Стационарне цистерне са пијаћом водом постављене су у Миросаљцима и Драгојевцу, а најављени су појачани инспекцијски надзор и кажњавање оних који воду троше ненаменски.

Председник општине Ариље и командант Штаба за ванредне ситуације Предраг Маслар рекао је за РТС да је одлука о рестрикцијама донета јер количина воде коју Ариље тренутно добија није довољна за потребе становништва у овом периоду.

"Ми добијамо неких 46 литара у секунди од јавног предузећа ‘Рзав’ и то се испоставило да није довољно за овај период, с обзиром на то да се ненаменски троши вода", рекао је Маслар.

Како је навео, вода се користи за заливање малињака, купињака и других пољопривредних засада, упркос апелима надлежних да се у периоду повећане потрошње са тим застане.

"Међутим, нажалост, морам да кажем, неки неодговорни појединци и грађани то не раде и ми смо најавили оштре контроле и оштре казне", истакао је Маслар.

Висинске зоне општине Ариље, као и насеља која се снабдевају са Малског врела, имаће воду од 6 до 9 часова ујутру и од 20 до 22 часа увече.

У Вирову, Грдовићима и Лопашу воде неће бити од 22 часа до 6 часова ујутру.

Маслар објашњава да се ноћним искључењима настоји да се спречи ненаменска потрошња, јер се пољопривредни засади претежно заливају током вечери и ноћи, али и да се омогући допуњавање резервоара како би остали становници имали воду.

И у другим општинама Златиборског округа надлежни апелују на рационалну потрошњу воде. Такви апели упућени су, између осталог, у Ужицу и Пријепољу, како би сви потрошачи током целог дана били снабдевени водом за пиће.

Родом Римљанка, преподобна мученица Параскева, рођена у хришћанској породици, живела је у другом веку. После смрти родитеља, који су били веома имућни, све наслеђено је поделила сиротињи и замонашила се.

Због вере у Господа, затварана је, мучена и на крају посечена мачем, по наређењу кнеза Тарасија, око 140. године.

По налогу бугарског краља Асена пренесена је у Трново и сахрањена у цркви названој њеним именом.

Њене мошти, касније су пренете у Цариград. За Трнову Петку кажу да је и женски празник, јер га славе жене.

Обичаји и веровања

Многе жене посте седам дана, да би се данас причестиле. Обичај је да се жене не баве кућним пословима, већ треба да празнују и проведу дан у радости, миру и молитви.

Верује се да на данашњи дан никако не ваља месити хлеб, прати веш, износити пепео или радити било шта од ручних радова, да женама током године не би трнуле руке.

На данашњи дан жене и девојке беру свеже цвеће и са њим украшавају своје домове како би у њима целе године владали мир и слога. Такође, верује се да данас треба обући нову и лепу одећу, посебно девојчицама, како би их пратила срећа.

Понегде се прослављају и заветине и манастирске славе.

Многи Свету Петку Трнову, која је била Римљанка и која се слави у августу, мешају са Светом Петком која је била Гркиња и слави се у октобру, не знајући да у календару има више светитељки са овим именом.

Мркоњић Град, домаћин овогодишње комеморације, носи двоструку симболику – везан је за краља Петра Првог Карађорђевића, познатог под псеудонимом Петар Мркоњић, али је и град који је пао августа 1995. године у продужетку акције "Олуја". "На срећу, да тако кажем, што није било среће са неким другим крајишким општинама које су остале у Федерацији", нагласио је Грубор, наводећи Грахово, Гламоч и Босански Петровац.

"Манастир Рмањ је наш светионик"

Посебну пажњу професор Грубор посветио је манастиру Рмањ, најзападнијем српском манастиру, који је шест пута паљен и шест пута обнављан.

"Манастир Рмањ је наш светионик и духовно сједиште тога краја", рекао је Грубор.

Осврнуо се и на историју устанка Голуба Бабића из 1875. године, познатог као Јужнобосански устанак, којим је ослобођена територија данашње општине Дрвар, као и на британског археолога и новинара сер Артура Еванса, који је боравио у том крају крајем 19. века и о њему писао изузетно позитивно, за разлику од већине западних медија тог доба.

"Дрвар се вратио из пепела"

Говорећи о судбини Дрвара, града који је по Дејтонском споразуму остао у Федерацији Босне и Херцеговине, Грубор је истакао да град, упркос свему, опстаје

"Дрвар је једини град у којем се у Федерацији вратило српско становништво. Ималo je више српског становништва него цела Федерација и Книнска крајина заједно", нагласио је Грубор и подсетио да је пред рат становништво Дрвара било 99 одсто српско.

Професор Грубор, који је завршио Медицински факултет у Сарајеву и четири године провео као борац Војске Републике Српске, осврнуо се и на пропаст индустрије у Дрвару после рата, наводећи пример фабрике која је расформирана и пресељена у хрватски градић Чабар.

"Тако да претрпео је Дрвар једну страшну, као и све друге крајишке општине, девастацију, егзодус. Али видите какав је тај дух. Из пепела се поново вратио", истакао је Грубор.

О хирургији и вештачкој интелигенцији

Говорећи о свом позиву, професор Грубор је истакао да порекло из Дрвара сматра кључним за свој карактер хирурга.

"То је тај крај који проговара кроз мене", рекао је Грубор, додајући да су операције веома захтевне - на панкреасу и јетри у просеку трају од шест до девет сати, а понекад и до дванаест сати.

Осврнуо се и на улогу вештачке интелигенције у хирургији, наводећи да је роботска хирургија већ увелико заступљена у великим центрима, али да "вештачка интелигенција треба да буде десна рука хирургу", уз напомену да човек мора да задржи контролу.

Двоје чувених глумаца као деца били у прадединој кући 

На крају разговора, професор Грубор се осврнуо и на породичну историју, откривајући да су глумци Бора Тодоровић и Мира Ступица као деца боравили у кући његовог прадеде у Дрвару, као и да је познати спортиста Гига Боснић, инспирација за песму "Балада о Гиги Боснићу" групе "Забрањено пушење", заправо његов близак рођак.

"Гига Боснић је потомак Мике Боснић, која је скинула ћебе са партизанског тенка које су набациле немачке СС дивизије и немачки војници. Из такве породице једноставно не може да буде рђав човек, а он то свакако није", закључио је Грубор.

"У овом тренутку немамо разлог за забринутост, зато што ће се инфекције изазване вирусом западног Нила појављивати сваке сезоне. Оно што је најважније за све нас је да избегавамо периоде дана када је интензитет убода комараца веома изражен", поручила је Јовановићева.

