Стела Ли истиче да сви деле исту планету и да имају одговорност да обезбеде чистији ваздух и одрживу будућност.

"Верујемо да су електрична возила важан део тог процеса и да га геополитичке тензије не могу зауставити. BYD данас има више од 120.000 инжењера и сваког дана развија нове технологије са циљем да унапреди живот људи. Купци наша возила бирају због квалитета, перформанси и уштеда које доносе. Један од највећих изазова електричне мобилности дуго је било време пуњења батерија. Управо зато развијамо технологије које уклањају те препреке. Већ данас представљамо наше ултрабрзе пуњаче снаге једног мегавата. Нова технологија омогућава да се батерија напуни од 10 до 97 одсто за свега девет минута, чак и при ниским температурама", навела је Ли.

Међу панелистима на форуму били су и Алекс Је из компаније Agibot, чије ће роботе, према најавама, Србија производити једина у Европи, као и неки од најпознатијих економских мислилаца данашњице. Међу њима су професор Универзитета Колумбија Џефри Сакс, економиста Бранко Милановић и Ханс Хајнрих Релер, дугогодишњи главни економски саветник бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел.

У времену када геополитичке тензије све снажније обликују економију, технологију и међународне односе, Београд је на неколико дана постао место сусрета идеја, инвестиција и визија будућности.

Директор Хорајзонс форума Стефан Јовановић каже да је Београд место које у овим геополитичким превирањима може бити мост који спаја Кину и Европу из више разлога.

"Један од разлога је и тај да смо ми земља која се налази у Европи, али и земља која има стратешке односе са Кином и осталим великим глобалним играчима. Када имате овакву трансформацију, када се односи мењају из сата у сат, мостови који повезују почињу да буду јако значајни, а Србија може бити мост који повезује Кину и Европу, нову технологију и финансије и да све то може значити и нове инвестиције", истакао је Јовановић.

Док се технолошка трка убрзава, земље које буду најбрже усвајале иновације имаће развојну предност у годинама које долазе, једна је од порука учесника форума.

Ово упркос америчким царинама, нестабилности и неизвесности проузрокованим ратом у Персијском заливу и чињеници да је обим извоза јужнокорејских аутомобила, који је у прошлости имао доста утицаја на кретања на берзи, у првом тромесечју ове године опао за око четири одсто.

С тим у вези, треба напоменути да је у првој недељи марта, након отпочињања рата у Ирану, КОСПИ доживео највећи једнодневни пад у историји од преко 12 одсто.

Када се узме у обзир да је председник Ли Џе Мјун током изборне кампање пре нешто више од годину дана себи ставио у задатак да, у случају победе, вредност деоница на берзи мерама економске политике подигне са тадашњих око 2.500 на 5.000 вона за време трајања свог петогодишњег мандата, постаје кристално јасно колико је брз и крупан раст берзе у Сеулу последњих месеци. 

Наиме, у току календарске 2025. године КОСПИ је забележио раст од 75 одсто, највише међу развијеним индустријским земљама чланицама ОЕЦД-а и државама Г-20, те четири и по пута више од америчког индекса С&П500, који му по профилу одговара - та стопа раста, међутим, сада се чини релативно скромном у односу на убрзање које се дешава ове године.

Мехур који мора пући

Оно што голица машту јужнокорејских пословних људи и брокера, слично САД, јесте вера да ће захваљујући вештачкој интелигенцији у земљи ускоро потећи мед и млеко.

Заправо, за један од узрока надувавања вредности деоница у Сеулу може се узети сличан тренд на америчком финансијском тржишту, које је убедљиво највеће на свету. Иначе, Јужна Кореја је осмо највеће тржиште капитала на свету, веће од Уједињеног Краљевства.

Док многи економисти истичу да су америчке компаније из области ВИ ужасно прецењене, јер ни близу немају способност за прављење новца коју им купци деоница оптимистично приписују, берзанско усијање у Јужној Кореји није сасвим без реалног основа.

Узбуђење везано за вештачку интелигенцију и дата центре потребне за њен развој се претаче у физичку потражњу за чиповима полупроводницима, а они су највећи извозни артикл јужнокорејске економије, који је прошле године донео укупни приход од чак 173 милијарде долара.

И заиста, у првом тромесечју ове године јужнокорејски извоз полупроводника је скочио за 200 посто, а компјутера и опреме која их прати за 305 одсто у односу на исти период прошле године, пишу источноазијски медији.

Највећи јужнокорејски произвођачи полупроводника и електронике "Самсунг" и "СК Хајникс" зарадили су, дакле, огроман новац, упркос економској неивесности планетарних размера коју су ратом против Ирана створили САД и Израел, па је вредност њихових деоница скочила за 180, односно, 217 посто.

Међу немалим бројем стручњака, међутим, постоји забринутост да је превелико ослањање на потражњу коју генерише вештачка интелигенција ризично, јер та потражња може брзо да се "издува", било због геополитичких поремећаја, скока трошкова енергената и њихове несташице које ни дуже примирје у Заливу неће моћи да извесно време ублажи или пуцања мехура ВИ у САД. 

Тренутно крупно увећање прихода од извоза чији је извор потражња проузрокована развојем ВИ, те оптимизам везан за потенцијал ВИ, могли би и да доведу до смањења улагања у друге важне гране и уљуљка државу у лажни осећај сигурности, те учини да она запостави потребне системске реформе. 

Неке од тих реформи, упозоравају поједини економисти у Јужној Кореји, требало би да буду и успостављање програма за реедукацију радника који буду губили посао услед ширења вештачке интелигенције и лабављење строгих прописа у вези са отпуштањем радника, које је, сматрају они, потребно да би се средњим и мањим предузећима омогућило да се флексибилније носе са олујним променама које покреће ВИ.

Инвестиције су порасле за 1,4 одсто, а извоз и увоз забележили раст од 4,6, односно 3,6 одсто и допринели кретању БДП-а са 2,6 и 2,1 процентни поен.

Истовремено, индустријска производња у периоду јануар–март 2026. била је за 0,8 одсто нижа него годину дана раније, а пад је регистрован у сва три сектора – прерађивачкој индустрији (0,4 одсто), рударству (3,2 одсто) и снабдевању електричном енергијом, гасом и паром (0,9 одсто).

У оквиру прерађивачке индустрије, у прва три месеца ове године у односу на исти период 2025. раст је забележен у девет од 24 области.

Међу гранама које су оствариле највећи раст, издвојили су се производња моторних возила и приколица, са повећањем од 51,5 одсто, производња основних фармацеутских производа и препарата, са растом од 6,2 одсто, као и производња производа од гуме и пластике, која је порасла за 5,3 одсто.

У сектору снабдевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом производња је у прва три месеца 2026. била за 0,9 одсто нижа него у истом периоду прошле године.

Посматрано по месецима, пад производње остварен је у сва три месеца: у јануару је износио 0,8 одсто, у фебруару 1,6 одсто, а у марту 0,1 одсто.

И производња у сектору рударства у прва три месеца 2026. бележи пад од 3,2 одсто у односу на исти период претходне године.

Вредност грађевинских радова

Према подацима РЗС-а, у првом кварталу 2026. грађевинска активност повећана је за 1,7 одсто у текућим ценама, али је у сталним ценама забележен пад од пет одсто.

