Влада Србије донела је 9. марта на ванредној седници одлуку о забрани извоза нафте и свих нафтних деривата која је важила до 19. марта, наког чега је продужавана ради заштита домаћег тржишта од несташица и скока цена, а услед глобалних поремећаја на светском тржишту.

Претходна Одлука о привременом смањењу износа акциза за деривате нафте важила је до 2. августа. Одлука је донета 30. јула, а потписао је премијер Ђуро Мацут.

Одлука представља једну од мера усмерених на очување стабилности снабдевања и заштиту домаћег тржишта од негативних последица поремећаја у међународним токовима.

У оквиру прерађивачке индустрије раст је забележен у 14 од 24 гране, а највећи допринос расту потекао је од производње моторних возила, затим и од производње деривата нафте, хемијских производа, машина и електричне опреме, истиче се у саопштењу.

Посматрано у периоду јануар–јун, индустрија је забележила међугодишњи раст од 0,7 одсто, вођена растом прерађивачке индустрије (1,8 одсто), док су у супротном смеру утицали пад сектора енергетике и рударства (-4,2 одсто и -0,6 одсто, респективно).

Промет у трговини на мало у јуну 2026. у односу на исти месец претходне године забележио је реални раст од 4,3 одсто, док је у периоду јануар - јун реални раст износио седам одсто међугодишње.

Укупан број долазака туриста у јуну већи је за 1,7 одсто међугодишње, укупан број ноћења туриста за 2 одсто, а у периоду јануар-јун у односу на исти период претходне године укупан број долазака туриста већи је за 6,6 одсто, док је број ноћења туриста већи за пет одсто.

Када је реч о спољнотрговинским кретањима, према подацима Републичког завода за статистику, робни извоз наставио је да бележи високе стопе раста и у јуну 2026. виши је за девет одсто међугодишње, а робни увоз је убрзао међугодишњи раст на 17,3 одсто, на шта се у највећој мери одразио повећан увоз енергената.

НБС наводи да, ако посматрамо прву половину године, робни извоз је повећан за 8,3 одсто међугодишње, чему су допринели раст извоза прерађивачке индустрије и рударства.

Робни увоз је у периоду јануар-јун 2026. забележио раст од 3,7 одсто међугодишње, вођен вишим увозом средстава за репродукцију, а затим и потрошне робе, наводи НБС.

"Један је везан за ксенонски гас, који стручњаци називају нуклеарним отровом, јер може да изазове проблеме какве смо имали у Чернобиљу. Поновно покретање реактора траје од два до седам дана. Ако се то уради нагло, може доћи до термичког напрезања, стварања микронапрслина у структури челичне посуде, као и до појаве ваздушних чепова или водених удара", навео је Димовић.

Економске последице по Мађарску

Димовић истиче да се у случају Румуније и Мађарске сада чека пораст водостаја Дунава, а да је једина последица економска, посебно за Будимпешту, која има велики удео нуклеарне енергије у свом енергетском миксу.

"Када је реч о нуклеарној безбедности и сигурности, можемо да будемо апсолутно мирни. Процедуре су врло строге и прецизне. Мађари и Румуни имају велико знање у области нуклеарне енергије, које баштине још из совјетског периода“, објаснио је Димовић.

Говорећи о томе шта у пракси значи гашење реактора, Димовић је навео да се у свету све више напуштају отворени системи расхлађивања, у којима су потребне велике количине воде – од 100 до 150 кубних метара у секунди за хлађење терцијарног круга.

"Иде се ка изградњи такозваних расхладних торњева, који смањују потрошњу воде за хлађење нуклеарних електрана на два до три одсто. Због тога се све више помера изградња нуклеарки са континенталних река ка обалама мора и океана. Постоји и концепт коришћења вентилатора за хлађење, али то може имати друге проблеме, попут веће потрошње електричне енергије", указао је Димовић.

Нова технологија реактора и важни фактори

Димовић је додао и да постоје и реактори четврте генерације, који су у фази завршних испитивања за комерцијалну употребу, а код којих се уместо воде користе растопљене соли, течни метали или гасови под притиском. Према његовим речима, та технологија би могла да буде примењена у наредних десетак година.

"Једино је могуће улагање у нуклеарну енергију, јер и код термоелектрана користите воду, ако говоримо о утицају на хидропотенцијал. Када говоримо о алтернативним изворима, Бугарска, на пример, може да надомести део производње из обновљивих извора јер има добар систем акумулације електричне енергије преко батеријских система", рекао је Димовић.

Указао је и да ће у избору могуће локације за нуклеарну електрану у Србији бити важни бројни фактори – геоморфологија тла, климатски услови, количина падавина, близина и удаљеност река, али и избор технологије и типа реактора.

"Неопходно је, као и код изградње Пакша 2, имати затворен систем хлађења, односно расхладне торњеве, где ће бити потребно два до три одсто воде која се сада користи у отвореним расхладним системима. Србија може да очекује нуклеарну електрану 2040. године", закључио је директор Института за нуклеарне науке "Винча" Славко Димовић.

Мађарска обуставља рад нуклеарке Пакш, што представља опасност за читав европски електроенергетски систем, јер је ван снаге 2.000 мегавата.

Извршни директор за управљање и тржиште у ЕМС-у Душко Аничић каже да је за сада у европском систему потрошња ниска, али да се то стално мења.