Јовановићева је нагласила да на територији земље доминира род "Culex" комараца, који преносе вирус са животиња - попут птица и коња.

Иако су регистрована прва два случаја ове сезоне, обично се ради о тежим облицима инфекције и развоју болести повезаних са запаљењем можданица и енцефалитисом, нарочито код особа са хроничним стањима.

Као мере заштите, препоручује се избегавање дужих шетњи поред воде и у влажним срединама, ношење гардеробе дугих рукава и ногавица које нису припијене уз тело, боравак у климатизованим просторима, као и примена репелената.

Темељ система и традиција дуга 102 године

Поводом јубилеја Института, проф. др Верица Јовановић је подсетила на његовог оснивача и првог декана Медицинског факултета, чије име установа с поносом носи:

"Институт за јавно здравље Србије, др Милан Јовановић Батут, носи име нашег професора и првог декана Медицинског факултета, који је дао велики допринос, пре свега, формирању основног концепта рада Института по угледу на бројне европске земље, највише по угледу на Немачку, на Аустрију", навела је Јовановићева.

Директорка је истакла значај координисаног праћења кретања заразних и незаразних болести (попут кардиоваскуларних, дијабетеса и малигнитета), као и унапређења система контроле кроз развој микробиолошких лабораторија и подршку Европске уније у успостављању савремених технологија.

Одговор на нове претње и спремност система

Јовановићева истиче да су они као систем заиста спремни и да одговоре и да препознају нове претње.

"У сталној сарадњи са Светском здравственом организацијом, са Европским центром за контролу болести, са Центром за контролу болести са територије Америке, ми смо у нашим свакодневним активностима већ употребили, имплементирали те основне препоруке, тако да по њима и поступамо. Спремни смо", рекла је Јовановићева одговарајући на упозорења СЗО о новим претњама заразних болести.

Јовановићева је додала да је брза реакција здравствених радника у примарној и секундарној заштити кључна за успешан епидемиолошки надзор.

Одзив грађана на скрининг програме мора бити још бољи

Када је реч о превентивним програмима, директор наводи да је одзив грађана добар, али да мора бити још бољи, нарочито у циљним групама:

Рак дојке - Мамографију је обавезно урадити у животној доби од 50 до 69 година, једном у периоду од две године.

Рак грлића материце - Папаниколау тест препоручује се свим дамама старости од 25 до 64 године бар једном у три године.

Рак дебелог црева - Болест је у порасту и код мушкараца и код жена, а препорука је да се тест на невидљиво крварење у столици уради пре појаве симптома.

Изазови имунизације и борба против дезинформација

Говорећи о имунизацији, проф. др Јовановић је указала на то да су се после пандемије ковида знатно прошириле информације које се граде на стручно непотпуним подацима.

"Морамо знати да је можда и сам успех имунизације дугогодишњи, то спречавање неких великих и јаких заразних болести, у ствари и утицало на то да у једном тренутку сама имунизација уђе у кризу, али то није случај који се дешава само код нас, већ се дешава и свуда у свету", навела је Јовановићева, апелујући на родитеље да не одлажу обавезну вакцинацију деце и да се о свим дилемама посаветују са педијатрима.

Здравље младих и важност превентивних прегледа

Институт сваке године спроводи истраживања о здравственом понашању школске деце на репрезентативном узорку. Резултати показују да млади препознају значај здравих избора, али да је у пракси неопходно додатно радити на усвајању здравих стилова живота, правилној исхрани и физичкој активности.

На крају разговора, директор Батута упутила је јасну поруку грађанима "да не треба заборавити да је део медицине превентивна медицина, да од ње све почиње, да смо сви учесници у јачању саме превентивне медицине у нашој заједници".

"Ја позивам све наше слушаоце да размисле када су последњи пут без икаквог здравственог проблема отишли на превентивни преглед у свој дом здравља", закључила је Јовановићева.

Он је, после седнице Штаба за ванредне ситуације, рекао да је први закључак да постоји потреба да се сви уочени проблеми анализирају и да се предложе системске и стратешке мере у циљу дугорочног решавања, смањења ризика и повећања отпорности система на будуће екстремне ситуације, са посебним освртом на њихов утицај на критичну инфраструктуру и системе од значаја за функционисање Републике Србије.

"Наш задатак је да се, у складу са законом, новим законима који су донети, при Министарству унутрашњих послова направи једно одељење које би се бавило критичном инфраструктуром и стратешким стварима везано за заштиту критичне инфраструктуре у оваквим условима", истакао је Дачић.

Навео је да је други закључак да се препоручује Министарству одбране и Војсци Србије да у оквиру својих надлежности и расположивих капацитета ангажују људске, материјално-техничке и друге ресурсе у циљу пружања подршке и ублажавања последица пожара и суша.

Такође се налаже предузећу "Србијаводе", другим водопривредним предузећима, правним лицима у власништву Србије, као и другим правним лицима са одговарајућим ресурсима да, у складу са расположивим капацитетима, своје људске и материјално-техничке ресурсе ставе на располагање сектору за ванредне ситуације у циљу ублажавања последица насталих услед појава екстремних суша и пожара.

"То је механизација, пумпе, црпне станице и све остало што нам је потребно", прецизирао је Дачић.

Додао је да је закључак Штаба и да се налаже Министарству привреде, Министарству пољопривреде и Министарству финансија да обезбеде неопходна средства за реализацију ових закључака.

Покрајинском секретаријату за пољопривреду, водопривреду и шумарство препоручено је да, у складу са својим надлежностима, уведе привремену забрану лова на подручју у околини Делиблатске пешчаре.

"Наравно, и да се забрани саобраћај, то ради полиција", рекао је Дачић.

Он је навео да ће се Републички штаб за ванредне ситуације сваког дана обраћати јавности путем саопштења, видео снимака и слика.

Ситуација са пожарима стабилнија

Дачић је изјавио и да је у Србији тренутно активно девет пожара, али да је ситуација стабилнија него јуче и истакао да је на гашењу ангажовано пет хеликоптера уз ватрогасце-спасиоце, припаднике Војске, добровољних ватрогасних друштава и јавних предузећа.

Истакао је да ни једну кућу пожар није захватио и да ће се Сектор за ванредне ситуације борити свим силама да буду заштићена насељена места.

