друштвеним мрежама, па дајте, па признајте то Косово, па шта је то Косово, па тамо нема више никог, па ми смо га дали. Не, не, нисмо га дали, нити ћемо га икада дати. Све док не променимо свест код одређених људи и наратив, и не говоримо као неки из неких центара моћи где јесте питање Косова и Метохије за њих завршена прича. Морамо да научимо да чувамо оно што је наше, без обзира на ставове, и да се не бавимо тиме, знате, 'они су нешто урадили'", навела је председница Одбора.

Николићева је упутила и критику представницима појединих опозиционих странака због непојављивања на седницама скупштинског тела којим председава.

"Знате колико је из опозиционих странака дошло икада на мој одбор? Ови највећи гласноговорници, политички, који кажу: 'Александар Вучић је дао Косово', 'ми смо дали Косово', 'Бриселски споразум је издаја', 'где смо ми дали Косово'. Нико се не појављује на седнице одбора за Косово и Метохију. Знате, када ви говорите о једној таквој теми, а интересовање вам је само овако, када сте у студију, упаљене камере, онда то није искрен приступ једном тако важном питању", нагласила је Николићева.

Заједнички циљ је очување суверенитета

Потпредседник Народне скупштине Јован Јањић указао је на потребу да се опозиционе политичке опције не посматрају једнообразно, истичући да је примарни циљ очување државних интереса.

"Ово неће замерити колегиница , што се уопштавају ствари, и кад каже да се ставља у исти кош сва опозиција. То није, видите по мени да није. Моја политичка групација је патриотска и суверенистичка, и нама је интерес нашег народа и наше земље на првом плану. И ми жртвујемо, условно речено, све друго зарад тога. Ја гледам оно што је интерес моје земље, мога народа, у овом питању Косова и Метохије, за које сам изузетно везан, не никаквим личним везама, него као човек који је свој идентитет градио на ономе што је стварано на Косову и Метохији", рекао је Јањић.

Јањић је подвукао да у питањима од националног значаја нема места страначким надметањима.

"Политички овде нема места, заиста, да се разговара око тога. Видели сте, ја имам критички однос и према свима који су учествовали, и што сматрам да су у неким одлукама да није требало донети, како је донешено, невезано ко је то донео, и нећу да их именујем. Ми смо сви различити, сви имамо различите погледе на свет, али нека нам циљ буде свима заједнички, да тежимо томе да сачувамо територијални интегритет и суверенитет Србије на целој њеној територији, а то значи да Косово буде и остане у саставу Србије", казао је Јањић.

Осврћући се на ставове појединих представника бивше власти, Николићева је нагласила политичку одговорност за претходне периоде.

"Ја итекако желим, као Српкиња са Косова и Метохије, да знам и означим оне који су политичким неделовањем за српски народ на Косову и Метохији сада највећи противници ове власти, нама причају о томе како ми нисмо сачували Косово и Метохију, а знамо шта се дешавало пре 2012. године. И сада, када ми генерал, бивши српске армије Здравко Понош, прича да смо ми издајници а они ништа нису урадили ни 17. марта 2004. године, нити су било шта урадили да заштите српски народ. Као што ни бивши председник Борис Тадић, као што ни Борко Стефановић, ни било ко од њих. Е сада, место да ћуте и кажу: 'Ајде да видимо шта сад можемо да урадимо за наш народ'“, изјавила је Николићева.

Положај српског народа и правно насиље

Говорећи о свакодневним притисцима са којима се суочава српско становништво, Јањић се позвао на недавно саопштење Епархије рашко-призренске.

"Сада је Епархија рашко-призренска издала саопштење, ово врло садржајно... Указали су у том саопштењу да како се право користи за прогон Срба са Косова и Метохије, својеврсно правно насиље. И не само то, али посебан један сегмент, видели сте ово што се дешавало за Видовдан, на Газиместану, хапсе нашу децу, те младиће зато што носе српске мајице", указао је Јањић, напомињући да је неопходно прати ситуацију на дневном нивоу и реаговати уз дипломатску предострожност и реципроцитет.

После указивања на деловање Епархије рашко-призренске, Николићева је истакла улогу Цркве и изнела закључни став о државној политици.

