"Као што знамо, вештачка интелигенција помаже и нападачима, али помаже и људима који се баве заштитом таквих система", навео је Чакаревић.

Објаснио је да је напад био јако прост.

"Искоришћен је један неапдејтовани софтвер. Говоримо о централном систему. Ти фрижидери су у ствари централни климатизовани системи. И наравно, свим великим супермаркетима је врло лако да то контролишу из једне тачке. Међутим, дошло је до безбедносних пропуста једне данске фирме која углавном ради на тим централизованим климатизованим системима и искоришћен је тај софтверски пропуст. Значи, ништа пуно софистицирано", навео је Чакаревић.

"Потпуна заштита не постоји"

Објаснио је да потпуна заштита не постоји, али да се могу предузети одређене конкретне мере.

"Суштина је у превенцији, раном откривању и отпорности. То је један термин који се данас јако често користи. Сама Европска комисија је 2025. године донела стратегију приправности која се не односи само на сајбер безбедност. Односи се на неке непредвиђене догађаје, а пошто живимо у врло занимљивом геополитичком времену, знамо који су то догађаји, на разне катастрофе. Говори се о томе да грађани просто морају бити припремљени 72 сата да остану без неких основних ствари које су се до јуче подразумевале, да ли је то у питању прекид водоснабдевања, прекид електричне енергије", рекао је Чакаревић.

На питање да ли је оправдан страх од сајбер напада на електроенергетска постројења, Чакаревић је одговорио да је ризик од таквог напада реалан.

"Међутим, данашњи електроенергетски системи су врло софистицирани. Састоје се из једног ИТ дела и ОТ дела. ОТ је фактички компјтерско управљање физичким системима, самим електранама, дистрибуцијама. Када дође до пробоја, не значи да ће један хакерски напад, да ће један хакер, притиснути једно дугме и угасити струју у једном граду", рекао је Чакаревић.

"Бојазан постоји, али не и апокалиптични сценарио"

Навео је и да је једна руска хакерска група успела у два наврата 2015. и 2016. да угаси електричну енергију за 225.000 потрошача.

"Системи су такви да се увек треба радити на редундантности. Значи, да ако један систем откаже, други аутоматски може да се подигне. Тако да бојазан постоји, али у оном апокалиптичном сценарију о коме обично медији причају, мислим да не", навео је Милан Чакаревић.

Када је реч о Србији, Чакаревић је навео да се доста радило на законској регулативи и да ће Закон о информационој безбедности, који је усвојен 2023. године, у потпуности почети да се примењује 2027.

"Али, као што знате, закон поставља правила, а стварну безбедност дају њихова примена, надзор и стално тестирање. Ја не могу да тврдим да ли смо безбеднији или нисмо", оценио је Чакаревић и додао да је напад на ЕПС-ов систем 2024. био опомена.

"Све велике силе света имају своје хакерске групе"

Говорећи о хакерским нападима на електроенергетске системе, Чакаревић је навео да постоји око 25 хакерских група, а да их је око 15 било активно 2025. године.

"Постоји неколико група хакера. Први су који раде за новац, као што је случај са 'Колонијал пајплајном', где је тражен откуп у класичним биткоинима, а други су ипак хакерски напади који су инспирисани геополитиком. Све велике силе света имају своје хакерске групе и труде се да се инфилтрирају у одређене системе. Имали смо случај Кинеза, случај Руса, случај Иранаца. Они су покушали да се инфилтрирају електроенергетске и друге системе од критичног значаја за пословање, то јест за жиовт у свакој држави", истакао је Чакаревић.

Из компаније, која запошљава више од 6.500 људи, истичу да су међу приоритетима очување финансијске стабилности, сигурности радних места и интереса запослених, као и поверења потрошача и пословних партнера.

Идеа маркети је позвала "све учеснике на тржишту на одговорно и конструктивно поступање у актуелним околностима", уз оцену да је очување стабилности тржишта и несметаног снабдевања грађана заједнички интерес.

Компанија је поручила потрошачима да редовно снабдевање и доступност производа остају њени приоритети.

Из компаније оцењују да је кроз дијалог, сарадњу са пословним партнерима и одговарајућу институционалну подршку могуће пронаћи одржива решења за очување стабилности пословања, али и ширег ланца снабдевања и домаће привреде.

Давор Мацура је био приведен у понедељак, 2. новембра, по налогу Тужилаштва за организовани криминал због основа сумње да је „у периоду до 31. октобра“ уз помоћ две особе запослене у банци износио новац из трезора банке и на тај начин прибавио противправну имовинску корист од око 45 милијарди динара.

Давору Мацури и још двојици приведених у случају Алта банке одређен је притвор до 30 дана.

У решењу о одузимању дозволе за рад Алта банци, у које је БИРН имао увид, међутим, нема навода о овом изношењу новца из трезора – у њему пише да је централна банка установила да су се финансијско стање и ликвидност Алта банке „знатно погоршали“, чиме су угрожени „интереси депонената или других клијената банке“.

Народна банка је у овом решењу навела да је 30. септембра 2026. године у благајни банке – „у новчаницама и кованом новцу“ – било близу 60 милијарди динара (више од пола милијарде евра), од чега је готовина у страним валутама износила око 100 милиона евра, док је остатак био у динарима, по извештају банке.

Такође, централна банка је установила да је у само два дана – 28. и 29. октобра – из банке повучено око 140 милиона евра у депозитима, али се не наводи који су клијенти банке то учинили. Из НБС наводе и да је због "негативних новинских написа“ у периоду 26-29. октобра "нарушена репутација" Алта банке, те да би, због огромне количине готовине, због могућности „интерне или екстерне преваре, пожара, поплаве, земљотреса“, АЛТА банка могла да забележи губитак изнад висине капитала, што би „угрозило наставак њеног пословања“.

Подаци о огромној количини готовине – за коју је током краткотрајне контроле НБС установила да може да нестане због преваре, поплаве, пожара или земљотреса – били су јавно доступни свима већ годинама: према званичним финансијским извештајима банке, крајем 2025. је у благајни било, бар на папиру, око 50 милијарди динара у готовини, годину дана раније око 40…

Народна банка Србије – гувернерка Јоргованка Табаковић и четири вицегувернера – нису одговорили на бројна питања БИРН-а. На питања нису одговорили ни из Агенције за осигурање депозита, ни из Тужилаштва за организовани криминал.

Да ли је готовине уопште било

Управо је готовина у трезору највећа загонетка овог случаја. Неки од стручњака са којима је новинар БИРН-а причао сматрају да је физички потпуно немогућа ситуација да је у банци било 60 милијарди динара кеша, те да је Мацура изнео 45 милијарди, како је описало Тужилаштво за организовани криминал.

„Људи често не размишљају о реду величина. Та количина новца, реч је о тонама, није то да сад неко уђе у трезор и изнесе неколико врећа новца, то су морали камиони да долазе“, каже један саговорник.

Другом је то показатељ да тог новца, заправо – није ни било у банци.

„Кључно питање јесте да ли је готовине уопште било, односно, да ли су се износи које Алта банка пријављивала НБС и стварно стање готовине у трезору поклапали. Много је логичније да је у дужем временском периоду у трезор уношено мање готовине него што је рачуноводствено евидентирано. Да је готовине било, она би најлогичније била искоришћена за решавање проблема ликвидности“, каже један од саговорника БИРН-а и додаје да нема шансе да неко за неколико дана изнесе 380 милиона евра у кешу.

„То је сложена операција која захтева огромну логистику, нарочито када се има у виду маса и запремина те количине пара – на страну безбедност операције“, додаје саговорник БИРН-а.

Шта је НБС морала да зна

Дозвола је, како је већ речено, одузета током ноћи 30. на 31. октобар, а управо у суботу, 31. октобра, свих четворо вицегувернера је саопштило да су се они са стварним стањем у Алта банци, „које је драстично одступало од извештаја које је та банка достављала НБС“, упознали тек на вечерњој ванредној седници Извршног одбора у петак 30. октобра.

Четворо вицегувернера НБС – Жељко Јовић, Ана Ивковић, Драгана Станић и Никола Драгашевић – позвало је надлежно тужилаштво да утврди зашто је морало да дође до одлуке за одузимање дозволе, те да се утврди евентуална кривична одговорност одговорних у НБС.

