Било једном у СФРЈ

Изузимајући Словенију, у свим бившим југословенским републикама живи се лошије него пре 20 година. Сада их спајају последице распада СФРЈ - велике миграције, лоше приватизације, корупција, тајкунизација и незапосленост.

Сурова статистика показује да се, од 1990. године, број незапослених у шест бивших република повећао за више од милион људи.

Словенија је најбрже напредовала, а платила је најнижу цену распада заједничке државе. Политички се то мери чланством у НАТО-у и статусом у Европској унији. Шта је желела, добила је и Хрватска - државу, чланство у НАТО-у и потврду да ће 1. јула 2013. године постати чланица ЕУ.

Македонија је избегла рат, али ју је сачекао спор око имена са Грчком, који плаћа чињеницом да шест година после добијања статуса кандидата не зна када ће почети преговоре.

Проглашењем државе Црне Горе 2006. године завршен је распад СФРЈ. Црна Гора приступила је Партнерству за мир, а статус кандидата добила је крајем прошле године. 

Из заједничке државе, Босна и Херцеговина изашла је са највише последица. Држава с три народа и два ентитета, за коју је надлежан високи међународни представник, у рукама има само Споразум о придруживању. Србија чека мишљење Европске комисије о статусу кандидата и почетку преговора.

Професор Предраг Симић са Факултета политичких наука истиче да се Србија, желели ми то или не, види као место где је све почело или као главни кривац за дешавања.

"Гледали смо Челзи Хендлер на америчкој телевизији која је јавно рекла оно што на западу многи мисле. Србији ће пасти на плећа да сређује остатак Западног Балкана, јер ће изгледа само тако доћи у позицију кандидата за улазак у ЕУ", наводи Симић.

Словенија води и економски. Од распада СФРЈ бруто домаћи производ повећала је за око 60 одсто. Следе је Македонија и Хрватска, са 20, односно 14 одсто, док Србија и БиХ имају за четвртину мањи БДП.

Уредник портала "Макроекономија" Мирослав Здравковић наводи да је Словенија успела да забележи изузетно брз опоравак првих година после распада земље и да се због тога примакла европском просеку.

"Од Хрватске до Македоније имамо сасвим другу слику - сви смо на губитку и то великом због лоших приватизација, због самог менталитета и одсуства самосвести", оцењује Здравковић.

Према његовим речима последица тога је наш губитак од 400 милијарди евра неоствареног бруто домаћег производа, што је једнако 13 садашњих годишњих бруто домаћих производа.

Бољи живот у заједничкој држави

Међутим, грађани немају дилему да се боље живело у једној држави. На такво мишљење не утичу ни разлике у висини просечне плате, од готово 1.000 евра у Словенији до најниже од 357 евра у Србији.

Политичко-економску перспективу свима нуди ЕУ. Али, земљама Западног Балкана она више не може ни тако брзо ни много да понуди као некада источно - европским или балтичким земљама.

Професор Симић напомиње да ће све бивше републике, сада као независне државе, следити једна другу као чланице Европске уније, тако да ће рат оставити горак укус "да смо ратовали само да бисмо направили пун круг и опет се нашли пред лицем те Европе".

"Вероватно је да ће нам поставити лествицу јако високо, па ћемо морати да постигнемо олимпијски рекорд у скоку у вис и то без мотке да бисмо достигли те критеријуме. И у овом тренутку Европа има много малу шаргарепу, а палица је јако високо", оцењује Симић.

Мирослав Здравковић наводи да унутар региона постоји интернационална економска сарадња.

"БиХ много више сарађује са Хрватском, док Република Српска много више са Србијом. Највећи потенцијал за сарадњу, ипак, има трговина Србије са Хрватском, где је изузетно мали обим размене", истиче Здравковић.

Према његовим речима размена је сада неких 200 милиона евра, а природно би било да буде преко милијарду евра.

"То значи да би неком новом економском интеграцијом, на првом месту трговинском, требало да очекујемо неку врсту мањег опоравка и привреде Србије, Хрватске и Босне, независно од тога колико ће међународно окружење бити турбулентно или не", закључује Здравковић.