Хотели су пуни, а домаћини госте саветују да избегавају гужве и бирају плаже на којима је мање људи.

У Грчку без ограничења уз поштовање мера  

"У случају да се деси да се неко зарази, да буде позитиван, у сваком објекту смо оставили собу за изолацију до превенције. У том смислу, имамо на локалном нивоу јако добру сарадњу са службама здравља. Такође, сви наши путници су осигурани са полисама осигурања међународно путно здравствено осигурање", истиче Петар Кнежевић из агенције "Гранд турс".

Власник хотела "Пилион", Александрос Вардакис, каже да је њихов регион познат и по поштовању мера против короне и да је то резултирало смањеним бројем случајева.

"На плажама се држи растојање између лежаљки, то наши гости поштују. Живот иде даље и наравно да треба да путујемо и да се одмарамо", поручује Варадикис.

Туристи који се заразе у Грчкој не морају у карантин. Могу да уђу на трајект, у авион и друга превозна средства, али све време морају да носе маске Н95.

"Придржавамо се свих протокола, али је најважније да се ми опиремо масовном туризму, немамо велике хотеле, што је гаранција да се гости осећају безбедно. Сви туристи имају бесплатно лечење у нашим ковид болницама. Уколико, ипак, желе да оду у приватну болницу, савет је да имају допунско осигурање", указује Георгија Бонду Токали, заменик градоначелника Општине Волос.

Шта обезбеђује допунско осигурање 

Од почетка године, издато је двоструко више полиса путног здравственог осигурања и то уз допунско осигурање од ковида.

"Допунско покриће од оболевања коронавирусом у иностранству такође нуди и могућност повратка у земљу, односно сношења трошкова повратка у земљу које се организује у договору са партнерском кућом. На тај начин се избегава ризик од тога да један пацијент зарази и неке друге људе, неке друге путнике у неком колективном транспорту", објашњава Марко Путник из "ДДОР Нови Сад".

За помоћ у иностранству, наши држављани у било које доба дана могу да се обрате дипломатско-конзуларним представништвима.

На сајту Министарства спољних послова редовно се ажурира листа услова за путовање у сваку земљу.

"Један од циљева нашег Здравственог извештаја, јесте да створимо здраво окружење и људима поручимо да није табу разговарати о менталном здрављу. Уколико се не осећамо добро, ако не можемо да спавамо, да о томе разговарамо са нама најближим особама", каже Петер Голдшмит, генерални директор Штаде. 

Са 54 на 59 одсто. За само годину дана, за пет одсто се повећао проценат Европљана који су доживели сагоревање на послу. Истраживање показује да је чешће код жена. Није изузета ни Србија, сваки пети становник примећује тај проблем. На то се најмање жале Немци. 

"Они који имају проблеме са спавањем, имају већу шансу да осете сагоревање на послу. Чешће је код жена него код мушкараца, али и код оних који имају финансијске проблеме", каже  Магали Гинс, једна од координаторки истраживања. 

На питање да ли могу да замисле да их лекар лечи онлајн, 63 одсто грађана Србије одговорило је потврдно. Најспремнији да прихвате такву комуникацију су Португалци и Шпанци.

"Иако се очекује да млађи буду отворенији према "онлајн " свету када је о здрављу реч, резултати показују да старији у већем проценту користе интернет у те сврхе", каже Голдшмит.

Пандемија је донела и понешто добро - 48 одсто грађана Србије каже да се здравије храни што је изнад глобалног просека од 40 одсто.

Љиљана у разговору за "Магазин на првом", Радио Београда 1, подсећа да никад брже нису направљене вакцине и спроведене мере јавног здравља.

Однедавно су доступни и нови лекови који спречавају умножавање вируса. Покренута је друга генерација вакцина и оне сада садрже информације о новим сојевима. Зато није нереално претпоставити да се већ увелико ради на прављењу универзалног цепива које би било делотворно попут сезонске вакцине против грипа.

Др Софронић Милосављевић очекује да би то могло бити за око две године, јер се сад улаже мање новца, а и мање је добровољаца за тестирање. И поред тога, то би био рекордан рок за стизање до вакцине против коронавируса.

