Завршена расправа о амандманима на сет правосудних закона, сутра гласање

Посланици Скупштине Србије завршили су око 18 часова расправу по амандманима на свих пет закона из области правосуђа који су на дневном реду, а које је поднео посланик СНС Угљеша Мрдић, као и на измене Закона о државним службеницима, а председница Скупштине Србије Ана Брнабић одредила је 28. јануар као дан за гласање.

Посланици ће се сутра са почетком у 10.00 сати изјаснити о свих 25 тачака дневног реда. Посланици су се данас углавном држали дневног реда и расправљали о поднетим амандманима, а у расправу се више пута укључио министар правде Ненад Вујић.

Вујић је током расправе истакао да се изменама правосудних закона које је предложио посланик СНС Угљеша Мрдић не смањују надлежности Високог савета тужилаштва, већ да се надлежности и повећавају и одбацио наводе опозиције да се предложеним изменама закона смањује надлежност Високог савета тужилаштва.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић одбацила је тврдње опозиционих посланика да ће правосудни закони бити повучени из процедуре и истакла да се то неће догодити, али је позвала Владу и посланике да убудуће поштују институт јавне расправе. Током расправе прихваћено је више амандмана који је образложила посланица СНС-а Оља Петровић.

Министарка државне управе и локалне самоуправе Снежана Пауновић изјавила је да се предложеним изменама и допунама Закона о државним службеницима не ради на партијском запошљавању, већ се, како је истакла, измене предлажу искључиво због ангажовања по основу повећаног обима посла.

Она је то рекла током скупштинске расправе о амандманима на предлог измена Закона о државним службеницима, одговарајући на наводе опозиције да предложено решење подстиче страначко запошљавање.

Пауновић је одбацила тврдње да је реч о политичком запошљавању и објаснила да је обим посла повећан јер се доносе закони због којих је потребно веће ангажовање људи, навевши као пример тзв. "Закон свој на своме", због кога ће бити ангажовано више људи како би грађани што пре добијали решења. Навела је и да је спремна да реши питање в.д. статуса у државној управи.

Председник Народног покрета Србија (НПС) Мирослав Алексић изјавио је да је цела Србија видела да је "председник Србије Александар Вучић постао опозиција Влади Србије, јер нико боље од њега није критиковао њен рад".

Обраћајући се министру правде Ненаду Вујићу у расправи о сету правосудних закона, Алексић му је рекао да све што овде говори не значи ништа, јер сви знају у Србији да је он тај које је председник означио као "неспособне да воде државу".

"Данас говоримо о сету правосудних закона, а НПС је тражио брисање сваког од њих. Врапци на грани знају да они служе само да и правосуђе ставите под контролу, пошто сте то урадили са полицијом и војском", нагласио је Алексић.

Посланици опозиције у Скупштини Србије оценили су да су се Министарсво правде и Влада сакрили иза предлога правосудних закона посланика Српске напредне странке Угљеше Мрдића да би избегли јавну расправу и навели да је циљ измена закона да се повећа централизација и контрола.

Посланик Народног покрета Србије Александар Ивановић рекао је да ће, уколико се изгласају измене и допуне Закона о јавном тужилаштву, на теротирији Београда, где су три основна јавна тужилаштва, одлучивати Ненад Стефановић.

Посланик Странке слободе и правде Горан Петровић рекао је да је циљ измена и допуна Закона о јавном тужилаштву "још већи утицај извршне власти на тужилаштво".

Посланик Зелено-левог фронта Радомир Лазовић рекао је да је циљ измена правосудних закона да се оствари што већа контрола правосуђа, да се смањи објективност у функционисању јавних тужилашатава и да се повећа централизација и контрола.

Посланик Новог лица Србије Милош Парандиловић поручио је министру правде Ненаду Вујићу да је "потрошна роба“.

Седница Скупштине Србије настављена је после једночасовне паузе, а посланици су наставили расправу о амандманима на сет правосудних закона, које је поднео посланик Српске напредне странке Угљеша Мрдић.

Мрдић је поднео пет закона из области правосуђа – измене и допуне Закона о Високом савету тужилаштва, о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, о јавном тужилаштву Закона о судијама.

На сет правосудних закона поднето је укупно 174 амандмана, а Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу је прихватио десетак амандмана.

На дневном реду ванредне седнице је и листа кандидата за чланове и заменике чланова Комисије за ревизију, верификацију и контролу тачности и ажурирања бирачког списка, као и измене Закона о државним службеницима који је поднела Влада Србије.

Министар правде Ненад Вујић одбацио је током скупштинске расправе критике посланика опозиције поводом измена правосудних закона истичући да погрешно наводе да неко хоће да врши притисак на тужиоце и да је обавезно упутство законски регулисана категорија.

