Курти за укидање Кфора дуж административне линије на северу KиМ, тражи да тзв. КБС преузму контролу

Ипак, познаваоци прилика оцењују да су мале шансе да Француска подржи захтеве Приштине.

Административну линију дугу 382 километра са стране централне Србије контролише војска. Једино је у бази Козјак код Прешева распоређена Жандармерија. Са друге стране линије патролира КФОР, у складу са мандатом који проистиче из Резолуције 1244, а приступ имају и патроле тзв. косовске полиције. Познаваоци прилика објашњавају шта би се десило да КФОР замене тзв. косовске снаге безбедности.

"Дошло би до директног сучељавања и физичког додира наших снага и косовских снага безбедности што би свакако дестабилизаовало ситуацију и омогућило Приштини да изазива инцидентне ситуације", наводи Милован Дрецун, председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове.

Никола Вујиновић, истраживач студија безбедности, истиче да су тзв. косовске безбедносне снаге нелегалне и нелегитимне.

"Оно што ме плаши и брине јесте инсистирање да су косовске безбедносне снаге права оружана сила. Оне су нелегалне и нелегитимне и не би требало да постоје, нити оне имају способности за било шта осим терористичких напада", указује Вујиновић.

План Приштине и став НАТО-а

У складу са Војно-техничким споразумом, Војска Србије сарађује са међународним снагама у јужној покрајини. Међу бројним заједничким активностима су истовремене патроле са обе стране административне линије. Њихов циљ је праћење ситуације на терену и спречавање илегалних активности. Супротно свим споразумима, према сазнањима Београда, Приштина планира да преузме контролу линије на северу КиМ.

"Ја сам за ту причу први пут чуо пре две године у команди НАТО - ШЕЈП-у када су ми рекли да постоје нека размишљања да се дозволи да припадници тзв. КБС имају заједничке патроле са Кфором. То је изгледа дугорочан план Приштине, међутим нема никаквих основа за то и у НАТО-у не постоји расположење", наводи Дрецун.

Политичка позадина Куртијевих захтева

Део стручне јавности оцењује да је позадина Куртијевих захтева политичка.

"Мислим да мотив због којих их Курти поставља нема везе са безбедношћу, то има везе са његовом политичком кампањом. Мислим да су трећи ванредни избори на КиМ извесни, из тог разлога Курти користи једини алат који има, а то је борба против Србије и српске заједнице", наводи Никола Вујиновић, истраживач студија безбедности.

Копнена зона безбедности успостављена је Кумановским споразумом 1999. године. Дефинисана је као демилитаризована тампон зона ширине 5 километара уз административну линију, унутар територије Централне Србије. Услед безбедносног вакуума и више од 600 терористичких напада албанских екстремиста, српске безбедносне снаге распоређене су дуж линије две године касније.