Скупштина Србије усвојила сет изборних закона

Посланици Скупштине Србије завршили су трећу седницу редовног пролећног заседања, на којој је усвојен сет изборних закона, Одлука о изменама Одлуке о саставу сталних делегација Народне скупштине у међународним парламентарним институцијама и Одлука о измени Одлуке о избору чланова и заменика чланова одбора Народне скупштине Републике Србије.

Скупштина је усвојила допуну Закона о избору председника Републике, измене и допуне Закона о избору народних посланика, измене и допуне Закона о локалним изборима и измене и допуне Закона о Уставном суду. 

Посланици Народне скупштине усвојили су Закон о изменама и допунама Закона о уставном суду, који је предложио народни посланик Мирослав Петрашиновић.

За закон је гласало 138 посланика. Закон уводи новину у складу са препоруком број 24 из Коначног извештаја Посматрачке мисије Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР) о парламентарним изборима у Републици Србији одржаним 17. децембра 2023. године, у којој је наведно да би Закон о Уставном суду требало да предвиди разумно кратке рокове за поступање Уставног суда по захтевима за одлучивање у изборном спору, као и да се омогући дужи период за одржавање поновних избора.

Закон тако прописује рок од три дана да надлежни орган за спровођење избора достави Уставном суду одговор и потребне изборне акте, односно документацију, који су неопходни за вођење поступка по захтеву за одлучивање о изборном спору.

Закон прописује да је Уставни суд дужан да одлучи о захтеву за одлучивање у изборном спору у року од 20 дана од дана када је од надлежног органа за спровођење избора примио одговор и све потребне изборне акте, односно документацију.

Рок од 20 дана се сматра примереним, имајући у виду и околност да, у складу са Законом о Уставном суду, постоји обавеза спровођења јавне расправе пред Уставним судом о уставноправним питањима у поступку решавања изборних спорова.

Закон такође прописује да се рок за одржавање поновних избора, у случају када је одлуком Уставног суда поништен у целини или делимично изборни поступак, продужава са 10 на 30 дана, од дана достављања одлуке Уставног суда надлежном органу.

Посланици Народне скупштине усвојили су Закон о изменама и допунама Закона о локалним изборима, који је предложио народни посланик Мирослав Петрашиновић. За закон су гласала 134 посланика.

Закон уводи неке новине у складу са препорукама ОДИХР-а, као што је обавезна обука за рад чланова изборних комисија и бирачких одбора коју ће вршити Републичка изборна комисија, уводи се могућност да бирачи својим потписом могу подржати више изборних листа, а за изборне листе националне мањине уводи се обавеза да назив изборне листе јасно укаже на везу са политичком странком националне мањине. Усвајање закона је уско повезано са усвајањем Закона о изменама и допунама Закона о избору народних посланика, јер се решења у оба предлога закона заснивају на истим препорукама из извештаја ОДИХР.

Закон има за циљ унапређење поступка избора одборника скупштина јединица локалне самоуправе у складу са препорукама из Коначног извештаја Посматрачке мисије Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР) о изборима за народне посланике одржаним 17. децембра 2023. године које се односе на оне аспекте изборног поступка уређене Законом о избору народних посланика и то: унапређење капацитета органа за спровођење избора и поступак кандидовања, укључујући и кандидовање изборних листа националних мањина.

Решења обухваћена законом се односе на препоруке број 2, 11 и 20 из извештаја ОДИХР-а, а текст закона сачињен је у складу са последњим коментарима ОДИХР од 17. априла 2026. године.

Посланици Скупштине Србије усвојили су измене и допуне Закона о избору народних посланика, који је предложио народни посланик Мирослав Петрашиновић.

За закон су гласала 134 посланика. Закон уводи новине у складу са препорукама ОДИХР-а, као што је обавезна обука за рад чланова изборних комисија и бирачких одбора коју ће вршити Републичка изборна комисија, уводи се могућност да бирачи својим потписом могу подржати више изборних листа, пружа се могућност подносиоцу изборне листе да отклони недостатке који су сметња за проглашење изборне листе, а за изборне листе националне мањине уводи се обавеза да назив изборне листе јасно укаже на везу са политичком странком националне мањине.

Закон има за циљ унапређење поступка избора народних посланика, у складу са препорукама из Коначног извештаја Посматрачке мисије Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР) о изборима за народне посланике одржаним 17. децембра 2023. године које се односе на оне аспекте изборног поступка уређене Законом о избору народних посланика и то: унапређење капацитета органа за спровођење избора и поступак кандидовања, укључујући и кандидовање изборних листа националних мањина.

Решења обухваћена законом се односе на препоруке број 2, 11, 12 и 20 из извештаја ОДИХР-а, а текст закона сачињен је у складу са последњим коментарима ОДИХР-а од 17. априла 2026. године. Законом се врши преформулисање досадашње надлежности Републичке изборне комисије у вези са обукама за рад на спровођењу избора, с обзиром на то да се уводи концепт према којем ће услов за предлагање, односно именовање у локалне изборне комисије и бирачке одборе бити поседовање потврде о успешном похађању обуке за рад у овим органима за спровођење избора.

