<?xml version="1.0" encoding="utf-8" ?>














<rss version="2.0" xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/">
    <channel>
        <title>РТС :: Друштво</title>
        <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/rss.html</link>
        <description></description>
        <language>sr</language>
        <image>
        
            
                
                <url>http://www.rts.rs/img/logo.png</url>
                
            
        <title>РТС :: Друштво</title>
        <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/rss.html</link>
        </image>

        
            <item>
                <title>Самофинансирајућим студентима и ове године повраћај дела школарине, надлежни апелују на проверу акредитација</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944756/samofinansirajucim-studentima-i-ove-godine-povracaj-dela-skolarine-nadlezni-apeluju-na-proveru-akreditacija.html</link>
                <description>
                    Повраћај 50 одсто плаћене школарине за први пут уписане предмете наставља се и у школској 2025/26. години, а самофинансирајући студенти државних високошколских установа треба само да отворе студентску картицу и рачун у Банци Поштанска штедионица преко портала Управе за трезор. Помоћник Министарства просвете Александар Јовић најавио је и да ће Влада Србије ускоро одредити број буџетских места за наредну школску годину, уз апел будућим студентима је да уписују искључиво акредитоване студијске програме. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/7/4/921/5296850/thumbs/12413516/razgovor_t.jpg" 
                         align="left" alt="Самофинансирајућим студентима и ове године повраћај дела школарине, надлежни апелују на проверу акредитација" title="Самофинансирајућим студентима и ове године повраћај дела школарине, надлежни апелују на проверу акредитација" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Од прошле године враћање половине школарине самофинанисрајућим студентима државних високошколских установа је законска обавеза. Kолико је ове године издвојено средстава и ко има право на враћање половине школарине, за РТС је говорио помоћник министра просвете Александар Јовић.</p>
<p><!--<box box-left 51686584 video>-->"Акција враћања 50 одсто плаћене школарине за први пут уписане предмете у школској 2025/26. години наставак је акције од прошле године. Изменама Закона о високом образовању из марта 2025. године уведено је ово право студената, па они који студирају на државним високошколским установама могу да остваре повраћај школарине од 50 одсто за први пут уписане предмете. Тако да, као што смо то радили прошле године, настављамо и ове", истиче Јовић.</p>
<p>Објашњава да студенти треба, ако до сада већ нису отворили и поднели захтев за отварање студентске картице, односно рачуна у Банци Поштанска штедионица, који је везан за студентску картицу, да то учине преко портала Управе за трезор.</p>
<p><em><strong>Ове недеље обишли сте Универзитет у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, па каква је ситуација?</strong></em></p>
<p>То је био један радни састанак са идејом да се поделе размишљања између декана и ректора, са нама, представницима Министарства просвете, да анализирамо досадашњи рад, планове за упис наредне генерације студената, наравно и све оно што су проблеми са којима се суочава овај универзитет, који ради ипак у специфичним условима у односу на друге универзитете.</p>
<p>Оно што је похвално јесте да, без обзира на све проблеме које имамо, овај универзитет остварује невероватне успехе и у међународној сарадњи, али и у броју студената које уписује. Прошле године се на појединим факултетима овог универзитета тражило и место више за упис на студијске програме које реализује, а надамо се да ће тако бити и ове године.</p>
<p><em><strong>Да ли су можда они предложили квоте за упис буџетских студената, с обзиром на то да је и Универзитет у Београду расписао конкурс и упутио вам предлог квота, пошто знамо да Влада Србије одређује број буџетских места?</strong></em></p>
<p>Влада Републике Србије ће одредити број места за прву годину студија за школску 2026/27. годину, на свим студијским програмима за све државне високошколске установе. Влада Србије то још увек није учинила, имајући у виду рокове, јер тај рок још увек није истекао.</p>
<p>Све високошколске установе – универзитети, академије струковних студија, високе школе на територији АП Војводине, предложиле су квоте за број буџетских места за школску 2026/27. годину. Анализираћемо све те предлоге, видећемо да ли је то у складу са ранијим искуствима и са оним што је био ранији упис.</p>
<p>Након тога ће Влада Републике Србије донети одлуку о броју студената који ће моћи да се финансирају из буџета у школској 2026/27. години, од основних до докторских студија.</p>
<p><em><strong>Претпостављам да је и ове године апел да се уписују искључиво акредитовани програми.</strong></em></p>
<p>Наравно, оно што не треба да збуњује јесте да, као што знате, у високом образовању свака самостална високошколска установа, то јест сваки универзитет и свака академија или висока школа струковних студија, за себе расписује конкурс.</p>
<p>Установе могу да распишу конкурс кад год желе – оне имају рок од четири месеца пре почетка наредне школске године да распишу конкурс. То могу да учине и пре него што Влада Републике Србије донесе одлуку о броју буџетских места, наравно уз одговарајуће напомене да тај број још увек није утврђен.</p>
<p>Оно што је препорука Министарства просвете јесте да се студенти и њихови родитељи информишу о томе да ли је установа акредитована, да ли је студијски програм који желе да упишу акредитован, а то могу лако да учине на интернет презентацији Националног акредитационог тела, које ажурно води евиденцију о свим акредитованим студијским програмима.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 9 May 2026 08:28:13 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944756/samofinansirajucim-studentima-i-ove-godine-povracaj-dela-skolarine-nadlezni-apeluju-na-proveru-akreditacija.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/7/4/921/5296850/thumbs/12413510/razgovor_t.jpg</url>
                    <title>Самофинансирајућим студентима и ове године повраћај дела школарине, надлежни апелују на проверу акредитација</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944756/samofinansirajucim-studentima-i-ove-godine-povracaj-dela-skolarine-nadlezni-apeluju-na-proveru-akreditacija.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/7/4/921/5296850/thumbs/12413510/razgovor_t.jpg</url>
                <title>Самофинансирајућим студентима и ове године повраћај дела школарине, надлежни апелују на проверу акредитација</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944756/samofinansirajucim-studentima-i-ove-godine-povracaj-dela-skolarine-nadlezni-apeluju-na-proveru-akreditacija.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Дан победе и Дан Европе –  шта данас значе пад нацистичке Немачке 1945. и Шуманова декларација 1950.</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5945497/dan-pobeda-deveti-maj-evropa-drugi-svetski-rat-moskva.html</link>
                <description>
                    Дан победе над фашизмом, 9. мај, обележава се у знак сећања на капитулацију нацистичке Немачке 1945. године и окончање рата у Европи. Централна церемонија и ове године одржава се у Москви. Обележавање и у Београду. Истовремено, 9. мај обележава се и као Дан Европе, у знак сећања на Шуманову декларацију из 1950. године, која је поставила темеље европских интеграција.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/17/15/941/5301272/thumbs/12423068/Tan2026-05-0816191896_6.jpg" 
                         align="left" alt="Дан победе и Дан Европе –  шта данас значе пад нацистичке Немачке 1945. и Шуманова декларација 1950." title="Дан победе и Дан Европе –  шта данас значе пад нацистичке Немачке 1945. и Шуманова декларација 1950." />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Деветог маја 1945. године, безусловном капитулацијом нацистичке Немачке, окончан је Други светски рат у Европи. Од тада, 9. мај обележава се као Дан победе.</p>
<p><!--<box box-left 51688358 media>--></p>
<p>Безусловну капитулацију Немачке у Берлину је нешто иза поноћи потписао фелдмаршал Вилхелм Кајтел, у име Совјетског Савеза потписник је био маршал Георгиј Жуков, а у име западних савезника британски ваздухопловни генерал Артур Тедер.</p>
<p>Остаци немачких трупа и њихових савезника још неколико дана пружали су отпор у појединим деловима Европе. У Југославији, до 15. маја.</p>
<p><!--<box box-left 51688895 entrefilet>--><!--<box box-left 51688888 video>-->Датум који представља дефинитивни завршетак Другог светског рата је 2. септембар, када је на америчком бојном броду "Мисури", у Токијском заливу, Јапан потписао капитулацију после бачених атомских бомби на Хирошиму и Нагасаки.</p>
<p>У рату који је трајао шест година, нашла се 61 држава и око 110 милиона војника. Процене говоре о 50 до 80 милиона погинулих, међу којима је било од 38 до 55 милиона цивила.</p>
<p><!--<box box-left 51688363 media>--></p>
<p>Државна комисија бивше Југославије својевремено је објавила да је у рату страдало више од 1,7 милиона људи, укључујући најмање 300.000 бораца.</p>
<h3><strong>Војна парада у Москви</strong></h3>
<p>Дан победе над фашизмом 9. маја, Руска Федерација први пут после скоро две деценије обележава парадом без приказа тешке војне технике на Црвеном тргу у Москви, где руски државни врх, војска и ветерани одају пошту милионима страдалих у борби против нацизма.</p>
<p><!--<box box-left 51688352 media>--></p>
<p>Руски медији Дан победе <strong><a href="/vesti/svet/5945010/dan-pobede-nad-fasizmom-u-moskvi-bez-prikaza-vojne-tehnike-direktan-prenos-na-rts-2.html" target="_blank" rel="noopener">представљају као најважнији државни и историјски празник</a></strong>, симбол националног јединства и победе Совјетског Савеза у Другом светском рату.</p>
<p><!--<box box-left 51688322 entrefilet>--></p>
<p>Овогодишње обележавање специфично је и због појачаних мера безбедности услед <strong><a href="/vesti/ratu-u-ukrajini/5944686/rat-u-ukrajini-rusija-kijev-moskva-primirje-dan-pobede.html" target="_blank" rel="noopener">рата у Украјини</a></strong>.</p>
<p><!--<box box-left 51688357 media>--></p>
<p>Москва је украшена заставама, плакатима и симболима победе Црвене армије, док су у центру града постављене бројне фотографије ратних хероја и историјске инсталације посвећене 1945. години. </p>
<h3><strong>Дан Европе</strong></h3>
<p>Девети мај обележава се и као Дан Европе, јер је тог дана 1950. године министар спољних послова Француске Роберт Шуман објавио декларацију којом је позвао на успостављање новог поретка, у којем не би било места за сукобе међу европским земљама.</p>
