Извор: РТС, Танјуг, Фонет

Скупштина завршила рад, посланици усвојили сет медијских закона

Посланици Скупштине Србије усвојили су сет медијских закона у који спадају Закон о електронским медијима, Закон о јавним медијским сервисима и Закон о јавном информисању и медијима. Посланици су усвојили и Закон о алиментационом фонду и Закон о усвајању гарантне шеме и субвенционисању дела камате за куповину прве стамбене непокретности младих.

Скупштина Србије завршила ванредно заседање

Ванредно заседање Скупштине Србије завршено је полагањем заклетве новог председника Савета Државне ревизорске институције Ивице Гавриловића.

За нову потпредседницу Скупштине Србије изабрана је посланица Социјалистичке партије Србије Дуња Симоновић Братић.

За нову председницу Комисије за контролу државне помоћи изабрана је Драгица Јорговић.

Опширније Краће

Посланици усвојили све тачке дневног реда пете ванредне седнице Скупштине Србије

Посланици Скупштине Србије усвојили су више међународних споразума, међу којима је и Закон о потврђивању споразума између Владе Србије са више држава о укидању виза за носиоце дипломатских и службених пасоша.

Посланици су усвојили и Закон о потврђивању Уговора о кредитном аранжману купца, Закон о потврђивању Споразума о зајму - Други зајам за развојну политику зеленог раста између Србије и Међународне банке за обнову и развој.

Усвојен је и Закон о потврђивању Анекса 1 Споразума између Владе Србије и Владе Француске о активностима Француске агенције за развој и институције ПРОПАРЦО у Србији.

Посланици су усвојили и годишње извештаје Заштитника грађана, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и Повереника за заштиту равноправности за 2022, 2023. и 2024. годину.
Усвојени су и Извештаји о раду Државне ревизорске институције, Агенције за спречавање корупције, Фискалног савета и Комисије за контролу државне помоћи за 2024. годину.

Посланици су усвојили и Закључак поводом представљања Извештаја Европске комисије о Србији за 2024. годину, Одлуку о престанку функције председника Савета Државне ревизорске институције и избору новог, као и листу кандидата за избор председника Комисије за контролу државне помоћи.

За потпредседницу Скупштине Србије изабрана је народна посланица Дуња Симоновић Братић.

Скупштина је претходно усвојила Закон о Алиментационом фонду, измене и допуне три медијска закона, Закон о заштити ваздуха, као и измене Закона о утврђивању гарантне шеме и субвенционисању дела камате као меру подршке младима у куповини прве стамбене непокретности.

Међу медијским законима који су усвојени су измене Закона о електронским медијима, измене Закона о јавним медијским сервисима, као и Закона о јавном информисању и медијима.

На седници су усвојене и измене Закона о Централној евиденцији стварних власника, као и закони о задуживању Србије за кредитирање пројеката изградње ауто–пута Београд - Зрењанин - Нови Сад и унапређење дистрибутивне мреже Електродистрибуције Србије д.о.о. Београд.

Опширније Краће

Гласање о амандманима предлога закона о задуживању

Почело гласање о амндманима на Предлог закона о задуживању Србије код НЛБ Комерцијалне банке за потребе финансирања изградње ауто–пута, деонице Београд – Зрењанин – Нови Сад.

Опширније Краће

Скупштина Србије усвојила сет медијских закона

Посланици Скупштине Србије усвојили су сет медијских закона у који спадају Закон о електронским медијима, Закон о јавним медијским сервисима и Закон о јавном информисању и медијима.

За измене Закона о електронским медијима гласала су 134 од 169 присутних посланика, за измене Закона о јавним медијским сервисима 129 од 167 посланика и за измене Закона јавном информисању и медијима гласала су 134 посланика од 167 присутних посланика.

Претходно су посланици одбили све предложене амандмане.

У току је гласање о осталим тачкама дневног реда.

Опширније Краће

У току је гласање о сету медијских закона

У току је гласање о сету медијских закона, у који спадају Закон о електронским медијима, Закон о јавним медијским сервисима, као и Закон о јавном информисању и медијима.

Опширније Краће

Скупштина Србије усвојила Закон о алиментационом фонду

Посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о алиментационом фонду. 

За тај закон гласало је 156 од укупно 166 присутних посланика у сали.

