Како да вас више нико не прекида - бесплатна радионица за оснаживање жена у комуникацији

Комуникација има кључну улогу у свакодневним односима јер њоме можемо и да градимо, али и да рушимо односе.

Многи наши обрасци комуникације настају још у детињству. Ако нешто у њима не ваља, а ми то касније не освестимо и не променимо, настављамо да реагујемо из "ега детета", а не из зреле позиције, што може да нам отежа комуникацију са људима.

Саветница за комуникације Тања Луковић каже да је проблем када у одраслом добу реагујемо "из ега детета" - двострук.

"Први разлог је то што значи да нисмо преузели личну одговорност за сопствену комуникацију, а други што нисмо освестили своје комуниколошке обрасце. У пракси, у раду с људима, углавном виђам два најчешћа сценарија. Један је потреба за екстерном валидацијом. Она се обично јавља код људи који као деца никада нису били похваљени, примећени или награђени. Други сценарио је негативна реакција на критику, односно доживљавање сваке критике као напад. Тада не реагујемо из тренутног искуства, већ из старе ране, из емоционалне повреде која се некада догодила", објашњава Тања Луковић.

Примери из праксе

"Рецимо, на послу добијете повратну информацију од директора или колеге да треба да допуните извештај. Уместо да кажете ‘у реду’ и асертивно питате шта конкретно треба да поправите, реагујете реченицом: ‘Ето, ништа није добро шта год да урадим", каже Луковићева.

Комуникација је вештина која се учи и развија, а на радионици ће бити речи и о постављању граница у комуникацији.

Према речима саветнице за комуникацију Тање Луковић, границе дефинишу однос и штите обе стране.

"Оне доносе сигурност и предвидљивост у однос. Када је реч о границама, најважније је да будемо смирени, конкретни и јасни. На пример, када нас неко стално прекида док причамо, што се често дешава и у пословном и у приватном окружењу, уместо да кажемо: ‘Ти мене не поштујеш, никада ми не дозвољаваш да дођем до речи’, важно је да не критикујемо особу, већ понашање. Дакле, не обраћамо се из позиције ‘ти’, већ из позиције ‘ја’ — ‘Молим те, осећам се лоше, непримећено или непоштовано када ме прекидаш.’ То је много јаснији и конкретнији, али и асертивнији начин комуникације",  објашњава Тања Луковић.

Манипулација у комуникацији и техника "покварене плоче"

Многи људи, свесно или несвесно, користе манипулацију у комуникацији — фокус пребацују са свог поступка на нашу реакцију на тај поступак. Дакле, није важно шта су они урадили, већ како смо ми реаговали.

"То је школски пример манипулације, конструкције коју називамо ‘gaslighting’ или слуђивање. Оно што је тада важно јесте адресирање теме. Неко направи грешку, а када му на то укажемо, одговори: ‘Ти си увек преосетљива, стално драмиш и правиш проблем ни од чега.’ Тада можемо да кажемо: ‘Тачно је да сам можда бурније реаговала, али какве везе моја реакција има са твојим поступком? Ми сада говоримо о твом поступку’, и тако разговор враћамо на тему. Пошто друга страна често не жели дијалог, већ монолог, тада обично долази до још већег притиска", наводи Луковићева.

У таквим случајевима, каже, треба користити технику "покварене плоче".

"Тако се она назива чак и у званичним комуниколошким круговима. Суштина је да упорно понављамо која је тема разговора и тиме показујемо да нећемо одустати. Наравно, ако после неког времена видимо да разговор нема смисла, одустајемо, али нам то јасно показује да нема простора за дијалог", наводи Луковићева.

Образац васпитања и заузимање за себе у пословном свету

Као пример манипулативне комуникације наводи однос између супружника.

"Када жена каже мужу: ‘Ниси јуче покупио дете из школе’ или ‘Ниси избацио ђубре’, супруг често узврати: ‘Па ни ти ниси урадила ово пре пет година.’ Тада се користи иста техника — ‘Тачно је да нисам, али ми сада говоримо о јучерашњој ситуацији’", каже Луковићева.

Жене се, према њеним речима, често теже заузимају за себе у пословном окружењу него мушкарци.

"Волим да кажем да жене код нас одрастају у обрасцу васпитања који називам ‘балканизам’ — ћути и трпи, може и горе, седи ту где јеси и немој да таласаш. Статистика показује да у Србији жене често зарађују мање од мушкараца, а ја се у свом раду често бавим управо темом повишица", рекла је Луковићева.

Указује на два главна разлога због којих се жене теже заузимају за себе у пословном свету.

"Први је то што жене саме себе умањују и не траже исто што и мушкарци током преговора. Други разлог је страх не само од неуспеха, већ и од успеха. То је веома занимљиво питање — како ће успех прихватити ближа или шира околина?”, наводи Луковићева.

Још има слободних места за пријаву на бесплатну радионицу "Оснаживање жена кроз комуникацију", која ће бити одржана 19. маја у Европској кући, у Змај Јовиној 8, од 17.30. Заинтересоване могу да се пријаве преко Инстаграм налога тања.комуникација.