На 1.000 страна наводе се докази да је генерал Павковић оболео од последица коришћења муниције са осиромашеним уранијумом током бомбардовања тадашње СР Југославије.

О разлозима за покретање поступка у Јутрањем програму говорили су Марија Павковић, ћерка Небојше Павковића, и адвокат Срђан Алексић, који заступа породицу, као и више десетина припадника Војске Југославије и цивила који сумњају да су оболели због изложености осиромашеном уранијуму.

Италијански адвокат Анђело Фјоре Тартаља рекао је да је у име италијанских војника добио велики број судских спорова повезаних са последицама употребе осиромашеног уранијума.

"Питање генерала Павковића је веома важно јер је фигура генерала симболична у Србији, а и штета коју је претрпео је значајна за све војнике који су служили на Косову и Метохији. Генерал је проглашен одговорним за злочине док је он сам био жртва злочина од стране НАТО-а. Зато сматрамо да је ово веома важан случај и очекујемо да у овом случају српска држава не гарантује имунитет НАТО-у, већ да нам омогући да мирно спроведемо процес", навео је Тартаља.

Адвокат Срђан Алексић истакао је да искуство италијанског колеге има велики значај за поступак који се води у Србији, наводећи да је Тартаља током 27 година рада добио више од 550 правоснажних пресуда у сличним предметима.

Према његовим речима, у Италији је више од хиљаду војника оболело од различитих врста карцинома који се доводе у везу са осиромашеним уранијумом, док је око 400 њих преминуло.

Алексић је нагласио да су у случају Небојше Павковића коришћени резултати анализа биопсијског материјала који је послат у италијански Институт за нанотехнологију.

"Добили смо повратну информацију да 28,30 микрограма на килограм има осиромашеног уранијума у телу", рекао је Алексић, додајући да су анализе показале и присуство других тешких метала.

Он је објаснио да је тужба поднета пред судом у Србији јер је, како наводи, штета настала на територији тадашње Савезне Републике Југославије, односно на Косову и Метохији, где је Павковић током рата боравио на подручјима која су била изложена бомбардовању муницијом са осиромашеним уранијумом.

"Значи, канцер његов је изазвао осиромашени уранијум и тешки метали који се налазе у његовом телу", рекао је Алексић.

Марија Павковић: Чињенице и докази да се врло јасно проуче

Говорећи о очекивањима од поступка, Марија Павковић је рекла да породица жели да суд независно размотри све приложене доказе и околности под којима је њен отац оболео.

"Да се чује наш глас и да се те чињенице и докази врло јасно проуче", истакла је Павковићева.

Она је навела да је покретање поступка било и испуњење жеље њеног оца.

"Жао ми је што није дочекао, онда је лакше, јер сматрам да просто радимо оно што је исправно и оно што је он хтео“, рекла је Марија Павковић.

Алексић: Искључиво правни поступак

Алексић је нагласио да се, према његовом ставу, не ради о политичком или дипломатском, већ искључиво о правном поступку.

"Ово није нити политички процес нити дипломатски, ово је процес правни. И ми овде тражимо грађанску правну одговорност НАТО-а", поручио је Алексић.

"Ниједан имунитет не може ниједну међународну организацију, па чак и НАТО да ослободи од одговорности од убијања. Значи, имамо жртве, имамо велику материјалну штету и имамо загађење животне средине које је, да кажем, наредних 4,5 милијарди година", рекао је Алексић.

Током разговора било је речи и о могућности покретања поступка против Финске због, како је навела Марија Павковић, наводних пропуста у лечењу њеног оца током издржавања казне. Она је истакла да је Павковић сматрао да његово здравствено стање није било адекватно праћено и да је разматрао покретање тужбе након повратка у Србију.

Грађанима стижу поруке наводно у име Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), у којима се лажно наводи да је здравствена картица истекла и да је неопходно хитно извршити њену “обнову“ или поднети захтев за нову картицу.

Порука садржи линк ка лажној интернет страници и позива примаоца да одговори на поруку и прати даља упутства.

Како препознати превару

Иако је реч о новом модалитету преваре, знакови упозорења остају исти: порука стиже са сумњивог или страног броја, садржи линк ка незваничној интернет страници, ствара осећај хитности и притиска, захтева унос личних, финансијских или сигурносних података.

МУП апелује на грађане да не отварају линкове из оваквих порука, не одговарају на њих и не уносе своје податке.

"Званичне информације треба проверавати искључиво путем званичних интернет страница и комуникационих канала надлежних институција", поручују из МУП-а.

Шта да радите ако сте поверовали у превару

Уколико је неко већ отворио линк или доставио своје податке, потребно је да одмах промени лозинке, контактира банку уколико је оставио податке о платној картици и пријави инцидент.

Сумњиве поруке и покушаје интернет превара грађани могу пријавити путем платформе "Сајбер стража", доступне на адреси: https://sajberstraza.gov.rs

Сребрну медаљу је освојио ученик Гимназије из Краљева Душан Лазић.

