Пшенице има, али је квалитет упитан – колико ће "таванско семе" утицати на хлеб

Временски услови задају главобољу ратарима јер нема снега, који је неопходан пшеници. Пољопривреднике додатно муче и неизвесне цене на тржишту.

Жарко Галетин, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, рекао је да би пшеници највише одговарао снежни покривач, јер би је штитио од ниских температура и обезбедио довољну количину влаге. 

"Половина површина засејана је несертификованим семеном, што ће се одразити на принос, али што је још важније, на квалитет пшенице. Нећемо имати проблем са задовољењем домаћих потреба, јер је пшеница засејана на око 620.000 хектара и, у нормалним околностима, имаћемо чак и двоструко већи принос", каже Галетин.

Жртвовање земљишта и квалитета

Према његовим речима, отвара се питање односа према земљишном ресурсу, јер се коришћењем несертификованог семена постиже од 10 до 15 одсто мањи принос, жртвују се површине, а квалитет је слабији, упитан и често не задовољава критеријуме за људску исхрану.

"Генетичари раде на томе да имамо што више сорти, тренутно их је око 70, које су отпорније на различите климатске услове. Ипак, боримо се са елементарним проблемом: да сеје­мо сертификовано семе, а не ’таванску’ пшеницу. Нерационално и неодговорно користимо око 300.000 хектара земљишта", напомиње Галетин.

На питање да ли ће доћи до поскупљења у пекарској индустрији, Галетин каже да то не очекује, али упозорава да пшеница све више конкурише кукурузу као компонента сточне хране, уместо да се користи за људску исхрану.

"Одговор је једноставан: пуна примена агротехнике и коришћење сертификованог семена пшенице. Поражавајуће је да у 21. веку користимо методе наших предака и сејемо таванско семе. Отвара се и питање капацитета домаћих семенских кућа: да ли су пољопривредници били принуђени да користе несертификовано семе", истиче Галетин.