"Највећи изазов представља вече, након заласка сунца, када нема производње из соларних извора. Тад је највећи изазов за све операторе система да у том тренутку имају баланс између потрошње и производње", објаснио је Аничић.

Стање у Србији боље него у региону

Када је реч о снабдевању потрошача у Србији, стање је, како каже, доста боље него у региону. Електромрежа Србије, објашњава Аничић, тренутно пумпа електричну енергију у реверзибилној хидроелектрани у језеро, како би та енергија касније могла да се користи у периоду највећег изазова, односно у вечерњем врху.

Говорећи о земљама које тренутно највише увозе електричну енергију, међу којима су Италија, Мађарска, Аустрија, део Немачке и Хрватска, Аничић је истакао да Србија увози мало и објаснио да цена електричне енергије варира током дана.

"Тренутно је у овим сатима то у неком минимуму, зато и ЕПС купује ту енергију и пумпа горе на језеро", навео је Аничић.

Помоћ суседним земљама

Аничић је потврдио да су претходних дана стизали захтеви за помоћ од земаља из окружења. Мађарски оператор тражио је помоћ пре неколико дана, а јуче је исти захтев упутио и хрватски оператор преносног система.

"Имали смо резерве да им дамо у вечерњем врху, тако да то је једна од процедура да у случају проблема једни од других оператора система испоручују хаваријску енергију да би систем био стабилан", објаснио је Аничић.

Екипе у сталној приправности

Када је реч о мерама Електромреже Србије, Аничић наводи да важе процедуре по којима, кад год је на снази црвени метео-аларм, компанија прелази у стање приправности.

"Све расположиве екипе су у 24-часовној приправности за случај било каквог испада, да можемо правовремено да реагујемо", рекао је Аничић, додајући да се у том периоду одлажу и сви ремонтни радови, како би мрежа била у пуном капацитету.

Иначе, Мађарска је већ ставила на снагу план искључења, пре свега великих индустријских потрошача уколико не смање потрошњу, а исто за данас најављује и Румунија.

У Србији је снабдевање, према свему наведеном, тренутно стабилно, али апели за штедњу електричне енергије важе, као и у другим земљама, нарочито у наредних десетак дана, док не прође актуелни топлотни талас.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, агроекономски аналитичар Милан Простран је рекао да је стање на њивама различито од региона до региона и да је пре десетак дана био већи оптимиста када је реч о очекиваним приносима.

Навео је да је током обиласка Бачке и Баната затекао добро стање усева, али да ће актуелни топлотни талас оставити последице, пре свега на кукуруз.

"Био сам у два-три наврата у Бачкој, значи у малтене целом пределу Бачке, затим северном делу Баната и јужном делу Баната, управо тамо где је сада црвени метео-аларм који ће свакако узети део данка и у пољопривредној производњи", рекао је Простран.

Према његовим речима, кукуруз који је имао пуну агротехнику углавном је прошао најосетљивију фазу развоја, али ће усеви на парцелама са слабијом негом претрпети веће губитке.

Са друге стране, очекује да ће сунцокрет ове године у појединим деловима Србије остварити и рекордне приносе, док ће се шећерна репа такође боље изборити са сушом. Упозорио је да ће соја све теже опстајати у производњи због све израженијих климатских промена.

Изванредан принос дали су пшеница, јечам, раж, овас, уљана репица, воће и поврће.

Простран сматра да ће климатске промене у наредним годинама представљати већи изазов за пољопривреду од геополитичких криза и раста цена енергената.

Истиче да је неопходно прилагодити сетвену структуру новим условима и повећати површине под јесењим културама, које су се показале отпорнијим на екстремне временске прилике.

Србија може да очува прехрамбену сигурност

Говорећи о ценама хране, Простран је оценио да ће се последице суше постепено преливати на тржиште и да ће храна све више имати улогу коју данас имају енергенти.

Ипак, наглашава да Србија има потенцијал да очува прехрамбену сигурност, али само уз добро планирану аграрну политику, адекватне субвенције и подршку малим и средњим пољопривредним газдинствима.

Он је поручио да ће пољопривреда и ове године значајно допринети расту бруто домаћег производа и подсетио да Србија располаже великим вишковима пшенице за извоз. Како је навео, кључно је да се произвођачима благовремено исплате субвенције како би спремно ушли у нову пољопривредну годину.

Цело гостовање Милана Пространа погледајте у видеу на почетку текста

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић рекла је за РТС да ситуација остаје изазовна када је водостај Дунава у питању, наводећи да је током целог маја, јуна и јула забележена најнижа производња на Ђердапу откако је ова хидроелектрана пуштена у рад.

"Ђердап један је на 20 одсто производње, Ђердап два на 30. Дотоци су најнижи, односно 1.500 кубика у секунди", навела је Ђедовић Хандановић.

Додала је да су дотоци били на том нивоу последњи пут 2003, а пре тога 1985. године.

"То све говори о једној ванредној ситуацији која апсолутно мора да се прати и да остану сви запослени у енергетском сектору посвећени да пребродимо овај изазован сушан период, али и велике врућине", оценила је министарка.

Са друге стране, ситуација на хидроелектранама на Дрини је нешто боља – дотоци су испод просека, али изнад биолошког минимума.