Бронзане медаље освојили су ученик Математичке гимназије Јован Кулезић и ученик Рачунарске гимназије Вељко Аџић.

Посебан успех постигао је Андреј Дробњаковић, који је био други најбољи такмичар из Европе. 

Србију је представљала петочлана екипа коју је предводио научни саветник Института за физику и професор Математичке гимназије и Рачунарске гимназије Бранислав Цветковић.

На Олимпијади одржаној од 12. до 16. јуна учествовало је 36 европских и 7 гостујућих земаља, међу којима су биле и екипе Кине и САД, објављено је на сајту математичке гимназије.

Укупан број такмичара био је 199, а према броју освојених медаља, Србија је заузела друго место у Европи, одмах иза Украјине, која је освојила три златне медаље.

Једанаест ученика из Србије учествовало је и на међународној Стемко олимпијади из математике, која је одржана од 17. до 21. јуна 2026. године у Сингапуру, учествовало је 11 ученика из Србије, а ученици Математичке гимназије остварили су запажен успех, освојивши две сребрне и једну бронзану медаљу. 

Сребрне медаље освојили су Димитрије Јелић и Захарије Срдић, док је бронзану медаљу освојио Александар Вукојевић. 

"Најтежа ствар у старости је усамљеност, јер бити сам и немати са ким попити ни кафу представља велики проблем. Домови за старе пружају прилику за нова пријатељства, па чак и љубави", рекао је Миловановић.

Цена боравка у приватним домовима креће се просечно између 90.000 и 110.000 динара месечно, процењује Миловановић, што често премашује просечну пензију.

Међутим, Миловановић подсећа да, уз све оно што држава даје као помоћ најстаријима – туђу негу и помоћ и законску помоћ од стране најближих сродника – "где год има воље", врло се лако нађу средства.

Контролу приватних домова врши Инспекција социјалне заштите Министарства рада, али и друге инспекције попут здравствене, санитарне, инспекције рада и пореске инспекције.

Посебно је наглашена улога Сектора за ванредне ситуације након трагичног пожара у дому у Барајеву.

"Сви који су директно или индиректно учествовали у том догађају, узрочно или последично, сви ће одговарати и одговарају пред законом", наглашава Миловановић.

Породицама које желе да сместе своје најближе у дом препоручује се да детаљно провере услове, стручни тим и негу у установи.

Важно је да остану у сталном контакту са особљем и да прате дневне извештаје о стању својих сродника.

"Морате да отворите четворе очи. Остајете стално у дослуху и у контакту са свим људима и сакупљате стално информације“, додаје Миловановић, истичући да су обострано разумевање и поштовање основ доброг односа.

*Цео разговор можете погледати у видеу на почетку текста

"Терминолошки прецизно, складиштење је привремено чување радиоактивног отпада, док је одлагање трајно решење, односно коначно збрињавање. Ми имамо нормативно-правни оквир за оба процеса. Ипак, коначно одлагање је дугорочни циљ о коме нисмо спремни сада да говоримо. На кратак и средњи рок не можемо имати то трајно решење", истиче Мишковићева.

Фински и руски модел – како то раде успешни

Када се говори о глобалним стандардима, мали број земаља успео је да у потпуности заокружи овај процес. Као један од најбољих примера у свету издваја се Финска.

"Финска има модел трајног геолошког одлагалишта високорадиоактивног отпада у граниту, на дубини од 400 до 500 метара. Тај фински модел је доказ у пракси да је трајно одлагање могуће. С друге стране, Русија се фокусира на такозвано затварање нуклеарног горивног циклуса. Они истрошено нуклеарно гориво поново користе ради веће ефикасности и заштите животне средине, па не морају примарно да размишљају о трајном одлагању", овјашњава саговорница Првог програма Радио Београда.

Шта предвиђају закони у Србији

Кључни пропис који уређује ову област у Србији јесте Закон о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности, уз бројне правилнике које доноси надлежни Директорат. Србија истовремено примењује и међународне стандарде.

"Међународне конвенције, након ратификације у Народној скупштини, постају саставни део српског правног система и у хијерархији су изнад закона. Једна од најзначајнијих је Заједничка конвенција о сигурности управљања истрошеним горивом и радиоактивним отпадом из 1997. године, коју је Србија ратификовала 2017. Дакле, ми тај оквир већ имамо", сматра Мишковићева.

Осим цивилних прописа, ова област регулисана је и Кривичним закоником. Члан 266 предвиђа казне затвора од шест месеци до пет година, као и новчане казне, за уношење опасних материја и отпадака, као и за неовлашћену прераду, складиштење или одлагање. За теже облике кривичних дела, у којима се додатно угрожава животна средина, прописане су и строже казне.

