Како се наводи, ЕПС је о "фишинг" мејловима, којима се грађанима наводно достављају рачуни за електричну енергију, обавестио Национални ЦЕРТ и Одељење МУП-а за високотехнолошки криминал.

"Апелујемо на грађане да, уколико су примили овакве поруке, не отварају сумњиве линкове, а посебно је важно да не остављају своје податке", наводи ЕПС.

Радошевић је био новинар и уредник политичке редакције и извештавао са свих најважнијих догађаја. Рођен је у Приштини и извештавао је и током сукоба на КиМ, а његову каријеру и живот дубоко је обележио догађај из 18. октобра 1998. године. 

Док је био на радном задатку као извештач из Приштине, припадници тзв.  Ослободилачке војске Косова (ОВК) киднаповали су њега и фото-репортера Владимира Добричића у близини аеродрома Слатина.

У заробљеништву су провели 41 дан, током којих су променили три локације, преживели испитивања, малтретирања и лажна суђења. Ослобођени су крајем новембра исте године, првенствено захваљујући притиску међународних званичника и солидарности колега новинара.

Радошевић је био кључни сведок Специјализованих већа Косова у Хагу. Он је у октобру 2023. године сведочио на суђењу Хашиму Тачију и осталим лидерима ОВК оптуженим за ратне злочине и током сведочења је детаљно описао тортуру кроз коју је прошао. Последњих пет година живота провео је као члан редакције Студија Б, где је радио као искусан и поуздан хроничар и извештач. 

Парк се простире на 1.877 квадратних метара, а уређено је и око 150 квадратних метара зелених површина. Радови су изведени у складу са европским стандардима који утврђују безбедносне захтеве за скејт-паркове и методе њиховог испитивања.

Милица Величковић, представница извођача радова компаније "Urban Factory", истиче да је реч о првом скејт-парку у Србији са сертификатом о безбедности.

"Што се тиче самих елемената за спорт, односно за кретање по скејт парку, они су од произвођача IOU Rems, који је највећи европски произвођач скејтборд опреме у Европи. Што се тиче самих корисника, оно што је занимљиво је да овај парк има различите услове коришћења, односно могу да га користе и рекреативци и професионални спортисти, знајући да је 2020. овај спорт постао олимпијски спорт. Ово је посебно важно за развој скејтбординг културе и скејтбординг спорта у Београду и у земљи“, наводи Величковићева.

Део Пре-Експо програма

Реконструкција скејт-парка на Ушћу део је ширег Пре-Експо програма који у сусрет 2027. години повезује културу, спорт, образовање, уметност и јавни простор. Скејт парк је пример онога што Експо 2027 жели да остави као трајну вредност граду и његовим становницима.

"Желимо да кроз те програме отварамо простор за учешће, сусрете и нове идеје, али и да покажемо да тема игре не може да буде присутна у нашем свакодневном животу као игра, већ подразумева један шири процес.Један део тог програма већ је видљив на улицама Београда, кроз програм 'Герилски микроплејграунд и уличну уметност', мурали, интерактивне интервенције и радови уличних уметника унели су игру и креативност у просторе поред којих свакодневно пролазимо", рекао је Урош Ранковић, директор Сектора за програм и садржај компаније "Експо 2027".

Нови визуелни идентитет

Обновљени скејт-парк добио је и посебан визуелни идентитет који повезује скејт културу, окружење Ушћа и тему специјализоване изложбе Експо 2027.

Уметник Марко Ћулум каже да је идеја била да простор на први поглед буде занимљив и привлачан, али и да подстакне посетиоце да откривају скривене елементе.

Скејт-парк на Ушћу прилагођен је и такмичарским условима СЛС лиге, што му даје нову функционалност. 

Јелена Чукић из Агенције за привредне регистре објашњава да је основни смисао верификације да онај који је био "миран", тј. није имао никакву промену у Централној евиденцији у року од годину дана, сада има рок од 30 дана да провери податке који су евидентирани.

"Другим речима, да позове оснивача и оснивача свог оснивача, што је битно код компликованих власничких структура и да се провери да ли је податак добро евидентиран и да ли евентуално постоји неки нови документ који би требало сада да буде учитан у Централну евиденцију стварних власника, а да се њиме потврди својство евидентираног стварног власника", наводи Чукићева..

Ту обавезу имају и привредна друштва, удружења, задужбине, фондације, огранци и представништва страних привредних друштава.

Подаци важни за праћење токова новца

Јасмина Радовановић из НАЛЕД-а истиче да је јако важно да се разуме да стварни власници нису само оне фирме које су регистроване као власници неке фирме у Србији.

"То може да буде фирма из иностранства, која опет може да има свог оснивача, другу фирму из неке треће државе. Дакле, тај власнички низ треба да се утврди до самог почетка, физичког лица, који има учешће посредно или непосредно и у самом капиталу и у доношењу одлука. Ово је јако важно и за надлежне органе који прате токове новца и за банке које раде са клијентима и за инвеститоре који желе да упознају пословне партнере са којима радимо", указује Радовановићева.

Предвиђене и затворске казне

Закон предвиђа казне за оне који избегавају да унесу податке о стварним власницима. Прекршајне казне за фирме су од 500.000 до два милиона динара, док су за одговорна лица у фирмама од 50.000 до 150.000 динара. Осим прекршајних, закон предвиђа и казне затвора од шест месеци до пет година.