<p>Суштина његове идеје била је у успостављању заједничких тела, тачније односа, најпре у производњи и дистрибуцији угља и челика, као темеља индустријске снаге.</p>
<p>Наредне године основана је Европска комисија за угаљ и челик, која је временом прерасла у Европску економску заједницу. Четири деценије касније, 1991. године, у холандском градићу Мастрихту проглашена је Европска унија.</p>
<p>Европски савет је 1955. године одлучио да се дан објављивања Шумановог плана – 9. мај –  обележава као Дан Европе.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Sat, 9 May 2026 07:37:37 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5945497/dan-pobeda-deveti-maj-evropa-drugi-svetski-rat-moskva.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/17/15/941/5301272/thumbs/12423062/Tan2026-05-0816191896_6.jpg</url>
                    <title>Дан победе и Дан Европе –  шта данас значе пад нацистичке Немачке 1945. и Шуманова декларација 1950.</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5945497/dan-pobeda-deveti-maj-evropa-drugi-svetski-rat-moskva.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/17/15/941/5301272/thumbs/12423062/Tan2026-05-0816191896_6.jpg</url>
                <title>Дан победе и Дан Европе –  шта данас значе пад нацистичке Немачке 1945. и Шуманова декларација 1950.</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5945497/dan-pobeda-deveti-maj-evropa-drugi-svetski-rat-moskva.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Стигле прве домаће трешње - цена за купце папрена, шта кажу воћари у Ритопеку</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5945513/tresnje-cena.html</link>
                <description>
                    Родиле прве домаће трешње. И не зову их без разлога &#034;воће среће&#034;. Ипак, цена ових првих на тезгама не изазива осмех. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/17/46/467/5301386/thumbs/12423254/tresnje-t.jpg" 
                         align="left" alt="Стигле прве домаће трешње - цена за купце папрена, шта кажу воћари у Ритопеку" title="Стигле прве домаће трешње - цена за купце папрена, шта кажу воћари у Ритопеку" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Прве домаће трешње на пијаци Ђерам са ценом од 1.000 динара нису нас много обрадовале, иако су увозне из Шпаније двоструко скупље. Међутим, код воћара су узбуркале страсти.</p>
<p><!--<box box-left 51688399 video>--></p>
<p>У Ритопеку једва чекају да трешња зарумени, али постоје сорте које зависе од календара.</p>
<p>"Трешње пре 'бурлата' и после 'бурлата', неће сигурно за петнаестак дана. Јесу преболеле те бољке, што ми кажемо, мразеве, али сад ова суша, што нема кише, мало је опет алармантно", каже Златко Игњатовић из Ритопека.</p>
<p>Црвена крошња може да превари, заруменила се само пробна сорта и то свега два, три стабла.</p>
<p>Прва трешња која је сазрела у Ритопеку, није отпорна на кишу. Кажу, ако падне киша у Београду, пуца трешња у Ритопеку. </p>
<p>Иако многи тврде да су трешње преродиле, није тако. Род ће бити квалитетан и солидан, али ни то не гарантује зараду. </p>
<p>"Купци су ти који диктирају нашу цену. Кад би била просечна нека, нека откупна цена, значи просек цене кад би био 350 динара, то би било за нас произвођаче, значи, да будемо задовољни. Али, како то обично иде, они имају више од нас увек", каже Златко.</p>
<h3><strong>Ко више плати добиће трешње</strong></h3>
<p>Прошле године трешња је вредела као злато јер је у многим воћњацима убрано тек по неколико килограма. И власници хладњача процењују род, нуде уговоре, али нема аванса, а произвођачи тврде да ће предати робу ономе ко боље плати. </p>
<p>Једино радници очекују добру дневницу јер две године заредом није било посла или нису долазили уопште. Вероватно ће брати и кајсије.</p>
<p>"Ове године је кајсија преродила. Биће вероватно лепа сезона, само да Бог драги сачува то, да не буде нека непогода", каже Златко Игњатовић. </p>
<p>Кајсија пречника плода од четири до шест центиметара најбоља је за јело са гране или ако сазри у транспорту до купца.</p>
<p>"Добије црвенило, пола буде црвена, пола буде жута. Најбоље кад буде седамдесет посто црвена, онда је најлепша и најслађа. За ракију иде специјална кајсија која се скупља са земље, а са дрвета никад не иде у ракију", каже Златко.</p>
<p>Пре кајсије да уживамо у јагодама, а после ће трешње за петнаест дана.</p>
<p>Остала су још три прскања, нешкодљива, кажу, само за лепши и укуснији плод.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 8 May 2026 21:14:43 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5945513/tresnje-cena.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/17/46/467/5301386/thumbs/12423248/tresnje-t.jpg</url>
                    <title>Стигле прве домаће трешње - цена за купце папрена, шта кажу воћари у Ритопеку</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5945513/tresnje-cena.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/17/46/467/5301386/thumbs/12423248/tresnje-t.jpg</url>
                <title>Стигле прве домаће трешње - цена за купце папрена, шта кажу воћари у Ритопеку</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5945513/tresnje-cena.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Почаснa паљбa са Калемегдана поводом Дана победе над фашизмом</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5945560/pocasna-paljba-kalemegdan-dan-pobede.html</link>
                <description>
                    Припадници Гарде Војске Србије извели су у Београду почасну артиљеријску паљбу са Савске терасе на Калемегдану поводом обележавања 9. маја – Дана победе над фашизмом.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/19/11/118/5301892/thumbs/12424466/paljba.jpg" 
                         align="left" alt="Почаснa паљбa са Калемегдана поводом Дана победе над фашизмом" title="Почаснa паљбa са Калемегдана поводом Дана победе над фашизмом" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Почасној артиљеријској паљби присуствовали су државни секретар Миле Јелић, начелник Војног кабинета председника Републике Србије, бригадни генерал Предраг Краљевић, и командант Гарде Војске Србије, пуковник Владимир Вукајловић, саопштило је Министарство одбране.</p>
<p><!--<box box-left 51688507 video>--></p>
<p>Након подизања државне заставе и интонирања химне, прочитана је Наредба председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, на основу које су припадници Гарде извршили почасну артиљеријску паљбу испаљивањем десет плотуна из шест артиљеријских оруђа.</p>
<p>Дан победе над фашизмом обележава се у знак сећања на 9. мај 1945. године, када је безусловном капитулацијом Немачке окончан Други светски рат у Европи.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 8 May 2026 19:28:59 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5945560/pocasna-paljba-kalemegdan-dan-pobede.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/19/11/118/5301892/thumbs/12424444/paljba.jpg</url>
                    <title>Почаснa паљбa са Калемегдана поводом Дана победе над фашизмом</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5945560/pocasna-paljba-kalemegdan-dan-pobede.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/19/11/118/5301892/thumbs/12424444/paljba.jpg</url>
                <title>Почаснa паљбa са Калемегдана поводом Дана победе над фашизмом</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5945560/pocasna-paljba-kalemegdan-dan-pobede.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Пронађена девојчица чији је нестанак пријављен у Новом Саду</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5945510/nestala-devojcica-novi-sad.html</link>
                <description>
                    Шестогодишња Натали Спасић Санчез, чији је нестанак пријављен у Новом Саду,  пронађена је око 18 часова у згради где живи у Доситејевој улици.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/18/13/631/5301530/thumbs/12423626/novi_sad.jpg" 
                         align="left" alt="Пронађена девојчица чији је нестанак пријављен у Новом Саду" title="Пронађена девојчица чији је нестанак пријављен у Новом Саду" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Новосадска полиција интензивно је трагала за девојчицом чије је нестанак пријављен око 15.30 сати. </p>
<p><!--<box box-left 51688453 media>--></p>
<p>Пронађена је око 18 сати у згради где живи у Доситејевој улици, у ширем центру града.</p>
<p>Како сазнаје РТС, девојчица се сама вратила кући након што се изгубила и била је код комшинице.</p>
<p>Потрага је трајала скоро три сата, а девојчица је нестала на Булевару ослобођења док је била са мајком и отргла јој се из руку.</p>
<p>Полицију је позвао неко од грађана који је видео мајку како трага за девојчицом.</p>
<p>Реч је о шестогодишњој девојчици Натали Спасић Санчез.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 8 May 2026 18:41:52 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5945510/nestala-devojcica-novi-sad.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/18/13/631/5301530/thumbs/12423602/novi_sad.jpg</url>
                    <title>Пронађена девојчица чији је нестанак пријављен у Новом Саду</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5945510/nestala-devojcica-novi-sad.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/18/13/631/5301530/thumbs/12423602/novi_sad.jpg</url>
                <title>Пронађена девојчица чији је нестанак пријављен у Новом Саду</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5945510/nestala-devojcica-novi-sad.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Марковић за РТС: Свако ко релативизује 9. мај треба да објасни како се разликује од Томпсона</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944807/markovic-za-rts-svako-ko-relativizuje-9-maj-treba-da-objasni-kako-se-razlikuje-od-tompsona.html</link>
                <description>
                    Историчар Предраг Марковић каже да је антифашизам дубоко уткан у идентитет српског народа и упозорава да релативизација победе из 1945. године отвара простор историјском ревизионизму. Оцењује и да је рат Русије и Украјине &#034;невероватна трагедија“, јер су управо ти народи поднели највеће жртве у борби против нацизма.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/8/22/599/5296954/thumbs/12413938/markovic_t.jpg" 
                         align="left" alt="Марковић за РТС: Свако ко релативизује 9. мај треба да објасни како се разликује од Томпсона" title="Марковић за РТС: Свако ко релативизује 9. мај треба да објасни како се разликује од Томпсона" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Европа Дан победе над фашизмом дочекује у тренутку великих геополитичких тензија, рата у Украјини и рекордног раста издвајања за наоружање, док се широм континента поново воде расправе о значењу антифашизма и историјског ревизионизма. </p>