Ђедовић Хандановић је нагласила колико је било важно што је завршена рехабилитација реверзибилне хидроелектране Бајина Башта на пролеће ове године, што омогућава пумпање воде у тренуцима када су цене ниске, односно у сунчаним часовима, а коришћење произведене енергије у јутарњим и вечерњим сатима када је потрошња највећа.

Акумулације су, како је рекла, на седамдесет и пет посто, што је задовољавајуће, а тако висок ниво ће се задржати за непредвиђене ситуације.

Неопходно хлађење Термоелектране Костолац 

Ситуација у термоелектрани Костолац је стабилна, али је, како је објаснила министарка, неопходна одређена висина Дунава да би се термоелектране хладиле на задовољавајућем нивоу, па су снаге одређених блокова морале да се спусте за трећину у претходном периоду.

Када је реч о Тенту, вода за хлађење из Саве није проблем и не угрожава производњу. Изазов представља квалитет угља, који није задовољавајући, што утиче на количину произведене електричне енергије, али се то превазилази увозом угља веће калоријске вредности.

"Угља на депонијама има довољно и оне се пуне сваким даном, милион и осамсто двадесет хиљада тона у овом моменту, циљ је да пређу и два милиона тона пре почетка зимске сезоне, да би управо имали додатну сигурност за периоде који су изазовни", навела је министарка.

Апел на рационалну потрошњу

Ђедовић Хандановић је указала да је ситуација у региону веома изазовна управо због неопходне висине водостаја Дунава за хлађење нуклеарних електрана.

Према њеним речима, нуклеарна електрана Пакш у Мађарској је већ смањена на педесет посто производње и вероватно ће морати да буде искључена, у Румунији један реактор не ради, а други ради са смањеном снагом, док ће у Бугарској, уколико се оваква ситуација настави, вероватно морати да искључе бар две јединице.

"То све ствара притисак, пре свега на доступну количину електричне енергије, а онда и на цене електричне енергије", објаснила је министарка.

Тропски талас је у Србији довео и до велике потрошње, која достиже 100 до 105 гигават-сати дневно, док се зими троши око 110 или 115 гигават-сати у моментима најхладније зиме и највеће потрошње.

"Апелујем на грађане да се рационално понашају, да рационално користе електричну енергију и да једноставно сви покушамо да допринесемо да превазиђемо овај сушни тропски период што је лакше могуће", поручила је Ђедовић Хандановић.

Додала је да је најбитније набавити енергију, односно додатне количине угља и мазута, али и недостајуће количине електричне енергије, унапред и по предвидивим ценама.

О НИС-у и рафинерији у Панчеву

Министарка се осврнула и на ситуацију са НИС-ом, оценивши да је реч о тешком питању које је донело велике муке и главобоље у претходних осамнаест месеци.

Додатно продужење лиценце од месец дана јесте олакшавајућа околност, јер ће НИС моћи да купи додатни танкер сирове нафте и допреми барем сто четрдесет хиљада тона сирове нафте до рафинерије у Панчеву током августа, што омогућава да рафинерија ради у просеку једанаест хиљада тона дневно, односно триста тридесет хиљада тона месечно.

"Ослањамо се великом мером за задовољење потрошње и потражње управо из рафинерије у Панчеву, јер је увоз такође отежан због ниског водостаја Дунава", навела је министарка, додајући да барже не могу да прођу уобичајеним темпом и капацитетом, па је и увоз нафтних деривата смањен.

Дугорочно решење, међутим, остаје изазов и зависи од завршетка преговора између руских власника НИС-а и мађарског Мола. Ђедовић Хандановић је подсетила да је председник Вучић најавио разговоре са председником Путином и мађарским премијером.

"Ми желимо и урадили смо све, пре свега да заштитимо наше интересе и да омогућимо да до договора дође. Да ли ће до њега доћи, остаје да видимо. За нас је једино прихватљиво одрживо и дугорочно решење", истакла је министарка.

Резерве нафтних деривата на високом нивоу

Иако је увоз одређене количине нафтних деривата, око четрнаест хиљада тона, отежан, па се користе железнички вагони и композиције, министарка каже да су залихе добре и да су резерве на високом нивоу.

"Када причамо о дизелу, то је неких петсто шездесет и пет хиљада тона, што је довољно за преко деведесет дана просечне летње потрошње, бензина око сто двадесет осам хиљада тона, такође близу деведесет дана просечне потрошње, керозина преко четрдесет хиљада тона, што је негде довољно за око два месеца", навела је Ђедовић Хандановић.

Захваљујући високом нивоу резерви, како је подсетила, прошле године је превазиђен изазован период када готово сто дана није било дотока сирове нафте, а снабдевање је остало стабилно.

Министарка је навела да су, ради заштите грађана од наглог скока цена, још приликом конфликта на Блиском истоку уведене мере попут смањења акциза од двадесет посто, ограничења цена и забране извоза деривата. Прошле недеље је, због смањеног увоза, одређена количина деривата пуштена из оперативних резерви компанија, како би државне стратешке резерве остале сачуване.

"Само наше државне резерве, ја када сам дошла на чело министарства, биле су око двадесет седам, двадесет осам дана просечне потрошње. Данас су педесет осам дана", истакла је министарка, наводећи да настављају да раде на завршетку нових складишта у државној својини.

Подсетила је и да је нафта и даље око деведесет долара по барелу, да је Русија забранила извоз нафтних деривата из своје земље, као и да је Турска купила милион тона дизела на Медитерану, што све ствара притисак на доступност производа и на цене.