Усвојен је и Закон о усвајању гарантне шеме и субвенционисању дела камате за куповину прве стамбене непокретности младих. За је гласало 137 од 168 присутних посланика.

Претходно су посланици одбили све предложене амандмане.

Опширније Краће

Почело гласање о амндманима

После расправе о сету медијских закона, закона о животној средини и кредитирању инфраструктурних пројеката, у Скупштини Србије у току гласање о амандманима.

Опширније Краће

Почела расправу о амандманима на Предлог закона о задуживању

Скупштина Србије завршила је разматрање амандмана на Предлог закона о заштити ваздуха и почела расправу о амандманима на Предлог закона о задуживању Србије код НЛБ Комерцијалне банке за потребе финансирања изградње ауто–пута, деонице Београд – Зрењанин – Нови Сад.

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић саопштила је посланицима да ће седница трајати и после 18 часова.

Опширније Краће

Критике на рачун страних инвеститора; Јованов: Опозиција жели да протера Кинезе

Шеф посланичке групе Александар Вучић - Србија не сме да стане Миленко Јованов изјавио је да опозиција напада искључиво кинеске инвестиције у Србији, и да су се оне нашле на удару да би се Кина протерала из Србије.

Говорећи о Предлогу закона о заштити ваздуха на седници Скупштине Србије, а реагујући на изјаве појединих посланика опозиције да су највећи загађивачи страни инвеститори, али да иако сви инвеститори имају исте услове опозиција напада искључиво кинеске инвестиције.

"Нападају се искључиво кинеске инвестиције, јер је тако наручено. Нелогично је да имате две исте технологије, а да вам смета само једна, а она друга не", рекао је Јованов.

Посланик Еколошког устанка Александар Јовановић изнео је тврдњу да Кинези протерују људе из Мајданпека и Бора, и да се не зна колико руде екплатишу и да се уписују као "трајни власник земље".

Јовановић је показао и слике из Сурдулице где немачка компанија Кнауф експлоатише камену вуну тврдећи да је тиме изазвала тровање локалног становништва, и да то не би смела ни да помисли да уради у Немачкој.

Опширније Краће

Бајатовић: Завршен део гасовода до Ваљева, крајем марта прикључују се "Крушик" и топлана

Генерални директор Србијагаса и посланик СПС у Скупштини Србије Душан Бајатовић изјавио је да је завршен део гасовода од Београда до Ваљева и навео да очекује да ће најкасније до марта следеће године Крушик и топлана који су, како је рекао, највећи загађиваћи ваздуха у Ваљеву, моћи да се прикључе на гас.

Бајатовић је на седници Скупштине Србије, током расправе о амандманима на Предлог закона о заштити ваздуха, рекао да се гради потпуно нова котларница и да у то инвестирају и Крушик и Србијагас.

"Чак ћемо радити унутар фабрике и вештачку атмосферу, да би долазило до мање инцидената. Очекујем да најкасније до краја марта следеће године, вероватно и раније, Крушик добије могућност, као и топлана, да се прикључе на гас'', рекао је Бајатовић.

Када је реч о гасификацији Ваљева, Бајатовић је рекао да је уговор потписан, да је рок за завршетак три године и да ''брже не може''.

''Није само Ваљево, него и сва насељена места, и Дивчибаре, тако да не може брже од три године да се изгради и да се све то заврши. Али грађани Ваљева могу да рачунају да ће најдуже за три године моћи да се елиминише велики број индивидуалних ложишта, који су поред Крушика највећи загађивачи у Ваљеву'', рекао је Бајатовић.

Он је рекао да је завршено 70 одсто планиране гасификције Србије, да су Београд и Војводина потпуно гасификовани, као и да је у последњих десет година урађено 19.000 километара гасоводне мреже, без Турског тока.

Опширније Краће

Изречена опомена посланику Парандиловићу због претњи новинарима

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић изрекла је опомену посланику Народног покрета Србије Милошу Парандиловићу због претњи које је упутио новинарима.

Претходно је Парандиловић рекао: "Чудите се како тај новинар пролази тако на терену, е па тако пролази и тако ће пролазити. Немојте да се чудите".