У међувремену, као резултат прелиминарних студија, тестирају се протеинске вакцине. Оне би требало да подстакну развој антитела која циљају протеинске шиљке и на тај начин онемогућавају репликацију вируса. Засада се успело у томе да се мањом дозом брже стимулише имуни одговор.

Што се тиче вакцине најављене за јесен, њу би свакако требало да приме они који нису вакцинисани, они који су рано прележали корону и хронични болесници. Много људи је прележало омикрон сој, а они који су вакцинисани бустер дозом имају солидан имуни договор. Уколико не буде нових мутација, могло би се рећи да је степен колективног имунитета доста висок, сматра саговорница Радио Београда.

У току је студија коју води Медицински факултет, а у којој поред "Батута" учествује и Институт за примену нуклеарне енергије (ИНЕП). Циљ је да се испита и хуморални и ћелијски одговор на више врста вакцина и на њихову комбинацију.

Испитаници који се укључе у студију биће праћени годину дана, било да су добили прву или трећу дозу. Пратиће се колики им је ниво антитела, али и какав је њихов квалитет.

Др Љиљана Софронић Милосављевић позива све оне који се нису вакцинисали или нису примили бустер дозу, да то учине, јер ће кроз ову студију моћи бесплатно и континуирано да прате свој имунски одговор, односно количину антитела.  

Ова одлука важи и за оне који долазе из Северне Македоније, Турске, Румуније, Мађарске, Пољске, Чешке, Словачке, Израела и Египта, наводи се на сајту министарства.

Наредба министарке Асене Сербезове објављена је јуче, а ступа на снагу данас.

Генерални секретар Студентског парламента Универзитета у Београду Стефан Ковачевић поручио је након седнице да су представници студената у сталној сарадњи око организовања наставе.

Ковачевић је за Танјуг рекао да је велики број анкетираних студената гласао за наставу уживо, али и да постоји одређени број студената завршних година који су отказали станове и почели да раде.

"Тако да им настава уживо не одговара. Надамо се да ћемо наставу прилагодити и тим студентима", истакао је Ковачевић.

У основним и средњим школама на територији Србије била су два, односно 0,005 одсто одељења (16 и мање ученика), која су због најмање три случаја инфекције ученика у одељењу променила начин организације рада са непосредног рада на онлајн наставу у последњих пет календарских дана.

Укупно је 76, односно 0,19 одсто одељења (17 и више ученика), која су због најмање два случаја инфекције ученика у одељењу променила начин организације рада са непосредног на комбиновани модел у последњих пет календарских дана и три групе, односно 0,007 у којима се из комбинованог модела наставе прешло на онлајн због појаве три случаја инфекције ученика, у последњих пет календарских дана.

Тим за школе ће наставити да прати ситуацију и доноси одлуке на недељном нивоу, наводи се у саопштењу.

Учешће деце школског узраста у укупном броју потврђених случајева ковида 19 у истом периоду износио је 4, 7 одсто, саопштило је Министарство просвете.

Тим за школе ће наставити да прати ситуацију и доноси одлуке на недељном нивоу.  

"Вирус изазива мултиорганске промене, промене на крвном суду, доводи до упале зида, зид се сужава и на том месту може доћи до запушења крвног суда. С друге стране, повећава згрушавање крви, што представља ризик за настајање можданог удара", објашњава др Вукићевић.

Додаје да се у време ковида нису јављали само старији пацијенти.

"Имали смо пацијенте од 21, 27 и 32 године који су имали мождани удар. На срећу, млади људи су препознали болест на време и дошли у болницу по помоћ", истиче неуролог Марјана Вукићевић.

Наглашава да је у болници тренутно 150 пацијената, од чега 30 на ковид одељењу. Број је знатно смањен. Када је било највише оболелих од омикрон соја било је 60 пацијената.

"Када се пореде сва три таласа ковида, бета сој је био најтежи јер пацијенти нису били вакцинисани, нисмо били припремљени на све то и у тој фази смо имали најтеже мождане ударе. У делта соју смо имали вакцинисане пацијенте са блажим облицима болести. Када се погледају снимци, много је боља слика код омикрона на плућима. Има и ту пацијената који су лошег имунитета и лошије слике на плућима, али се код мозга не разликују од здравих пацијенета. Код делта соја су то били тешки мождани удари, где су захваћени велики крвни судови", објашњава др Вукићевић.