"Епархија рашко-призренска је дала заиста једно саопштење, свеобухватно... Српска православна црква, наши манастири и цркве су увек били место сабирања нашег народа на Косову и Метохији. Оно што је нама чинити, оно што ћемо ми увек да радимо и да инсистирамо на томе јесте да чувамо свој народ на најбољи могући начин, а то је управо дијалогом и јаком дипломатијом", рекла је Николићева.

Она је додала да се у сред Европе спроводи гетоизација једног народа.

"У једном делу Европе, такве слободарске, имате гето једног народа, односно који сте ви направили вашим протекторатима. Али, чињеница је да ћемо у времену које долази будно гледати све што се дешава. На дневном нивоу се ради на томе, али није ни све сад да одмах идемо у јавност и одмах одговоримо шта ћемо и како ћемо“, указала је Николићева у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње".

Ниједна канонска црква на свету га не признаје за свештено лице, а његово деловање је званично одбацила и матична Православна црква Албаније.

Јавности је постао познат због више насилних упада у Цркву Светог архангела Михаила у селу Ракитница код Подујева, тврдећи да ју је заузео и да јој мења име.

У последњем интервјуу за један приштински медиј износи тврдње о власништву над црквом.

"Доказали смо суду да је то албански манастир и да није у власништву Српске православне цркве. Цела борба води се управо због тог манастира. Обећао сам косовским Албанцима да ћемо тужити Српску православну цркву како бисмо вратили цркве и манастире који су, према историјским чињеницама, били албански", рекао је Џуфка.

"Џуфка није странка која је добила спор, већ оптужени"

Епархија рашко-призренска одбацује његове наводе. Истиче да никада није била странка у грађанском спору са Џуфком, као и да не постоји ниједна пресуда којом је црква нешто изгубила у његову корист. Додају да воде искључиво кривичне поступке против Џуфке како би средњовековну светињу заштитили од нових упада.

"Џуфка није странка која је добила спор, већ оптужени. Власништво над средњовековном црквом у Ракитници никада није било спорно, нити је то могло бити. Ови псеудоисторијски наративи, који су безброј пута оповргнути чињеницама и документацијом, представљају Српску православну цркву на Косову и Метохији као узурпатора туђе имовине, а не као власника светиња које је вековима градила и чувала", саопштава Епархија рашко-призренска.

Како наводе, ту није реч о спору око права својине.

"Реч је, још једном, о стављању мете на Српску православну цркву и њене вернике у друштвеном окружењу у коме се национална осећања изнова распаљују, овога пута доказивим фалсификатима и неистинама", указује Епархија рашко-призренска.

Епархија скреће пажњу и на део интервјуа у којем Џуфка говори о такозваној регистрацији верника. Реч је о догађајима на којима региструје присталице, а услов је да буду искључиво косовски Албанци чији су преци били православци или желе да се крсте. До сада је, како сам наводи, забележио 15 пријава.

Ракочевић: Сектица која настоји да уђе у систем

Познаваоци прилика упозоравају на опасност деловања групе окупљене око самозваног епископа.

"Опасност је огромна од њега зато што се показало да ентитети у зачетку имају потребу да имају и своје духовне организације. Ту групицу смутљиваца и превараната и фалсификатора треба називати једном сектицом која настоји да уђе у систем, да постане део система и настоји да буде прихваћена како би је други препознали и како би политичка моћ Косова скренула према њима", каже Живојин Ракочевић, књижевник и новинар из Грачанице.

Ракочевић подсећа да су Албанци пре сукоба на КиМ цркву у Ракитници звали Лазарева црква, јер је, по предању, после Косовске битке у њој преноћило тело кнеза Лазара. То је, објашњава, још један доказ да црква не припада Албанцима.

"ЕУ је доследно позивала Косово да омогући реинтеграцију правосудног особља косовских Срба у складу с косовским законима и споразумима из дијалога. ЕУ поздравља повлачење оставки, 15. јула 2026. године, које су поднеле судије, тужиоци и помоћно особље из редова косовских Срба", наводи се у саопштењу.

