Поново забележен раст цене нафте, тржиште реагује на сваки трептај са Блиског истока

Цена нафте је, после вести о проходности мореуза, пала за око 13 одсто, на 94 долара по барелу брента, док је гас појефтинио за око 17 процената. Ипак, тржишта су и даље осетљива на сваки нови сигнал са Блиског истока.

Говорећи о ситуацији на терену, Страхиња Обреновић са Факултета политичких наука каже да постоје први знаци опрезног обнављања саобраћаја.

"Према последњим информацијама, прошла су од јутрос два брода, један под грчком и други под либеријском заставом. И даље су транспортне компаније и осигуравајуће куће опрезне, барем оне највеће", наводи Обреновић.

Истиче да је приметна резервисаност и додаје да ће она потрајати све док не буду постојале чврсте гаранције у погледу решавања сукоба.

Са друге стране, брокер Бранислав Јоргић оцењује да је тржиште и даље нестабилно. Пад од 17 одсто у односу на претходни раст од 70 одсто и није толико значајан, цене су и даље високе.

"Ситуација је и даље нервозна, не знамо у ком правцу ће даље ићи. Велика је вероватноћа да долази до смиривања ситуације, али нема гаранција", истиче Јоргић.

Он подсећа да су ценовне осцилације и даље релативно високе у односу на период пре кризе, као и да отварање мореуза не значи тренутну нормализацију.

"И кад буде отворен, мора да се провери стање мореуза – да ли има мина, да се мореуз пречисти и врати у првобитно стање. Та нервоза ће још потрајати", додаје Јоргић.

Дугорочни ризици: инфраструктура, инфлација и глобално снабдевање

Према проценама, у близини Ормуза тренутно се налази око 1.400 бродова који чекају наставак пловидбе. Иако би њихов излазак на тржиште могао краткорочно да повећа понуду, саговорници указују да су кључни проблеми дубљи.

"Није питање само транспорта, већ и стања постројења за експлоатацију и прераду нафте и гаса и осталих сировина које проистичу из нафте и гаса и колико ће времена бити потребно да се то врати у првобитно стање", наглашава Јоргић.

Ормуски мореуз – снажна геоплитичка полуга

Обреновић указује да Иран Ормуски мореуз користи као снажну геополитичку полугу.

"Од почетка сукоба прошло је мање бродова него што је некада пролазило за један дан. То говори да ће Иран наставити да користи ту полугу и у будућности", сматра Обреновић.

Додаје да постоје и индиције о могућем увођењу високих такси, од два милиона долара по броду, за пролаз, што би додатно утицало на цене енергената.

Проблем представља и оштећена нафтна и гасна инфраструктура. Према неким проценама, за њену обнову биће потребно око 25 милијарди долара и до пет година, што указује на могућност дугорочних поремећаја у снабдевању.

Јоргић оцењује да се последице већ осећају.

"Почели смо од 60 долара по барелу, данас је цена око 97. Весели смо јер није 120, али циљна цена би требало да буде између 60 и 70 долара да бисмо могли да кажемо да се тржиште смирило", каже он.

Шире економске последице

Упозорава и да раст цена енергената има шире економске последице.

"Цена нафте је уграђена у трошкове производње, транспорта и производа које купујемо. То значи већи притисак на инфлацију, који ће се, као увезен, прелити и на Србију", наглашава Јоргић.

Према његовим речима, у кратком року не треба очекивати значајнији пад цена, али ни драстичне скокове.

"Не очекујем велике промене у наредним данима. Кретања ће зависити од развоја ситуације и трајања примирја", додаје.

Обреновић указује да поремећаји у снабдевању већ утичу на бројне индустрије – од производње вештачких ђубрива до авио-саобраћаја и туризма.

"Када поремећај траје дуже од месец дана, последице не могу да се отклоне преко ноћи. Чак и у оптимистичном сценарију, биће потребни месеци да се систем стабилизује", закључује Обреновић.

Иако су се тржишта накратко надала смиривању, неизвесност око Ормуског мореуза и даље остаје један од кључних фактора који одређују кретање цена енергената широм света.