Вујић је одговарајући посланику ЗЛФ Роберту Козми, који је тврдио да ће уколико прођу ови правосудни закони, сви тужиоци "ићи на рапорт" код тужиоца Ненада Стефановића, да не постоји један главни тужилац те да се у законима нико персонално не помиње.

"Обавезно упутство главног тужиоца према тужиоцу није никакав притисак, оно је предвиђено законом, то је законски регулисана категорија и оно није нешто што је уведено овим изменама закона. То је нешто што постоји у свим тужилаштвима и свим тужилашким организацијама", објаснио је Вујић.

Он је указао да у Немачкој или Аустрији министар може да даје иста та обавезна упутства, а да то није случај у Србији. "Овде то није случај. Обавезна упутства даје главни тужилац, али то није притисак. Непримерени притисак зна се како се решава, та комисија и даље постоји. Ово је увођење само механизма ко је тај који одлучује о обавезном упутству, које мора бити писано у кратким роковима", рекао је Вујић.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић рекла је, одговарајући посланику Странке слободе и правде Борку Стефановићу на седници парламента, да сет правосудних закона неће бити повучен из скупштинске процедуре.

На наводе Стефановића да је председник Србије Александар Вучић у једном интервјуу инсинуирао да ће се ови закони можда бити повучени из процедуре Брнабићева је рекла да је могуће да није пажљиво слушао председника и да је он говорио да се у будућности мора поштовати институт јавних расправа.

"Ми стојимо као већина, ако могу тако да кажем, иза тога да они доприносе квалитету, ефикасности, транспарентности рада и тужилаштва и судства и ни на који начин не задиру ни у самосталност тужилаштва, ни у независност правосуђа, односно судства", рекла је Брнабићева.

Брнабић је рекла да се са радом наставља, али је поручила влади и посланицима да убудуће поштују институт јавне расправе.

Током расправе о амандманима, посланик Народног покрета Србије Урош Ђокић оценио је да тим законима власт не жели да ојача правосуђе, већ да га преузме, тврдећи да је циљ да се развласти, како је казао, "одметнути тужилац Загорка Доловац", а да се овласти тужилац Ненад Стефановић.

Посланик Зелено-левог фронта Богдан Радовановић критиковао је решење из предлога Закона о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала (ВТК), по коме се, како тврди, кључна овлашења концентришу у рукама тужиоца Ненада Стефановића.

Додао је да тужилаштво реагује на претње функционерима власти упућене на друштвеним мрежама, док, како каже, не реагује на претње посланицима опозиције, прочитавши неке од претњи које је добио.

На то је Брнабићева рекла да је упућивање таквих претњи недопустиво, додајући да се ни претње државним функционерима не процесуирају.

Шеф посланичке групе СНС Миленко Јованов је на Радовановићеве тврдње рекао да "нико боље није описао како ВТК не ради ништа" и због чега је потребно променити закон.

Посланица Нардоног покрета Србије Ивана Роквић је оценила да се предложеним законским решењем бити легализовано дигитално праћење, прислушкивање и активност бот мрежа, тврдећи да ће закон удаљити Србију од демократског друштва, те да НПС зато неће гласати за њега.

Посланица ЗЛФ-а Марина Мијатовић је, критикујући предлог измена Закона о јавном тужилаштву, оценила да је лоше решење по коме ће тужиоци приговоре на инструкције за рад упућивати органу који чини једна особа, а не комисији као до сада.

Министар правде Ненад Вујић одговорио је да је врло јасно да се решење односи на обавезно упутство које главни тужилац даје тужиоцима.

"То је пракса и то је нешто што је регулисано законом и никако се не смањује, нити укида самосталност јавног тужиоца у поступању у појединим предметима. Стављање комисији показало се као нешто што успорава читав поступак, а као што смо рекли, хијерархијски однос и ефикасност поступања нису у супротности. Они имају једну заједничку црту и један заједнички циљ, а то је да грађани буду задовољни радом тужилаштва", додао је Вујић.

Навео је да се оваква измена показала и у европским земљама као добар механизам за ефикасан рад тужилаштва.

Министар правде Ненад Вујић одбацио је тврдње опозиције да је појединим амандманима на сет правосудних закона омогућено да министар правде може давати наредбе или инструкције јавном тужиоцу и јавном тужилаштву, наводећи да се једино помиње да је за међународну сарадњу потребна сагласност надлежног министарства за правосуђе. 

Вујић је на седници Скупштине Србије која је наставила расправу о амандамнима казао да нигде у амандманима на законе које је предложио Угљеша Мрдић (СНС) не стоји да се уводи одобрење министра правде за одређене радње у поступку и давање инструкција.