Петоро тужилаца и 15 службеника и чланова помоћног особља српске националности повукло је пре неколико дана своје оставке поднете 2022. године у Основном тужилаштву у Косовској Митровици, али је тужилачки савет у Приштини одбио захтеве за повлачење оставки и њихова имeна проследио Хаџију ради разрешења, која је та разрешења данас потписала.

На снимку је приказана је сала у којој се сортира материјал по пријавама на платформи "Ко си, бре, ти".

"Све што видите у овој сали, која нам служи за одржавање седница Савета за националну безбедност, до других важних састанака и конференција, данас је заузето и ових дана служи за пријем материјала, сортирање материјала по пријавама на платформи 'Ко си, бре, ти'. И хоћу да видите, само са колико пажње, колико дисциплине и колико одговорности ови млади људи раде на том сортирању. Ја нисам од ових модерних типова, тако да волим да читам са папира, а не са рачунара, и хоћу да имам то сложено по окрузима", рекао је Вучић.

Министарство одбране и Војска решили проблем

Министарство одбране и Војска Србије издали су уверење Радосаву Г. којим се потврђује да је вршио службу као припадник оружаних снага Савезне Републике Југославије у одбрани суверенитета, независности и територијалне целовитости СРЈ у периоду од 24. марта до 26. јуна 1999. године, одговарајући на захтев који је послао на портал "Ко си, бре, ти".

Уверење је данас уручено у просторијама Кабинета министра одбране, ради остваривања права прописаних Законом о правима бораца, војних инвалида, цивилних инвалида рата и чланова њихових породица, објављено је на Инстаграм налогу Министарства одбране и Војске Србије.

"Након одлуке тужилачког савета Косова да разреши седам тужилаца из српске заједнице, који су поднели оставке 2022. године, потписала сам декрете о њиховом разрешењу. Овим чином се завршава процес који траје годинама и спроводи одлука надлежне институције", навела је Хаџију.

Српски званичници су поднели оставке 2022. године, након смене директора полиције за северни регион, Ненада Ђурића, који је одбио да спроведе владину одлуку о забрани српских регистарских таблица.

Како би се супротставили владиним одлукама, 2022. године Судском савету поднете су 144 оставке, од којих је 25 било од судија, док су Тужилачком савету поднете 33 оставке, укључујући 10 од тужилаца.

Петоро тужилаца и 15 службеника и чланова помоћног особља српске националности повукло је пре неколико дана своје оставке у Основном тужилаштву у Косовској Митровици, али је тужилачки савет у Приштини одбацио захтеве за повлачење оставки.

"Очекујем од вас да ћете као новоизабрани носиоци правосудних функција пружити значајан допринос наставку реформе правосудног система у циљу стварања независног, модерног и ефикасног правосуђа и унапређења владавине права", поручио је Томић судијама.

Судије које су положиле заклетву су изабране на седницама Високог савета судства у априлу и мају ове године.

"Заклињем се се својом чашћу да ћу своју функцију вршити верно Уставу и закону по најбољем знању и умећу и служити само истини и правди", гласи заклетва.

Полагању заклетве присуствовала је и председница Високог савета судства (ВСС) Бојана Чогурић и чланови ВСС Дијана Јанковић и Наташа Миленковић.

"Косовска полиција је позвана и изашла је на лице места, а све околности овог случаја за сада остају неразјашњене", наводи се у саопштењу.

Додаје се да црквено звоно није само део црквене имовине, већ "освећени богослужбени предмет који позива верни народ на молитву и сабрање".

Епархија тражи истрагу

Наводе да је његов нестанак управо на дан славе цркве дубоко узнемирио малобројне преостале вернике овога краја, нарочито имајући у виду да је ова црква већ страдала у мартовском насиљу 2004. године.

"Епархија се у овом тренутку уздржава од преурањених закључака о починиоцима и мотивима, али очекује да косовска полиција без одлагања спроведе темељну истрагу, обезбеди све расположиве доказе, утврди шта се догодило и, уколико је звоно противправно уклоњено, пронађе починиоце и приведе их правди. Посебно је важно испитати да ли овај случај садржи елементе верске или етничке нетрпељивости", наводи се у саопштењу.