На крају разговора, министарка се захвалила грађанима и свим запосленима у рударском сектору који по великим врућинама раде и производе угаљ, наводећи да је производња у јулу била изнад плана и у Колубари и у Костолцу.

"Ми ћемо омогућити да рударска нова опрема стигне што брже до копова и један багер ће ући у производњу, већ се очекује следеће недеље, тако да сви запослени у енергетском сектору апсолутно захтевамо да опрезност буде на највишем могућем нивоу", закључила је Ђедовић Хандановић.

Мирослав Цицић, воћар из Страгара, наводи да је принос ове године у просеку око 35.000 килограма по хектару.

"Година је толико родила да можете да нађете воће у забрану", каже Цицић.

Тако је и код његових комшија Хаџића, који узгајају шљиву на четири хектара.

Владимир Хаџић истиче да су ове године, нажалост, понуђене цене испод сваке економске исплативости.

"Цена је ту за прву класу конзумно око 50 динара, а за прераду 25 до 30 динара", каже Хаџић.

Воћари кажу да ће због тога већи део приноса оставити за сопствене потребе, а остатак ће отићи пут домаћег и европског тржишта.

Које субвенције воћари добијају

Иако није свака година родна као ова, свакако могу да рачунају на помоћ државе и града.

Снежана Живановић Катић, чланица Градског већа за равномерни и одрживи развој села и града, каже да град субвенционише и осигурање плодова са 30 одсто у односу на полису осигурања, јер осталих 70 одсто наши воћари добијају преко Министарства пољопривреде.

"Оно што је највећа инвестиција и што је најважније, то су свакако трактори, 64 нова трактора ове године је субвенционисао Град износом до 700.000 динара", додаје Живановић Катић.

Шумадијски дани шљиве

У част модрог блага, од 2009. године, са паузама, одржавају се "Шумадијски дани шљиве".

Мирјана Миленковић, директорка Градске туристичке организације Крагујевац, наводи да је богат културно-уметнички, гастрономски и музички програм са више од 100 излагача и око 350 учесника.

Манифестација се одржава подно Рудника, у Улици шумадијске шљиве у Страгарима.

Министар финансија Синиша Мали оценио је, гостујући у Јутарњем дневнику РТС-а, да најновији подаци Републичког завода за статистику показују да је Србија најбрже растућа економија у Европи и да ће такав резултат омогућити ново повећање животног стандарда грађана.

Мали је навео да је Србија у другом кварталу остварила раст БДП-а од 3,6 одсто, након раста од 3,2 процента у првом кварталу, што, како је рекао, потврђује исправност економске политике.

"Србија је број један у Европи у овом тренутку по стопи раста у другом кварталу ове године. Стопа раста која нас је изненадила, али пријатно – 3,6 одсто“, рекао је Мали.

Истакао је да је посебно важно што раст бележе готово сви сектори – услуге, индустрија, грађевинарство и пољопривреда.

"Та диверсификација нам гарантује да не зависимо од једног сектора и да можемо да наставимо са високим стопама раста и у наредном периоду“, навео је министар.

Према његовим речима, ако се такав тренд настави, Србија ће премашити планирану стопу раста од три одсто, а наредне године, када ће бити одржан Експо, очекује се раст већи од четири одсто.

Више простора за повећање плата и пензија

Министар је рекао да ће током августа бити анализирани резултати јавних финансија, након чега ће бити донете одлуке о повећању плата у јавном сектору и пензија.

"Имамо на рачуну око 560 милијарди динара, односно скоро пет милијарди евра. Потпуно смо ликвидни, стабилни и ова стопа раста нас заиста охрабрује“, истакао је Мали.

Додао је да је учешће јавног дуга у БДП-у око 44 одсто, што је, како је навео, далеко испод просека еврозоне.

Од данас јефтинији лекови у апотекама

Говорећи о пакету економских мера државе вредном око 600 милиона евра, Мали је рекао да су од 1. августа снижене цене лекова који се издају на рецепт.

"Како смо обећали, тако и испуњавамо – у апотекама широм Србије јефтинији су лекови који се издају на рецепт. На списку је 769 лекова, што је 99,6 одсто свих лекова који се издају уз доплату“, рекао је Мали.

Навео је да је држава за ту меру издвојила више од 100 милиона евра како би се смањило учешће грађана у цени лекова.

Као пример навео је да је цена појединих инхалатора за астму смањена са 2.550 на 850 динара, док је цена лека "нолпаза“ преполовљена.

Најавио је и да ће половином августа део лекова који су до сада у потпуности плаћали пацијенти бити стављен на листу лекова које финансира држава.

Од понедељка пријаве за туристичке ваучере

Мали је подсетио да од понедељка почиње пријављивање за 30.000 туристичких ваучера у вредности од 10.000 динара.

Право на ваучере имаће пензионери чија примања не прелазе 80.000 динара, а пријаве ће се подносити у пословницама Поште Србије.

"Не само да улажете у домаћи туризам, него тај новац остаје у Србији и додатно доприноси расту БДП-а“, навео је министар.

Календар исплате једнократне помоћи

Говорећи о динамици исплата, Мали је позвао грађане да запамте два датума.

