"Изложбе су прилика да се ангажује и инспирише глобална публика, промовишу економски и комерцијални интереси САД и истакне америчка изврсност. Подсекретарка ће се такође састати са члановима Владе Републике Србије како би разговарали о нашим заједничким приоритетима на Западном Балкану", наводи се у саопштењу.

Како се истиче, током путовања Роџерс ће посетити Бијенале у Венецији.

"Ово је сјајна прилика за Србију да се покаже као добар домаћин, покаже све успехе у економији и друштву, али и да отвори још успешнију страницу раста и развоја са новим идејама и програмина, да свет види нови бренд Србије", рекао је Мали.

Према његовим речима, то је највећа шанса у историји коју Србија неће пропустити, а чији су део људи. Мали је навео да је за успешну организацију потребно 20.000 младих и старијих волонтера да би се Србија показала као прави домаћин. Први корак након данашње промоције програма почиње 15. маја када крећу формалне пријаве за све старије од 18 година, рекао је Мали и додао да рокова бити неће, а да ће до краја године уследити интервјуи.

Мали је рекао да ће за волонтере то бити искуство које нема цену, јер ће учествовати 130 до 140 делегација из целог света, биће два, три, четири, пет милиона посетилица и биће окружени људима из науке, културе, спорта.

Мали је додао и да ће студенти за волонтирање добијати и ЕСПБ бодове као што је то пракса на универзитетима у Европи.

"Очекујемо наставак преговора сутра и прекосутра, тако да ћемо веома брзо доћи до завршетка преговора, до уговора о правима и обавезама акционара, што очекујемо да буде око 16. маја. Очекујемо да се тада створе услови да се одређене информације поделе са Америком која уговор треба да одобри", рекла је министарка.

Истиче да је НИС је за Србију критична енергетска инфраструктура.

"Видимо у овој кризи колико су земље без рафинерија ослабљене и зависне од увоза. Питање Рафинерије је једно од кључних питања – да се МОЛ обавеже да ће имати одређени ниво прераде годишње", рекла је Ђедовић Хандановић.

Додала је да је остало пар додатних питања пре свега комерцијалних. "Решићемо правне делове који се тичу и изградње новог нафтовода Србија–Мађарска и заступљености производа из Рафинерије на српском тржишту где желимо да осигурамо да српско тржиште буде обезбеђено рафинеријском прерадом из Панчева", рекла је министарка.

Да подсетимо, МОЛ група је у јануару потписала главне одредбе обавезујућег оквирног споразума (Heads of Agreement) са компанијом "Гаспромњефт" о куповини удела од 56,15 одсто у српској компанији Нафтна индустрија Србије. 

МОЛ је у априлу саопштио да ће дугорочно задржати рафинерију у Панчеву ако постане већински власник.

Према лиценци за преговоре коју је издала америчка канцеларија ОФАК, цео процес требало би да буде завршен до 22. маја.

Развој берзанског пословања доноси и нове тржишне моделе, а један од њих је и негативна цена струје.

Извршни директор Сепекса Милош Младеновић рекао је за РТС да негативне цене на први поглед делују као парадокс, али су последица специфичности саме електричне енергије.

"Негативна цена делује као својеврсни економски парадокс. Међутим, то је у ствари само последица специфичности електричне енергије као робе која се практично мора у исто време када се производи и потрошити", навео је Младеновић.

Он је истакао да до оваквих ситуација долази најчешће услед повећане производње из обновљивих извора, попут ветра и сунца, али и због постојања такозваних нефлексибилних извора, као што су термоелектране и нуклеарке, које морају да раде ради стабилности система.

Подсетио је да негативне цене нису нова појава и да су, на пример, у Немачкој забележене још 2008. године.

Према његовим речима, увођење негативних цена део је усклађивања српског тржишта са регионалним и европским моделима, будући да је Сепекс од прошле године део регионалне берзе Адекс.

Ко може имати користи

Иако сам термин може звучати необично, негативне цене представљају важан тржишни сигнал и отварају простор за нове пословне моделе.

"То је само један ценовни сигнал, ту се отварају потпуно нови пословни модели и нови инвестициони оквир", објаснио је Младеновић.

Посебну корист од оваквих кретања могу имати складишта електричне енергије, попут батеријских система, али и велики потрошачи који могу да прилагођавају своју потрошњу.

Међу њима су и дата центри, који могу да пребацују потрошњу у периоде када је струја најјефтинија.

"Они могу са својом управљивом потрошњом селити своју потрошњу из сати са високом ценом у сате са негативном ценом", навео је Младеновић.

Цене се преливају из једне у другу земљу 

Указано је и да се негативне цене на регионалном тржишту преливају из једне земље у другу, те да цена на Сепексу више није искључиво национална, већ регионална категорија.

За Србију је, како је нагласио, важно увођење овог механизма ради даље интеграције у јединствено европско тржиште, али и повећања "дубине тржишта", односно способности да апсорбује произведену енергију.

Према његовим речима, велики утицај на цене у региону има и увођење такозваног прекограничног механизма усклађивања емисија. 

"Тренутно су на десетак евра испод просечних цена за прошлу годину, за прва четири месеца су биле на нивоу нешто испод сто евра по мегават-сату. Али кажем, велика је разлика у односу на претходну годину кад је наша цена врло блиско кореспондирала са мађарском ценом, ове године имамо ситуацију да је та разлика у цени порасла. Али то је већ друга тема", рекао је Младеновић.

Све ово не важи за домаћинства, она се снабдевају код ЕПС-а и даље по регулисаним ценама.

Члан Савета гувернера Народне банке Србије, професор Небојша Савић, оценио је за РТС да су разлике између домаћих и прогноза ММФ-а минималне, али да остварени резултати ипак указују на нешто динамичнији привредни раст.

"Овај резултат је бољи од прогнозе ММФ-а. ММФ је радио прогнозу на бази релативно конзервативних претпоставки, што је потпуно разумљиво због ситуације која данас постоји у светској привреди“, навео је Савић.

Као један од главних покретача издваја се аутомобилска индустрија, пре свега производња у фабрици "Стелантис“ у Крагујевцу, која је значајно повећала обим рада.

"Сада се ради викендом и очекује се увођење још једног модела, ако раст који остварује та фабрика заиста представља значајан допринос“, истакао је Савић, додајући да је тај сектор "један од кључних, а појединачно можда баш кључни“.

Поред тога, раст бележи и прерађивачка индустрија, укључујући фармацеутски сектор и производњу ауто-гума, што, како је оценио, указује на опоравак читавог индустријског кластера.

Снажна домаћа тражња као ослонац

Значајан раст остварен је и у трговини на мало, где је реални раст достигао 14 одсто. То, према оцени Савића, указује на јачање домаће тражње и побољшање животног стандарда.

"Наш модел развоја у данашњим условима заснива се једним делом на расту домаће потрошње и, у мери у којој је могуће, на расту извоза", објаснио је гост Јутарњег програма.

Ипак, наглашава да резултате треба посматрати у контексту, јер је први квартал претходне године био специфичан због друштвених околности које су утицале на пад потрошње.