Укидањем мораторијума, члан 267 Кривичног законика, који се раније односио на саму забрану изградње нуклеарних постројења, добија нову функцију. Свака изградња нуклеарног постројења која би била супротна прописима или поступку лиценцирања повлачиће кривичну одговорност.

Ко је одговоран

У Србији тренутно постоји само ниско и средње радиоактивни отпад, док високорадиоактивног отпада нема јер земља нема нуклеарне електране. Извори таквог отпада су углавном медицина и индустрија.

Правни ланац одговорности јасно дефинише тренутак у којем држава преузима бригу о опасним материјама: произвођач отпада (на пример болница или фабрика) у потпуности је одговоран за управљање отпадом до тренутка предаје овлашћеном оператеру; једини овлашћени оператер у Србији је Јавно предузеће "Нуклеарни објекти Србије", на основу одлуке Владе.

"Од момента предаје, оператер постаје главно одговорно лице за даље поступање и управљање – било да је реч о транспорту, складиштењу или одлагању. ЈП 'Нуклеарни објекти Србије' управља централизованим складиштем, истраживачким реакторима, историјским отпадом у Винчи, као и затвореним рудником урана код Калне", закључује Мишковићева.

Србија у својим законима већ има предвиђене појмове и процедуре који се односе на затварање постројења и контролу локације након трајног одлагања отпада. Ипак, Мишковићева закључује да би, у случају изградње нуклеарне електране и трајног одлагалишта у будућности, читав систем морао бити знатно прецизније и строже регулисан, јер је реч о изузетно сложеном правном и технолошком процесу.

Шеф градилишта Милош Новаковић наводи да се доминантно изводе радови на инсталацијама, машинским инсталацијама, попут инсталације ваздушних система, медицинских гасова, грејања и хлађења.

"Раде се и завршни занатски радови, попут израде зидних и подних ПВЦ облога, којих претежно има највише по квадратури у објекту. Имамо и молерских радова, керамичарских радова“, наводи Новаковић.

У току су радови и на приступној саобраћајници. Болници ће моћи да се приђе од ауто-пута с једне и Делиградске улице с друге стране.

"Тиршова 2" ће се простирати на 62.000 квадратних метара.

Министар за јавна улагања Дарко Глишић подсећа да држава у нову дечју клинику улаже 15 милијарди динара, што је међу највећим улагањима у здравствене објекте.

"Осим ових пет подземних и шест надземних етажа, ово заиста јесте један грандиозан објекат који по самој површини говори о томе, и који ће да буде један од објеката који ће да подигне услове за пружање здравствене заштите, поготово најмлађима, на највиши могући ниво", напомиње Глишић.

Нова дечја болница биће модерна зграда са већим собама и савременом опремом, кажу извођачи.

Директор Универзитетске дечје клинике у Тиршовој Синиша Дучић каже да је зграда прављена по најбољим стандардима добре болнице и да ће смештајни капацитет бити велики.

"Али, оно што је важно је да су те собе прилагођене болесном пацијенту и његовим родитељима. Ту ће деци бити знатно комфорније него што је у другим болницама. Број кревета у собама ће се моћи по потреби повећати или смањити. Углавном су двокреветне собе и свака соба има купатило“, истиче Дучић.

Радови би, кажу надлежни, требало да буду завршени на лето следеће године.

"Ниједна реформа, ниједна технологија немају ни вредност ни резултат без стручњака у нашим редовима, заправо без људи који знају да закон примењују правично, који разумеју потребе грађана и свакодневно их решавају. Којима је јавни изнад сваког појединачног интереса и који својим интегритетом граде углед институција у којима раде. Зато ћемо наставити да улажемо у знање у професионални развој и у напредовање државних службеника кроз даље унапређење државно службеничког система", каже Снежана Пауновић, министарка државне управе и локалне самоуправе.

Признање је припало Правосудној, Дипломатској и Националној академији за јавну управу, као и управама Новог Пазара, Крагујевца и Врњачке Бање.

"Ова повеља припада сваком службенику у нашој општини који свој посао не посматра само као пуко извршење дужности, већ као истинску службу овом народу и својој зајендици", каже рекао је Бобан Ђуровић, председник Општине Врњачка Бања.

"То је признање за сав претходни рад али и обавеза за све оно што долази, да наставимо да унапређујемо програме обуке и усавршавања које постоје на Дипломатског академији Министарства спољних послова“, каже Немања Грбић, директор Дипломатске академије.

Да Србија данас има боље обучене државне службенике и да је постигнут напредак у дигитализацији и на локалном нивоу, потрвђују и из Делегације Европске уније.

"Професионални, стручни и одговорни државни службеници од суштинског су значаја за изградњу поверења између грађана и државе. Они обезбеђују континуитет, штите владавину права и претварају јавне политике у опипљива побољшања у свакодневном животу људи. Државни службеници нису само пуки администратори. Они морају бити и носиоци промена, чувари континуитета и партнери у изградњи просперитетнијег, отпорнијег и инклузивнијег друштва", наводи Пламена Халачева, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији.