"Четрнаестог септембра исплатићемо једнократну помоћ пензионерима, примаоцима социјалне помоћи, дечјег и борачког додатка. Пензионери ће, у зависности од висине пензије, добити од 20.000 до 35.000 динара“, рекао је Мали.

Навео је да ће примаоци новчане социјалне помоћи, дечјег и борачког додатка добити по 25.000 динара.

"Од 22. септембра почиње исплата једнократне помоћи свим пунолетним грађанима Србије у износу од 6.000 динара“, додао је министар. 

Од октобра примена закона о родитељу-неговатељу

Министар финансија је најавио да ће од октобра почети примена закона о родитељу-неговатељу.

"Држава препознаје родитеље који брину о деци која не могу сама да се старају о себи. Свако од њих добијаће месечну накнаду од 65.000 динара нето, уз плаћене порезе и доприносе“, рекао је Мали.

Подсетио је и да је почео са радом Алиментациони фонд, као и да се настављају активности на легализацији објеката.

"НИС овим путем изражава захвалност свим домаћим и страним партнерима који су подржали овај процес, као и потрошачима и запосленима на указаном поверењу, подршци и разумевању у изазовним околностима", додаје се у саопштењу НИС-а.

Председник Србије Александар Вучић изјавио је синоћ да је добро што је НИС добио још четири недеље, али и да то показује да је ово последњи рок да се реши.

Брокер Бранислав Јоргић рекао је за РТС да се нада да Србија неће морати да примени сценарио Б, којим би се интервенисало уколико не дође до договора МОЛ-а и Гаспромњефта.

"Треба напоменути да чак и кад се постигне договор, односно потпише уговор, то и даље није завршен посао. На ту сагласност треба ОФАК да дâ сагласност на клаузуле уговора, треба да дâ сагласност на начин исплате купопродајне цене. И ту ће он посебно гледати да та средства буду ван домашаја руске стране, да не би дошло до финансирања рата у Украјини. То је њихов званичан став", рекао је Јоргић.

Како ће изгледати процедура ако дође до договора

Кад ОФАК да сагласност и Комисија за заштиту конкуренције Европске уније треба такође да дâ сагласност за примену тог уговора, с обзиром на то да је МОЛ извршио доста високу концентрацију на тржишту источне Европе.

"Они су доминантни снабдевачи нафтних деривата у Словачкој, у Хрватској, наравно у Мађарској, и сад би евентуално били и у Србији", рекао је Јоргић.

И Комисија за заштиту конкуренције Србије такође треба да дâ сагласност.

"Кад се ти поступци практично сви спроведу, онда би требало да дође до спровођења купопродајног уговора. Тај купопродајни уговор би требало да се спроведе преко Београдске берзе, с обзиром на то да се ради о НИС-у као берзанској компанији", објаснио је Јоргић.

Након те трансакције, нови власник се уписује у Централни регистар хартија од вредности и тад стиче сва права на управљање у самој компанији.

Између политике и економије

На питање може ли политика да помогне да се разреши ова ситуација, Јоргић наводи да је цела ситуација заправо и резултат политике – САД су и донеле санкције из политичких разлога.

"Став америчке стране је да Руси изађу из Нафтне индустрије Србије, из власништва и да та средства не могу да се користе за финансирање рата у Украјини. То је политика. С друге стране, и ови преговори који тако дуго трају, такође су резултат политике. Политика је и то што, практично, руска страна, како смо обавештени, није била спремна да прода тај пакет српској страни која је била заинтересована", рекао је Јоргић.

Наводи и да је МОЛ берзанска компанија у којој је држава Мађарска власник са 30 процената, али има доминантан утицај на управљање у самој компанији.

"Па чак и Гаспром је берзанска компанија где опет руска држава има доминантно управљање над том компанијом. Тако да, енергетика је, практично, политика", закључио је Јоргић.

Навела је и да је Србија очекивала продужење лиценце, иако је до последњег тренутка било неизвесно на који период ће она бити одобрена.

"Тридесет дана је добра вест јер НИС може да обезбеди довољне количине сирове нафте. Међутим, није добро што неизвесност траје већ 18 месеци и што нам ствара бројне проблеме", рекла је Ђедовић Хандановић.

Ресорна министарка је истакла да држава наставља да прати преговоре руске стране и мађарске компаније МОЛ у вези са будућношћу НИС-а, као и да је председник Србије Александар Вучић најавио разговоре са председником Русије и премијером Мађарске о том питању.

Према њеним речима, циљ Србије је да се дође до коначног и одрживог решења, а држава је, како је навела, предузела све мере да заштити своје интересе и обезбеди повољнију позицију у случају евентуалног преузимања НИС-а од стране МОЛ-а, боље него приликом продаје компаније 2008. године.

Ђедовић Хандановић је указала и да низак водостај Дунава тренутно отежава увоз нафте и нафтних деривата, због чега је, како је нагласила, важно да Рафинерија нафте у Панчеву ради пуним капацитетом како би обезбедила стабилно снабдевање домаћег тржишта.

ОФАК је до 28. августа продужио лиценцу и мађарском МОЛ-у, за преговоре са "Гаспромњефтом" о продаји руског већинског власништва у компанији.

Лиценца је пордужена и Јадранском нафтоводу (ЈАНАФ) до 28. августа.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић је раније данас изјавила да постоје индиције да ће Нафтна индустрија Србије од америчке администрације добити лиценцу за наставак оперативних активности, као и да се очекује званично писмо од америчке администрације како би то било и формализовано.