„Сматрамо посебно значајним да се утврди када су и на ком нивоу руковођења постојала сазнања о уоченим ризицима и неправилностима, на који начин су разматрани налази, стручне процене и упозорења запослених надлежних организационих јединица, као и да ли су на основу расположивих информација благовремено предузете одговарајуће мере из законом утврђене надлежности“, саопштили су вицегувернери.

Ни они, као ни кабинет гувернерке Табаковић, нису одговорили на бројна питања БИРН-а – када је НБС ишла у посредну и непосредну контролу Алта банке, шта су предузели поводом очигледне константне неликвидности током 2026, зашто су тако касно кренули у контролу банке, упркос свим показатељима…

Са друге стране, више саговорника БИРН-а је потврдило да је у Народној банци већ вишегодишња пракса да се „прескачу“ вицегувернери приликом одлучивања, односно да за неке ствари ни не сазнају док се не десе, јер руководство није поштовало „ланац команде“.

Да проблеми Алта банке нису настали преко ноћи, види се и из самог решења о одузимању дозволе.

НБС је у свом налазу утврдила да је Алта банка у току 2026. имала константан проблем са ликвидношћу и да је бележила „негативне кумулативне гепове“, што значи да је банка – да би сакупила што више депозита којим би поправила ликвидност – нудила све веће каматне стопе, док су каматне стопе на кредите остајале исте.

Просечна пондерисана каматна стопа на укупне депозите износила је 3,13 одсто, за разлику од просечних 1,59 одсто на нивоу банкарског сектора, пише у решењу.

Још један од важних налаза НБС био је и да су укупни депозити јавног сектора, јавних предузећа и банака у стечају на крају септембра били око 400 милиона евра, односно четвртину свих депозита у банци. Уједно, Алта банка је на ове депозите плаћала изузетно високе каматне стопе – 5,61 одсто у динарима и 4,58 одсто у еврима.

Такође, установљена је концентрација депозита, односно, да су крајем септембра 2026. три највећа депонента држала више од 10 одсто укупних депозита, а 10 највећих депонената изнад 21 одсто.

„НБС је имала озбиљне разлоге за интервенцију. Нагло смањење депозита током 28. и 29. октобра, висока концентрација депозита, проблеми у структури ликвидне активе и неизвршавање одређених обавеза представљају озбиљне сигнале угрожене ликвидности – зато не бих доводио у питање потребу за хитном регулаторном интервенцијом“, каже за БИРН Никола Фабрис, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду, након што га је новинар БИРН-а обавестио о најзначајнијим налазима решења о одузимању дозволе.

По његовим речима, НБС је могла да одузме дозволу, а привремена управа је представљала алтернативу која заслужује озбиљно разматрање, уз напомену да се не може тврдити да би привремена управа сигурно решила проблеме банке.

За проф. Фабриса остаје дилема и да ли је ранија примена интензивнијих мера могла да спречи нагло погоршање ликвидности и губитак поверења депонената.

„Најјачи аргумент у прилог одлуци НБС представља чињеница да банка 30. октобра није извршавала одређене обавезе према клијентима и повериоцима, у условима наглог одлива депозита. Међутим, није познато колики су износи у питању“, каже Фабрис.

Осим проф. Фабриса, БИРН је разговарао са још неколико стручњака, који су сви желели да остану анонимни. Сви они до једног рекли су исту ствар – Народна банка је морала да зна какво је стање АЛТА банке много пре контроле крајем октобра – како гувернерка Табаковић, тако и поједини вицегувернери.

Шта даље: Ко сада контролише АЛТА банку

Банка је сада „у рукама“ Агенције за осигурање депозита. Међутим, и ово даље отвара занимљива питања.

Јер, Агенција је и сама држала депозите у АЛТА банци, и то средства „старих“ банака у стечају, што се види у решењу којим се одузима дозвола за рад.

С обзиром на то да ни Агенција, нити њена директорка Љубица Пантелић нису одговорили на питања БИРН-а, није било могуће проверити да ли се, осим тог депозита банака у стечају, у АЛТА банци налазио и депозит сопствених средстава Агенције, те да ли је Агенција равномерно распоређивала депозите и по другим пословним банкама.

Једна од „теорија“ два саговорника БИРН-а јесте да је АЛТА одмах гурнута у стечај – уместо да буду примењене друге мере из надлежности НБС – јер би процес реструктурирања био много транспарентнији од промптног одласка у стечај.

Управни одбор Агенције за осигурање депозита, иначе, сачињавају три члана – два из министарства финансија (председник управног одбора је помоћник министра финансија), а један из Народне банке Србије – директор Сектора за контролу пословања банака у НБС.

„Мртва банка је мање опасна по њих него жива“, каже извор БИРН-а.

По закону, осигурани су сви депозити физичких лица, малих и средњих предузећа до 50.000 евра, и исплата би требало да почне наредних дана.

Депозити великих правних лица и износи изнад 50.000 евра нису осигурани.

*Интегралан текст можете прочитати на сајту БИРН-а

"Указујемо грађанима и свим клијентима Алта банке а. д. Београд у стечају и Alta Group d.o.o. Beograd да никако не врше уплате на основу оваквих или сличних СМС порука, нити евентуалних имејлова сличне садржине. Грађани који имају кредите у Алта банци а. д. Београд  у стечају благовремено ће добити јасне информације и упутства о даљем начину измиривања својих обавеза искључиво од Агенције за осигурање депозита, која је преузела управљање над банком", наводи се у саопштењу НБС.

Додаје се да грађани који имају кредите одобрене од стране Алта банке а. д. Београд у стечају треба да сачекају обавештење Агенције за осигурање депозита о банци и броју рачуна на који ће убудуће плаћати своје обавезе по уговору о кредиту. Никако не треба да поступају по сумњивим СМС порукама непознатих пошиљалаца, нити по имејловима истог типа.

"Народна банка Србије je одмах обавестила Банку Поштанска штедионица а. д. Београд како би предузела одговарајуће мере у вези с рачуном који се наводи у једној од тих СМС порука, у коју смо имали увид, уз захтев да та банка појача контролу сумњивих трансакција, односно прилива", истичу из НБС.

"Банка Поштанска штедионица припада групи системски значајних банака, тако да нема никаквог разлога за забринутост. Ове године обележавамо 105 година пословања и много пута смо били у изазовним временима", наводи Бојчић.

Према његовим речима, Банка Поштанска штедионица изабрана је за банку исплатиоца на тендеру који је Агенција за осигурање депозита спровела током 2024. године.

Како објашњава, такви тендери спроводе се редовно, на сваке четири године, а тренутно је у току усаглашавање детаља и потписивање уговора неопходног за исплату депонената Алта банке.

Преусмерене пензије

Када је реч о пензионерима који су примања добијали преко Алта банке, Бојчић је рекао да је Поштанска штедионица, у сарадњи са Републичким фондом за пензијско и инвалидско осигурање, обезбедила преусмеравање исплата.

Како је рекао, реч је о укупно 1.965 пензионера, којима ће пензије за октобар бити исплаћене преко Поштанске штедионице.

"Пензионерима из категорије самосталних делатности пензије су већ уплаћене, док ће војним и пољопривредним пензионерима бити исплаћене 5. новембра. За пензионере из категорије запослених исплата је планирана за 10. новембар, као и за остале кориснике из те категорије. Све те пензије су преусмерене на Банку Поштанска штедионица. Пензионерима су отворени привремени рачуни на које ће бити уплаћена октобарска пензија, како би могли несметано да подигну свој новац", објаснио је Бојчић.

Пензионери ће, међутим, моћи сами да изаберу банку преко које ће убудуће примати пензију.

"Они имају рок до 20. новембра да отворе рачун, било у Поштанској штедионици или некој другој банци, и да о томе доставе потврду Фонду за пензијско и инвалидско осигурање", навео је Бојчић..

Исплата осигураних депозита до 50.000 евра 

Поштанска штедионица биће задужена и за исплату осигураних депозита клијентима Алта банке, до законом гарантованог износа од 50.000 евра.

Из банке наглашавају да се за ове исплате неће користити средства Поштанске штедионице, већ новац Фонда за осигурање депозита, којим управља Агенција за осигурање депозита.