Изградња ефикасне, професионалне и грађанима усмерене управе један је од темеља реформе јавне управе, која се у Србији спроводи уз континуирану подршку Европске уније.

Према обавештењу, у случају снажног удара са задње стране возила може доћи до избацивања путника са предњих седишта, што повећава ризик од повређивања. Опозив се спроводи превентивно ради смањења могућих последица у случају саобраћајне незгоде.

Са тржишта се повлаче и путничка возила марке БМВ, модели серије пет и "икс-5", произведени између априла 2000. и септембра 2004. године.

Разлог за опозив је, како се наводи, дефект генератора гаса ваздушног јастука. У случају његовог активирања током удеса, може доћи до наглог ослобађања притиска, пуцања кућишта и ослобађања металних делова који могу повредити путнике.

Национални регистар небезбедних производа објавио је и да се са тржишта Србије повлаче возила марке "ауди", модели "е-трон" и „ку-8 е-трон", произведени у периоду од 2. фебруара 2018. до 11. јуна 2024. године.

Како се наводи, због проблема са завртним спојем може доћи до искључивања потисне шипке која повезује педалу кочнице и појачивач кочница, што може проузроковати отказивање ножне кочнице. Закључује се да у појединим случајевима то може довести до губитка контроле над возилом и повећаног ризика од саобраћајних незгода и повреда.

Све мере повлачења спроводе се у оквиру процедура заштите потрошача и отклањања уочених безбедносних недостатака на возилима.

Подсећају да се Универзитет у Београду данас налази међу најбољим универзитетима света. Према најновијој CWUR Global 2000 листи, заузима 393. место међу више од 21.000 рангираних високошколских установа и налази се у најбољих 1,9 одсто универзитета у свету.

Истовремено, према међународним рангирањима, сврстава се међу водеће европске универзитете по запошљивости својих дипломираних студената.

"Ови резултати нису остварени захваљујући привилегијама, већ упркос дугогодишњем недовољном улагању у високо образовање и науку и занемаривању потреба универзитетског система. Сматрамо да свака реформа мора имати за циљ јачање, а не слабљење институција које остварују међународно признате резултате", истиче се у саопштењу.

Рад у условима "правне и финансијске несигурности"

Напомиње се да Универзитет у Београду, као и његове чланице, већ месецима функционише у условима изражене правне и финансијске несигурности, а да најаве промена система високог образовања додатно продубљују неизвесност и отежавају планирање наставног, научног и развојног рада.

"Истовремено, поједине чланице Универзитета суочавају се са покушајима институционалне узурпације и заобилажења законом прописаних процедура, што се тренутно најочигледније види на Медицинском факултету“, тврди се у саопштењу Проширеног ректорског колегијума УБ.

Како се у саопштењу указује, посебно је забрињавајуће што се таквим поступцима доводи у питање законитост рада универзитетских органа и подрива Универзитет.

"Ове најаве се појављују након вишемесечних притисака којима су били изложени Универзитет у Београду, његови професори, студенти и руководства факултета. У таквим околностима тешко је отклонити утисак да се под окриљем реформе покушава спровести обрачун са институцијама које доследно бране своју аутономију и академске слободе", наглашава се у саопштењу.

Проширени ректорски колегијум позивао је надлежне државне органе да „одустану од једностраних потеза који се тичу будућности високог образовања у Србији“.

"Истовремено, позивамо стручну и ширу друштвену јавност да стане у одбрану универзитета као једне од најважнијих институција од јавног значаја", закључује се у саопштењу.

Просечан број поена на завршном испиту на тесту из математике је 12,86 поена, што је за око један бод више него прошле године.

Просечан број бодова на трећем тесту (сви предмети) ове године износи 14,74, што је за 0,23 поена више него прошле године.

На тесту из географије просек бодова износи 14,57, на тесту из биологије 13,49, на тесту из историје просек бодова је 13,11, на тесту из физике просек бодова је 17,18, док је из хемије просек бодова 15,33.

Просек бодова на овогодишњем тесту из матерњег језика (српски и осам језика националних мањина) је за 0,88 поена мањи него прошле године и износи 10,67 бодова.

Просек на тесту из српског језика је 10,68 поена (прошле године 11,61), из бугарског језика је 7,75 поена (прошле године 9,78 поена), из албанског је 10,27 поена (прошле године 13,32), из босанског 11,03 поена (прошле године 9,36), из мађарског 9,97 поена (10,42), из румунског 9,18 (прошле године 9,61), из русинског 13,67 поена (прошле године 9,87), из словачког 9,50 поена (прошле године 11,39), а на тесту из хрватског језика је 12,11 поена (прошле године 9,24 поена).

Коначни резултати завршног испита објављени су у недељу, 21. јуна у 21 час, на порталу Моја средња школа.