Посматрано према врсти грађевина, вредност изведених радова на зградама бележи раст од 25,4 одсто, док је на осталим грађевинама, као што су саобраћајнице, цевоводи и сложене индустријске грађевине, остварен пад од 21,5 одсто у сталним ценама.

Статистички подаци показују и да је раст вредности изведених радова остварен једино у Београдском региону, где је износио 35 одсто у сталним ценама, пре свега захваљујући радовима на припремама за међународну специјализовану изложбу Експо 2027.

Вредност грађевинских радова у посматраном кварталу опала је у односу на исти квартал претходне године у Региону Војводине за 17,2 одсто у сталним ценама. У овом региону вредност грађевинских радова повећана је на стамбеним и нестамбеним зградама, док је на осталим грађевинама смањена.

У Региону Јужне и Источне Србије вредност изведених грађевинских радова, у сталним ценама, смањена је за 13,7 одсто у односу на исти период претходне године, а пад је најизраженији код грађевина саобраћајне инфраструктуре и нестамбених зграда.

Највећи пад вредности изведених грађевинских радова забележен је у Региону Шумадије и Западне Србије – 31,7 одсто у сталним ценама у односу на исти период претходне године.

Посматрано према врсти грађевина, раст вредности грађевинских радова забележен је једино код нестамбених зграда.

Подаци РЗС-а показују и да је број издатих грађевинских дозвола у првом кварталу ове године, у односу на исти период 2025, повећан за 8,9 одсто, на 6.043 дозволе, али је укупна предвиђена вредност радова по тим дозволама смањена за 47,3 одсто у односу на исти период прошле године.

Највећи број издатих дозвола (4.944) односи се на извођење радова на зградама, а остатак (1.099) на радове у вези са саобраћајном инфраструктуром, цевоводима и сложеним индустријским грађевинама.

Укупна предвиђена вредност радова, према издатим дозволама, у првом кварталу 2026. износи 237.324 милиона динара, што представља пад од 47,3 одсто у односу на исти квартал претходне године. Највеће учешће у предвиђеној вредности има Београдски регион (37,1 одсто), затим следе Регион Војводине (29,8 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (17,2 одсто) и Регион Шумадије и Западне Србије (16 одсто).

Раст извоза прерађивачке индустрије

Статистички подаци показују и да је спољно-трговинска размена у прва три месеца ове године забележила раст извоза. Вредност извоза робе повећана је за 7,1 одсто у односу на исти период 2025, док је увоз порастао за 0,3 одсто.

Највећи допринос извозу дала је прерађивачка индустрија, чији је извоз повећан за 9,1 одсто, док је сектор рударства забележио раст извоза од 25,4 одсто.

Србија је у прва три месеца ове године остварила трговински суфицит са 14 европских земаља у укупном износу од око 1,3 милијарде евра, при чему је највећи суфицит остварен са Црном Гором, у вредности од 274 милиона евра.

Највећи трговински дефицит у посматраном периоду забележен је са Кином и износио је око милијарду евра.

Промет у трговини на мало у првом кварталу 2026. порастао је за 8,6 одсто у сталним ценама, односно за 9,3 одсто у текућим ценама, док је промет у трговини на велико повећан за 5,7 одсто у сталним и 7,6 одсто у текућим ценама.

Инфлација и раст цена

Подаци РЗС-а показују и да је просечна годишња инфлација у првом кварталу ове године износила 2,6 одсто, а највећи допринос расту потрошачких цена дали су електрична енергија, здравство, комуналне услуге, дуван и воће.

Цена електричне енергије за домаћинства у првом кварталу ове године била је за 9,6 одсто виша него годину дана раније, док је цена воћа порасла за 11,9 одсто.

У Србији је у првом кварталу 2026. било запослено 2,836 милиона људи, док је број незапослених износио 276.300, а ван радне снаге било је 2.478.600 лица старијих од 15 година.

Стопа незапослености остала је на нивоу од 8,9 одсто, непромењена у односу на крај 2025. године, док је број незапослених незнатно смањен, уз истовремени пад броја лица ван радне снаге за 14.700.

Регионално посматрано, стопа незапослености у првом кварталу 2026, у поређењу са претходним кварталом, бележи раст у Региону Јужне и Источне Србије, са 12,4 на 13,7 одсто, и у Региону Шумадије и Западне Србије, са 8,2 на 8,3 одсто. Пад је забележен у Београдском региону, са седам на 6,5 одсто, и у Региону Војводине, са 8,9 на 8,4 одсто.

Просечна зарада

Подаци РЗС-а показују и да је просечна нето зарада у Србији у првом кварталу достигла 118.736 динара, што представља номинални раст од 11,7 одсто и реални раст од 8,8 одсто у односу на исти период претходне године. У односу на четврти квартал 2025. номинално је виша за 2,7 одсто, а реално за 1,8 одсто.

Просечна зарада без пореза и доприноса обрачуната за први квартал 2026. износила је у јавном сектору 124.101 динар, а ван јавног сектора 116.561 динар.

Највише просечне зараде забележене су у области рачунарског програмирања и консултантских делатности, где су износиле 312.391 динар.

Када је реч о туристичком сектору, статистички подаци показују да је настављен раст, па је у првом кварталу остварено 2,7 милиона туристичких ноћења, што је за 6,5 одсто више него годину дана раније. Домаћи туристи остварили су 50,5 одсто свих ноћења, док су страни учествовали са 49,5 одсто.

Најпосећеније дестинације били су Београд, Златибор и Копаоник.

У периоду јануар–март 2026. Србију су посетили страни туристи из око 50 различитих земаља света, а највећи број ноћења (81,3 одсто) остварили су туристи из Европе.

Три земље чији су туристи остварили највише ноћења су Турска (130,9 хиљада), Руска Федерација (128,8 хиљада) и Северна Македонија (125,4 хиљаде), а потом следе посетиоци из Кине (85 хиљада) и Босне и Херцеговине (82,2 хиљаде).

Министарка је на састанку навела да је потписивањем акционарског уговора са МОЛ-ом српска страна окончала свој део посла у преговорима и да се нада да ће "Гаспромњефт" и мађарска компанија успети да дођу до договора о купопродаји НИС-а, који ће бити прихватљив и за Канцеларију за контролу стране имовине (ОФАК) Министарства финансија САД.

"Имамо још мало времена до истека оперативне лиценце и лиценце за преговоре. Надамо се да ће руска страна учинити све да не дође до прекида у снабдевању сировом нафтом, која је кључна за рад рафинерије у Панчеву", рекла је Ђедовић Хандановић.

У саопштењу се додаје да је ресорна министарка говорећи о изградњи нафтовода Србија-Мађарска рекла и да је диверсификација извора кључна за дугорочну сигурност снабдевања Србије нафтом и да очекује наставак разговора са новом владом у Мађарској у вези са даљим активностима на том пројекту.

Ђедовић Хандановић је нагласила и значај дугогодишњег партнерства са "Гаспромом" и стабилних испорука руског гаса, као и продужетка гасног аранжмана који истиче 30. јуна за додатна три месеца.