ОФАK је претходно продужио оперативну лиценцу до 31. јула.

Ђедовић Хандановић је истакла да је продужетак лиценце кључан како би НИС могао да планира набавку и допремање сирове нафте, али и рад Рафинерије у Панчеву, чији је рад у овом тренутку неопходан за стабилност домаћег тржишта.

"Ево ми са нестрпљењем очекујемо вести из Сједињених Држава из Вашингтона. Неке индикације кажу да ће НИС добити лиценцу за наставак оперативних активности. Међутим, очекујемо писмо да стигне и да то заиста буде формализовано. Не знамо на колики рок, то је важно у овој ситуациј, пре свега да би НИС могао да планира нову куповину сирове нафте, допремање, тако да што дужи временски период то је лакше да се транспорт и куповина обезбеде", рекла је новинарима Ђедовић Хандановић у Охриду, где заједно са премијером Србије Ђуром Мацутом присуствује радном ручку који је приредио македонски премијер Христијан Мицкоски.

Министарка је подсетила и да је смањен увоз нафтних деривата услед ниског водостаја Дунава.

"Они су се увозили пре свега преко Дунава, углавном из Бугарске и Констанце у Румунији. Сведоци смо колико је саобраћај угрожен због ниског водостаја и то је све утицало да јулски увоз буде тек негде на четвртини укупно планираног увоза, а то значи да се тржиште већином снабдева из Рафинерије у Панчеву, и кад је дизел у питању, али и керозин, бензин, мазут", рекла је Ђедовић Хандановић.

Истиче да се паралелно са оперативном лиценцом, чека и лиценца за наставак преговора између руских власника и Мађара о куповини руског удела у НИС-у.

"МОЛ је такође тражио лиценцу за наставак преговора. Надамо се да ће бити разумевања са стране америчке администрације, али опет и притисак са друге стране да се та трансакција заврши и да дођемо до дугорочног решења када је у питању Нафтна индустрија Србије. Очекујем да ће рад рафинерије у наредних месец, два бити одлучујући за снабдевање нашег тржишта све док имамо изазове са водостајем Дунава", казала је Ђедовић Хандановић.

Вучић: Наредних дана очекујем финализацију договора о НИС

Председник Александар Вучић изјавио је да наредних дана очекује финализацију договора између МОЛ-а и Гаспромњефта о преузимању руског власништва у НИС-у, као и да ће вероватно о томе разговарати и са председником Русије Владимиром Путином и мађарским премијером Петером Мађаром.

"Наредних дана очекујемо финализацију договора. Вероватно ћу разговарати и са руским председником и мађарским премијером, Путином и Петаром Мађаром. Надам се да то завршимо", рекао је Вучић.

ОФАК је раније продужио лиценцу мађарској компанији МОЛ за наставак преговора о преузимању руског власништва у НИС-у до краја јула.

Амерички ОФАК је 9. октобра 2025. увео санкције НИС-у због већинског руског власништва.
МОЛ Група је 19. јануара 2026. саопштила да је потписала главне одредбе обавезујућег оквирног споразума са компанијом Гаспромњефт о куповини удела од 56,15 одсто у српској компанији.

Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова. 

Раније данас, Влада Србије још једном је продужила Одлуку о привременом смањењу износа акциза на нафтне деривате до 9. августа, док кад ће и даље акциза за оловни бензин износити 61,24 динара по литру, за безоловни бензин 57,6 динара по литру, а за и за гасна уља (дизел) 59,23 динара за литар.

Уредница економске рубрике листа "Политика" Јасна Петровић Стојановић каже за РТС да би било одлично да добијемо продужену лиценцу, али не на месец, него на два или три, да би, ако се већ преговори воде у континуитету, могли да се приведу крају.

Додаје да иде у прилог оптимизму и најава председника да би крајем септембра требало да буде решен договор МОЛ-а и НИС-а.

Најважније је, нагласила је, да се продужи лиценца за даљи оперативни рад рафинерије, с обзиром на тренутне околности у којима барже не могу да иду, а цистерне не могу да покрију све оно што стиже нафтоводом.

"Уколико Србија добије лиценцу за продужење рада Рафинерије, и Јанаф ће наставити испоруке нафте", подсетила је, наводећи да постоји уговор до краја године са Јанафом који треба да буде испоштован.

Преговори МОЛ-а и НИС-а и даље без званичних информација

Јавност је, како каже, поприлично подељена када је реч о преговорима. Открила је да је прошле недеље слала МОЛ-у питање управо поводом најаве да ће крајем септембра договор бити готов, али да из те компаније и даље не желе ништа да коментаришу.

"Претпостављам, ако се воде преговори, да су заиста врло тешки, јер ако Мађарима треба Рафинерија, питање је да ли им треба Петрохемија. Најважније је питање да ли Руси то хоће да продају. Отпочетка знамо да они нису вољни да оду одавде, нису дошли да би овде зарадили, дошли су геополитички и желе ту да остану", објаснила је Петровић Стојановић.

Кључна лиценца за рад НИС-а

Од три лиценце које се очекују у вези са НИС-ом, најважнија је, каже, управо она која омогућава наставак рада Рафинерије.

Због суше и ниског водостаја, подсетила је, чак и МОЛ и остале компаније у Србији снабдевају се код НИС-а, па су пуштене оперативне резерве које су у претходним данима спасавале ситуацију на пумпама.

