Како обновити Делиблатску пешчару после пожара – санација у три правца

Пожар је обухватио површину од око трећине пешчаре, али није изгорело све на нешто више од 10.000 хектара, а са рекогносцирањем терена кренуће се оног тренутка када буде проглашено да је пожар угашен, изјавио је Марко Маринковић гостујући у емисији У ритму дана Радио Београда 1.

Снимање терена обављаће се авионом, сателитом и беспилотним летелицама које ЈП "Војводинашуме" поседује, а подаци ће бити геореференцирани у комбинацији са терестичким снимањем са земље.

"Имаћемо врло прецизну површину. У односу на површину, мапираће све квалитативне и еколошке елементе који подразумевају мониторинг и шума и заштићеног природног добра", рекао је Маринковић.

Део посла "Војводинашуме" радиће саме, а други део стручне установе, као што је Завод за заштиту природе. Прва фаза, након проглашења да је пожар угашен, подразумеваће детаљно снимање терена и попис штете – у еколошком, натуралном и финансијском смислу. На основу тога биће прописане мере за санацију.

У овом тренутку нема званичних података о штети, али је, према постојећим проценама, утврђено да је пожар захватио сва три степена заштите – први, други и трећи. То значи да има штете и на највреднијим стаништима у Делиблатској пешчари.

Капацитети санације

Када је реч о капацитетима за санацију, Маринковић је рекао да се ЈП "Војводинашуме" разликује од других предузећа по томе што има сопствене капацитете производне радне снаге.

"Имамо 1.320 запослених, сопствене производне раднике, сопствену механизацију и већину радова на коришћењу шума изводимо сопственом механизацијом", рекао је Маринковић, додајаћи да су познати, не само у земљи већ и у региону, по савременој механизацији, као што су харвестери и форвардери – специјализоване машине за рад у шумарству.

Тек када буде сагледан обим штете, биће процењено да ли је потребно појачати капацитете уговорима са приватним фирмама које се тиме баве.

Осим санације, ЈП "Војводинашуме" обавља и редовне послове у оквиру система – газдује свим шумама на територији Војводине, на површини од 130.000 хектара.

"Наше редовне активности обављаћемо зато што смо предузеће које има обавезу да дрвној индустрији на одржив начин испоручује све уговорене количине дрвета, као и локалном становништву огрев. С друге стране, предузеће смо које послује тржишно, дакле, немамо тај луксуз да посао може да стоји или нешто да чека", рекао је извршни директор за шумарство у ЈП "Војводинашуме".

Нагласио је да ће приоритет ипак бити санација Делиблатске пешчаре, јер су "Војводинашуме" и корисници шума и шумског земљишта, али и управљачи заштићеног природног добра.

Потенцијал регенерације

Санациони план ће, како је објаснио, предвидети технологију рада у смислу екологије и шумарства, али и кадровске и механизационе капацитете, као и временске оквире и финансијске аспекте. Пројектном документацијом биће све пописано.

Пре санационог плана потребно је прво уклонити сав ризичан материјал који може да изазове нове болести – фитопатолошка или ентомолошка обољења.

Сама санација ићи ће у три правца: најпре стабилизација земљишта – испитивање педологије, стања и потенцијала станишта након пожара; затим помоћ природној регенерацији тамо где је то потребно.

Како је објаснио Маринковић, Делиблатска пешчара је карактеристична по томе што шумски комплекси нису њена основна, темељна вредност – тамо се налазе веома вредна степска станишта која не подразумевају шуму.

"Позитивно и добар предуслов је што степска станишта имају потенцијал регенерације. Са првим кишама, на опожареним површинама видели смо нове пашњаке и нову траву. Природна регенерација ће да ради своје где је то могуће, а ми ћемо то да подржимо биотехничким мерама", рекао је Маринковић.

Додао је да багремове састојине имају јаку изданачку моћ и да ће се, уз минималну интервенцију струке, врло брзо обновити.

Трећи правац санације биће обнављање шумских комплекса – ревитализација на начин да се борове састојине и борове монокултуре, које су представљале највећи проблем у овом пожару, замене лишћарским врстама.

Од чистих састојина правиће се мешовите састојине са неколико различитих ксеротермних лишћара који могу да опстану у условима пешчаре.

"Правимо  мешовите комплексе који ће бити еколошки стабилнији и који ће уједно бити већа заштита, односно превенција од самих пожара", објаснио је Маринковић.