Имајући у виду да многи ранији напади, провале и скрнављења објеката Српске православне цркве нису добили делотворан полицијски и судски епилог, Епархија рашко-призренска очекује и од међународних представника да пажљиво прате поступање надлежних институција у овом случају.

У току разговора осврнули су се на бројне капиталне пројекте, пре свега у области зелене транзиције и одрживог развоја, што је дало снажан замајац нашој привреди.

Изразио је захвалност амбасадорки Конрад на партнерству и пожелео јој успех у наставку дипломатске каријере.

Анке Конрад је од 2022. године амбасадор Немачке у Београду.

Багер на терену рашчишћава пут како би омогућио камионима да прођу до свих викендица.

Власници појединих викендица потврдили су да је за викенд истекао рок од 15 дана који су им из управе предузећа "Ибар–Лепенац" дали да избаце ствари из објеката на земљишту за које у Приштини тврде да је њихово власништво.

Након што им је саопштено да ће њихови објекти бити срушени, власници су били спремни на сваки вид договора, укључујући плаћање закупнине.

До сада је срушено пет викендица, а на подручју око језера је, како тврде власници, за рушење предвиђено више од 150 објеката.

Власници викендица су у међувремену покренули правни поступак за заштиту имовине, истичући да су за претходно потписали уговоре са предузећем “Србијашуме”.

Канцеларија за КиМ: Нови акт безакоња и терота

Канцеларија за Косово и Метохију саопштила је да је насилно рушење викендица на језеру Газиводе, које су деценијама у власништву Срба, нови акт безакоња и терора Аљбина Куртија, као и да је спроведено без икакве судске одлуке, противзаконито и срамно, с циљем одмазде над Србима.

"Реч је о бруталној демонстрацији силе привремених институција у Приштини која гази и сопствене прописе само када је потребно ударити на српски народ као и новом ескалаторном потезу којим Аљбин Курти диригује како би дестабилизовао север Косова и Метохије", наведено је у саопштењу.

Додаје се да су власници викендица о рушењу њихове имовине, коју су стицали годинама, сазнали из обавештења које им је закачено на објекте и да су данас затражили решења суда, али да их нису добили.

"Све то указује да ова рушења нису извршена с циљем спровођења некаквог закона, већ по политичком кључу који показује да је за Приштину политика силе јача од поштовања свих прописа када је реч о Србима", наводи се у саопштењу Канцеларије. Како се наводи, општина Зубин Поток није дала дозволу за рушење викендица, а власници су нудили све врсте договора и компромиса како би се случај решио, док је правни заступник оштећених Срба поднео тужбе за заштиту њихових права.

"Упркос свему, Приштина је данас још једном показала свој антисрпски карактер и посегла за једностраним потезом. Међународни представници морају да стану на крај овом гажењу свих прописа и права српског народа на КиМ и да се активно укључе у њихову заштиту", истиче се у саопштењу.

"У среду са Бојаном Билбијом", од 17 часова на Првом програму Радио Београда и Јутјуб каналу Радио Београд.

Да ли Србија може да понови румунски и пољски модел – стратешки дијалог као подстицај за инвестиције

"У среду са Бојаном Билбијом" је ауторски пројекат који се бави најважнијим политичким, геополитичким и друштвеним темама које обликују свакодневни живот грађана Србије, али и глобалне процесе који утичу на цео свет.

Реч је о новом мултимедијалном формату Радио Београда који публика може не само да слуша, већ и да гледа путем дигиталних платформи. Кроз динамичне разговоре са релевантним саговорницима из света политике, дипломатије, науке, економије, медија и јавног живота, емисија ће понудити више од дневних вести, отвориће простор за дијалог и анализу тема које одређују нашу садашњост и будућност.

"У среду са Бојаном Билбијом" од 17 часова на Првом програму Радио Београда и Јутјуб каналу Радио Београд.

"На то сам изузетно поносна, поготово због тога што наши сусрети имају конкретне резултате, а један од њих је управо наш заједнички Форум", навела је Брнабић на свом Инстаграму.

Додала је да је поносна на нераскидиве везе Србије и Републике Српске, и поручила да ће те везе само јачати у будућности. Претходно је четврти Парламентарни форум Србија - Република Српска одржан 26. марта у Београду.

Председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић изјавио је да је на састанку са Аном Брнабић разговарао о даљем развоју сарадње два парламента и оценио да су актуелни сазиви остварили најплоднију сарадњу до сада.

"На састанку је потврђено да су 11. сазив Народне скупштине Републике Српске и актуелни сазив Народне скупштине Републике Србије остварили најплоднију сарадњу у историји парламентарних односа Српске и Србије и да је таква сарадња додатно учврстила институционалне везе и допринела јединственом деловању у питањима од заједничког националног интереса", саопштено је из Стевандићевог кабинета.

Као први разлог због којег би тај дијалог могао да буде значајан за администрацију председника Доналда Трампа, амерички пословни лист наводи енергетску безбедност.

У тексту се подсећа да Сједињене Америчке Државе учествују у развоју Вертикалног гасног коридора заједно са Бугарском, Грчком, Молдавијом, Румунијом и Украјином, са циљем допремања америчког течног природног гаса и гаса из Азербејџана у централну и источну Европу и на Балкан.

Према анализи, Србија би у том пројекту могла да има важну улогу због свог географског положаја и постојеће гасне инфраструктуре, као и због изградње гасних интерконекција са Румунијом и Северном Македонијом, које би омогућиле већи увоз гаса из извора који не долазе из Русије.

"Форбс" подсећа и да руска компанија Гаспром има већински удео у Нафтној индустрији Србије (НИС), као и да су Сједињене Америчке Државе прошле године увеле санкције тој компанији у оквиру мера усмерених на руски енергетски сектор.

Наводи се и да је мађарска енергетска компанија МОЛ у јануару постигла договор о преузимању руског удела у НИС-у, али да тај посао још није завршен.

Аутор текста указује и на то да је буџетом Србије за 2026. годину за енергетску безбедност опредељено 164 милијарде динара, уз оцену да би та средства могла да буду искоришћена и за евентуално преузимање НИС-а уколико не дође до продаје руског удела.

"Интензивнији стратешки дијалог са Вашингтоном могао би да убрза енергетску транзицију Србије и њено повезивање са западним ланцима снабдевања енергентима, чиме би се Москва лишила једне од најефикаснијих геополитичких полуга на Балкану", истиче "Форбс".

Стратешки минерали - литијум

Као други важан сегмент сарадње наводе се стратешки минерали, пре свега литијум.

У анализи се наглашава да Србија располаже највећим резервама литијума у Европи, а да се налазиште Јадар убраја међу најзначајнија у свету.

Како се подвлачи, процене указују да би експлоатација тог налазишта могла да задовољи и до 90 одсто садашњих европских потреба за литијумом.

У тексту се подсећа да је Србија 2024. године са Европском унијом закључила стратешко партнерство у области критичних сировина и производње батерија, након чега је пројекат Јадар уврштен међу кључне пројекте у оквиру европског Акта о критичним сировинама.

"Форбс" оцењује да ти потези показују опредељење Србије да развој својих резерви литијума веже за европске, а не кинеске ланце снабдевања, додајући да је то у складу са интересима Вашингтона да смањи зависност светског тржишта литијума од Кине.
Трећа област у којој амерички часопис види могућности за јачање сарадње јесте модернизација одбране.

Модернизација оружаних снага

У анализи се наводи да Србија наставља модернизацију својих оружаних снага набавком борбених авиона из Француске, транспортних авиона из Шпаније, хеликоптера из Немачке и различитих система из Израела.

Амерички пословни лист оцењује да су претходне америчке администрације биле уздржане када је реч о продаји америчког наоружања Србији, делом због противљења појединих држава региона, али указује да би већа заступљеност америчке војне опреме допринела већој интероперабилности Војске Србије са НАТО стандардима и већој транспарентности у тој области.

Односи са Израелом и УАЕ

Као четврту област аутор текста издваја растући значај Србије као партнера Сједињених Америчких Држава на Блиском истоку.

Наводи да је Србија развила блиске односе са Израелом и Уједињеним Арапским Емиратима, које описује као важне америчке савезнике.

"Форбс" истиче да је Србија након напада палестинског милитантног покрета Хамас на Израел 7. октобра 2023. године пружила војну подршку Израелу, упркос притисцима појединих европских држава.

