Павковић: Брисел покушава да заустави једностране потезе Приштине

Европска комесарка за проширење Марта Кос поручила је јуче да су европске аспирације Приштине могуће само кроз конструктиван ангажман у дијалогу са Београдом.

Услов Брисела је и да се сва питања везана за институције којима управља Београд реше у консултацијама са српском заједницом, а у оквира дијалога који се води уз посредовање Европске уније.

Милош Павковић, стратешки директор Центра за европске политике рекао је да је Приштина још 2022. године поднела захтев за кандидатуру за чланство у Европској унији, али да та пријава до данас није озбиљније разматрана.

"Чини ми се да постоји дипломатска иницијатива Приштине да се њихова кандидатура поново актуелизује. У том контексту Марта Кос покушава да подстакне имплементацију споразума из дијалога о нормализацији, али и шире реформске процесе у Приштини", навео Павковић.

Према његовим речима, циљ Брисела је да се зауставе једнострани потези Приштине и да се крене у реализацију онога што је одавно договорено – пре свега формирања Заједнице српских општина.

Ипак, додаје да није сигуран колико ће ова посета заиста довести до конкретног помака када је реч о положају српске заједнице на Косову и Метохији.

Здравство и образовање су црвена линија

Говорећи о једностраним потезима Приштине, Павковић је истакао да су у претходном периоду уследили укидање динара, слање специјалних јединица полиције, организовање, како каже, нелегитимних избора, као и затварање српских институција.

"Од српских институција практично су преостале још само институције у здравственом и образовном систему. То је црвена линија и за Србију и за Европску унију", нагласио је Павковић.

Како је рекао, порука Брисела је јасна – те институције не смеју бити предмет једностраних потеза, већ морају бити део ширег договора у оквиру процеса нормализације.

Европска унија нема довољно ефикасне механизме

Павковић, међутим, указује да се механизми Европске уније до сада нису показали као довољно ефикасни.

"Приштина је спроводила једностране потезе и у време када су биле на снази рестриктивне мере Европске уније. Те мере нису довеле ни до имплементације постојећих споразума ни до постизања нових", рекао је Павковић.

Додао је да зато остаје велико питање колико ће Брисел у будућности успети да утиче на промену понашања приштинских власти.

Осврћући се на услове које је Аљбин Курти поставио за наставак дијалога, Павковић оцењује да је реч о покушају одлагања имплементације договора.

Према његовој оцени, реч је о условима који су практично неизводљиви и који служе као изговор да се избегне формирање Заједнице српских општина. 

Статус кандидата је и даље далеко

Павковић истиче и да је сама Марта Кос веома опрезно говорила о европским интеграцијама Приштине.

"Она није директно помињала статус кандидата, већ приближавање Европској унији. То није случајно, јер би кандидатура морала да прође једногласно одобрење свих држава чланица, а пет чланица ЕУ не признаје Косово", подсећа он.

На питање да ли се посета Марте Кос може тумачити и као сигнал да је Брисел спреман за новог политичког саговорника у Приштини после избора, Павковић каже да не верује да је то био главни мотив.

"Мислим да је посета пре свега имала циљ да покуша да покрене процес нормализације односа са Београдом и одблокира реформске процесе", навео је Павковић.

Ипак, додаје да Брисел очекује стабилне институције после избора како би Приштина уопште могла да буде релевантан саговорник Европске уније.