Таковска 10: Трамп, Путин и Си – нови хладни рат премешта се на исток

Некадашњи амбасадор Србије у Турској и Грчкој Душан Спасојевић каже да верује да ће доћи до састанка америчког и руског председника, Доналда Трампа и Владимира Путина, у Будимпешти – иако је у међувремену одложен, отказан, па поново најављен – али да није сигуран да ће се на тим разговорима испреговарати мир у Украјини.

"Било би потпуно наивно бити такав оптимиста и мислити да један или два сусрета на Аљасци или у Будимпешти могу да заврше дугогодишњи сукоб. Симболички је важно то што би се састанак организовао у Будимпешти. С друге стране, мислим да се избор места никоме не допада у Европи, осим премијеру Мађарске Виктору Орбану", истиче Спасојевић.

Спољнополитички коментатор Предраг Рајић наводи да у догледно време не верује да може да дође до договора између Русије и Сједињених Америчких Држава поводом сукоба у Украјини.

"Вероватно ће се улози подизати са обе стране и однеће многе људске животе у Русији и Украјини. Није нереално да рат уђе у пету годину. Позиције су непомирљиве и оштро супротстављене. Трагедија је што се последице рата осећају свуда, почевши од Србије", наглашава Рајић, алудирајући на увођење америчких санкција Нафтној индустрији Србије, која је већински у руском власништву.

Економиста из Института за европске студије Горан Николић сматра да није спорно да су етапне санкције Европске уније, Сједињених Држава и других њихових савезника утицале на руску економију.

"Међутим, те приче, да је Русија економски пред колапсом, нису тачне. Оно што је тачно, то је да сваки нови талас санкција отежава ситуацију за Москву. Руска Централна банка, која је кредибилна, то препознаје као највећи ризик за будуће макроекономске резултате. Привреда је значајно ослабљена због цена енергената, које чине четвртину руског буџета", указује Николић.

Хладни рат 2.0 подгрева се у Азији

Душан Спасојевић објашњава да је Трамп током посете Азији себи дао доста слободе у односу према својим деценијским савезницима.

"То говори да Америка још увек није спремна за некакву велику конфронтацију с Кином. Верујем да се хладни рат какав смо некада имали у Европи, премешта на тло Азије и водиће се између Кине и САД. Америци ће, у том смислу, бити потребан сваки савезник, а Кина ће наравно урадити све да Америку истисне из Азије што је даље могуће. Униполарног света више нема – Америка је најјача, али је Кина веома близу да је престигне. Ту је негде и Русија, а ЕУ међу овом групом нема", тврди Спасојевић.

Предраг Рајић сматра да је Кина растућа сила и држава која има способност чекања, што је, према њему, добро осмишљена тактика.

"С друге стране, економије Кине и САД су испреплетене, што је неупоредиво са било чим другим. Конфронтација не одговара ни Кини, тако да верујем да ће доћи до неког договора између лидера Кине Си Ђинпинга и Трампа. Основни камен спотицања је питање Тајвана", каже Рајић.

Горан Николић истиче да трговински рат Пекинга и Вашингтона није нерешива енигма, али да не може ни олако да се оконча.

"Можемо да очекујемо попуштање Кине према питању такозваних ретких земних минерала, без којих америчка индустрија сада тешко може да функционише. С друге стране, Трамп ће прогласити да одустаје од нових царина на кинеску робу. Већ ове царине које је најавио су огромне. Ако разговор прође лоше, не очекујем да ће ствари одмах одразити на Србију", наводи Николић.

Случај Европске уније, млађег брата Вашингтона

Рајић сматра да савез Вашингтона и Брисела и даље постоји, као и да је још увек чврст и стабилан.

"Они наступају заједно на трећим тржиштима, али се зна да је Вашингтон старији партнер у том односу. У ЕУ је највећа војна сила Америка, и тако је од 1945. године. У том смислу, сваки европски одговор мора да се прилагоди ставу Беле куће. Однос је тако постављен и међузависан је на штету чланица Уније", закључује Рајић.

Спасојевић примећује да Европска унија нема јединствену политику ни према једном суштински важном међународном питању.

"ЕУ, просто, није ентитет који наступа (јединствено) у међународној политици. Тамо постоји један, према мом мишљењу, опасан рефлекс. Рецимо, Немачка нема капацитет да води рационалну спољну политику. У добром делу њене политике избијају рефлекси и предрасуде који су стари вековима, поготово када је у питању Балкан – апсолутно фаворизовање Хрватске или промовисање независности Косова и тако даље", сматра Спасојевић.

Николић сматра да је "чињеница да у ЕУ постоји одређена ирационалност у приступу Русији".

"Тај страх је вероватно већи него што би он требало да буде. Чини ми се да ЕУ покушава да веже Трампа и Америку што ближе за себе. То релативно показују августовски уступци у царинским преговорима са аспекта Америке. Када је у питању увоз руског гаса, он је са 45 одсто удела пао на 14 процената", указује Николић.

Будимпешта и друге Јалте

Рајић верује да је избор Будимпеште за место евентуалног састанка Трампа и Путина уступак америчког председника Орбану зато што га је мађарски премијер био један од ретких који га је подржавао у периоду између првог и другог мандата.

"Орбан је својим капацитетима далеко превазишао Мађарску и игра много важнију улогу у светској политици него било који други мађарски премијер. С друге стране, Путин нема ништа против да се преговори воде у Будимпешти, јер је Орбан био најмекши или најкоректнији према њему од свих европских лидера. Мађарска јесте чланица Европске уније и учествовала је у доношењу свих 19 пакета санкција према Русији, али је увек имала вето или нешто да дода", каже Рајић.

Спасојевић указује да ако састанка у Будимпешти буде, ниједна земља НАТО-а неће имати проблем да пропусти лет авиона са руским председником, јер је гарант Америка.

"Нико неће стати на жуљ. Будимпешта је реално место, ако су се тако договорили. Орбан има изванредне односе са Трампом", напомиње Спасојевић.

Фактори Венецуеле, Блиског истока и далеке Индије

Николић, говорећи о формалној борби САД против нарко-банди у Венецуели иза које се вероватније крије потрага за највећим потврђеним залихама нафте на свету – које Венецуела има, каже да је то наставак политике која је већ месецима на делу.

"Део везан за нафту је на дугачком штапу јер су резерве Венецуеле у лошем стању. Већи ризик представљају добри односи Трампа са лидерима Саудијске Арабије и другим блискоисточним државама. С друге стране, ако би Индија избацила руску нафту, цена барела би скочила за 10 до 15 долара, што је неприхватљиво за Трампа", закључује Николић.

Емисију Таковска 10 у целости можете да погледате у видео запису на почетку текста.