"Та средства нису средства Банке Поштанска штедионица, већ средства Фонда за осигурање депозита. Наша банка ће бити само банка исплатилац, која ће технички спроводити исплату, обезбедити инфраструктуру, запослене и довољан износ средстава за исплату. Све се ради у име и за рачун Агенције за осигурање депозита", објашњава Бојчић.

Према његовим речима, тачан број клијената Алта банке који имају право на исплату осигураних депозита, као и укупан износ средстава који ће бити исплаћен, још није познат. Те податке ће, како наводе, доставити Агенција за осигурање депозита.

"У овом тренутку немамо тачан податак о броју клијената. Агенција за осигурање депозита ће доставити тачан износ који треба исплатити, као и укупан број клијената", истичу из банке.

Агенција најкасније у петак објављује информације о исплати

Агенција за осигурање депозита најкасније у петак, 6. новембра, требало би да објави све важне информације за клијенте Алта банке, укључујући датум почетка исплате, локације на којима ће новац моћи да се подигне и радно време исплатних места.

Према најавама из Поштанске штедионице, исплата би могла да почне неколико дана након објављивања саопштења Агенције.

"Грађани треба да знају да ће Агенција за осигурање депозита најкасније у петак на свом сајту објавити све важне информације, пре свега о почетку исплате, који ће врло брзо уследити, можда неколико дана након тог саопштења. Биће објављени тачан датум, исплатна места, радно време и све друге информације неопходне депонентима", навео је Бојчић.

Исплата у градовима у којима је Алта банка имала пословнице

Како је рекао, поштанска штедионица припрема и организацију исплате како би клијенти Алта банке могли да подигну новац без одласка у друге градове.

Алта банка је имала укупно 19 пословница, од којих 12 у градовима широм Србије и седам у Београду.

Из Поштанске штедионице најављују да ће исплатом бити обухваћени најмање сви градови у којима је Алта банка имала пословнице.

"Банка Поштанска штедионица ће сигурно покрити најмање те градове у којима је Алта банка имала пословнице. Наше пословнице су углавном близу њихових, тако да клијенти неће морати да путују у друге градове да би подигли своја средства", објаснио је Бојчић.

Додају да ће посебна пажња бити посвећена организацији рада запослених, нарочито у првим данима исплате, када се очекују највеће гужве.

"Учинићемо све да наши постојећи клијенти што мање осете повећан обим посла, посебно у првом налету, када претпостављамо да ће бити највеће гужве", поручују из Поштанске штедионице.

Говорећи о значају стабилности банкарског сектора у тренутним околностима, из Поштанске штедионице наглашавају да су предузете све неопходне мере како би исплате биле организоване без угрожавања редовног пословања.

"Банка Поштанска штедионица је предузела све мере. Опрезни смо када је реч о свим овим исплатама и тренутном стању, тако да нема никаквог разлога за бригу", закључује Бојчић.

"Према мојим информацијама, постоји снажна намера свих страна - српске, руске, мађарске, да се ова трансакција заврши до 11. децембра", рекла је Орбан у интервјуу за Телекс.

Према њеним речима, Будимпешта тражи алтернативу за руске енергенте јер привремено изузеће од америчких санкција које омогућава куповину од Лукоила и Росњефта истиче 21. новембра.

"ЕУ је поставила јасан рок за постепено укидање руског природног гаса - јесен 2027. године", рекла је она, одговарајући на питање да ли мађарска влада очекује да ће приступ руском природном гасу остати алтернатива.

На питање шта се дешава са руском сировом нафтом пошто су САД одобриле Мађарској изузеће од санкција до 21. новембра које би јој омогућиле да уведе казнене царине земљама које увозе руску сирову нафту, Орбан је рекла да се то односи на сирову нафту купљену од нафтних компанија Лукоил и Росњефт.

"МОЛ већ ради на стварању услова за технолошку конверзију своје рафинерије како би потенцијално могао да добија сирову нафту која није руска, из других извора на југу, преко ЈАНАФ-а", додала је она.

Како је истакла, Мађарска је веома озбиљан инвеститор на Западном Балкану, а на челу је МОЛ, који је важан стратешки играч.

"Аквизиција МОЛ-а у Србији - куповина руског дела НИС-а такође би могла да помогне Мађарској у преговорима са ЈАНАФ-ом, будући да се рафинерија у Панчеву снабдева преко овог нафтовода у Хрватској", навела је Орбан.

На констатацију да постоји још један рок и да је Канцеларија за контролу стране имовине САД (ОФАK) одобрила изузеће до 11. децембра за преговоре са санкционисаним Гаспромом о куповини удела руске компаније у српској компанији НИС и на питање која страна "држи лопту", Орбан је рекла да не може да коментарише текуће пословне преговоре, али да постоји снажна намера свих страна да се та трансакција заврши до 11. децембра. 

У јануару је Савет ЕУ одобрио уредбу којом се постепено укида увоз руског течног природног гаса (ТПГ) и гаса из гасовода.

Забрана увоза ТПГ-а по краткорочним уговорима ступила је на снагу 25. априла, по дугорочним уговорима 1. јануара 2027. године, а по гасу из цевовода 17. јуна 2026. године, односно 1. новембра 2027. године.

У емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", фармацеути Уна Перишић Радуловић и Јелена Боро детаљно су говориле о узроцима урушавања државног апотекарства, пропалим најавама концесија, значају фармацеутске службе за грађане, као и о разлозима због којих је упркос свему сачувано језгро запослених.

Тринаест година кризе и привидно изједначавање услова рада

Објашњавајући како је установа која је некада пословала са великим суфицитом дошла до блокаде рачуна и дна, фармацеут Јелена Боро истакла је да проблем на нивоу свих апотекарских установа у Србији траје већ 13 до 14 година, а кључни узрок види у неједнаким условима пословања између приватног и државног сектора.

"Основни узрок је што већ неких 13, 14 година уназад имамо на нивоу свих апотекарских установа у Србији проблем у пословању, заправо то је оно што смо већ више пута причали – проблем у привидном изједначавању услова рада приватног и државног сектора. Заправо је само државном сектору наметнута извесна обавеза централизованих јавних набавки, што вас практично спречава да тржишно послујете", објашњава.

Додала је да је приватни сектор пословао по слободним тржишним условима, док је државни функционисао по принципу јавних предузећа – иако то формално нису – уз константно очекивање да остварују профит.

Коментаришући концесију која је раније најављивана као крајње решење тадашње власти, Јелена Боро је подсетила да је Скупштина града крајем децембра прошле године донела информацију о концесији, али да после тога ништа није рађено по том питању, те да је то за запослене сада завршена прича.

Зашто су државне апотеке незамењиве за пацијенте

Фармацеут Уна Перишић Радуловић сматра да опстанак "Апотека Београд" представља незаобилазан стуб примарне здравствене заштите и јавног здравства.

"Важно је да останемо део јавног здравства, као део примарне здравствене заштите, зато што су фармацеути у јавним апотекама били делови здравствених тимова, у сарадњи са лекарима из домова здравља, за ту примарну здравствену заштиту јако битни. Најприступачнија примарна здравствена заштита сада је по апотекама приватним, где немамо фармацеуте у смени, где имамо преквалификоване техничаре, једноставно то није услуга која је за апотеку. Добра је за можда продају, али не и за пацијента који дође да се посаветује о озбиљним стварима", сматра Перишић Радуловићева.

Говорећи о опасности од потпуног нестанка државног апотекарства, Јелена Боро је истакла да би то приватном сектору дало монопол на тржишту.

"Ви добијате монопол на тржишту приватних апотека који у потпуности држе фармацеутску услугу и издавање лекова на рецепт. То значи да онај ко држи монопол одређује доступност здравствене заштите, одређује цене лекова, може да уцењује државу за маржу за лекове који се издају на рецепт, може да прави манипулације асортиманом који лекови ће доћи до пацијента. Тако да, лично за мене, а мислим и за већину мојих колега, у овом тренутку општи интерес да постоји државно апотекарство је постао наш лични интерес", поручује Јелена Боро.

Као пример директних последица одсуства државне мреже наведене су и сеоске и слабије насељене средине, у којима приватни сектор не отвара апотеке, јер им се финансијски не исплати.

Договор са државним врхом и празни објекти на терену

Говорећи о ранијим договорима и састанцима, подсећено је на разговоре са државним врхом крајем јула, након чега је од 18. септембра исплаћено 16 заосталих зарада. Ипак, Јелена Боро истиче да тиме нису решени суштински проблеми у пословању.