"Тренутно има девет активних пожара на отвореном у Србији. Од тога су два највећа и најопаснија, један је у Делиблатској пешчари, други је код Ушћа. Пет наших хеликоптера гаси пожаре, чак је и хеликоптер који је дошао из Шпаније одмах послат у Делиблатску пешчару. Има доста наших ватрогасаца спасилаца, има људи из комуналних предузећа, из јавних предузећа, има доста добровољних ватрогасних друштава, има помоћи и од стране Војске", рекао је Дачић у Влади Србије након седнице Штаба за ванредне ситуације.

Додао је да је у Делиблатској пешчари пожар захватио око 700 хектара.

Министар је додао да је у среду и четвртак било између 180 и 190 пожара који се чак у току једног дана елиминишу, али да проблем у гашењу пожара представља када је обухваћена велика територија и када је неприступачан терен, а нарочито када има и ветра.

Он је навео да је прошле године у Србији Сектор за ванредне ситуације интервенисао 39.000 пута и том приликом спасио више од 1.400 људских живота.

"Сада, у првих седам месеци, забележена је 21.000 интервенција у којој је спашено близу 700 људи", казао је Дачић.

"Очекује се наставак топлотног таласа"

Дачић је истакао и да се Србија суочила са најнижим нивоом Дунава у последњих 100 година, али да је ситуација данас боља него претходних дана и навео да је Штаб забранио непотребну потрошњу воде.

Дачић је рекао да оспособљавање црпних станица које постоје у Богојеву и у Бездану омогућава да, уз отежане услове, функционише канал Дунав-Тиса-Дунав.

"Ту је реч пре свега о привредним субјектима којима то није неопходно, да бисмо једноставно омогућили нормално функционисање овог канала, али не само канала, него целог екосистема који ту постоји. Оно што је битно, ту има неколико сегмената кад је реч о водостају. Један је тај сегмент црпних станица, пумпи и свега осталога, и други сегмент јесу фирме које морају да поштују ову забрану, уз изузетке који важе само у случају уколико би њихов престанак коришћења воде изазвао тешке последице по функционисање система у Србији", навео је Дачић.

Према његовим речима, на данашњој седници Штаба разматране су хидролошка и метеоролошка ситуација на територији Србије, са прогнозом времена за наредни период.

Навео је да се очекује наставак топлотног таласа са мањим или већим падом температуре, али углавном са тенденцијом раста температуре.

Дачић је рекао да се водни саобраћај одвија отежано, али ипак у одређеној мери функционише.

"И оно што је најважније, питање што јесте једна од најважнијих тема, то је и рефлексија на питање енергетике. Сви надлежни министри су реферисали и говорили су о томе да је ситуација у једној врсти стагнације са благим поправљањем тих параметара, али да ми нисмо на крају кризе, већ да се очекује наставак овог топлотног таласа, чак када слушате метеорологе, чини вам се да ће то трајати ко зна колико. Али ми и у тим условима морамо нормално да функционишемо", истакао је Дачић.

Додао је да је држава у условима ниског нивоа Дунава успела да спречи екстремно штетне последице једне овакве ситуације.

Чљукић наводи за РТС да је најбоље паркирати возило у хладовини, али да то често није могуће. Због тога саветује возачима да пре уласка у аутомобил отворе врата или прозоре како би из кабине изашао врели ваздух, а затим укључе клима-уређај и сачекају минут или два да систем почне ефикасно да расхлађује унутрашњост.

„Најбоље би било ако можете да ставите аутомобил негде у хладовину, али то је реткост. После осам сати дођете до аутомобила, а унутра је буквално као у рерни. Зато је јако битно да се отворе врата или прозори како би тај врео ваздух колико-толико изашао. Ако имате могућност, упалите ауто, укључите климу и сачекајте минут-два. Клими треба времена да расхлади систем и да хладан ваздух потисне онај врућ из кабине“, рекао је Чљукић.

Саветује возачима да користе заштиту за ветробранско стакло, јер се тако смањује загревање инструмент табле, волана и унутрашњости возила.

Да ли се црни аутомобили више загревају?

На температуру у возилу утиче и боја аутомобила, али она није једини фактор који одређује колико ће се кабина загрејати.

„Субјективни осећај је да се црни ауто много више греје него што су показала та мерења, али дефинитивно има разлике у боји. Црни ауто, таман ауто, брже се загреје“, навео је Чљукић.

Он додаје да су затамњена стакла и заштита од сунца добра помоћ у смањењу загревања.

„Затамњена стакла су одлична ствар. То је тај ефекат стаклене баште. Можете имати савршен клима-систем, али када вам сунце бије у ветробранско стакло, температура ће и даље бити велика. Битно је да сунце не удара директно у инструмент таблу и волан, јер после неколико сати на сунцу не можете да их ухватите“, рекао је он.

Шта не треба остављати у аутомобилу

Чљукић упозорава да током врелих дана у возилу не треба остављати предмете који могу да буду опасни услед високих температура.

„Све то је потенцијална бомба у колима која може да вам направи проблем, поготово када је упаљач у питању. Унутра је плин и може да изазове пожар, не дај Боже. Зато код високих температура морамо да имамо већу пажњу и одговорност, јер нека ситница коју у журби заборавимо може да направи озбиљан проблем“, рекао је Чљукић.

Он посебно издваја упаљаче, дезодорансе, средства за дезинфекцију, мобилне телефоне, газирана пића и друге предмете који нису предвиђени да дуго буду изложени великим температурама у затвореном возилу.

На колико подесити климу у аутомобилу

Када је реч о температури на коју треба подесити клима-уређај, Чљукић објашњава да услови у аутомобилу нису исти као у кући.

„У колима је то мало другачије у односу на кућне климе. Та температура не може никада да достигне оно што пише на дисплеју. Можете да ставите климу на 17 степени, али у аутомобилу никада неће бити 17 степени, јер је много слабија изолација него у кући“, рекао је он.

Према његовим речима, важно је да разлика између температуре у возилу и спољашње температуре не буде превелика.

„Јако је битно да не излазимо из леденог аута напоље. То је као када из простора где је 24 или 25 степени изађете на 40 степени. То може да буде озбиљан проблем за здравље. Треба расхладити аутомобил колико нам је пријатно, али не правити екстремне разлике“, истакао је Чљукић.

Он додаје да се температура у аутомобилу, посебно ако је возило тамне боје, врло брзо поново повећа након искључивања клима-уређаја.

„Оног тренутка када угасите климу, за неколико минута температура се врло брзо врати. Зато је важно правилно користити систем хлађења“, рекао је Чљукић.

Редовно одржавање пре пута

Поред правилног коришћења климе, важна је и припрема возила за дуже путовање.