Због тога су, како наводи лист, односи две земље "процветали", а као пример се наводи израелска копманија "Elbit Systems" која у Србији гради фабрику за производњу беспилотних летелица вредну две милијарде долара, једну од ретких таквих производних локација ван Израела.

Осврћући се на односе Србије и Уједињених Арапских Емирата, лист истиче да су Емирати током протеклих петнаест година постали један од најзначајнијих инвеститора у Србији изван Европе.

Према његовим наводима, улагања обухватају пројекте у области обновљивих извора енергије, дигиталне инфраструктуре и других сектора, док су Емиратима омогућила снажније економско присуство на Балкану.

"Форбс" закључује да би стратешки дијалог Вашингтона и Београда могао да допринесе унапређењу сарадње у наведеним областима, док ће, како оцењује, конкретни резултати у енергетици, експлоатацији стратешких сировина, одбрани и регионалним партнерствима показати у којој мери ће тај процес донети дугорочне користи за Сједињене Америчке Државе на Западном Балкану.

Четири члана Савета гласала су за одбијање захтева за повлачење оставки, док су три члана била за прихватање захтева, преносе медији на албанском језику.

Пет тужилаца и 15 службеника и припадника помоћног особља српске националности прошле недеље су повукли оставке у Основном тужилаштву у Косовској Митровици, које су поднели пре скоро четири године, током колективног напуштања институција на северу Косова и Метохије.

Срби су у новембру 2022. године напустили скупштину у Приштини, владу, институције четири општине на северу Косова и Метохије, правосудне органе, полицију и администрацију.

Повод за колективне оставке била је одлука Приштине да суспендује Ненада Ђурића са места директора Регионалне дирекције полиције "Север", јер је одбио да својим сународницима издаје опомене због коришћења возила са КМ регистарским таблицама.

Полиција у Приштини је, такође, саопштила да српским полицајцима који су крајем 2022. године поднели оставке неће бити омогућен повратак на посао.

Намани-Хајра је рекла да Адвокатска комора у Приштини није обавестила суд који су адвокати овлашћени за оптужене Зорана Станојевића, Милана Јошановића, Горана Петковића и Драгослава Николића.

Специјални тужилац, Иљир Морина рекао је да се само 10 адвоката појавило у Тужилаштву како би им се достављали списи предмета, па је позвао адвокате који нису, да преузму списе предмета након завршетка данашње седнице.

Специјално тужилаштво у Приштини је 30. децембра прошле године подигло оптужницу, са предлогом за суђење у одсуству, против 21 особе коју терети за убиство 42 цивила 15. јануара 1999. године.

Према оптужници окривљени у овом предмету су: Обрад Стевановић, Радомир Марковић, Крсман Јелић, Горан Радосављевић, Живко Трајковић, Богољуб Јаничевић, Милан Лечић, Радомир Митић, Драган Ђорговић, Бранко Младеновић, Драган Јасовић, Момчило Шпаравало, Дарко Аамановић, Србољуб Вујновић, Зоран Станојевић, Милан Јошановић, Горан Петковић, Драгослав Николић, Чедомир Аксић и Звонимир Јанићијевић.

У оптужници се наводи "да су у периоду 1998-1999, током рата на Косову, у селу Речак, општина Штимље, намерно, у саучесништву и појединачно и по командној одговорности, као припадници бивше Југословенске војске, '243. механизоване бригаде', 3. армије зване 'Приштински корпус', и као припадници Министарства унутрашњих послова (МУП) - које је обухватало: Специјалне полицијске јединице познате као 'ПЈП', Специјалне антитерористичке јединице познате као 'САЈ', јединице Одељења државне безбедности познате као 'РДБ', јединице Одељења јавне безбедности познате као 'РЈБ' и резервне јединице, 21 оптужени озбиљно прекршили правила међународног права, чинећи убиства, нехумано поступање, уништавање имовине, масовне депортације и етничко чишћење цивилног становништва албанске националности, које није било укључено у рат", наводи се у оптужници коју преносе медији на албанском.

Акцију у Рачку су српске полицијске снаге предузеле у јануару 1999. године како би неутралисале наоружане припаднике ОВК који су у том селу имали јако упориште.