"То јесте наша исплаћена зарада, ја ту видим решење делимично једног проблема, али то је далеко од тога да је уопште такло наше пословање. Ви већ следећи месец немате од чега да зарадите. Значи, нама је било потребно системско решење које ће омогућити да ми у овим условима, до стицања неких нових околности за стабилније пословање, можемо нашу плату и да зарадимо. Нажалост, нама су апотеке и даље празне, ми средства за рад нисмо добили", наводи Боро.

Уна Перишић Радуловић је додала да објекти апотека у граду и даље изгледају тужно и празно, што код пацијената изазива сажаљење, али да су запослени остали у систему јер верују у очување институције.

Актуелна дешавања, синдикати и комуникација са градском влашћу

Коментаришући недавне састанке и захтеве појединих синдиката (попут синдиката "Опстанак") који су тражили оставку директора, Јелена Боро је, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", нагласила да највећи део запослених није био обавештен о тим захтевима, као и да смена руководства у тренутку блокираних рачуна не би донела никакав бенефит.

"У овом тренутку, нама је најбитније да ми морамо имати комуникацију са градском влашћу. Тренутно немамо формирану Владу. Ако смо до сада опстали као установа и 16 месеци могли да издржимо без плате, у покушају да сачувамо 'Апотеку Београд', ко год је могао да остане, заиста је остао. Оно што је нама сада битно, када смо дошли довде, јесте како да овај број запослених на неки начин задржимо, да не дође још до одлива кадра, јер ми немамо извесну информацију када ће 'Апотека Београд' бити тема на републичком или градском нивоу", наглашава Јелена Боро.

Наглашено је и да је Скупштини града и градском секретаријату небројено пута упућиван захтев за пријем – последњи пут званично 19. октобра – али да до данас није успостављен никакав званичан састанак са представницима града.

Упркос свему, преосталих 267 радника наставља борбу да у прелазном периоду сачува кадар и сачека коначно решење статуса ове здравствене установе.

Умирило га је, каже, то што је јуче, трећег дана од када је Народна банка Србије забранила рад Алта банке, њен салдо био у плусу. Јутрос је, међутим, приметио да му је инвестиција отишла у минус - 170 евра, односно 120 евра у односу на уложени новац.

“Био сам у грчу све време и претпоставио сам да то има везе са Алта банком. Позвао сам саветницу у банци, која ми је саопштила да је Фонд био изложен кроз Алта банку. Као неко ко је имао поверење у своју банку, која је иначе међународна институција, питао сам како је могуће да су уопште имали везе са Алтом, ако се већ и раније та банка у јавности помињала у негативном и политичком контексту“, рекао је саговорник.

Губитак 170 евра за њега није ситница, али срећан је, каже, што штета није већа.

Из банке су му објаснили да тренутна цена акције фонда репрезентује тотални губитак новца који је фонд имао у "Алти", а да евентуално наплаћени дуг може да подигне вредност акције кроз време.

“Рекли су ми и да се предвиђа да инвестициони фонд настави да расте и да кроз пет месеци надокнади губитак“, истиче саговорник.

Који фондови су имали новац у Алти

Комисија за хартије од вредности саопштила је да су поједини инвестициони фондови држали орочене новчане депозите код Алта банке, али није објавила о којим фондовима је реч.

Неколико банака, попут Рајфајзен банке, Уникредит банке, НЛБ, саопштило је да фондови којима управљају нису имали средства у Алти. Банка Интеза је, међутим, до сада једина банка која је саопштила да су два њена фонда (динарски и девизни) била изложена - Intesa Invest Cash Dinar и Intesa Invest Cash Euro.

Комисија за хартије од вредности наложила је друштвима за управљање инвестиционим фондовима да новац који су имали депонован у Алта банци, до добијања званичних информација о имовини банке, у својим обрачунима прикажу као да тренутно нема вредност.

То не значи да је новац трајно изгубљен, већ да се за сада не урачунава у вредност имовине фондова.

Због тога је вредност инвестиционих јединица фонда Intesa Invest Cash Dinar смањена за 0,84 одсто, а фонда Intesa Invest Cash Euro за 1,17 одсто.

Новац орочен код Алта банке био је вишеструко испод законског ограничења од 20 одсто имовине, наводи у саопштењу Банка Интеза.

Истичу да је реч о минималном делу средстава опредељеном за тај вид улагања , "у циљу диверсификације, а искључиво на основу расположивих финансијских извештаја".

Како до новца

Комисија за хартије од вредности напомиње да одузимањем дозволе Алта банци депозит фонда не нестаје, већ да се то потраживање може наплатити у стечајном поступку.

Захтев за потраживање не подносе они који су улагали у фонд (чланови фонда), већ друштво које тим фондом управља.

“Колики ће део потраживања фонд наплатити и када зависи од вредности имовине банке, тока њеног уновчења и исплатног реда у који потраживање буде сврстано“, наводи Комисија за хартије од вредности.

Из Банке Интеза кажу да њени фондови послују редовно, да се ради о једнократном негативном утицају и да ће сваки наплаћени износ повећати имовину фонда и цену инвестиционе јединице.

Међутим, саговорник РТС-а сматра да се “опекао“ са инвестирањем у тзв. нискоризични фонд и доводи у питање како се тим фондом управљало.

“Ја сам сада у великој дилеми да ли да прихватим губитак и изађем из фонда, како не бих додатно ризиковао, или да останем у фонду и чекам да се то надомести. Сматрам да нискоризичан фонд није ни требало да држи новац у једној таквој банци“, истиче саговорник.

Да ли акције треба задржати или продати, одлука је коју треба донети на основу званичних обавештења, а не непроверених информација, наводе из Комисије за хартије од вредности.

Инвеститоре који сматрају да друштво за управљање није поступило у складу са прописима позивају да се обрате самом друштву које фондом управља, а затим и Комисији.

Када је реч о клијентима Алта банке, Алтипармаков потврђује да ће им бити исплаћен осигурани депозит у износу до 50.000 евра, док ће они који су у банци имали више новца преостали износ моћи да потражују из стечајне масе, након окончања стечајног поступка.

"И јавна предузећа немају никакву предност у односу на друге приватне депоненте, што је лоша порука за пореске обвезнике јер ће на крају они морати да покрију те трошкове, као што смо пре више од деценије покривали трошкове пропалих Агробанке и Универзал банке", објашњава Алтипармаков.

Критиковао је и изјаве председника Савета гувернера Народне банке Србије, који је, како каже, на селективан и некритичан начин говорио о економским успесима, без осврта на могуће ризике, док је у сектору за који је најодговорнији, само неколико сати касније, стигла вест о пропасти Алта банке.

Модел страних инвестиција достиже максимум

 Према његовим речима, то показује да Народна банка Србије није радила како је требало, јер, истиче, ако се ради професионално и независно, чињенице се не могу посматрати селективно. Тако се, на пример, може тврдити да Србија има највећи раст у региону, али само ако се из анализе искључе године у којима је имала лошије економске резултате.

"Да Србија стварно има импресиван раст током дужег времена, не бисмо имали ситуацију да је животни стандард у Бугарској за трећину већи него у нашој земљи, а у Румунији за половину. Ако радите професионално, морате да гледате читаву слику критички и све податке", сматра Алтипармаков.

Алтипармаков подсећа да Фискални савет већ неколико година упозорава да модел економског развоја заснован на великим директним страним и јавним инвестицијама достиже максимум, најкасније до 2027. године, односно до Експа, и да Србија не може да настави тим путем јер се налази у економском ћорсокаку.

"Која год да је Влада у питању, мора да се направи заокрет у економској политици. Штета је што као друштво нисмо кренули годину или две раније да разговарамо о томе, јер бисмо имали више времена да спроведемо реформе. Студентска листа ће, нажалост, морати то да уради у кратком року", указује Алтипармаков.

Исплативост Експа

Говорећи о специјализованој изложби Експо, Алтипармаков наводи да је Фискални савет указивао на то да велики државни пројекти немају адекватне анализе трошкова и користи нити студије оправданости, што представља ризик за њихову економску исплативост и буџет.

"Да смо имали прилику да спроведемо студију исплативости када се Србија пријављивала за одржавање изложбе, вероватно би резултат био негативан и показало би се да не треба да учествујемо. То је пре свега ствар престижа и постоје могућности за економске контакте, али то не може да буде дугорочан извор раста“, каже гост Дневника.

