Два века српске дипломатије

Поводом 200 година модерне српске дипломатије у Министарству спољних послова одржана је панел дискусија. Учесници су били академици, угледни професори историје и дипломате.

Министар спољних послова Вук Јеремић подсетио је на славне дане када је Београд био један од главних посредника у светским кризама 60-их и седамдесетих година, али и на лошу процену политичке ситуације после пада Берлинског зида.

Дебатама као што је ова, каже министар Јеремић, извући ће се поуке за будућу спољну политику Србије.

"Од самог почетка свог постојања, стабилност и просперитет Србије умногоме су зависили од њених односа са светом. Судбина нашег народа често је била у рукама оних који су осмишљавали и спроводили њену спољну политику", рекао је Јеремић.

Колико судбина мале земље може да зависи од доброг разумевања светских прилика и умешности дипломатије да се њима прилагоди, каже Јеремић, можда најбоље илуструју 1945. и 1989. година, тренуци "тектонских поремећаја у свету".

О једном од докумената прошлости, који се често тумачио и као план великосрпске политике - "Начертанију" Илије Гарашанина, говорио је академик Слободан Марковић који је нагласио да је Начертаније у 84 одсто текста копија Заховог списа.

"Насупрот већини српских тумача, Начертаније је написао један странац - Чех, Францишек Зах, уз малу или нималу помоћ Илије Гарашанина. Што не можемо да тврдимо", рекао је Марковић.

Према његовим речима, тај спис није никада био темељни документ српске спољне политике, а и сам Гарашанин га је само делимично користио.

"Текст Начертанија представља врхунац антируске политике и бави се уједињењем искључиво нејасне етничке групе Срба, Словена, без Бугара у Отоманском царству", рекао је Марковић.

Организатори скупа најавили су ускоро и дискусије о садашњости и будућности српске дипломатиије.