Поручује да је најбитније да се препозна отежан говор, да се лице искривило, да је ослабила рука или нога, да је кретање отежано и да се што хитније дође до болнице.

За време ковида у Крагујевцу скоро 1.000 тешких можданих удара

Према истраживањима, мождани удар је болест од које се најчешће умире у нашој земљи. Чак 20 процената обелелих од ове болести је млађе од 45 година. У УКЦ у Крагујевцу од почетка короне број можданих удара се повећао.

Професор доктор Марина Петровић каже да је инфекција ковдом 19 повезана са већим бројем неуролошких манифестација.

"Скоро 35 до 40 посто оболелих од ковида има неку од неуролошких манифестација. Ти пацијенти су у већој опасности од ковида. Ми смо од марта 2020. па до данас у УКЦ 'Крагујевац' хоспитализовали 978 пацијената, који су лечени од теже слике можданог удара и око 500 пацијената, који су амбулатно лечени од лакших облика можданог удара", истиче др Петровић.

Према њеним речима, најчешћи су старији пацијнети који имају факторе ризика: шећерну болест, хипертензију, друга кардиоваскуларна обољења, гојазност, који пуше, конзумирају алкохол или психоактивне супстанце.

"Један број оболелих од ковида био је млађе животне доби. Ми смо лечили пацијента од ковида од 27 година који је у постковид периоду имао мождани удар", рекла је др Петровић.  

Милош Благојевић, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, изјавио су се школе, када је реч о моделу наставе, као и родитељи и ђаци, навикли на брзе промене.

Када је реч о деци школског узраста, од 9. до 17. фебруара број оболелих био је 3.200 или 0,42 одсто.

Благојевић објашњава да је реч о подацима Сервиса јавног здравља, а да је према подацима из школа, тај процена нешто већи, односно 0,49 одсто у односу на последњу недељу.

"То није велики број. Дошло је до значајног пада, ако посматрамо период од краја јануара до данас. Управо нас је то и навело да са колегама из Инстутита за јавно здравље Србије 'Др Милан Јовановић Батут', који су чланови тима за школе, донесемо ову одлуку", каже Благојевић.

Говорећи о епидемијским мера које важе за наставнике и ученике, Благојевић каже да је основна мера ношење маске, те да је то обавезно у школама, затим проветравање просторија, редовно чишћење и дезинфекција.

Праксе у школама

Каже да је за средње школе у овом тренутку најважнија практична настава, те да се одвија у мањим групама, као и да је она функционисала и у комбинованом моделу.

"Проблем је био када смо били у онлајн режиму, када смо сугерисали школама да те тренутке искористе за појачавање опште образовних предмета, а када се врате у школе да у организацији рада више потенцирају практичну наставу", објашњава помоћник министра.

Додаје да сада школе треба да се врате практичној настави, као и другим активностима, попут такмичења за ученике.

Говорећи о практичној настави ученика средњих медицинских школа, Благојевић каже да од почетка пандемије оне не могу да наставу изводе у болницима и осталим објектима Министарства здравља, али да су оне "опремљене и спремне" да у кабинетима имају такву врсту наставе.

"Свесни смо и ми да то није на том нивоу као у болницима, али у овом тренутку смо морали да се прилагодимо и самим тим су се и они прилагодили. Поново ћемо се обратити Министарству здравља, да заједничи сагледамо да ли постоји могућност за извођење практичне наставе у болницима", каже Благојевић.

Колико је заражених наставника

Директори школа, у другом полугодишту, говорили су о великом броју заражених наставника и проблемима да нађу замену за уско стручне предмете у средњим школама. Гост Јутарњег програма каже да се проценат заражених наставника креће око један одсто, односно 0,95 одсто, те да је ту и реч о паду оболелих.

"Директори школа су се сналазали на различите начине, у договору са колегама из других школа, у контаку са службом за запошљавање, са свим инстистуцијама које могу да пруже помоћ да се нађе замена за запосленог. Негде је то било успешније, негде мање успешно", указује Благојевић.

Како ће се надокнађивати часови

На питање како ће се надокнађивати часови због продужених распуста, Благојевић објашњава да ће за три дана бити продужена школска година, а да ће се за још два дана упутити допис школама како их могу надокнадити.

