Акваријум или Парк пријатељства на Ушћу – шта кажу грађани, а шта струка

Заштитна баријера која је постављена око простора где је планирана изградња акваријума је оборена, тренутно нема ни радника, ни машина.

"Тренутно нема никаквих активности на градилишту због сигурности грађана, деце и нашег људства јер је заштитна баријера оборена од стране активиста", навео је извођач радова Жељко Чабаркапа.

Додао је да они покушавају да оспособе баријеру и да крену са радовима што је пре могуће јер, како каже, имају све према закону, сву документацију која им је потребна за извршење радова.

Основна примедба оних који нису сагласни са изградњом акваријума, како кажу, односи се, пре свега, на план детаљне регулације.

Исте примедбе грађана и струке

Архитекта и урбаниста Марко Јакшић каже да је основна примедба грађана и струке у целини то да је, како наводе, та градња недозвољена и противзаконита.

"Сама суштина све те грађевинске делатности је да градње не може бити на већ формираном, плански уређеном, амбијентално значајном парку који је вољен, са значајним природним својствима и на подручју евидентираног природног добра. То је дефинисано планом детаљне регулације из 2019. године који је донет противно мишљењу струке", каже Јакшић.

Аутор првонаграђеног решења на урбанистичко-архитектонском конкурсу, архитекта Бранислав Митровић, међутим, каже да његов објекат колеге често називају дивним и, под наводницима, одличним, али сматрају да је план ипак лош.

"Тај план је требало да се коригује пре 7-8 година када је било то актуелно али ја бих волео да питам ако је један план толико лош како је могао да изнедри једну архитектуру за коју многи мисле да је добро. Просто то је мени нека колизија коју ми нико није до сада објаснио", наводи Митровић.

Они који се противе изградњи акваријума сматрају да је пројектом угрожено и зеленило на овом простору.

"Ви жртвујете преко потребно зелене површине и то зелене површине које су привредно добро, које су надомак заштићеног ратног острва и које су брижљиво промишљене, брижљиво уређене, у Београду у којем постоји дефицит јавних површина", објаснио је Јакшић.

Да ли ће парк остати без стабала

С друге стране, извођач радова тврди да сече стабала ипак неће бити.

"Радиће се пресађивање 28 стабала у углу градилишта према Дунаву, од чега је 15 листопадних и 13 четинара. По први пут донећемо машину 'оптимал 2.500' која може да пресађује стабла обима до 80 центиметара. Пречник бусена је два и по метра, дубина је 1,7 метара, тако да на основу произвођача гарантује да ће се 95 одсто успешности пресађивања стабала остварити", објаснио је Чабаркапа.

У свету није реткост да се музеји нађу на зеленим површинама, кажу стручњаци.

"Паркови, те шуме у градовима су у многим случајевима третирани и у њима су изграђени објекти културе. Ја сам поново, пре неки дан сам помињао Лавилет у Паризу, чувени музеј у Данској. Могу да вам наведем, веома много примера где су објекти културе или музеји нарочито грађани у парковима у тим великим зеленим просторима као део културних садржаја који допуњују ту целу понуду", каже Митровић, аутор акваријума.

Извођач радова процењује да ће истражни радови трајати неколико месеци. Када се они заврше, план је да се уради пројекат за припремне радове, а потом и за извођење саме конструкције.

Акваријум ће бити подземни, простираће се на 5.000 квадратних метара и као такав, биће јединствен на Балкану.