Обуке које буде организовала и спроводила Републичка изборна комисија односиће се како на спровођење избора за народне посланике, тако и на изборе за председника Републике и избора за одборнике скупштина општина и градова. Обуке треба да буду доступне током целе календарске године, невезано за спровођење конкретног изборног процеса и треба да обезбеде да они који су именовани у локалне изборне комисије или бирачке одборе буду адекватно оспособљени за учешће у организацији и спровођењу изборног процеса. Како би се обезбедило да се стечена знања редовно обнављају, предвиђа се временско ограничење важења потврде о завршеној обуци и то на три године, односно на време краће од редовног парламентарног четворогодишњег изборног циклуса, чиме се жели обезбедити да се знања практично обнављају и освежавају за сваке наредне изборе посебно.

Закон предвиђа и могућност престанка важења потврде о завршеној обуци, чиме се жели подићи ниво одговорности за рад у изборној администрацији, тако што би се спречило да лице које буде осуђено због кривичног дела против изборних права у одређеном временском периоду поново учествује у спровођењу избора.

Потврда о завршеној обуци престаје да важи и у случајевима када на одређеном бирачком месту локална изборна комисија гласање поништи по службеној дужности, било на парламентарним било на локалним изборима, с обзиром на то да ти случајеви указују на битне пропусте у раду бирачког одбора. Законом се мења досадашње правило према којем је бирач својим потписом могао да подржи само једну изборну листу кандидата за народне посланике, те се прописује могућност да бирач подржи више изборних листа. Републичка изборна комисија ће бити дужна да поднесе кривичну пријаву уколико се појави основана сумња да је приликом прикупљања потписа подршке некој изборној листи дошло до злоупотребе личних података неког бирача. Законом се бришу одредбе о томе да се, у одређеним случајевима, поднета изборна листа одбија без могућности да њен подносилац отклони недостатак који је основ за одбијање изборне листе.

На тај начин, како је наведено, жели се нормирати да све евентуалне мањкавости изборне листе, осим оних које су основ за одбацивање изборне листе из члана 76. Закона о избору народних посланика, представљају разлог да Републичка изборна комисија донесе закључак којим ће се подносиоцу изборне листе пружити могућност да отклони недостатке који су сметња за проглашење изборне листе.

Циљ Закона, у складу са препоруком 20. ОДИХР-а, јесте побољшање одредбе Закона о избору народних посланика које се односе на утврђивање положаја изборне листе националне мањине. С тим у вези уводи се обавеза да назив изборне листе јасно укаже на везу са политичком странком националне мањине, односно конкретном националном мањином, тако што би се прописало да се изборној листи тзв. "мањински статус" може утврдити само ако њен назив садржи или назив "мањинске" политичке странке (пун и/или скраћени) или одредницу националне мањине.

Посланици Народне скупштине усвојили су Закон о допуни закона о избору председника Републике, који је предложио народни посланик Мирослав Петрашиновић. За закон је гласало 140 посланика.

Допуном закона се предвиђа да лица која се именују у органе за спровођење избора морају да испуњавају услове прописане законом, укључујући и поседовање важеће потврде о завршеној обуци за рад у локалној изборној комисији (општинској, градској и изборној комисији градске општине), односно бирачком одбору. Закон је део шире активности на унапређењу изборних поступака у Србији, кроз примену препорука из Коначног извештаја Посматрачке мисије Канцеларије ОЕБС за демократске институције и људска права (ОДИХР) о изборима за народне посланике одржаним 17. децембра 2023. године, које се односе на материју уређену Законом о избору народних посланика и Законом о локалним изборима.

У циљу испуњења Препоруке 2 из наведеног извештаја Посматрачке мисије ОДИХР, законима о изменама и допунама Закона о избору народних посланика и Закона о локалним изборима, које прати овај закон, предлаже се увођење обавезе похађања одговарајуће обуке, које ће спроводити Републичка изборна комисија, као услова за именовање у локалну изборну комисију (општинску, градску и изборну комисију градске општине) и бирачке одборе, као органе који су надлежни за спровођење избора и на националном нивоу (избора за народне посланике и избора за председника Републике) и на локалном нивоу (избора за одборнике скупштина општина, градова и градских општина).

Овај закон се доноси у циљу консеквентног нормирања да се обавезност обука као услов за именовање у органе за спровођење избора односи и на органе који спроводе изборе за председника Републике.

Скупштина Србије завршила је расправу о сету изборних закона, а председница Скупштине Ана Брнабић заказала је гласање за 15 часова.

На дневном реду су Предлог закона о допуни Закона о избору председника Републике, Предлог закона о изменама и допунама Закона о избору народних посланика, Предлог закона о изменама и допунама Закона о локалним изборима и Предлог закона о изменама и допуни Закона о Уставном суду.