Пад инвестиција у глобалном контексту

Када је реч о страним директним инвестицијама, Савић истиче да је њихово смањење последица глобалних кретања, али да Србија и даље задржава водећу позицију у региону.

"Прошле године су стране директне инвестиције биле нешто преко три милијарде, значи, доминирамо на Западном Балкану", рекао је Савић.

Ипак, указује да је дошло до пада у односу на раније године, те да је неопходно додатно јачање домаћег приватног капитала.

"Добро би било да се појача присуство домаћег приватног капитала", поручио је Савић, додајући да је кључ у даљем унапређењу пословног окружења.

Инфлација и неизвесности на глобалном тржишту

Говорећи о инфлацији, Савић је подсетио да је ММФ пројектовао вишу стопу, делом због очекиваног раста цена након укидања ограничења маржи, што се није обистинило.

"То се није десило“, нагласио је, додајући да су томе допринели "разум, пријатељски разговор и договор“.

Ипак, упозорава да глобалне околности, пре свега у енергетском сектору, остају непредвидиве.

"Ко може сад да вам каже колика ће бити цена нафте, не за три месеца, него сутра?“, упитао је Савић, указујући на нестабилност светског тржишта.

Очекују се позитивне оцене ММФ-а

Савић очекује да ће ММФ потврдити успешност текућег аранжмана са Србијом, који има саветодавни карактер и не подразумева повлачење финансијских средстава.

"То је саветодавни аранжман усмерен на обезбеђивање раста и то је драгоценост коју имамо", оценио је Савић. Додаје да се очекује успешан завршетак актуелног аранжмана до краја године, као и могућност његовог продужетка.

Осврнувши се на почетак примене СЕПА правила за плаћања у еврима, Савић је указао да ће то донети конкретне користи за грађане и привреду.

Страхиња Обреновић са Факултета политичких наука рекао је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, да је доста непознаница када је реч о даљем току преговора о евентуалној продаји руског удела трећем партнеру.

Оно што је познато је да је МОЛ група у јануару потписала главне одредбе обавезујућег оквирног споразума са компанијом "Гаспромњефт" о куповини удела од 56,15 одсто у српској компанији Нафтна индустрија Србије.

Црвена линија Србије када је реч о условима продаје је да Рафинерија настави са радом пуним капацитетом, али нису познате црвене линије МОЛ-а.

"Рад Рафинерије је у нашем интересу, али не постоји уговорна гаранција која ће гарантовати да ће Рафинерија пословати на дужи рок. То зависи од пословних прилика и развијања тржишне динамике. Не верујем да би нека страна прихватила да то буде део уговора. Питање је и цене, што зависи од процене вредности НИС-а. Знамо проблеме који су се појавили око котације на берзи – како проценити вредност фирме која је под санкцијама и где постојећи власник невољно приступа процесу", рекао је Обреновић.

Ширење у интересу МОЛ-а

Истиче да је свакако у интересу МОЛ-а проширивање комерцијалног присуства.

"Присутни су у нашем ширем региону – поред Мађарске у Словачкој, Хрватској и на тржишту Србије кроз власништво бензинских станица. Тржиште није непознато, постоји интерес за ширење без обзира на политичке прилике и промену администрације у Мађарској. За очеикивати је да ће и новодолазећа администрација наставити да подржава ширење", наводи Обреновић.

Када је реч о роковима, очекује да ће до финалног договора доћи 22. маја, или до 16. јуна када истиче оперативна лиценца.

Могу ли избори у Мађарској да промене ток преговора

Најмање информација имамо о позицији руске стране. Када је у јануару постигнут оквирни споразум, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао је да је у интересу Руске Федерације продаја руског удела.

"Имали смо изборе у Мађарској, из Русије смо чули изјаве да Русија Мађарску посматра као непријатељску земљу, видећемо како ће се то одразити на даљи ток преговора", каже Обреновић.

Цело гостовање Страхиње Обреновића погледајте у видеу на почетку текста

Србија је у мају прошле године званично постала 41. члан СЕПА (Single Euro Payments Area / Јединствено подручје плаћања у еврима), што омогућава да се безготовинска плаћања у еврима обављају под повољним и стандардизованим условима у свим државама чланицама овог платног подручја.

Ове промене значајно ће олакшати и убрзати трансфере новца и смањити трошкове трансакција из Србије ка иностранству, као и из иностранства у Србију.

Приступање систему СЕПА представља важан део свеобухватног процеса европских интеграција Србије и даљег усклађивања домаћег финансијског система с правним и институционалним оквиром Европске уније.

Народна банка Србије има кључну улогу у овом процесу – и као учесник у СЕПА платним шемама и као надзорни орган, који прати и координира процес приступања пословних банака у Србији систему СЕПА, водећи рачуна о испуњености свих регулаторних, техничких и оперативних стандарда.

Као банка државе, Народна банка Србије омогућава директним и индиректним буџетским корисницима ефикасније и економичније обављање платног промета у еврима, као и лакшу интеграцију у европске финансијске токове.

Приступање систему СЕПА представља значајан корак у даљој модернизацији платних услуга и усклађивању с најбољим европским стандардима и праксама.

"Тај део пројекта смо назвали Марина. Пројекат садржи доминантан стамбени део, од укупно 18 нових стамбених зграда. Ми смо сада изградили два километра променаде, од Бранковог моста закључно са старим Железничким мостом који претварамо у пешачки. А од те тачке до Аде Циганлије има још 2,4 километра Савске променаде, коју ћемо такође развити у овом духу као што смо развијали и претходни део. С тим што ће бити мало више зеленила", рекао је Александар Трифуновић, заменик директора "Београда на води".

Познати планови за Халу 1, за преостале две ускоро се расписује конкурс

На том простору се планира изградња школе и вртића, а хале 1, 2 и 3 биће сачуване. Сада је познато само шта ће се наћи у највећој, а за хале 2 и 3 то ће бити дефинисано архитектонским јавним конкурсом, који ће бити ускоро расписан.

"Што се тиче Хале 1, то импозантно архитектонско дело ће се реконструисати у потпуности, у унутрашњи део се реконструише, ту се праве три независне целине, једна ће бити опера са неких 1.500 места, други део је сцена за кабаре, трећи је за позориште и те три независне целине ће бити постављене унутар Хале, између њих ће бити, као и на самим крововима, ресторани и кафићи", додао је Трифуновић.

Поред стамбено-пословних објеката паркова, испред Хале 1 планирана је изградња марине са 110 везова.

На новобеоградској страни, између будућег пешачког моста и Газеле, планирано је постављање панорамског точка, нова градска и туристичка атракција. Када је реч о тренутним радовима, у току је реконструкција старе поште, у којој ће се наћи археолошки музеј и две позоришне сцене.

У плану је реконструкција некадашње фабрике хартије на Булевару војводе Мишића

Ускоро би, кажу, требало да почне и реконструкција некадашње фабрике хартије Милана Вапе на Булевару војводе Мишића, где ће бити пресељен Музеј Николе Тесле. У Београду на води до сада су изграђене 34 стамбене зграде, основна школа, вртић.