Јасмина Радовановић каже да ове казнене одредбе саме по себи јесу упозорења за оне који можда још нису обавили све везано за регистрацију, а посебно за оне који треба да верификују ове податке.

"Јако је важно да видимо и да надлежни органи који треба да упарују ове податке – и банке и надлежни органи – проверавају саме евиденције, ако утврде да постоје нека неслагања да се обрате и АПР-у да се упаре и провере ови подаци. А онда и да се покрену одговарајући поступци – прекршајни или кривични", истиче Радовановићева.

У Централну евиденцију стварних власника уписано је 173.000 субјеката, али то није коначна бројка.

"Кренули смо у израду система е-боловања да бисмо олакшали администрацију што грађанима, односно болесним лицима, пацијентима - што је самој држави, Републичком фонду за здравствено осигурање, Министарству здравља и, на крају, за нас у овом што је најбитније", нагласила је Јелена Бојовић.

Краћи рок за послодавце и крај ношења дознака

Говорећи о томе колико је систем донео олакшања у пракси, Бојовић је подсетила на ранију праксу када су грађани морали у року од 72 сата да носе потврду послодавцу:

"Сада ова потврда одлази електронским путем до вашег послодавца, и ви, кад сте најболеснији, можете да останете код куће како и треба, а не да носите потврде и документа", каже Бојовићева.

Посебно је указала на ситуацију са тешким болесницима који су раније морали сваког месеца да одлазе по дознаке и носе их послодавцима:

"Било је непотребно задржавање и код самог изабраног лекара. Долазе људи који су болесни да узимају само папире. Тако да, овај систем је стварно увео једну фантастичну новину за све, и зато и ради, зато што је помогао свима, са свих страна", истиће Бојовићева.

Од 1. јануара 2027. обавеза и за предузетнике са запосленима

Систем је 1. јануара кренуо у примену за сва привредна друштва и државне органе, а од 1. јануара 2027. године обавеза обухвата и предузетнике – паушалце или оне у систему личне зараде који запошљавају најмање једно лице.

"Ово је битно: они могу и сами, наравно, да користе овај систем, чак и ако не запошљавају друга лица, то им је могућност, али им није обавеза“, појаснила је директорка.

Предузетници који желе да се припреме могу већ сада да се региструју на порталу е-Управа.

"Најбитнији први корак који мора одмах да уради јесте да буде регистрован на порталу е-управа са тим највишим нивоом поузданости, а то се зове квалификовани електронски сертификат", објаснила је Бојовићева, додајући да се параметри могу добити у пошти, општини, ПКС-у или инфо-центру Канцеларије за ИТ и електронску управу у Галерији.

За предузетнике су организовани и инфо-дани, попут оног заказаног за 8. октобар, где се пролази кроз систем корак по корак:

"Врло смо практични на тим инфо-данима, односно показујемо сам систем, где тачно да кликнете, што би рекли млади... Идемо буквално клик по клик, то траје једно сат времена", рекла је Бојовићева.

Дијагноза остаје у тајности, брзина преноса података мери се секундама

Одговарајући на питање о приватности података, Бојовић је потврдила да послодавци немају увид у здравствену дијагнозу запосленог.

"У самој потврди и дознаци се не види, то ми кажемо МКБ-10, односно то је дијагноза. Види се, значи, шта је узрок привремене спречености за рад, значи то да ли је болест, нега детета. Дијагноза се не види и не размењује се тај податак", објашњава.

Што се тиче брзине и поузданости размене информација, истакла је да подаци стижу готово тренутно.

"Чим запослени оде код лекара, оног тренутка кад му се отвори боловање, у року од 10-15 секунди стиже потврда и самом послодавцу, па послодавац може боље и да организује посао, одмах зна да неко неће доћи", рекла је директорка.

Иако систем има око милион размењених боловања и више од 150.000 поднетих захтева за рефундацију, проблеми су сведени на минимум:

"Ми сада, ево, имамо у систему скоро милион боловања и имамо поднетих 150, више од 150, 160.000 захтева за обрачун и рефундацију, а имамо јако мало приговора...Све функционише, да кажем, перфектно", истиче.

Планови за будућност: Повезивање са Пореском управом и породиљско одсуство

Говорећи о даљем развоју система, Јелена Бојовић је најавила планове за наредну годину.

"Ми планирамо у наредној години урадимо и унапређења у смислу саме интеграције са неким информационим системима великих привредних субјеката, да олакшамо великим привредним субјектима кад размењују велику количину информација", каже директорка.

Такође, планира се и интеграција са Пореском управом, као и увођење електронског система за породиљско одсуство.

"Породиљско одсуство није боловање и нема везе са Републичким фондом за здравствено осигурање...то је следећа фаза и ту треба да се повежемо са свим локалним самоуправама, општинама, градовима, како би се и самој породиљској процедури олакшао цео процес" - прецизира, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", Јелена Бојовић.

Рок за плаћање је 30 дана. Уколико грађани у том периоду не плате, потврда за упис нелегалног објекта неће бити послата Катастру непокретности, све док новац не стигне на рачун државе.

Директор Агенције за просторно планирање и урбанизам Ђорђе Милић указује да је неким грађанима стизао на наплату обрачун већи од очекиваног и објашњава да је реч о породичним кућама које се састоје од четири или више засебних делова, па се третирају као стамбене зграде за колективно становање.

