Студентска листа: Директна контрола НБС заказала у случају Алта банке, енергетски систем запуштен

На прес-конференцији Студентске листе поручено је данас да се чини да је у случају Алта банке контрола Народне банке Србије заказала.

Економиста Емир Зилџовић, сарадник у писању програма Студентске листе из области економије, истакао је да Студентска листа верује да је број људи који је био упућен у то шта се дешава у Алта банци већи од три, колико особа је до сада за тај случај ухапшено.

“По природи посла више људи је морало да зна за стање у трезорима“, рекао је Зилџовић.

“Гувернер и руководиоци НБС – њихов задатак је да контролишу ликвидност банака. Они по закону то морају да чине посредно, дакле дневно, посматрајући извештаје о ликвидности, али и директно – одласком у банку, и нама делује да је та директна контрола заказала у овом случају", рекао је Зилџовић.

Упитао је како је могуће да нека банка, која има више од десет пута више готовине у својим трезорима у односу на остале банке, гледано у односу на величину банке, није била предмет интензивне и директне контроле.

Битно је, истиче, и да се установи како су се људи у државним предузећима одлучили да држе новац у банци која је девета по величини у Србији.

"Поред овога важно је испитати и друге ствари у вези са пословањем Алта банке, на пример како је НБС дозволила групацији Алта да преузме Јубмес банку 2019. године, јер је то незабележен пример у свету“, рекао је Зилџовић.

Зилџовић сматра да је важно испитати и како су чланови Управног одбора "Алта банке" одабрани, као и како је новац у последњих седам-осам година од оснивања банке уношен и изношен и да ли су поштовани закони о спречавању прања новца.

Зилџовић тврди да постоје проблеми и у Банци Поштанска штедионица и сматра да је веома важно какав је квалитет стварне активе и какво је управљање било Поштанском штедионицом у последњем периоду.

"Енергетски систем запуштен, јавност има право да зна какво је стање у ЕПС-у"

Говорећи о ЕПС-у, проф. др Стеван Цветићанин, кандидат са Студентске листе на недавно одржаним парламентарним изборима и сарадник у писању програма из области електроенергетике, истакао је да је енергетски систем запуштен, опрема дотрајала и да се недовољно улагало у одржавање. Како оцењује, то доводи у питање поузданост производних капацитета.

“Као власт која претходних 14 година управља енергетским системом, актуелно руководство мора да преузме одговорност и одговори на неколико кључних питања – зашто је енергетски систем запуштен, зашто се јавности не саопштавају потпуне и правовремене информације о стању производних капацитета, да ли ЕПС располаже са довољно финансијских средстава за стабилно пословање обезбеђивање потребних количина електричне енергије“, упитао је Цветићанин.

Истиче да јавност има право да зна у каквом је стању једно од најважнијих предузећа у земљи, какви су ризици за снабдевање електричном енергијом и да ли постоје реалне могућности за појаву додатних трошкова и евентуалних рестрикција електричне енергије.

“Истиче одлука о смањењу акцизе на нафтне деривате“

Професор на Рударско-геолошком факултету Дејан Радојевић је истакао три главна проблема у нафтно-гасном сектору, која захтевају хитна решења – акцизе на нафтне деривате, гасни аранжман са Русијом и НИС.

Радојевић је нагласио да Влада у техничком мандату има овлашћења да реагује продужењем смањења акциза на деривате и после 8. новембра, јер би укидање те одлуке, до доношења нових законских прописа, довело до поскупљења бензина за 21, а дизела за 22 динара.

Говорећи о гасном аранжману између Србије и Русије, Радојевић је рекао да последњи краткорочни аранжман важи до 31. децембра и оценио да уговарање краткорочних продужења не обезбеђује довољно предвидивости, те да би циљ требало да буде дугорочније и стабилније решење.

Сматра да је оно на чему би држава требало да ради – развијање алтернативних праваца и извора снабдевања.

“Потребно анализирати документацију о продаји руског дела НИС-а“

Говорећи о НИС-у, Радојевић је навео да продужена лиценца важи до 11. децембра и да НИС и даље зависи од одлуке америчких институција, а трајно решавање проблема је повезано са променом власничке структуре и одобрењем предложене трансакције.

Указао је на то да у процесу проналажења трајног решења за НИС Србија треба да искористи своја четири представника у Одбору директора Нафтне индустрије.

Сматра да је потребно разјаснити саму трансакцију и уговорне обавезе у вези са будућим управљањем МОЛ-а НИС-ом.

"Потребно је прибавити и анализирати документацију о продаји руског дела МОЛ-у, укључујући купопродајни уговор, његове комерцијалне услове, цену, начин плаћања, будућу власничку структуру, укључујући евентуално учешће адвоката. Уговор између Владе Србије и МОЛ-а, права и обавеза Србије као мањинског акционара, обавезе будућег власника према рафинерији Панчево, Петрохемији и самим запосленима", рекао је Радојевић.

Уколико трансакција пропадне, а ОФАК не продужи лиценце, Србија, каже, мора имати резервни сценарио и план који ће осигурати сигурност снабдевања.