Паралелно са тим, изградња је у току на још 18 стамбених зграда и то је негде око 3.000 станова у тих 18 зграда. Тако да, узимајући све то у обзир, пре неки дан смо продали 10.000 станова.

У оквиру комплекса Београд на води, прошле недеље на 41. спрату Куле Београд отворен је видиковац, који нуди панораму од 360 степени. Одавде се може видети ушће Саве у Дунав, затим Калемегданска тврђава, Храм Светог Саве, Авалски торањ, новобеоградски блокови.

Током викенда је продато 4.000 улазница. Видиковац је отворен сваког дана од 10 сати до 22 сата.

БДП је, према флеш процени, порастао за три одсто. Очекивања су премашили и индустријска производња и промет у трговини на мало.

Председник Савета гувернера Народне банке Србије Иван Николић рекао је за РТС да се Србија враћа на пројектовану стопу раста за ову годину од 3 до 3,5 одсто.

"У прва два месеца стопа раста је била два одсто, али је у марту скочила на пет одсто, тако да је то три одсто за прво тромесечје. Вратили смо се на циљано што је јако добро и то је вероватно једна од највиших стопа раста у Европи, поготово у марту", рекао је Николић.

Који су извори раста

Индустрија једина не доприноси расту, пре свега због кризе на Блиском истоку.

"Највећа кочница је Рафинерија чији статус није решен, али чак је и она допринела резултату индустрије у марту. У прерађивачком сектору имамо међугодишњи раст од 8,4 одсто. Производња моторних возила имала је јако чврст и стабилан раст током целе прошле године и тај тренд се наставља", навео је Николић.

Са производњом кокса и деривата нафте и покретањем Рафинерије вратила се и хемијска индустрија, а у марту је добар резултат забележен и у производњи фармацеутских производа.

"Повратила се и прехрамбена индустрија, која је целе прошле година била у проблему", истакао је Николић.

Шири се производња у "Стелантису"

Председник Савета гувернера Народне банке Србије подсећа да се од прошле године у крагујевачкој фабрици производи "фијат гранде панда", у електричној хибридној верзији.

"Од почетка прошле године имамо покретање новог модела у крагујевачкој фабрици, што је и даље производ који има тражњу и за разлику од претходног модела "фијат 500Л" који је у првој години достигао максимум, чини се да је овде производња лагано увећавана, па је тек крајем прошле почела производња верзије са мотором са унутрашњим сагоревањем", навео је Николић.

Производња се шири, радници раде у три смене, као и викендом.

"Да ли је то био одговор на неизвесност на европском тржишту, јер ово је модел за европско тржиште, или опипавање тражње и покушај да се задовоље купци, али очигледно је да се производња шири", рекао је Николић.

Раст промета у трговини на мало

Напомиње да се бележи и јак раст промета у трговини на мало, до чак 14 одсто. То је, између осталог што је база са којом се пореди нижа јер смо прошле године у марту имали протесте и краткорочне акције попут бојкота трговинских ланаца.

Николић очекује да ће се раст на том пољу одржати, ако цене остану стабилне.

Грађевинарство је такође извор раста и на то се рачунало.

"Држава инсистира на високом улагању у грађевинске пројекте, имамо капитално интензивна улагања, завршава се Експо, имамо друге пројекте у реализацији, али и приватни сектор улаже. Грађевинарство је јако високо, можда ће расти и читавих 10 одсто", рекао је Николић.

Предвиђања су и да ће пољопривреда имати много боље резултате него прошле године.

"Што се тиче првих усева, род је неупоредиво бољи него прошле године, све ће се то одразити на стабилност цена, јер храна је најдоминантнија у потрошачкој корпи", рекао је Николић.

Висока неизвесност због Блиског истока

Говорећи о предвиђањима ММФ-а, Николић каже да су њихова предвиђања увек конзервативнија, али да је прогноза раста свакако у опсегу од 2,7 до 3 одсто.

"Раст ће бити у том неком опсегу, ако пођемо од претпоставке да се ништа битније неће погоршати. Неизвесност је висока, с тим смо и ишли у сагледавање аранжмана јер ова ситуација је неупоредива са кризама од претходних година", истиче Николић.

Указује да имамо велики ризик због пораста цена енергената које увозимо – природног гаса и нафте, али и подсећа да држава реагује из резерви, као и да се одрекла фискалних прихода.

"То ће бити довољно за ову годину ако не дође до даљих погоршања, онда ћемо на друге начине реаговати. Ако се даље не погорша, са инфлацијом нећемо имати проблем и самим тим ће се то позитивно одразити на реалне стопе раста промета и услуга и на томе се заснива пројекција, на релативно високом расту", објаснио је Николић.

Закључује да има пуно добрих вести и оптимизма – осим индустрије, све је у расту.

"Показало се да је индустрија у стагнацији, што је узимајући у обзир околности и добро", закључио је председник Савета гувернера НБС Иван Николић.

Приликом поласка из Београда организован је свечани испраћај на аеродрому, док је у Бакуу долазак првог лета обележен традиционалним воденим луком за авион српске националне авио-компаније.

Ред летења и учесталост линије

Нова линија ће саобраћати два пута недељно — из Београда средом и недељом, док су повратни летови из Бакуа планирани уторком и недељом. Очекује се да ће овај директан лет допринети интензивирању економских, културних и туристичких веза две земље, које већ имају успостављено стратешко партнерство.

Посебно се истиче да ће линија олакшати путовања како пословним људима и туристима, тако и спортистима, који су до сада због дугих и сложених путовања губили значајно време и енергију. Додатна погодност је што за грађане Србије и Азербејџана није потребна виза.

Осим ове руте, "Ер Србија" је у текућој години најавила увођење још десет нових линија.

Селаковић: Од данас Београд и Баку су много ближи него што су били

Током боравка у Бакуу планирани су и билатерални сусрети представника влада Србије и Азербејџана, укључујући састанке ресорних министара културе и спорта, као и разговоре са министром спољних послова.

У изјавама званичника истакнут је значај нове линије за унапређење односа две земље.

"Од данас Београд и Баку су много ближи него што су били, поносни смо и што су наше две земље стратешки партнери и све што смо развијали протеклих година део је велике визије председника наших двеју држава. Желим да додам и да смо у протеклих пет година повећали трговинску размену између наших земаља шеснаест пута. Очекујемо да ће ова директна авиолинија бити покретач за много већу размену туриста, пословних људи и различитих контаката између две земље", навео је министар културе Никола Селаковић.

Марек: Баку као транзитна тачка ка Централној Азији

"Не само да ће бити директне линије између два града, већ ће аеродром у Бакуу бити коришћен за трансфер ка дестинацијама ка централној Азији. За српску привреду ово значи отварање нових врата на тржишту које нуди огроман потенцијал за инвестиције и трговинску размену. Овај лет симболизује континуитет изврсних билатералних односа наших држава, заснованих на међусобном уважавању и заједничким интересима", додао је Марек.