"И било је неколико случајева где каже 'живи породица' – да, али физички је подељена, па живе деца, свако има посебан стан, па живе родитељи, па имају пословни простор и онда ми добијемо једну малу стамбену зграду у којој живи пет, шест породица. Законодавац је прописао да уз сваки објекат који се уписује припада и одговарајуће грађевинско земљиште, тако да се кроз овај закон остварује онај принцип јединствене непокретности. И законодавац је прописао рок од пет година да се формира земљиште за редовну употребу објеката", наводи Милић.

Заштита од несавесних инвеститора

Измена Закона доноси олакшице и станарима у зградама за које несавесни инвеститори нису обезбедили све папире. Наиме, за незавршене и специфичне објекте морају да се приложе извештај о затеченом стању и скице грађевинских инжењера.

"Грађани практично имају нову могућност да се обрате и архитектама и грађевинским инжењерима поред самих геодетских организација. То је можда решење да се убрза сам процес", наводи архитекта Данијела Рабреновић.

Када Агенција обради захтев, на потезу је Републички геодетски завод. До сада је донето више од 600.000 потврда, које се сукцесивно уписују у базу.

В. д. директора Републичког геодетског завода Далибор Бабић напомиње да су појачали капацитете везано за тај упис.

"'Свој на своме' је апсолутни приоритет у Републичком геодетском заводу, ангажовали смо колеге који раде и на другим пословима да се укључе у поступак спровођења и уписа потврде, односно објекта и права својине за грађане који су то право и остварили добијањем потврде", наводи Бабић.

Правници упозоравају на замке

Ипак, правници упозоравају на замке. Рок од 30 дана за уплату брзо прође јер обавештења стижу СМС-ом или мејлом, што је проблем у сеоским срединама.

"Издаје се потврда на коју није могуће уложити право жалбе, без обзира да ли је у питању нека незадовољна страна или сам подносилац захтева. Поставља се питање како ће пракса решавати евентуалне грешке или уписе до којих је дошло ако не одговарају правом стању ствари на терену", указује Никола Терзић, адвокат из Лознице.

Држава је повукла и оштру црвену линију – све што је изграђено после сателитског снимка из 2025. године биће одбијено и ти објекти неће бити уписани у Катастар непокретности.

Наглашава да Европа углавном има капацитете да смести, едукује и интегрише придошлице, што указује на то да не постоји стварна структурна криза у погледу капацитета.

"Ти људи када дођу – то није баш криза. Е сада, друго је перцепција у јавности. Дакле, онда долазимо до тог политичког дела, када људи заправо почну да перципирају и дају изјаве типа – превише их је. И генерално, то је, дакле, та једна врста страха, панике од другог. И то је заправо та криза", каже Даутовић емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње".

Такође, стари аргумент домаће радничке класе да имућни дођоши узимају посао у Европи више не пије воду, јер нискоквалификовани мигранти данас најчешће обављају послове попут чишћења улица и тоалета, које домаће становништво уопште не жели.

Положај Јужне Европе и нефункционална правила ЕУ

Земље Јужне Европе – попут Италије, Шпаније, Грчке, Кипра и Малте – прве су на удару због своје географске позиције, али су у великој мери остављене саме да се носе са проблемом.

Проблем додатно усложњава застарели Даблински споразум из деведесетих година, према којем азил мора да одобри она земља у коју је мигрант прво крочио на територију Европске уније.

"Грчка је једна од сиромашнијих земаља у Европској унији. Развили су некакву мрежу за прихватање избеглица. Међутим, није сада то толико моћно, следствено и количини новца коју они имају на располагању. Исто вам се односи и на Италију и на Шпанију. Иако су у питању много веће економије, напросто не могу да апсорбују толико и не могу све саме", објашњава Даутовић.

Случај Сеута: Употреба људи у геополитичким играма

Анализирајући конкретне примере – попут летњег упада 60.000 Мароканаца у шпанско-афричку енклаву Сеуту, Даутовић објашњава да је реч о свесно изазваној политичкој кризи у којој су људи искоришћени као геополитички чип.

"Појавили су се снимци на којима је врло јасно да мароканска полиција одводи камионе, избацује те људе непосредно пред границу са Сеутом, са шпанском територијом, и практично их тера или упућује да пређу ту границу. Дакле, то је било на подстицај Марока", истиче Даутовић.

Овај маневар био је повезан са ширим геополитичким притисцима на шпанског премијера Педра Санчеза и његову позицију у вези са Западном Сахаром, што доказује колико се људска патња често злоупотребљава у дневнополитичке сврхе.

Европска политика и блокада Брисела

У пракси, унутрашња политика и миграције нису у директној надлежности Европске уније, већ о њима одлучују појединачне државе чланице.

Иако Европска комисија покушава да успостави систем регулације и квота, ове иницијативе већ деценију и по наилазе на саботажу појединих земаља. Државе попут Чешке и Словачке, вођене антимигрантским и ксенофобним ставовима, редовно улажу вето, одбијајући да пруже помоћ земљама на удару попут Грчке и Италије.

Безбедносни изазови – тероризам и родна безбедност

Када је реч о безбедносним ризицима, јавност најчешће помишља на тероризам, нарочито током великог прилива избеглица 2015. године из Сирије и Ирака, када се страховало од инфилтрације агената Исламске државе.

