Гламочић: Откупна цена сунцокрета виша од 50 динара, првобитна је била заиста ниска

Откупна цена сунцокрета од четрдесет динара, којом је ове године почео откуп, ниска је, а тржиште ју је већ померило преко педесет динара плус ПДВ, рекао је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Драган Гламочић у Дневнику РТС-а.

"Та цена којом је почело да се иде, прво аконтно четрдесет динара, заиста је мало", навео је министар, додајући да ће коначна цена бити формирана тек за месец дана и да ће је обликовати пре свега дешавања у Украјини и Русији.

Гламочић је оценио да у цени има простора, али је одбио да оцењује да ли су откупљивачи монополисти, наводећи да је евидентно да има мање уљара него пољопривредних произвођача и да се произвођачи тешко удружују.

"Ја се трудим и стално сам рекао – нисам тај који жели да одређује цене", истакао је, наводећи да је улога Министарства да отвори дијалог и обезбеди информације о кретањима на страним тржиштима.

Према његовим речима, сунцокрет је у Мађарској у овом рангу око педесет седам до педесет осам динара, док се цене од шездесет и више динара у региону односе на сорте са повишеним нивоом олеинске киселине, којих у Србији за сада нема.

Најаве протеста и захтеве да цена не буде испод седамдесет динара министар је оценио као политички мотивисане. "То је једна мањина која покушава ову ситуацију да користи за своју политичку промоцију", рекао је Гламочић.

О суши: Разлике су регионалне

Говорећи о суши, министар је навео да су разлике регионалне – јужно од Саве и Дунава кише су падале и усеви су у одличном стању, док је у Војводини кукуруз заустављен у једној фази вегетације.

Ипак, како каже, ова година је роднија од претходне и од петогодишњег просека, а хране има довољно и за домаћу потрошњу и за извоз: за домаће потребе потребно је око сто десет хиљада тона уља, а на располагању је још сто осамдесет хиљада тона за извоз и двеста хиљада тона сунцокретове сачме.

"Не дај Боже да неко баци било какав пикавац"

Посебно је упозорио на најављени ветар. "Не дај Боже да неко баци било какав пикавац, било шта на отвореном", поручио је министар, подсећајући да су велике површине под жетвом, да је кукуруз сув и да "морамо бити наредна два дана опрезни, јер ово може да заиста изазове велику катастрофу".

Активно је било, како је навео, на јучерашњи дан око 39 пожара, а стање у Делиблатској пешчари је под контролом, где је направљена изолација од преко 70 километара путева ширине 50 метара. Гори, према његовим речима, између две и три хиљаде хектара, али не све шума, већ и ниско растиње и трава.

Када је реч о водостајима, Гламочић је оценио да су на Дунаву достигнути историјски минимуми и подсетио да је канал Дунав–Тиса–Дунав пројектован за одводњавање, а не за наводњавање.

"Волео бих да грешим, али нисам оптимиста", рекао је, објаснивши да се Дунав не пуни од киша него од снегова, којих на Алпима већ две-три године нема у већим количинама.

"Нема опуштања" са афричком кугом

Од афричке куге свиња угинуле су или су еутаназиране 36.632 свиње, а болест је локализована у седам округа, 13 општина и 62 насељена места, уз 930 заражених газдинстава, рекао је министар.

Као позитивно је навео да су последњих недељу дана случајеви спорадични, али је упозорио да "ту нема опуштања".

Нагласио је да вакцине нема и да је вирус присутан од 2019. године: "Он где уђе, он не излази – он само стоји и вреба."

Потрошачи, међутим, немају разлога за бригу, јер, како је навео, "чак и да се конзумира то месо, на људе апсолутно ништа не утиче тај вирус".

Закон о добробити животиња, прихваћено 70 примедби само током е-консултација

О Закону о добробити животиња, односно о кућним љубимцима, Гламочић је рекао да се односи на све животиње и да је током е-консултација прихваћено 70 примедби, уз две јавне расправе и ванредне инспекцијске надзоре свих прихватилишта. Најавио је и да ће коначан текст бити послат у Брисел.

Суштину нове стратегије сажео је у промени критеријума успеха. "Нећемо више мерити успех колико смо новца поделили, него какав је ефекат тог новца био", рекао је министар, најављујући и стипендије за младе са села који упишу пољопривредне факултете и ветерину.