Посланици Скупштине Србије завршили су расправу у појединостима о изменама Закона о локалним изборима и прешли на расправу по амандманима на измене и допуне Закона о Уставном суду.

Посланик Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Роберт Козма затражио је данас од председнице Скупштине Србије Ане Брнабић да закаже седницу о неповерењу Влади Србије, како би министар полиције Ивица Дачић објаснио шта је сада бивши начелник београдске полиције Веселин Милић радио са два криминалца у ресторану.

Козма је на скупштинској седници о сету изборних закона Дачића назвао "министром кривичних дела".

На његово излагање, Ана Брнабић је упитала да ли он жели да се не усвоје препоруке Канцеларије ОЕБС-а за демократске институције и људска права (ОДИХР).

"Хоћете да прекинем седницу и не усвојимо препоруке ОДИХР-а, па да онда пишете канцелару Немачке Фридриху Мерцу и тражите помоћ", упитала је Брнабићева.

Министар полиције нема шта да тражи на седници на којој се расправља о изборним законима, поручила је Ана Брнабић.

Посланица ЗЛФ Наталија Стојменовић је рекла да та странка жели да се примене све препоруке ОДИХР-а о изборима, али ово што је на дневном реду није приоритет и служи за заташкавање немара.

"Највећа крађа на изборима се догађа управо преко пребивалишта и зато овде треба да седи министар полиције, а то што су се поубијали криминалци, па и на то треба да одговори", рекла је Наталија Стојменовић.

Она је навела да је тај начелник полиције заташкавао Савамалу, па је показивао списак деце из Рибникара, а сада је власт као изненађена њиме, упитавши како се са 200.000 динара може имати вила на Дедињу.

Посланик Новог лица Србије Милош Парандиловић упитао је да ли ће измене изборних закона важити и на територији Косова, који је данас, од почетка седнице искључиво говорио о случају Бањска и начину како је некадашњи потпредседник Српске листе Милан Радоичић дошао у централну Србију после тог оружаног инцидента.

Ана Брнабић га је поново прекинула и објаснила да неће дозволити ту сатисфакцију косовском премијеру Аљбину Куртију, твдрећи да Парандиловић говори исто што би и он.

Суштина свих амандмана и противљење изборним законима је чињеница да неће утицати на добро смишљен систем изборне преваре коју спроводи Српска напредна странка (СНС), тврде посланици опозиције, док су неки од њих и данас наглашавали да се министар унутрашњих послова Ивица Дачић "сакрио у мишју рупу" због случаја убиства на Сењаку.

Имамо батинаше на изборним местима, контролишу се медији, спроводите саботажу ревизије бирачког списка, нема РЕМ, имамо опште стање насиља у друштву, коју ви подстичете, изјавио је шеф посланичке групе Зелено-левог фронта Радомир Лазовић, у скупштинској расправи о амандманима на измене Закона о локалним изборима.

Не смете да распишете изборе, јер вам се ближи крај, рекао је Лазовић, уз напомену да се усвајају козметичке измене закона како би власт рекла "да се труди".

Лазовић је нагласио да се министар унутрашњих послова Ивица Дачић "сакрио у мишју рупу" док полицијски функционери по кафанама у Београду спроводе мафијашка убиства.

На његово излагање реаговао је посланик СНС Александар Мирковић и рекао да су посланици опозиције подстицали инциденте, тврдећи да су активисти СНС постављали штандове на Славији "када су их блокадери напали ножевима, палицама и бибер-спрејом".

"Говорите о насиљу на изборном дану, а међу вама је петоро који су нападали људе. Ближи се дан када ће вас у тим клупама заменити блокадери које сте до јуче пљували", рекао је Мирковић.

Посланик Социјалистичке партије Србије Угљеша Марковић рекао је да Дачић није био ни планиран ни позван да учествује на овој седници, додајући да се намерно обмањује јавност.

Марковић је рекао да Дачић обавља своје редовне активности.

Током расправе о аманданима, посланици Странке демократске акције Санџака Ахмедин Шкријељ и посланик Ми – снага народа Борислав Антонијевић позвали су посланике да не гласају за предложени сет изборних закона, указујући да закони не нуде никакву заштиту од злоупотреба у изборним процесима.

Њих двојица су се заложили за увођење електронске идентификације бирача, регулисања нових правила за гласање ван бирачког места, односно видео-надзор на свим бирачким местима.

Ови закони не нуде никакву заштиту од злоупотребе већ контаминираног и рањивог изборног процеса, који ће њиховим усвајањем додатно изгубити на поверењу, сматра Шкријељ.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић захвалила је посланику Новог лица Србије Милошу Парандиловићу на предлогу амандмана који је поднео, а власт прихватила, али је претходно прекинула његово излагање јер је нагласио да је случај Бањска "финално затирање Србије на Косову", тврдећи да је то био "лични договор Александра Вучића и Аљбина Куртија".

Народни посланици наставили су расправу по амандманима на измене и допуне Закона о избору народних посланика.

Седници председава председница Скупштине Србије Ана Брнабић, а присуствује 130 народних посланика.