Поруке из Брисела: За помак ка ЕУ потребне реформе, усклађена спољна политика и енергетика

Наташа Вучковић, генерална секретарка Фондације "Центар за демократију", каже да су европски званичници јасно ставили до знања да се разговор водио о владавини права и демократији.

"Разговарало се о реформама у области владавине права, медијима, изборном законодавству, о томе шта је Србија урадила када је реч о РЕМ-у и изборним прописима", наводи Вучковић.

Она додаје да су те реформе уједно и услов за напредак у преговорима.

"То су задаци који су били услов да се процени да ли Србија заслужује отварање кластера 3, али и даље не постоји сагласност држава чланица о томе, па имамо статус кво", тврди Вучковић.

Усклађивање са спољном политиком као кључни тест

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић наглашава да је ЕУ и даље заинтересована да деблокира процес приступања Србије, али да је цена тога све јаснија.

"Кључ је у владавини права, демократским институцијама и усклађивању са спољном политиком ЕУ. То је и овог пута наглашено на директан начин", каже Миливојевић.

Према његовим речима, инсистирање на усклађивању са заједничком спољном и безбедносном политиком није "бриселска мантра", већ последица рата у Украјини.

"Геополитика је тема број један у политици проширења. Док год ЕУ има интерес за регион, биће упорна у тим захтевима", сматра Миливојевић.

Наташа Вучковић подвлачи да Србија мора да покаже предвидљивост ако жели да буде део "клуба".

"Не можемо више да играмо само на нашу специфичност. И друге државе су део свог суверенитета пренеле на ЕУ. Србија мора да покаже да је предвидив партнер и да уме да се понаша у складу са правилима тог клуба", наводи Вучковић.

Енергетика и НИС у пакету са геополитиком

И у твитовима Урсуле фон дер Лајен и Антонија Косте наглашена је енергетска диверсификација и смањење зависности од Русије. Миливојевић оцењује да је то пре свега политичка, али и веома конкретна порука.

"Енергетска диверсификација је у пакету са проширењем и геополитичким интересима ЕУ. Енергија и храна су виталне ствари за функционисање и тржишта и друштва", објашњава Миливојевић.

Вучковић додаје да се из твитова може читати и спремност ЕУ да помогне Србији у енергетској инфраструктури.

"Ту се сигурно назире директна или индиректна подршка корацима који би водили ка већој енергетској независности Србије од руских енергената и даљем усклађивању спољне и безбедносне политике", сматра Наташа Вучковић.

Зашто је кластер 3 важан за грађане

Говорећи о завршној поруци да ЕУ жели "демократску Србију у Европској унији", Вучковић подсећа да Србија данас заостаје за неким државама региона.

"Кад погледате Црну Гору и Албанију, види се јасна посвећеност реформама и примени мера. Србија у овом часу стагнира, али има капацитет да брзо сустигне те државе, ако направи јасан искорак у владавини права и спољној политици", истиче генерална секретарка Фондације "Центар за демократију".

Зато, додаје, отварање кластера 3 има значај и изван техничких оквира.

"Деблокада процеса била би важна порука грађанима. Потребна нам је позитивна комуникација из Брисела. Кластер 3 је важан пре свега за социјалну политику, запошљавање, конкурентност привреде – дакле за економију и друштво у целини. Реформе би добиле снажан подстицај ако би тај кластер био отворен", наглашава Наташа Вучковић.

Миливојевић се слаже да би отварање кластера био позитиван сигнал из Брисела Београду.

"ЕУ би овде добила ветар у леђа ако би се кластер 3 отворио, а регион би добио јаснију поруку да је перспектива проширења и даље жива," закључује Миливојевић.