Чљукић саветује возачима да пре пута провере ниво моторног уља, расхладну течност, течност за прање ветробранског стакла, притисак у гумама и опште стање возила.

„Немојте долазити два дана пред пут са неисправним возилом и очекивати да ће све бити решено. Ако се ауто редовно одржава, преглед пред пут ће бити само рутина“, рекао је он.

Ауто-механичар подсећа и да клима-уређај треба сервисирати најмање једном у две године.

„Није довољно што ви мислите да клима ради. Ако недостаје расхладног гаса, она неће радити пуним капацитетом, а то се највише види када су температуре око 40 степени и када возило стоји у месту“, закључио је Чљукић.

"Проценат формалних развода јесте око трећине, он је чак нешто мањи него што је у земљама западне Европе или у Америци, али је свакако већи него пре", наводи Борозан.

Као главне разлоге за пораст броја развода адвокат види економску самосталност људи, већи нагласак на индивидуалности, као и недостатак друштвене стигме која више не оптерећује партнере који одлуче да прекину брак.

Зашто спорни разводи трају и до неколико година?

Док споразумни развод на једном рочишту може трајати свега пар месеци, разводи по тужби који укључују малолетну децу могу се одужити на више година. Разлог томе је обавеза суда да, поред самог развода, реши низ других кључних питања:

• Вршење родитељског права: Коме ће дете бити поверено на самостално вршење права или да ли ће се применити модел заједничког вршења.

• Одржавање личних односа: Начин на који ће дете виђати родитеља који не врши родитељско право.

• Допринос за издржавање (алиментација): Висина финансијских средстава које родитељ одваја за дете.

У овакве поступке укључује се и Центар за социјални рад, дечији психолози, педагози, а по потреби и судски вештаци како би се утврдило шта је најбоље за дете.

Борозан наводи да се у око две трећине случајева деца поверавају мајци, док се у 20 до 30 одсто случајева одређује заједничко вршење родитељског права.

"Када се каже да је проценат очева који добију старатељство 10 или 15 одсто, треба имати у виду да је јако мали број очева то и покушавао раније, јер је постојала необорива претпоставка да дете буде код мајке. Данас млађи очеви у пракси знатно чешће постављају то питање", објашњава Борозан.

Мит о "недавању развода" и проблеми са ригидним тумачењем закона

У јавности се често може чути израз "нећу ти дати развод". Адвокат Борозан наглашава да то у пракси није могуће, јер је право на развод по Уставу и Породичном закону елементарно право које нико не може трајно спречити. Ипак, компликовањем судског поступка и отварањем бројних спорова, незадовољан партнер може утицати на то да процес траје годинама уместо неколико месеци.

Посебан проблем у пракси, према речима адвоката, представљају ситуације у којима брак формално егзистира док траје дуготрајан судски спор око деце и имовине. То са собом носи низ законских и животних последица:

• Супружници не могу засновати нови брак нити нову ванбрачну заједницу са правним дејством имовине.

• Остаје се формално-правно одговорним за дугове супружника.

• Уколико мајка која жели развод добије дете са новим партнером током трајања спорног браоразводног поступка, закон аутоматски сматра супруга формалним оцем, што отвара сложене судске процесе оспоравања очинства.

Као потенцијално решење за ове ситуације, Борозан сугерише примену института делимичне пресуде из Закона о парничном поступку, којом би суд могао да формално разведе брак, док би о осталим сложеним питањима наставио да одлучује у оквиру истог процеса.

Када се одлучити за суд, а када за споразум?

Адвокат Борозан саветује паровима да развод не посматрају као средство за кажњавање супружника или доказивање победе, већ као прилику да се неуспешан однос оконча уз што мање стреса и трошкова.

"Увек треба покушати са споразумом и оставити лични анимозитет по страни, превасходно због деце. Мирно решење представља најбољи пут. Међутим, ако договор обезвређује вишегодишњи допринос у браку или није најбољи по дете, апсолутно не би требало а приори избегавати суд, јер суд може ефикасно да заштити права", напомиње, у емисији Првог програма Радио Београда "Јутро је", адвокат Лазар Борозан.

Свако неовлашћено коришћење назива, концепта и других елемената који представљају предмет заштите интелектуалне својине и сродних права представља повреду права РТС-а, због чега ће Радио-телевизија Србије пред надлежним судом покренути одговарајуће правне поступке ради заштите својих права и интереса.

РТС посебно истиче да поштовање интелектуалне својине представља темељ професионалног и одговорног поступања свих медија.

"Процена је да 30 процената целокупне електричне енергије која се испоручи једном домаћинству одлази на сам рад клима-уређаја на овим високим температурама, што није неуобичајено за ово доба године", прецизирао је Мацура додајући да су сличним апелима прибегле и земље региона.

Како уштедети струју без финансијских улагања

Грађани могу значајно да смање потрошњу применом једноставних мера које не изискују додатне трошкове:

• Подешавање температуре: Само једно снижавање температуре хлађеног простора за један степен може повећати потрошњу до пет посто. Разлика између унутрашње и спољне температуре не би требало да прелази седам, а максимално 10 степени Целзијуса.

• Одржавање уређаја: Редовним чишћењем унутрашњих филтера на клими смањује се потрошња струје.

• Правилан положај уређаја: Приликом уградње нових клима-уређаја, спољну јединицу не би требало постављати на јужну страну где је изложена сунцу током читавог дана, већ на исток или запад.

Дугорочне уштеде кроз замену столарије и изолацију

Дугорочна улагања у енергетску ефикасност доносе вишеструке користи за кућни буџет и комфор.

"Ако почнемо од основних мера, а то су замена столарије или уградња фасадне и кровне изолације, само са те две мере можете уштедети чак до 60 процената у енергији на својим рачунима", наглашава Мацура.

Он додаје да напредније мере, попут уградне топлотне пумпе у комбинацији са малом соларном електраном на крову, могу донети уштеду и до 90 одсто.

Резултати државних субвенција и планови за будућност

Министарство рударства и енергетике од 2021. године спроводи програме субвенционисања, а од 2023. године актуелан је пројекат "Чиста енергија и енергетска ефикасност за грађане".

• Субвенције државе износе од 50 до 65 процената вредности инвестиције, зависно од мере.

• Социјално угрожени грађани могу остварити субвенције у износу до 90 посто.

• Више од 35.000 домаћинстава до сада је искористило ову подршку, а инвестиције се кроз уштеде обично отплате у року од три до пет година.

У плану су преговори са Светском банком о наставку програма од 2027. до 2032. године, са циљем да се број енергетски санираних домаћинстава знатно повећа.