Напомиње да је у овом тренутку једино рационално да се настави са припремама за изложбу, уз испитивање евентуалних малверзација или проневера, како би се нова влада и Србија представиле у најбољем светлу.

Коментаришући план Студентске листе да се издавањем штедних обвезница створи алтернатива банкарском сектору, Алтипармаков сматра да би тај модел могао да заживи у мери у којој за њега буде постојало интересовање грађана, с обзиром на то да штедне обвезнице доносе већу камату него штедња у банкама.

"Агенција за осигурање депозита дужна је да започне исплату осигураних износа депозита у року од наредних седам радних дана. Депоненти ће моћи да преузму своје осигуране износе у року од три године", наводи се у саопштењу Агенције.

Објашњавају да су системом осигурања депозита заштићена физичка лица, предузетници, као и микро, мала и средња правна лица до максималног износа од 50.000 евра, независно од валуте или врсте рачуна у банци.

"Свим осигураним лицима биће омогућен приступ средствима која су чувала у Алта банци преко банке исплатиоца – Банка Поштанска штедионица. Динарски улози ће се исплаћивати у динарима, а девизни у еврима", наводи се у саопштењу.

Истичу да Фонд за осигурање депозита располаже с довољно новца за исплату свих осигураних износа депонентима Алта банке.

"Оперативни капацитети Агенције у целости су стављени у функцију што ефикасније исплате осигураних износа. Информације о даљем поступку биће благовремено објављене на веб-сајту Агенције и у медијима", закључује Агенција за осигурање депозита у свом саопштењу.

Привредни суд у Београду претходно је отворио стечајни поступак над Алта банком.

Народна банка Србије је у суботу Алта банци одузела дозволу за рад.

Народна банка Србије најавила је да ће у року од три радна дана од доношења решења Привредног суда у Београду о отварању стечајног поступка над АЛТА банком, бити објављено обавештење о условима, местима и роковима исплате осигураних депозита, као и друге релевантне информације за клијенте банке.

"Апликација ЕПС-а и даље ради – преко ње се могу видети потрошња и месечни рачуни, као и поднети приговор или рекламација, а користи је око 1,3 милиона потрошача. Међутим, од престанка рада Алта банке рачун за струју преко апликације више није могуће платити", наводи се у одговору ЕПС-а Радио-телевизији Србије.

Најављују да ће у најкраћем року покренути процедуру избора процесора плаћања, након чега ће корисницима поново бити омогућено плаћање рачуна путем апликације и портала "ЕПС Увид у рачун".

"О поновном успостављању услуге плаћања корисници и јавност биће благовремено обавештени", наводе из ЕПС-а.

Према подацима ЕПС-а, током октобра 2026. године путем апликације извршено је 190.500 уплата, што је пет одсто од укупног броја купаца.

ЕПС је претходно саопштио и да одузимање лиценце за рад Алта банци није угрозило пословање нити финансијску стабилност Електропривреде.

"Доминантан део платног промета ЕПС-а одвијао се и одвија се преко Банке Поштанска штедионица. Преко рачуна у овој банци обавезе за електричну енергију плаћају сви купци на комерцијалном и резервном снабдевању, као и домаћинства и мали купци из четири регионална подручја – Ниша, Новог Сада, Краљева и Крагујевца. Преко рачуна у Алта банци наплата је вршена искључиво за Центар за подршку гарантованом снабдевању Београд", навели су из ЕПС-а.

Према подацима из октобра, рачун за електричну енергију преко ове апликације платило је око 190.500 купаца, што је пет одсто од укупног броја потрошача. Из ЕПС-а уверавају грађане да не треба да брину, јер ће све уплате које су обављене преко Алта банке бити евидентиране у њиховом систему.

Извршни одбор Народне банке Србије одузео је дозволу за рад Алта банци, која је у стопостотном власништву Давора Мацуре, који је каријеру почео као власник једне мењачнице у Земуну, у насељу Алтина.

Мацура је у међувремену ухапшен.

Пошто је НБС покренула поступак стечаја, неправилности у пословању "Алта групе" пријављене су и у Северној Македонији и Црној Гори.

ЕПС обавештава домаћинства и мале купце са подручја Београда да је од октобарског рачуна промењен број текућег рачуна за уплату.

"Доминантан део платног промета ЕПС-а одвијао се и одвија се преко Банке Поштанска штедионица. Преко рачуна у овој банци обавезе за електричну енергију плаћају сви купци на комерцијалном и резервном снабдевању, као и домаћинства и мали купци из четири регионална подручја - Ниша, Новог Сада, Краљева и Крагујевца. Преко рачуна у Алта банци наплата је вршена искључиво за Центар за подршку гарантованом снабдевању Београд", наводи ЕПС.

Новац од наплате, како наводе, ЕПС није чувао нити акумулирао у Алта банци, већ је он свакодневно коришћен за измиривање текућих обавеза компаније, уз приближно уједначен дневни прилив и одлив.

У тренутку одузимања лиценце на рачунима ЕПС-а у Алта банци налазило се мање од 0,5 одсто укупног месечног прилива од наплате електричне енергије и ЕПС ће та средства потраживати у стечајном поступку.

"Потпуно је нетачна тврдња да је Алта банка зарађивала провизију на свим уплатама за електричну енергију. Алта банка је била и процесор плаћања у оквиру апликације и портала 'ЕПС Увид у рачун', јер је кроз конкурентан и транспарентан процес у складу са законом од шест банака којима је упућен јавни позив понудила најнижу провизију и најповољније услове, што је било у најбољем интересу компаније и купаца. Само у овој улози банка је провизију наплаћивала искључиво за плаћања путем апликације/портала 'ЕПС Увид у рачун'", наводи се у саопштењу.

Рачуне на овај начин плаћа око пет одсто купаца ЕПС-а а за осталих 95 одсто купаца наплата провизије нема никакве везе са Алта банком, јер, како навде из ЕПС-а, за плаћања попут е-банкинга, м-банкинга или плаћања на шалтерима, провизију задржава институција преко које купац обавља трансакцију.

EПС демантује наводе 

"Апсолутно су нетачни и наводи да су грађани посредством ЕПС-а 'улили' милијарде динара или да је ЕПС на рачунима Алта банке држао 426, 460 или 479 милијарди динара. Износи који се помињу у јавности, представљају укупне годишње пословне приходе ЕПС-а, а не средства која су се у било ком тренутку налазила на рачунима компаније у Алта банци или било којој другој банци", навди се у саопштењу.

Из ЕПС-а истичу да је прелазак на наплату електричне енергије преко рачуна пословних банака, уместо преко Управе за трезор, започет 2018. године и спроведен фазно, у складу са преласком центара за подршку гарантованом снабдевању на јединствени САП билинг систем.

Како се наводи, овај модел, који за грађане и ЕПС нема никакве додатне трошкове, примењује се већ осам година и представља део организације платног промета ЕПС-а.

Електропривреда Србије истиче да остаје посвећена стабилном и одговорном пословању и редовном измиривању свих обавеза.

"Уз професионалан менаџмент, одговорно управљање и доследно поштовање закона Републике Србије, сопствених аката и прописаних процедура, компанија ће и убудуће пословати одговорно и у интересу грађана и државе", наводи се у саопштењу.

ЕПС истиче да ће наставити да транспарентно обавештава јавност о свим питањима од значаја за пословање компаније, и апелује на медијиме и јавност да, како су навели, не подлежу сензационалистичким и неутемељеним објавама, већ да информације проверавају и одговорно приступају њиховом преношењу.

Ненад Будимовић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао да је производња млека једна од најзахтевнијих грана пољопривреде због својих специфичности и спорог обрта капитала. Често је изложена осцилацијама у производњи, количини, цени и потрошњи.

"То су фактори који утичу на фармере као примарне произвођаче и млекаре. Регулатива коју Србија треба да преузме и преузима из ЕУ, као земља кандидат за чланство, доводи до тога да тржишта на која извозимо, пре свега земље ЦЕФТА, примењују европске стандарде, што представља препреку за извоз", истиче Будимовић.

Криза и могућа решења

Подсећа да је почетком године дошло до кризе у производњи млека, која се током последњих месеци стабилизовала, али да сада стижу најаве о могућим проблемима са откупном ценом млека.