"Сви велетрговци имали су обавезу да те резерве уступе пумпама, а НИС остаје кључан, будући да је и данас, упркос пуштеним резервама, његова велепродајна цена најповољнија у односу на остале велетрговце", каже Петровић Стојановић.

Подсетила је и да је војска ставила на располагање своје резерве.

Барже незаменљиве у транспорту нафте

Поредећи капацитете превоза, навела је да је једна баржа једнака двадесет пет вагона којима стиже нафта, односно шездесет тешких цистерни које иду путевима. Тешко је, оценила је, да неко у једном тренутку обезбеди шездесет цистерни како би снабдео цело тржиште, што показује колики је значај и Дунава и нафтовода, посебно у тренутној ситуацији.

Када је реч о кретању цене нафте на светском тржишту, истакла је да све зависи од тога шта ће председник Доналд Трамп сутра ујутру саопштити.

Подсетила је да је најављено ново примирје између Израела и Ирана, али да претходно примирје, најављено пре три-четири недеље, није потрајало ни дан, након чега је уследио скок цене нафте на скоро сто долара. Данас се цена креће око осамдесет седам долара, а у принципу, како каже, "сваки рафал тамо испаљен" утиче на то колика ће цена бити.

Апел за штедњу струје због нижег водостаја

Низак водостај Дунава компликује и снабдевање електричном енергијом, упозорила је, подсећајући на јучерашњи апел министарке да се води рачуна о потрошњи струје.

Ђердап тренутно ради трећином капацитета, а с обзиром на најаве нових високих температура у наредним данима, водостај ће додатно опадати. У тим околностима Србија мешавином увезеног угља и домаћих залиха покушава да обезбеди снабдевање, док се на ветар и сунце може ослонити само делимично. Ситуација у хидрологији је, како је нагласила, "заиста баш, баш лоша", а летња потрошња струје приближила се зимској, због чега је опрез неопходан.

"Разговарали смо и о унапређењу сарадње Србије и САД у енергетском сектору након отпочињања стратешког дијалога између Србије и САД", навела је Ђедовић Хандановић.

"Овај посао не би могао да се заврши без неколико стотина инжењера, који овде раде и са стране извођача и са стране извођача и са стране људи који надзиру цео процес ", каже Бобан Величковић, главни инжењер из Грађевинске дирекције Србије.

Један од капиталних пројеката је нова топлана. Прва топлана изграђена после четири деценије, и прва која ће и грејати и хладити. Блок Б простире се на 76.000 квадратних метара и ту ће бити Национални павиљон Србије.

Јована Јосиповић, руководилац изградње Зоне Б, каже да је то зона која обрађује наше културно наслеђе, туризам науку и спорт. Главни објекат састоји се из три засебна објекта који функционишу као потпуно независне целине.

Пруга стигла до Аеродрома "Никола Тесла", оба моста куда иде пруга су завршена, а стиже и 50 нових електричних аутобуса.

"Треба обезбедити да људи који ће доћи на Експо, могу да комфорно да дођу до ове локације, и да бирају врсту превоза, да ли ће то бити међународни крузери или градски воз који ће бити нов“, каже Мирослав Чучковић, градски менаџер.

Експо караван – Павиљон игре је до сада посетио четири града и општине – Трстеник, Врњачку Бању, Бујановац и Врање, а у плану је да обиђе више од 30 градова.

"Наши људи воле кад им дођете у њихову кућу, град, општину. На тај начин указујете им неку врсту поштовања. Желимо да пошаљемо јасну поруку да када је Експо изложба у питању, није само домаћин Експо као фирма или Влада Србије – сви смо заједно домаћини“, истиче Данило Јеринић, генерални директор Експа.

Експо 2027. није догађај намењен само Београду, већ целој Србији. Очекује се долазак више од четири милиона домаћих и страних посетилаца, који ће, поред изложбе, моћи да обиђу и друге делове земље.

Отварању су присуствовали председник Србије Александар Вучић, председница Скупштине Србије Ана Брнабић, министар туризма Хусеин Мемић и руководство града Чачка.

Председник је на отварању навео да је видиковац тестиран на 132 тоне издржљивости.

"Може да издржи и 150 тона. Ово је велики дан за Кабларце, и нема потребе да причамо неке друге приче. Ово ће да буде још боље, и ја сам сигуран да ће ово да буде светионик за будућност. Овчар Бања може да буде чудо, и језеро Међувршје може да буде чудо са 10 манастира, ово је српска Света гора. За људе који не знају: пет је с једне стране, а пет са друге стране Западне Мораве, милина једна", рекао је Вучић током обиласка.

Према његовим речима, треба да се прошири пут и направи паркинг ближе самом видиковцу, да људи не би морали да пешаче око километар и да би се омогућило посетиоцима да лакше да дођу.

Вучић је рекао да је језеро Међувршје такође проблем и да треба да се ради одмуљавање.

"Уложили смо доле у Овчар Бању, у железничку станицу, у амфитеатар, у све путеве који воде довде. Проблем је само што мораш да радиш одмуљавање, није довољно да шаљеш онај ваљак који чисти трску", рекао је Вучић.

Поручио је да ће се гледати да се реши тај проблем. "А пре тога ћемо чачанску болницу и халу за Борац да урадимо, то су две ствари које смо обећали", додао је Вучић.