Рзајев: Линија Баку–Београд важна за путовања и туризам

Из "Азербејџан Ерлајнза" поручено је да нова рута има шири значај за регионалну повезаност.

"Покретање директних летова Баку-Београд је веома важан догађај за нас. То није само додавање нове дестинације, већ и јачање улоге Међународног аеродрома 'Хајдар Алијев' као међународног транспортног чворишта. Рута покренута у оквиру сарадње са 'Ер Србијом' ствара практичније и флексибилније могућности путовања. Летови два пута недељно имаће позитиван утицај и на пословна путовања и на развој туризма. Дестинација Београд проширује међународну мрежу рута аеродрома у Бакуу и пружа путницима приступачније везе са југоисточном Европом", истакакао је Самир Рзајев из "Азербејџан Ерлајнза".

Очекује се да ће нова авио-линија допринети даљем развоју туризма и пословне сарадње, као и јачању економских веза Србије и Азербејџана. У наредном периоду, домаћини у Бакуу најављују и представљање туристичких потенцијала Азербејџана српским медијима

Министар Мали је навео да су подаци о индустријској производњи и промету у трговини на мало посебно снажни и премашили су очекивања.

"Индустријска производња порасла је за 6,4 одсто међугодишње, чиме је у великој мери неутралисан пад из прва два месеца ове године. Посебно се издваја раст прерађивачке индустрије од 11,4 одсто у односу на претходни месец, десезонирано, у односу на фебруар 2026. године", истакао је Мали.

Мали је у Београду са делегацијом мисије ММФ разговарао о свим изазовима са којима се сусрећу светске економије, њиховим утицајем на Србију, најновијим макроекономским кретањима, изгледима и ризицима.

Министар је представио кључне параметре Србије у спровођењу реформи, а поводом трећег разматрања спровођења економског програма подржаног актуелним Инструментом за координацију политике, који је ММФ одобрио Србији 9. децембра 2024. године. 

Промет у трговини на мало

Министар је додао да је промет у трговини на мало такође премашио очекивања, уз реални раст од 14 одсто, што указује на снажну домаћу тражњу. Како је рекао, за 2026. пројектује се раст од око три одсто, док је за 2027. пројекција ревидирана на 4,5 одсто, али је, како је рекао, свестан конзервативнијег приступа ММФ-а, те разуме ревидирање њихових пројекција раста.

"Србија је пронашла своје изворе раста. Ми ћемо следеће године бити домаћин највеће специјализоване Експо изложбе и велика улагања која прате организацију ове манифестације биће наш додатни мотор раста на који снажно рачунамо", објаснио је Мали.

Додао је да фискална политика Србије остаје чврсто усидрена у средњорочном оквиру, са јасно дефинисаним циљем дефицита до три одсто БДП-а у 2026. и 2027. години, уз његово даље смањење на 2,5 одсто у 2028. години. Овај пут, истакао је, обезбеђује наставак силазне путање јавног дуга, који је смањен са 44,4 одсто БДП-а у 2025. на око 41,7 одсто БДП-а тренутно.

Мали је посебно нагласио да је раст јавних инвестиција стратешки усмерен и компатибилан са фискалном одрживошћу, на нивоу од око 6,7 одсто БДП-а, што је, оценио је, један од кључних стубова раста без угрожавања стабилности јавних финансија.

Мисија Међународног монетарног фонда боравиће у Београду до 5. маја. 

Црвену траку су заједно пресекли министри у Влади Србије Александра Софронијевић, Зоран Гајић и Никола Селаковић, амбасадор Азербејџана Камил Хасијев и генерални директор компаније "Ер Србија" Јиржи Марек.

Министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Александра Софронијевић изјавила је уочи полетања да је Србија данас направила још један корак напред да се повеже са светом.

"Данас успостављамо директну линију са престоницом Азербејџана, са главним градом Бакуом и то није још само једна тачка на мапи дестинација које 'Ер Србија' развија, то је доказ и нашег пријатељства са Азербејџаном које се темељи на узајамном и поверењу и поштовању", поручила је министарка.

Указала је да "Ер Србија" за ову годину планира десет нових дестинација, стално показујући да се дубоко позиционирала као један од најбољих националних авио-превозника у региону.

"Истовремено са тим и аеродром 'Никола Тесла' бележи константан раст, тако да се Србија и Београд позиционирају најчвршће могуће као најважнији регионални авио-центар", нагласила је Софронијевићева.

Поручила је да лет за Баку, али и друге дестинације које ће бити успостављене ове године, дају нове прилике и нове могућности српској привреди и туризму, као и грађанима Србије.

"Рецимо 20. априла је полетео први авион на директној линији за Санторини у Грчкој што отвара нове туристичке понуде. Међутим, један веома важан догађај нас чека врло брзо – 23. маја је предвиђено успостављање прве директне линије са Торонтом. Знајући колико је важна дестинација и колико наших исељеника, наше дијаспоре има, а притом и јачамо и унапређујемо и повезујемо се додатно са дестинацијама у Северној Америци, поред Њујорка и Чикага који су већ успостављени”, додала је министарка.

Национална авио-компанија "Ер Србија" је у априлу превезла јубиларног милионитог путника и то током првог лета ка Малти.

Компанија је крајем априла обавила и први лет ка грчком острву Санторини, док ће крајем маја, после дуже паузе, успоставити лет и ка Торонту у Канади.

"Ер Србија" ће током ове године, а први пут у својој историји, поред Бакуа, летети и ка Тенерифима и Севиљи у Шпанији и Тромзу у Норвешкој.

Ипак, Брисел не одустаје од забране увоза и руског гаса. Од 26. априла на снази је прва забрана - са Русима нема више склапања краткорочних уговора за течни гас ЛНГ. То фазно гасно одрицање од Русије за сада не важи за транзит кроз треће земље укључујући и Србију. Европска комисија усвојила је и нове мере за ублажавње енергетске кризе.

"Од укупне потрошње енергије у Европској унији, око 57 одсто чине увозна фосилна горива, а трошак њиховог увоза прошле године износио је око 340 милијарди евра. Само у периоду од марта до априла, због рата у Ирану, ти трошкови су повећани за 26 милијарди евра, што, како се оцењује, снажно утиче на економије земаља чланица", рекао је за РТС Глиго Вуковић, програмски менаџер за енергетику у Делегацији Европске уније у Србији.  

Због тога је Европска унија усвојила додатне мере за стабилизацију енергетског тржишта.

"Што се тиче саме нафте, највише је урађено ослобађањем из обавезних резерви. Координисано са Међународном комиијомм за енергетику, на тржиште је пуштено укупно 400 милиона барела нафте, од чега су земље Европске уније допринеле са око 20 одсто“, наводи Вуковић.

Истиче да је сличну меру применила и Србија – најпре је из резерви пуштено 40.000 тона нафте, а затим је донета одлука да се ослободи још 30.000 тона.

Заједничка набавка гаса и пуњење складишта

Европска унија припрема пуњење складишта гаса преко заједничке платформе за набавку, на чему Брисел посебно инсистира.

Циљ је, како каже, да се понуда и тражња обједине на једном месту и да се координисаном куповином утиче на цене.