"У овој школској години имали смо два распуста који су практично били продужени, јесењи и сретењски. Укупно смо изгубили пет радних дана. Продужили смо календаром школску годину за три дана. За два преостала дана, упутићемо допис школама да их у складу са аутономијом установе надокнаде: да могу држати часове суботом, да могу надокнаду извршити између две смене или сажимањем градива", објашњава Благојевић.

Све европске земље имају непосредну наставу, уз поштовање епидемијских мера, истиче Благојевић, осим Црне Горе и БиХ где је комбиновани модел наставе.

"Очекује нас да на недељном нивоу пратимо и анализирамо ситуацију и да у складу са тим доносимо одлуку. Надамо се да је ово последњи талас који смо имали у овој школској години", закључује помоћника министра просвете за средње образовање Милош Благојевић.

Употреба дигиталних уџбеника није истински заживела у нашој образовној стварности.

Највећи број запослених у образовању сматра да ће школа, када се тренутна епидемијска ситуација заврши, бити промењена, другачија и да ће се учење на даљину користити више него раније.

"На основу анализе које смо урадили до сада 91 одсто наставе реализован је на непсредан начин, односно по том првом моделу. Осам одсто је реализовано по комбинованом моделу. Квалитет наставе је по нама на нивоу, не можемо да кажемо изузетном, али на том нивоу да се настава спроводи у условима који су у датим могућностима најбољи", каже Милан Пашић, помоћник министра просвете.

Наставник планира, конципира и реализује наставу.

"Дата је могућност Правилником о посебним програмима образовања и васпитања да у одређеним ситуацијама када је ванредна ситуација, ванредне околности или не дај боже ратно стање, да има могућност 20 одсто одступања наставног садржаја када је предвиђен за то", каже Пашић.

Према његовим речима, наставник је аутономан, има сву подршку која му је неопходна и на њему је да процени. "Али пошто је 91 одсто непосредне наставе на видимо разлог за таквим стварима", рекао је Пашић.

А на основу резултата истраживања о вредновању наставе на даљину у основним школама формулисане су и препоруке.

Између осталог, треба обезбедити дигиталне ресурсе за рад наставника током реализације наставе на даљину, али и ученицима којима је то неопходно -  обавезати школе да користе само једну платформу за учење на нивоу школе, осигурати да током хибридне наставе, у оквиру школске платформе за онлајн учење, ученици који нису тренутно у школи буду образовно ангажовани.

Мере које су уведене због вируса директно утичу на смањење броја корисника, због чега превозници трпе негативне економске последице.

"Возим аутобус већ 21 годину, превоз путника се преполовио ако није и више. Нема путника, нема. На релацији Зрењанин-Београд је јадно, јадно то изгледа, нема - буде десетак путника", каже возач у "Банат Трансу" Срећко Коларевић.

У зрењанинском "Банат трансу" истичу да би ти губици били и већи да није било прошлогодишње помоћи државе.

"Ми смо добили 600 евра по аутобусу. Шест месеци смо с тим успели да задржимо број запослених, то јест број возача. Као што знате, недостатак возача у Србији је изузетно велики проблем и не знамо како ћемо да га решимо. Да није било те помоћи, ми не бисмо успели да их задржимо", каже Горан Аграмовић, руководилац саобраћаја у "Банат Трансу".

Крушевачко саобраћајно предузеће "Југопревоз" са 500 упослених и возним парком од преко 140 комбија и аутобуса и те како је осетило кризу током протекле две године, као и сва предузећа у Србији.

У протеклом периоду, посебно у месецима када нису радили ни са десет одсто капацитета, приоритети су били одржавање ликвидности, редовна исплата зарада и очување радних места, тако да је без обзира на околности фирма функционисала и испунила све захтеве путника.

"Нисмо стигли приходе из 2019., значи и те какав је утицај у ове две године пандемије, а у задњем периоду ту је и раст цена нафтних деривата на светској берзи. Нормално, то се одразило и код нас. Један податак - пре годину дана цена горива је била 120 динара, а сада је 170 динара по литру за нас, и те како утиче на пословање", каже директор "Југопревоза" Зоран Мишић.