"То нисмо нигде ни видели у предложеним амандманима, нити постоје. Можда је побркано са праксом у земљама Европске уније, рецимо где у Немачкој министар правде даје такве инструкције, али код нас тог нема ни у предлогу амандмана, нити у постојећем закону", истакао је министар.

Једино где има у амандману, како је рекао, то је да је за међународну сарадњу потребна сагласност министарства надлежног за правосуђе што је логично, како би се знало шта ко потписује, чему приступа, јер приступање одређеним организацијама, потписивање одређених споразума уговора подразумева преузимање и одређених обавеза за Републику Србију.

Kако је додао, интенција тога је да се зна ко шта од Србије очекује.

"Да нас не изненади ситуација где можда треба да платимо контрибуцију као учешће у некој међународној организацији или да поступамо по одређеним споразумима за које Влада и Министарство правде, који су надлежни за међународну правну помоћ и међународну сарадњу, имају одређене обавезе", рекао је Вујић.

Данашње заседање Скупштине Србије започело је постављањем посланичких питања представницима извршне власти.

Посланике је, између осталог, занимало да ли ће Србија прогласити европосланика Тонина Пицулу за персону нон грата, шта ће надлежни урадити поводом третирања возача у међународном транспорту робе, као и о поступању полиције на протестима.

Посланик Зелено-левог фронта Роберт Козма питао је министра унутрашњих послова Ивицу Дачића и министра за европске интеграције Немању Старовића, као и министарку грађевинарства Александру Софронијвић шта су учинили да посредују у разговорима између удружења превозника и Европске комисије око начина третирања возача држављана Србије у међународном транспорту робе.

Нагласио је да се месецима знало да ће се успоставити нови систем регистрације и да ће се примењивати на све грађане Србије као и да ће створити огромне проблеме за наше држављане возаче камиона у међународном транспорту робе.

Александар Павић из посланичке групе "Ми – снага народа" питао је Министарство спољних послова да ли ће прогласити европосланика Тонина Пицулу за персону нон грата у Србији тврдећи да сваки пут када он дође у Србију, као члан неке делегације, узнемирава се јавност.

Он је навео да су у делегацији ЕП Пицула и Давор Иво Штир, који активно промовишу лажну државу Косово, као и да је председник Хрватске Зоран Милановић за Штировог деду рекао да је био ратни злочинац. Павић је рекао и да поглавље 35 подразумева дефакто признање лажне државе Косово, а питао је и шта ће се радити поводом тога што ће закон о странцима лажне државе почети да се примењује 15. марта.

Славица Радовановић из посланичке групе "Покрета радника – струка" питала је МУП о томе ко је наводно "тукао људе" у Ваљеву, Новом Саду и Београду зато што мисле другачије и зашто нису покренути дисциплински поступци за теже повреде радне дужности.

Министра унутрашњих послова Ивицу Дачића питала је зашто је смењен Дејан Вујачић, помоћник команданта у Жандармерији, да ли је у оквиру граничне полиције формирана нека нова јединица и са којим циљем, а затражила је одговор и колико је смењених начелника, заменика начелника и помоћника из свих управа у претходном периоду.

Она је питала и да ли се формирају неке нове јединице чији ће задатак бити да, како тврди, "прате студенте" који другачије мисле и колико људи је од почетка децембра у Министарству унутрашњих послова поднело захтев за одлазак у пензију.

Посланица Социјалистичке партије Србије Дијана Радовић упитала је Министарство културе да ли се планира израда јединственог регистра српских културних добара које се налазе ван граница Србије.

Посланик Српске напредне странке Миодраг Линта, говорећи о Србима изгнаним из Хрватске, упитао је премијера Ђуру Мацута када ће Влада покренути дијалог са хрватском владом у вези са анексом Г Бечког споразума о сукцесији, по којем свим грађанима и свим правним субјектима морају бити враћена заштићена права које су имали на дан 31. 12. 1990.

Министарку за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милицу Ђурђевић Стаменковски питао је када ће Министарство покренути измене и допуне Закона о правима бораца, са циљем да се коначно признају припадници војске и полиције Републике Српске Крајине, а како би им се гарантовала пензија предлажући износ у висини просечне пензије која сада износи 57.600 динара.

Петар Бошковић из посланичке групе "Србија центар – СРЦЕ" упитао је министра одбране Братислава Гашића да ли је истина да је криминалистичко-истражна група из Ниша спроводила истрагу против петорице официра и једног цивила због сумње да су проневерили више од 100 милиона динара везаних за давања у закуп спортског центра "Шивара" у Нишу, као и да ли је та истрага обухватила генерал-потпуковника Милосава Симовића и шта је разлог његовог разрешења.