Ипак, чешћи безбедносни изазов јесте културолошко несналажење придошлица у модерном европском урбаном друштву:

"Имате ситуацију да неко дође са планина Авганистана. За њих је јако чудно кад се појаве у неком граду као што су Берлин или Келн или Минхен, да виде жене које су врло оскудно обучене, да виде мушкарце који су чудно обучени и који се држе за руке, љубе. Они могу да реагују на те ствари и напросто условљени су и одгајани су у таквој култури да се такве ствари кажњавају", каже Даутовић.

Иако овакви инциденти по броју не чине масовни криминал, у политици је пресудна перцепција јавности, што антимигрантске групе обилно користе пласирајући страх од угрожености безбедности.

Економски парадокс и популациони земљотрес

Европа се суочава са демографским старењем и ниским природним прираштајем, што директно угрожава постојећи пензиони систем заснован на томе да мањи број запослених издржава растући број пензионера.

Иако је економији и радној снази потребна замена, континент истовремено ограничава улазак миграната.

Сличан проблем има и Јапан, док земље које одбијају миграције виде смањење сопствених економских капацитета.

Политички успон деснице и страх од "варвара"

У политичком смислу, мигрантска криза доноси највећи профит десници, која успешно користи идентитетске политике и страх од "варвара".

"Десница увек користи те идентитетске политике – национализам, религију, традиционалну породицу. Она врло успешно користи тај страх од 'варвара' који је ту на граници и који ће да пређе границу, поробити вас, уништи вашу културу", мишљење је Мирка Даутовића.

Широм Европе десница бележи раст – пре свега у Француској, Немачкој и Великој Британији.

Са друге стране, левица губи подршку, јер бирачима нуди рационалне економске пројекте и анализе климатских промена, док савремена публика тражи брзе, емоционалне поруке.

Позиција Србије

Када је реч о Србији, већина миграната користи нашу земљу искључиво као транзитну руту и нема намеру да ту остаје.

Ипак, мигрантска и радна динамика се мењају.

"Ви видите овде мигранте у градовима, који нам достављају ствари. То су људи који су дошли из Таџикистана, Киргистана, Индије и Пакистана. Међутим, имате питање и радне снаге на нашим пољима, колико радника је потребно за жетве, за сетве, друге послове у пољoпривреди" напомиње Мирко Даутовић у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње".

"Раде на начин да се огроман новац из буцета Републике Србије практично слива у њихове џепове свакодневно, али нажалост преко најрањивијих органа власти као што су школе, предшколске установе, центри за социјални рад, домови здравља", наводи Сања Унковић, заменик Повереника за заштиту информација од јавног значаја.

Ћутање управе највише погађа новинаре

Закони су добри, али се у многим случајевима не примењују, оцењују у ОЕБС-у. На њихову адресу стигло је око 9.000 жалби, а ћутања управе, кажу, највише погађа новинаре.

"Чак 56 одсто жалби тицало се ћутања управе, односно надлежни органи нису одговорили на захтеве. Чак 43 одсто тих захтева било је упућено од стране медија. Kада је информација од јавног значаја сакривена од новинара, директно је угрожено право јавности да зна", истиче Марсел Пешко, шеф Мисије ОЕБС-а у Србији.

Потребно хитно доношење новог закона

Посебан проблем је када институција на захтев уопште не одговори. А, по закону, морали би у року од 15 дана, односно 48 сати када се ради о информацијама важним за живот, здравље или животну средину.

"Три од четири жалбе које су нам долазиле односиле су се на ћутање управе. Дакле, не да је неко био незадовољан добијеном информацијом, него тиме што уопште није добио информацију. Сада смо успели изменама закона и дајући могућност Поверенику да кажњава у тим случајевима надлежно лице у органу власти, да сведемо тај проценат на неких 33 или 34 одсто", поручује Милан Мариновић, саветник Повереника и некадашњи Повереник за заштиту информација од јавног значаја.

Из Kанцеларије Повереника поручују да је међу најважнијим задацима хитно доношење новог Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.

"Синоћ, негде после 19 часова, непозната лица су ушла у овај ограђени простор овде и уништила део скејт парка чиме је нанета велика материјална штета овом објекту, али оно што поставља посебну опасност јесте да се пожар десио испод Бранковог моста. Дакле није угрожен само скејт парк, него је био угрожен и Бранков мост, дакле жила куцавица за све који живе у Београду и који дневно прелазе преко Бранковог моста и овај случај је пријављен полицији, привести починиоце за ово кривично дело и примерно казнити", рекао је директор "Србијаводе" Горан Пузовић.

Пожар је оштетио део онога што је до сада урађено, па ће пре наставка радова бити потребна санација. Коначан обим штете утврдиће надлежне службе.

"По сазнањима није било никога у парку, осим починиоца, очигледно. Материјална штета по нама је 5.000 евра директна али ће надлежне службе извршити праву процену и потврдити наше сазнање. Полиција је већ на терену, ради свој део посла и није ово једино место где се дешавају овакве ствари", навео је Пузовић.

Радови још нису завршени, па је простор испод Бранковог моста и даље градилиште. Неовлашћеним уласком, упозоравају из "Србијавода", не угрожава се само лична безбедност, већ и безбедност радника.

Против њега је поднета прекршајна пријава, а судија за прекршаје изрекао му је новчану казну од 100.000 динара и забрану управљања возилом Б категорије у трајању од осам месеци.

Бронзане медаље су освојили Филип Јандрић, ученик Основне школе „Вељко Петровић” из Бегеча, и Данило Атанасковић, ученик Гимназије „Светозар Марковић” из Ниша.