Листа опредељења за упис у средњу школу (листа жеља) моћи ће да се поднесе путем портала Моја средња школа и непосредно у школи 23. и 24. јуна, док ће објављивање коначних резултата расподеле по школама и образовним профилима у основним и средњим школама бити 29. јуна. 2026. године.

На граничном прелазу одвијаће се међународни железнички саобраћај путника и робе који не подлеже прегледу инспекцијских служби, а послови из надлежности граничне полиције и царине обављаће се непрекидно (24/7), у складу са системом интегрисаног управљања границом у Србији.

Одлука је ступила на снагу дан након објављивања у Службеном гласнику Србије, односно 20. јуна.

Сматрају да је  за изложбени парк војне опреме потребно наћи другу примеренију  локацију.

Скуп је организован на позив крушевачких студената у блокади путем друштвених мрежа.

На почетку скупа, учесници су оформили колону у центру града и предвођени студентима прошетали до Слободишта где је организована трибина о значају Слободишта и тренутној ситуацији на терену.

Стручњаци, између осталих историчари уметности, конзерватори, архитекте говорили су о разлозима због којих се они, као и окупљени грађани, залажу за обуставу радова у комплексу.

Дејан Пејчиновић из Пословног удружења хотелско-угоститељске привреде Србије (ХОРЕС) појаснио је да се не ради о потпуно новој регулативи, већ о мерама које су део шире европске политике заштите животне средине и смањења отпада.

"Србија и угоститељска индустрија Србије свакако прате светске трендове, самим тим и трендове у Европи“, рекао је Пејчиновић, додајући да је реч о уредби која је усвојена 2019. године, а чија је примена започета 2021. и 2022. године. Према његовим речима, угоститељски сектор широм Европе већ је имао довољно времена да се припреми за нове стандарде.

На питање шта ће грађани Србије најпре приметити приликом боравка у хотелима, ресторанима или кафићима у Европској унији, Пејчиновић каже да не треба очекивати велике и нагле промене.

Бамбус, дрво и нови биоразградиви полимери

"Неће ту бити неких великих промена“, навео је он, објашњавајући да се једнократна пластика постепено замењује материјалима попут бамбуса, дрвета и нових биоразградивих полимера који имају мањи негативан утицај на животну средину.

Према његовим речима, највеће промене биће видљиве у сектору брзе хране, где се користи велика количина амбалаже за једнократну употребу. Ипак, хотелска индустрија такође већ спроводи бројне мере које су усмерене ка смањењу употребе пластике.

Као примере навео је замену пластичних кашика за обућу варијантама од бамбуса, укидање пластичних кеса које се користе у хотелским услугама прања веша, као и постепено увођење других еколошки прихватљивих решења.

Еколошки сертификати

Пејчиновић је подсетио и да у Србији већ постоје хотели који поседују међународно признате еколошке сертификате.

"Постоје еколошки сертификати Зелени кључ, Зелени глобус или Зелена планета“, навео је он, додајући да велики хотелски ланци, али и бројни независни хотели, већ примењују стандарде одрживог пословања.

Говорећи о највећим изазовима, објаснио је да је пластика деценијама била један од најзаступљенијих материјала у угоститељству због својих практичних особина.

"Пластика као материјал је нешто што се показало јако практичним у употреби“, рекао је Пејчиновић, подсећајући да је лака за производњу, отпорна на различите температуре и погодна за најразличитије врсте амбалаже. Ипак, наглашава да је смањење њене употребе део много шире приче која се односи на одрживи развој и заштиту животне средине.

"Мислим да је ово све један сегмент само једне шире приче која је усмерена на одрживи развој и на екологију и на чистију планету једноставно“, додао је.

Када је реч о присуству једнократне пластике у домаћим хотелима и ресторанима, Пејчиновић сматра да се њена употреба већ годинама смањује.

Како је објаснио, највећи део хотела већ је усвојио бројне стандарде и препоруке, док су изузетак поједини базенски комплекси где је употреба стакла из безбедносних разлога ограничена. У таквим случајевима користе се алтернативни материјали попут меламина или полипропилена, који су намењени вишекратној употреби.

Он је нагласио да су и домаћи добављачи, као и хотелска индустрија у целини, спремни за промене које долазе.

Као пример навео је хотел "Шумадија“ у Аранђеловцу, који је тренутно у процесу реконструкције и у коме ће, како је рекао, бити примењена бројна решења која су већ стандард у међународним хотелским ланцима.

Говорећи о европским плановима за наредне године, Пејчиновић је подсетио да су циљеви постављени постепено.

Права потрошача

Према важећим плановима, од 2027. године потрошачи би требало да имају право да донесу сопствену амбалажу приликом куповине хране за понети. Од 2028. године произвођачи хране биће у обавези да нуде амбалажу за вишекратну употребу, док би до 2030. године из употребе требало да буду избачени бројни пластични производи који су данас уобичајени у хотелима и ресторанима.