"Наша производња је уситњена и имамо велики број газдинстава на којима се производи млеко. Наш правилник предвиђа три категорије – екстра, прву и другу класу. Начин подстицања је такође проблем, јер је наша држава издвајала много новца за премије за млеко, а резултати су изостали“, наводи Будимовић.

Истиче да су преко удружења за сточарство предлагали да се направи разлика између произвођача који могу значајније да повећају производњу и оних који производе мање количине млека, на газдинствима са две до пет крава. И једнима и другима треба пружити подршку, али на различите начине.

"Потражња за млеком од стране прерађивача благо је повећана, док су производи од млека из увоза јефтинији због нижих трошкова производње у ЕУ. То се односи на маслац, млеко у праху и сиреве попут траписта, гауде и eдамера", каже Будимовић.

Финансијски подстицаји

Будимовић напомиње да се произвођачи млека могу мотивисати да повећају производњу финансијском подршком, али да је тешко поредити се са европским произвођачима, јер земље ЕУ имају компензационе фондове који реагују у кризним ситуацијама.

Такође, за еколошку производњу обезбеђују посебне подстицаје, док подршка није везана само за количину произведеног млека, већ и за његов квалитет.

"Треба да се окренемо том сектору, да направимо разлику у подстицајима за мале произвођаче и велике системе који могу да повећају производњу, да ускладимо регулативу о дозвољеној количини афлатоксина, јер нам то отежава извоз у ЕУ, и да на тај начин омогућимо фармерима да послују позитивно", указује Будимовић.

Према последњим подацима, Србија годишње произведе 1,39 милијарди литара млека, од чега око 850 милиона литара заврши у млекарама, док се готово трећина користи у домаћинствима, продаје на зеленим пијацама или намењује исхрани младунчади.

"Имамо довољно млека за сопствене потребе, али је потребно пронаћи нова тржишта, развијати производе који могу да се извозе, ускладити регулативу и радити на едукацији фармера како бисмо одржали производњу ове основне животне намирнице. То је један од начина да се сачува српско млекарство", закључује Ненад Будимовић из Привредне коморе Србије.

Економски експерт и представник "Студентске листе – студенти побеђују" Емир Зилџовић оцењује да случај Алта банке указује на дугогодишње неправилности у пословању банке, али и могуће пропусте институција задужених за њен надзор.

"Иако банка са око три одсто тржишног удела не представља системски ризик за банкарски сектор, потребно је утврдити одговорност власника и регулатора. Причамо о готово четири стотине милиона евра готовог новца који је нестао из трезора Алта банке. У тренутној оптужници се помиње троје људи, али је практично немогуће да троје људи изнесе толику количину новца", наглашава Зилџовић.

Говорећи о последицама стечаја, Зилџовић поручује да грађани не треба да страхују за депозите до 50.000 евра, јер су они осигурани и биће исплаћени преко Агенције за осигурање депозита.

"Ситуација са јавним предузећима, привредницима и клијентима чији депозити премашују тај износ је другачија, јер ће њихова потраживања зависити од стечајне масе. Мислим да неће, нажалост, бити довољно да се покрије. Када погледате структуру пласмана Алта банке, 85 одсто њихових пласмана је необезбеђено", упозорава Зилџовић.

Необезбеђени кредити и новац повезаних фирми

Додатни проблем представљају кредити одобрени повезаним правним лицима унутар Алта групе, што, према оцени Зилџовића, отежава могућност наплате потраживања у стечајном поступку.

"Готово сто милиона евра је дато повезаним лицима у оквиру Алта групе, дакле Алта лизингу и осталим повезаним лицима. Ако те фирме престану да враћају кредите, не постоји други начин да се тај новац наплати уколико пласмани нису обезбеђени", наводи економски експерт.

Када је реч о проналажењу несталог новца, Зилџовић објашњава да ће се истрага готовине водити уз учешће полиције и Интерпола, док ће токове новца преко банкарских рачуна пратити Управа за спречавање прања новца при Министарству финансија.

"Постоје два типа новца који су овде нестали. У том процесу важна је и сарадња са финансијским институцијама других земаља", истиче Зилџовић.

Зашто надзор није реаговао раније

Зилџовић сматра да домаће финансијске институције имају стручне кадрове и капацитете да испрате токове новца, али указује на то да је неопходно испитати зашто контролни механизми нису раније реаговали.

"Алта банка је од краја 2022. године показивала шест до десет пута већи износ средстава у трезору у односу на остале банке у Србији. То је важан индикатор за непосредну, односно посредну контролу", указује Зилџовић.

Напомиње да би поред Народне банке Србије, предмет истраге требало би да буде и поступање ревизорске куће која је дала позитивно мишљење на финансијски извештај Алта банке објављен 22. маја.

"Изненађујуће је да Народна банка, која би требало дневно да контролише ликвидност, није била у ситуацији да то учини. Такође, не заборавите да је и ревизор издао позитивно мишљење на извештај Алта банке, па је било неопходно да и они провере стање у благајнама и на рачунима", наглашава економски експерт.

Мање субвенција странцима, више подршке домаћим предузећима

Говорећи о најављеном заокрету у економској политици, Зилџовић истиче да је циљ промена досадашњег модела субвенционисања страних инвеститора и већа подршка домаћим компанијама.

"Субвенције су даване само према броју запослених, без обзира на то у каквим условима они раде, каква је технологија коју инвеститори преносе и какви су њихови будући инвестициони планови. Идеја је да се субвенције сада преусмере ка квалитетнијим инвестицијама", објашњава Зилџовић.

Као један од главних разлога за промену модела наводи већи удео домаћих у односу на стране инвестиције у бруто домаћем производу. План подразумева оснивање развојне банке и Фонда за раст, који би финансијски подржали мала и средња предузећа, као и компаније које развијају производе из области високих технологија.

"Стране инвестиције су само четири одсто бруто домаћег производа, док су домаће инвестиције 19 одсто, односно четири до пет пута веће", закључује Зилџовић.

Банкар Зоран Петровић истиче да се у овом случају отварају три важна питања – поверење у банкарски сектор, заштита депонената и контрола пословања коју спроводи НБС.

"Тешко је нама банкарима да спекулишемо ко је срушио банку, али једно је сигурно – oчигледно је да је већ почетком прошле недеље дошло до повлачења извесне количине новца из банке. Да ли је новац повлачила привреда, грађани или власник – то ће се видети", каже Петровић гостујући у емисији "ОКО".

Према његовим речима, Народна банка Србије је, пре одузимања дозволе за рад, утврдила да банка нема довољно средстава за нормално пословање.

"Очигледно је да је финансијска рупа била толико велика да је Народна банка проценила да не постоји ниједна друга мера која би претходила овој најтежој, а то је одузимање лиценце", наглашава Петровић.

Банка имала драстично више готовине од конкуренције

Говорећи о томе да ли је НБС реаговала правовремено, Петровић наводи да без потпуних података не може да оцени да ли је интервенција уследила прекасно или прерано. Ипак, указује на неуобичајену структуру биланса Алта банке, односно изузетно високо учешће готовине.

"Та банка је, ако погледате њене билансе, имала учешће готовине у укупној билансној активи, ако не рачунамо оно што је код Народне банке Србије, од готово 25 одсто. Код водећих банака у земљи учешће готовине, средстава на рачунима банака и средстава у трезору креће се између три и седам одсто", објашњава Петровић.

Сматра да је таква разлика морала бити предмет пажње супервизије.

"Сигуран сам да се, знајући како централна банка контролише пословне банке, о томе и те како водило рачуна, да су се вероватно дискутовале ствари и постављала питања", наводи Петровић.

Додаје да позив тужилаштву да испита околности овог случаја разуме и као покушај да се заштити интегритет институције и утврди ко је у систему контроле евентуално заказао.

Гујаничић: Проблем је био у пословном моделу банке

Брокер Ненад Гујаничић оцењује да се без увида у финансијско стање банке у данима након избора не може поуздано утврдити да ли је НБС закаснила са реакцијом, али тврди да су ризици постојали много раније.

"Чињеница је да је семе овога што се дешава поставио сам пословни модел те банке", истиче Гујаничић.

Према његовој оцени, проблем је био у повлашћеном положају појединих компанија које су, како тврди, биле повезане са претходном владајућом структуром.