Чланови тима били су и Никола Милошевић, ученик Математичке гимназије из Београда, и Никола Видаковић, ученик ОШ „Бранко Радичевић” из Београда.

Репрезентација Србије одабрана је на основу низа такмичења у организацији Друштва математичара Србије, а под покровитељством Министарства просвете Републике Србије.

Вођа екипе био је Огњен Тешић са Математичког факултета Универзитета у Београду, док је заменик вође екипе била Теодора Обрадовић са Природно-математичког факултета Универзитета у Нишу. Огњен Тешић био је аутор једног од шест алгоритамских задатака, које су ученици решавали на такмичењу.

Патријарх Макарије је, после открића царице Јелене, пред окупљеним народом уздигао Крст који је Христос носио до Голготе, па отуда и назив Возвиждење у богослужбеном календару, где је празник обележен црвеним словом као заветни празник.

Како каже хришћанско предање, народ је одговорио патријарху молитвом Господи помилуј, која се и до данас на исти начин пева на православним литургијама.

На тај празник, истовремено се слави успомена на повратак Часног крста из Персије у Јерусалим.

Крст је чуван у сребрном сандуку у јерусалимској цркви Васкрсења до 614. године, када су Персијанци заузели Јерусалим.

"Када је цар Хозрој освојио Јерусалим и многи народ одвео у ропство, Крст би пребачен у Персију", одакле га је на Голготу, "ходећи босоног и у бедној одећи, изнео цар Ираклије", записано је у Охридском прологу владике Николаја Велимировића.

"Тада Часни крст би положен у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света", написао је епископ Николај.

Током ратова, крст се изгубио, а касније, када је поново нађен, његове делове узимали су спретни верници у нади да имају велику моћ, пошто су направљени од светог дрвета.

Према непотврђеним подацима, чак су и неки српски владари имали делове тог крста.

Строги пост и народни обичаји

На Крстовдан се придржава строгог поста, а многи верници тог дана једу само хлеб и грожђе.

По народном веровању, ако је на Крстовдан облачно, зима ће бити богата снегом, а ако нема падавина, наредна година биће сушна.

Док за многе друге празнике који су обележени црвеним словом важи да не треба сређивати кућу, усисавати и радити друге сличне послове, на Крстовдан је обрнуто. На данашњи дан је добро средити кућу и тако је припремити за зиму. У супротном, верује се да ће вам целе године све "ићи наопако".

Слави се два пута годишње

Крстовдан је велики празник који се слави два пута годишње: 27. септембра – јесењи Крстовдан и 18. јануара – зимски Крстовдан.

За људе рођене на овај дан верује се да на својим нејаким плећима носе сенку Часног крста и да су зато пред Богом посебно одговорни за своје поступке.

У свим селима исплаћују се људи који чувају поља од Ђурђевдана до Крстовдана и који терају птице и наплаћују се глобе од оних чија стока прави штете на туђим њивама. Исплаћује се онолико колико је договорено ο Ђурђевдану.

На јесењи Крстовдан, према древним обичајима, бере се и посвећује босиљак.

Фондација Центар за демократију поручила је да је Мићуновић читав живот посветио борби за људско достојанство, демократију и слободу, сматрајући да борба за правду и толеранцију никада не престаје.

Мићуновић је био први председник ДС од њеног обнављања 1990. године, а Центар за демократију основао је 1994. године.

Крајем деведесетих учествовао је у формирању широке коалиције Демократске опозиције Србије (ДОС) која је 2000. године сменила режим Слободана Mилошевића.

Након демократских промена 2000., постао је председник Већа грађана Савезне скупштине, а по формирању Државне заједнице Србија и Црна Гора 2003., био је први председник Скупштине Србије и Црне Горе. На свим парламентарним изборима од 2004. до 2016. биран је за народног посланика.

У том раздобљу био је и председник Политичког савета и шеф посланичке групе ДС у Скупштини Србије.

Преминуо је 26. маја у 96. години у Београду.

Истакла је да су српски војници, упркос најтежим страдањима, остали јединствени и истрајни у борби за слободу.

"Они би нам данас поручили да немамо око чега да се делимо и гложимо, да немамо резервну отаџбину, да са њом не смемо да се коцкамо и поигравамо и да увек и на сваком месту треба да тражимо оно што нас спаја, а не оно што нас дели", навела је Ђурђевић Стаменковски.

Она је заједно са министром рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Раданом Остојићем, представницина Војске Србије, Републике Грчке, члановима државне делегације Владиног одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије и Српске и бројним удружењима грађана положила венац и на гроб чувара српског војничког гробља Ђорђа Михаиловића.

Патријарх Порфирије рекао је да се "из дубине душе радује" када долази тамо где живи православна српска душа која се моли Богу за своје спасење, као и за мир и спасење читавог света.

"Никада не осећам такву радост, такву утеху и толику љубав као што осећам када дођем у Републику Српску. Може бити да сам помало и субјективан, јер и моји су корени овде. Ту су моји праоци, прадеде, деде, моји родитељи рођени и стасавали", рекао је патријарх Порфирије, преноси Радио-телевизија Републике Српске (РТРС).

Поглавару Српске православне цркве саслуживали су митрополит дабробосански Хризостом, митрополит захумско-херцеговачки и стонско-приморски Димитрије, митрополит будимљанско-никшићки Методије, епископ пакрачко-славонски Јован и епископ шабачки Јеротеј, саопштила је Српска православна црква.