"До 2030. године, бар по тој уредби, требало би да се избаце и онај мали шампончић из хотела, пластичне чаше, сламчице које сте споменули и пластични прибор за јело“, рекао је Пејчиновић.

Битно питање рециклаже

Према његовој оцени, Србија у погледу смањења пластике у угоститељству не заостаје значајно за европским трендовима, али постоји једна област у којој су потребна значајна унапређења.

"Питање рециклаже је врло битно питање“, истакао је Пејчиновић, додајући да је стопа рециклаже у Србији и даље на ниском нивоу у поређењу са већином европских земаља.

Он је подсетио да многе земље користе различите моделе подстицаја како би мотивисале грађане да више рециклирају – од новчаних надокнада за поврат амбалаже до различитих система награђивања. Са друге стране, поједине државе примену прописа обезбеђују и кроз високе казне за оне који не поштују правила.

Иницијатива ХОРЕС-а

На крају разговора, Пејчиновић је нагласио да је ХОРЕС још пре неколико година покренуо иницијативу за потпуно укидање једнократне пластике у угоститељству Србије и да се континуирано ради на едукацији хотелијера и запослених.

"Једна од ствари, рецимо, као један онако лаган пример за почетак, је укидање бочица за шампоне, гелове и тако даље и узимање већих диспенсера“, навео је Пејчиновић.

Како је додао, циљ оваквих мера није уштеда, већ усклађивање са савременим еколошким стандардима и смањење количине отпада који настаје у хотелима и ресторанима.

"То је управо усклађивање са регулативом Европске уније и светским трендовима, значи да се смањи количина пластике“, поручио је Пејчиновић.

Пејчиновић је оценио да ће предстојећи Експо бити добра прилика да Србија покаже да прати глобалне трендове у области одрживог развоја и заштите животне средине, као и да домаће угоститељство може равноправно да одговори захтевима савременог тржишта.

Добитник је шест награда "Пјер" и издао је две књиге карикатура.

Радове je објављивао у многим домаћим листовима и часописима – Политика, НИН, Борба, Дело, Панчевац, Новости, Интервју…

Његови радови објављивани су и у угледним страним новинама – Њујорк тајмс (САД), Pardon (Немачка), Eclats de Rire (Француска)…

Лудвиг је преминуо у суботу у 84. години, а сахрана је у уторак у 13 часова на старом православном гробљу у Панчеву.

Навео је да 23 особе управљају са око 540 километара наше железнице, а да ће за шест или седам месеци томе бити додата и пруга Београд–Суботица.

Истакао је да ћемо тај надзор претворити у управљање оног тренутка када будемо модернизовали значајан део пруга.

"То се пре свега односи на пругу Београд–Ниш као кичму и на део Ваљево–Врбница. То су нам две кључне пруге, не рачунајући Београд–Суботица, која је северно од нашег главног града", навео је председник.

Председник Вучић је навео да се разговарало и о 210 километара пруге Ваљево–Врбница, која је, како каже, у очајном стању.

"Договорили смо се да сад убрзано радимо на поправци свега могућег да се не би угрозила безбедност људи, јер невероватно је у колико је то лошем стању. Дакле, од, рекао бих, Косјерића па све до границе са Црном Гором је веома, веома лоше стање пруге. Направили смо да буде добар овај део, од Ваљева до Врбнице, сад ћемо да интервенишемо на сваком делу и да убрзамо", рекао је Вучић.

Он је најавио да ће већ у четвртак бити формирана радна група како би се убрзали ти радови.

"Радови на деоници Ваљево–Врбница тешко да ће изаћи испод две милијарде евра – то су огромна улагања, ту је и представник Министарства финансија, па смо разговарали о начину финансирања, утицају на јавни дуг, пре свега утицају на дефицит у будућности, јер о томе морамо да водимо рачуна, али морамо да обезбедимо сигуран саобраћај", рекао је Вучић.

При крају изградња Јединственог диспечерског центра

Директор РЖД инернешенел у Србији Мансурбек Султанов је рекао да је на данашњи дан проценат завршености пројекта изградње Јединственог дипечерског центра 83 одсто.

Јединствени диспечерски центар обухватиће све пруге којима тренутно управља Инфраструктура железнице Србије, а налази се у железничкој станици Београд–Ранжирна у Макишу, у којој се налазила Телекоманда.

Реч је о модерном диспечерском центру са системима за управљање и контролу железничког саобраћаја, који ће омогућити подизање нивоа безбедности железничког саобраћаја на највиши ниво, ефикасније управљање железничког саобраћаја на српским пругама, као и оптималну искоришћеност инфраструктурних капацитета за потребе теретног и путничког саобраћаја.

Шта је подразумевала реконструкција

Реконструисано је око 4.000 метара квадратних простора, уређено око 2.200 квадрата фасаде, замењени су кров, прозори и врата, као и инсталације, трансформатори, климатизација, систем за гашење пожара, али и око 4.500 метара квадратних простора око самог објекта.