<p><!--<box box-left 51686610 video>--></p>
<p>Историчар Предраг Марковић истакао је да је антифашизам један од темеља модерне Европе, али да је у делу источне Европе после пада комунизма дошло до релативизације те идеје.</p>
<p>"Српски народ је дао, у односу на свој број, на крају рата највећи проценат антифашиста“, рекао је Марковић, додајући да је огромна већина припадника партизанског покрета била српске националности.</p>
<p>Оцењује да Србија не би смела да доводи у питање значај победе из 1945. године.</p>
<p>"Свако ко релативизује нашу последњу велику војну победу у рату, то је 9. мај 1945, треба да објасни како се разликује од Томпсона“, навео је Марковић.</p>
<p>Према његовим речима, историјски ревизионизам највише је присутан у источној Европи, али многе европске државе и даље снажно негују антифашистичко наслеђе.</p>
<p>"Свако ко има три пала борца велича те борце, а ми смо понекад склони да их занемаримо“, рекао је Марковић.</p>
<p>Говорећи о савременим политичким поделама у Европи, Марковић каже да се крајња десница данас често крије иза умеренијих политичких формулација и назива.</p>
<p>"Да су победили нацисти, ми бисмо сада разговарали на немачком“, оценио је Марковић, говорећи о плановима нацистичке Немачке за Србију током Другог светског рата.</p>
<h3>"Невероватна трагедија да Руси и Украјинци ратују међусобно"</h3>
<p>Посебно се осврнуо на рат Русије и Украјине, који је, како каже, додатно закомпликовао разумевање појма антифашизма.</p>
<p>Подсећа да су Руси, Белоруси и Украјинци поднели огромне жртве током Другог светског рата.</p>
<p>"Оптуживати Украјинце да су фашисти је заиста грех, јер Украјинци су дали седам, осам милиона жртава у борби против фашиста“, навео је Марковић.</p>
<p>Истиче да је трагично што данас ратују народи који су некада били савезници у борби против нацизма.</p>
<p>Невероватна је трагедија да два народа (Руси и Украјинци) која су се толико заједно борила у највећој светској борби, сада ратују између себе“, оценио је Марковић.</p>
<h3><strong>Убрзано наоружавање Европе</strong></h3>
<p>Говорећи о Европској унији, Марковић подсећа да је идеја уједињене Европе настала како Немачка и Француска више никада не би ратовале.</p>
<p>"Тај скромни захтев је потпуно остварен. Немачка и Француска никад неће водити рат“, рекао је Марковић.</p>
<p>Осврћући се на убрзано наоружавање Европе, Марковић каже да савремени ратови показују да се природа сукоба драстично променила.</p>
<p>"Јефтини дронови сада играју већу улогу у рату него скупи тенкови, бродови и авиони“, навео је Марковић.</p>
<h3><strong>Балансирање Србије у односу на велике силе</strong></h3>
<p>Истиче и да Србија покушава да очува политику балансирања односа са великим силама, али да је то све теже у савременим геополитичким околностима.</p>
<p>"Покушавамо да имамо најбоље могуће односе и са Русијом и са Кином и са Европском унијом и са Америком. Али то је све теже“, оценио је Марковић.</p>
<p>Говорећи о односу према антифашизму у Србији, Марковић каже да је део јавности данас збуњен различитим интерпретацијама историје.</p>
<p>"Не треба да имитирамо Хрвате“, поручио је Марковић, коментаришући расправе о наслеђу Другог светског рата.</p>
<p>На крају разговора нагласио је да Србија не би смела да заборави да је у Другом светском рату била на страни победника.</p>
<p>"Ми смо победници“, поручио је Марковић, додајући да српска историја није само "списак жртава и јада“, већ и „прича о победи“.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 8 May 2026 09:26:20 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944807/markovic-za-rts-svako-ko-relativizuje-9-maj-treba-da-objasni-kako-se-razlikuje-od-tompsona.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/8/22/599/5296954/thumbs/12413932/markovic_t.jpg</url>
                    <title>Марковић за РТС: Свако ко релативизује 9. мај треба да објасни како се разликује од Томпсона</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944807/markovic-za-rts-svako-ko-relativizuje-9-maj-treba-da-objasni-kako-se-razlikuje-od-tompsona.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/8/22/599/5296954/thumbs/12413932/markovic_t.jpg</url>
                <title>Марковић за РТС: Свако ко релативизује 9. мај треба да објасни како се разликује од Томпсона</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944807/markovic-za-rts-svako-ko-relativizuje-9-maj-treba-da-objasni-kako-se-razlikuje-od-tompsona.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Пролећна суша брине ратаре, метеоролог Тодоровић прогнозира када ће бити прве озбиљне кише</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944746/nedeljeko-todorovic-galetin-susa-padavine-poljoprivreda-maj.html</link>
                <description>
                    Kако одмиче мај прелазимо на локални карактер кише, у виду краткотрајних падавина, најчешће пљусак са грмљавином, каже за РТС метеоролог Недељко Тодоровић и прогнозира какав ће бити остатак месеца. Агроаналитичар Жарко Галетин напомиње да усеви на домаћим пољима изгледају релативно добро, иако је био очекиван повољнији режим падавина у априлу.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/7/22/760/5296796/thumbs/12413342/todorovic_s.jpg" 
                         align="left" alt="Пролећна суша брине ратаре, метеоролог Тодоровић прогнозира када ће бити прве озбиљне кише" title="Пролећна суша брине ратаре, метеоролог Тодоровић прогнозира када ће бити прве озбиљне кише" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Пролећна суша поново забрињава домаће пољопривреднике. Кише је мало, земљиште је већ дуже време у дефициту са влагом, а усеви улазе у једну од најважнијих фаза развоја. О томе су у <em>Јутарњем програму</em> говорили агроаналитичар Жарко Галетин и метеоролог Недељко Тодоровић.</p>
<p><!--<box box-left 51686557 video>--></p>
<p>Тодоровић је најпре подсетио да су у јануару, фебруару и марту забележене натпросечне количине падавина.</p>
<p>"Значи, већи део зиме и март као први пролећни месец, али већ почетком априла падавине су посустале", навео је Тодоровић.</p>
<p>Према његовим речима, април је, гледано у целини, прошао са мањком падавина. У наредних неколико дана, додаје, не очекују се озбиљније падавине, већ само слабија киша.</p>
<p><!--<box box-left 51686593 entrefilet>--></p>
<p>"Тако да први наговештаји прве озбиљне кише можда биће 12, 13, 14. мај, али то ће бити опет не она пространа облачност да свако место добије одређену количину, него сад прелазимо, како одмиче мај, како бива све топлије, на локални карактер кише, значи у виду пљускова и неке краткотрајне кише, најчешће пљусак са грмљавином", објаснио је Тодоровић.</p>
<h3><strong>Галетин: Усеви изгледају релативно добро</strong></h3>
<p>Жарко Галетин сматра да у овом тренутку нема великог разлога за бригу.</p>
<p>Каже да усеви на домаћим пољима изгледају релативно добро, иако је био очекиван повољнији режим падавина у априлу.</p>
<p>"Свакако да смо очекивали нешто бољи режим падавина у априлу месецу, међутим, усеви изгледају на нашим пољима релативно добро. Имали смо чак и ту ону чувену ђурђевданску кишу која је толико битна за наше усеве, али не онолико колико смо очекивали, И оно што је специфично за те априлске кише јесте да су имале и тај регионални карактер, да нисмо имали равномерну расподелу тих падавина по целој земљи, што је нешто специфично за те пролећне месеце. У сваком случају, наши усеви изгледају релативно добро", рекао је Галетин.</p>
<p>Наводи да је пшеници, кукурузу и осталим пролећним усевима у овом периоду потребно око 65 до 70 литара кише по квадратном метру, а да су количине падавина биле приближно том нивоу.</p>
<p>"Април месец јесте мало заказао, али и даље кажем, имамо релативно добру вегетативну кондицију мање-више свих усева и релативно добре услове за ницање пролећних усева", истакао је Галетин.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 8 May 2026 08:35:58 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944746/nedeljeko-todorovic-galetin-susa-padavine-poljoprivreda-maj.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/7/22/760/5296796/thumbs/12413336/todorovic_s.jpg</url>
                    <title>Пролећна суша брине ратаре, метеоролог Тодоровић прогнозира када ће бити прве озбиљне кише</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944746/nedeljeko-todorovic-galetin-susa-padavine-poljoprivreda-maj.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/7/22/760/5296796/thumbs/12413336/todorovic_s.jpg</url>
                <title>Пролећна суша брине ратаре, метеоролог Тодоровић прогнозира када ће бити прве озбиљне кише</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944746/nedeljeko-todorovic-galetin-susa-padavine-poljoprivreda-maj.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Данас је Марковдан – верује се да не треба ништа радити на њивама</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944735/danas-je-markovdan--veruje-se-da-ne-treba-nista-raditi-na-njivama.html</link>
                <description>
                    Српска православна црква и верници данас славе Марковдан – дан посвећен Светом апостолу Марку. Написао је Јеванђеље и био сапутник апостола Петра.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/7/5/330/5296790/thumbs/12413306/markovdan_t.jpg" 
                         align="left" alt="Данас је Марковдан – верује се да не треба ништа радити на њивама" title="Данас је Марковдан – верује се да не треба ништа радити на њивама" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Свети апостол Марко, један од четворице јеванђелиста, први је мученик Александријске цркве. Био је сапутник и помоћник апостола Петра. Боравећи у Риму, Марко је на молбу верника написао Свето јеванђеље – књигу о Исусовим чудесима и учењу, које је и сам апостол Петар посведочио као истинито.</p>
<p><!--<box box-left 51686549 video>-->Свети Марко проповедао је у Мисиру, потом је у Александрији основао цркву и ту учврстио хришћанство.</p>
<p>Своје проповеди поткрепљивао је многим чудима и добрим делима. На крају су га, у време цара Нерона, 68. године, ухватили незнабошци и мучили до смрти.</p>
<p>Његове свете мошти хришћани су часно сахранили да, верује се, кроз векове дају исцељења људима од муке и болести.</p>
<p>У 9. веку пренете су у Венецију, и прво покопане у дуждовој капели, а потом у 11. веку у нову, сада широм света познату Цркву светог Марка.</p>
<p>Марковдан се у Србији обележава и празнује од давнина. Веровало се да ће онога ко се данас огреши и не испоштује апостола Марка стићи казна у виду олуја и громова који ће му уништити имање. Зато на данашњи дан земљорадници ништа не раде на својим њивама.</p>