Поводом Дана рудара, Мацура је подсетио на богату рударску традицију Србије и нагласио да хиљаде рудара, инжењера и техничара свакодневно раде на томе да грађани имају беспрекорно снабдевање енергентима.

Оболеле су две особе са територије Београда, старости 75 и 82 године.

Оба пацијента су због развоја неуроинвазивног облика болести хоспитализована на Клиници за инфективне и тропске болести у Београду.

Грозница Западног Нила је сезонско обољење које се најчешће јавља током лета и ране јесени, а преноси се убодом зараженог комарца.

"Договор је да се, када се изврше потребне тестне пробе, после 24. августа обави симулациона вожња, како бисмо коначно знали да је пруга безбедна и спремна за употребу за све наше грађане", поручила је Софронијевићева.

Завршна тестирања система

Мађарски министар Давид Витези изјавио је да их је кинески извођач радова обавестио да су јуче почела завршна тестирања система на деоници од Будимпеште до Келебије.

"Очекујемо да ће тестирања бити завршена за две недеље. Безбедност је најважнија, оптимиста сам и очекујем успостављање путничког саобраћаја на јесен", истакао је Витези.

Министарка Софронијевић је раније изјавила да је српска страна у потпуности спремна за успостављање путничког саобраћаја.

Мађарско Министарство саобраћаја и инфраструктуре недавно је саопштило да почетак путничког саобраћаја између Будимпеште и Београда зависи од отклањања софтверских грешака у Европском систему за контролу возова на мађарској деоници брзе пруге, истичући да је безбедност путника апсолутни приоритет.

"Као и сваког лета, смањују се резерве крви, то је нешто што се свуда дешава. Крећемо на одморе, склањамо се од врућине и заборављамо да је лети, као и зими, могуће да се деси болест. Постоје хроничне болести, болесници којима је континуирано потребна крв. Лети ми немамо смањену потребу, а имамо смањен број давалаца", додаје Савићева.

У последње две недеље највише се осећа недостатак А и нулте крвне групе, као и свих негативних крвних група.

"Током претходног дана сакупили смо 350 јединица, али је дан раније било 180. Најважнији је континуитет, јер крв има рок трајања", навела је Савићева.

Из Института апелују на грађане да дају крв и током летњих месеци, како би резерве биле стабилне и како би све болнице и хитне службе имале довољне количине за пацијенте којима је она неопходна.

"Као дете рудара, изузетно поштујем рударску професију и добро познајем изазове са којима се свакодневно суочавају. Зато ме охрабрује и раст зарада, будући да је просечна нето зарада у сектору рударства изнад републичког просека у зависности од области експлоатације минералних сировина", поручила је Ђедовић Хандановић.

Министарка је у разговору са запосленима у Рударском басену "Колубара" истакла да у тренутку када се регион суочава са још једном енергетском кризом, рудари "Електропривреде Србије" још једном потврђују да су кључни стуб енергетске стабилности и да улагања у нову рударску опрему додатно јачају поузданост домаћег електроенергетског система.

"У Колубари ради око 10.000 људи који обављају веома важан и одговоран посао. Политика коју је води председник Александар Вучић и ова Влада да не затварамо руднике, површинске копове и термоелектране, показала се као исправна. Данас поново имамо регионалну енергетску кризу и сваког дана се потврђује колико је важно да се ослањамо на сопствене капацитете. Управо због тога, овде у Колубари при крају је највећа монтажа рударске опреме у историји басена, која у годинама пред нама треба да обезбеди потребне количине угља. Један одлагач већ ради на најмлађем копу Радљево. Њему ће се до краја месеца придружити багер, који смо данас обишли и који је на путу за коп. Коп Радљево обезбеђиваће између 250.000 и 300.000 тона производње месечно, односно око седам милиона тона годишње. То су значајне количине за наш енергетски сектор и производњу електричне енергије", рекла је Ђедовић Хандановић.

Министарка је истакла да је стабилна производња угља у ЕПС-у, а посебно у Колубари. „У последња три месеца производња је премашила и план и прошлогодишњи ниво. Данас се производи око 100.000 тона угља дневно у Колубари и Костолцу. Тај тренд мора да се настави до краја године како би се надокнадио мањак са почетка године, који је био последица неповољних временских услова”, рекла је она.

Нагласила је да је у последњих четири до пет година ЕПС уложио рекордних 450 милиона евра из сопствених средстава у нову рударску механизацију.

"Таква улагања у континуитету никада раније нису забележена. Набављена су четири нова багерска система, а последњи багер пре овога пуштен је у рад пре десет година у Колубари", рекла је министарка и истакла да ће улагања бити и додатна мотивација за све људе запослене у рударској прозводњи јер виде да држава наставља да улаже и да постоји перспектива.

"Наставићемо да радимо и на новом запошљавању, пре свега младих инжењерских и техничких кадрова, јер је сву ову нову опрему неопходно одржавати. То су добре вести, пре свега за рударе, за све који овде раде и за све који живе у овом крају. Држава ће наставити да ради на побољшању услова рада, а сведоци смо да су у Електропривреди Србије и рударском сектору плате повећаване у континуитету претходне четири године, а последње повећање износило је 10 одсто", рекла је министарка. 

Указала је да Србија има велики потенцијал за развој рударства.

"Залагаћемо се за одговорно рударство, које ће обезбедити очување животне средине и економски раст Србије", закључила је Ђедовић Хандановић.

Због неприступачног и стрмог терена, ватрогасци пожар гасе искључиво ручно, уз помоћ напртњача са водом.

 У акцију су укључени припадници ватрогасно-спасилачких јединица, радници "Србијашума" и добровољци који су на терену.

Гашењу пожара код Ушћа прикључио се и хеликоптер, који пружа подршку екипама на терену. Воду захвата у месту Жарче, одакле је из ваздуха избацује на пожаром захваћена брда.

Велики пожар у Делиблатској пешчари

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић саопштио је вечерас да је до сада пожар у Делиблатској пешчари захватио више од 700 хектара и додао да припадници Сектора за ванредне ситуације и Хеликоптерске јединице Министарства унутрашњих послова, у сарадњи са радницима "Војводинашума" и добровољним ватрогасним друштвима, настављају интензивну борбу са пожаром.

"На терену је ангажовано 105 ватрогасаца-спасилаца са 19 ватрогасних возила и два АТВ возила, четири припадника Управе за ватрогасно-спасилачке јединице са два возила, 11 чланова добровољних ватрогасних друштава са возилом и квадом, као и 57 радника ЈП 'Војводинашуме' са 17 возила и шест радних машина", навео је Дачић на Инстаграму уз видео-снимак интервенција.