Пројекат је подразумевао диспечерску централизацију и енергетске уређаје, изградњу пратеће инфраструктуре, стварање аутоматизованих система и рачунарског комплекса, испоруку одговарајуће опреме, уградњу техничких средстава за безбедност, као и стварање услова за дијагностику композиција за време кретања воза.

Извођач радова је компанија РЖД интернешенел, а пројекат је вредан, како је раније објављено, 114,78 милиона евра. Финансирање је обезбеђено из руског кредита за модернизацију српских железница укупне вредности 230 милиона евра, укључујући и учешће из буџета Србије.

Изради Општег пројектног задатка изградње Јединственог диспечерског центра претходио је обилазак и преглед више од 200 железничких објеката, укључујући железничке станице, вучне подстанице и деонице контактне мреже у Србији, а стручњаци Инфраструктуре железнице Србије претходно су обишли диспечерске центре у Русији, али и сагледали различита техничка решења у ЕУ.

Јединствени диспечерски центар омогућава аутоматску контролу железничких возила у саобраћају, као и тренутни пренос додатних информација од значаја за безбедност саобраћаја, као што су: деформације шина, кретање и позиције возова, одрони, крађе или неовлашћена кретања у зони пруге.

Диспечерско управљање саобраћајем возова кроз три центра

Нови Јединствени диспечерски центар чиниће Оперативно-управљачки и надзорни центар Србије у Макишу, са регионалним диспечерским центрима у Новом Саду, Нишу и Пожеги.

Диспечерско управљање саобраћајем возова у Србији одвија се кроз три центра за даљинско управљање (Топчидер, Ниш, Нови Сад) и три телекомандна центра (Макиш, Пожега, Ниш), који су у функцији већ више деценија.

У оквиру изградње новог Јединственог диспечерског центра, модернизована је целокупна телекомуникациона инфраструктура, која обухвата диспечерске везе, мрежу за пренос података, локалну оптичку мрежу у станици и локалне мреже у зградама, централизовани систем управљања и мониторинга опреме, систем веза на станици и међустаничним растојањима, систем за регистрацију разговора и аудио-визуелно информисање путника.

Намерава да докаже на суду да је бомбардовање 1999. године, које је провела у Ваљеву, узрок њене болести.

Иступањем у јавности жели да подигне свест људи, како каже, да правда и људско здравље немају границе.

"Многи су ми се људи јављали, људи који су оболели, који су ме питали какав је поступак, али се и даље плаше да било шта покрену што се тога тиче. Ја мислим да чекају, отприлике, да виде како ћу ја проћи", каже Биљана.

Сарадња са Италијанима

Пред надлежним судом Биљану Танасијевић Вуксановић заступаће Срђан Алексић, адвокат из Ниша.

Више од седам година сарађује са Анђелом Фјореом Тартаљом из Рима, који је у Италији, чланици НАТО-а, имао 550 правоснажних пресуда за оболеле припраднике КФОР-а. Они су боравили у зонама бомбардованим пројектилима са осиромашеним уранијумом.

"То морамо да докажемо на суду, то морамо да докажемо кроз анализе, то морамо да докажемо кроз вештачења вештака медицинске струке, чак и других вештака који су стручњаци за експлозије и муницију, укључићемо све и једну озбиљну тужбу спремамо за госпођу Биљану и за све наше грађане који су оболели од последица осиромашеног уранијума", поручује Срђан Алексић.

Фјоре Тартаља: Заштитите своја права

Анђело Фјоре Тартаља позива људе да се обрате судовима како би се видело да је много људи погођено.

"Веома је важно да се људи укључе и иступе како би судовима показали да проблем који је познат у Србији погађа велики број људи који желе да заштите себе и своја права. Овде постоји и проблем заштите животне средине и здравља, па су то питања која се морају штитити пред судовима, не само у Србији већ и пред европским институцијама", поручује италијански адвокат

Адвокат Срђан Алексић, бавећи се годинама здравственим, еколошким и правним последицама бомбардовања дошао је до података да је 1999. године бачено 30.000 пројектила са 15 тона осиромашеног уранијума на 118 локација у Србији.

"У предстојећем периоду, Општина Сјеница се обавезала да, у сарадњи са републичким институцијама, покрене и интензивира активности на проналажењу и реализацији трајног решења за одлагање комуналног отпада", наводи се у објави.

Истиче се да је решење привременог карактера и да је, управо из тог разлога, неопходно у што краћем року обезбедити одрживо и дугорочно решење за одлагање отпада.

"Почињемо са чишћењем општине уз помоћ свих општина које учествују у координацији. Захваљујемо се свим институцијама", поручили су из Општине.

В.д. директора Јавног предузећа "Србијашуме" Крсто Јањушевић је током посете локацији Говеђак, где су претходних дана грађани блокирали прилаз депонији, потврдио да ће се отпад из ове општине наредних месец дана одвозити у Прибој.