Ана Брнабић је истакла да то што је Парандиловић рекао током скупштинске расправе о "прорежимским медијима" показује њихову политику да би новинари који им се не свиђају, требало да буду линчовани и поручила да би сви посланици заједно требало да стану у одбрану свих новинара, не селективно и без обзира на уређивачку политику одређених медија.

Председница парламента је замолила све посланике да не релативизују нападе на новинаре, а посебно на новинарке на тај начин.

Опширније Краће

Расправа о улози јавног сервиса и избору чланова РЕМ-а

Посланици опозиције су у расправи о изменама Закона о јавним медијским сервисима истакли да је потребно да се моћ Радио-телевизије Србије не концентрише "само у функцији директора, већ да је треба поделити са члановима Управног одбора".

Посланик Зелено-левог фронта (ЗЛФ) Ђорђе Павићевић казао је да се изменом Закона о јавним медијским сервисима мења однос снага унутар јавног сервиса, те да се његовим усвајањем иде ка повећању овлашћења генералног директора. Павићевић је казао да се против тога мора интервенисати, подсетивши да су ранији директори јавног сервиса биле важне политичке фигуре, те да су против неких од њих биле и демонстрације, што је случај и данас.

Према његовим речима, предлогом Владе да се главне полуге пренесу у руке директора "дошло би до лакше контроле РТС и одмазде према запосленима". Павићевић је поручио да је потребно направити баланс између овлашћења УО и генералног директора.

Посланица Покрета слободних грађана (ПСГ) Ана Орег казала је да је процес избор чланова Савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) обесмишљен и да је његов циљ одабрати људе који би ширили пропаганду потребну актуелној власти. Она је оценила да власт сада, осим студената и грађана, покушава да прави и паралелна медијска удружења, а поручила је да сви врло добро знају да су веродостојна једино Независно удружење новинара Србије и Удружење новинара Србије. 

Посланик ЗЛФ Растислав Динић казао је да је смисао поднетог амандмана подела моћи у јавном сервису како не би била сконцентрисана само код директора. Динић је навео да је УО РТС требало да се огласи након "дрског понашања" председника Србије Александра Вучића према новинарки Аници Телесковић у емисији "Око", али се то није десило. Према његовом мишљењу, нико се није огласио зато што већина чланова УО РТС гостује у "јутарњим програмима режимских телевизија".

Посланик ЗЛФ Радомир Лазовић казао је да је потребно наћи начин да управљање јавним сервисима било једнако подељено и демократизовано. Лазовић је нагласио да је потребно људима омогућити да на јавним сервисима имају тачно и правовремено информисање и плурализам мишљења. Према његовим речима, много је проблема о којима би јавни сервис требало да извештава, јер му је то обавеза.

Посланик Народног покрета Србије Мирослав Алексић казао је да је потребно повећати контролу над избором директора јавних медијских сервиса. Он је навео да се "новцем од претплате за РТС финансирају таблоиди који крше новинарски кодекс, што је потребно зауставити".

(Фонет)

Опширније Краће

Братина: На сваком месту се трудимо да урадимо најбоље за интересе Србије

Министар информисања Борис Братина изјавио је да на сваком месту и на свим састанцима у земљи и иностранству ради оно што је најбоље за интересе Србије и додао да се током посете Русији састао са руским министром информисања и замеником министра индустрије.

Братина је на седници Скупштине, током расправе о амандманима на предлог измене и допуне закона о јавним медијским сервисима, а одговарајући посланику из Зелено-левог фронта Растислава Динића, казао и да се на сваком месту ради на томе да се Србија репрезентује на најбољи начин.

Динић је претходно критиковао посету министра Братине Руској Федерацији, наводећи да они који предлажу измене и допуне медијских закона које би требало да буду у складу са европским захтевима, ових дана не иду на консултације у Брисел, односно Европску комисију.

Додао је да је Братина био на великом скупу "факт чекинг" у Нижњем Новгороду где је разговарао са међународним институцијама попут Global Fact Checking Network и додао да се није изненадио када је видео да та институција не служи провери чињеница, него "ширењу путиновске пропаганде".