Дачић је додао да су из ваздуха непрекидно ангажована три хеликоптера Хеликоптерске јединице Министарства унутрашњих послова – Ка-32, Х-215 "суперпума" и Х-145, који дејствују на најкритичнијим деловима пожаришта.

Нагласио је и да је интервенција у току, као и да све расположиве снаге настављају борбу како би пожар био стављен под контролу и спречено његово даље ширење.

Ванредна ситуација у Бачкој Паланци и делу општине Ковин

Због пожара је у делу општине Ковин проглашена ванредна ситуација.

Најближи угроженом подручју су засеоци Шумарак и Врело, али куће за сада нису угрожене.

Густ облак дима види се и у центру Ковина, удаљеном десетак километара ваздушном линијом од места пожара.

И у самом граду се осећа мирис дима.

Ванредна ситуација проглашена је и у Бачкој Паланци, након седнице Општинског штаба за ванредне ситуације. Разлог је пожар који је избио на градској депонији у ноћи између уторка и среде.

Чаушић: Код Пожаревца страдала особа, апел грађанима на максималан опрез

Начелник Сектора за ванредне ситуације МУП-а Србије Лука Чаушић рекао је да се данас у селу Лучица код Пожаревца догодио трагичан случај у којем је једна особа страдала у пожару који је сама изазвала.

"То је најтежа последица неодговорног понашања и зато још једном позивам све грађане на максималан опрез", поручио је Чаушић.

Локализовани пожари на територији Књажевца и Зајечара

Велики пожари који су захватили атаре више села на територији Књажевца и Зајечара локализовани су и стављени под контролу, потврђено је из надлежних служби. Најтеже је погођена Грабовница код Књажевца, где је ватра захватила велике површине шуме и ниског растиња.

Током јучерашњег дана на терену је било ангажовано десетак возила Ватрогасно-спасилачког батаљона Зајечар. У гашењу пожара учествовали су и припадници Добровољног ватрогасног друштва из Књажевца, шумари, као и ватрогасци из Ниша, Пирота и Крагујевца. У преподневним часовима у акцију је укључен и хеликоптер за гашење пожара.

Изгорело око 200 хектара шуме и ниског растиња

Пожари на потезима око села Боровац, Заграђе и Мали Извор брзо су локализовани, чиме је спречено њихово даље ширење.

Према речима начелника Зајечарског управног округа Владана Пауновића, у пожарима је изгорело око 200 хектара шуме и ниског растиња.

Иако су пожари стављени под контролу, ватрогасне екипе и даље дежурају на терену због могућности поновног избијања ватре услед високих температура и појачаног ветра.

Угашен пожар на Регионалној депонији "Срем–Мачва"

Пожар који је синоћ избио на Регионалној депонији "Срем–Мачва" брзо је локализован, а јутрос и потпуно угашен захваљујући брзој интервенцији ватрогасаца.

Према речима градоначелника Сремске Митровице, у току је насипање терена, а током интервенције није било већих проблема.

"Десило се нешто што није било примерен облик понашања међу децом и у склду са протоколима Министарства просвете биће покренут педагошко-дисциплински поступак и психолошки рад са том децом у следећој години. Ми смо већ извршили инспекцијски надзор на нивоу града, али ћемо да проверимо и са републичком инспекцијом", рекао је министар Дејан Вук Станковић. 

Шта показује истраживање

Према истраживању Министарства просвете, спроведеног над око 5.000 учесника, сексуално узнемиравање је најређи облик насиља који ученици пријављују. Резултати указују да су насиље нешто чешће пријављивали дечаци него девојчице и да се радило о непријатном додиривању.

Пријаве су се односиле и на недозвољене обраде и дељење фотографија експлицитних садржаја по друштвеним мрежама. 

"Мислим да деци до неких десетак, једанаест, можда и дванаест година, петог, шестог разреда телефони и те друштвене мреже уопште нису потребне. Они не знају да каналишу, не знају да одреде шта је то што је добро за њих и шта није, шта је то што би требало да гледају или не. А све то и те како утиче на њихову психу", наводи наставница Анита Гверо. 

Оговарање, вређање ругање на друштвеним мрежема

Најчешћи облик насиља је вербално - оговарање, вређање и ругање и то на друштвеним мрежама.

"Свакога дана имамо по неку примедбу. Овај ми је рекао ово, овај ми је рекао оно, овај ми је казао да ће урадити овако, овај је сликао, овај ми се наругао. Деца су и превише сензибилна. Међутим, постоје озбиљне вајбер групе које заиста малтретирају и понижавају и деца се осећају чак и уплашено. Е, ту врло озбиљно морамо реагујемо", истиче Анита Гверо. 

Деца тешко говоре о непријатним ситуацијама

Без пријаве нема ни реакције. Ипак, деца тешко говоре о непријатним ситуацијама, па се последице неретко препознају тек кроз њихово понашање.

Психолог Мартина Кварантан Шмитран каже да се то доноси нарочито на малу децу која немају још развијену могућност да апстрахују искуство, односно да о њему говоре.

"Тако да ће првенствено због тога бити збуњени уколико су суочени са једним таквим искуством или ће бити у страху од последица. Мало дете развојно некако кривицу јако у том стасању ка животном путу, тако да ће пре свега размишљати оно је криво за било шта што се десило", наводи Мартина Кварантан Шмитран.

Проблем се не завршава у учионици

Забрана коришћења мобилних телефона у школама и препорука да се они одлажу пре почетка часа, дају позитивне резултате, кажу у школама. Проблем се, међутим, не завршава у учионици, јер се често наставља и ван школе, управо преко телефона и друштвених мрежа.

Зато стручњаци упозоравају да правила у школи нису довољна ако изостане оно најважније – разговор и надзор у породици, где се у великој мери обликује понашање деце.

Председник Александар Вучић честитао је свим запосленима у рударској индустрији Дан рудара и поручио да рударство и у нашем веку опстаје као један од стубова привреде и енергетске стабилности Србије.

У својој честитки Александар Вучић је рекао да поред физичке снаге рад у јами тражи и високо изражену свест о заједничком добру.

"Поштовани рудари, храбри синови наше земље, Дан рудара Србије, 6. август, носи бреме вишемиленијумске историје, а у исто време и тежину блага које свакодневно вадите из утробе земље. Рад у јами захтева не само физичку снагу већ и високо изражену свест о заједничком добру“, истакао је Вучић.