Освештање храма историјски догађај

Митрополит дабробосански Хризостом оценио је да је освештење храма историјски догађај за српски народ и изразио наду да ће ускоро почети и његово осликавање фрескама.

У беседи је посебно захвалио патријарху Порфирију што је освештао храм, оценивши да је реч о историјском догађају "у сваком погледу".

Он је додао да је ово први пут да један српски патријарх освештава цркву у историјским Палама.

Богослужењу су, уз архијереје и свештенство Српске православне цркве, присуствовали лидер Савеза незавнисних социјалдемократа (СНСД) Милорад Додик, заменик председавајуће Савета министара БиХ Сташа Кошарац, министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Драга Мастиловић, министар правде Горан Селак, посланици у Народној скупштини Републике Српске Ацо Станишић и Дамјан Шкипина, као и бројни други гости.

Саборни храм, који својим положајем повезује духовни, академски и културни живот Пала, налази се у непосредној близини факултета Универзитета у Источном Сарајеву - Економског, Филозофског, Правног и Факултета физичког васпитања и спорта, наводи се у саопштењу Српске православне цркве.

Иницијатор изградње храма био је митрополит дабробосански Николај, који је, како је раније саопштено из Српске православне цркве, препознао развојни потенцијал Пала и очекивао њихов убрзани туристички и демографски развој, имајући у виду и духовне потребе више хиљада студената.

Изградња Храма Сабора Светог архангела Гаврила почела је 2008. године, а темеље је исте године, на празник Светих Јоакима и Ане, 22. септембра, освештао блаженопочивши митрополит Николај.

"Ја бих увек саветовао минимум 500 евра да се остави. Дакле, ако сам предвидео 10.000 евра за аутомобил, ја лично бих се упуштао у куповину највише до 9.500 евра", каже Величковић.

Новац који се остави са стране требало би да покрије трошкове попут преноса власништва, овере код нотара, првог сервиса, евентуалних поправки или куповине зимских гума.

Кад јефтинији аутомобил постане скупљи

Истраживање сајта "Половни аутомобили" показало је да је 41 одсто купаца спремно да повећа првобитно планирани буџет ако на тај начин могу да смање ризик од неочекиваних кварова.

"Ако нисам нашао оно што ми у старту одговара, а има аутомобила који мало прескачу оно што сам првобитно замислио, ја ћу платити тај аутомобил да бих заузврат добио степен сигурности у смислу да ме не сачека, возачки речено, иза кривине неки квар", објашњава Величковић.

Куповина јефтинијег половњака не мора на крају да значи и уштеду, јер накнадни кварови могу значајно да повећају укупан трошак.

"Замислите, морате да мењате пливајући замајац, сет квачила, турбину и неке друге делове који ће вас коштати, па онда неће испасти да је у старту јефтинији ауто заиста такав, него ће коштати много више“, каже Величковић. 

На првом месту техничка исправност и сервисна књижица

За купце је све значајнија техничка исправност возила и његова сервисна историја, док је, према истраживању, свега три одсто учесника као најважнији фактор навело потрошњу горива.

"Хоћу да знам шта купујем. То је кључна порука", наглашава Величковић.

Ни велика километража, сама по себи, не мора да буде разлог да купац одустане од аутомобила, јер су важни и начин вожње и одржавање возила.

"Већа километража не значи нужно лошији ауто. Све зависи од тога ко је тај ауто возио, на који начин, како га је одржавао, колико је у њега улагао", објашњава Величковић.

Алати за проверу километраже

Када је реч о враћању километраже, могућности провере данас су веће него пре десетак година, али потпуна сигурност и даље не постоји.

"Данас преко лаптопа могу да се провере одређени модули. Опет, са друге стране треба рећи да постоје стручњаци, односно манипулатори, који то раде софтверски и то може да се сакрије", упозорава Величковић.

Један од начина провере јесу интернет платформе на којима се уносом VIN ознаке (Vehicle Identification Number), односно броја шасије, могу добити подаци о историји возила.

"Неке су бесплатне, неке се плаћају, где ви укуцате VIN ознаку, односно народски речено број шасије и добијете одређену врсту извештаја – да ли је тај аутомобил био хаварисан, да ли је учествовао у саобраћајној незгоди, стање на километар-сату и тако даље", наводи Величковић.

Провера података у овлашћеном сервису може бити добар сигнал за купца, али ни она, према Величковићу, не може да гарантује потпуну сигурност.

"То би требало да је сигнал. Једна црвена заставица мање и то би требало да значи да је ту ситуација прилично чиста и поуздана", закључује Величковић.

Примена софтверског решења почела је 1. јануара 2026. године, када су послодавцима омогућени пријем и преузимање електронских потврда и дознака, као и увид у податке о боловањима запослених, што обухвата статус, трајање и узрок боловања.

Од 1. априла 2026. године доступна је и функционалност електронског подношења захтева за обрачун, односно рефундацију накнаде зараде, као и приговора и захтева за поновну оцену и вештачење боловања, чиме су сви кључни поступци додатно поједностављени и убрзани.