Мештани Сјенице су претходних дана блокирали депонију Говеђак како би спречили довоз смећа, имајући у виду да је, кажу, реч о дивљој депонији за коју је суд раније донео одлуку о забрани депоновања смећа.

Ситуација испред депоније Говеђак код Сјенице у појединим тренуцима претходних дана била је на ивици инцидента, а на лицу места биле су јаке полицијске снаге које обезбеђују простор.

Неколико десетина мештана блокирало је депонију, за коју је раније постигнут договор да се на њу више не одлаже смеће. С обзиром на то да је у среду поново покушано да се на њу одложи отпад, дошло је до ескалације.

Услед великог броја камиона, али и других возила, магистрални пут Сјеница–Нова Варош у среду је у потпуности био блокиран.

Раније тог дана појавила се и информација да је Општина Сјеница, услед проблема са одлагањем отпада на својој територији, прогласила ванредну ситуацију.

Последњих дана ова општина преплављена је смећем и ово је један од највећих еколошких проблема у овом делу Србије.

Депонија Говеђак у функцији је дуже од 15 година, а на њу се дневно довози око 16 тона отпада.

"Идеја се провукла пре две године кадa смо кум и ја били до Црне Горе бициклима. Негде нам је остало, волели бисмо да одемо на Свету Гору бициклима. У међувремену, трећи члан наше посаде, Јован, нам се придружио", каже Немања Луковић, професор физичког васпитања.

Од Србије, преко Северне Македоније и Грчке до Свете Горе

Симболично су кренули од Трга код крста у центру Крагујевца. Испратили су их породице и пријатељи, а придружили су им се и други заљубљеници у двоточкаше. Планирају да дневно пролазе око 120 километара.

"Пролазимо Ниш, Прохор Пчињски, у Македонији Свети Никола, након тога смо у Ставросу, па у Уранополису и након тога седамо на трајект и прелазимо на Свету Гору", каже Александар Радомировић, грађевински инжењер.

Догодовштине са хуманитарног маратона делиће на друштвеним мрежама како би привукли што већи број људи и помогли Женском центру "Милица" за подршку пацијенткињама оболелим од карцинома.

"Један од начина је да донирају средства Женском центру 'Милица'. Други начин је да подигну свест, то је оно што и ми покушавамо да урадимо", каже Јован Јеротијевић, софтверски инжењер.

"Дај педалу раку" и подржи оболеле жене

Ова хуманитарна мисија има за циљ да обезбеди сигуран наставак пружања бесплатне психолошке и саветодавне помоћи женама оболелима од гинеколошких карцинома и рака дојке. Баш то већ 16 година раде у Женском центру "Милица".

"Повезују се са лекарима када је потребно и код нас у центру можете добити и перике и водиче кроз процес лечења", каже Весна Бонџић из Женског центра "Милица".

План је да хумани крагујевачки бициклисти до крајњег одредишта стигну 27. јуна и успешно заврше мисију "Дај педалу раку од Србије до Хиландара".

Нагласио да је Јадовно, уз Јасеновац, Стару Градишку и многа друга стратишта, сведок размера патње коју је српски народ преживео у Другом светском рату и која се убраја у најмрачнија поглавља европске историје двадесетог века.

У комплексу логора смрти Госпић-Јадовно-Паг у Другом светском рату за 132 дана убијене су најмање 40.123 особе.

У Метајни, на острву Паг, отворен је први логор за жене и децу у Другом светском рату.

Одбор Владе Републике Српске за неговање традиције ослободилачких ратова уврстио је Дан сећања на Јадовно у календар обележавања значајних историјских догађаја.

Савско језеро на Ади Циганлији са око шест километара уређених плажа представља највеће отворено купалиште у Републици Србији, чија посета током летње купалишне сезоне достиже и 150.000 посетилаца на дневном нивоу.

Плаже Савског језера су у целости уређене и опремљене неопходним инфрастуктурним објектима што их, у целини гледано, чини једним од највећих и најлепших купалишта на вештачким језерима у читавој Европи.

Ада Циганлија је данас највећи спортско-рекреативно-културно-забавни центар у Београду, у којем се налази више од 50 отворених спортских игралишта, а у понуди су адреналинске активности (банџи џамп, авантура парк, зиплајн, пејнтбол, аква-ски, трака за скијање, роњење), веленс програми (холистички центар, фитнес и спа садржаји), забавни програми и садржаји за најмлађе посетиоце, рекреативне активности.

Ада Циганлија је једини градски парк у целости доступан, уређен и прилагођен особама са посебним потребама.

Угоститељску понуду Аде Циганлије чини више од 60 локала (ресторана, кафића), распоређених око језера и десетине сплавова - ресторана на Сави.

На улазу на Аду Циганлију налази се паркинг простор за хиљаду возила, док је у Чукаричком рукавцу смештен зимовник за чамце - марина "Ада Циганлија".