"Свака тона угља, руде или минерала извађена из земље плод је труда, издржљивости и, нажалост, честог ризика којем се рудари свакодневно излажу. Стога, овим поводом упућујем искрене честитке свим рударима, запосленима у рударској индустрији, као и њиховим породицама, које деле бреме сваког силаска у јаму", наводи се у честитки.

"Пожелео је и да сваки силазак у рудник буде безбедан, а сваки повратак на површину здрав и миран", наводи се у саопштењу Службе за сарадњу са медијима председника Републике.

"Слава и захвалност свима који граде темеље наше привреде, дубоко у земљи, далеко од светлости дана. Са захвалношћу и поштовањем поздрављам вас рударским поздравом – Срећно! Живела Србија!", закључио је Вучић.

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић честитала је свим запосленима у рударском сектору Дан рудара и захвалила им на преданом раду, одговорности и истрајности истакавши да рудари чувају енергетску сигурност Србије.

Дачић: На труду рудара гради се будућност Србије

И министар унутрашњих послова Ивица Дачић честитао је Дан рудара, поручивши да су они одувек били више од радника – били су и остали људи на чијем се труду граде фабрике, путеви, градови и будућност Србије.

Подсетио је да је од средњовековних рудника Новог Брда и Рудника, преко Бора и Мајданпека, до савремене рударске индустрије, рударство било и остало један од стубова развоја Србије, наводи се у саопштењу МУП-а.

"Желим вам да вас после сваке смене код куће дочекају они због којих сваког дана радите. То је највећа награда за сваки тежак дан и највећа вредност коју сви заједно морамо да чувамо. Срећан Дан рудара!”, наводи се у честитки Дачића.

Директор Музеја жртава геноцида Бојан Арбутина оценио је да су Пребиловци једно од кључних места колективног памћења српског народа.

"То су места сећања, места учења и пијетета, где треба да доводимо нашу децу како би учила о нашој страдалничкој прошлости. Истовремено, то су и места опомене како бисмо спречили да се слична страдања икада понове", истакао је Арбутина.

Говорећи о операцији "Олуја", он је нагласио да су историјске чињенице неспорне, али да ће тумачења тог догађаја остати различита.

"Чињеница је да је из Хрватске током августа 1995. године протерано више од 220.000 људи. За нас је то највеће етничко чишћење после Другог светског рата, док је у Хрватској то догађај који се слави као победа. Управо ту лежи суштинска разлика у погледу на прошлост", рекао је Арбутина.

Он је оценио да проток времена додатно умањује могућност да одговорни за злочине буду процесуирани, али је нагласио да то не може променити историјске чињенице и сећање на страдале.

Помирење почиње поштовањем сваке жртве

Повереник за заштиту равноправности Милан Антонијевић поручио је да је основни предуслов помирења искрен однос према свим жртвама, без обзира на националност.

"Помирење може доћи тек онда када постоји поштовање према жртвама. Свака појединачна судбина заслужује да буде поменута, а злочини не смеју бити гурнути под тепих нити потцењени", нагласио је Антонијевић.

Он је указао да је неопходно да теме страдања буду део образовања и у Србији и у Хрватској, како би младе генерације разумеле размере злочина и последице ратова.

Осврнувши се на присуство усташких симбола током обележавања годишњице "Олује" у Хрватској, Антонијевић је оценио да је одговорност институција да такве појаве недвосмислено осуде.

"На држави Хрватској је да са јавне сцене уклони усташке поздраве и наратив који нас враћа у прошлост. Ако данас славите злочине и немате прави однос према њима, шаље се опасна порука да је могуће њихово понављање", упозорио је Антонијевић.

Коментаришући одлуку званичника Црне Горе да присуствују обележавању у Книну, али не и државној церемонији у Мркоњић Граду, Антонијевић је оценио да је место црногорске делегације било уз жртве и њихове породице.

За возаче то значи бржу, безбеднију и удобнију везу са западном Србијом, уз краће време путовања и већи комфор на путу.

Директним излазом на ауто-пут "Милош Велики" и Лучани су добили бржу везу са остатком Србије. То је посебно важно за привреду, а највише за транспортне компаније, којима краће време путовања значи ниже трошкове, бржу испоруку и лакшу организацију посла.

"То нема цену за транспортне фирме, јер запамтио сам и деведесте и двехиљадите, ове је то  неупоредива прича и што се тиче потрошње горива и што се тиче квалитета путовања и брзине", каже Зоран Пантелић, власник "Панекспреса", компаније за друмски превоз терета из Лучана. 

Ауто-пут "Милош Велики" има велики значај за пожешку компанију која производи алате и роботе.

Захваљујући бољој саобраћајној повезаности, запосленима је олакшан долазак на посао, пословни партнери брже и једноставније стижу у Пожегу, а честа путовања до аеродрома и састанци са важним институцијама у Београду постали су знатно ефикаснији.

"Нон-стоп смо у контакту, имамо и наше истурено одељење на Машинском факултету где нам ради шест људи. Они у току дана, ако се нешто појави као проблем у делу у ком су они пројектовали и конструисали, седну у аутомобил, дођу у току радног времена, заврше и врате се кући", објашњава Горан Јанковић, власник компаније "Инмолд пласт" из Пожеге.

Зачајно смањење броја удеса са настрадалима

Највећи значај ауто-пута "Милош Велики" види се кроз повећање безбедности возача. Од његовог пуштања у саобраћај бележи се значајно смањење броја удеса са настрадалима, а посебно оних са смртним исходом, на некада најоптерећенијем правцу Београд-Чачак, Ибарској магистрали.

"Од отварања деоница на 'Милошу Великом', број саобраћајних удеса са настрадалим лицима на Ибарској магистрали смањио се за чак 40 одсто, дакле, то је директан ефекат који утиче на безбедност саобраћаја и то нам само говори да треба наставити са изградњом ауто-путева и брзих саобраћајница", истиче Миодраг Поледица, помоћник директора "Путева Србије".

Само током јула ове године, кроз наплатну станицу у Прилипцу прошло је готово 300.000 возила, кроз Прељину више од 200.000, док је кроз наплатну станицу у Паковраћу у просеку свакога дана пролазило око 5.000 возила.

"Управо због тог тренда повећања температура у летњем периоду, ми смо те смернице ревидирали 2024. године, са циљем да помогнемо послодавцима, запосленима и стручним лицима која се баве пословима безбедности и здравља на раду, како да на најбољи начин организују послове у тим периодима сада већ екстремних температура", објаснила је Божићева.