Због свих поменутих проблема са којим су суочени од појаве пандемије, ауто-превозници истичу да се сами неће моћи изборити, па уколико и ове године не добију помоћ државе, наћи ће се у још тежој ситуацији.

"За то време у нашој установи се лечило преко 9.000 ковид позитивних пацијената", додаје Сворцан.

Истиче да сада примају нековид пацијенте, као и да има оних који се јављају са постковид симптомима.

"Ми то примећујемо у нашим амбулантама, поготову у нашој пулмолошкој амбуланти и кардиолошкој амбуланти. То су доминантно старији пацијенти који нису вакцинисани, који су имали тежу клиничку слику ковида и сада захтевају одређене прегледе и терапију", наводи Сворцан.

Од децембра КБЦ "Звездара" није више у ковид режиму, али сада имају велики притисак нековид пацијената.

"Поготову хронични болсници који нису могли у одређено време да дођу на своје контроле, ту су наравно и акутни пацијенти", каже Сворцан.

Објашњава да су они дежурни 24 сата и да се у КБЦ "Звездара" дневно прегледа око 1.000 људи.

"Специјалистичких редовних прегледа се обави око 850 и 150 пацијената који прођу кроз нашу Хитну службу. Од тога се прими између 70 и 80 пацијената на хоспитално лечење", наводи Сворцан.

Указао је и да је сада око 600 пацијената хоспитализовано у КБЦ "Звезадара".

"Што се тиче листи чекања, то су листе чекања за катаракту, али ми смо и у току ковид режима направили зелену зону где су пацијенти долазили и оперисали катаракту тако да смо ту листу чекања са преко 2.000 пацијената били спустили на око 300. Тренутно имамо 760 пацијената који чекају на операцију катаракте", наглашава Сворцан.

Поред тога, истиче, постоје листе чекања и за операције колена и кука, 160 и 171 пацијент, и око 70 пацијената који чекају на коронарографију.

"То ће у наредних месец дана се значајно смањити. Доминирају пацијенти са акутним стањима и доминантно смо посвећени што се тиче оперативних захвата њима и дневно се уради око 68 операција што мањих што већих", каже Сворцан.

Наглашава да су здравствени радници уморни, али стоички све подносе.

"Две године ово траје, две године се није нормално ишло на годишњи одмор, све је било парцијално. Ја сам веома поносан на све здравствене раднике", додаје Сворцан.

Истиче да су имали проблема са бројем заражених међу запосленима и да је у једном тренутку и 200 њих било на боловању.

"Али тимским радом, добром организацијом успели смо све да превладамо да наши пацијенти нису осетили те недостатке", наглашава Сворцан.

Указао је да имају у плану нову зграду у оквиру болнице у Димитрија Туцовића где ће све клинике и сужбе бити на једном месту. "Тренутно је у процедури израда пројекта и надамо се да ће у наредном периоду то бити решено", додаје Сворцан.

Додао је и да се за ова два и по месеца, колико нису у ковид режиму, родило 156 беба. "Надам се да ће сваким даном бити и све више и то и очекујемо", закључио је Сворцан.

Учешће деце школског узраста у укупном броју потврђених случајева ковида-19 у истом периоду било је 4,3 одсто, саопштило је Министарство просвете.

Већина наставника сматра да су маске утицале на квалитет учења. Како је код нас?

Милан Пашић из Министарства просвете рекао је, гостујући у Београдској хроници, да је сагледана целокупна ситуација. При Министарству постоје два завода: Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања и Завод за унапређивање образовања и васпитања.

"На иницијативу Министарства, прошле године су колеге из Завода за вредновање квалитета образовања урадиле слично истраживање, укључили су, поред ученика, наставника и родитеље и директоре школа, узорак је био око 28.000 испитаника, закључци су нам достављени, урађени су за основне школе и за гимназије", рекао је Пешић.

Колеге из Завода за унапређивање образовања и васпитања урадиле су са наставницима истраживања о реализацији наставе на даљину, и кобинованог модела, у чему је учествовало више од 52.000 наставника.

Према његовим речима, тако је у целом свету, не само у Хрватској. "Сагледали смо ситуацију, донели смо стратегију образовања, свакако да има утицаја, најважнији је мотивациони фактор код деце, недовољна физичка активност, мотивација за додатним радом – то су закључци", каже он.