"Битно је напоменути да и ‘Србијагас’ учествује на тој платформи, као и друге земље Европске уније. Покушава се диверзификацијом рута и извора снабдевања што више утицати на тржиште, да не дође до наглог скока цена", каже Вуковић.

Посебно указује на раст значаја течног природног гаса ЛНГ. "Пре рата у Украјини, удео ЛНГ-а у потрошњи гаса у ЕУ био је око 25 одсто, док је сада већи од 40, односно 45 одсто", рекао је.

Према његовим речима, попуњеност складишта у Европској унији тренутно је око 30 одсто, али је у појединим великим земљама знатно нижа.

"У Немачкој је испод 30 одсто, а у Холандији чак испод 10 одсто. Циљ ЕУ је да до грејне сезоне складишта буду попуњена 80 одсто, прошле године је било 90 одсто. Складишта су изузетно важна за Европску унију, јер током зимског периода чак 35 одсто потрошње долази из складишта", наглашава саговорник.

Цене гаса и одрицање од руског енергента

Цене гаса су, наводи, до краја фебруара биле око 30 евра по мегават-сату, али су после почетка рата у Украјини нагло порасле на око 60 евра. Тренутно су, према његовим речима, на нивоу од 46 до 47 евра по мегават-сату.

"То је доста и сигурно утиче на економију и врши притисак на инфлацију", исткао је Вуковић.

Упркос кризи, Европска унија не одустаје од забране руских енергената

Од 26. априла више нема склапања краткорочних уговора за ЛНГ, док је предвиђено да од 17. јуна 2026. престане увоз гаса по краткорочним уговорима преко гасовода. Дугорочни уговори требало би да буду окончани до 30. септембра 2027. године, уз могућу флексибилност до краја новембра, у зависности од стања на тржишту.

Удео руског гаса на тржишту ЕУ у 2025. години био је 12,5 одсто, а очекује се да ове године падне испод 10 одсто.

"Очекује се да ће удео бити практично нула до краја 2027. године", рекао је Вуковић.

Штедња, ефикасност и нове технологије

Европска унија ће, како се оцењује, покушати да недостајуће количине надомести из других извора, али и улагањем у обновљиве изворе енергије и енергетску ефикасност.

"То је озбиљан и тежак пут са много изазова, али Европска унија од тог пута сигурно неће одустати", истиче саговорник.

Према његовим речима, краткорочне мере односе се пре свега на штедњу, док дугорочне подразумевају смањење потрошње гаса и фосилних горива, већа улагања у обновљиве изворе, складиштење енергије и електрификацију.

Посебна пажња биће усмерена на заштиту најугроженијих потрошача.

"Размишља се о ваучерима за област енергетике, посебним социјалним тарифама за социјално угрожене категорије становништва и мерама као што је смањење ПДВ-а за производе који доприносе енергетској ефикасности – соларне панеле, топлотне пумпе и нове технологије", објашњава саговорник.

Оцењује да је енергетска криза упозорење да се мора штедети енергија, али и дугорочно улагати у ефикасније уређаје и технологије.

"Енергетска ефикасност је дугорочно најисплативија мера. Мора се улагати у нове технологије и нове уређаје да би се смањила потрошња", закључио је Вуковић.

У Европи је слична ситуација.

Према подацима Европског удружења произвођача аутомобила, електрична возила (ЕВ) у Европској унији чине око 18,8 одсто нових регистрација.

Највеће тржиште је Немачка. Италија бележи значајан пораст за чак 29,5 процената, а Шпанија са - 13,4 одсто више регистрованих електричних аутомобила.

Студија Асоцијације немачких осигуривача (ГДВ) показује да је почетком прошле године у овој земљи регистровано 1,65 милиона е-возила - пет пута више него 2021.

На продају није пуно утицао податак из ове анализе да су трошкови поправке ЕВ и даље за 15 до 20 одсто скупљи од оних на "обичним" возилима.

Анализирајући податке сакупљене од сервисера у периоду од 2021. до 2023. ГДВ наводи да су најчешћи кварови софтверске грешке, инфотејнмент системи, осветљење и електрични системи, кочнице...

У Србији овакво истраживање још не постоји зато што је и број е-возила, у односу на европски просек - симболичан.

Према подацима МУП Србије почетком ове године регистровано је 7.155 возила на електрични погон, односно 55.184 тзв. хибридних возила.

Из фирми које се баве продајом половних возила наводе да криза око нафте није повећала потражњу за аутомобилима на струју.

До 80 одсто јефтиније одржавање

Досадашња искуства мајстора у Србији показују да су електрична возила без дилеме исплатљивија.

"Редовно одржавање електричних возила је и до 80 процената јефтиније од редовног одржавања возила са бензинским или дизел моторима. Ако се томе придода да је код електричних возила значајно смањена потрошња елемената кочионог система, уштеда у одржавању је још већа", истиче у разговору за Интернет портал Урош Митровић, сертификовани тренер једног од значајнијих увозника електричних возила у Србији - Делта ауто групе.

Да би то и пластично дочарао нуди пример модела лаког комерцијалног возила бренда Фаризон који ова компанија заступа.

"Фаризон возила, у зависности од режима и оптерећења, на 100 км вожње троше индустријске струје за максимално 400 динара, док код сличних дизел возила тај трошак горива за 100 км вожње иде сада и до 2.500 - 3.000 динара. Дакле разлика у трошку је од пет до седам пута. Лако се може израчунати да на већим километражама то значи уштеде које могу бити и веће од саме цене возила. Уз то, ту су и нижи трошкови и једноставније одржавање, мање времена у сервисима, дужи гарантни рокови и све оно што је кључно за компаније које зависе од ефикасне логистике", каже Митровић.

Најчешћи кварови код е-возила

Када је реч о кваровима, овај сервисер каже да они најчешћи "нису једноставни за једнозначно дефинисање", али и да су генерално ретки.

"У пракси се најчешће односе на управљачку јединицу батерије (СМЕ/БМС) и компоненте високог напона, попут контаката, али то у великој мери зависи од конкретног техничког решења и концепта возила. У одређеним случајевима, изазов може представљати и систем термалног менаџмента, на пример компресор клима уређаја који је у случају е-возила високонапонска компонента. Ипак, кварови су генерално ретки, а када се појаве, најчешће су повезани са системом управљања батеријом", објашњава Митровић.

Отуда не може да генерализује цену поправке на електричним возилима јер она зависи од конструкције возила и система електропогона.

"Генерално су најскупљи радови на самим батеријама и њеним елементима. У зависности од потребних радова, цена може варирати од 100.000 па и до значајно више од 1.000.000 динара", наводи овај сервисер.

Поправке од 200 до 15.000 евра

У студији Асоцијације немачких осигуривача (ГДВ) најчешћи кварови због којих електрична возила не пролазе технички преглед су повезана са осветљењем и електричним системима.

Поправка ових кварова у Немачкој кошта од 200 до 600 евра.

Проблем са кочницама је нешто скупљи и мајстори наплаћују од 300 до 800 евра.