<p>Не ваља на овај дан ни спавати, да се не би спавало преко целе године. Изузетак су они који су већ "згрешили" и спавали на Ђурђевдан – они треба да одремају неко време и на Марковдан, јер ће тако "поништити дејство" пређашњег сна и неће их стићи "казна".</p>
<p>Свети Марко је честа крсна слава, али и слава појединих градова и места.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 8 May 2026 07:24:40 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944735/danas-je-markovdan--veruje-se-da-ne-treba-nista-raditi-na-njivama.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/7/5/330/5296790/thumbs/12413300/markovdan_t.jpg</url>
                    <title>Данас је Марковдан – верује се да не треба ништа радити на њивама</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944735/danas-je-markovdan--veruje-se-da-ne-treba-nista-raditi-na-njivama.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/8/7/5/330/5296790/thumbs/12413300/markovdan_t.jpg</url>
                <title>Данас је Марковдан – верује се да не треба ништа радити на њивама</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944735/danas-je-markovdan--veruje-se-da-ne-treba-nista-raditi-na-njivama.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Једна чаша воде – триста комараца, како грађани могу да спрече најезду</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944585/beograd-borba-komarci-zaprasivanje-.html</link>
                <description>
                    Чини се да их је сваке године све више и да су постали отпорни на све, али борба против комараца у Београду препуна је заблуда. Докторка ветерине Дубравка Планинац из ЈКП &#034;Градска чистоћа&#034; открива ко су прави кривци за најезду и шта свако од нас може да уради.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/19/48/780/5296110/thumbs/12411348/Sekvenca_sve_00_06_28_06_Still320.jpg" 
                         align="left" alt="Једна чаша воде – триста комараца, како грађани могу да спрече најезду" title="Једна чаша воде – триста комараца, како грађани могу да спрече најезду" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Са доласком топлијег времена, Београдом се, поред мириса липа, шири и добро познато зујање. Сваке године стиче се утисак да је комараца "никад више", али стручњаци објашњавају да ситуација није алармантна, већ је реч о природном циклусу и активацији одређених врста комараца. Београд, град на ушћу двеју река, са густом вегетацијом дуж обала Саве и Дунава, представља идеално станиште за њихово размножавање. Зато су излетишта попут Аде Циганлије и Кошутњака међу првима на удару такозваних речних и шумских комараца.</p>
<p><!--<box box-left 51686196 video>-->"Ово је период године када долази до активације речног или шумског комарца који своје станиште налази не само уз обалу река, него и испод лишћа, у блату, у дупљама дрвећа. Његова активација је за овај период године доста значајна, односно сваке године се активира у ово време", објашњава Дубравка Планинац, доктор ветеринарске медицине из Сектора екологије "Градске чистоће".</p>
<p>Мониторингом је потврђена појачана бројност ових врста, а проблем додатно компликује чињеница да су они добри летачи и често долазе са територија које нису у надлежности градских служби.</p>
<h3><strong>Нису сви комарци исти: Од речних летача до кућних напасти</strong></h3>
<p>Ипак, за комарце који нам најчешће досађују у становима и двориштима нису одговорни ни Сава ни Дунав, већ ми сами.</p>
<p>Реч је о такозваном кућном комарцу, врсти која има веома мали радијус кретања, свега стотинак метара. Како му и име каже, овај комарац се размножава у нашој непосредној близини, користећи сваку стајаћу воду коју му оставимо на располагању.</p>
<p>"Апеловала бих овом приликом на наше суграђане јер нам стварно могу помоћи у борби против комараца", истиче Планинац и наводи фрапантан податак: "Ако знамо да из једне чаше у којој стоји вода може излетети негде око триста јединки кућног комарца, јасно је колики је наш утицај. Подлошци од саксија, старе гуме, бурад, све то може бити извор."</p>
<p>Пражњењем ових малих резервоара воде, грађани директно смањују број комараца у свом окружењу, а тиме и ризик од болести попут грознице Западног Нила, коју управо ова врста најчешће преноси.</p>
<h3><strong>Истине и заблуде о запрашивању</strong></h3>
<p>Једна од највећих брига грађана везана је за средства која се користе приликом сузбијања комараца. Многи се питају да ли су препарати којима се прскају улице и паркови штетни за људе, децу и кућне љубимце. Дубравка Планинац уверава да разлога за страх нема.</p>
<p>"То су препарати који су регистровани, који су уписани у листу биоцидних производа", наглашава она. Реч је о пиретроидима, врсти инсектицида која је изабрана управо због ниске токсичности за људе и животиње.</p>
<p>Концентрације које се користе су веома мале, прилагођене инсектима, а тимови који врше запрашивање су стручно обучени за руковање овим средствима, чинећи цео процес још безбеднијим. Иако нема опасности, савет је да се грађани склоне док возило не прође, а већ после десетак до петнаест минута боравак напољу је потпуно безбедан.</p>
<p>Док се "Градска чистоћа" бори против комараца на јавним површинама, борба у сопственом дому и дворишту остаје на нама. Поред уклањања стајаће воде, лична заштита подразумева коришћење репелената приликом боравка у природи, постављање комарника на прозоре и врата и боравак у климатизованим просторијама.</p>
<p>Занимљив је и савет у вези са гардеробом – комарце више привлаче тамне боје, па се током вечерњих шетњи препоручује ношење светлије одеће.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 8 May 2026 06:04:27 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944585/beograd-borba-komarci-zaprasivanje-.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/19/48/780/5296110/thumbs/12411342/Sekvenca_sve_00_06_28_06_Still320.jpg</url>
                    <title>Једна чаша воде – триста комараца, како грађани могу да спрече најезду</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944585/beograd-borba-komarci-zaprasivanje-.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/19/48/780/5296110/thumbs/12411342/Sekvenca_sve_00_06_28_06_Still320.jpg</url>
                <title>Једна чаша воде – триста комараца, како грађани могу да спрече најезду</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944585/beograd-borba-komarci-zaprasivanje-.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Нови изглед српског пасоша – како се спаја традиција и државни идентитет и зашто је важна &#034;бургунди&#034; боја</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944505/novi-pasos-srbije-dizajn-heraldika-.html</link>
                <description>
                    Хералдичар Љубодраг Грујић, аутор графичког решења грба и заставе Србије, истиче да нови изглед пасоша шаље поруку о независној и озбиљној држави. Нови дизајн пасоша представља покушај успостављања метафизичког континуитета са српском прошлошћу, нарочито са наслеђем Немањића, каже Грујић. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/21/31/73/5296362/thumbs/12412302/Pasos-t.jpg" 
                         align="left" alt="Нови изглед српског пасоша – како се спаја традиција и државни идентитет и зашто је важна &#034;бургунди&#034; боја" title="Нови изглед српског пасоша – како се спаја традиција и државни идентитет и зашто је важна &#034;бургунди&#034; боја" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Изглед путне исправе Србије, поред своје функционалности, представља цивилизацијску тековину која носи дубље значење од самог физичког предмета. Према речима Грујића, <strong><a href="/vesti/drustvo/5935802/pasos-novi-dizajn-srbija.html" target="_blank" rel="noopener">дизајн новог пасоша усклађен је са државним симболима</a></strong> на чијој се стандардизацији радило годинама.</p>
<h3><strong>Грб као симбол територије и државности</strong></h3>
<p>Говорећи о развоју хералдичких симбола Србије у емисији Првог програма Радио Београда "У ритму дана", Грујић је нагласио да је књига стандарда свих обележја Републике Србије, на којој је радио пре 16 година, била кључна за исправљање историјских и техничких неправилности.</p>
<p>"Хералдистика описује читаву државу. Грешимо у уверењу да један грб описује народ, пошто он искључиво описује неку врсту територије", објашњава Грујић.</p>
<p>Он подсећа да је решење које је било у употреби деведесетих година било оптерећено утицајима хабсбуршке уметности. Ново решење тежи враћању српском изразу, који представља спој домаћих традиција и византијског утицаја, уз уважавање немачких и млетачких хералдичких елемената преточених у једноставне линије.</p>
<h3><strong>Симболика круне и боја достојанства</strong></h3>
<p>Једна од честих недоумица у јавности односи се на присуство круне на грбу Републике. Грујић појашњава да круна у овом контексту нема монархистичко значење.</p>
<p>"Круна је симбол независности и државности наше земље. Краљевска круна би имала пурпурну поставу изнутра, а ова је празна, кроз њу се види. Немојте мислити да смо вам подвалили круну за монархизам, већ за државу Србију", истиче хералдичар.</p>
<p>Када је реч о промени боје пасоша у "бургунди" (тамноцрвену), Грујић наводи да та нијанса има свој значај.</p>
<p>"Мени лично заиста одговара да буде тамнија. Дубље значи већи гравитас (тежину), већи дигнитас (достојанство)", наводи Грујић.</p>
<h3><strong>Порука континуитета</strong></h3>
<p>Нови дизајн пасоша, према Грујићевим речима, представља покушај успостављања метафизичког континуитета са српском прошлошћу, нарочито са наслеђем Немањића. </p>
<p>"Мој утисак на ово што сам видео – порука је 'коначно смо независни, коначно смо озбиљна држава'. Поента мог рада и поента тог пасоша је дословно следећа реченица: права историја Србије тек почиње", закључио је Грујић.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Fri, 8 May 2026 06:05:01 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944505/novi-pasos-srbije-dizajn-heraldika-.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/21/31/73/5296362/thumbs/12412308/Pasos-t.jpg</url>
                    <title>Нови изглед српског пасоша – како се спаја традиција и државни идентитет и зашто је важна &#034;бургунди&#034; боја</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944505/novi-pasos-srbije-dizajn-heraldika-.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/21/31/73/5296362/thumbs/12412308/Pasos-t.jpg</url>