"Што се тиче наставника, био је на почетку, када смо кренули у марту 2020, образовни портал РТС планета, часови на јавном сервису, следеће године је била платформа, па је кренуло по кобинованом моделу, ове године је велики проценат непосредне наставе, у основним школама то је 91 посто непосредне наставе. Закључно са петком, осам посто по комбинованом моделу, то је изузетан проценат и у том контексту нема много простора да се каже је изгубљена цела година, као што неки потенцирају", каже Пашић.

Да ли су наставници препуштени сами себи

Пашић указује да је наставник аутономан, професионалац који конципира свој годишњи план, оперативни месечни план.

Правилником о посебном програму је дефинисана ситуација када је ванредно стање, ратно стање – могуће је одступање 20 одсто од прописаног стања и сваки наставник то зна, а ако не зна, постоје стручни саветници који дају смернице.

Направили смо правилник о посебном програму за сваки предмет, наставници су то могли да примене, каже он.

Велики број вуковаца и одликаша на крају пандемијске године

Каже да то није велики број, рађена је паралела са Хрватском и још неким земљама западне Европе, било је повећање 2020. године – 43,1 одсто одличних ученика осмог разреда, прошле године 41,5 одсто.

Исти је проценат вуковаца, није се повећавао, додаје Пашић. Прошле године је забележен напредак ученика, питања су била основног, средњег и напредног нивоа.

Пандемија није утицала на ниво квалитета образовања за протекле две године, сложио се Пашић.

"За сада је тако, радићемо и национална тестирања за поједине разреде, пандемија је у току, али се надамо да ће се ускоро завршити", закључио је Пашић.

Босна и Херцеговина

Као што је и било током већег дела пандемије, у БиХ се из Србије може ући без ограничења - то је један од разлога због којих су тамошња скијалишта популарна ове сезоне.

Међутим, ако грађани Србије у БиХ улазе из трећих држава, а не са територије Србије, потребна је потврда о вакцинацији или негативан пи-си-ар, односно антигенски тест.

Прихватају се све вакцине.

Бугарска

Србија је била на црвеној листи Бугарске, односно био је дозвољен само транзит. То се променило захваљујући свеобухватној акцији туристичких радника, јер је Бугарска важна дестинација за нашу зимску сезону.

Да би се путовало у Бугарску, потребан је сертификат о потпуној вакцинацији или о прележаном ковиду 19 и негативан пи-си-ар тест не старији од 72 сата.

Аустрија

За улазак у Аустрију потребан је сертификат о вакцинацији или о прележаном ковиду 19. Ова земља прихвата све вакцине.

Потребан је и негативан пи-си-ар тест.

Међутим, ако сте примили бустер дозу, нису потребни додатни тестови.

Могуће је да вас приватници неће пустити у објекат, ако сте примили две дозе Синофармове вакцине, иако у саму Аустрију можете да уђете.

Словенија

Словенија прихвата све вакцине. Био је неопходан пи-си-ар тест, али више није ако имате потврду о вакцинацији.

Ако потврду немате, онда је потребан негативан пи-си-ар или антигенски тест, или потврда да сте прележали ковид 19.

Италија

Србија је и даље на црвеној листи Италије. Наши туристи тамо не могу да иду.

У Италију се може ићи искључиво под посебним условима - ако се особа лечи, студира или има радну дозволу.

Мађарска

Без ограничења. 

Грчка

За улазак у омиљену летњу туристичку дестинацију довољан је зелени сертификат, односно више није потребно да имате негативан пи-си-ар тест.

Немачка

За улазак у Немачку потребна је електронска регистрација, као и сертификат о вакцинацији, односно прележаном ковиду.

Међутим, Немачка прихвата само вакцине које је ЕМА одобрила, тако да, ако је неко примио две дозе Синофармове вакцине, па затим као бустер дозу неку РНК вакцину, и даље не може да уђе у земљу. У Француској је, на пример, могуће ући ако је као бустер узета нека РНК вакцина.

У случају да нисте вакцинисани, а нисте ни прележали ковид, идете у десетодневни карантин.  

Нови модел за путовања, предвиђа да би за улазак у неку земљу требало да буде важан једино епидемијски статус.