"То није коректно, ми се тамо нисмо састали само са компанијама. Иако смо се састали са бројним компанијама на ту тему, састали смо се и са министром телекомуникација и информисања, са замеником министра индустрије. Тако да мислим да је то оно што карактерише нашу посету у Русији. Ми свакако гледамо да оно што можемо за нашу страну и урадимо, да урадимо било где да се налазимо и да своју земљу репрезентујемо на најбоље начине", казао је министар Братина.
Како је додао, није у реду ни ниподаштавање великог дигиталног форума који се догодио.
"То су заправо била два форума која је посетило отприлике 40 делегација земаља из читавог света. Бити у таквом друштву сигуран сам да није лоше", додао је Братина.

Одговарајући на критике посланице Народног покрета Србије Иване Роквић, која је навела да Братина никада није радио у медијима, те да није компетентан да буде министар у том ресору, Братина је казао да се медијима бавио теоретски.
"Донекле сам се медијима бавио теоријски и ви сте у праву, ја нисам радио у медијима, али сам писао у медијима и наступао на медијима. Тако да немојте да мислите да баш ништа не знам о медијима", казао је Братина.

Посланици Роквић, која је претходно навела и да су министри већине ресора у Влади Србије некомпетентни за посао који обављају, казао је да није у реду користити прилику за напад и на друге министре.

"Прилика да се овде нападну поред мене и други министри, чини ми се да је то потпуно дегутантно. Нема потребе, нападајте само мене. Не морате да нападате Вука Станковића и остале", казао је Братина.

Народни посланик из "Ми - глас из народа" Митар Ковач рекао је да се у парламенту понавља наратив против Руске Федерације, лично против руског председника Владимира Путина.

"Мислим да је непримерено да се то изговара у овом Дому и мислим, такође, да нико од нас појединачно није нити овлашћен, нити има могућности да оцењује појединачно људе у влади, нити тиме да се бавимо. Ако је неком искључиво пут Србије у Европску унију, нашој посланичкој групи није. Напротив, ЕУ је једна милитантна организација", казао је Ковач.

Опширније Краће

Посланици наставили расправу о амандманима на медијске законе

Посланици Скупштине Србије наставили су расправу о амандманима на предлог измена Закона о електронским медијима, који је један од три медијска закона који се разматрају на овој седници.

Седници, на чијем дневном реду је 46 тачака, присуствује 113 посланика, а како су раније најавили, посланици коалиције НАДА не учествују у раду парламента.

Седница је почела у уторак, 10. јуна, а посланици су завршили у среду обједињену начелну расправу о свим тачкама дневног реда, међу којима су сет три медијска закона, закон о Алиментационом фонду, измене Закона о стамбеним кредитима за младе, али и Закон о заштити ваздуха.

У четвртак, посланици су завршили расправу у појединостима на Предлог закона о Алиментационом фонду и измене закона о стамбеним кредитима за младе и започели расправу о амандманима на сет три медијска закона.
Међу медијским законима су измене Закона о електронским медијима, измене Закона о јавним медијским сервисима, као и Закона о јавном информисању и медијима.

Опширније Краће

Седница Скупштине Србије на чијем је дневном реду 46 тачака међу којима су три медијска закона, закон о Алиментационом фонду, измене Закона о јефтиним стамбеним кредитима, али и Закон о заштити ваздуха, биће настављена од 10 часова.

Седница је почела у уторак, 10. јуна, а посланици су завршили у среду обједињену начелну расправу о свим тачкама дневног реда.

Посланици су у четвртак завршили расправу у појединостима на Предлог закона о Алиментационом фонду и измене закона о јефтиним стамбеним кредитима за младе и започели расправу о амандманима на три медијска закона.

Међу медијским законима су измене Закона о електронским медијима, измене Закона о јавним медијским сервисима, као и Закона о јавном информисању и медијима.

Посланици би требало да размотре и годишње извештаје Заштитника грађана, Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности и Повереника за заштиту равноправности за 2022, 2023. и 2024. годину.

Предвиђено је да посланици размотре и извештаје о раду Државне ревизорске институције, Агенције за спречавање корупције, Фискалног савета и Комисије за контролу државне помоћи за 2024. годину као и више међудржавних споразума.

На дневном реду је и Предлог закључка поводом представљања Извештаја Европске комисије о Србији за 2024. годину, предлог одлуке о престанку функције председника Савета Државне ревизорске институције и избору новог, те разматрање листе кандидата за избор председника Комисије за контролу државне помоћи.

Посланици ће размотири и предлог да за потпредседницу Скупштине буде изабрана народна посланица Дуња Симоновић Братић.