                <title>Нови изглед српског пасоша – како се спаја традиција и државни идентитет и зашто је важна &#034;бургунди&#034; боја</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944505/novi-pasos-srbije-dizajn-heraldika-.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Чучковић: Возом директно до аеродрома &#034;Никола Тесла&#034;, &#034;мали метро&#034; најамбициознији пројекат</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944592/cuckovic-vozom-direktno-do-aerodroma-nikola-tesla-mali-metro-najambiciozniji-projekat.html</link>
                <description>
                    Градски менаџер Београда Мирослав Чучковић изјавио је у емисији &#034;У средишту пажње&#034; на Првом програму Радио Београда да је циљ да главни град до почетка Експа 2027. буде потпуно саобраћајно повезан и спреман за долазак милиона посетилаца. Најавио је изградњу такозваног &#034;малог метроа&#034;, нове железничке везе са аеродромом &#034;Никола Тесла&#034;, увођење нових возова и електричних аутобуса, као и реализацију великих инфраструктурних пројеката широм града.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/0/16/18/42/352/4880625/thumbs/12411704/M_Cuckovic.jpg" 
                         align="left" alt="Чучковић: Возом директно до аеродрома &#034;Никола Тесла&#034;, &#034;мали метро&#034; најамбициознији пројекат" title="Чучковић: Возом директно до аеродрома &#034;Никола Тесла&#034;, &#034;мали метро&#034; најамбициознији пројекат" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Градски менаџер Београда Мирослав Чучковић најавио је изградњу "малог метроа", увођење нових возова, али и решења за повезивање аеродрома и центра града и истакао да су активности подељене у две кључне теме – припрему за Експо и "реализацију великих саобраћајних решења" планираних за наредни век.</p>
<p><!--<box box-left 51686266 media>--></p>
<p>Према речима Чучковића, циљ је да Београд 15. маја наредне године "потпуно спреман дочека милионе посетилаца", а да је кључни део тог плана железничко повезивање центра града са аеродромом "Никола Тесла" и простором Експа.</p>
<p>"Станице 'Прокоп' и 'Нови Београд' биће главна места преседања. Пруга ће ићи директно до аеродрома, а станица на самом аеродрому биће 'топлом везом' – наткривеним мостом са потпуним комфором – повезана са аеродромском зградом", објаснио је Чучковић у емисији <em>Првог програма</em> Радио Београда "У средишту пажње". </p>
<p>Потврдио је да је рок за завршетак пруге, железничке станице и набавку нових возова управо почетак Експа. Влада је, како се наводи, већ купила девет гарнитура возова за линију до аеродрома, док први возови стижу у новембру. Такође, како је истакнуто, планирано је увођење 100 нових електричних аутобуса на седам нових градских линија које ће водити ка Експу.</p>
<h3><strong>"Мали метро" и тунел испод Београда</strong></h3>
<p>Један од, како је речено, најамбициознијих пројеката је изградња саобраћајног тунела, такозваног "малог метроа", који ће спојити Булевар деспота Стефана и Економски факултет. Према плану, тунел ће бити дужине 2.400 метара и представљаће директну везу између Панчевачког моста и новог Савског моста.</p>
<p>"Овај тунел ће се градити кртицама, баш као и железнички тунел за метро. За разлику од Теразијског тунела, овај ће имати две потпуно независне цеви", навео је Чучковић.</p>
<h3><strong>Изградња метроа: Где ће бити најкритичније?</strong></h3>
<p>Говорећи о првој линији метроа, Чучковић је прецизирао да ће машине (кртице) да се крећу са две стране – из Макиша и са Панчевачког моста – а циљ је да се, како је нагласио, сретну на Сајму за око 550 дана рада.</p>
<p>"Најкритичније ће бити на местима где ћемо морати потпуно да затворимо саобраћај. Прво је улаз машине из правца Макиша, где ће већ ове године бити затворена Водоводска улица у Жаркову. Друга кризна тачка је раскрсница Пожешке и Благоја Паровића на Бановом брду", објаснио је градски менаџер.</p>
<h3><strong>Нови мостови и туристичке атракције</strong></h3>
<p>Чучковић је најавио да ће Нови савски мост бити три пута шири од претходног, са независним трамвајским тракама, пешачким и бициклистичким стазама. Његов распон у води, како је навео, биће 166 метара, што би требало да омогући несметан пролаз крузера.</p>
<p>Најавио је и изградњу панорамског точка на новобеоградској страни пречника 80 метара, са 40 климатизованих капсула, као и претварање Старог железничког места у пешачко-бициклистички, са видиковцима.</p>
<p>"То ће бити мост на којем се не жури, намењен за уживање породица и заљубљених парова, док ће остали мостови служити за бржи проток саобраћаја", рекао је Чучковић, наводећи да ће током 2026. године бити завршено и проширење Улице Јурија Гагарина у булевар, као и Булевара патријарха Павла.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 7 May 2026 21:44:39 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944592/cuckovic-vozom-direktno-do-aerodroma-nikola-tesla-mali-metro-najambiciozniji-projekat.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/0/16/18/42/352/4880625/thumbs/12411692/M_Cuckovic.jpg</url>
                    <title>Чучковић: Возом директно до аеродрома &#034;Никола Тесла&#034;, &#034;мали метро&#034; најамбициознији пројекат</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944592/cuckovic-vozom-direktno-do-aerodroma-nikola-tesla-mali-metro-najambiciozniji-projekat.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/0/16/18/42/352/4880625/thumbs/12411692/M_Cuckovic.jpg</url>
                <title>Чучковић: Возом директно до аеродрома &#034;Никола Тесла&#034;, &#034;мали метро&#034; најамбициознији пројекат</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944592/cuckovic-vozom-direktno-do-aerodroma-nikola-tesla-mali-metro-najambiciozniji-projekat.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Српски гимназијалци освојили шест медаља из математике на Балканској олимпијади у Солуну</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944543/matematika-gimnazija-medalje-balkan-olimpijada-solun.html</link>
                <description>
                    Шесточлани тим Републике Србије освојио је шест медаља на 43. Балканској математичкој олимпијади (БМО), која се од 3. до 8. маја одржава у Солуну у Грчкој.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/19/1/530/5296026/thumbs/12410982/medalje.jpg" 
                         align="left" alt="Српски гимназијалци освојили шест медаља из математике на Балканској олимпијади у Солуну" title="Српски гимназијалци освојили шест медаља из математике на Балканској олимпијади у Солуну" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Сребрне медаље освојили су Владимир Лукић, Нина Шушић и Вања Јеловац, док су бронзане медаље припале Стефану Шебезу, Петру Бановићу и Павлу Дамјановићу.</p>
<p><!--<box box-left 51686102 media>--></p>
<p>Сви освајачи медаља ученици су Математичке гимназије у Београду.</p>
<p>Организатори наводе да је овогодишње такмичење било веома захтевно, што резултат српског тима чини значајнијим.</p>
<p>Екипни победник 43. Балканске математичке олимпијаде је тим Турске.</p>
<p>Руководиоци тима Републике Србије били су Миљан Кнежевић са Математичког факултета Универзитета у Београду и Теодор фон Бург из Математичке гимназије у Београду.</p>
<p>У конкуренцији 11 земаља југоисточне Европе, 13 гостујућих држава и другог тима Грчке, на такмичењу је учествовало укупно 148 такмичара.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 7 May 2026 19:28:32 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944543/matematika-gimnazija-medalje-balkan-olimpijada-solun.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/19/1/530/5296026/thumbs/12410976/medalje.jpg</url>
                    <title>Српски гимназијалци освојили шест медаља из математике на Балканској олимпијади у Солуну</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944543/matematika-gimnazija-medalje-balkan-olimpijada-solun.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/19/1/530/5296026/thumbs/12410976/medalje.jpg</url>
                <title>Српски гимназијалци освојили шест медаља из математике на Балканској олимпијади у Солуну</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5944543/matematika-gimnazija-medalje-balkan-olimpijada-solun.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Обележена 27. годишњица НАТО бомбардовања кинеске амбасаде у Београду</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943884/kineska-ambasada-bombardovanje-obelezavanje.html</link>
                <description>
                    Полагањем венаца и белих ружа на спомен-плочу погинулим кинеским држављанима у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију 1999. године, данас је обележена 27. годишњица бомбардовања Амбасаде Кине у Београду.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/11/15/427/5293399/thumbs/12404263/Kineska_ambasada.jpg" 
                         align="left" alt="Обележена 27. годишњица НАТО бомбардовања кинеске амбасаде у Београду" title="Обележена 27. годишњица НАТО бомбардовања кинеске амбасаде у Београду" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Венце су у част страдалих на спомен-плочу испред Кинеског културног центра, изграђеног на месту уништене кинеске амбасаде на Новом Београду, положили министарка за рад, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски и амбасадор Кине у Србији Ли Минг.</p>
<p><!--<box box-left 51684911 media>--></p>
<p>Ђурђевић Стаменковски је након полагања венаца изјавила да стара кинеска мудрост каже да народи који пролазе кроз олује треба да стоје заједно у истом чамцу, као и да је данас, приликом обележавања 27 година од бомбардовања амбасаде Кине у Београду, та порука важнија него икад јер подсећа да су српски и кинески народ 1999. године прошли кроз заједничку олују.</p>
<p>"Заједно су искусили страдање, неправду и последице политике силе и безакоња. У име Владе Србије, у име српског народа, у име грађана Србије, изражавам најдубље саучешће породицама страдалих, кинеском народу и државном руководству Кине", рекла је министарка.</p>
<p>Додала је да је из тог догађаја изникло челично пријатељство Србије и Кине, као и да је 1999. године, сем народа, страдало и међународно право.</p>
<p>"Ми данас сносимо последице тог преседана и видимо колико је он постао изговор за друга жаришта, друге фронтове, друге сукобе и друге конфликте у свету", рекла је она. </p>
<p>Ђурђевић Стаменковски је истакла да трагични догађај из 1999. никада не сме да се заборави, као и да је важно говорити о садашњој позицији српско-кинеских односа. </p>
<p>Она је додала да се највећа пријатељства доказују у највећим невољама и да се српско-кинеско пријатељство "калило" у тешким временима. </p>
<p>Нагласила је да се не сме заборавити ни чињеница да је без сагласности СБ УН бомбардована једна земља која је само желела да очува свој суверенитет и територијалну целовитост. </p>