Додаје се да је на састанку са амбасадором Русије разговарано и о могућностима за сарадњу у области нуклеарне енергије, у области размене техничких информација и подршци развоју кадрова у областима од значаја за нуклеарну енергетику.

Нове цене горива објављују се сваког петка до 15 часова.

Привредни субјекти који обављају делатност трговине моторним и другим горивима на станицама за снабдевање превозних средстава дужни су да утврђене малопродајне цене деривата нафте примене одмах по објављивању на званичној интернет страници Министарства унутрашње и спољне трговине.

Најава постепеног враћања акциза на гориво на ниво који је важио пре њиховог привременог умањења не значи нужно и брз пад цена на бензинским станицама, оценио је за РТС почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић. Указао је да ће на кретање цена у наредном периоду истовремено утицати и промене цена сирове нафте на светском тржишту.

Два супротна процеса

Атанацковић је навео да су тренутно присутна два супротна процеса – враћање цене сирове нафте на ниво пре најновијих тензија на Блиском истоку и постепено враћање акциза.

"С једне стране је очигледно враћање цене сирове нафте на неке нивое који су раније постојали пре овог сукоба на Блиском истоку, а с друге стране враћање акциза на онај ниво који смо имали у то време“, рекао је Атанацковић.

Према његовим речима, тек ће наредни дани показати како ће се ова два фактора одразити на цену горива у Србији.

Кретање цене горива

Атанацковић је указао да постоји разлика између цене сирове нафте на светском тржишту и цена нафтних деривата, због чега промене на берзама не морају одмах да се одразе на цене на пумпама.

"Цене кад дође неки разлог за повећање се врло брзо повећају, а онда кад треба да се врате на онај ниво који су имале, онда је то много спорије“, навео је Атанацковић.

Он је додао да због великог броја непознаница није могуће са сигурношћу прогнозирати кретање цена горива у наредном периоду, али да није претерани оптимиста када је реч о значајнијем појефтињењу дизела.

Проблем у Русији није недостатак нафте, већ прерада

Осврћући се на извештаје о несташицама горива и ограничењима продаје у појединим деловима Русије, Атанацковић је оценио да основни проблем није у снабдевању сировом нафтом, већ у капацитетима за њену прераду.

Према његовим речима, Русија и даље може да извози значајне количине сирове нафте, али су рафинерије све чешће мета напада, што отежава производњу деривата намењених домаћем тржишту.

"Потребна је та сирова нафта за домаће потребе да се прерађује у рафинеријама, а како видимо, углавном су рафинерије сада циљ тих далекометних дронова", рекао је Атанацковић.

Он је додао да је циљ таквих напада стварање нестабилности и да грађани Русије непосредније осете последице рата који траје већ више година.

Коментаришући информације да је Русија привремено дозволила већи садржај сумпора у гориву како би убрзала производњу, Атанацковић је оценио да је такав потез логичан у условима повећаних потреба за дериватима.

НИС важан за привреду Србије

Говорећи о будућности Нафтне индустрије Србије, Атанацковић је истакао да је решавање статуса компаније од великог значаја и за државу и за привреду.

"НИС представља једну озбиљну привредну компанију која великим делом, преко десет одсто, учествује у бруто домаћем производу и заиста и пуњењу буџета при том“, навео је Атанацковић.

Он је подсетио да се у јавности као једно од могућих решења помиње сарадња са мађарском страном, наводећи да би та опција могла бити прихватљива и за Москву и за Вашингтон.

Према његовој оцени, Русији би одговарао партнер који би наставио да купује руску сирову нафту, док је Мађарска и раније имала специфичан положај када је реч о увозу енергената из Русије.

Русија не жели да продаје НИС под притиском

Атанацковић је оценио да руска страна избегава продају НИС-а јер таква трансакција не би била резултат пословне одлуке већ спољног притиска. "То није продаја комерцијалне природе. То је продаја под принудом“, рекао је Атанацковић.

Ипак, изразио је уверење да све стране разумеју последице које би евентуално затварање НИС-а имало по Србију.

"Мислим да обе стране ипак гледају дубље на проблеме који би настали у Србији уколико би дошло дефинитивно до затварања НИС-а“, нагласио је Атанацковић.

Закључио је да је тешко предвидети како ће се завршити разговори о будућности компаније, али да је извесно да је очување стабилног снабдевања енергентима један од кључних интереса Србије.

 Професор Машинског факултета Милош Бањац рекао је за РТС да је идеална температура на коју треба подесити клима уређај у стамбеним просторима, између 24 и 26 степени Целзијуса.

"Савет за грађане конкретно је да поставе термостат климе на 25 степени и онда, ако се зноје или ако се осећају неудобно, мало да спусте ту температуру, али да крену од тих 25 степени", рекао је професор Бањац, који је и генерални секретар "Српског комитета Светског савета за енергију".

Како је навео, реч је о компромису између енергетске ефикасности, комфора и препорука Светске здравствене организације.

Што се тиче пословног простора, зависи од намене и од тога шта радимо у њему.

"У тржним центрима су нешто више температуре су дозвољене, око 26 и 27, зато што смо тамо исто лагано одевени, а тамо имамо такозвану централну климатизацију, где се контролише, односно регулише и влажност ваздуха и температура", рекао је професор Бањац.

Инвертер климе је боље не искључивати често

На питање како правилно користити клима-уређај, професор Бањац истиче да не постоји универзално правило, јер све зависи од спољних услова и времена проведеног у простору.

"Када не боравимо дуже време у простору, клима-уређај свакако треба искључити“, наводи Бањац.

Међутим, модерни инвертер уређаји функционишу другачије.

"Ако имамо те инвертере, онда их треба држати укључене све време, па чак и ако мало излазимо из простора. Они тако раде да најефикасније раде, прате температуру и врло фино је подешавају, не трошећи превише енергије", навео је професор Бањац.

Старе климе које раде по принципу укључи–искључи треба гасити сваки пут када се напусти простор.

Где поставити климу

Важан фактор за ефикасност и удобност јесте положај унутрашње јединице.

Пошто се хладан ваздух природно спушта, климу треба поставити довољно високо како би ваздух могао равномерно да циркулише кроз просторију.

"Никако директно да буде усмерена на места где седимо – на радне столове, трпезаријске столове или кауче. Треба је поставити тако да не дува директно на нас, а да ипак може да меша ваздух у простору", рекао је професор.

Када је реч о спољним јединицама, каже, идеално је да оне не буду изложене директном сунцу, јер то утиче на енергетску ефикасност система. 

Истиче да постављање спољних јединица на кров није лоше решење, али да постоје техничка ограничења.

"Размак између спољашње и унутрашње јединице не би требало да буде већи од шест, седам или осам метара, а постоје и ограничења у погледу висинске разлике“, напомиње професор.

"Уколико је спољна јединица превисоко или прениско постављена, она оптерећује рад клима уређаја и троши се више енергије, а некад може и технички да угрози сам рад система. Наравно, у каталозима ћете видети неке веће разлике, и 10 и 12 метара висине. Другим речима, они који су у поткровљу или који су на оном последњем спрату, за њих је измештање клима уређаја, спољних јединица, на крову прихватљиво", објаснио је професор Бањац.