"У систему е-боловање - Послодавац од почетка примене регистровано је 58.736 корисника, од чега 54.674 из привреде и 4.062 из јавног сектора, а електронска боловања су током ове године отварана за запослене код готово свих регистрованих послодаваца. Од 1. априла 2026. године електронски је поднето 84.114 захтева за рефундацију и 73.686 захтева за обрачун накнаде зараде, што представља број од укупно 157.800 захтева упућених ка РФЗО, док су од почетка године изабрани лекари електронски отворили 996.259 боловања, што је око 110.000 боловања месечно", истакао је директор Kанцеларије за ИТ и е-Управу Михаило Јовановић.

Систем омогућава бржу и поузданију размену података између послодаваца, изабраних лекара и Републичког фонда за здравствено осигурање, смањује употребу папирне документације и доприноси ефикаснијем и транспарентнијем вођењу поступка боловања.

За приступ софтверском решењу "е-боловање - Послодавац" неопходно је да послодавац буде регистрован на Порталу е-Управа.

Предузетници који запошљавају друга лица позивају се да регистрацију и потребне припреме заврше благовремено, како би од 1. јануара 2027. године несметано користили систем и испуњавали своју законску обавезу.

У четвртак је организован онлајн инфо-дан посвећен систему "е-боловање - Послодавац", током којег су учесници имали прилику да се упознају са његовим функционалностима, обавезама корисника и начином примене, са посебним освртом на предузетнике.

У наредном периоду биће организовани и додатни инфо-дани, како би свим заинтересованим послодавцима биле доступне благовремене информације и практична подршка за коришћење система.

Већ наредни онлајн инфо-дан планиран је за 8. октобар 2026. године, а више информација и линк за приступ биће доступни на веб-сајту Kанцеларије за ИТ и е-Управу.

Новчана накнада за време незапослености представља право из осигурања за случај незапослености, а остварују је лица која су остала без посла након престанка радног односа или престанка неког другог облика осигурања.

То се, како је објаснила Снежана Колаковић, односи и на предузетнике и власнике предузећа, уколико су се осигуравали одређени временски период. Право се остварује под условима и на начин предвиђен Законом о запошљавању и осигурању за случај незапослености.

Један од основних услова за остваривање права јесте дужина стажа. Потребно је 12 месеци непрекидног стажа, с тим што се прекиди краћи од 30 дана не рачунају. Уколико су прекиди дужи од 30 дана, неопходно је да се скупи 12 месеци стажа у последњих 18 месеци.

Како је истакла гошћа емисије "Јутро је“ Радио Београда 1, овај услов мора да испуни свако ко долази на новчану накнаду – чак и неко ко има 39 година стажа, уколико не испуњава тај основни критеријум, не може да уђе у коришћење права.

Разлог престанка радног односа

Други кључни услов односи се на разлог престанка радног односа. Немају сви право на новчану накнаду, јер, како је објаснила, нема довољно средстава да се покрију сви случајеви престанка радног односа или осигурања. Ако радни однос или осигурање престаје нечијом вољом или кривицом – на пример, ако запослени сам да отказ – право се неће остварити.

С друге стране, право се остварује у препознатљивим случајевима као што су технолошки вишак, истек рада на одређено време, престанак привремених и повремених послова, пренос оснивачких права, ликвидациони или стечајни поступак, премештај брачног друга по посебним прописима, прописи који се односе на војску и полицију, као и у изузетним случајевима престанка рада у иностранству, уколико је то предвиђено међудржавним споразумом.

Када је реч о року за пријаву, поступак је јасан. Први корак је пријава на евиденцију незапослених према месту пребивалишта, у надлежној филијали, служби или испостави Националне службе за запошљавање.

Захтев за новчану накнаду подноси се у року од 30 дана од дана престанка радног односа или осигурања, а о њему се одлучује искључиво на основу личног захтева странке. Рок за решавање је од 30 до 60 дана, зависно од тога да ли је потребно водити одређени доказни поступак. Како је нагласила Колаковићева, што се пре поднесе захтев, пре се добија решење.

Дужина трајања накнаде зависи од дужине стажа

Ко има од једне до пет година стажа може да оствари накнаду у трајању од три месеца, од пет до петнаест година шест месеци, од петнаест до двадесет пет година девет месеци, а преко двадесет пет година дванаест месеци.

Постоји и један изузетак – ако некоме до пензије недостаје до две године, Национална служба проверава у пензијском фонду да ли ће то лице у наредне две године остварити право на пензију. Ако се одговарајућом потврдом утврди да је тако, признаје се накнада у трајању до 24 месеца, с тим да се прекида чим се испуни услов за пензију. Такође, уколико је неко већ користио накнаду, стаж који је пре тога остварен неће се поново узети у обзир.

Висина новчане накнаде утврђена је законом као минимални и максимални износ и усклађује се сваког јануара. Накнада је бруто категорија, што значи да у себи садржи два доприноса – за пензијско и здравствено осигурање – па се и у решењима исказује као износ који укључује те доприносе.

Минимална накнада креће се око 33.000 динара бруто, односно око 22.000 динара нето, док је максимална накнада око 78.000 динара бруто, односно око 51.000 до 52.000 динара нето.

Висина зависи од укупног збира зарада у последњих 12 месеци, који се ставља у однос са просечном зарадом по запосленом у Републици из претходне године – за 2025. тај износ бруто био је 1.800.000 динара. За максималну накнаду потребан је збир зарада преко 3,5 милиона динара на годишњем нивоу, због чега, нажалост, највећи број корисника прима ниже износе накнаде.