"Имали смо пословни модел некаквих компанија које су везане за режим, протежиране. Једноставно, имале су, под знацима навода, прилично флексибилне услове пословања и сам тај начин функционисања био је нека црвена лампица већ у понедељак ујутру", каже Гујаничић.

Указује и на изузетно брз раст депозита Алта банке од промене власника 2019. године.

"Та банка је повећала депозитну базу откако је дошао нови власник 2019. године негде 12, 13 пута. Банкарски сектор се, рецимо, дуплирао у истом том периоду. То није ништа спорно ако је у питању тржишни модел где банка захваљујући квалитету управе расте, али знамо да није тако", оцењује Гујаничић.

Тврди да је на страни депонената било и трговине утицајем, односно да су поједина државна предузећа усмеравана да новац држе у тој банци.

"Са друге стране, банка је давала мало веће камате него просек банкарског сектора, па су ту, то је тржишни приступ, дошли и неки грађани", додаје Гујаничић.

"Закључујем да ипак ова ситуација није нерешива и да ћемо ми ту добро проћи генерално, и са аспекта банкарског сектора и депонената", каже Гујаничић.

Упозорава, међутим, да би последице могле бити много теже да је банка наставила да расте истим темпом и достигла већи тржишни удео.

Ђукић: НБС је могла превентивном контролом да уочи проблеме

Професор Економског факултета Ђорђе Ђукић сматра да је Народна банка Србије имала механизме да благовремено препозна потенцијалне проблеме у пословању Алта банке. Као ризике на које је требало обратити пажњу издваја велика улагања власника у некретнине, агресиван наступ банке на тржишту и понуду атрактивнијих каматних стопа у односу на конкуренцију.

"Нико ме не може разуверити да је превентивном контролом Народна банка Србије могла благовремено да уочи могуће или потенцијалне проблеме. Огромна улагања власника у некретнине, врло агресивно наступање на тржишту, нуђење атрактивнијих камата у односу на друге банке, поготово водећу петорку у земљи", наводи Ђукић.

Подсећа да централна банка има законска овлашћења да контролише пословање комерцијалних банака без претходне сагласности њихових управљачких органа.

"Ако централна банка, на бази ригорозно прописаних правила у Закону о Народној банци, може да пошаље контролу не питајући никога, ни извршни одбор ни управни одбор у коме седи власник, онда се поставља питање зашто то није рађено по налогу гувернера", истиче Ђукић.

Коментаришући саопштење вицегувернера НБС и њихов захтев да тужилаштво испита околности случаја, Ђукић наглашава да непознавање проблема не ослобађа одговорности лица која су задужена за контролу пословања.

Позивајући се на сопствено искуство у управљачким органима банке, указује на одговорност руководства и контролних органа.

"То што ти не знаш, председниче Одбора за праћење пословања, или што су ти информације промакле, или што ниси питао председника Извршног одбора или читаву структуру унутар банке, то те не оправдава од одговорности што тај посао не радиш адекватно", наглашава Ђукић.

Истиче да су законски прописи у банкарском сектору строги и да, у одређеним околностима, одговорност чланова управе може подразумевати и њихову личну имовину.

"Закон чак иде дотле да каже да, у случају пропасти банке, практично члан Управног одбора, управа, одговара и личном имовином. Нисам ја имао страх због имовине мене и моје породице, него принципијелан став да репутација може бити урушена за један дан", каже професор.

Критички се осврнуо и на поступање вицегувернера, оцењујући да је неопходно најпре утврдити одговорност унутар система супервизије.

"Не могу вицегувернери које је одредио гувернер, на подлози кандидатуре коју је он дао, а парламент изабрао, сада одједном да траже да споља тужилаштво решава питање зашто су извештаји били неадекватни", сматра Ђукић.

Да ли је велики износ готовине био знак за узбуну

Ђукић објашњава да се проблеми са ликвидношћу могу уочити на основу дневних извештаја о кретању новца, због чега сматра да су надлежни морали да реагују чим су забележени неуобичајени одливи.

"Лако се да, на основу дневних извештаја о ликвидности, да онај ко прати ликвидност банке види да постоје абнормални одливи новца. То треба да буде апсолутно прва иницијална тачка да се управи стави до знања шта мора у том тренутку да уради", наводи Ђукић.

Осврнуо се и на податак који је изнео Петровић, да је Алта банка имала знатно веће учешће готовине у активи од водећих банака у Србији.

Ђукић сматра да тако висок ниво готовине отвара и питање начина управљања средствима и профитабилности банке.

"Зато што не мисли о профитабилности", одговара Ђукић на питање због чега би велике количине готовине могле да буду проблематичне.

Подсећа да је банкарски сектор Србије високо ликвидан и да банке део расположивих средстава улажу у државне хартије од вредности, које по потреби могу да продају како би обезбедиле додатну ликвидност.

"Зашто та банка или управа банке није рекла: 'Изволи, председниче, купи део државних хартија од вредности, јер хартије можеш отуђити на тржишту и доћи до те ликвидности кад затреба да интервенишеш, а не да куцаш на врата других банака или централне банке'", сматра Ђукић.

Ко је морао да зна за проблеме у Алта банци

Банкар Зоран Петровић каже да је одговорност за контролу пословања Алта банке најпре била на њеним унутрашњим органима, али и на Народној банци Србије, која је задужена за супервизију банкарског сектора.

"Прво, то је био посао људи у самој банци, зато што постоје одговарајући органи који би требало да буду независни и одговарају Управном одбору банке, као што су интерна контрола и интерни ревизори", објашњава Петровић.

Додаје да банке имају и обавезу редовног и тачног извештавања централне банке, док је НБС надлежна да контролише њихово пословање.

"Други део је, наравно, Народна банка Србије, која је супервизор. Они су задужени за контролу банака", наглашава Петровић.

Истиче да из професионалног искуства зна да у Сектору за контролу банака раде стручни људи, али да је у случају Алта банке потребно утврдити због чега је постојала разлика између приказаног и стварног стања готовине.

"Зашто је у овом случају дошло до тога да постоји разлика између онога што је приказивано у књигама, а ту говоримо о готовини која је имала тако високо учешће у билансу банке, и онога што је било у реалности? Очигледно је да су контролори Народне банке, када су дошли у банку, утврдили да оно што је било у извештајима није тачно", каже Петровић.

Крах Алта банке (не) угрожава цео банкарски систем

Петровић сматра да пропаст Алта банке, која је имала око три одсто тржишног удела, не може да угрози стабилност целокупног банкарског система Србије.

"Банкарски систем је стабилан, изузетно ликвидан и изузетно добро капитализован. Ово се може посматрати као један појединачан случај", оцењује Петровић.

Ипак, упозорава да ће последице осетити поједини грађани и привредна друштва који су у тој банци држали новац.

Подсећа да су депозити грађана осигурани до износа од 50.000 евра по депоненту у једној банци и истиче значај ефикасне исплате осигураних депозита преко Агенције за осигурање депозита.

"Што се тиче привреде која је држала новац у тој банци, колико ће се наплатити зависи од тога како ће тећи стечајни поступак", објашњава Петровић.

Када ће грађани добити осигуране депозите

Брокер Ненад Гујаничић очекује да исплата осигураних депозита почне брзо и оцењује да је важно да се поверење грађана у банкарски сектор очува.

"Мислим да ће то бити прилично брзо. Верујем да ће то већ бити следеће недеље. Прво, оно што је веома важно јесте да се јавност умири", каже Гујаничић.

Наглашава да је домаћи банкарски сектор у доброј финансијској позицији.

"Капитална адекватност је на изузетно високом нивоу, банке пливају у парама, што се каже. Види се то и по профиту од прошле године, од преко милијарду и по евра збирно", наводи Гујаничић.

Ипак, сматра да би проблеме могли да имају депоненти чији новац премашује осигурани износ, међу којима су и руски држављани који су пословали преко Алта банке.

"У другим банкама то није било могуће, а у Алта банци је могло да се уради којешта што није било могуће у другим банкама. Нажалост, неко ће платити и ко је недужан ту цену", оцењује Гујаничић.

Објашњава да ће могућност повраћаја средстава изнад 50.000 евра зависити од стварног финансијског стања банке и квалитета њене активе.