Чишћење филтера на сваке две до три недеље

Истакао је да редовно одржавање клима-уређаја није важно само због потрошње струје, већ и због здравља.

"Клима-уређај није уређај који купите па ради вечно. Он мора да се чисти. Кроз уређај пролазе велике количине ваздуха, а запрљани филтери смањују ефикасност рада и повећавају потрошњу енергије", рекао је професор.

Препорука је да корисници сами очисте филтере на сваке две до три недеље, док би једном годишње требало обавити детаљан сервис.

"У клима-уређају се кондензује вода која може да заостаје када уређај не ради. То је место где могу да се развију бактерије и да наруше квалитет ваздуха у простору у коме живимо", упозорава Бањац.

При куповини обратити пажњу на енергетску класу

Приликом избора клима-уређаја, постоји више параметра, али прво треба водити рачуна о величину простора.

"Нити превелики,  нити премали уређај није добро решење", истиче професор.

Такође, треба обратити пажњу и на енергетску класу уређаја, као и на сезонске коефицијенте грејања и хлађења.

Уређаји са ознаком А++ спадају међу најштедљивије и најисплативије на дужи рок, навео је професор.

"Имају још два параметра која се тичу сезонског коефицијента грејања и сезонског коефицијента хлађења. Они треба да буду што већи и онио су углавном и везани за ту класу А++", рекао је професор.

Ролетне, ноћно проветравање и добра изолација штеде енергију

Енергетска ефикасност објекта значајно утиче на потребу за хлађењем.

Бањац саветује спуштање ролетни током најтоплијег дела дана, посебно када нико не борави у стану, као и коришћење ноћног проветравања.

"Када температура падне испод 20 степени, треба отворити прозоре и проветрити простор. То су мере којима можемо значајно да смањимо потрошњу енергије", навео је професор.

Говорећи о земљама попут Швајцарске, где је уградња клима-уређаја строго регулисана, Бањац објашњава да су тамошње зграде далеко енергетски ефикасније и да климатски услови не захтевају толико интензивно хлађење.

Ситуација у Србији је, међутим, другачија.

"Статистика показује да смо од шездесетих до деведесетих година имали седам до осам тропских ноћи годишње. Данас, у последњих десет година, имамо више од 40 таквих дана, тако да без клима уређаја не можемо", навео је професор. 

Измештање клима са фасада

Према Закону о планирању и изградњи из 2023. године, спољне јединице клима-уређаја постепено ће бити уклоњене са фасада.

За јавне објекте у заштићеним зонама рок је већ истекао – 4. августа 2025. године. За грађане који живе у заштићеним целинама или објектима рок је 2028. година, док је за све остале предвиђен рок до 2033. године.

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Веселиновић је истакао да је велика тражња за моделима који се производе у Крагујевцу довела до увођења рада суботом и недељом, што представља снажан пословни импулс за читаво подручје Шумадије.

"Веома прија та вест и чињеница да Крагујевац постаје покретач региона, а ја бих рекао и макроекономски стуб Србије. Физички обим производње који расте и повећавање броја запослених свакако у великој мери утиче на конкурентност и привреде региона, а свакако и привреде Србије“, навео је Веселиновић.

"Крагујевац полако али сигурно постаје српски Детроит поново и једноставно то прија свима нама овде у Крагујевцу, а драго нам је да у великој мери доприносимо и укупном привредном расту Србије", истакао је професор.

Разноврсна понуда донела велику тражњу

Осврћући се на интересовање купаца за нове моделе, Веселиновић је рекао да није стручњак за техничке карактеристике аутомобила, али да пажљиво прати реакције тржишта и оцене аналитичара аутомобилске индустрије.

Подсетио је да се у крагујевачкој фабрици тренутно производе електрична, хибридна и бензинска верзија модела "Фијат гранде панда“, као и електрични "ситроен Ц3", што значајно проширује понуду и омогућава боље позиционирање на различитим тржиштима.

"Четири модела излазе овде, односно два модела са четири перформансе, што у великој мери диверсификује производњу, ствара већу понуду на тржишту и показује да са квалитетом, а и са ценом која је врло приступачна, фабрика функционише пуним капацитетом“, нагласио је Веселиновић.

Према његовој оцени, управо су квалитет, приступачна цена и различите верзије возила разлози због којих фабрика има стабилну тражњу и могућност да до краја године достигне пројектовани обим производње.

Викенд смене и нове могућности за зараду

Говорећи о организацији викенд смена, Веселиновић је навео да је реч о посебном моделу рада који не подразумева масовни прековремени рад постојећих запослених, већ ангажовање додатне радне снаге.

Према његовим речима, већ месец дана између 500 и 800 људи ради суботом и недељом у сменама од по 12 сати.

"Највећи део тих радника долази мимо редовних запослених. Дакле, то су људи који имају нека друга запослења, који хоће да искористе дванаест или двадесет четири сата викендом за додатне зараде“, објаснио је Веселиновић.

Како је додао, овакав модел рада омогућава боље коришћење производних капацитета и истовремено доноси корист радницима који желе додатни приход.

Недостаје радника, али производња не стаје

Веселиновић је нагласио да се утицај фабрике не огледа само у Крагујевцу, већ и у читавом региону, јер у њој раде људи из више градова централне Србије, али и велики број страних радника.

"Када је у питању викенд смена, поред људи који су из Крагујевца и околине, овде имамо запослене из Краљева, из Јагодине, из Горњег Милановца“, навео је Веселиновић.

Говорећи о стању на тржишту рада, оценио је да Крагујевац располаже квалитетном радном снагом захваљујући универзитету, средњим школама и дугој индустријској традицији, али да постоји недостатак радника.

Због тога су у производњу укључени и радници из иностранства, па је, како је навео, у компанији већ запослено више од хиљаду људи који нису пореклом из Србије.

Раст производње подстиче и добављаче

Веселиновић је указао и на значај који повећање производње има за читав ланац добављача. Како је рекао, раст производње у "Стелантису“ значиће и нове инвестиције код компанија које испоручују делове и компоненте, што ће отворити простор за нова запошљавања и проширење производње.

Према његовим речима, позитивни ефекти већ су видљиви у спољнотрговинским резултатима региона.

"Извоз из Шумадијско-поморавског управног округа у великом је суфициту. Биће близу милијарду евра до краја године, сада је већ преко 500 милиона евра. Извоз је повећан више од 160 одсто“, навео је Веселиновић.

"Сигуран сам да ће се врло брзо пробити баријера и да ће и америчко тржиште прихватити овај производ који стиже из Стелантиса у Крагујевцу, а свакако Азија и Африка већ су увелико наручиле одређене контингенте“, рекао је Веселиновић.

Значај за извоз и раст БДП-а

Говорећи о положају фабрике у ширем европском контексту, Веселиновић је оценио да је раст производње у Крагујевцу посебно значајан у тренутку када се европска аутомобилска индустрија пролази кроз велике промене и суочава се са снажном конкуренцијом.

"Фабрика Стелантиса у Крагујевцу је светао пример“, рекао је професор, додајући да је производња у Крагујевцу већ достигла скоро половину укупне производње коју "Стелантис“ остварује у Италији.

