Нови пакет санкција ЕУ – да ли Брисел нишани Русију, а гађа Мађарску и Словачку

Европска унија продужила је санкције појединцима повезаним са ратом у Украјини за још шест месеци, а следеће среде представиће предлог за деветнаести пакет санкција Русији. Усмерен је на руске системе плаћања и кредитне картице, криптоберзе и даља ограничења трговине нафтом.

Јелица Путниковић, главна уредница портала Енергија Балкана, сматра да је то неодрживо, јер нема инфраструктуре да Европа набави и довољно нафте и довољно гаса, док истовремено, поскупљење енергената у Европи утиче на стандард грађана.

"Мислим да је то једна геополитичка прича мало више него економска, да они покушавају да дају на значају Бриселу и само Европској унији у односу на Америку, јер их је Трамп искључио из преговора са Путином. Заправо имамо и најаву Трампа, ако Русија не крене даље у преговорима за окончање рата, да ће онда увести неке нове санкције и љути се на Индију, на пример, и Кину због тих одлука да онe не поштују његову наредбу, да не купују више руску нафту", каже Путниковић.

Зашто је нови пакет санкција "мало смешан"

Сматра да је нови пакет санкција Русији "мало смешан", кад претходних осамнаест, каже, нису дали довољне резултате.

"Кад се слушају европски политичари, они то тако најављују као да је то нешто што је 100 одсто сигурно, а ми сви опет знамо да постоји та сива флота која плови и која руску нафту вози до европских лука и имамо сад спорадично наравно и кажњавање тих превозника", истиче Путниковићева.

Европска привреда и политика у раскораку

Што се тиче порука из ЕУ да се никада више неће окренути руским енергентима када 2027. године престану да их купују, Путниковићева оцењује да су то дневнополитичке изјаве које немају упориште у самим економским плановима тих земаља.

"Мислим да у суштини европска привреда чека да се коначно заврши рат у Украјини и да они почну поново да раде, јер имају огромне губитке због свега што се дешава на економском плану што се тиче енергената, а то повлачи и целокупну привреду", објашњава Путниковићева.

Како нове санкције погађају руске банке

Финансијски аналитичар Владан Павловић каже да се 19. пакет санкција пре свега односи на банке у Русији и трећим земљама, и на такозвану сиву флоту.

"У Русији постоји 308 банака и око 80 одсто њих је већ под санкцијама. Један део је избачен из Свифта, али нису све избачене, зато што је један део и даље активан, зато што мора да постоји плаћање за каско, за нафту коју купују Словачка и Мађарска, а поред тога мора да постоји плаћање за део хране која се увози и извози. Онда имате и даље западне компаније који су активне у Русији, које нису напустиле то тржиште", наводи Павловић.

Претпоставља да ће сада још неке банке бити додате на ту листу за избацивање из Свифта.

"Када су у питању ове треће земље, вероватно ће се санкционисати банке које су омогућавале у трећим земљама оним великим руским банкама које су ван Свифта, да уђу у тај систем опет на посредан начин. Не каже се тачно која су банке у питању, али користи се термин 'централноазијски' и мислим да је у питању Таџикистан, зато што су Русија и Таџикистан још пре 15 година формирали свој независни систем плаћања који није имао никакве везе са Свифтом", сматра Павловић.

Индија и Кина као кључ

Павловић не очекује да сви ти напори Брисела и Вашингтона дају неки резултат, све док се Кина и Индија не буду прилагодиле сарадњи, зато што су те две земље главни купци руских енергената – и нафте и гаса.

"Индија је већ добила тарифе од 50 одсто, али Кину је заиста тешко уценити и приморати на сарадњу зато што не можете Кину уцењивати новим тарифама у ситуацији када с Кином преговарате о трговинским односима који немају никакве везе са ратом у Украјини", рекао је Павловић.

Последице могуће у Словачкој и Мађарској

Можда ће резултат бити видљив, напомиње аналитичар, у случају Словачке и Мађарске, које ће пре или касније под притиском бити приморане да се одрекну руске нафте и гаса.

"Мађарска је већ закључила споразум са Шелом. Можда је то битно и за нас, зато што се може десити да на крају нафтовод Дружба буде укинут. Ми планирамо да се прикључимо на њега, тако да то треба пратити", закључио је Павловић.