Мреже бунара и симулација природних процеса

У санационом плану биће предвиђене и друге мере које се не тичу директно само еколошких питања.

"Морамо да размишљамо и о водном потенцијалу. Нама се ниво подземних вода спустио на читавој покрајини. Имамо проблем јер се тамо ради о пешчари, имамо проблем са промењеним температурним екстремима", рекао је Маринковић и додао да начелно размишљају о мрежи бунара које би можда требало успоставити на Делиблатској пешчари.

Све то се, како је рекао, ради већ у припремној фази – фази испитивања и припреме – како би, када крену да раде санациони план, имали што више документације, аргумената и одговора на питања која ће бити на столу.

На опожареним површинама већ се појављују степски пашњаци који зелене, као и младице руја и багрема.

"Природа има своје капацитете и за природну регенерацију. Томе ће бити потребна подршка, али биће и оних делова које ћемо морати потпуно да симулирамо природне процесе и да радимо пошумљавање", рекао је Маринковић.

Додао је да све то мора да се ради уз услове које прописују стручне установе заштите природе, јер је реч о заштићеном природном добру.

Нема значајног угинућа животиња

На питање да ли имају податке о угинућу животиња и где се склонила дивљач, Маринковић каже да су се крупни сисари инстинктивно повлачили, као што би се и човек повукао пред ватром.

"Интервентно смо, за време док је пожар трајао и док је био јак интензитет пожара, отворили фронтове ограда из ограђених делова ловишта и капије да дивљач може да се повлачи. И то се и десило", рекао је Маринковић.

Према његовим речима, нема значајнијег угинућа на терену, односно, према извештајима које су до сада добили, нема таквих података.

Током трајања пожара, док је био јаког интензитета, успостављена су 34 појилишта и покривено близу 90 одсто пешчаре како би дивљач могла да се напаја водом.

Осим појилишта, на хранилишта је изношена сточна репа – купљено је више од 300 тона сточне репе, јер је дивљач била измештена са својих станишта, па је била потребна подршка и у води и у храни.

"Очекујем, то су територијалне животиње које ће се након пожара, односно када се сада ситуација стабилизује, полако враћати на своју територију. Мислим да ће поново бити успостављен систем", рекао је Маринковић.

На Делиблатској пешчари, како је навео, постоји матични фонд јеленске дивљачи од око 800 јединки, срнеће дивљачи око 300 јединки и дивљих свиња око 250.

Делиблатска пешчара је уједно и ловиште којим газдују "Војводинашуме", па ће се мониторинг радити и са аспекта шумарства, и са аспекта заштите природе, и са аспекта ловства – како би се пописала штета и пратила нормализација стања.

Када је реч о мањим животињама, прецизнији подаци добиће се мониторингом стручних установа, као и Завода за заштиту природе.

Брзина реаговања и екстреми

Прва ватра у пешчари појавила се крајем јула. На питање да ли се реаговало на време и да ли види неки пропуст, Маринковић је рекао да не види и објаснио зашто.

"Имамо на Делиблатској пешчари систем ране детекције пожара, као и видео-надзор и мониторинг собу која ради 24 часа", рекао је Маринковић.

Видео-надзор, додао је, постоји од 2006. године, јер је то подручје високог ризика од пожара.

Ове године, пре него што је пожар избио, систем је модернизован – уграђене су додатне термалне камере које реагују и на промену температуре и на дим.

"И први пожар је уочен системом ране детекције пожара, то је суштина“, рекао је Маринковић и подсетио да је први пожар успешно угашен 21. јула.

Међутим, временске прилике и клима били су такви да се пожар поново јавио 26. јула, 2. августа и 5. августа.

"Екстреми и ово што се десило у овом периоду било је готово немогуће. Пожари су се јављали на различитим местима", рекао је Маринковић и додао да су од 21. јула, после првог пожара, непрекидно имали људе на терену.

"Више није био потребан ни видео-надзор, него су дежурства уочавала сваки нови пожар. Људи су већ били ту, са лаким ватрогасним возилима и опремом. МУП је укључен од првог дана и све су интервенције биле благовремене", рекао је Маринковић и нагласио да је суштина у томе што су временски услови били такви да тај пожар једноставно није било могуће зауставити.