На крају разговора осврнуо се и на могући допринос аутомобилске индустрије укупном економском расту Србије.

"Ако се достигне пројектовани капацитет од 150.000 аутомобила који силазе са трака у Стелантису, одређени модели показују да ће то између два и по и три одсто допринети расту бруто домаћег производа Србије“, навео је Веселиновић.

Додао је да аутомобили и аутоделови већ сада чине између 11 и 15 одсто укупног извоза Србије и да раст производње у Крагујевцу може додатно да ојача извозне резултате, привредни раст и животни стандард становништва.

"Тржиште је прилично стабилно, немамо јак раст као што смо имали у претходним годинама, рекао бих да је нешто нормално, нешто са чим се наши инвеститори до сада нису често сусретали. У претходним годинама смо имали јак раст, чак и двоцифрени раст годишње, сада је доста мирнија ситуација. Tако да није лоше, али није ни добро као што је било", каже Небојша Нешовановић, директор за процене некретнина.

Уместо смањивања каматних стопа поново повећање

Kупци и инвеститори пажљиво анализирају глобална кретања, чији се утицаји све више преливају и на тржиште Србије.

"Сада иду тржишта у потпуно другом правцу – уместо смањивања каматних стопа, имамо поново повећање каматних стопа. Све је мање расположивог новца у банкама и банке су све мање расположене да инвестирају пројекте, и ако их финансирају то скупље наплаћују, што добар део пројеката доводи у зону да нису толико исплативи и пројекти полако стају. Слично је и са куповинама", објашњава Нешовановић.

Упркос споријем расту тржишта, значајнијег пада цена за сада нема. Један од разлога је то што се некретнине у Србији и даље посматрају као сигуран начин за очување капитала.

"Новце ко год добије из продаје некретнине, увек враћа у некретнине. То је додатни, да кажем, круг људи који ту цену држи стабилном и у перспективи све већом и већом", поручује Душан Узелац, експерт за некретнине.

Улагање у некретнине доступно и са мањим капиталом

Истовремено, тржиште више није резервисано само за купце који могу да приуште читав стан, па се појављују и модели улагања са знатно нижим почетним износима.

"Модел инвестирања у један квадрат је модел инвестирања у бизнис производњу тог квадрата и то је оно што је новина на овим просторима. Ви ту фактички учествујете у производном делу, где се новац који инвестирате користи да се производ произведе и прода на тржишту. Самим тим је, управо оно што је најбитније, заштићен од евентуалног губитка. Некретнине су једина ствар у коју можете да инвестирате, а да не може да нестане", наглашава Узелац.

Док потражња за некретнинама не јењава, стручњаци сматрају да тржиште не би смело да буде препуштено искључиво економским кретањима и интересима инвеститора.

"Ако нешто суштински не променимо на тржишту, квадрат ће наставити да расте у складу са инфлацијом и приливом новца и са растом наше економије. То није добро и то би требало да мењамо", поручује Нешовановић.

Kвадрат је и даље најтраженија валута домаћег тржишта некретнина. И док се правила мењају под утицајем економије и глобалних кретања, интересовање за улагање у станове за сада не показује знакове слабљења.

Мајка Душица Тодоровић из Београда каже да су после дуже потраге наишли на продавце који су желели да сарађују.

"Чак нам нису тражили ни лично учешће, нити капару нити било шта слично", наводи Тодоровићева.

Санела Гибаница из Новог Сада истиче да је вредност њене некретнине 109.000 евра. "Двадесет хиљада евра сам добила од државе, самим тим је 88.000 подржано из кредита", каже Гибаница.

Моника Златановић из Пирота објашњава да је у том граду последњих неколико година цена квадрата веома висока. "Нама је та субвенција била услов да бисмо ми нашли нешто што ћемо моћи да платимо", истиче Златановићева.

За четири године, колико постоји програм, финансијску подршку добило је више од 1.600 породица. У министарству кажу да је издвојено 27 милиона евра.

Јасан услов за добијање субвенције

Искуства мајки су различита – једне лако долазе до решења, а друге се жале на компликовану бирократску процедуру. Из ресорног министарства појашњавају правила конкурса.

Министарка за бригу о породици и демографију Јелена Жарић Ковачевић наглашава да је јасан услов у уредби да мајка нема непокретност – кућу или стан који ће се водити на њено име.

"У том тренутку када оне упишу непокретност на своје име, оне заправо губе могућност на субвенцију", објашњава Жарић Ковачевићева.

Најављује измене уредби које би требало да убрзају процедуру доделе средстава, а нова седница Комисије најављена је за јул и август.

Они су градоначелнике, председнике општина и представнике локалних самоуправа упознали са програмским садржајем Експа, као и дугорочним развојним и туристичким ефектима које ће специјализована изложба донети Србији.

Министарка Пауновић је истакла да Eкспо 2027 није само изложба, већ развојна платформа која ће омогућити да се потенцијали сваког града и општине Србије представе свету, уз нове могућности за привлачење инвестиција, развој туризма и јачање локалних економија.

Директор компаније "Eкспо 2027" Београд Данило Јеринић је нагласио да се радови одвијају у складу са планираном динамиком, те да ће комплекс бити спреман да дочека више од четири милиона посетилаца из целог света, који се очекују током 93 дана трајања специјализоване изложбе.

Приликом обиласка комплекса Експо, делегација је посетила и зону градилишта на којој ће бити изграђен павиљон "Српска кућа", у оквиру којег ће све локалне самоуправе у Србији добити прилику да представе своје културне идентитете, иновације, природне ресурсе и развојне потенцијале Републике Србије.

Догађај је завршен заједничким фотографисањем учесника поред тотема – мапе, која симболично представља учешће сваког краја Србије, уз поруку да Eкспо 2027 није само пројекат Београда, већ развојна прилика за целу Србију, све њене градове и општине.

Посету градилишту, организовали су компанија Eкспо 2027 д.о.о. Београд, Интегрални развој – Кабинет председника Владе и Министарство државне управе и локалне самоуправе.

Током реконструкције извршена је потпуна модернизација простора, укључујући замену свих кључних инсталационих система и уградњу нове опреме.

Посебан акценат стављен је на енергетску ефикасност и одрживост, па објекат користи расхладни систем заснован на ЦО2 технологији, док је комплетан простор опремљен ЛЕД расветом која доприноси рационалнијој потрошњи енергије.

Реновирањем објекта није унапређен само продајни простор, већ и комплетна понуда и садржаји доступни потрошачима.

На близу 2.000 метара квадратних продајног простора купце очекује пажљиво осмишљен концепт куповине који обједињује богат асортиман производа, савремене услуге и додатне садржаје прилагођене свакодневним потребама.

Поред стандардне понуде, уведени су витамин бар, услужна припрема и продаја кафе, као и одељење за припрему колача, чиме је искуство куповине додатно обогаћено и подигнуто на виши ниво комфора и практичности.

Препознатљиво место у асортиману и даље заузима свеже месо Бачка из сопствене производње компаније "Универекспорт", по којем је овај објекат годинама стицао поверење купаца са Новог Београда.

Задржавањем најтраженијих сегмената понуде, уз увођење нових садржаја и модерних технолошких решења, реновирани "Универекспорт" наставља да гради везу са потрошачима који широк асортиман и практичност сматрају подједнако важним, док сигурност у квалитет понуде стављају на прво место.