Послодавци дужни да процене ризике

Божићева је навела да су у смерницама детаљно размотрене мере, пре свега са здравственог аспекта.

"Послодавац је дужан да запосленом обезбеди рад на радном месту где су примењене све мере безбедности и здравља на раду. Послодавци не могу да утичу на спољне температуре, али су дужни да процене ризике – да се не обавља тежак физички рад у најтоплијем делу дана, да се врши честа ротација запослених, затим да се организују чешће паузе", рекла је Божићева.

Нагласила је да је посебно важно обезбедити простор где запослени могу да се одморе и скину личну заштитну опрему која их додатно оптерећује.

"Најугроженији су запослени у грађевинарству, пољопривреди, комуналним делатностима, хитним службама, запослени који раде на далеководима", истакла је Божићева.

Препоруке за рад на врућини

Препорука Владе Републике Србије, донета пре више од 10 година – да се у периоду од 11 до 16 часова избегава обављање тешких физичких послова на отвореном је и даље на снази.

"Како живот и посао морају да се одвијају, иако то није увек изводљиво – постоје све ове организационе, техничке и здравствене мере", нагласила је Мира Божић из Управе за безбедност и здравље на раду.

Здравствене мере подразумевају и упутства радницима како да реагују ако дође до мучнине, главобоље или конфузије.

"Да не би дошло до топлотног удара – када дође до њега, више се прва помоћ не може применити, већ се обавезно позива хитна помоћ", упозорила је Божићева.

"Запослени, чак и послодавци, се саветодавно могу обратити Инспекцији рада. Инспекција рада је орган који контролише и надзире примену мера које се односе на безбедност и здравље на раду. Инспектори рада могу наложити послодавцима да предузму мере које нису предузете, а у случају непоштовања налога могу покренути прекршајне поступке", рекла је Божићева на питање коме радници могу да се обрате уколико мере нису примењене.

Дијалог социјалних партнера о условима рада

Божићева је потврдила да се размишља о томе да смернице постану законски обавезујуће.

"O томе се доста разговара и размишља, и водимо дијалог са социјалним партнерима – са представницима послодаваца и представницима репрезентативних синдиката. Смернице из 2024. урадили смо уз помоћ пројекта Европске уније у сарадњи са социјалним партнерима – Унијом послодаваца, Самосталним синдикатом и Синдикатом 'Независност'", рекла је Божићева и додала да су и земље чланице Европске уније почеле да размишљају о сличним мерама.

"Не постоји на нивоу Европске уније одређени пропис, али је Европска агенција за безбедност и здравље на раду донела одређене смернице 2022. или 2023. године. Такође смо тражили мишљење и савете академске заједнице, зато што је у питању доста озбиљно и сложено питање", закључила је Божићева. 

Најугроженији радници које не штите синдикати

Саша Торлаковић из Синдиката радника грађевинарства је, пак, нагласио да препоруке нису обавезујуће и да су на овим температурама најугроженији радници који раде на висини.

"Препоруке нису обавезујуће. Ми једноставно морамо да донесемо пропис при коме ће се после 36 степени поштовати мере и бити обавезно у акту о процени ризика све смернице за рад при високим температурама. То мора да буде обавезујућа мера, а не апел", поручио је Торлаковић.

"Апеловање служи само оним озбиљним послодавцима који имају своју радну снагу, дугогодишњу, и који цене свог радника и који ће заиста применити мере – да се од 11 до 16 часова не ради, или ће удвостручити смене", објаснио је Торлаковић.

Торлаковић је навео пример Аустрије, где се на 33 степена обуставља рад, али онај ко жели да ради преко те температуре, бива додатно плаћен.

Код нас су, рекао је заштићени радници који су у систему синдиката, али да су највећи проблеми на градилиштима где се радници "сакупљају са улице" и где постоји више нивоа подизвођача.

"Где год ми имамо синдикат, ми немамо проблема. Где се ради 'на дивље', где се радници скупљају са улице, где је шести ниво подизвођача – ту је велики хаос, ту се дешавају повреде, дешавају се погибије. То једино инспекција може да спречи, јер ми немамо приступ на тим градилиштима", објаснио је Торлаковић.

Најчешће повреде на градилиштима

Торлаковић наводи да су најчешће повреде падови са висине, погибије у раду у дубини кад се обруши земља, гажење електричног кабла, пролазак испод дизалице која носи тере

"Све је то предвидљиво – постоји елаборат градилишта, постоје мере, постоји Закон о планирању и изградњи, постоји Закон о безбедности и здрављу на раду", рекао је Торлаковић.

Додао је да су повреде лети опасније јер постоје и ризици од топлотног удара, топлотног осипа, вртоглавице и других здравствених проблема, као и да људи не би требало да раде на висини кад су овако високе температуре.

"Без муке нема науке. И учим српски језик сваки дан. Српски језик, како се каже, бирам мој омиљени језик. Учим српски језик на Јутјубу, понекад гледајући филмове, или у учионици", каже студент из Сомалије Омар Авејс Ахмед

Нисрина Хаируниса из Индонезије напомиње да би желела да студира новинарство на ФПН-у. "Најтеже кад сам учила српски језик били су падежи. Много падежа."

Апија Куби Родалин, студенткиња из Гане, наводи да би желела да студира на Технолошко-металуршком факултету зато јер постоји смер у вези са заштитом животне средине. "Србија је лепа, али српски језик је мало тежак."

Данијел из Мексика у Србију је дошао на мастер студије права.

"Завршио сам основне студије права у Мексику на Универзитету Гвадалахара. Ја сам из Гвадалахаре, града где су текила, маријачи и много ствари. Ја волим ћирилицу. За мене је ћирилица лепша него латиница. Ћирилица и српски језик имају много историје", напомиње Данијел Фернандо Агилар Коцирас Ралис

Долазе из Азије, Африке, Средње и Јужне Америке – на основне, мастер или докторске студије. Највише њих уписује медицину.

"Током боравка у Студентском одмаралишту на Авали, студенти – поред часова српског језика – имају обезбеђене све услове за учење и академско усавршавање", каже Милош Радосављевић из Студентског одмаралишта Београд.

"Нудимо им смештај и исхрану, а наравно они уживају и у упознавању наше културе и главног града. Такође, Установа Студентско одмаралиште Београд им организује екскурзије, где они посећују културне и историјске споменике у Србији неколико дана током године", додаје Радосављевић

Културолошке разлике се, кажу, лако превазилазе. Професори српског језика Филолошког факултета и запослени у одмаралишту проводе највише времена с њима. Али ту је и комшилук који долази да упозна нове студенте.