За власнике је и даље ноћна мора квар батерија јер се цене оправке или замене крећу од 5.000 до 15.000 евра.

Поред осећаја сигурности кроз штедњу, грађани штеде и за конкретне циљеве. Међу популацијом 18–29 година то је куповина стана и аутомобила. За оне од 30 до 39 година родитељство, а код испитаника старијих од 65 година здравствена ситуација.

Тридесет три одсто грађана одлучило се да почне да штеди у претходне три године. Главни разлози скоро за половину њих јесу навике које су стекли у породици. Такође и због несигурности од спољашњих фактора, страха од губитка посла или инфлације.

Извршни директор АИК банке Петар Јовановић каже да би каматна стопа по правилу требало да покрива инфлацију у тој години и да се на тај начин омогућава заштита вредности новца који поседују.

"Ако се тај новац држи у сламарици или у сефу или на неком другом месту, инфлација је та која умањује вредност тог новца", наводи Јовановић.

Штедња од 100 евра месечно, колико добијете после 10 година

Сигурност депозита је увек већи мотив за штедњу од приноса на камате. Међутим, и дужина рока има значајну улогу. Ако бисте, на пример, сваког месеца одвајали сто евра штедње уз садашње тржишне услове и камату од три одсто годишње, после 10 година бисте подигли 13.000 евра. Ако бисте то учинили на 30 година, принос би био 52.000 евра.

Међутим, многи се одлучују за штедњу куповином стана и издавањем те некретнине. Али, ако је поврат кредита дужи од 15 година, та инвестиција није исплатива.

Економисти кажу да су банке почеле да упоређују исплативост извора депозита које су могле да позајме из иностранства или из домаће штедње, и зато маневришу и нуде исплативије камате и на динарску и на девизну штедњу.

Банке нуде и улагања у фондове

Међутим, осим штедње, банке желе да привуку вишак новца нудећи улагања у фондове са већим приносом, али и ризиком, и ту је већ прикупљено три милијарде евра.

Декан Београдске банкарске академије Зоран Грубишић каже да нуде целу "фамилију" инвестиционих фондова, од оних нискоризичних, стабилних, који су врло блиски штедњи, такозваних фондова новца.

"Има у еврима, има у динарима, наравно да је мало атрактивнији у динарима, преузимате ризик кретања девизног курса. Имате балансиране са неким умереним нивоом ризика, али атрактивнијим приносом, на неком средњем нивоу, и имате такозване алтернативне фондове који доста ничу", наводи Грубишић.

За сигурност штедних депозита држава гарантује за 50.000 евра по улогу, а ту је и Агенција за осигурање депозита која има гарантни фонд у који саме банке уплаћују премију осигурања пропорционално ризику.

Стручњак за искуства потрошача Миљан Премовић указује за РТС да компаније још увек не користе пуни потенцијал нових платформи.

Вајбер као главни канал комуникације

Када је реч о начинима комуникације између потрошача и компанија у Србији, апликације за размену порука имају водећу улогу, а посебно се издваја Вајбер.

Премовић истиче да је ова платформа убедљиво најзаступљенија међу корисницима.

"Вајбер је на првом месту. Од укупног броја становника у Србији 75 одсто има инсталиран Вајбер и користи Вајбер“, наводи Премовић. Додаје да ову апликацију користе све генерације, без обзира на године.

Премовић указујући да постоји "узајамна љубав“ између корисника у Србији и ове платформе". Према његовим речима, Србија има значајну улогу и на глобалном нивоу.

"Од укупног броја комуникација на виберу, Србија има десет посто од укупне количине глобално“, истиче Премовић.

Компаније тек уче да користе нове канале

Иако су дигитални канали широко распрострањени, компаније у Србији још увек нису у потпуности прилагодиле своје системе новим навикама потрошача.

Премовић објашњава да компаније често покушавају да нове облике комуникације уклопе у постојеће процедуре.

"Компаније покушавају да калеме те нове ствари на већ постојеће процедуре. Међутим, мислим да то није баш најбољи приступ“, каже стручњак за искуства потрошача.

Према његовим речима, неопходно је другачије размишљање, потребно је свој план комуникације редефинисати потпуно у складу са начином комуникације коју потрошачи користе.

Четботови за једноставне упите, телефон за хитне ситуације

Начин комуникације зависи од природе проблема и нивоа хитности. Премовић истиче да аутоматизовани системи имају своју улогу, али само у одређеним ситуацијама.

"Практични јесу делимично, за одређени ниво информација, то су углавном информације ниског интензитета интересовања или проблема“, наводи гост Јутарњег програма.

Када се ради о сложенијим питањима, корисници се окрећу другим каналима.

"Када је то мало на вишем нивоу, онда је то слање мејла или поруке, а на највишем нивоу јесте телефонски позив“, каже Премовић.

У хитним ситуацијама, корисници очекују брз одговор.

"Када је нешто ултра хитно, очекује се одговор врло брзо“, додаје Премовић, док се код мејла очекује реакција у року од неколико сати .

Проблем као прилика – пример добре праксе

Премовић истиче да је начин на који компанија реагује у проблематичним ситуацијама кључан за однос са потрошачима, наводећи конкретан пример из личног искуства.

Описује ситуацију у којој је током плаћања на бензинској пумпи дошло до двоструког скидања новца са рачуна (није прошло IPS плаћање).

"После минут стиже порука да је скинут новац са рачуна. На апликацији не постоји процедура за тако нешто, само општи број телефона и општи мејл. Позвао сам општи број и послао мејл - није прошло три минута, добијем позив назад са објашњењем шта се десило, у понедељак добијем мејл, у уторак добијем новац назад", каже Премовић, напомињући да се све дешавало у петак увече.

Истиче да је управо таква реакција пример добре праксе. "То је јако добар начин како да ви од једног проблема и стресне ситуације претворите потрошача у бренд амбасадора“, наглашава Премовић.

Истиче да је управо таква реакција пример добре праксе. "То је јако добар начин како да ви од једног проблема и стресне ситуације претворите потрошача у бренд амбасадора“, наглашава Премовић.

Персонализација као кључ лојалности

Савремени потрошачи очекују персонализован приступ, што директно утиче на њихову лојалност.

"Персонализација је јако важна - обраћање по имену, историја и тако даље“, истиче Премовић.

Додаје да су потрошачи све упућенији у то како функционишу системи персонализације и да је некада персонализација јаснија потрошачу него компанији.

Лоша комуникација доводи до губитка корисника

Према речима Премовића, лоша комуникација често доводи до одласка корисника.

"Око шест до седам пута је скупље да добијете новог корисника него да задржите старог“, наглашава Премовић, указујући на економски аспект.

Посебно истиче значај запослених који су у директном контакту са потрошачима. "Они су репрезент свих вредности и свих маркетинг стратегија“, додаје Премовић.

Мала и средња предузећа активно користе доступне платформе, често и ефикасније од великих компанија.

Премовић наводи да је разлог у томе што немају много избора. "Код малих предузетничких активности, једноставно немаш избор и мораш да користиш све што ти је доступно“, објашњава.