Директор Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА) Александар Сеничић каже да се још ништа није променило и да се чека реакција држава чланица на препоруку Европске комисије.

Прва реакција је и стигла – једна држава од сутра враћа на снагу правила која су важила пре појаве омикрона. 

"Мотивише нас када видимо њихов опоравак и када се лепо опораве, њихов одлазак кући. Осмех, њихово хвала. То не може да се опише", каже Биљана Боровић, медицинска сестра.

Систем рада је толико реорганизован да само особље на одељењима трансфузије, онкологије, неонатологије и дијализе није премештано.

"Медицинске сестре раде у три смене по осам сати где једна сестра брине о 10-15 пацијената са средњетешком и тешком клиничком сликом. Захваљујући тимском раду и великом залагању запослених, процес рада у овој установи несметано тече", наглашава Марина Ђоновић, главна сестра болнице.

За разлику од претходног периода, клиничке слике су поново тешке и непредвидиве, па се зависност пацијената од медицинског особља додатно повећала.

"Тај ток лечења је после дуготрајан, исцрпан, који захтева кисеоничку потпору. Подједнак је број и вакцинисаних и невакцинисаних", истиче Данка Петровић, лекар на специјализацији инфективних болести.

Због недостатка људства поново одлажу операције и апелују да пацијенти долазе само ако је неопходно.

"Јер већа је вероватноћа да се неко зарази у болници него код куће, јер и сами видимо да је овај вирус толико мутирао да једноставно нисмо сигурни ко је позитиван и малтене не знате од кога да се чувате", поручује Др Данко Николић, директор Опште болнице Пожаревац.

Број запослених у болници и иначе варира због честог пресељења у иностранство, али током пандемије редовно се и запошљавало, па је све време у радном односу око 950 људи.

Што се тиче омикрона, Пашић наводи да је прва одлука која је била донета од стране Тима за школе је да у Војводини средњошколци крену проактивно.

"Видели сте да је било 14.000 у општој популацији. Поново је доказано, да школе и отварање школа не утиче на повећање броја у општој популацији. Ове недеље имали смо смањење броја позитивних ученика у односу на претходну недељу за 10 одсто, или за 0,06 одсто у односу на претходни период. Ако знамо да је учешће ученика у општој популацији 12 одсто, само је четири одсто оних који су позитивни", каже Пашић. 

Што се тиче запослених, додаје, тај проценат је негде око четири одсто.

"Далеко је мање од инсинуација које неки износе да је то 10 или 30 одсто. Имали смо 30 одсто основних школа где немате или је само један позитиван ученик, и 37 одсто основних школа где нема или је само један позитиван запослени прошле недеље", нагласио је Пашић.

Напомиње да су директори проналазили разне начине за замене наставника, преко организације замена између школа, људи са бироа, са факултета или повећања часова наставницима који раде у школама.

"Током првог полугодишта указивали смо да се избегавају масовна окупљања, где год се не поштују мере. Апелујемо још једном да се сви још мало суздрже, јер се некако назире крај", додаје Пашић.

До сада је, истиче, било 91 одсто наставе која је организована у школама и седам одсто по комбинованом моделу.

"Сагледавајући јесењи распуст и сретењски распуст, то је укупно пет дана. За три дана школска година ће бити продужена за све ученике, а ова два дана ће школе донети одлуку како ће је организовати - да ли ће то бити радна субота, продужење часова од 15 минута, једног часа, уз сагласност школске управе", казао је Пашић. 

Напомиње да ће се настава за ученике до почетка мини распуста првог циклуса одржавати по првом моделу, док ће ученици од петог до осмог разреда и средњошколци похађати наставу по комбинованом моделу.

У календару је, истиче, за сада планирано да пробни завршни остане 25. и 26. марта, а једино ће бити измена за завршни испит који ће бити померен за 27, 28. и 29. јун.

"Позивамо све ученике осмог разреда и наставнике да реализују припремну наставу у најбољем интересу. Полако нам почињу и такмичења, ученици су имали и додатну наставу. Значајна је и допунска настава која увек може да се искористи", рекао је Пашић.

"Након бројних консултација и након сагледавања целокупне ситуације и предвиђања да се пик овог таласа вируса очекује средином месеца донео сам одлуку о продужетку распуста. Ученици ће спајањем викенда, државног празника и додатна два дана имати укупно 9 слободних дана. Први радни дан биће понедељак, 21. фебруар", рекао је министар.