"Све остало зависиће у великој мери од тога шта је остало од те базе, какав је квалитет активе, односно датих кредита. У случају да то не одудара много од биланса банке који су објављени на 30. септембар, оптимиста сам да то неће бити катастрофално, али остаје да видимо кредибилитет тих извештаја", каже Гујаничић.

Према процени, трошак исплате осигураних депозита Алта банке износиће око 400 милиона евра. Петровић указује да Агенција за осигурање депозита располаже средствима која су готово три пута већа од тог износа.

"Пара има, те паре су платиле банке плаћајући осигурање. Ради се о солидарном фонду и отуда интерес банака да се ове ствари не дешавају и не понављају. Надамо се да ћемо на овоме нешто и да научимо", истиче Петровић.

Саговорници су сагласни да је ефикасна исплата осигураних депозита важна за очување поверења у банкарски систем.

Целу емисију "ОКО" о Алта банци можете погледати у видеу на почетку текста.

"Циљ овог обраћања био је да се, кроз додатни стручни надзор и проверљиве податке, обезбеди јасан увид у финансијске токове и отклони простор за неосноване тврдње које могу узнемирити клијенте", истиче се у саопштењу.

Истиче се да додатни значај оваквом поступању даје чињеница да је Банка Поштанска штедионица предвиђена за банку исплатиоца осигураних депозита Алта банке, док је поступак доношења одговарајућег решења о том ангажовању још у току. Ова улога, како наводе, захтева посебну одговорност и пажљиво планирање финансијских токова.

Додају да мере које је одредила Народна банка Србије подразумевају појачано праћење ликвидности и додатне процедуре за одређене трансакције.

"Уверавамо грађане да је наш приоритет очување ликвидности, уредно извршавање обавеза и заштита интереса клијената. Банка одговорно спроводи наложене мере и поступа транспарентно. Поверење грађана за нас представља обавезу — да поступамо пажљиво, одговорно и у тесној сарадњи са надлежним институцијама", поручују из Извршног одбора Банке Поштанска штедионица.

"Одлука је донета као аутоматска последица одузимања дозволе за рад АЛТА банци а.д. Београд, након што је у складу са Законом о платним услугама оцењено да ова институција електронског новца више не испуњава прописане услове", наводи се у саопштењу НБС.

Како наводе, услови који нису испуњени односе се на добре пословне репутације, коју мора да испуни лице са квалификованим учешћем, ради обезбеђења стабилног и сигурног пословања институцијом електронског новца, при чему се поред оцене пословне репутације квалификованог власника - физичког лица, цени и оцена чланова органа управљања квалификованог власника - правног лица и лица која су са тим правним лицем блиско повезана. 

"Народна банка Србије истиче да ова одлука нема утицаја на стабилност финансијског система Србије, будући да 'ALTA GROUP DOO BEOGRAD' није банка и не прима депозите грађана и привреде", наведено је у саопштењу.

Додају да физичка лица и привредни субјекти који су користили услуге ове институције електронског новца, могу несметано наставити да их користе путем сервиса других финансијских институција (банака, институција електронског новца и платних институција) које послују на територији Србије. 

"Наведени поступак ни на који начин не ослобађа дужнике институције електронског новца њихових обавеза, при чему ова лица могу очекивати јасне инструкције о начину измирења својих обавеза према институцији. Овим одузимањем дозволе за издавање електронског новца и пружање платних услуга, штите се корисници платних услуга и имаоци електронског новца, али и евентуално нарушавање стабилног и редовног функционисање платног промета", наводи се у саопштењу.

Наводи се да је НБС, у складу са својим надлежностима, благовремено предузела све потребне активности како би обезбедила заштиту средстава корисника платних услуга и уредно извршавање обавеза "ALTA GROUP DOO BEOGRAD" по основу платних налога које је ова институција примила од корисника платних услуга, платних трансакција обављених платним картицама код трговаца, као и према имаоцима електронског новца.

Како кажу, одлука о одузимању дозволе за рад Алта банци а. д. Београд донета је ради заштите интереса њених депонената и поверилаца.

"Истичемо да се проблеми у пословању појединачне банке не могу поистовећивати са стањем банкарског сектора у целини, који располаже значајним капиталним и ликвидним резервама и наставља редовно да пружа услуге грађанима и привреди", додаје се у саопштењу.

Из централне банке посебно наглашавају да су сви депозити обухваћени законским системом осигурања депозита заштићени и да ће бити исплаћени у пуном осигураном износу.

Реч је о законом утврђеном праву депонената, до износа од 50.000 евра по депоненту у банци, чију исплату гарантује Република Србија.

Агенција за осигурање депозита, како је наведено, има потребна средства, која ће депонентима бити исплаћена у законском року.

"Депоненти ће благовремено бити обавештени о банци преко које ће се вршити исплата, као и о свим потребним процедурама. Банкарски сектор је у доброј позицији да подржи финансијску стабилност и обезбеди несметано пружање банкарских и платних услуга грађанима и привреди. Народна банка Србије располаже свим потребним инструментима да, уколико за тим буде потребе, пружи додатну ликвидносну подршку банкама у складу са својим законским овлашћењима", саопштила је НБС.

Истовремено, Народна банка Србије наводи да недвосмислено потврђује одлучност да очува стабилност динара према евру, јер је стабилност девизног курса била и остаје камен темељац макроекономске политике Србије.

Народна банка Србије поручује да има и ресурсе, укључујући висок ниво девизних резерви и одлучност да је одржи.

"Као и до сада, Народна банка Србије користиће инструменте који су јој на располагању, укључујући интервенције на девизном тржишту кад год је то потребно, како би неутралисала све притиске и очувала стабилност курса динара. НБС потврђује одлучност да ће, као и до сада, у пуној сарадњи са банкарским сектором и другим надлежним институцијама, обезбедити редовно функционисање финансијског система и стабилност домаће валуте", наведено је у саопштењу НБС.

Осигурани депозити су заштићени, банкарски сектор је стабилан, а стабилност динара ће бити очувана, закључује се у саопштењу Народне банке Србије.

"Прави принос који се остварује на производним површинама је негде између седам, осам, девет, па чак и десет тона по хектару код добрих пољопривредних произвођача“, истиче Влајић.

Као један од највећих проблема издваја недостатак радне снаге, због чега су површине под белим луком последњих година смањене на између 1.200 и 1.300 хектара, док садни материјал чини око 51 одсто укупних трошкова производње.

"Оно што је јако битно јесте да се на самом почетку користи сертификовани садни материјал који је без присуства патогена и који је сортно чист, јер то је заправо предуслов за добру и успешну производњу“, наглашава Влајић.

Од чега зависи висина зараде

Говорећи о исплативости производње белог лука, Влајић истиче да зарада зависи од приноса, тржишне цене и трошкова производње, због чега није могуће унапред одредити колику добит произвођач може да оствари по хектару.

"Појединих година бели лук се продаје за 0,8–0,9 евра, сада тренутно 2,2–2,3 евра. То је, да кажемо, велика разлика“, објашњава Влајић.

Домаћи бели лук, према његовим речима, предност у односу на увозни из Кине и Шпаније има пре свега у квалитету и пореклу.

"Наш бели лук садржи 37–38, у појединим годинама 39–40 одсто суве материје“, наводи Влајић и додаје да је посебно цењен у прерађивачкој индустрији.

Према његовим речима, фармацеутска индустрија такође је заинтересована за бели лук, који се користи у производњи козметичких препарата и суплемената, али је за сарадњу са већим купцима неопходно обезбедити довољне количине и континуитет испоруке.

Истиче да су за вађење, сортирање и сушење белог лука и даље потребни додатни радници, али да породична газдинства и употреба механизације могу да смање трошкове.

Како до купаца

Малим произвођачима саветује да пре улагања обезбеде купце и размотре удруживање, јер веће количине омогућавају лакши улазак у трговинске ланце.

"Прво заправо треба да се обезбеди пласман тог производа. То је најбитније“, поручује Влајић.

Као највећу препреку за сарадњу са трговинским ланцима и прерађивачком индустријом издваја недовољне количине и немогућност обезбеђивања континуираних испорука.

"Ако хоћете да у неки трговински ланац уђете, морате имати количину да бисте обезбедили континуитет“, наглашава Влајић.

Произвођачима саветује и да унапред обезбеде пласман и пре почетка производње провере погодност земљишта, јер је, како истиче, сигуран откуп један од најважнијих предуслова за остваривање добити.