Процедура подношења захтева

Последњих година је процедура подношења захтева значајно олакшана. Након пријаве на евиденцију незапослених, врши се провера у Централном регистру обавезног социјалног осигурања да ли је лице одјављено с осигурања, а затим се странка упућује код сарадника који врши комплетан унос података директно у информациони систем Националне службе.

Потребно је понети акт о престанку радног односа, док послодавци, предузетници и оснивачи предузећа треба да учине доступним матични број свог предузећа. Национална служба затим врши увид у АПР за потребне податке и преузима податке из ЦРОСО базе. Странка практично не мора да донесе ништа, осим у ситуацијама када Национална служба не располаже тим подацима – на пример, ако је неко радио у иностранству.

Право на новчану накнаду може да престане из више разлога. Када се корисник запосли, отвори своју фирму, започне предузетничку делатност, ступи на функцију која укључује осигурање или се запосли на привремено-повременим пословима, право престаје. Исто важи и када корисник испуни услов за старосну, превремену, инвалидску или породичну пензију.

Поред тога, закон предвиђа и одређене обавезе корисника – да се уредно јавља, активно тражи посао, јави послодавцу коме је упућен, не одбија запослење и не одбија мере из индивидуалног плана запошљавања. У случају непоштовања ових обавеза, лице може бити брисано са евиденције, а последично престаје и накнада, јер све што је везано за незапослено лице почива на статусу незапосленог и пријави на евиденцији.

На крају разговора за јутарњи програм Радио Београда 1, Снежана Колаковић, са 30 година радног искуства у Националној служби за запошљавање, упутила је савет грађанима: "Распитајте се пре него што ћете остати без посла. Немојте доћи под тим стресом да ли сте све сада добро урадили, да ли имате све потребно од документације. Распитајте се, помоћи ћемо вам уколико ваш послодавац има неку недоумицу. Дођите и пожурите када останете без посла, имате рок од 30 дана, али дођите да што пре узмемо захтев, да уђете у поступак и да што пре добијете решење.“

Исплата може да крене већ сутрадан по добијању решења, јер жалба која се може изјавити не задржава исплату тог решења.

"Ово је велика ствар за грађане, пре свега општину Лебане, за упосленике, на овај начин повећаћемо безбедност, доступност здравствених екипа на терену", рекао је Владан Станојевић из Дома здравља у Лебану.

Доктор Горан Чолаковић из Градског завода за хитну медицинску помоћ у Београду каже да је потреба за санитетима велика, јер покривају територију од 44 километра у пречнику.

До краја ове и почетком наредне за здравствени систем Србије биће набављено још 148 возила.

"То је покретна болница, која спасава људске животе. Изузетно сам радостан кад видим најновије санитете, најмодернију опрему. Око две милијарде динара даћемо само за санитете", рекао је Златибор Линчар, министар здравља у техничком мандату.

Од 2014. године, за здравствене установе широм Србије набаљено је 306 санитета, поручио је Лончар.

Пробе ће бити обављене у оквиру завршних припрема за предстојећу грејну сезону која, према Одлуци о снабдевању топлотном енергијом у граду Београду, званично почиње 15. октобра.

Из комуналног предузећа појашњавају да функционалне пробе подразумевају проверу рада топлотних извора (14 топлана и 15 котларница), топловодне мреже, топлотних предајних станица, а према потреби и појединих грејних инсталација у објектима.

Циљ је да производна и дистрибутивна постројења буду што боље припремљена за предстојећу грејну сезону.

Функционалне пробе нису такозване топле пробе и не подразумевају почетак испоруке топлотне енергије.

Због тога из "Београдских електрана" апелују на потрошаче да не упућују пријаве квара Сервисном центру Града Београда (11-0-11) уколико им радијатори нису топли, јер се под функционалним пробама подразумева провера рада система у хладно-динамичком режиму, а не у режиму загревања стамбеног и пословног простора.

Пробе топлотних извора, дистрибутивне мреже, подстаница и појединих грејних инсталација обављаће се према следећој динамици:

Четвртак, 1. октобар – топлане: "Коњарник" и "Младеновац". Котларнице: ГАК "Народни фронт", "Лука Београд" и "Јанка Веселиновића".

Петак, 2. октобар – топлане: "Вождовац", "Борча" и "Вишњичка бања". Котларница Браће Марић 3–7 и Обновљив извор енергије "Овча".

Понедељак, 5. октобар – топлане: "Дунав", "Батајница" и "Миљаковац". Котларнице: "Бежанијска коса" и "Ресник".

Уторак, 6. октобар – топлане: "Церак" и "Миријево". Котларнице: "Вртларска", "Македонска (Јакшићева)" и "Институт мајка и дете".

Среда, 7. октобар – топлане: "Нови Београд" и "Земун". Котларнице: "Сремчица", "Железник" и "Барајево".

Четвртак, 8. октобар – топлане "Медаковић" и "Баново брдо". Котларнице: КБЦ "Звездара" – Прешевска 31, КБЦ "Звездара" – Димитрија Туцовића 161 (непарна страна) и КБЦ "Звездара" – Димитрија Туцовића 161 (парна страна).

Требало би да корисници система даљинског грејања обрате пажњу на исправност својих унутрашњих грејних инсталација и да само уколико примете цурење воде из инсталација квар одмах пријаве Сервисном центру Града Београда позивом на број телефона 11-0-11, наводи се у саопштењу.