"Школе су као и раније безбедне због примене и поштовања епидемиолошких мера. Према показатељима, раст броја заражених ученика и наставника не прати раст броја заражених у општој популацији", навео је Ружић.

Апеловао је на ученике и запослене у систему образовања да током предстојећег распуста буду одговорни према себи и својим најближима и поштују прописане епидемиолошке мере како не би дошло до нових заражавања.

Због тродневног продужетка јесењег распуста у првом полугодишту, као и због ове одлуке, школе су у обавези да до краја школске године надокнаде два радна дана, док ће школска година бити продужена за три дана и уместо до 21. јуна трајаће до петка, 24. јуна 2022. године.

Од понедељка комбинована настава од 5. до 8. разреда и у средњим школама

Од понедељка, 7. фебруара, у средњим школама и другом циклусу основне школе (oд 5. до 8. разреда) настава ће се одвијати по комбинованом моделу (дан за даном, ученици подељени у две групе), док ће ученици од 1. до 4. разреда основне школе наставу похађати непосредно, одлучио је Тим за праћење и координисање примене превентивних мера у раду школа.

Према подацима из надзора преузетим из електронског система "Сервис јавног здравља" које је Министарству просвете, науке и технолошког развоја доставио Институт за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" у недељи од 27. јануара до 2. фебруара 2022. године број оболеле деце школског узраста од 6 до 18 година је био 4.935 (0,64 одсто) оболелих.

Учешће деце школског узраста у укупном броју потврђених случајева ковида 19 у истом периоду било је 4,8 одсто.

У основним и средњим школама на територији Републике Србије, укупно је 87 (0,06 одсто) одељењa (16 и мање ученика), којa су због најмање три случаја инфекције ученика у одељењу променила начин организације рада, са непосредне наставе на онлајн, у последњих 10 календарских дана.

Укупно је 363 (0,9 одсто) одељења (17 и више ученика) која су због најмање два случаја инфекције ученика у одељењу променила начин организације рада са непосредног на комбиновани модел у последњих 10 календарских дана и 143 (0,35 одсто) група у којима се из комбинованог модела наставе прешло на онлајн (појава три случаја инфекције ученика) у последњих десет календарских дана.

Борба да ђаци не губе часове је тешка, тврди директорка Марија Милетић, која често и сама одржи неки час математике.

"Тешко је, имајући у виду велики број одсутних колега. Највећи проблем нам је у оквиру стручног већа математике и информатике. Ту је проблем и када нема пандемије, наћи замену. Покушавамо да нађемо апсолвенте, али у већини случајева су замене унутар наше институције", наводи Милетићева.

Пронаћи замену, сада је теже него икада пре, а разлога има неколико: свима је јасна тренутна здравствена ситуација, али неки проблеми у просвети постоје одавно.

Директорка Четрнаесте београдске гимназије објашњава да млади математичари налазе послове који су боље плаћени.

"Велики проблем је што су апсолвенти математике плаћени са четвртим степеном, па им се не исплати да буду ангажовани у настави. С друге стране, то су мање-више замене накратко. Они су у ризику да се заразе, тако да се одбијају кратке замене", указује Милетићева.

Каква је ситуација у основним школама  

Ни у основним школама није много боља ситуација. У Основној школи "Веселин Маслеша" одсутно је седморо наставника и три теткице.

Наташа Духана, школски педагог, објашњава да та школа има боравак за ученике првог и другог разреда, те да нема великих промена: иду у школу сваки дан, одељења су у пуном саставу.

"Уколико се јави проблем боловања учитеља из боравка, сналазимо се: тражимо замене, а уколико не можемо да их нађемо, користимо капацитете школе. Kолеге често остају дуже да би покрили тај недостатак, делимо децу по групама", каже педагошкиња.

Иако никоме није лако деца се, каже она, ипак брзо прилагођавају.

У школама кажу да је генерално тешко наћи замену за професоре страних језика, пре свега енглеског и немачког, као и математике и информатике.

Званичне податке о томе колико је професора и учитеља на боловању, од надлежног министарства, за сада, нисмо добили.