Отварање обновљеног објекта у Блоку 62 део је континуираног развоја компаније "Универекспорт", усмереног на унапређење малопродајне мреже, а све у циљу пружања још квалитетнијег искуства куповине за потрошаче широм Србије.

"Ово нису само дебатни клубови. Овде долазе људи који доносе одлуке и многе од њих ћемо касније видети као представнике нових компанија које инвестирају у Србији и сарађују са нашим привредним системом", рекао је Чадеж.

Према његовим речима, овај форум потврђује позицију Београда као места сусрета различитих визија будућности, где за истим столом разговарају представници Европе, Америке и Кине о темама које обликују свет – од геополитике и зелене транзиције до финансија и вештачке интелигенције.

Светска имена стижу у Београд

Међу учесницима Форума биће нека од најпознатијих имена глобалне технолошке и економске сцене. У Београд долази Кај-Фу Ли, оснивач компаније Zero One AI и један од најпознатијих светских предузетника у области вештачке интелигенције, затим Стела Ли из компаније BYD, највећег светског произвођача електричних аутомобила, као и Алекс Је из компаније Agibot, чије ће роботе Србија производити као једина земља у Европи.

На форуму ће учествовати и светски познати економиста Џефри Сакс, професор Универзитета Колумбија, економиста Бранко Милановић, као и Ханс Хајнрих Релер, дугогодишњи главни економски саветник бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел.

"То су људи са којима ћемо разговарати о томе шта је заједничка будућност и где Србија може да буде међу онима који предњаче", нагласио је Чадеж.

Србија има основу за технолошки искорак

Говорећи о позицији Србије у доба дигиталне трансформације, Чадеж је оценио да је земља већ препозната као једна од најспремнијих за примену вештачке интелигенције.

"Србија је међу 20 одсто земаља које су најспремније за примену ВИ. Оно што нас издваја јесте локална инфраструктура – имамо два, ускоро и три суперкомпјутера, најмодернији дата центар и приватну АИ фабрику на најновијој NVIDIA технологији", рекао је он.

Додао је да таква инфраструктура омогућава развој домаћих решења и националних модела вештачке интелигенције прилагођених локалним потребама привреде и јавне управе.

Чадеж је подсетио да сектор информационих технологија данас представља један од најважнијих стубова српске економије, са више од 40.000 компанија, око 110.000 запослених и извозом који премашује пет милијарди долара годишње.

"Софтвер је данас наш извозни производ број један. Србија је једина земља у региону која производи електричне и хибридне аутомобиле, а од следећег месеца и једина која ће производити хуманоидне роботе", истакао је председник ПКС.

Он је оценио да Србија не може да се такмичи са великим економијама попут САД или Кине по обиму инвестиција, али да поседује важну предност – способност брзог прилагођавања технолошким променама и новим условима пословања.

"Важно је да будемо на извору информација и да разговарамо са онима који одлучују где ће се улагати и које ће технологије обликовати будућност привреде", поручио је Чадеж.

Министар пољопривреде Драган Гламочић каже за РТС да Правилник на снагу ступа за недељу дана.

"Правилник дефинише основне параметре уговорних односа између произвођача млека, прерађивача, односно откупљивача тамо где постоји посредник у ланцу", наводи министар.

Додаје да се дефинишу количине млека у откупу, начин откупа, мерење квалитета и оно што је најважније за произвођаче – не може више да се деси да им неко преко ноћи откаже млеко.

Драконске казне за млекаре ако касне са плаћањем

Правилник се бави и роковима плаћања, с обзиром на то да су неке млекаре касниле у плаћању и по неколико месеци.

"Сада је максимални рок по Закону о трговачким праксама тридесет дана. Казне су драконске за оне који не буду поштовали тај рок – до 0,2 одсто од укупног годишњег промета", рекао је Гламочић.

Да ли млекаре обарају цену млека

Са терена стижу информације да млекаре поново обарају откупну цену млека, па кажу да се малим произвођачима плаћа 36 динара за литар млека, а великим од 52 до 55 динара.

"До поремећаја цена је дошло услед кретања цене на европском тржишту. У октобру месецу просечна цена у ЕУ земљама је била 53 евроцента, данас је то 42,5 евроцента. Различита је цена за квалитет млека. Ми кад причамо о европској цени, то се односи на ЕУ квалитет млека са минималним бројем бактерија", наводи Гламочић.

Додаје да млеко таквог, екстраквалитета, у Србији имамо око 20 процената.

"Када ми упоредимо нашу просечну цену са европском ценом за ЕУ квалитет, ми смо ту у истом рангу са просечном ценом", рекао је министар пољопривреде.

Додаје да ће мањи произвођачи увек имати мању цену, а већи и они који имају квалитетније млеко већу цену.

На питање да ли пада откупна цена, Гламочић каже да су само неке млекаре кориговале своје цене и то оне које су имале нешто вишу цену у претходном периоду.

"Чинимо све да сачувамо млекарски сектор"

Гламочић каже да је овај правилник једно од оруђа помоћу којег ће се очувати млекарски сектор.

"У септембру смо почели масовни мониторинг млека у комплетној Србији. Радимо акциони план не само због приступања Европској унији, већ првенствено због наших произвођача, да они схвате какав им је тренутно квалитет млека и шта треба да ураде да би тај квалитет унапредили", рекао је Гламочић.

Подсећа да Држава по грлу даје 55.000 динара, а премија по млеку износи деветнаест динара –што изађе негде око тридесет динара по литру млека.

"Држава чини све да сачува овај сектор зато што је нама битан, да бисмо сачували првенствено наша села, да бисмо сачували и мале и велике произвођаче", поручио је Гламочић.

Како да опстану мале породичне фирме

Две трећине сировог млека у Србији долази са малих породичних фарми.

"Многе земље у Европи су одмах примениле строга правила и уништиле мале произвођаче. Ми то нећемо да урадимо. Гледамо да их каналишемо тако што дајемо подстицаје, на пример за мала газдинства“, рекао је Гламочић.

Сматра да је решење да се они баве прерадом на своме газдинству, да пласирају производе попут кајмака, сира.

"Тако ће моћи да опстану, али ако мисле да остану као робни произвођачи – моја порука и апел њима, тешко ће да остану у конкуренцији већих фарми јер једноставно величина фарми се повећава", навео је министар пољопривреде Драган Гламочић. 

На основу мониторинга квалитета млека, произвођачи ће знати какав је квалитет и како да га унапреде, јер ће се у једном моменту прећи на плаћање млека по квалитету.

Истиче да не желе то да учине преко ноћи, али да ће се вероватно на то прећи током наредне године.

"Гледаћемо тамо негде, можда у другој половини године, да кренемо полако, у зависности од њихове спремности", рекао је министар и додао да се зато издвајају средства да купе нову опрему, нове млеководе, нове уређаје, да могу да имају квалитет млека који ће бити адекватан.

"Ништа не желимо да урадимо преко ноћи и да они не буду припремљени, али морају да схвате да морају да се припремају на оштрију конкуренцију која нам предстоји", закључио је министар Драган Гламочић.

