Ђурић: Балкану потребно више конкретних заједничких пројеката

Министар спољних послова Марко Ђурић поручио је да "балканизацију" треба заменити сарадњом и стварањем нових, конкретних пројеката који ће омогућити слободу кретања робе, капитала, људи и услуга и додао да је у време глобалних криза ближа сарадња још потребнија.

"Верујем да је стварање нових, конкретних, опипљивих пројеката који ће отворити оно што је преко потребно – а то је слобода кретања робе, капитала, људи, услуга – нешто што је наша дужност. То је неопходно за опстанак и просперитет сваке нације у региону", навео је Ђурић на панелу под називом "Жетва мира на Балкану: Дијалог, пословање и повезаност", који се одржава у оквиру Анталијског дипломатског форума.

Према његовим речима, с обзиром на чињеницу да се друштво суочава са глобалном, невиђеном кризом са непосредним импликацијама у, између осталог, енергетској сфери, стварање механизама сарадње у области дељења енергије и ресурса, изградња нових цевовода, стварање механизама за изражавање солидарности у непредвиђеним ситуацијама је потребнија него раније.

Наводећи да је претходно присуствовао трећем састанку Балканске мировне платформе, Ђурић је навео да та неформална иницијатива добија на замаху и ствара нову парадигму сарадње у регионалном контексту.

Наглашавајући да се много говори и о одливу мозгова у региону, Ђурић је указао да је једини начин да се заустави одлив мозгова стварање оптимизма у погледу будућности региона.

"Идентитет је важан. Територија је важна. Све наше државности и нације су веома важне, али нећемо моћи да задржимо ништа од тога ако не створимо оптимизам за будуће генерације. И ми смо посвећени томе у сваком могућем смислу", напоменуо је шеф српске дипломатије.

Говорећи о процесу приступања Србије Европској унији, Ђурић је навео да се ове недеље у Србији усваја 10 нових закона.

"Желимо технички да завршимо све што се од нас тражи за што бржи приступ Европској унији. Нисам претерано оптимистичан у погледу темпа механизма доношења одлука о овом питању јер сви знамо да је то текућа дискусија. Али, верујем да је иницијатива коју су председник Александар Вучић и премијер Еди Рама ставили у центар пажње, о допуштању региона у заједничко тржиште, а у основи и у Шенгенски простор, нешто што не би ништа коштало европске пореске обвезнике, повећало би безбедност ширег региона и у основи би распршило све шовинистичке или, у негативном смислу, етнонационалистичке агенде", указао је Ђурић.

Према његовим речима, Србија подржава приступ који би јој омогућио да коначно направи неке конкретне кораке.

"Дете које је рођено у време када је донета Солунска декларација је већ гласач неколико година и они ц́е нас све избацити и гласати за ко зна какве екстремне опције ако нисмо у могуц́ности да пружимо нешто опипљиво", поручио је шеф српске дипломатије.

Министар Марко Ђурић сусрео се данас у оквиру Анталијског дипломатског форума са министром спољних послова Албаније Феритом Хоџом, као и са министром спољних послова Замбије Муламбом Хаимбеом.