<h3><strong>Амбасадор Ли Минг: Пријатељство Србије и Кине расте</strong></h3>
<p>Амбасадор Кине Ли Минг подсетио је да је НАТО на данашњи дан пре 27 година са пет пројектила напао кинеску амбасаду у СР Југославији.</p>
<p>"У том периоду, троје кинеских новинара Шао Јунхуан, Сју Сингху и Џу Јинг је изгубило живот на дужности, више од 20 кинеских дипломата је повређено, а зграда амбасаде је тешко оштећена. Овај злочин НАТО-а је очигледно кршење међународног права и основних норми међународних односа, нарушавање националног суверенитета, као и неопростиво скрнављење људске савести. Ни кинески ни српски народ никада неће заборавити ову историју", поручио је амбасадор. </p>
<p>Подсетио је и да је Влада Србије недавно одржала државни комеморативни скуп посвећен жртвама НАТО бомбардовања СРЈ и да је тада председник Србије Александар Вучић истакао у свом говору да су, и после толико година, ране Србије још далеко од зарастања. </p>
<p>Нагласио је да у годинама након рата пријатељство Србије и Кине расте и да су два народа постала као браћа која деле и добро и зло. </p>
<p>"Последњих година, под стратешким водством председника Си Ђинпинга и председника Александра Вучића, односи Кине и Србије достигли су нови историјски ниво, а изградња заједнице Кине и Србије са заједничком будућношћу у новој ери и висококвалитетна изградња иницијативе Појас и пут постигла је опипљиве резултате", рекао је он. </p>
<h3><strong>Амбасада била видно обележена </strong></h3>
<p>Пре тачно 27 година у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију бомбардована је зграда кинеске амбасаде на Новом Београду, а том приликом погинула су три новинара и повређено је 20 особа.</p>
<p>Страдали су дописник кинеске националне новинске агенције Синхуа Шао Јунхаун, као и дописници дневног листа Гуанг минг Су Сингхуа и Џу Јинг.</p>
<p>Амбасада, која је била видно обележена као објекат од дипломатског значаја, погођена је са три пројектила, а поред главне зграде, уништене су и помоћни објекти у дворишту амбасаде.</p>
<p>У нападу на амбасаду знатна оштећења претрпеле су и грађевине у близини амбасаде Кине, попут зграде "Енергопројекта" и Стамбено-пословног центра ЈБЦ, а НАТО авијација је два пута у току ноћи погодила хотел "Југославија".</p>
<p>У, до тада, најмасовнијем нападу на престоницу Србије, поново је бомбардован центар града - зграде Савезног МУП-а, Генералштаба Војске Југославије, Министарства одбране, Владе Србије у Улици Кнеза Милоша, као и зграда МУП-а Савски венац.</p>
<p>На месту бомбардовања амбасаде Кине, 2009. године откривена је спомен-плоча.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 7 May 2026 12:01:00 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943884/kineska-ambasada-bombardovanje-obelezavanje.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/11/15/427/5293399/thumbs/12404257/Kineska_ambasada.jpg</url>
                    <title>Обележена 27. годишњица НАТО бомбардовања кинеске амбасаде у Београду</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943884/kineska-ambasada-bombardovanje-obelezavanje.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/11/15/427/5293399/thumbs/12404257/Kineska_ambasada.jpg</url>
                <title>Обележена 27. годишњица НАТО бомбардовања кинеске амбасаде у Београду</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943884/kineska-ambasada-bombardovanje-obelezavanje.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Обележава се 27 година од бомбардовања Ниша касетним бомбама</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943721/obelezava-se-27-godina-od-bombardovanja-nisa-kasetnim-bombama.html</link>
                <description>
                    Пре 27 година, 7. маја 1999. у НАТО агресији на Ниш су бачене касетне бомбе од којих је погинуло шеснаест, а теже повређено осамнаест цивила.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/10/23/817/5292835/thumbs/12402577/Nis_bombardovanje.png" 
                         align="left" alt="Обележава се 27 година од бомбардовања Ниша касетним бомбама" title="Обележава се 27 година од бомбардовања Ниша касетним бомбама" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Пре 26 година, 7. маја у 11.20 касетним бомбама засут је центар Ниша - Шуматовачка улица, тврђавска пијаца, аутобуска станица, као и део нишког Клиничког центра.</p>
<p><!--<box box-left 51684656 media>-->Погинуло је шеснаест, а теже повређено осамнаест цивила. Највише Нишлија, међу којима и жена у 7. месецу трудноће, страдало је у Шуматовачкој улици.</p>
<p>Делови касетних бомби експлодирали су поред зграде Патологије нишког Медицинског центра, поред зграде Бановине, главне пијаце, Нишке тврђаве, Здравственог центра "12. фебруар", паркингу Ниш експреса поред Нишаве.</p>
<p>Током НАТО агресије на Ниш је бачено 16 контејнера са три хиљаде касетних бомби, иначе пројектованих тако да одређени проценат не експлодира одмах већ годинама или деценијама касније. </p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 7 May 2026 10:26:57 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943721/obelezava-se-27-godina-od-bombardovanja-nisa-kasetnim-bombama.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/10/23/817/5292835/thumbs/12402571/Nis_bombardovanje.png</url>
                    <title>Обележава се 27 година од бомбардовања Ниша касетним бомбама</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943721/obelezava-se-27-godina-od-bombardovanja-nisa-kasetnim-bombama.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/10/23/817/5292835/thumbs/12402571/Nis_bombardovanje.png</url>
                <title>Обележава се 27 година од бомбардовања Ниша касетним бомбама</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943721/obelezava-se-27-godina-od-bombardovanja-nisa-kasetnim-bombama.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Нови дигитални систем техничких прегледа – шта се мења за возаче</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943562/tehnicki-pregledi-cistep.html</link>
                <description>
                    Од 15. јуна до 15. децембра почиње тестирање централног информационог система техничких прегледа (ЦИСТЕП). Регистрација возила убудуће ће бити могућа искључиво уз валидан дигитални запис са техничког прегледа. Резултате ће примати машина која је потпуно објективна и неће бити могуће манипулисати извештајима, рекао је Андрија Вујичић из Удружења техничких прегледа Србије. 
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/6/24/299/5292265/thumbs/12400837/Snimak_ekrana_2026-05-07_065510.png" 
                         align="left" alt="Нови дигитални систем техничких прегледа – шта се мења за возаче" title="Нови дигитални систем техничких прегледа – шта се мења за возаче" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>У Србији почиње тестирање новог централног информационог система техничких прегледа, који би требало да уведе ред и спречи злоупотребе.</p>
<p><!--<box box-left 51684458 video>--></p>
<p>То значи – нема више накнадних исправки, нема "договора", а сваки податак са прегледа биће директно очитан из мерних уређаја.</p>
<p>Регистрација возила убудуће ће бити могућа искључиво уз валидан дигитални запис са техничког прегледа.</p>
<p>Пробни период трајаће шест месеци, а уколико систем испуни очекивања, пуна примена планирана је од 1. јануара 2027. године.</p>
<p>Андрија Вујичић из Удружења техничких прегледа Србије рекао је за РТС да се технички преглед ни у чему неће разликовати за власнике возила, односно да корисници практично неће приметити никакву разлику.</p>
<p>Навео је да током тест-фазе, тај систем неће бити обавезан, већ ће служити за проверу функционалности и отклањање евентуалних недостатака.</p>
<h3><strong>Директно очитавање података</strong></h3>
<p>Нови систем, како је рекао, омогућиће да се подаци са уређаја за мерење силе кочења, издувних гасова и других параметара аутоматски шаљу у централни информациони систем, који их обрађује.</p>
<p>"То значи да више неће бити могуће накнадно мењати резултате или манипулисати извештајима. Резултате ће примати машина која је потпуно објективна и која ће одређивати да ли је нешто у складу са прописима", нагласио је Вујичић.</p>
<p>Уколико се током прегледа утврди неисправност, возачи ће имати рок од седам дана да квар отклоне без поновног плаћања.</p>
<p>"Ви се после седам дана враћате на технички преглед и прегледа се само та неисправност која је први пут констатована и не плаћате поново ништа", рекао је Вујичић.</p>
<p>Према његовим речима, систем ће бити повезан и са другим државним базама – од регистра обавезног осигурања до е-Управе, АПР-а и базе лиценци контролора.</p>
<p>Како је објаснио, на тај начин ће се аутоматски проверавати да ли технички преглед обавља овлашћено лице, као и да ли су испуњени сви законски услови.</p>
<h3><strong>Нема нових правила нити већих цена</strong></h3>
<p>Вујичић истиче да се сам поступак техничког прегледа не мења.</p>
<p>"Правилник о техничком прегледу апсолутно ни у чему није промењен. Све је исто као што је било до сада, само што ће постојати један дигитални запис који ће свима олакшати рад", рекао је он.</p>
<p>Додаје и да се цена техничког прегледа неће мењати, јер је законом већ прописано да трошкови одржавања система улазе у постојећу цену услуге.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 7 May 2026 16:52:00 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943562/tehnicki-pregledi-cistep.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/6/24/299/5292265/thumbs/12400825/Snimak_ekrana_2026-05-07_065510.png</url>
                    <title>Нови дигитални систем техничких прегледа – шта се мења за возаче</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943562/tehnicki-pregledi-cistep.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/6/24/299/5292265/thumbs/12400825/Snimak_ekrana_2026-05-07_065510.png</url>
                <title>Нови дигитални систем техничких прегледа – шта се мења за возаче</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943562/tehnicki-pregledi-cistep.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Хантавирус се преноси другачије од коронавируса, Шеклер објашњава колика је вероватноћа да се заразимо у случају контакта</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943581/milanko-sekler-hantavirus-prenosenje.html</link>
                <description>
                    Појава хантавируса на холандском крузеру &#034;MV Hondius&#034; изазвала је велику пажњу јавности након што је троје путника преминуло, а власти Канарских острва одбиле да дозволе пристајање брода. Из &#034;Батута&#034; саопштавају да је у протеклих десет година забележено 127 случајева хантавирусних инфекција у Србији. Вирусолог и микробиолог Миланко Шеклер објаснио је у разговору за РТС како се овај вирус преноси и због чега не би требало да будемо забринути.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/7/38/996/5292349/thumbs/12401125/PG-JP_CF_07-05-2026_05_47_mxf_07_29_52_10_Still002.jpg" 