Цело гостовање Драгана Гламочића погледајте у видеу на почетку текста.

Брокер Бранислав Јоргић је рекао у Јутарњем програму РТС-а да су усеви у Србији тренутно у добром стању и да се очекује добар род пшенице, док су кукуруз и сунцокрет такође добро започели вегетацију. За соју је, каже, још рано давати процене јер ће коначни резултати зависити од временских услова током лета.

Према његовим речима, сукоби на Блиском истоку утицали су на раст цена нафте и минералних ђубрива, али последице по домаће произвођаче нису биле драматичне јер су многи репроматеријал набавили пре поскупљења. Упозорио је да би већи проблеми могли да се појаве у наредној производној сезони уколико дође до нових компликација на светском тржишту.

Говорећи о кукурузу, в. д. директора Продуктне берзе у Новом Саду Владо Ковачевић нагласио је да је домаће тржиште снажно повезано са глобалним кретањима и да цена у великој мери прати светске трендове. Додао је да је кукуруз тренутно под притиском нижих цена, али да се, уколико не буде екстремних суша и високих температура, очекује добар принос.

Проблем афлатоксина

Осврнуо се и на проблем афлатоксина, који последњих година представља један од већих изазова у производњи кукуруза.

"То је токсин који напросто када пређе одређену границу кукуруз се не може користити уопште. Значи, није питање чак ни цене, него да ли уопште може да се прода", упозорио је Ковачевић.

Када је реч о пшеници, Јоргић је навео да ће цену новог рода одредити комбинација светских и локалних фактора, пре свега стање производње у другим земљама, али и количине које буду пожњевене у Србији. Подсетио је да су многи произвођачи последњих година повећали површине под пшеницом због лоших искустава са кукурузом у условима суше.

Да ли род треба продати одмах или чекати

На питање да ли род треба продати одмах или чекати повољнији тренутак, Јоргић је оценио да не постоји универзалан рецепт. Као најрационалнији приступ навео је поделу ризика.

"Моја препорука је увек била произвођачима, тим средњима, да део одмах продају, да узму паре, а у будућности да онда евентуално шпекулишу и да направе додатну зараду ако цена буде ишла у њихову корист", рекао је Јоргић.

Правила о ценама све мање поуздана

Сличан став изнео је и Ковачевић, указујући да су некадашња правила о сезонском кретању цена све мање поуздана због геополитичких потреса и климатских промена.

Нагласио је да Продуктна берза већ више од једног века објављује цене засноване на стварно закљученим уговорима, што домаћим пољопривредницима обезбеђује поуздане и транспарентне информације о тржишту.

Говорећи о соји, Јоргић је навео да је трговина успорена и да су многи произвођачи последњих година смањили површине под том културом због честих суша и нестабилних приноса. Као алтернативу су чешће бирали сунцокрет и пшеницу, који боље подносе неповољне временске услове.

Подсетио и на велики обим улагања у текућу производну сезону, наводећи да су пољопривредници уложили око две милијарде евра у подизање усева, због чега је, како је рекао, неопходно додатно их подржати и помоћи им у прилагођавању климатским променама.

Шта је горе за ратаре, временске непогоде или светска политика

На крају разговора саговорници су се сагласили да ће и временске прилике и глобална политичка дешавања наставити да снажно утичу на пољопривредну производњу и цене житарица.

"Ја мислим Светог Илије", одговорио је Јоргић на питање чега пољопривредници више треба да се плаше – Светог Илије или Доналда Трампа.

Ковачевић је закључио да је одговор – и једно и друго, јер и климатске промене и политичке одлуке данас значајно обликују кретања на пољопривредном тржишту.

Компанија је и даље изложена регулаторним, финансијским и оперативним ризицима и морамо да наставимо да радимо на томе да се Нафтна индустрија Србије што пре скине са листе санкција америчког ОФАК-a, додала је министарка.

Она је подсетила да држава и даље спроводи мере како би се обезбедила пуна снабдевеност тржишта.

"НИС сада има рекордне количине сирове нафте, око 350.000 тона је осигурано до 1. јула, у складиштима и у луци у Омишљу. Мере државе и залихе које је НИС направио током важења оперативне лиценце позитивне су за одржавање снабдевености, али је неопходно да наставимо да радимо на дугорочном решењу које ће вратити предвидивост и стабилност пословању НИС-а", рекла је Ђедовић Хандановић.

Састанку су присуствовали заменик председника Одбора директора Нафтне индустрије Србије Драгутин Матановић и чланови Ирена Вујовић, Милан Ђурић, Дејан Раденковић, Драган Брачика, члан одбора Скупштине акционара за надзор над пословањем и Зоран Грујичић и председник Одбора Скупштине акционара за надзор над пословањем.

"МОЛ је данас добио званичну дозволу од Канцеларије за контролу стране имовине Министарства финансија САД (ОФАК) за наставак преговора о куповини већинског удела у Нафтној индустрији Србије а.д. до 1. јула 2026. године", објавио је МОЛ на сајту Будимпештанске берзе.

Амерички ОФАК је у уторак продужио и оперативну лиценцу Нафтној индустрији Србије, такође до 1. јула. Том лиценцом НИС-у се омогућава наставак рада односно прерада сирове нафте.

Претходне лиценце – оперативна и за преговоре о куповини – важиле су до 16. јуна.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић потписала је у уторак Уговор између акционара са МОЛ групом у вези са будућим управљањем Нафтном индустријом Србије, који ће ступити на снагу ако МОЛ и "Гаспромњефт" постигну договор и то одобри амерички ОФАК.

Уговором се предвиђа да Србија купи додатних пет одсто акција у НИС-у и рад Рафинерије од најмање 10 година у капацитету у којем је радила четири године пре увођења америчких санкција.

Професор Вељко Мијушковић у разговору за РТС истиче да је кључни део на релацији "Гаспром"–МОЛ, док доцент Страхиња Обреновић наводи да Руси немају интерес и да се од 19. јануара "нисмо одмакли". 

"Не можете да се организујете да одете на море за 15 дана, а камоли да продате једну компанију", оценила је гостујући у Дневнику Јасна Петровић Стојановић, уредница економске рубрике "Политике".

Генерални директор "Ер Србије" Јиржи Марек рекао је за РТС да је план компаније да обори прошлогодишњи рекорд од 4,5 милиона путника.

"Биће око пет милиона путника, биће то бројка вредна помена. Имаћемо 10 нових дестинација ове године, а шест смо већ објавили. Следеће недеље ћемо објавити Грчку као додатну дестинацију за Адријатик регион, тако да настављамо да растемо са тим дестинацијама", објаснио је Марек.

Компанија пред изазовима због раста цена горива

Истакао је да је због глобалног раста цена горива ситуација врло изазовна.

"Од марта су цене горива заиста удвостручене, тако да то није пар процената, већ су цене дупло веће. Али је Ер Србија суочена са тим изазовима још од прошле године и има профит, тако да можемо управљати кризним ситуацијама на адекватан начин и мислим да ћемо изаћи из тога врло успешно", навео је Марек.

Марек додаје да су започели и са "Frequent Flyer" програмом, односно лојалити програмом.