Сектор за ванредне ситуације, заједно са "Војводинашумама", успешно је реаговао у тој ситуацији, рекао је гост Радио Београда 1 и нагласио: "Ниједну људску жртву нисмо имали. Ни од цивилног становништва, ниједан објекат није изгорео. С друге стране, више од 500 људи гасило је тај пожар, нико није повређен ни у гашењу. То говори о неким резултатима организације самог посла на терену".

Првог дана су, како је навео, људи са огромним искуством из Сектора за ванредне ситуације видели о каквом се времену и терену ради и да неће бити лако зауставити пожар.

"Кад кажем првог дана, мислим на пар дана одмах, 5, 6. и 7. августа. Интервентно смо почели да радимо инфраструктуру, противпожарне пруге и просеке које смо урадили у дужини од 90 километара. Ширина тих просека је близу 150 метара, између 30, 100, 150 метара", рекао је Маринковић.

Да није било тих просека, питање је шта би било са насељима, а то су, како је нагласио, потврдили и људи из МУП-а, односно Сектора за ванредне ситуације.

"Многе ствари су урађене благовремено, јер да изградите 90 километара просека и пруга, нисте могли за дан или два. То је првог дана као задатак и закључак оперативног штаба донето и почели смо да радимо. Огроман посао је урађен, преко 30 булдожера радило је малтене 24 часа", указао је Маринковић.

Тактичко-оперативним постављањем задатака руководио је Сектор за ванредне ситуације, а више од 100 људи било је свакодневно на терену.

Превенција и заштита

На питање који су начини да се заштитимо и које мере превенције би требало увести у будућности, Маринковић каже да би, да га је неко прошле године питао да ли је овакав пожар могућ на Делиблатској пешчари, рекао да је готово немогућ.

"Са превенцијом и људима који су обучени на терену, где имамо и лака ватрогасна возила, као предузеће, плус у односу на сарадњу са Сектором за ванредне ситуације, ја бих рекао да је то готово немогуће. Међутим, овај пожар нас је демантовао", истакао је Маринковић.

Пожар је, додаје, демантовао и многе друге ствари које су успоставили, као што су противпожарне пруге ширине 120 метара.

"Био сам на терену када је пожар пребацио такву једну пругу и то је било незамисливо. Пожар је многе ствари оголио и показао нам да све ово што смо урадили, а није мало, да сва ова опрема коју имамо и ми као предузеће није била довољна да се пожар угаси", наводи Маринковић.

У будућности се, додаје, мора размишљати шта још може да се уради како би била обезбеђена боља превенција.

„До сада, све оно што је пракса, и ми имамо и међународне пројекте, дакле, ми смо примењивали све оне постулате који се тичу превенције везано за Делиблатску пешчару, али овакве непогоде које се десе су, у ствари, демантовале многе те инфраструктурне објекте и многа та решења“, рекао је извршни директор за шумарство у Јавном предузећу „Војводинашуме“.

Спасени људи и насеља

Огроман је успех то што су спасени људи и насеља, али мора се размишљати како да у будућности не дође ни до штете у шумским екосистемима, нарочито на подручјима са високим ризиком од пожара.

„Ми као предузеће имамо јако добру сарадњу. Радимо са међународним фондовима, односно фондовима Европске уније, где имамо добру сарадњу са многим развијеним земљама Европске уније, где радимо међународне пројекте. Ми ћемо све њих консултовати, гледаћемо примере најбољих пракси, шта је оно што још можемо да урадимо како би та наша превенција била још боља“, рекао је Маринковић.

Раније су вођене расправе о просекама ширине 10 или 23 метра, међутим, овај пожар је пребацивао просеке и по 100 метара.

"Да су у нормалним условима, без пожара, кренули да раде просеке ширине 100 метара на дужини, без меких путева – то нико не би дозволио. Мислили би да крче пешчару", објаснио је Маринковић и додао: "Пожар је многе ствари и питања покренуо – да ли су заштита природе и конзервациони приступ добри и да ли је боље ићи у активне мере заштите".

Према његовом мишљењу, као шумара, много је боље бити проактиван.

"Многа се питања отварају и поставићемо их свим стручним установама и научним институцијама и радити на решењу, тражити одговоре да бисмо имали свеобухватан и благовремен санациони план, односно санацију пешчаре. План је само документ према којем ћемо радити", закључио је Марко Маринковић, извршни директор за шумарство у Јавном предузећу "Војводинашуме".