Иако постоји одређена забринутост за приватност, она је мања него у неким западноевропским земљама.

Премовић истиче да су потрошачи у Србији спремнији да поделе податке ако заузврат добију корист. "Вољнији су да дају податке о себи да би добили нешто заузврат“, напомиње.

Баланс процедура и флексибилности

Кључ успешне комуникације је, како истиче, у проналажењу праве мере између правила и флексибилности.

"Процедуре не смеју бити превише детаљне нити превише ригидне, потребно је пронаћи добру меру“, наглашава Премовић.

Додаје да су за то неопходни и људи који умеју да процене ситуацију. "Потребни су добри људи који интуитивно знају шта треба да ураде“, закључује Миљан Премовић.

Најскупља кућа продата је на територији градске општине Савски венац (Град Београд) за 3,8 милиона евра, а на територији исте градске општине је најскупље гаражно место плаћено 66.000 евра.

Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на територији београдске општине Стари град за 8.974 евра, а највиша постигнута цена пословног простора је 2,8 милиона евра.

За најскупље пољопривредно земљиште у Републици Србији у 2025. години је издвојено 5,9 милиона евра на територији општине Шид.

Највећи део укупне вредности промета на тржишту непокретности инвестиран је у станове, са износом од 4,8 милијарди евра и уделом од 60 одсто укупно прометоване вредности.

Град Београд доминира у укупној вредности прометованих станова на нивоу Републике Србије, са уделом од 53 одсто, закључује се у саопштењу.

Један високи званичник европског министарства енергетике, који је за Политико говорио под условом анонимности како би могао отворено да се изјасни, каже да имају веома ограничено познавање тржишта и податке када је реч о гасу и нафти.

"Наше разумевање онога што се пушта у промет, повлачи и шаље различитим правцима… свакако показује недостатак праћења тржишта", рекао је он.

Када је реч о рафинисаним горивима попут дизела и авио-горива, слика је посебно нејасна.

Европска унија се првенствено ослања на своју званичну статистичку службу "Евростат" (Eurostat) и координационе састанке са државама чланицама како би проценила нивое снабдевања.

Међутим, већина залиха остаје ван видокруга, распршена у комерцијалним резервама широм различитих сектора, при чему компаније нерадо откривају осетљиве пословне податке које по закону нису обавезне да пријаве.

Професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић објаснио је у Дневнику РТС-а да је раст цене нафте последица више фактора, пре свега истека двонедељног примирја и најава наставка блокаде Ормуског мореуза.

Лукић указује да су поремећаји у снабдевању већ видљиви широм света – од Азије до Аустралије, где поједине привредне гране трпе озбиљне последице.

"Све то ствара извесну додатну психозу на тржишту и та психоза не погодује стању на тржишту, подиже изузетно тражњу и подиже и цене", наглашава Лукић.

Шта за Европу значи губитак казахстанске нафте

Додатни удар за Европу могла би да буде обустава транзита казахстанске нафте ка Немачкој. Према његовим речима, то би значило губитак важног извора снабдевања.

"И то је нови европски шок који може да изазове проблеме за друге земље, јер ако Немачка уђе у трку за нафтом, она ће да победи друге земље са оним што нуди", истиче професор.

"Показало се да они који су снажни нису толико снажни као што су мислили"

Говорећи о могућим сценаријима, Лукић каже да тржиште шаље помешане сигнале – док фјучерси указују на могуће смиривање, дешавања на терену и даље су неизвесна.

"И у овом веку се показало да они који су снажни нису толико снажни као што су мислили и не могу оном брзином да постигну успех као што су намеравали, а са друге стране да ови слабији нису толико немоћни да могу да пруже јак отпор", додаје Лукић.

Разлози за песимистичан сценарио

Као разлоге за песимистичан сценарио у кратком року наводи спор опоравак логистике, опасност од подводних мина и неизвесност око стања рафинерија.

"Танкери се брзо крећу, пре свега. Престанак сукоба није престанак препрека у снабдевању. Поморска логистика захтева недеље да се поново успостави. Затим, ту имамо подводне мине, миниран мореуз. Свако деминирање захтева одређено време и ту може доћи до жртава. Одређени танкери на крају ипак могу бити погођени. Са свим тим, и све то заједно, наравно, не улива поверење, уз рафинерије за које не знамо колико су и како оштећене као трећи разлог у земљама Блиског истока, па не можемо да предвидимо да ли ће радити пуним капацитетом", објашњава Лукић.

"Зјапе" милиони барела који не могу да се подмире

Посебан проблем представља питање како надоместити количине нафте које су пролазиле кроз Ормуз.

"Кад све пресаберемо, видећемо да нам зјапи много милиона барела који не могу да се подмире и нема начина да се подмире", упозорава он.

Ко ће остати кратких рукава

На глобалном нивоу, како каже, свет иде ка енергетској неравнотежи.

"Идемо ка оној ситуацији у којој они који могу да плате плаћаће веће цене, што значи да ће њихови становници, грађани, видети већу празнину у свом новчанику, али неће видети толику празнину у животу, јер њихов живот ће се наставити. И они, наравно, који ће остати кратких рукава и чији живот ће се из корена променити, и то је свет у несташицама", оцењује Лукић.

"Преговори о НИС-у, за сада, иду у добром току"

Када је реч о Србији, професор наводи да преговори о НИС-у, за сада, иду у добром току.

"Чини се да преговори са МОЛ-ом, барем када је реч о нашој држави, немамо неке информације о лошим тоновима који владају. Очигледно да је МОЛ дошао са коректном понудом, да са наше стране не постоји неки специјални, барем не видимо назнаке томе, услови или захтеви који нису задовољени од стране МОЛ-а", каже професор.

"Ми сваког дана у буџету губимо милионе"

Ипак, државни буџет већ осећа последице кризе. "Ми сваког дана у буџету губимо милионе. Око два милиона по последњим подацима евра у буџету недостаје", истиче Лукић.

Додаје да висина трошкова директно зависи од цене нафте на светском тржишту.

"Наравно, те процене колико месечно ми издвајамо из буџета зависе и од тога колика је светска цена нафте. Дакле, тај буџет надомешћује, односно то је пропорционалан извозни, увозни, улазни инпут, а то је колико кошта нафта. Што нафта више кошта и што се одричемо већег дела акциза, то наравно има већи трошак за нас. Док је нафта била до 100 долара по барелу, мислим да је ситуација била далеко смиренија, али када пређе 100 долара по барелу, онда морате радити нове рекалкулације како изгледа одрицање од акцизе и колико можете да је се одрекнете", објашњава професор.

Недостатак керозина у Европи

У Европи се, како каже, већ осећа недостатак појединих деривата, посебно керозина.

"Ми не зависимо толико од њихове нафте, али зависимо од других производа који долазе до нас. Керозин је један од њих. Европа је јако зависна од керозина и гаса, наравно, из Персијског залива. Око 30 одсто потреба за керозином допрема се из Персијског залива, из тих земаља, и наравно, појављују се сада проблеми код авио-компанија. Авио-компаније прво укидају нископрофитабилне летове. Под великим проблемом биће low-cost компаније које се увек налазе на рубу прихода и трошкова", наводи Лукић.