"Од јуче, имамо ту варијанту опен платформе, имаћемо разне функционалности онлајн, омогућићемо људима да ступе у контакт, али и различитим индустријама да се повежу, да добијемо партнере са другим авиокомпанијама. То ће бити један одличан програм који мислим да ће расти заједно са бројем наших путника", објашњава Марек.

Наводи да је током лета велика потражња, тако да у последњи час обично нема карата по повољнијим ценама.

"Увек је добро купити карте унапред, три до пет месеци раније. Имамо и велику кампању која почиње у фебруару управо за то. За неке руте имамо кампање са нижим ценама, али када је пик сезоне, онда је боље купити карте унапред", појаснио је Марек.

Ширење компаније

"Ер Србија" планира ширење своје флоте. Марек напомиње да је почотеком године флоти придодато неколико летелица.

"Сада ћемо (додати) још неколико авиона 'ербас 330' са великим бројем седишта. То су летелице које су врло тражене, на пример за Црну Гору и волели бисмо да наставимо да растемо са у просеку две до три нове летелице годишње", наводи Марек.

Како каже, у последњих 12 месеци компанија је запослила 150 нових људи и наставиће да се шири.

Генерални директор "Ер Србије" истиче да се у тој компаниј не боје конкуренције.

"Конкуренција је добродошла и желимо да имамо увек нешто боље да понудимо нашим путницима", закључио је Марек.

Преговори Владе Србије и мађарског МОЛ-а окончани су јуче потписивањем акционарског уговора о даљем управљању НИС-ом. Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић поручује да ће споразум, у случају купопродаје НИС-а, омогућити даљи развој ове компаније, снабдевање српског тржишта и рад Рафинерије у Панчеву. 

Мијушковић: Србија је испунила свој део посла

Професор Економског факултета Вељко Мијушковић оценио је за РТС да је држава урадила све што је у овом тренутку било могуће, али да кључни део преговора тек предстоји.

"С наше стране, ми смо урадили све што је могуће. Значи, овај део везан за договор између МОЛ-а и српског дела је решен, али то не значи да је цело питање готово“, рекао је Мијушковић, гостујући у Јутарњем програму.

Како је навео, остаје да се постигне договор на релацији "Гаспром“ – МОЛ, без чега није могуће говорити о коначном решењу.

Указао је и на то да све краћа продужења лиценце могу да значе да су преговори у завршној фази, али и да америчка страна постепено губи стрпљење.

"Сваког пута када се то догађало, претпостављам да су постојале јасне гаранције зашто је дато то продужење. Сад видимо да је то све краће и краће, што или говори о томе да су преговори у завршној фази, а надам се да јесу, или о томе да америчка страна полако почиње да губи стрпљење“, навео је Мијушковић.

Додатних пет одсто доноси право вета

Једна од важних ставки постигнутог споразума односи се на могућност да Србија стекне додатних пет одсто удела у НИС-у.

Према речима Мијушковића, то не значи стицање већинског власништва, али држави обезбеђује значајан механизам заштите интереса.

"Ви са додатних пет посто нисте, наравно, и даље већински власник, али добијате могућност вета, да тако кажемо, на неке негативне потенцијалне одлуке које би се односиле на компанију, а које не би биле у интересу Србије", рекао је Мијушковић.

Он је објаснио да би на тај начин било онемогућено мењање основне делатности компаније или продаја кључних делова имовине без сагласности српске стране.

"Штите се кључни интереси, а то је да основна делатност за коју фирма постоји наставља да постоји“, истакао је Мијушковић.

Очување рафинерије и радних места као црвена линија

Посебно важним оценио је очување рада Рафинерије нафте у Панчеву и постојећег броја запослених.

Како је навео, потенцијални нови власник могао би да преиспитује економску оправданост рада више рафинерија на релативно малом тржишту, због чега је Србија инсистирала на гаранцијама за наставак рада постројења.

"За нашу страну то је заиста била црвена линија, односно неопходност, јер чим имате велики број радних места, ту је пута број чланова породице. Било је важно да се на неки начин обезбеди стабилност“, рекао је Мијушковић.

Обреновић: Геополитика значајно утиче на решење

Др Страхиња Обреновић са Факултета политичких наука у Београду указао је да су се околности у којима се воде преговори значајно промениле од њиховог почетка.

Професор Обреновић наводи да руска страна нема интерес да процес брзо оконча и подсећа да се од 19. јануара, када је постигнут обавезујући начелни споразум о будућем купопродајном уговору, "нисмо одмакли“.

Према његовим речима, рат у Украјини, санкције Русији и нови односи великих сила утицали су и на приступ америчке администрације руским енергетским компанијама.

"Динамика је дефинитивно утицала на поступање америчке администрације када је реч о санкционисању руских енергетских компанија и извесне дозе флексибилности коју је показала“, оценио је Обреновић.

Он је подсетио да би евентуалне последице санкција највише осетила Србија, као земља која није директно укључена у сукоб у Украјини.

"Не треба изгубити из вида да је реч о српској компанији, дакле, без обзира на власништво, која послује на нашој територији, на нашем тржишту“, навео је Обреновић.

Више сценарија на столу после 1. јула

Говорећи о могућим исходима уколико договор не буде постигнут до истека актуелне лиценце, саговорници су навели да постоји више сценарија.

Мијушковић је поручио да је најбоље решење постизање договора између МОЛ-а и руске стране, уз очување свих договорених механизама заштите српских интереса.

Обреновић је, међутим, указао да се не могу искључити ни друга решења.

"Друга опција јесте ако Руси се не сагласе ни с тим, дакле, не желе да продају, модели који нису баш пријатељски, а опет одржавају сигурност снабдевања попут принудне управе или нечега што би водило даљем функционисању Нафтне индустрије Србије“, рекао је Обреновић.

Ипак, додао је да му се највероватнијим чини ново временски ограничено решење, јер ни ОФАК-у, како је оценио, није у интересу да буде угрожена енергетска безбедност Србије.

Професори Мијушковић и Обреновић сагласили су се да су наредне недеље кључне за будућност НИС-а и да ће од исхода разговора између свих укључених страна зависити да ли ће бити пронађено трајно решење за власничку структуру компаније.

"Овом лиценцом омогућено је одржавање пословања, уговора и других споразума који укључују НИС или његова оперативна зависна друштва, укључујући рафинеријску прераду, увоз сирове нафте, обављање трансакција неопходних за сигурност снабдевања и техничко одржавање, као и финансијска поравнања", наводи се у саопштењу компаније.

Председник Србије Александар Вучић рекао је раније данас да ће, према његовим сазнањима, лиценца за рад НИС-а бити продужена за још 15 дана.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић потписала је Уговор између акционара са МОЛ групом у вези са будућим управљањем Нафтном индустријом Србије (НИС).

Споразум који је претходно усвојила Влада Србије омогућиће да се, уколико МОЛ група успешно постане већински власник, настави развој НИС-а, снабдевање српског тржишта и рад Рафинерије у Панчеву.

Купопродајни уговор између МОЛ групе и Гаспромњефта за стицање удела од 56,15 одсто у НИС-у још увек се финализује, кажу у Министарству рударства и енергетике.

САД су увеле санкције НИС-у 9. октобра 2025. године због већинског руског власништва.