                         align="left" alt="Хантавирус се преноси другачије од коронавируса, Шеклер објашњава колика је вероватноћа да се заразимо у случају контакта" title="Хантавирус се преноси другачије од коронавируса, Шеклер објашњава колика је вероватноћа да се заразимо у случају контакта" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p><strong><a title="Три особе преминуле, више оболелих на крузеру у Атлантику - сумња се на хантавирус" href="/vesti/svet/5940539/tri-osobe-preminule-vise-obolelih-na-kruzeru-u-atlantiku---sumnja-se-na-hantavirus.html" target="_blank" rel="noopener">Троје путника на крузеру у Атлантском океану преминуло је</a></strong> након сумње на избијање хантавируса, званично је саопштила Светска здравствена организација. Део путника је већ евакуисан у Холандију ради лечења и изолације.</p>
<p><strong><a title="Идентификован сој хантавируса са холандског крузера" href="/vesti/svet/5942893/hantavirus-kruzer-zaraza-epidemija-smrt-spanija.html" target="_blank" rel="noopener">Јужноафрички стручњаци идентификовали су тај сој хантавируса</a></strong> – у питању је најопаснији облик који може да се преноси са човека на човека, сој хантавируса са Анда.</p>
<p><!--<box box-left 51684468 video>--></p>
<p>Институт за јавно здравље "Батут" саопштио је јуче да су <strong><a title="Хантавирус на крузеру однео три живота – шта је „мишја грозница“ и да ли постоји опасност за Србију" href="/magazin/Zdravlje/5942728/hantavirus-misja-groznica-prenos-zaraze-kruzer-glodari.html" target="_blank" rel="noopener">природни резервоари ових вируса глодари</a></strong>, док се човек најчешће инфицира инхалацијом аеросола контаминираног излучевинама заражених животиња.</p>
<p>Миланко Шеклер, вирусолог и микробиолог Ветеринарског института у Краљеву, наводи да је врло ограничена могућност преноса овог вируса. У оквиру истог домаћинства вероватноћа да се пренесе износи три одсто, док расте у случају интимног партнерског односа на 17 одсто.</p>
<p>Претпоставља да је до преноса хантавируса на крузеру дошло због дуготрајног дељења заједничког простора, мале кубикаже са слабијом вентилацијом.</p>
<p>Такође, Шеклер указује и на то да је пар који се први заразио био у Аргентини и посматрао птице на великој депонији, на којима увек има глодара и након тога су се укрцали на крузер.</p>
<p>Шеклер сматра да је случај са холандским крузером изазвао много пажње јер је реч о луксузном крузеру. </p>
<p>"Није ово једини случај у историји света где је хантавирус изазвао смрт човека, имали смо и 15 и 20 смрти, али није био крузер већ заједнице људи, на фронту у рововима", рекао је Шеклер.</p>
<p>Инфекција се, каже, завршава сама од себе. Заражени иду у карантин, који траје двоструко дуже од периода инкубације, у овом случају 45 дана.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 7 May 2026 18:41:12 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943581/milanko-sekler-hantavirus-prenosenje.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/7/38/996/5292349/thumbs/12401119/PG-JP_CF_07-05-2026_05_47_mxf_07_29_52_10_Still002.jpg</url>
                    <title>Хантавирус се преноси другачије од коронавируса, Шеклер објашњава колика је вероватноћа да се заразимо у случају контакта</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943581/milanko-sekler-hantavirus-prenosenje.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/7/7/38/996/5292349/thumbs/12401119/PG-JP_CF_07-05-2026_05_47_mxf_07_29_52_10_Still002.jpg</url>
                <title>Хантавирус се преноси другачије од коронавируса, Шеклер објашњава колика је вероватноћа да се заразимо у случају контакта</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943581/milanko-sekler-hantavirus-prenosenje.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Кубик чесмоваче кошта 95 динара, какву воду пију Београђани </title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943390/voda-za-pice-cesma-sevic-beograd.html</link>
                <description>
                    Вода коју пију Београђани пролази кроз сложен систем производње и вишестепене контроле, а најважније градско извориште - Макиш је под сталним надзором, поручио је за РТС Бранимир Севић, извршни директор за водоводни систем ЈКП &#034;Београдски водовод и канализација&#034;.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/6/18/6/918/5291276/thumbs/12398047/FullHD_Golovi_00_00_00_00_Still005.jpg" 
                         align="left" alt="Кубик чесмоваче кошта 95 динара, какву воду пију Београђани " title="Кубик чесмоваче кошта 95 динара, какву воду пију Београђани " />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Извршни директор за водоводни систем ЈКП "Београдски водовод и канализација“ Бранимир Севић истакао је да је најосетљивији део читавог система сама производња воде и квалитет сирове воде која долази у постројења.</p>
<p><!--<box box-left 51684017 video>-->"Најосетљивија је сама производња, односно производни погони и оно што дође на производне погоне. Од квалитета сировине која дође на саму производњу зависи и квалитет производа који ми дистрибуирамо грађанима“, навео је Севић, гостујући у <em>Београдској хроници</em>.</p>
<p>Објаснио је да је фабрика воде на Макишу "изузетно заштићена“ и да је приступ обезбеђен високотехнолошким средствима 24 сата дневно током целе године.</p>
<p>"Вода на Макиш долази са реке Саве, са водоизворишта које је такође заштићено и ту имамо потпуну контролу. Над целом реком Савом и њеним током, наравно, немамо“, рекао је Севић.</p>
<p>Говорећи о безбедности воде за пиће, Севић је нагласио да искључиво пије воду из градског водовода и да то препоручује свим суграђанима.</p>
<p>"Саветујем сваком нашем суграђанину да пије воду која је апсолутно сигурна и безбедна, са вишестепеном контролом, пре него што посегне за неком ПЕТ амбалажом“, истакао је Севић.</p>
<p><!--<box box-left 51684032 media>-->Према његовим речима, вода произведена у београдском водоводу до потрошача стиже за мање од два сата након производње.</p>
<p>Севић је навео и да Београд има довољне количине воде за пиће, као и да се континуирано ради на проширењу капацитета и ревитализацији бунара.</p>
<p>"Очекујемо да и ове године произведемо преко двеста милиона кубних метара воде за пиће, тако да је то за град Београд и ове потребе, уз рационалну потрошњу, довољно“, рекао је Севић.</p>
<h3><strong>Очување водоизворишта</strong></h3>
<p>У разговору је посебно указао на значај очувања водоизворишта и одговорног односа према природи.</p>
<p>"Све оно што радимо, како се опходимо према природи и управљању отпадом, утиче на београдско водоизвориште“, поручио је Севић и додао да је "најслабија тачка заштите водоизворишта – понашање људи“.</p>
<p>Током емисије било је речи и о исправности воде на јавним чесмама. Наведено је да ЈКП „Београдски водовод и канализација“ и Градски завод за јавно здравље годишње обаве више од 17.000 контрола воде.</p>
<p>"Сто деведесет седам, сто деведесет осам чесми које су на систему београдског водовода апсолутно су безбедне за пиће", нагласио је Севић.</p>
<p><!--<box box-left 51684038 media>--></p>
<h3><strong>О употреби кућних филтера</strong></h3>
<p>Осврнуо се и на све чешћу употребу кућних филтера за воду, упозоривши да они могу представљати ризик уколико се неправилно користе.</p>
<p>"Ако имате дуготрајно задржавање воде у самим филтерима, постоји могућност бактериолошких загађења. Када се то деси, та вода више није безбедна“, објаснио је Севић.</p>
<p>Подсетио је и да је вода из чесме вишеструко јефтинија од флаширане. "Деведесет пет динара кошта хиљаду литара воде са чесме. Колико кошта један литар воде из флаше, то је ипак неупоредиво“, закључио је Севић.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 7 May 2026 05:55:57 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943390/voda-za-pice-cesma-sevic-beograd.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/6/18/6/918/5291276/thumbs/12398042/FullHD_Golovi_00_00_00_00_Still005.jpg</url>
                    <title>Кубик чесмоваче кошта 95 динара, какву воду пију Београђани </title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943390/voda-za-pice-cesma-sevic-beograd.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/6/18/6/918/5291276/thumbs/12398042/FullHD_Golovi_00_00_00_00_Still005.jpg</url>
                <title>Кубик чесмоваче кошта 95 динара, какву воду пију Београђани </title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943390/voda-za-pice-cesma-sevic-beograd.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Дан жалости у Новом Пазару због тешке несреће</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943510/dan-zalosti-u-novom-pazaru-zbog-teske-nesrece.html</link>
                <description>
                    У тешкој саобраћајној несрећи, која се догодила у уторак ноћу на путу Нови Пазар – Рашка, погинуле су четири особе. У Новом Пазару је Дан жалости.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/6/21/24/556/5291929/thumbs/12399865/novi-pazar.jpg" 
                         align="left" alt="Дан жалости у Новом Пазару због тешке несреће" title="Дан жалости у Новом Пазару због тешке несреће" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>У саобраћајној несрећи која се догодила на магистралном путу између Новог Пазара и Рашке<strong><a href="/vesti/hronika/5942674/srbija-novi-pazar-saobracaj-nesreca.html" target="_blank" rel="noopener"> четири особе су страдале</a></strong>, док су две повређене.</p>
<p><!--<box box-left 51684482 video>-->Једна повређена особа се налази у Општој болници у Новом Пазару, док је друга особа хитно пребачена за Београд.</p>
<p><span lang="sr-Latn-RS">Ова несрећа се догодила у уторак у 23.30, а до судара је дошло између аутомобила "</span><span lang="sr-RS">о</span><span lang="sr-Latn-RS">пел </span><span lang="sr-RS">а</span><span lang="sr-Latn-RS">стра“ и "</span><span lang="sr-RS">г</span><span lang="sr-Latn-RS">олф 7“.</span></p>
<p>Из полиције је потврђена информација да је до несреће дошло због претицања и неприлагођене брзине. </p>
<p>Особа која је управљала возилом "голф 7" била је са пробном возачком дозволом.</p>
<p>Из Вишег јавног тужилаштва наложили су обдукцију након које ће се знати сви узроци ове саобраћајне несреће.</p>
<p>Последња информација из Новог Пазара је да ће сутра на нивоу града због ове саобраћајне несреће бити проглашен Дан жалости.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Thu, 7 May 2026 07:42:50 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943510/dan-zalosti-u-novom-pazaru-zbog-teske-nesrece.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/6/21/24/556/5291929/thumbs/12399859/novi-pazar.jpg</url>