Има ли алтернативних путева

Говорећи о алтернативним правцима снабдевања, истиче да нови путеви постоје, али су ограничени.

"То су земље Латинске Америке, Бразил, Аргентина, нова налазишта. Оно што је проблем са новим путевима јесте што ти нови путеви, чим су нове земље у питању, нису они стари путеви. Појавио се, рецимо, алтернативни пут допремања нафте који је доста ограниченог обима преко Панамског канала, али ако знате да кроз Панамски канал дневно може да прође око 40 пловила, то је јако мало, и не она велика пловила која носе милионе барела као што је то случај у Персијском заливу. То је недовољно и уска је пропусна моћ да надомести све оно што је потребно", закључује професор Лукић.

"Знамо које смо имали осцилације у ценама када је кренуо рат у Украјини. Због рата на Блиском истоку поскупело је вештачко ђубриво, расте цена нафте. Постоји бојазан шта ће бити и како ће бити. Знамо да вештачка ђубрива у великој мери зависе од гаса. Сетву смо обавили, али у јуну долази вршидба јесењих култура, за то ће нам бити потребно гориво. На јесен ће нам опет требати ђубриво. Како је кренуло, ко зна какве ће тада бити цене”, каже Јовица Јакшић из Независне асоцијације пољопривредника Србије.

Рат, каже, никоме добро није донео. И сада се нестабилност осећа у читавом свету. Питање је и шта ће бити са новом производњом, јер се и постојеће залихе слабо продају. Пшеницу и кукуруз готово да нико и не тражи. Домаћи млинови су добро снабдевени, а извоз тешко иде.

"Ако и неко тражи нешто, то је са дугим роковима плаћања, што нам није прихватљиво. Знамо да је Америка раније, када је имала проблема са нафтом, производила биоетанол од кукуруза. То је довело до померања тржишта, па је тада кукуруз достигао добру цену. Ако се настави рат на Блиском истоку, питање је шта ће бити са снабдевањем горивом. Можда ће Америка опет почети да откупљује кукуруз, па да он достигне неку реалну цену. Али, то су све нагађања”, објашњава.

Рат на Блиском истоку ће оставити много озбиљније последице на пољопривреду него сукоб Русије и Украјине

Тренутне прилике у свету сигурно ће погодити светско тржиште хране, каже Жарко Галетин, агроекономски аналитичар. Ипак, оно различито реагује сада у односу на период када је почео сукоб између Русије и Украјине.

"Пре четири године када је избио рат у Украјини све се дешавало врло брзо. Тржиште хране је веома бруно одреаговало. Цене хране драстично отишле горе. Сада је ситуација са благим одложеним дејством, које, по мом мишљењу, може бити чак дуготрајније и са далеко лошијим последицама на глобалном светском тржишту него што је то руско-украјински сукоб. Сада је на удару цена нафте, а знамо да нафта утиче на све остале цене”, наводи Галетин.

Најнепосредније цена нафте ће утицати на производњу хране, тако што без нафте нема пољопривредних радова. С друге стране, енергија је потребна за производњу минералних ђубрива, без којих, опет нема производње хране. Галетин подсећа да више од 30 одсто светске производње минералног ђубрива пролази кроз Ормуски мореуз.

"То се можда у овом тренутку и не осети толико колико ће се осетити, ако се ситуација не смири ускоро. Ми сада имамо раст цена горива, али далеко мање него што је то у свету. Знате да су неке земље предузеле рестриктивне мере како би сачувале тај енергент. Врло је ту ситуација напета. Ако то све потраје, а на основу најновијих дешавања, чини ми се да ће потрајати, то ће имати врло озбиљне последице по светско тржиште хране, а непосредно на светско тржиште базичних пољопривредних производа, житарице и уљарице", истиче Галетин.

Тржиште реагује нервозно

Питање је и колико ће храна коштати, јер нафта и минерална ђубрива чине чак 60 процената произвођачке цене.

Србија је у додатном проблему, због санкција НИС-у и чињенице да се лиценца продужава готово од месеца до месеца.

"Замислите ситуацију да и НИС стане, да не може да функционише, ако му се не обнови лиценца. Поставља се питање техничке природе, како ће се точити гориво по повољнијим ценама за пољопривреднике, како ће се реализовати систем рефакције за дизел гориво, будући да је држава потписала партнерски уговор са НИС-ом. Милион питања која су довољна сама по себи, да се тржиште унервози до те мере да имате једну врло, врло неизвесну ситуацију”, каже Галетин.

Суша и даље велики проблем пољопривреде

Агроекономиста Милан Простран сматра да су највећи изазов произвођачима у Србији и даље климатске промене. Пре свега, због сувог земљишта и недостатка падавина.

"Постоји страх да би ово могла бити трећа заредом сушна година која би оставила трага на економски положај произвођача и на укупне билансе хране. И до децембра је недостајало између 100 и 150 литара влаге, а посебно је критично на дубини преко 70 центиметара земљишта. Нама су празни депои влаге у дубини. Те влаге нема последњих 15-ак година”, наводи Простран.

Инвестициона политика, каже, мора да се води у правцу стварања брана и акумулација воде. То је озбиљан новац, али само тако не бисмо у потпуности били зависни од неба.

"Морамо то што током зиме и у пролеће падне да акумулирамо негде како бисмо могли да наводњавамо. Не можемо дозволити да нам реке теку, али да их не укротимо. То не можемо да радимо на међународним рекама, али можемо на домаћим. Вода је кључно питање у сектору пољопривреде”, упозорава агроекономиста.

Храна ће поскупети, али је питање до које мере ће потрошачи то моћи да поднесу

Сматра да ће сигурно доћи до корекција цена основних пољопривредних производа, јер су додатни изазови високи трошкови производње и доступност тржишта.

"Питање је да ли ће произвођачи хране моћи да у конкурентским условима са другим земљама понуде своје производе. Питање је и како извести производе на тржишта која су у рату или у близини ратних дејстава. Знамо да држава даје субвенције до 100 хектара, али шта је са онима који имају површине које су изнад тих 100 хектара. Њихови трошкови на тим површинама се не амортизују кроз субвенције и они ће сигурно вршити притисак на тржиште и на цене хране", каже Простран.

Ипак, треба знати да је раст цена хране двосекли мач, јер су потрошачи ограничени примањима.

"Ако идете на тај скок цена, са намером да донекле испеглате трошкове производње, а то расте до нивоа који потрошач не може да поднесе, онда он редуцира потрошњу. Тада произвођачу остају велике залихе, а потрошач смањује квалитет хране коју конзумира", објашњава агроекономиста.

Нико не зна колико ће криза у свету да траје, али се сви надају да тренутне прилике нису улазак у нови светски рат. Оно што је сигурно јесте да ниједна држава која има аграрне услове у оваквој ситуацији не би смела да дозволи да не користи тај ресурс, јер је једино тако може да очува прехрамбену сигурност.