Са видиковца се виде чак три општине, а поглед сеже ка Краљеву и обухвата добар део лучанског краја и Пожешке котлине, али и висове према Ариљу.

Пројекат изградње видиковца је радила фирма "Енергопројект", а како се наводи на њиховом сајту, уређена је површина 1.000 метара квадратних, од чега је затворена површина објекта визиторског центра 200 метара квадратних.

Платформе и степениште су 92 квадрата, кровна површина са соларним панелима непуних око 48 квадрата и туристичка станица са електроблоком 37 квадратних метара.

Стаклени видиковац се налази на 879 метара надморске висине, испод самог врха планине Каблар.

Привреда највише добила

Највише бенефита од брзог пута има привреда. Брза веза са Шапцем и наставак ауто-путем до Београда скратило је путовање за сат.

Веза са граничном прелазом Трбушница унапредила је прекограничну сарадњу и отворила нове могућности за развој компанија са обе стране Дрине.

"За нас као компанију из Лознице, нова брза саобраћајница има велики значај. Београд је наше највеће тржиште и тамо су наши кључни партнери, институције са којима сарађујемо. Раније нам је за пут требало око два и по сата, данас много краће што нам штеди време, убрзава пословање и омогућава да будемо ефикаснији и конкурентнији", каже предузетница из Лознице Олгица Самоиловић.

Драгослав Николић из Удружења привредника Мачванског округа каже да се већи број возила који сада иду тим путем позитивно одражава на привреду и угоститељство.

"Сигурно је и повукао и многе путнике који су раније путовали према Србији преко неких других путева, рецимо преко Брчког, Бијељине, преко Златибора, повукао их је на нашу страну. То можемо и видети по гужвама на саобраћајници и граничним прелазима, али наравно то се одражава позитивно и на привреду у нашем граду, нарочито на угоститељство", навео је Николић.

Лозница боље повезана са највећим привредним центрима у Србији

Брза саобраћајница остварила је, кажу, вишедеценијски сан грађана тог краја.

Уз нове инвестиције и историјски ниску незапосленост, Лозница је данас боље повезана са највећим привредним центрима у Србији.

"Лозница је град који се захваљујући томе убрзано развија, бенефити брзе саобраћајнице и ауто-пута јесу и бржи проток робе и услуга, могућност да наши људи живе у свом граду, а можда раде у Београду или Новом Саду, могућност да наши млади људи живе у свом граду, а да студирају у неком од универзитетских центара", истакла је градоначелница Лознице Драгана Лукић.

Мото-пут није крај, већ почетак, тврде, новог циклуса развоја Подриња.

Ускоро се очекује отварање новог крака од Слепчевића до Бадовинаца, а најављен је и наставак изградње брзог пута ка Малом Зворнику.

Подсећа да је ЕДФ водећи оператор нуклеарних електрана глобално, са више од 50 нуклеарних реактора само у Француској и лидер у свету у производњи електричне енергије из извора са ниским емисијама угљен-диоксида.

"Веома нам је значајно што ћемо у овој фази нашег нуклеарног програма, у којем постављамо темеље за нуклеарну енергетику у нашој земљи, моћи да користимо њихово знање, искуство и ресурсе који ће бити од велике користи стручњацима Националног тела за спровођење Програма развоја нуклеарне енергије (NEPIO)", рекла је министарка.

Најважнији део пројекта односи се на израду стратегије развоја људских ресурса

Истиче да се најважнији део овог пројекта односи на израду стратегије развоја људских ресурса, као једног од кључних предуслова за покретање националног нуклеарног програма.

"Кадрови представљају најдрагоценији елемент у развоју нуклеарног програма у свакој земљи и један од наших најважнијих задатака биће управо стварање базе инжењера и других кадрова који ће моћи да одговорно и стручно управљају нуклеарним постројењима у Србији у будућности", навела је министарка.

Додала је да је планирана сарадња са ЕДФ на изради још три студије у оквиру прве фазе нуклеарног програма, док ће осталих 14 бити предмет даљег разматрања са различитим међународним компанијама које поседују неопходно искуство.

"Циљ нам је да средином наредне године буду завршене све студије које ће омогућити доношење информисане одлуке о даљем развоју нуклеарног програма. У годинама пред нама Србија мора да буде спремна у институционалном, регулаторном и стручном смислу за избор технологије, а прву нуклеарку Србија ми могла да добије после 2040. године", навела је Ђедовић Хандановићева.

Подршка у изградњи стручних и организационих капацитета у Србији

Француска агенција за развој обезбедила је грант у износу од 500.000 евра, што је прво учешће АФД-а у области развоја нуклеарног програма.

Овим средствима, кроз пројекат који се реализује у оквиру фонда FEXTE, биће обезбеђена подршка у изградњи стручних и организационих капацитета у Србији неопходних за припрему, развој и управљање у Фази I и делу Фазе II нуклеарног програма.

Програм је усмерен на унапређење знања и искуства кадрова укључених у нуклеарни програм.

Главне активности обухватају јачање компетенција институција и стручних тимова, развој кадровских капацитета, развој пројектних и управљачких знања, унапређење безбедносне културе, као и стицање техничких знања неопходних за доношење информисаних одлука, у складу са препорукама Међународне агенције за атомску енергију (МААЕ).