                    <title>Дан жалости у Новом Пазару због тешке несреће</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943510/dan-zalosti-u-novom-pazaru-zbog-teske-nesrece.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/6/21/24/556/5291929/thumbs/12399859/novi-pazar.jpg</url>
                <title>Дан жалости у Новом Пазару због тешке несреће</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943510/dan-zalosti-u-novom-pazaru-zbog-teske-nesrece.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Само два одсто људи у свету постаје војни пилот – РТС разговарао са кадетима, конкурс отворен до 31. маја</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943445/samo-dva-odsto-ljudi-u-svetu-postaje-vojni-pilot--rts-razgovarao-sa-kadetima-konkurs-otvoren-do-31-maja.html</link>
                <description>
                    Министарство одбране расписало је конкурс за упис на студијски програм Војно ваздухопловство Војне академије и ваздухопловни смер Војне гимназије. Конкурс је отворен до 31. маја, а екипа РТС-а била је са кадетима.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/6/19/9/827/5291491/thumbs/12398563/D2_060526_BM_KONKURS_VOJNE_GIMNAZIJE_mxf_00_00_50_02_Still003.jpg" 
                         align="left" alt="Само два одсто људи у свету постаје војни пилот – РТС разговарао са кадетима, конкурс отворен до 31. маја" title="Само два одсто људи у свету постаје војни пилот – РТС разговарао са кадетима, конкурс отворен до 31. маја" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Јована Митровић љубав према авијацији и авионима развила је још у детињству. Уписом на ваздухопловни смер Војне академије, каже, остварила је део свог сна. Остало јој је још да и званично постане војни пилот.</p>
<p><!--<box box-left 51684145 video>-->"Први лет је био веома узбудљив и до тада заиста нисам имала прилику да летим авионом, чак ни туристички. У први мах сам мислила да се то не дешава, јер сам на неки начин остварила два сна у једном дану – да летим авионом и да будем пилот у истом тренутку“, навела је Јована Митровић, кадет-водник.</p>
<h3><strong>Летење као вештина коју има само два одсто људи</strong></h3>
<p>Многи сањају да једног дана управљају летелицама и за собом остављају звук борбених авиона. Међутим, свега два одсто људи у свету то заиста може да ради.</p>
<p>Управо за њих отворен је конкурс за упис на ваздухопловни смер Војне академије и Војне гимназије. Постоје општи и посебни услови, а предуслов је да кандидати имају склоност ка математици.</p>
<h3><strong>Селекција кандидата у три фазе</strong></h3>
<p>"Сам процес пријема, односно процене подобности, састоји се из три дела. Први део обухвата психолошку и здравствено-медицинску процену, која траје пет дана, док психолошки део траје један дан. Кандидати који успешно савладају први део прелазе на други, где се врши тестирање знања из математике и физичка провера", навео је мајор Момчило Кубурић.</p>
<p>Након тога следи трећи део селекције, који обухвата падобранску обуку у трајању од три недеље на аеродрому у Нишу.</p>
<p>"Кандидати који успешно изведу два скока са 800 метара прелазе на аеродром Батајница, где се у наредне четири недеље реализују селективна летачка обука са искусним наставницима", додао је Кубурић.</p>
<h3><strong>Ограничен број места и искуства кадета</strong></h3>
<p>Војна академија отвара врата за 15, а Војна гимназија за 10 канидата. Тренутни кадети памте тренутак када су видели своје име на листи примљених.</p>
<p>"Било је веома нереално, поготово када је дошао последњи испит, односно испитни лет. Сутрадан су нам саопштили резултате ко је прошао, а ко није. Прво шок, а затим огромна срећа, даље искрено није било много времена за размишљање, јер су одмах почеле нове обавезе", навео је Павле Бабић, кадет-водник.</p>
<p><em><strong>Конкурс је отворен до 31. маја</strong></em>.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 6 May 2026 20:00:05 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943445/samo-dva-odsto-ljudi-u-svetu-postaje-vojni-pilot--rts-razgovarao-sa-kadetima-konkurs-otvoren-do-31-maja.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/6/19/9/827/5291491/thumbs/12398557/D2_060526_BM_KONKURS_VOJNE_GIMNAZIJE_mxf_00_00_50_02_Still003.jpg</url>
                    <title>Само два одсто људи у свету постаје војни пилот – РТС разговарао са кадетима, конкурс отворен до 31. маја</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943445/samo-dva-odsto-ljudi-u-svetu-postaje-vojni-pilot--rts-razgovarao-sa-kadetima-konkurs-otvoren-do-31-maja.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/6/19/9/827/5291491/thumbs/12398557/D2_060526_BM_KONKURS_VOJNE_GIMNAZIJE_mxf_00_00_50_02_Still003.jpg</url>
                <title>Само два одсто људи у свету постаје војни пилот – РТС разговарао са кадетима, конкурс отворен до 31. маја</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943445/samo-dva-odsto-ljudi-u-svetu-postaje-vojni-pilot--rts-razgovarao-sa-kadetima-konkurs-otvoren-do-31-maja.html</link>
                </image>
            </item>
        
            <item>
                <title>Сећања која не бледе – Изложба у Скупштини Србије као вапај за 9.579 несталих</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943432/secanja-koja-ne-blede-radio-beograd.html</link>
                <description>
                    У Народној скупштини Републике Србије постављена је изложба &#034;Сећања&#034;, која кроз уметничку форму сата симболизује деценијску борбу породица несталих лица. Док се на простору бивше Југославије и даље трага за 9.579 особа, породице поручују да њихови најмилији нису само бројеви, већ људи са именом, презименом и животима који су насилно прекинути.
                    <![CDATA[
                    <img src="http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/6/18/46/505/5291413/thumbs/12398407/iylozba_(2).jpg" 
                         align="left" alt="Сећања која не бледе – Изложба у Скупштини Србије као вапај за 9.579 несталих" title="Сећања која не бледе – Изложба у Скупштини Србије као вапај за 9.579 несталих" />
                    ]]>
                </description>
                <content:encoded>
                    <![CDATA[<p>Представник Удружења прогнаних и несталих "Суза" Драгана Ђукић истакла је у емисији Првог програма Радио Београда "У средишту пажње" да је главни мотив изложбе био враћање идентитета жртвама које се у званичним документима често воде само као "предмети".</p>
<p><!--<box box-left 51684113 media>-->"Идеја је била да учинимо нешто док живимо у тој неизвесности. Породице су желеле да се сећају својих најмилијих по лепим стварима, а не само по чину убиства и страдања. На сликама су мотиви из свакодневног живота – хобији, кошење траве, рад у винограду или пчелињаку", објашњава Ђукићева.</p>
<p>Она наводи потресне примере, попут слике која приказује 12-годишњег Синишу, који је убијен у колони са дедом, или слику двојице браће који играју фудбал, а који су трагично страдали.</p>
<p>"Суштина је да се не бавимо статистиком, него животним причама. Да оставимо ширу биографију како сутра неко не би могао да каже 'Измислили сте то име и тај број'. Желимо да се види да су то били обични породични људи чији су животи гурнути у рат и прекинути", наглашава Ђукићева.</p>
<h3><strong>Зид ћутања и спора идентификација</strong></h3>
<p>Ситуација са несталим лицима у региону и даље је критична. Према подацима Међународног комитета Црвеног крста, на простору бивше Југославије тражи се још 9.579 особа.</p>
<p>Од тог броја, око 6.000 су држављани БиХ, док се на подручју Хрватске и даље трага за 1.500 Срба.</p>
<p>Ђукићева упозорава да је процес идентификације драстично успорен:</p>
<p>"Раније се годишње решавало по 50-60 лица, а сада прођу две или три године да се не реши ниједан случај. Постоји преко 30 регистрованих гробница у Хрватској које се не ексхумирају јер су у њима српске жртве. Скривање жртава је заправо бежање од одговорности", истакла је саговорница.</p>
<p>Слична, ако не и тежа ситуација је на Косову и Метохији, где се трага за 1.586 особа.</p>
<p><!--<box box-left 51684115 media>-->Председник Удружења породица киднапованих и несталих са КиМ Верица Томановић, која већ 26 година тражи супруга др Андрију Томановића, директора хируршке клинике у Приштини, говори о "завери ћутања".</p>
<p>"Мој супруг је 36 година радио као хирург, лечио је све народе подједнако. Недопустиво је да се међународна заједница не укључи ефикасније. У Приштини постоји 350 посмртних остатака који нису идентификовани, а локације стоје затрављене јер нико неће да их откопава", каже Верица Томановић.</p>
<h3><strong>Закон о несталим лицима у 2026. години?</strong></h3>
<p>Породице деценијама чекају на усвајање Закона о несталим лицима који би регулисао њихова егзистенцијална и материјална права, али и формално признао постојање српских жртава.</p>
<p>"Србија једина у окружењу нема овај закон. Имамо обећања да ће он бити усвојен у току ове године. То је минимум људског права – да се уважи патња људи који живе под константним стресом више од две и по деценије", указује Верица Томановић.</p>
<p>Драгана Ђукић је успела да пронађе и сахрани брата после 16 година потраге.</p>
<p>"Оног момента када вратите име и презиме, он више није Н. Н. лице. То даје снагу да се боримо за друге, да и они ставе тачку на прошлост како би живот могао да се настави", закључила је Ђукићева.</p>]]>
                </content:encoded>
                <pubDate>Wed, 6 May 2026 20:49:59 +0200</pubDate>
                <category>Друштво</category>
                    
                <guid>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943432/secanja-koja-ne-blede-radio-beograd.html</guid>
                <thumb>
                    <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/6/18/46/505/5291413/thumbs/12398401/iylozba_(2).jpg</url>
                    <title>Сећања која не бледе – Изложба у Скупштини Србије као вапај за 9.579 несталих</title>
                    <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943432/secanja-koja-ne-blede-radio-beograd.html</link>
                </thumb>
                <image>
                <url>http://www.rts.rs/upload//media/2026/4/6/18/46/505/5291413/thumbs/12398401/iylozba_(2).jpg</url>
                <title>Сећања која не бледе – Изложба у Скупштини Србије као вапај за 9.579 несталих</title>
                <link>http://www.rts.rs/vesti/drustvo/5943432/secanja-koja-ne-blede-radio-beograd.html</link>
                </image>
            </item>
        
    </channel>
</rss>

